, Vol. VI, N 9, Januar Jun, 2008.

Religija i tolerancija 71
Sran Sremac UDK: 2-767:159
Tyndale Theological Seminary 2-587
Amsterdam 279.172
Originalni nauni rad
Primljen: 05.02.2008.

PSIHOLOKI ASPEKTI RELIGIJSKOG

ISKUSTVA I PITANJE KONVERZIJE
Rezime
U radu autor se bavi analizom i klasifikacijom psiholokih aspekata religijskog
iskustva, kao i ulogom fenomena konverzije u procesu promene i/ili peobraaja linosti.
U drugom delu rada autor promilja o oseanju svetoga, mistikom iskustvu, kao i o
religijskim iskustvima u harizmatskim pokretima.
Kljune rei: konverzija/obraenje, religijsko iskustvo, mistino iskustvo, oseanje
svetoga, harizmatski pokreti.
Sluh uha i svetlost oka
Ne mogu se dostii.
Na tebi nema ni jednog znaka
Za: kako, zato i gde.
Ti postoji!
Tvoja tajna je skrivena!
Ko je moe pronai?
Tako je duboka,
Ko je moe dostii?
Staroindijska himna
Mnogi istraivai religijskih fenomena se slau u jednom, da religijsko
iskustvo u ivotu pojedinca moe da se pojavi i prouzrokuje strukturno sloene
stavove i promene u ponaanju. Ono moe da preusmeri itav dotadanji ovekov
ivotni tok. Religijsko iskustvo je, kao i konverzija1, proces koji obuhvata celo

1
Neki prave razliku izmeu rei obraenje(preobraenje) i konverzija, smatrajui da se znaenje
rei obraenje odnosi na nekog ko je ranije bio nevernik, a potom se preobratio u vernika (mada
se o obraenju moe govoriti i u sluaju okretanja od religioznog uverenja ka neverovanju). Za
razliku od toga, pod terminom konverzija podrazumeva se prelaz iz jednog oblika ispovedanja u
neki drugi. Takve i sline konverzije po sebi nisu nuno isto to i konverzija o kojoj e ovde biti
govora; ona takvu konverziju, ili ve uinjeno pretpostavlja ili bar u sebi ukljuuje. U
72 CEIR
ljudsko postojanje. tavie, konverzija je sama po sebi religijsko iskustvo. Stoga
je govor o konverziji nezamisliv, i neshvatljiv, bez govora o religijskom iskustvu.
Slobodno se moe rei da je ova dimenzija religioznosti, kao uostalom i sam
fenomen konverzije, ostala zapostavljena i neistraena zbog svoje metodoloke
kompleksnosti i neuhvatljivosti. Uprkos tome, zarad lakeg razumevanja i snala-
enja u ovoj problematici, logika istraivanja nalae da se na poetku pozabavim
analizom i klasifikacijom religijskog iskustva. Nakon toga bie govora o oseanju
svetoga, mistikom iskustvu, kao i o religijskim iskustvima u harizmatskim po-
kretima. Opredelio sam za ove elemente religijskog iskustva, jer smatram da su
najznaajniji u procesu konverzije. Oseanje svetoga predstavlja sutinu religi-
jskog iskustva. Ideja okretanja od greha ka Svetom je osnovna misao koncepta
obraenja. Stoga smatram da je oseanje svetoga jedan od kljunih inilaca
konverzije. Prouavanje mistikog iskustva kao iskustva koje ini vrhunac reli-
gioznog ivota, je od velikog znaaja za istraivanje fenomena konverzije. Samim
tim to postoji mistika konverzija kao posebna vrsta konverzije, dokazuje se
neodvojivost ove dve stvarnosti. Opredelio sam se za istraivanje religijskih
iskustava u harizmatskim pokretima jer se u ovim pokretima nailazi na najvie
istaknutih sluajeva koji obiluju bogatstvom religijskih fenomena.
ANALIZA RELIGIJSKOG ISKUSTVA
Sam pomen religijskog iskustva vodi nas u veoma teku savremenu proble-
matiku. Ako hoemo da govorimo naunim jezikom, onda su iskustvene nauke
one nauke koje jo zovemo i empirijskim i egzaktnim, jer nam omoguavaju da
sopstveno iskustvo sveta tano odredimo i utemeljimo u prirodno-naune zakone.
Ako korespondiramo ovakvim jezikom onda se javlja sumnja i pred samim pomi-
njanjem religijskog iskustva, pa se postavlja pitanje: da li je onda uopte validno
upotrebljavati re iskustvo? I ta je uopte religijsko iskustvo? Da li tu postoji bilo
ta to se moe egzaktno odrediti i utvrditi? Da li se ono po svojoj prirodi
razlikuje od drugih iskustava? Da li je to samo oseanje ili je i misao? Psihologija
religije stoji pred ovakvim i slinim pitanjima i pokuava da d odgovor.
Polazim, naime, od injenice da svi ljudi, barem naelno, razlikuju tzv. reli-
gijska iskustva od ne-religijskih ili profanih iskustava. Pretpostavimo da, ako
postoji neko religijsko iskustvo, ono se mora zasnivati na neobinim, nezema-
ljskim utiscima koji se ne mogu uporediti ni sa kakvim drugim zemaljskim
utiscima. Tu je u pitanju oseanje koje se ne moe izraziti racionalnim kategorija-
ma. Zbog svoje objektivne neuhvatljivosti, uro unji smatra: Iskustvo

predloenom istraivanju neu praviti otru razliku izmeu obraenja i konverzije. Stoga u iz
praktinih razloga, u radu koristiti termin konverzija (lat. conversio) to etimoloki znai
okretanje, obrtanje, promena, jer, konverzija je opte prihvaen termin u psiholokoj, sociolokoj,
kao i teolokoj literaturi svih tradicija. Napominjem da u u radu koristiti re obraenje kao
sinonim za konverziju.
Religija i tolerancija, Vol. VI, N 9, Januar Jun, 2008. 73
vernika sa apsolutnom i mistinom moi ne moe se posve iskazati ve ostaje
kao neizreciv doivljaj. Iako je to iskustvo do kraja neizrecivo, ono je nepore-
civo.2 arko Vidovi je na istom tragu kada govori o religijskom iskustvu. O
tome kae izriito: Duhovno iskustvo nije neko znanje o Boanskoj Sutini, jer
ona je nesaznatljiva.3 Neto dalje dodaje i da je nesaoptiva.
Problematika neizrecivosti dolazi do izraaja kada ovek pokua da dru-
gom prenese svoje religijsko iskustvo, pri emu nailazi na veliku frustraciju, jer se
suoava sa neadekvatnou jezika da objasni ono udo koje se odigrava u najve-
im dubinama njegove due. Rei su nedovoljne da prenesu iskustvo u svoj suti-
ni i kompleksnosti. Tek kada osoba doivi takvu vrstu iskustva moe u potpunosti
i da shvati. Isto je i sa konverzijom; osoba mora da je doivi da bi je razumela.
Pre nego to je religija postala predmet racionalnog miljenja i izuavanja,
ona je svakako bila predmet doivljaja. Kao to je poznato, religija se zasniva na
iskustvu koje vernik stie iz odnosa sa apsolutnom i mistinom moi. Stoga, mno-
gi psiholozi religije smatraju da koren religije stoji u jednom emocionalnom sta-
nju koje, pritom, ne iskljuuje misaone funkcije naeg JA. Racionalno je prisutno
u religijskom iskustvu, ali ne pojmovno ve intuitivno. Samo znanje o religiji nije
religija, kao to ni samo oseanje koje je prisutno u religiji, ne ini religiju. Zato
unji s pravom ukazuje da: Versko iskustvo nije samo spoznaja i oseanje,
ono tei da deluje: to je verski ivot koji se odluio da uini neto za sebe, a ne
da, povuen u sebe, samo misli i osea.4 Misaone i oseajne funkcije zajedno
ine jedinstvo religijskog iskustva jer, samo tada, celo JA dolazi u najintimniji
dodir s predmetom doivljavanja.5
Kao to se vidi fenomen religijskog iskustva je isuvie kompleksan, viedi-
menzionalan i slojevit da bi se precizno i olako mogao definisati. Iz tog razloga,
zbog svoje sloenosti i nemogunosti preciznog odreivanja, sociolozi i psiholozi
religije pribegavaju posrednom definisanju, sluei se, pritom, pomonim indika-
torima ili razliitim dimenzijama religioznosti.
U viedimenzionalnom empirijskom pristupu fenomenu religioznosti istra-
ivai na ovom polju, arls Glok (Glock, Y. Charles) i Rodni Stark (Rodney
Stark), se uglavnom oslanjaju na petodimenzionalno istraivanje.
Prva dimenzija u ovom metodolokom konceptu je dimenzija snage ver-
skog uverenja, druga je dimenzija religijskog iskustva, trea religijske prakse,
etvrta religijske spoznaje odnosno religijskog znanja koliko ljudi znaju o sa-
draju svoje religije i peta dimenzija je dimenzija posledica na moralni ivot ljudi,
odnosno uticaj verskog uverenja na svakidanji ivot oveka.6
Za ovo poglavlje je svakako najznaajnija dimenzija religijskog iskustva, i
stoga u panju usmeriti na nju. Naime, gotovo je nemogue metodoloki odrediti
2
unji, 1998 : 169.
3
Vidovi, 1989 : 35.
4
Isto, 169.
5
Opirnije o odnosu volje, oseanja i misli u religioznom iskustvu vidi: Keilbach, 1944 : 5-12.
6
Glock, Stark, 1965 : 41.
74 CEIR
relevantan kriterijum iskustva. Nita manje nije teko odrediti ni sam pojam
religijskog iskustva.
Sam pojam iskustva je mnogoznaan i spada u najkompleksnije kategorije
ljudskog ivota. Iskustvom se, jednom reju, izraava sveobuhvatni ovekov stav
i njegov odnos prema realnosti, u najirem smislu rei.
Etimoloki gledano re iskustvo dolazi od lat. experientia ili od grkog
empeiria i oznaava spoznaju dobijenu dugom povezanou s ljudima ili stvarima
koje slue praksi. Svakako, radi se o psihikim procesima u oveku koji se odvi-
jaju u dodiru njegovog JA sa spoljanjom ili unutarnjom stvarnou. Iskustvo pre-
dstavlja sve ono to je psiholoki doivljeno i to ini svestan i nesvestan inventar
pojedinca.7 Zato, iskustvo oznaava proces koji obuhvata itavo ljudsko postoja-
nje. Ali i ne samo proces iskustvo je i ljudski ivot jer se proces odvija upravo u
njemu; ono je, ujedno, i iskustveni hod. iveti, ili imati iskustvo, znai poznavati
svoj ivot iznutra; znai obuhvatiti i shvatiti ivotnu stvarnost, pa i onu spoljnu.
Pojam iskustvo ima iri opseg od znanja sve to se zna ne mora se i iskusiti.
Ono je ire i od pojma doivljaja jer se temelji na mnogim doivljajima. Zato se
moe rei da se iskustvo stvara tokom celokupnog ivotnog razdoblja; ono nasta-
je sintezom svih pojedinanih neposrednih iskustava.
Vidovi Marinko, pozivajui se na G. O Kolinsa (G. OCollins) zapaa, i s
pravom ukazuje, da bilo koja analiza ljudskog iskustva mora voditi rauna o
barem sedam bitnih stvari:8
1) iskustvo postavlja subjekat u neposredan kontakt s objektom,
2) ta neposrednost ne znai da se iskustva raaju bez pretpostavki, jer
razliiti istorijski, socijalni i religijski inioci uslovljavaju i omoguuju iskustvo,
3) u nekim iskustvima subjekt je aktivniji, a u nekim pasivniji,
4) oevidnost i autoritet iskustva direktni su i jasni, ali nova iskustva
mogu modifikovati i ispravljati ono to se ve pre usvojilo,
5) iskustva su uvek protumaena, a tumaenje zapoinje u samom inu
iskustva,
6) lina iskustva i iskustva zajednice ili drutva, tradicije uzajamno se
uslovljavaju.
Religijsko iskustvo ukljuuje potrebu za smislom koji je otvoren prema
onostranom, natprirodnom ili Apsolutnom.9 Moe se rei da je religijsko iskustvo
komunikativna stvarnost: radi se, naime, o komunikaciji subjekta i natprirodne
stvarnosti. Iskustvo se dogaa kada ovek (subjekt percepcije) dopusti da na nje-

7
Psiholoka uloga iskustva uoena je jo u antikom dobu i predstavljala je vaan predmet svih
filozofskih pravaca. Sve starije, i novije, psiholoke kole u veoj, ili manjoj meri naglaavaju
neposredni ili posredni uticaj iskustva na psihike procese. Krsti, 1998: 237.
8
Vidi: Vidovi, 2000 : 10-11.
9
Na slinom tragu je Nikolaj Berajev koji u delu O ovekovom ropstvu i slobodi kae
sledee: Univerzalno je iskustvo u subjektu, a ne realnost u objektu i dalje: Dublje, iza granica
svakog miljenja, u predelu duhovnog iskustva lei nedostina Boanstvenost koju filozofija
nesavreno i racionalno imenuje kao Apsolutno. (Berajev, 1991 : 52, 90).
Religija i tolerancija, Vol. VI, N 9, Januar Jun, 2008. 75
ga deluju razliite forme koje imaju religijsko znaenje. Dakle, religijska iskustva
su iskustva neeg nezemaljskog ili nadzemaljskog, svakako ne od ovog sveta.
Katoliki teolog Tomislav Ivani religijsko iskustvo odreuje kao: ...ono
koje bie ovjeka u temelju korjenito zahvaa. ovjek tada doivljava svoj
odgovor Bogu ili svoje odbijanje odgovora. U tom iskustvu ovjek doivljava
metafiziko, etiko i egzistencijalno iskustvo bitka i egzistencije kao svjedoenje
Boga za njegovu objavu. Religioznom iskustvu pripada iskustvo nadnaravnog
ivota koji se oituje u molitvi, karitasu, primanju sakramenata i moralnom
ivotu. U to ulazi i unutarnje iskustvo krivnje, kajanja, radosti, mira, sabranosti,
suhoe, neutjenosti i straha.10
Ukratko: bitni element koji karakterie religiozno iskustvo i koji ga razli-
kuje od svih drugih ljudskih iskustava, jeste siguran oseaj susreta sa natpriro-
dnom stvarnou (supernatural agency).11 Klju za razumevanje svakog autenti-
nog religijskog iskustva je lini Bog s kojim se moe stupiti u lini odnos. Ako
govorimo hrianskim jezikom onda moe da se kae, da autentino hriansko
duhovno iskustvo pretpostavlja lini susret s Trojedinim Bogom. U ovoj perspe-
ktivi moe se rei da je hriansko duhovno iskustvo trinitarno iskustvo koje se
odigrava u oveku koji postaje sve vie svestan odnosa sa boanskim osobama.
Delovanje Duha Svetog omoguava ovaj odnos i spoznaju Boga. Sam Duh Sveti
je dinamina stvarnost koja preobraava ovekov duh iznutra i otvara nove
horizonte ivota u svim njegovim razliitostima. Iz ovakvog, i ovakvih, iskustava
nastaje konverzija (conversio activa sive actualis). Zato se moe rei da je
konverzija zbir religijskih iskustava koje ovek doivljava tokom svog aktivnog
odnosa sa Bogom. Znaajno je napomenuti da religijsko iskustvo ima vrednost
jedino onda ako je konaan cilj samoizgraivanje osobe.
KLASIFIKACIJA RELIGIJSKOG ISKUSTVA
Prema dosad reenom o religijskom iskustvu, uprkos injenici da je ono
neuhvatljiv unutarnji lini proces, mnogi su pokuali da naprave klasifikaciju
religijskog iskustva. Razume se, dosad nije prihvaena nijedna klasifikacija
koja bi bila sveobuhvatna i pokrila sve bitne elemente ovog fenomena.
Branko Bulat u radu Psiholoki aspekti religioznog iskustva iznosi pode-
lu Medeline Pepin koja je pokuala da religijsko iskustvo klasifikuje prema kara-
kteristikama spontanog, odnosno kultivisanog iskustva, neposrednog (direktnog),
odnosno posrednog (nedirektnog) iskustva, pa je tako dobila etiri vrste religi-
jskog iskustva.12 Neke elemente ovih podela sam vie obradio u knjizi Feno-
menologija konverzije.13
10
Ivani, 1990 : 164.
11
Glock, Stark, 1965 : 41.
12
Bulat, 2000 : 86-91.
13
Vidi: Sran, Sremac, 2007, Fenomenologija konverzije:Uticaj konverzije na promenu i/ili
preobraaj linosti, Novi Sad: Centar za empirijska istraivanja religije.
76 CEIR
1) Spontano-neposredno religijsko iskustvo. Karektiristike ovog tipa
iskustva su da se ono pojavljuje neoekivano i nije namerno kultivisano, te da je
ono neka vrsta direktnog iskustva Boga neposredan dodir vlastitog JA sa
boanskim. Prisutne su fizioloke promene kada se uje neki glas, vidi bljetava
svetlost ili osea neka prisutnost. Posledice ovog iskustva su najpre snano
oseanje straha, nakon kojeg sledi mir i novi oseaj smisla i delovanja. Iz
ovakvog iskustva nastaju, uslovno reeno, nagla obraenja.
2) Spontano-posredno iskustvo. Kod ovog tipa religijskog iskustva nema
linog neposrednog kontakta sa natprirodnim. Ono se temelji na oseanjima dru-
ge osobe koja govori o Bogu i obeleeno je snanim oseanjem svetosti te druge
osobe. Ovakvi sluajevi su najee lina svedoenja, sluanje propovedi i sl.
3) Kultivisanoneposredno iskustvo. Ovo su najee mistina stanja,
esto propraena zanosima i vizijama. Kultivisana su dugim molitvama, medita-
cijama, postom, odricanjem od telesnih zadovoljstava i sl. Rezultat takvih stanja
su radost i mir, a zatim sumnje i tama, oseaji nedostojnosti i bezvrednosti. Na
kraju dolazi oseaj jedinstva s Jednim.
4) Kultivisano-posredno iskustvo. Ispoljava se kao snano oseanje ne-
eg tajanstvenog, uzvienog. Ovi oseaji su povezani sa monumentalnom arhi-
tekturom i umetnou.
Ovde je znaajno pomenuti pojam koji je najee u upotrebi prilikom
odreivanja pojma religijskog iskustva, a to je oseanje svetoga.
OSEANJE SVETOGA
U more se pretvara svaka kap
kada more dosegne,
i tako dua postaje Bog
kada se u Boga utopi.
Angelus Silesius
Analizirajui poreklo, manifestovanje i trajanje religijskog iskustva u
oveku, psihologija religije se bavi jo jednom religijskom stvarnou, a to je
oseanje svetog.
Sveto je bilo i ostalo aktuelni predmet duboke i svestrane psiholoke ana-
lize. Mnogi istraivai religijskih fenomena smatraju da oseanje svetog upravo
predstavlja sutinu religijskog ivota, apriornu kategoriju religioznog. Sveto
izaziva oseanje boanskog u oveku. Ono budi iskonsku enju za transce-
dentnim. Sveto je, kako neki smatraju, ideal religije.
Preuzimajui Keslerovu (Kesseler) definiciju, Borislav Lorenc u svojoj
knjizi Psihologija i filozofija religije kae da je sveto: iracionalna stvarnost
koja se neodoljivo namee oveku.14 I kao takvo, oseanje svetog, ini

14
Lorenc, nd: 90.
Religija i tolerancija, Vol. VI, N 9, Januar Jun, 2008. 77
psihiku sutinu religije. A u objektivnom smislu predstavlja najveu vrednost i
najviu realnost.
Mira Elijade (Mircea Eliade) u knjizi Sveto i profano tvrdi da se sveto
uvek: ispoljava kao stvarnost sasvim drugoga reda no to su prirodne stva-
rnosti.15 Sveto oznaava sve ono to je sasvim drugaije od svega vidljivog i
ne podsea ni na ta ljudsko ili profano. Sveto je, takoe, misteriozno, tajanstve-
no. Ono je nesaznatljivo, izvan je intelektualnog domena i logikih zakljuaka.
Zato je sveto teko prevesti u profani, svakodnevni ili nauni jezik.16 U strogo
teolokom smislu misterija oznaava natprirodno.
Jo jedno veliko ime psihologije i filozofije religije, Rudolf Oto17 (Rodolf
Otto), u svojoj poznatoj knjizi Sveto, naziva ga numinoznim18 (od latinskog
numen-Bog). Numen predstavlja neto uzvieno, velianstveno, ono to je
najvie. Glavni momenat u numinoznom je upravo mysterium, tajna. On otkriva
da je ovakva tajna praena u oveku doivljajem straha, uasa, zapravo straho-
potovanja (sacer horror sveti strah). Oto je sveto nazvao mysterium treme-
ndum. Ali numinozno je, u isto vreme, i ono to privlai, to oarava i oduho-
vljava; otuda je sveto za Ota, i mysterium fascinans, gde se razvija savrena
punoa bia.19
Slino Otou, i Jung religijsko iskustvo identifikuje kao numinozno, a numi-
nozno iskustvo je povezano sa psihikim procesima subjekta koji ih doivljava.
Tako na jednom mestu Jung opisuje to iskustvo kao susret sa svetou.
Svetost znai da neka ideja ili stvar imaju najviu vrednost i da u
prisustvu te vrednosti ljudi, da tako kaem zaneme. Svetost ima mo da otkriva:
njena prosvetljujua snaga proizlazi iz arhetipske figure. Niko se nikada ne osea
kao subjekat u tom procesu, ve uvek kao objekat. On ne opaa svetost, ona njega
zarobljava i nadvladava; on ne posmatra nju kako se otkriva, ona mu se otkriva i
on ne moe ak ni da se hvali da ju je dobro razumeo. Sve se naizgled dogaa
izvan domena njegove volje i ti dogaaji su sadraji nesvesnog.20
Vano je napomenuti da doivljaj svetog menja celog oveka. ovek menja
sve akcije, sve funkcije, pri emu postaje novo stvorenje. Zato, Meing smatra da

15
Elijade, 2004 : 12.
16
Vidi peto poglavlje knjige Religija, Govoriti o neizrecivom: jezik i sveto. Kolakovski, 1987 :
202-253.
17
Rudolf Oto (Rodolf Otto) poznati nemaki luteranski teolog i teoretiar uporedne religije
istakao se svojim radovima u oblasti psihologije religije. Otovo delo Sveto (Das Heilige)
smatra se najvanijim nemakim teolokim delom 20. veka koje nije prestalo da se tampa jo od
1917. godine kada se prvi put pojavilo.
18
Numinozan, Numenalan (lat. numen, boanstvo) velianstvena i udesna mo boanstva,
Boga; dinamiko delovanje koje ne moe biti prouzrokovano vetakim aktom volje, iskustvo
subjekta nezavisno od njegove volje. Svesna (ali i nesvesna) vera oveka, otvorenost oveka
prema Bogu, prethodni su uslov za iskustvo numinoznog. Numinozni doivljaj misterije Boga, u
osnovi je svakog religioznog iskustva Svetog. Jeroti, 2004 : 393.
19
Vidi: Otto, 1983.
20
Palmer, 2001 : 159.
78 CEIR

se religioznost mora definisati kao pun doivljaj svetosti, kako on kae: Isku-
stveni susret sa svetim i reaktivno ponaanje oveka koga odreuje sveto. 21

Po mnogima sveto oznaava moralno savrenstvo. Ali ono ne znai samo

moralno, ve neto vie i znaajnije. Budui da je sveto akt novog ivota koji iz
osnova menja oveka, smatram, da je iskustvo svetog jedan od kljunih inilaca
konverzije. Sa teolokog stanovitva posmatrano, religijska svetost znai tenju
za sjedinjenjem s Bogom, potpunu predanost Bogu. A da bi ovek doao do
potpune predanosti Bogu, potrebno je obraenje (okretanje) od greha i zla, odno-
sno pokajanje. Znai odbacivanje greha i zla. Greh, zlo, nesavrenstvo moe se
otkriti samo ako postoji sveto. Stoga, sveto se manifestuje samo ako postoji ose-
aj greha. Ideja okretanja od greha ka Svetom je osnovna misao koncepta obrae-
nja. Zbog toga je obraenje u tesnoj sprezi sa (po)sveenjem. Moe se rei da
obraenje ima venu dimenziju jer ga proima sveto (numinozno), ono ima svoj
poetak na ovoj zemlji, ali nema kraja. Njegova punina se zove svetost. Svetost je
put prema potpunom sve dubljem, svestranijem i sveobuhvatnijem otvaranju
prema Bogu.
Hrvatski sociolog religije Stipe Tadi, u svom radu Religiozno iskustvo -
neistraivana i/ili neistraiva dimenzija religije i religioznosti iznosi ematski
prikaz odnosa prema svetom. On smatra da iskustvo svetog predstavlja najveu
vrednost onima koji ga imaju, tako da ono moe da prouzrokuje heterogene
stavove, razliite modalitete i prakse.
22

1) Sveto je bitno (sve ostalo je nebitno i nenuno); kosmiko jedinstvo,

nepravljenje nikakvih razlika meu ljudima.
2) Poistoveivanje s bitnom (boanskom) snagom i verovanje da se i sam
moe postati iskrom boanskog (harizma) i biti upotrebljen ak i za
ovozemaljske, ili profane ciljeve.
3) Poriv za mistinim sjedinjavanjem (sa svetim i monim), a to onda
implicira beg od sveta (fuga mundi!). No, beg od sveta nije sam sebi svrha,
nego tei da se oslobodi (od) tela, kroz religijsko preporoenje ili obraenje.
4) Transcendentnost svetog. Podruje imanentnog (ljudskog prirodnog) ja-
sno je razgranieno od boanskog, radikalno razdvojeno od njega. Transcende-
ntno, boansko i sveto ine zbir konanog smisla postojeeg poretka.
Jo jedno podruje religioznog, koje psihologija religije pokuava da
istrai i objasni, je i mistika, kao tenja religioznog oveka za neposrednim
saznanjem Boga, za sjedinjenjem s Njim.

21
Vui, 1971 : 80-81.
22
Vidi: Tadi, 1998 : 364-365.
Religija i tolerancija, Vol. VI, N 9, Januar Jun, 2008. 79
MISTIKO ISKUSTVO
Bog vere, Jedinstvo-Trojstvo,
put je prema Apsolutnom,
a je li on Apsolutan?
Majster Ekhart

Kao posebna vrsta, a ujedno i kao vrhunac religijskog iskustva, smatra se

mistiko iskustvo. Po intezitetu doivljavanja spada u najjae doivljaje koji
23

donose korenite preobraaje linosti. Zato ovaj fenomen zauzima vidno mesto u
psihologiji religije. Pojam mistika etimoloki vue koren iz grke rei mysticos
to znai tajna, tajanstvenost ili skrivena stvarnost, a to je gledite koje ui da se
ono beskrajno, apsolutno, bitno, boansko ne moe dokuiti racionalno, upotre-
bom razuma, ve jedino neposrednim iskustvom, tako da onaj koji doivljava
takvo iskustvo (mistik), stupa u neposredan odnos s Apsolutnim, da se s njim
sjedini putem intuicije, ekstaze ili akta ljubavi. Budui da sama re kazuje da se
radi o neemu tajnovitom ili skrivenom to ujedno znai i da je to mogue i otkriti,
i uiniti vidljivim. Pod misticizmom se podrazumeva sklonost mistici, verovanje
u mogunost saznanja onoga to je nedokuivo, kao i mogunost sjedinjenja sa
boanskim biem.
Treba rei da mistiko iskustvo samo po sebi ne mora biti uvek religijsko
iskustvo, jer pojam mistino oznaava svaku spoznaju neke tajne, ali ako je ta
tajna religijske prirode, onda je re o mistikom religijskom iskustvu. Jo jednu
stvar treba imati na umu kada se govori o mistici, a to je da, misticizam paganskih
religija nije isto, to na primer hrianstvo smatra mistikim iskustvom. Naravno,
psihologija religije ovde mora biti distancirana i prepustiti posao teologiji, koja to
prosuuje po posebnim kriterijumima.
Sutina mistike je neposredno saznanje Boga i ljubav prema Bogu. Mi-
stiko iskustvo tei intimnoj vezi i sjedinjenju sa Drugim, ma ta se pod ovim
podrazumevalo, to znai da taj doivljaj nije samo lian nego i nadlian,
smatra unji. 24

Dve poznate klasine interpretacije mistikog iskustva dolaze od nezaobila-

znog Viljema Demsa i poznatog istraivaa ovog fenomena, Evelin Anderhil
25

(Evelyne Underhill).
Dems navodi etiri temeljna obeleja po kojima se poznaje mistiko
iskustvo, a to su: neizrecivost, spoznajna vrednost, prolaznost i pasivnost. 26

23
Svako religiozno iskustvo nije mistino, svako mistino iskustvo jeste religiozno, ako je
sledilo iz neposrednog susreta sa apsolutnom i mistinom moi. Vernik ne mora biti mistik,
mistik mora biti vernik. unji, 1998: 171.
24
unji, 1998 : 170.
25
Viljem Dems (Villiam James 1842-1910) se neosporno smatra ocem amerike psihologije i
jednim od zaetnika pragmatizma.
26
James, 1990 : 259-260.
80 CEIR

1) Onaj ko je doiveo autentino mistiko iskustvo nema primerenih rei da

opie taj doivljaj jer je ono vie stanje oseaja nego intelekta. Naime, onome
27

ko nije doiveo takvo iskustvo ne moe se opisati ushienje, vrednost i kvalitet

tog doivljaja. Kao to je nemogue opisati simfoniju nekome ko nikad nije uo
muziku, tako je nemogue opisati mistiko iskustvo nekome ko ga sam nije imao.
2) Ova iskustva prenose znanja posebne vrste koja otkrivaju i osvetljavaju,
ali ostaju neartikulisana. Stanja uvida u dubine istine nedostupna su diskurzivnom
intelektu: otvorile su mi se oi. To su prosvetljenja, otkrivenja puna znaenja i
vanosti. Ona su, ujedno, i norme ponaanja za budui ivot.
3) Takva stanja su relativno kratka, ali upeatljiva. esto mistik izjavljuje
da je u trenutku doiveo venost. Ovakva stanja retko kad traju vie od pola
sata i obino ne ostaju potpuno u seanju.
4) U takvom iskustvu, uprkos vlastitoj poniznosti, osoba nije objekat
dogaanja, iako osea obuzetost nekom viom silom.
Evelin Anderhil, i sama mistik, u svojoj studiji navodi etiri karakteristike
mistikog iskustva: 28

1) istinski mistik je aktivan i praktian a ne pasivan, on ne teoretie.

Mistiko stanje je ivotni proces u kojem uestvuje itava osoba sa svim svojim
potencijalima, a ne samo miljenjem i oseanjima.
2) svrha misticizma je potpuna transcedentnost i duhovnost. Mistik
nadilazi vidljivi svet i njegovo srce je konstantno uz Jedinog.
3) transcedentna stvarnost ili Jedan nije za mistika bezlina mo ili
sveobuhvatni princip, nego ivi i lini objekat ljubavi, sa kojim mistik gradi
svoj dinamian odnos.
4) ivotno jedinstvo s Jednim jeste definitivno stanje ili oblik ivota. Ono
se postie napornim psihikim i duhovnim procesom. Ovaj proces se naziva sta-
njem sjedinjenja (mistini put). Mistiko iskustvo tei intimnoj vezi i sjedinje-
nju sa Jednim. Mistik je svako ko u svojoj unutranjosti doivljava Boga. Za
mistika Bog je JA. A to JA, svoju duu mistik nalazi i u ivotu kad je svestan da
nije Bog, da je razliit od Boga. Njegovo JA se udie do apsolutnog JA. On
saznaje Boga u mistikom sjedinjenju s Bogom. 29

Anderhilova ide dalje u svojim istraivanjima i smatra da se ovaj proces

odvija u pet psiholoko-duhovnih stanja:
27
Moe li se bilo ta rei o neizrecivom, bilo ta saznati o nesaznatljivom? Nije tajna da se o
tajni nad tajnama ne moe nita rei reima i pojmovima. unji, 1998 : 175.
28
Jeroti, 2004 : 13-14; ori, 2003 : 56; Bulat, 2000 : 101-102.
29
Dominikanski mistik iz tzv. rajnske kole, Majster Ekhart (Meister Eckhart) (1260-1328) u
svom delu Knjiga boanske utjehe govori o jedinstvu s Bogom. Ako ja hou spoznati Boga
neposredno i bez slike i bez lika, onda Bog mora postati upravo ja, a ja upravo on, tako potpuno
jedno da ja djelujem s njim. I dalje: Ako Boga hou spoznati na neposredan nain, moram
naprosto postati on, a on mora postati ja. Jo tonije kaem: Bog mora naprosto postati ja, ja
naprosto Bog, tako potpuno jedno da ono on i ovo ja budu jedno, postanu i jesu i u ovome
bivstvovanju vjeno ine jedno djelo, u njegovom biu, jer su ovo on i ovo ja, Bog i dua,
plodni. Eckhart, 1989 : 289, 252.
Religija i tolerancija, Vol. VI, N 9, Januar Jun, 2008. 81
1) duboko nezadovoljstvo sobom i dug period velikog nemira i nelago-
dnosti. Staro JA mora umreti da bi se novo, oieno JA, moglo roditi;
2) nagla konverzija, kao to je ranije napomenuto;
3) trei stupanj je prosvetljenje (iluminacija). Mistik doivljava snanu
spoznaju Boije prisutnosti koja je propraena snanim oseajem radosti, a
ponekad i ekstazom. On se jo uvek osea odeljenim od Apsolutnog, jo nije
30

nastupilo pravo sjedinjenje;

4) stupanj koji autor opisuje kao tamna no due, koji, ustvari predstavlja
prolazni deo negacije i odbacivanje doivljene radosti iz prethodnog perioda.
Prema miljenju Anderhilove, ovaj stupanj oznaava dalje, neophodno ienje
samog sebe. Mistik se mora odrei samog sebe, vlastite volje i individualnosti.
5) ivot u Jedinstvu (Vita unitiva) sjedinjenje s Jednim. Ovo je doivljaj
potpune absorpcije sebe u jedinstvu sa univerzumom. Mistik je stigao na transce-
dentni stupanj realnosti i nalazi se u stanju iste svesti, te osea potpun mir i
spokoj.
Kao to se da zakljuiti na osnovu Anderhilove podele, duhovno stapanje,
ili sjedinjenje mistika sa Bogom, je vrhunac mistikog iskustva koje nastaje kao
posledica duge kontemplacije, molitvenog tihovanja, jake vere i ljubavi prema
Jednom. Dakle, radi se o sjedinjenju u kojem je ljubav centar deavanja, odnosno
sjedinjenja. Dua se preobraava u ljubavi i po ljubavi Boijoj. Mistik nije
31

ovek dogme nego ovek iskustva, i to je dokaz da je vera enja i traganje za

istinom a ne samo obred. Karl Rahner je davno istakao ovo rekavi da e:
Vernik sutranjice biti mistik, tj. onaj koji e neto iskusiti ili ga nee biti. 32

Mistika stanja esto mogu da prouzrokuju promene u ivotu mistika.

Stoga, ako mistik iz svog natprirodnog iskustva ...izae kao preporoeno bie,
puno ljubavi za sva druga bia, onda je to pouzdan znak da se radi o stvarnom
mistikom doivljaju, bojoj milosti sputenoj u duu pravednika, duu koja
ezne da proiri i produbi, a ne da obmanjuje druge i vlada njima. Susret sa 33

Jednim je za mistika jedina i najvea vrednost. Od ishoda ovog susreta moe da

zavisi sudbina oveka. Zato je mistino iskustvo u tesnoj sprezi sa konverzijom.

30
Poreklo rei ekstaza izvodi se iz grke rei ekstasis, to bukvalno znai, pomeranje,
udaljavanje od jednog mesta, promena mesta, a u irem smislu, znai i oduevljenje, zanos,
najvei stepen ushienosti, vansebnost.... Ekstaza je u religiji najvii stepen vizionarskog iskustva
mistiara, u kome se doivljava stapanje, sjedinjenje individualne due ljudske sa Bogom.
Jeroti, 2004 : 65.
31
Poznati traktat iz 18. veka O priljubljenosti Bogu De adherendo Deo, koji se dugo vremena
pripisivao Albertu Velikom, govori o ljubavnom sjedinjenju: Ljubav ima snagu da ujedinjuje i
preobraava: ona preobraava ljubitelja u ljubljenoga i ljubljenoga u ljubitelja. Jedan postaje
drugi, koliko je god to mogue. Gardet, 1983 : 78.
32
Rahner, 1971 : 22.
33
unji, 1998 : 170.
82 CEIR

Vladeta Jeroti odgovara na pitanje slinosti, odnosno razlike mistikog

iskustva (ekstaze) i konverzije i/ili obraenja na osnovu psiholokih analiza koje
pokazuju sledee razlike: 34

1) Obraenje (preobraenje) od nevernog stvara vernog, ili pripadnika

jedne religije ili hrianske veroispovesti prevodi u drugu, dok mistika ekstaza
vernog dovodi u neposredno doivljavanje Boga.
2) Obraenje (preobraenje) ili konverzija oznaava saznanje smisla
transcendentne stvarnosti koja se moe pojmovno izraziti, dok mistika ekstaza
prevodi mistika u Boanstvo bez mogunosti da se ono logiki iskae.
3) Konverzija ne izvodi konvertita iz sveta, dok je mistik u ekstazi, za
neko vreme, napustio iskustveno postojanje i kao da ne ivi u svetu.
4) Zajednika je kod obojice potreba za moralnim usavravanjem.
RELIGIJSKA ISKUSTVA U HARIZMATSKIM POKRETIMA
Poetak harizmatskog pokreta u okrilju evaneoskog hrianstva vezan je
za 1906. godinu i poznato probuenje u uvenoj Azusa ulici u Los Anelosu
(Azusa Street Mission). Zato se misija u Azusa ulici smatra mestom u kojem se
35

rodio savremeni pentakostalizam. Moe se rei da je neopentakostalizam nastao

neoekivano meu mnogim protestantima, i predstavljao je teoloku kontrakultu-
ru u odnosu na liberalne teologe koji su decenijama preovladavali u veim prote-
stantskim crkvama. Harizmatski pokret unutar katolike crkve pojavio se krajem
1967. godine. Za razliku od protestanata koji sebe nazivaju pentekostalcima, kato-
like pristalice duhovnog pokreta sebe radije nazivaju harizmaticima.
Nesporna je injenica da se u harizmatskim pokretima nailazi na najvie
istaknutih sluajeva koji obiluju bogatstvom religijskih fenomena. lanovi takvih
zajednica esto govore o duhovnim iskustvima koja iz korena menjaju i preobra-
avaju njihovo duevno i duhovno stanje. Svedoe o unutranjoj transformaciji,
oseaju mira, radosti i zadovoljstva koje je nemogue izraziti reima.
Harizmatski pokret, kako mu i sam naslov kae, tei ka tome da se oive i
doive duhovni darovi (harizme ) koje su primili apostoli na Duhove (Pedesetni-
36

ca-grki pentekostes) i koje su praktikovali vernici u prvoj crkvi. Stoga, penteko-

stalci (harizmatici) veruju da duhovno iskustvo prve crkve ne pripada prolosti;
ono je sastavni deo svakodnevnog ivota. Na ovom mestu elim fenomenoloki
da sagledam etiri posebna harizmatska iskustva, a to su: glosolalija (dar jezika),
prorotvo, isceljenje i padanje u Duhu.
Glosolalija ili dar jezika. Prema definiciji glosolalija je vokalizacija
37

zvukova koji samo nalikuju, ali su semantikim znaenjem i sintaksom razliiti

od svih poznatih govora i jezika. Termin je izveden iz grkog jezika od glosso,
34
Vidi: Jeroti, 2004 : 96-97.
35
Vidi opirnije: Bartleman, 2006.
36
Harizma je dar Boije milosti, duhovni dar za neko zvanje ili slubu.
37
Vidi opirnije o glosolaliji: Sherrill, 1976.
Religija i tolerancija, Vol. VI, N 9, Januar Jun, 2008. 83
glossa to znai jezik i lalein, laleo, lalia to znai govoriti, govorim, govor, pa se
glosolalija prevodi kao govorenje u jezicima. U mnogim harizmatskim
38

pokretima uvreeno je miljenje da autentino krtenje u Duhu treba da bude

propraeno iskustvom dara jezika golosolalijom. U religijskom smislu to je
39

neartikulisani nain izraavanja, molitve i slavljenja Boga. Novokrtenik u Duhu

se sabere, koncentrie svoju pozornost, mie usnama i izgovara slogove, koji
mu, uprkos tome to nisu razumljivi ni njemu ni onima koji ga sluaju, slue za
deblokadu, za postizanje nutarnjeg osloboenja pred Bogom, kako bi izrazio ono
to serija dobro povezanih fraza ne bi mogla izraziti. Mnogi vernici govore da,
40

usled praktikovanja glosolalije, doivljavaju linu tranformaciju, snana oseanja

sree, zadovoljstva, Boije blizine, kao i da ovo iskustvo u velikoj meri utie na
njihovo duevno i duhovno stanje. 41

Iako je glosolalija, pre svega, poznata kao fenomen u hrianstvu, javljala

se i u drugim religijama. Antropolog Dord Jenings (George Jennings) istrai-
vao je fenomen glosolalije kod severnoamerikih Indijanaca Pejote (Peyote)
kulta, Indijanaca Haida na pacifikom severozapadu, amana u Sudanu, kulta
ango (Shango) na zapadnoj obali Afrike, kulta ago (Shago) u Trinidadu,
kulta Vudu (Voodoo na Haitiju), Aboridina u Junoj Americi i Australiji,
Eskima u subarktikoj regiji Severne Amerike i Azije, amana na Grenlandu,
Diaksa (Dyaksa) na Borneu, kulta Zor u Etiopiji, Indijanaca ako (Chaco) u
Junoj Americi, Kuranderosa (Curanderosa) u Andama, Kinka u Afrikom

38
Websters Encyclopedic Unabridged Dictionary, 1996 : 813.
39
Kuki Rodrigez (Cookie Rodriguez) u svojoj autobiografiji Daj da zaplaem opisuje svoje
iskustvo krtenja u Duhu: Ljubim Te, Isuse. Zahvaljujem Ti i slavim Te za Tvoju dobrotu, za
Tvoju vjernost, za Tvoju ljubav. Hvala Ti to si me pozvao k sebi. Slavim Te, Isuse! Gloria a
Cristo! Bendito sea Tu Nombre! Hvala Ti to si dao ivot i umro za mene. O, Isuse, kako Te
ljubim. Iznenada sam se osjetila omamljenom, gotovo pijanom od osjeaja ljubavi za Isusa Sina
samog Boga. Osjeala sam se tako lakom i tako slobodnom da bih mogla lebdjeti u zraku...Zatim
sam nastavila glasno govoriti Isusu koliko ga ljubim, ali nisam razumjela rijei koje sam govorila.
Bar sam pola sata slavila mog Isusa upotrebljavajui rjei koje nikada nisam nauila niti sam ih
mogla razumjeti. Sve to sam znala bilo je da su to prave rijei i da Isus savreno razumije svaku
od njih...To mora da je krtenje u Duhu! Mora da govorim u jezicima. Nije to uope bilo kao to
sam si razmiljala nita runo. Iako sam se osjeala stvarno zagrijanom od Isusove ljubavi i
uzbuenom od Njegove blizine, uope nije bilo histerinih emocija kojih sam se bojala. Zbog
toga sam itavu no razgovarala sa Isusom na panjolskom, engleskom i u drugim jezicima.
Rodriguez, Schonauer, 2001 : 119-120.
40
Bulat, 2000 : 96-97. (citirano prema: Favale, 1991: 312-313.).
41
Aleksandar Mitrovi u svojoj autobiografskoj knjizi 19 godina tame, pie o svom iskustvu
krtenja u Duhu Svetom: poeo sam da zahvaljujem Bogu, izgubio sam kontrolu nad svojim
jezikom. Prvo sam izrekao nekoliko nepoznatih rei, a onda je iz mene neto snano poteklo. U
jednom momentu sam se naao na kolenima, sa uzdignutim rukama, glavom podignutom gore.
Sluao sam samoga sebe ta govorim. Pomislio sam da se zaustavim, ali je to bilo nemogue. Iz
mene je kao gejzir izbijalo mnotvo stranih rei. Bio je to govor koji je podseao na neki semitski
jezik. Istovremeno, dok se to dogaalo, snano sam oseao prisutnost Boije sile. Ta sila nas je
ispunjavala radou, a i strahopotovanjem. Govorio sam drugim jezicima, slavio sam Boga na
drugim jezicima koje u ivotu nisam uo a jo manje govorio. Mitrovi, 2006 : 95.
84 CEIR

Sudanu, amana Tonga (Thonga) u Africi i kod tibetanskih monaha. Glosola- 42

lija je bila prisutna i u starogrkim misterijama. Za razliku od hrianske, nehri-

anska glosolalija je obino vezana za stanje ekstatinog transa i stanja izme-
njene svesti.
Poznata su tri tipa glosolalije: 43

1) glosolalija govor na jeziku koji je nepoznat kako govorniku tako i

sluaocima (bez tumaenja); npr. korintska crkva;
2) ksenoglosolalija govor na poznatom stranom jeziku koji je nepoznat
govorniku, ali je zato poznat sluaocima; npr. apostoli na dan Pedesetnice;
3) heteroglosolalija govor na jeziku govornika koji sluaoci uju na
sopstvenom jeziku.
Poetkom dvadesetog veka u naunim krugovima, glosolalija je smatrana
oblikom masovne histerije ili psihoze, a danas je postignut nauni konsenzus
kojim se smatra legitimnom religijskom aktivnou a ne psihopatolokim feno-
menom, pa je Meunarodna klasifikacija bolesti ne evidentira.
Prorotvo iskustvo prorotva se doivljava kao poseban Boiji dar, naro-
ita sposobnost koju je Bog dao odreenim pojedincima da mogu prepoznati bo-
ansko nadahnue i primiti i preneti neposrednu Boiju poruku pojedincu ili zaje-
dnici. Poruka moe sadravati rei ohrabrenja, utehe, opomene, i moe se odnosi-
ti na sadanjost ili budunost. Poruka moe biti izraena reima ili glosolalijom,
pod uslovom da meu vernicima postoji neko sa darom tumaenja jezika. 44

Isceljenja (ozdravljenja) nastaju prilikom molitve i polaganja ruku,

45

ponekad na spektakularan nain u stanju oekivanja i napetosti. Isceljenja mogu

biti od fizikih bolesti, psiholoka isceljenja, tj. oslobaanje ili ienje od pod-
svesnih strahova, napetosti, pesimizma, inferiornosti, opsesija, depresija i dru-
gih unutarnjih blokada. Takoe su prisutna i duhovna isceljenja, kao to je po-
kajanje za grehe, pomirenje sa Bogom i drugima, opratanje i sl. Vano je istai
da postoje neki radikalni harizmatski pokreti verskog isceljenja koji smatraju
da je svaka bolest stvar sotone i direktni rezultat neposlunosti Bogu. Poznati
psiholog religije imun ito ori, u jednom od svojih eseja Dimenzije psiho-
patoloke religioznosti, navodi primer devetomesenog Alisona (Allyson) i-
jim roditeljima je preporueno samo itanje Biblije pred bolesnikom, post, bde-
nje u molitvi, a odbijena je svaka vrsta medicinske pomoi. Naravno, mali Ali-
son je umro posle deset dana od pneumonije i meningitisa. Oito da ovakvi pro-
blemi nastaju onda kada se sva mogua obeavajua reenja svedu na verske

42
Vidi opirnije Jeningsovu studiju Ethnological Study of Glossolalia. Jennings, 1968.
43
Vidi: Synan, 2004 : 216.
44
Dar tumaenja jezika, govora drugim jezicima je naroita sposobnost koju je Bog dao
odreenim pojedincima u Crkvi da mogu razumljivim jezikom preneti znaenje poruke date
govorom u drugim jezicima.
45
Darovi isceljenja se naroite sposobnosti koje Bog daje odreenim pojedincima u Crkvi da kao
ljudska bia mogu sluiti kao posrednici i kanali preko kojih Bog natprirodno ozdravlja.
Religija i tolerancija, Vol. VI, N 9, Januar Jun, 2008. 85
sadraje a sva druga iskljue, tj. kada se koriste verski izvori za iskljuenje
drugih izvora u traenju reenja za bolesti. 46

Padanje u Duhu pojava koja je posebno spektakularna, a povezuje se sa

padanjem apostola Pavla u asu njegovog obraenja. Osoba pada u neku vrstu
transa i kao odgurnuta pada natrake, te je ostali pridre i stavljaju u vodoravan
poloaj. Osoba se u tom stanju nalazi desetak minuta i doivljava duboko isku-
stvo psihikoga i moralnog zadovoljstva. Veina onih koji su imali to iskustvo
opisuju ga kao iskustvo predavanja, iezavanja egocentrizma, prikazanja sebe
Bogu i osjeaja snage i topline, a sve je to praeno snanim osjeajima radosti i
mira. 47

Bez obzira na opasnosti i kritike koje su upuene pojedinim harizmatskim

48

krugovima, nesumnjivo je da se u ovakvim crkvama mogu pronai istinska religi-

jska iskustva, kao to su dramatina obraenja i najdublja mistina iskustva.
Mnogi sa zabrinutou govore da su to zajednice introvertnih fanatika koji su
skloni pobonom preterivanju, drugi ih pak vide kao zajednice duhovnih zanese-
njaka i prevejanih manipulatora, te da pripadaju neuspelom duhovnom eksperi-
mentu. Isceljenja, glosolalije, prorotva i drugi fenomeni se mogu nai na hari-
49

zmatskim slubama, a sve je to, kako sami smatraju, plod vere u Isusovo obeanje
(Mk 16 : 17-18). Priznali mi ili ne, u postmodernom vremenu harizmatici znaju
da predstavljaju svetle primere autentine hrianske duhovnosti.
Branko Bulat s pravom naglaava: Svako autentino i zrelo karizmatsko
iskustvo snano je religiozno iskustvo, koje osobu u potpunosti angaira u
transformaciji same sebe i u poslanju Crkve. Ako toga nema, postoji opasnost
da se trai iskustvo radi iskustva i tada ostaje neplodno i zatvoreno u samo
sebe. Nijedno religijsko iskustvo ne sme da bude povueno i zatvoreno u
50

sebe; ono treba da tei pozitivnom delovanju.

Smatram da obraenje moe biti autentino jedino kroz primanje
autentinog i objavljenog Boga. Integritet takvog iskustva veru ini realnom a
pojedinca ostvarenim. ovek ponovo otkriva samog sebe, otkriva imago Dei u
sebi. U melanholiji postmodernog vremena obraenje se namee kao realna i
nuna mogunost koja donosi korenite promene linosti.

46
Vidi: ori, 2005 : 49.
47
Bulat, 2000 : 98. (citirano prema: Godin, 1983 : 111-112).
48
Branko Bulat navodi neke od opasnosti harizmatskih iskustava, koja imaju psiholoki
predznak: 1) opasnost gubitka identiteta, regresije i odumiranja individualnosti; 2) opasnost krive
slike o Bogu; 3) opasnost udobne duhovnosti; 4) opasnost zavisnosti o duhovnom voi, guruu; 5)
senzacionalni emocionalizam; 6) iskustvenost; 7) neutelovljena duhovnost; 8) elitizam. Vidi
opirnije: Isto, 99-101.
49
Kolari, 2005 : 603.
50
Bulat, 2000 : 101.
86 CEIR

LITERATURA
Berajev, Nikolaj. O ovekovom ropstvu i slobodi, Novi Sad: Knjievna zajednica Novog
Sada, 1991.
Bulat, Branko. Psiholoki aspekti religioznog iskustva, u: Iskustvo vjere danas zbornik
radova teolokog simpozija, Split: Crkva u svijetu, str. 81-113, 2000.
Bloesch, G. Donald. Conversion, u: Evangelical Dictionary of Theology, Grand Rapids,
Michigan: Baker Books, (urednik: Walter A. Elwell), 1997.
Bartleman, Frank. Azusa ulica, Osijek: Izvori, 2006.
Keilbach, Vilim. Religiozno doivljavanje: o normalnoj i abnormalnoj religioznosti,
Zagreb: Narodna tiskara, 1944.
Glock, Y. Charles, Rodney, Stark. Religion and society in tension, Chicago: Rand
MacNally, 1965.
Krsti, Dragan. Psiholoki renik, Beograd: Vuk Karadi, 1998.
Vidovi, Marinko. Kristovsko iskustvo u Novom zavjetu, u: Iskustvo vjere danas
zbornik radova teolokog simpozija, Split: Crkva u svijetu, str. 9-44, 2000.
Vidovi, arko. Ogledi o duhovnom iskustvu, Beograd: Sfairos, 1989.
Ivani, Tomislav. Kranstvo u traganju za identitetom, Zagreb: Kranska sadanjost, 1990.
Lorenc, Borislav. Psihologija i filozofija religije, Beograd: Geca Kon, nd.
Elijade, Mira. Sveto i profano, Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia,
Sremski Karlovci, 2003.
Kolakovski, Leek. Religija, Beograd: Beogradski izdavako-grafiki zavod, 1987.
Jeroti, Vladeta. Hrianstvo i psiholoki problemi oveka, Beograd: Ars Libri, 2004.
Jeroti, Vladeta. Mistika stanja-vizije i bolesti, Beograd: Ars Libri, 2004.
Otto, Rodolf. Sveto, Sarajevo: Svijetlost, 1983.
Palmer, Majkl. Frojd i Jung o religiji, Beograd: Narodna knjiga-Alfa, 2001.
Vui, Radmilo. Psihologija religije, Beograd: Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne
crkve, 1971.
Tadi, Stipe. Religiozno iskustvo-neistraivana i/ili neistraiva dimenzija religije i
religioznosti, u: Drutvena istraivanja, Zagreb:Institut drutvenih znanosti Ivo
Pilar, br. 35, god. 7, str. 359-373, 1998.
James, William. Raznolikosti religioznog iskustva, Zagreb: Naprijed, 1990.
ori, . imun. Psihologija religioznosti, Zagreb: Naklada slap, 2003.
ori, . Simon. Dimenzije psihopatoloke religioznosti, u: Vjera i zdravlje, Zagreb:
Zaklada biskup Josip Lang, str. 37-76, 2005.
Eckhart, Meister. Knjiga boanske utjehe, Zagreb: Naprijed, 1989.
Gardet, Lous. Mistika, Zagreb: Kranska sadanjost, 1983.
Rahner, Karl. Schriften zur Theologie, VII, 1971.
Sherrill, L. John. I govore drugim jezicima, Zagreb: Put ivota, 1976.
Sremac, Sran, Fenomenologija konverzije, Novi Sad: CEIR, 2007.
Rodriguez, Cookie, Betty, Schonauer. Daj da zaplaem, Osijek: Izvori, 2001.
Mitrovi, Aleksandar. 19 godina tame, Novi Sad: Printazur, 2006.
Jennings, J. George. Ethnological Study of Glossolalia, u: Jurnal of the American
Scientific Affiliation, 1968.
Synan, H.V. Glosolalia, u: Enciklopedija ivih religija, Beograd: Nolit, 2004.
Kolari, Juraj. Ekumenska trilogija, Zagreb: Prometej, 2005.
Religija i tolerancija, Vol. VI, N 9, Januar Jun, 2008. 87
unji, uro. Religija, I i II tom, Beograd: igoja tampa, 1998.
Websters Encyclopedic Unabridged Dictionary. Gramercy Books: New York,
(Second edition), 1976.

Sran Sremac
srdjansremac@yahoo.com
Tyndale Theological Seminary
Amsterdam
Psychological Aspects of Religious Experience and the Question of Conversion
Summary
In this article the author address the issue of the analysis and clasification of
psychological aspects of religious experience and the role of the phenomena of
conversion as well. Also, the author explores the issues of the idea of the Holy, mystical
experience, and religious experience in charismatic movements.
Key words: conversion, religious experience, mystical experience, the idea of the Holy,
charismatic movements.
88 CEIR