VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

Novi Sad
Odsek: Zatita
Studiski program: Bezbednost I zdravlje na radu
Predmet: Graevinarstvo

SEMINARSKI RAD

Tema: Graenje nepeenom stabilizovanom zemljom

Studenti: Profesor:
Duan Raci dr. Slobodan Krnjetin
Igor Dragutinovi
 VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

Seminarski rad Page 2

 VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

1.Uvod

Proizvodnja materijala napravljenog na bazi nepeene zemlje, uz odreeni

procenat dodataka, daje velike utede jer se ne pee na velikim temparaturama (
na 950 Co ) kao to se na primer pee klasina opeka na bazi gline. Proizvodi na
bazi zemlje ovravaju prirodnim suenjem. Za proizvodnju zidova od naboja i
erpia ( ne - peena zemlja) troi se 5 do 10 puta manje energije negoza proizvodnju
obine cigle.

Utede energije se mogu postii u procesima pravljenja materijala, graenja i

eksploatacije.
U toku gradje objekta na bazi elemenata napravljenih od zemlje, najvee utede
su u korienju materijala koji se pravi na objektu ili u njegovoj blizini. Za gradnju
objekata na bazi ovih materijala potreban je veliki utroak radne snage. Proces
suenja objekta je prirodan.

Znaajna uteda u energiji u pripremi graevinskog materijala nastaje I tokom

eksplatacije zgrada od nepeene zemlje. Ovi objekti troe oko 30 50 % manje
energije od slinih kuca sagraenih od klasine opeke. Vrednost koeficijenta
toplotne provodljivosti I u rangu sa peenom opekom na bazi gline.

Primer gradnje zemljom

Seminarski rad Page 3

 VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

2. Zemlja kroz istoriju

Istorija gradnje zemljom malo je poznata. ini se da su jo zakloni prvih

lovaca-sakupljaa bili graeni granama i oblepljeni blatom, a njenu upotrebu
nalazimo i na ognjitima oveanstva, u dolinama Tigra i Eufrata, du Nila, Inda i
Ganga. Smatralo se da nije koriena u gradnji monumentalne arhitekture, ali
iskopavanja danas pokazuju suprotno.

Najstariju primenu erpia nalazimo u Deriku (8000 pre n.e.), a javlja se i u

Vavilonu, Mesopotamiji i Iranu i u Indiji; u Kini primenu naboja u gradnji Kineskog
zida i uvenim zatitnim objektima Fudiana.

Ogromni afriki kontinent razvio je svojstvenu kulturu, dostigavi majstorstvo i

stvarajui svojevrsnu umetnost u gradnji zemljom : od mastaba i nubijskih
svodova u erpiu na severu, preko pletera i direktnog oblikovanja na istoku, do
uticaja islama i nebrojenih tehnika zapada.

U Amerikama nalazimo uvene piramide i pueblose Novog Meksika u erpiu, pa

preko pletera, do blatnog lepa Kasa Grande i blatnih maltera Mesa Verde.
Nalazimo je i u Evropi, prvo na obali Egejskog mora, a kasnije u Rimu i Francuskoj,
paniji, Portugalu, kroz razvoj razliitih tehnika i njihovih lokalnih varijacija.

Tok gradnje zemljom kroz istoriju

Seminarski rad Page 4

 VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

3. Tehnike graenja zemljom

U zavisnosti od vrste zemlje i podruja u kom se gradi, razvile su se irom

sveta razliite tehnike i naini njene upotrebe. Svrstane u12 velikih grupa (sa oko
stotinjak varijanti) : od izdubljene zemlje, zemlje kao pokrivaa, zemlje kao ispune,
nabijene (zemlje i blokova), oblikovane, naslagane, modelovane (runi i erpi u
kalupima), tene zemlje, kao zavrnog sloja, u kombinaciji zemlja-slama tri
najrasprostranjenije su:

* erpi(adobe)
Cigle od nepeene zemlje suene na suncu, bogate glinom, esto uz dodatak
slame; u poetku su bile oblikovane runo (u obliku hleba, lopti, pravih ili
zarubljenih konusa), a do danas su se razvile paralelopipedne forme, pravljene u
drvenim ili metalnim kalupima.
Primenu mu nalazimo svugde i na svim kontinentima, gde je vrlo esto njegova
primena dovedena do savrenstva u vidu lukova, svodova i kupola najlepih
hramova i palata sveta : ibam, Sejun, Tarim u Jemenu, Agadez u Nigeriji,
damijama ene i Mopti u Maliju, Kitu i Kusku u Junoj Americi, zatim paniji i
Portugalu.

*naboj (rammed earth / pis, tapia)

Proces se sastoji u nabijanju zemlje sloj po sloj, u pokretnoj oplati, uz pomo
nabijaa. Sva oprema tradicionalno je bila izraena od drveta, a danas je najee
metalna. Zemlja za gradnju je peskovita i izraene granulacije, prirodne vlanosti
ili uz dodatak male koliine vode.
Poreklo naboja nalazimo u Kini u drugom milenijumu pre n.e. (palata Jin Anjang i
Znegzu), pa sve do Kineskog zida i vojnih utvrenja Fudiana. Zatim u utvrenjima
Fesa i Marakea u Maroku, tibetanskim manastirima u Ladaku, kao i u tradiciji
jugoistone Francuske.

* pleter (wattle and daub / torchis / bahareque)

Meavina zemlje bogate glinom, vode i seckane slame; nanosi se kao ispuna na
noseu skeletnu strukturu od drveta, na mnogo razliitih naina. Istorijski centri
mnogih gradova Evrope, Afrike, Amerike i Azije graeni su ovom tehnikom.

Seminarski rad Page 5

 VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

Craterre je svrstao tehnike gradnje zemljom u dvanaest velikih grupa, mada

podela nije konana, jer se broj varijacija penje i do stotine. Sve one koriene su
za gradnju, kako skromnih stanita, tako i ogromnih palata.

Ovo su neki od prikayanih grupa:

IZDUBLJENA ZEMLJA
Stanite je izdubljeno u dubini zemljine kore, to su tzv. trogloditska stanita. U
veini sluajeva, izdubljena su u mekom tlu, lesu, tufu ili poroznoj lavi, u toploj i
suvoj klimi; od Kine (4 provincije, u kojima ivi oko 2 miliona Kineza), preko
zemalja panije do severne Afrike. Razlikujemo hotizontalna udubljenja-lagumice i
vertikalnazemunice.

Seminarski rad Page 6

 VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ZEMLJA KAO POKRIVA

Zemlja pokriva strukturu od nekog drugog materijala, ime se dobija izuzetna
teromizolacija.
* kue u zemlji: struktura konstrukcije u zemlji je nezavisna, i moe biti od bilo kog
materijala. UNESCO-v kvart u Parizu graen je na ovaj nain.
* kue pokrivene zemljom: ovo je veoma star nain gradnje, o emu svedoi kua
Banpoo u Kini, stara oko 4000 godina. Zatita od klimatskih uslova, vie nego
odbrana, je u osnovi graenja ovakvih objekata. Nekoliko tipova afrikih stanita
Tanzanije, Burkine Faso, Etiopije i Nigera, pokriveni su debelim slojem nabijene
zemlje. Na Islandu i u Norvekoj drveni krovovi pokriveni su busenima trave.
Istraivanja pokazuju da sloj zemlje, pokriven sa 40cm busena trave, dovodi do
smanjenja gubitka toplote 50-90%.

ZEMLJA KAO ISPUNA

Upotrebljena u suvom stanju, zemlja moe ispunjavati bilo koji drugi materijal i
doprinositi strukturi konstrukcije. Lakim i nestabilnim materijalima, ispuna od
zemlje daje teinu i ojaava stabilnost. Stabilnim, poveava termiku i akustiku.
Danas se ovaj metod esto koristi u kriznim situacijama, posle velikih katastrofa.

SEENA ZEMLJA
Blokovi zemlje direktno se seku iz organskog sloja zemljine mase. Ova tehnika je
veoma stara zemlja, povezana korenima biljaka, bila je seena u busenima.
Poznata je u nordijskim zemljama Evrope, Azije i Amerike. Tlo u neplodnim
oblastima, bogato karbonatima, takoe je pogodno.

Seminarski rad Page 7

 VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

BLOKOVI OD NABIJENE ZEMLJE

Zemlja se nabija u kalupu ili oplati. Smanjenjem zapremine praznina u materijalu
smanjuje se i njegova neotpornost na vodu, to poveava i zapreminu zida.
Statiko nabijanje dobija se uz pomo maine za izradu blokova, dinamiko je
nabijanje u oplati, a vibracija se koristi u izgradnji puteva.

NABOJ
Masa zemlje se nabija u slojevima u oplati, vertikalno-izgradnja zida i
horizontalno-podovi i plafoni.

DIREKTNO OBLIKOVANA ZEMLJA

Zemlja u plastinom stanju oblikuje se u tanke zidove, bez upotrebe kalupa ili
oplate.
* grnarija zemlja se priprema unapred, kako bi se dobila idealna plastinost, uz
dodatak biljnih ili ivotinjskih vlakana. Oblikuju se rolnice, koje se slau jedna na
drugu, a zatim se sjedine, slino nainu pravljenja grnarije. Zidovi pravljeni na
ovaj nain debljine su 5-7cm, izuzev u osnovi. Musgumi severnog Kameruna i

Seminarski rad Page 8

 VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

danas grade ovom tehnikom.

* oblikovane lopte zemljane lopte velikih prenika omoguavaju podizanje
debljih zidova, raenih u slojevima. Svaki sloj mora biti suv, pre nego to se
nanese prethodni. Kako bi se obezbedila vea stabilnost, svaki naerdni sloj nanosi
se na prethodni u formi sedla. Farme Lobija u Severnoj Gani i utvrenja Samba u
severnom Beninu graene su na ovaj nain.
* oblikovanje pletenjem tanki snopovi poduno pletene slame su omalterisani
zemljom u plastinom stanju, bogato glinom. Tanki zidovi (5cm) su napravljeni
tako to se, bukvalno, pletu kao pletenice. Ovom tehnikom grade se ambari, ija
forma podsea na keramike posude. Neverovatno su izdrljivi.

MODELOVANA ZEMLJA
Oblikuje se runo ili pomou kalupa u razliite forme. Jedna je od najstarijih
tehnika.

Seminarski rad Page 9

 VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

4. Osnovna tehnoloka reenja

Ljudi su oduvek koristili zemljni materijal za izgradnju kua I drugih objekata.

Iskustvo u graenju zemljanim materijalom postoje na svim kontinentima, u skoro
svim zemljama sveta. Tibet, Peru, Egipat, Kina, Evropa, Amerika pruaju mnoge
primene graenja zemljanim materijalom. Procenjuje se oko 1.7 milijardi ljudi od
ukupne svecke populacije ivi u kuama od zemlje. Od toga 50 % u zemljama u
razvoju I najmanje oko 20 % u urbanism I suburbanim delovima.

Do sada najstariji objekat od zemljanog materijala smatra se Ramasseum (

izgraen od nepeenih zemljanih elemenata epia ) , star 3300 godina ; u
starom gradu Thebesu ( Egipat leva obala Nila ).

Pri kraju XIX veka vetina graenja zemljanim materijalom se smanjuje. Do

sredine XX veka, izgradnja zemljanim materijalom postaje marginalna, a od tog
vremena do sada imamo renesansu primene ovog materijala. Svet duguje veliku
zahvalnost egipatskom arhitekti Hassanu Fathyu za renesansu primene ovog
materijala.

Ramasseum - Egipat

Seminarski rad Page 10

 VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

5. NASTANAK, SASTAV, OSOBINE I IDENTIFIKACIJA

Zemlja za gradnju rezultat je dugog procesa evolucije stena, u emu je

uestvovalo mnogo faktora. A u zavisnosti od nadmorske visine, prirode
geolokog sastava tla i klime, nastala su veoma razliita zemljita, sa
neogranienom varijacijom karakteristika.
Materijal zemlja sastoji se iz: gasova, tenosti i vrstih materija (mineralnih i
organskih, biljnog i ivotinjskog porekla).
Minerali se dele u dve grupe: jedni, po sastavu identini steni od koje su nastali
(kamen 200-20mm, ljunak 20-2mm, pesak 2-0.06mm i praina 0.06-0.002mm);
drugi, gline, nastali hemijskom promenom osnovne stene i redukcijom u veliini
(<2).
Gline se razlikuju od ostalih po hemijskom sastavu (aluminosilikati) i fizikim
osobinama (veoma esto u formi lamela-njihova specifina povrina je
beskonano mnogo vea od ostalih, te su veoma podlone bubrenju i skupljanju).
Za gradjenje zemljom, potrebno je da zemljite sadri sve vrste zrna, od najfinijih,
gline i praine, do peska i ljunka. Taj odnos zrna razliite veliini je ono to
nazivamoteksturom (granulacijom). Plastinost je sposobnost zemlje da bude
modelovana.Stiljivost je sposobnost zemlje da maksimalno smanji svoju
poroznost. Na kraju, zrna su povezana meu sobom zahvaljujui koheziji gline.
Ove osobine razliite su za svaku zemlju, i ba ta raznovrsnost dovela je do razvoja
nebrojenih konstruktivnih kultura; a razvoj naunog pristupa ovoj disciplini otvara
mogunosti za mnoga druga unapreenja u gradnji zemljom danas.
Tana identifikacija je osnovni korak pri izboru tehnologije transformacije zemlje u
konstruktivni materijal. Razlikujemo testove na terenu i laboratorijske testove.
Testovi na terenu su brzi i praktini, a laboratorijski mnogo sloeniji, dui za izradu
i, iznad svega, mnogo skuplji. Testovi na terenu: posmatranje, ispitivanje mirisa i
ukusa, ispitivanje dodirom, ispiranje, sedimentacija u flai, skupljanje, otpornost
na suvo, test konzistencije, test kohezije (cigara).Laboratorijski: prosejavanje,
sedimentacija, plastinost, stiljivost, kohezija.

Seminarski rad Page 11

 VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

6. Stabilizacija zemlje

Stabilizovati zemlju znai promeniti odnos u sistemu zemlja-voda-

vazduh, kako bi se obezbedile osobine koje odgovaraju odreenoj primeni
zemlje. Karakteristike velikog broja razliitih vrsta zemlje mogu biti znatno
poboljane na ovaj nain. Ali, treba imati na umu da za svaku vrstu zemlje
postoji odgovarajui stabilizator.
Razlikujemo: mehaniku (stinjavanje), fiziku (intervencija na teksturi;
termika ili elektrina) i hemijsku stabilizaciju (dodavanje materijala ili
produkta koji joj menja karakteristike zemlje).
Postoji na stotine proizvoda za stabilizaciju zemlje za gradnju, koji se koriste
kako u zidnoj masi, tako i na njenog povrini. Neke od najeih su stabilizacija:
peskom, biljnim vlaknima, kreom (zemlja sa veim procentom gline),
cementom (6-12%, zemlja se veim procentom peskova). U primeni su i mnogi
drugi, sintetiki i komercijalni proizvodi za stabilizaciju: izmet, krv, vlakna i koa
ivotinja, ivotinjska ulja, kazein, termitnjak, jaja, vosak; pepeo, biljne masti i
ulja, tanin, biljni sokovi; kiseline, soli, silikati, sintetiki lepkovi, sapuni, gips itd.

Neke vrste stabilizatora

Seminarski rad Page 12

 VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

Seminarski rad Page 13