Akutni zastoj srca i kardiopulmonalna reanimacija

AKUTNI ZASTOJ SRCA Etiologija

Respiratorni uzroci
Kardijalni uzroci
Cirkulatorni uzroci
Respiratorni uzroci
Airway opstrukcija (kompletna/parcijalna):
strano telo, krv, povraani sadraj, trauma lica ili drela, CNS
depresija, laringospazam, bronhospazam
Respiratorna insuficijencija (bradipnea/apnea):
Depresija resp. centra (lekovi, trauma, CVI)
Zid grudnog koa/pleura (neuromuskul. paraliza, flail chest, PTX,
pl. efuzija)
Plua (pneumonia, atelektaza, pluni edem)
Kardijalni uzroci
Koronarna tromboza (AIM)
Poremeaji ritma (A-V blok, tahikardije)
Elektrokucija (domai/industrijski elektricitet, grom)
Predoziranje lekovima (glikozidi, -blokatori, fenotijazini, anestetici)
Tamponada srca
Hipo/Hiper kalijemija
Hipoksija
Acidoza
Hipotermija
Cirkulatorni uzroci
Hipovolemijski ok
Tromboembolija plua
Anafilaktiki ok
Lekovi (anestetici)
4 H i 4 T
Hipoksija tenzioni pneumotorax
Hipo/hiperkalijemija/H jon (acidoza) tamponada srca
Hipotermija intoksikacija
Hipovolemija TE trom.koronarki

AKUTNI ZASTOJ SRCA Dijagnoza

Kliniki znaci Elektrokardiografski znaci
1. Gubitak svesti Asistolija

1
 2. Prestanak disanja VF/VT bez pulsa
3. Gubitak pulsa nad velikim arterijama PEA-bezpulsna el.aktivnost
4. Odsustvo sranih tonova
5. Promenjena boja koe
6. Midrijaza
AKUTNI ZASTOJ SRCA - Elektrokardiografska dijagnoza

ASISTOLIJA

BEZPULSNA ELEKTRINA
AKTIVNOST (PEA)

VENTRIKULARNA
FIBRILACIJA (VF)

VENTRIKULARNA
TAHIKARDIJA
(VT) bez pulsa

AKUTNI ZASTOJ SRCA

Terapija KPCR

Odmah
Bez odlaganja
Ne sme se prekidati

Obuhvata niz mera i postupaka kojima se odravaju i

uspostavljaju zaustavljene vitalne funkcije, odnosno obnavlja
spontana cirkulacija (ROSC)

2
KPCR

1. OSNOVNO ODRAVANJE IVOTA- (BLS)- OSNOVNE MERE

KPR (PRVA POMO)
2. PRODUENO ODRAVANJE IVOTA - (ALS) - PROIRENE
ILI SLOENE MERE KPR
3. DUGOTRAJNO ODRAVANJE IVOTA -
POSTREANIMACIONE MERE

KPCR - Cilj
OKSIGENACIJA KRVI U PLUIMA

DOPREMANJE OKSIGENIRANE KRVI DO ELIJA CNS

Vreme na raspolaganju 90 sec

(4 minuta !)

OSNOVNI I NAJVANIJI CILJ KPCR

ouvanje funkcije mozga !

LANAC PREIVLJAVANJA - ERC (European rescuscitation

council) koncept

f KARIKE U LANCU:
Rano prepoznavanje i rano pozivanje HMP
Rani BLS
Rana defibrilacija
(Rana ALS) Postreanimacijsko zbrinjavanje

3
 ALGORITAM OSNOVNIH
MERA ODRAVANJA IVOTA
(BLS)
Ne odgovara
Zvati pomo
Otvoriti disajni put (zabacivanje
glave, podizanje donje vilice)
Ne die normalno
Zvati HMP
30 kompresija
2 udaha 30 kompresija

Vetako disanje 500 600 ml po udahu.

Prekordijalni udarac -nove smernice ga ne preporuuju!

4
Osnovne mere odravanja ivota (BLS)
Upotrebiti defibrilator :ASD -Automatski spoljanji defibrilator ili konvencionalni
defibrilator to pre !!

Defibrilacija je deo BLS !!!!!

STRATEGIJA NEPREKINUTE KPR 30:2

Automatski spoljanji defibrilatori (ASD)

ASD se primenjuje u sklopu rane defibrilacije
ASD je postala deo BLS
Primena rane defibrilacije poveava broj preivelih
ASD se primenjuje kod odraslih i dece starije od 1 godine
Monofazni ASD isporuuju energiju od 360 J
Bifazni ASD isporuuju energiju od bar 150 J
Postojei ASD moraju biti rekonfigurisani (jedan ok strategija)
Neophodan program obuke za iru primenu ASD (lekari, drugi zdr. radnici,
laici) Program masovne primene defibrilacije ( PAD program)

PROIRENE MERE -ADVANCED LIFE SUPPORT (ALS)

Terapijski algoritam za VF i VT bez pulsa

Terapijski algoritam za non-VF / non-VT

Algoritam asistolije

Algoritam bezpulsne elektrine aktivnosti

(PEA)
DEFIBRILACIJA

VF/VT bez pulsa

Postupak kojim se proputa

elektrina struja kroz srce
(transmiokardna struja), to
izaziva trenutnu depolarizaciju
svih miofibrila i uini ih
jednovremeno refrakternim
Isporuena koliina energije
izraava se u dulima (J)

5
 (360 J monofazni)
Manuelna spoljanja defibrilacija

(150 200 J bifazni)

DEFIBRILACIJA
Prvi monofazni ok 360 J/Prvi bifazni ok 150 J (defibrilatori starijeg tipa su
monofazni, vie se ne proizvode , ali ih jo ima u upotrebi u bolnicama)
CPR (30:2) 2 min
Proveriti ritam
Ordinirati drugi monofazni ok 360 J/ drugi bifazni ok 150 J ako je potrebno
Svi sledei monofazni okovi 360 J
Svi sledei bifazni okovi 150 J

Optimalna energija za mono i bifazni defibrilacijski ok je jo uvek nepoznata,

ovo su preporuene vrednosti

Nivo energije mono i bifaznog defibrilacijskog oka utvren na bazi konsenzusa

Strategija jednog oka

6
 LEKOVI KOJI SE KORISTE U REANIMACIJI:
100% KISEONIK uvek ako postoji mogunost

ADRENALIN lidokain (KORISTI SE

SAMO U NEDOSTATKU
AMJODARONA)
AMJODARON Mg

ATROPIN
(NOVE SMERNICE GA
VIE NE PREPORUUJU) bikarbonati

VAZOPRESIN i.v tenosti

PUTEVI DAVANJA LEKOVA

INTRAVENSKI

ENDOTRAHEALNI , vie se ne preporuuje

INTRAOSEALNI put davnja lekova se forsira ukoliko je tehniki teko

izvodljivo davanje lekova intravenski tokom reanimacije.

EPINEFRIN (ADRENALIN)
a-adrenergiko svojstvo (periferna vazokonstrikcija)
Poveava koronarnu i cerebralnu perfuziju

7
 Indikacije :
1.Kod ASISTOLIJE uz masau srca odmah
primeniti adrenalin

2. Kod VF/VT bez pulsa adrenalin dati

posle tri defibrilacije 1mg pa po 1mg na svakih
3-5 minuta
3. PEA

Priprema se rastvor: 1 mg/10 ml IV svakih 3-5 min

VAZOPRESIN Neadrenergiki periferni vazokonstriktor

Alternativa za adrenalin, ali nema dovoljno dokaza da podri ili odbaci primenu
vazopresina kao alternativnog vazopresora u bilo kojem ritmu kardijalnog aresta
40 IU iv

AMIODARON
VF/VT zastoj srca ( posle tri DEFIBRILACIJE)
Alternativa za lidokain

Refraktorna VF/VT bez pulsa

300 mg IV bolus u 20 ml 5% D
150 mg IV, ako je refraktorna ili rekurentna VF/VT
Zatim infuzija 900 mg tokom 24 h

LIDOKAIN
VF/VT zastoj srca (posle tri defibrilacije)
Alternativa za amiodaron ako nije dostupan !!!
Nikada posle amiodarona

Refraktorni VF/VT bez pulsa

1-1,5 mg/kg IV
Kod refraktorne VF/VT ponavljati 1-1,5 mg/kg IV
na 3-5 min do totalne doze 3mg/kg za vreme prvog sata

MAGNEZIJUM
Iako nema dovoljno dokaza da upotreba Magnezijuma poveava preivljavanje, ordinira
se
4 ml 50% Magnezijum sulfata (2 gr) iv

8
 Refraktorna VF/VT
Hipomagnezijemija (diuretici koji tede kalijum)

8,4% Natrijum bikarbonat

Svi oblici akutnog zastoja srca, ali ne rutinski :
pH< 7,1
Predoziranje triciklicima, fenobarbitonom
Hiperkalijemija
Prolongiran zastoj (20-25 min)

INICIJALNA DOZA: 50 mmol IV

SLEDEE DOZE: prema GAK, ili polovina prethodne
doze Opasnosti : paradoksalna intracelularna acidoza, alkaloza, hipernatremija,
hiperosmolarnost, negativno inotropno dejstvo

9
PREKID MERA KPR 15-30-60 min Svaki sluaj posebno procenjivati !
KPR se sprovodi due od 1 h :

Hipotermije
Skorog utapanja
Intoksikacije lekovima

10
DUGOTRAJNO ODRAVANJE IVOTA
POSTREANIMACIONE MERE i POSTUPCI
Postupci i mere za odravanje ivota, koji se preduzimaju nakon uspostavljanja
sranog rada, jer se KPR ne zavrava uspostavljanjem srane radnje

Safar, 1982.
POSTREANIMACIONI POSTUPCI
posle uspostavljanja spontane cirkulacije
PREHOSPITALNI izmeu uspostavljanja spontane cirkulacije (ROSC) i transporta
do JIT-a
Monitoring
Potpora vitalnih funkcija
Diferencijalna dijagnoza
Tretman specijalnih problema
HOSPITALNI (JIT)
Monitoring
Intenzivno leenje (jednog ili vie org. sistema)
Diferencijalna dijagnoza
POSTREANIMACIONA BOLEST
BOLEST OIVLJENOG TELA
Negovsky, 1995.
Posledice sranog zastoja ishemija-anoksija)
RECIRKULACIJA I REOKSIGENACIJA postishemija
Poremeaji mikrocirkulacije
Poremeaji metabolizma
Poremeaji elektrolita
Akumulacija toksina
POSTREANIMACIONA BOLEST

11