Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin

ure akovia BB Zrenjanin

GEOPROSTORNA DISPERZIJA INTENZITETA BUKE NA TERITOTIJI

OPTINE VRAAR

AUTOR: MENTOR:
ORE SAVI, Prof. dr IVOSLAV ADAMOVI
Smer: Inenjerski menadment- master

Datum
01.12.2013.
 REZIME
Svakim danom problem buke zahvata sve vee
razmere. To je dovelo do toga da Beograd postane
megalopolis. Merenjem pomou bukometra, dole
smo do najnovijih rezultata intenziteta buke u
izabranom prostoru. Buka motocikliste
nepodnoljiva je za ljudsko uho, ak iznad 90 db.
Zvuk autobusa je imao jako visoku vrednost, do 10
db iznad buke tramvaja. Saznali smo da
saobraajna buka zavisi i od brzine automobila kao
i njegove starosti. Anketom 25 stanovnika
Vraara saznali smo da se ljudska evolucija sve
vie menja i prilagoava najnovijem nainu
ivota. Starijim ljudima je buka izuzetno smetala
dok je mlai nisu ni primeivali. Razlog tome su
mnogobrojni klubovi sa preglasnom muzikom u
kojoj veina omladine provodi vreme. Traei
nain da smanjimo i reimo problem buke, naili
smo na reenja koja se koriste u Beu sa izuzetnim
rezultatima. To smo poslali predsedniku optine
Vraar sa nadom da e im ovaj rad otvoriti oi i da
e shvatiti problem sa kojim se sreemo, kao i da
na primeru reenja iz Bea, smanje intenzitet buke
u naem gradu.
Kljune rei: ispitivanja, najnoviji rezultati,
anketa, reavanje problema
UVOD
Buka predstavlja zbir nepravilnih zvukova, tj. ona
je svaki neeljeni zvuk. To znai da svaki
zvuk koji nas ometa u bilo kojoj situaciji (da li to
bio odmor ili rad) predstavlja buku. Ona kod
oveka izaziva agresiju i umor, onemoguava mu
da se koncentrie na posao koji obavlja. Uzrok
je nervnog rastrojstva, preranog starenja, a u 30%
sluajeva skrauje ivot stanovnika velikih
gradova. Uporedo sa zagaenjem vazduha i loim
kvalitetom vode za pie, akustiko zagaenje
dovodi do slabljenja imuniteta i otvara put ka
bolesti. Posebno je tetna buka kojoj je ovek
izloen u snu, jer poremeaj sna dovodi do
ozbiljnih psihikih problema kao i do fizike
iscrpljenosti. Kod ljudi koji ne spavaju tri-etiri
dana dolazi do poremeaja aktivnosti centralnog
nervnog sistema. ak i ivotinje izloene uticaju
buke imaju ozbiljne posledice. Pas koji ne spava
umire za etiri dana. Naunici su dokazali da je
uslov za dobar san pre svega tiina dok ovek
spava.Ubitana snaga buke bila je poznata ljudima
od davnina. U Kini se najstranijim muenjem
smatrao metod da se ovek lii sna i istovremeno
izloi jakim zvucima. Ko vrea cara, nee biti
obeen; oko njega e se okupiti frulai, doboari i
telali koji e oko njega danonono proizvoditi
buku, dok ne padne mrtav, pie u drevnim
kineskim spisima. Danas mozda nije toliko
izraeno jer su se ljudi vremenom navikli na
sredinu koja ih okruuje. Ali ipak po pravilu jaka
buka stvara nepovoljne fizioloke i psiholoke
promene.Buka od 75 decibela (to je auto na samo 5
metara ili telefon na 2 metra) ve stvara umor i
povienje krvnog pritiska, a preko 85 decibela i sa
uestalou od 1000 herca stvara oteenja u
slunom aparatu, sa poveanim uticajem na opte
psiholoko stanje organizma (1.)
Psiholoki uticaj buke je zavistan od
individualnog, socijalnog i generacijskog iskustva.
Takoe i od uslova i okolnosti u kojima se javlja i
deluje. Nekome moe smetati um kie dok
drugoga smiruje. Meutim, kada buka dostigne
140 db ljudsko uvo je ne uje kao zvuk, ve je
doivljava kao bol. Dovoljno je rei da danas
oteenje sluha bukom spada u najizraenije
probleme profesionalne patologije. Naunim
istraivanjima je dokazano da prilikom izlaganja
jakoj buci kod zdravog oveka ve posle 10 minuta
dolazi do poremeaja modane aktivnosti,
nalik na analognu patologiju epileptiara (2.). Ako
znamo da buku prate i vibracije, kao i
infrazvuci i ultrazvuci (koji se ne uju ali imaju
tetno dejstvo na oveka), onda je jasno do koje
kulminacije je ovaj problem narastao.
Zdrastveni problemi su ogromni. Ljudi koji zbog
profesije moraju da se po osam sati
dnevno i vie, nalaze u sredini koja je pod uticajem
stalne buke, pate od sranih oboljenja,
problema sa varenjem, pa ak i ira na elucu, kao i
oteenja sluha i nervoze. Stalni strah do toga da e
na mir da narui neki um izaziva tako snaan
stres da moe da dovede do ozbiljnih oboljenja.
Dosadanja merenja intenziteta buke u Beogradu
to se tie Beograda, on je zbog broja stanovnika
ali i ekolokih problema koji svakim danom
zahvataju sve vee razmere, poev od nedovoljne
koliine vode preko zagaenosti vazduha do
problema komunalne buke, postao megalopolis.
Institucije kao to su: Gradski zavod za javno
zdravlje i Sekretarijatom za zatitu ivotne sredine,
godinama prate promenu nivoa buke.
1997. godine. zabeleeno je prvo merenje.
Rezultati su bili zabrinjavajui. Stoga je odlueno
da se i dalje prati i meri intenzitet buke. Sledee 3
godine intenzitet na mernim lokacijama nije se
znatno menjao, ali ipak je bio u blagom porastu.
2000. Zabeleene su nie vrednosti, ali su se ipak
kretale u rasponu od 65 do 80 db. Vrena su
merenja i za no.
2001. uvedena su nova merna mesta. Tanije 9
novih lokacija.
2004. pa sve do danas intenzitet buke se meri na 30
mesta. Zabeleene su vrednosti u porastu.
Najvee vrednosti za dan sa 73db izmerene su na
Zelenom Vencu, u ulici Vojvode Miia i u
Zemunu. Za no najvea vrednost bila je u
Karaorevoj ulici 23. sa 71db.
2007. godine izvreno je detaljno merenje nivoa
buke na 30 mernih mesta u Beogradu
tokom prolea i tokom jeseni. Rezultati za dan su
premaili dozvoljene vrednosti na 22 merna
mesta. I to od 0-14 dBA. Za no rezultati su bili
iznad propisane vrednosti na ak 27 merna
mesta. Prekoraenje je bilo od 0-19 dBA.* to je
nepovoljnije nego u 2006. godini i za dan i za
no.
Najvea buka konstatovana je u Karaorevoj ulici
gde je merodavni nivo tokom dana 74
dBA a tokom noi 71dBA. Najvea prekoraenja
bila su u stambenim zonama du prometnoh
saobraajnica.
Preuzete su mere zatite od komunalne buke, u
cilju unapreenja postojeeg stanja. (literatura
br.1)
*-u zavisnosti od zone merenja
.
 METODOLOGIJA
ISTRAIVANJA
Osnovni cilj ovog istraivanja bio je izraunavanje
stepena zagaenosti komunalnom bukom kako bi
se poradilo na tom problemu i bile preuzete mere
radi poboljanja uslova ivota. Rad obuhvata
pitanje problema buke, rezultate nivoa buke iz
prolih godina, samostalna merenja nivoa buke,
diskusiju krajnjih mernih rezultata kao i anketu sa
stanovnicima optine Vraar.
Istraivanjem je obuhvaena analiza postojee
literature, uporeivanje dosadanjih rezultata
merenja sa najnovijim merenjem za potrebe izrade
ovog rada. Imajui u vidu injenicu da smo
kompletna istraivanja radili na teritoriji optine
Vraar, koja predstavlja jednu od najveih urbanih
sredina u Beogradu, preko razliitih vidova
istraivanja doli smo do uzrono-posledinih veza
ivota u takvoj sredini i zdravlja ljudi. Na osnovu
ankete koja je sprovoena na ulicama Vraara,
saznali smo ta sami stanovnici misle o ovom
problemu i koliko se to odraava na njih.
to se tie same metode merenja, ona su u
potpunosti usaglaena prema vaeim
standardima. To se odnosi na vreme i nain
uzimanja uzoraka. Zbog toga to saobraajna
buka preovlauje, a karakter joj je takav da se njen
intenzitet menja u toku dana, procedura
merenja morala je da se vri nekoliko dana. Tanije
ispitavanja nivoa buke praena su na
razliitim lokacijama na optini Vraar. Tako smo
dobili pouzdanije i reprezentativnije rezultate i
smanjili mogunost greaka i dobijanja nesigurnih
rezultata. Merenja su vrena u mesecu aprilu, a to
je vano naglasiti zbog injenice da nivo buke nije
isti tokom cele godine.
Koristili smo instrument za merenje nivoa buke
Radio Shack, Sound Level Meter, Cat.
No. 33-2050. sa Elektrotehnikog fakulteta u
Beogradu. Aparat je bio podeen na teinu
(weighting) kategorije A, osetljivost (response) na
slow. Domet (range) bio je od 60 do 120
db. Problem ovog aparata je bio u nemogunosti
pokazivanja srednje vrednosti intenziteta ve
samo trenutne vrednosti. Tako da kada je saobraaj
bio sveden na minimum, ili na nekim mestima
kada automobili gotovo da nisu ni prolazili,
intenzitet je bio oko 50 do 60 db, u
zavisnosti od mernog mesta.
Vrena su dva merenja na 5 razliitih lokacija.
Tanije u nedelju i ponedeljak, izmeu 15 i
17 asova i to na na sledeim lokacijama:
-Bulevar Osloboenja kod Karaorevog parka
(izabran zbog gustog saobraaja)
-Karaorev park ispred hrama Svetog Save
(ogromne zelene povrine koje buki ne
dozvoljavaju da prodje)
-Slavija (kruni tok, este guve i zakren
saobraj, puno linija autobusa, trolejbusa i
tramvaja)
-Njegoeva 15, ispred Tree beogradske Gimnazije
-Ulica Prote Mateje (stambena zona)
Pitanja za anketu:
1. Da li vas smeta buka? Koji tip buke Vam najvise
smeta?
2. Da li moete da drite otvoren prozor? Kada?
3. Na kom spratu ivite?
4. Da li imate zdravstvene probleme zbog buke?
Koji tip problema? Da li imate probleme sa
snom?
 ISTRAIVANJE I REZULTATI
ISTRAIVANJA
Lokacije za merenje izabrane su sa namerom da se
obezbedi raznovrsnost okruenja, te je stoga uzeta
jedna lokacija na Slaviji gde se svakog dana belei
veliki broj automobila, autobusa, tramvaja,
motociklista... kao i peaka ija je ovo
svakodnevna stanica. Takoe jedna od veih
ulica sa izuzetnim prometom saobraaja je Bulevar
Osloboenja, koja se nadovezuje na Slaviju.
Nasuprot tome, na samo 200 metara od same ulice
naili smo na sasvim druge rezultate.
Intenzitet buke bio je nizak, to je imalo uticaj na
raspoloenje, samim tim i na zdravlje. Hteli
smo takoe da saznamo u kakvom okruenju mi
radimo i uimo, zato smo za sledeu lokacuju uzeli
Njegoevu ulicu, gde se nalazi kola. Poslednje
merno mesto bila je Ulica Prote
Mateje, gde se nalazi veliki broj stambenih zgrada.
Vrena su 2 merenja: u nedelju 06. aprila
2008. i u ponedeljak 07. aprila 2008. izmeu 15 i
17 asova.
I Merenje
Nedelja 06. april 2008. 15-17h
1. Bulevar Osloboenja
73db je bila prosena vrednost
82db kada je proao tramvaj, ali zato 86db pri
prolasku autobusa. Motor je pravio buku do
ak 90db. (zakljuak 1.) Kada je intenzitet
saobraaja bio sveden na minimum, gotovo bez
automobila (za vreme crvenog svetla) intenzitet je
bio 58db.
2. Slavija
74db bez preterane aktivnosti
3. Karaorev park
55db na 150 metara od hrama i na 200 metara od
ulice. Okruena velikom povrinom
zelenila. (zakljuak 2.)
4. Njegoeva 15, ispred Tree Gimnazije
54db, jer je ulica uglavnom bez saobraaja
(zakljuak 3.)
5. Ulica Prote Mateje 29
50db, izuzetno mirna ulica sa stambenim
zgradama, skoro bez saobraaja
u dvoritu stambene zone (izmeu zgrada) opseg je
50 db.
pri prolasku automobila nivo buke je 60 db, da bi
doao do ak 66db kod automobila vee
brzine (zakljuak 4.)
II Merenje
Ponedeljak 07. april 2008. 15-17h
1. Bulevar Osloboenja
72db prosena vrednost
prolazak tamvaja 84db
prolazak autobusa oko 90db (zakljuak 5.)
2. Slavija
74db bez preterane aktivnosti
3. Karaorev park
60db
4. Njegoeva 15
58db-izuzetno mali broj automobila
5. Ulica Prote Mateje
68db-u neposrednoj blizini (na 4o metara od
mernog mesta) izvrivani su graevinski
radovi (zakljuak 6.)
u dvoritu stambene zone nivo buke bio je 50db
(zakljuak 7.)
!!!Hteli bismo da napomenemo da na raskrsnici
Beogradske i Njegoeve 1-2 minuta (za
vreme itavog talasa) intenzitet buke bio je oko
80db. U jednom trenutku izmereno je 90db!!!
Svako merenje vreno je vie puta zbog detaljnijih
rezultata. Na osnovu dobijenih
vrednosti izraunate su pribline srednje vrednosti.
 DISKUSIJA
Individualna osetljivost izuzetno je znaajna za
ispitivanje i ocenjivanje negativnog dejstva
buke. Viegodinja ispitivanja pokazala su da oko
10% stanovnitva ima pojaanu osetljivost na
buku. Najosetljivija su deca do 6 godina kojima se
sluh nije do kraja formirao, kao i osobe starije
od 65 godina. to se tie srednjih godina
osetljivost je prisutnija kod ena (3.).
Meutim ni potpuna tiina nije tako korisna.
Najbolja akustina sredina za oveka je
normalan razgovor koji se kree od 40 do 50
decibela. Sve to je glasnije od toga za sam
organizam je optereenje. U takvoj, bunoj sredini
oteana je govorna komunikacija, zbog efekta
maskiranja. Jer je za razumevanje govora potreban
opseg frekvencije od 300 Hz do 3 KHZ, a
upravo u tom intervalu se nalazi najvei deo
zvune energije komunalne buke (3.).
Vrei anketu saznali smo da mlaoj populaciji
buka ne smeta. Kako i sami kau na nju su su
navikli, jer dosta vremena provode u klubovima sa
glasnom muzikom. Svoje muzike player-e
(MP3, MP4) stavljaju na maximum koji dovodi do
oteenja sluha. Starije osobe imaju problema
sa bukom. Nemogunost otvaranja prozora zbog
preglasnog saobraaja ili graevinskih kao i
problem sna dovode do zdravstvenih problema.
Ispitali smo 25 osoba.
30% ispitanika reklo je da im buka ne smeta.
Uglavnom su to bile osobe oko 18 god.
70% ipitanika buka je smetala.
10% ima i zdravstvene probleme: nervozu,
glavobolju, naruavanje sna i metabolizma.
Doli smo do bitnog zakljuka da osobe na niim
spratovima imaju vee probleme sa bukom.
Znai buka se smanjuje i po vertikali.
Mere zatite
Nalaenjem naina smanjenja povienih intenziteta
buke u Evropi bave se brojni struni projekti.
Meu njima se istie SYLVIE (SYstematisch
Lrmsanierung von innerstdtischen
WohnVIErteln ili eng. Systematic noise abatement
in inner city residental areas), pokrenut od
strane beke gradske uprave 1999. godine. (4.)
Zatita od buke naseljenih mesta smetenih u
blizini autoputa ili prometnih puteva izvan naselja
najbolje se reava primenom zabrana,
smanjenjem buke na izvoru, smanjenjem
rasprostiranja buke.
Buka prouzrokovana saobraajem moe se
smanjiti:
smanjenjem brzine vozila, (Dvostrukim
smanjenjem brzine vozila postie se smanjenje
intenziteta buke za 6 do 8 dB Ovom merom ne
utie se samo na smanjenje buke, ve se poveava
i sigurnost vonje.(4.)
odabirom odreenog tipa vozne povrine,
(Povrina puteva s otvorenom i poroznom
teksturom
pogodna je za smanjenje buke. Ovakva vozna
povrina smanjuje buku od 2 do 4 dB. U nekim
evropskim zemljama (Francuska, Nizozemska)
takve vozne povrine propisane su standardom.
(4.)
odravanjem puteva i vozila, (smanjenje
prometnog optereenja preusmeravanjem vozila na
druge puteve, ograniavanjem vremena u kojem se
moe kretati na tim deonicama (npr. zabrana
prometa tekih vozila nou) mogue je smanjenje
do 2 db (4. )
osigurati dovoljnu udaljenost stambenih zona od
izvora buke,
smestiti pojedine objekte na koje buka nema
veliki uticaj (npr. parkiralita, trgovaki centri i sl.)
u podruja izmeu izvora buke i stambenih zona
koje su osjetljive na povien nivo buke.
Barijere za zatitu od buke postavljane neposredno
uz puteve najei su i najsigurniji nain
smanjenja rasprostiranja buke. Smanjuje intenzitet
buke i do 15 dB
Naime, oblaganjem zidova apsorbujuim panelima
buka se moe smanjiti i do 10 dB (4).
Zatita je zamiljena u obliku prozirnih panela koji opravdana pogodna zatita od buke.
su ujedno i kolektori za prikupljanje suneve
energije. Na ovaj se nain ne bi dobila samo
arhitektonski zanimljiva graevina ve i ekoloki
Zatita od buke zelelnilom je dosta zastupljena jer
iza zelenila koje je frontalno postavljeno
prema ulici smanjenje buka je za 30-39 db.
Dokazano je da smanjenje buka zavisi od gustine
kronje i lia, poloaja zasada u odnosu na izvor bunje irine oko 40 m sniava intenzitet buke za
buke i irine zelenog pojasa. Leti se buka
sniava za 7-8 db a zimi za 3-4 db. Drvenaste
biljke zasaene du autoputeva mogu smanjiti
nivo buke za 4.6-5.5 db, a bunasto rastinje i do 10
db. Pojas irine 200-250 m upija takvu
koliinu buke da tako da ona vie ni ne ini
smetnju. Buka se u tom sluaju smanjuje za 35-45
db. a pojas zelene povrine irine 100 m umanjuje
buku vie od 6 db. Dobro razvijeno drvee i
17-23 db, 30-metarski pojas sniava za 8-11 db,
a mali gradski park i unutar kvartovsko zelenilo za
4-11 db. (5.) Na alost sa tim smo se retko
susreli.

ZAKLJUAK 4. buka zavisi od brzine automobila. to je vea

brzina automobila vei e i nivo buke biti.
1. motorciklisti proizvode najvei intenzitet.
Dostie 90 db. To je za 10db bunije od
tramvaja.
2. zelene povrine apsorbuju zvuk. Intenzitet buke
smanjen je za 15db. Kao i velika
udaljenost od ulice. U ovom sluaju 200 m.
3. u kolskoj zoni dozvoljen prag buke je 50db.
iako smo stekli utisak mirnog okruenja,
vrednost je premaena za 5-8db.

5. autobus ima posle motocikla najveci nivo buke,
iznad 85db. To je za 10 db vie od
tramvaja.
6. graevinski radovi stvaraju veliku buku koja
smeta stanarima. Anketa nam je pomogla da
upotpunimo uvid u tu vrstu problema. Intenzitet
buke je povean za 18 db.
7. Iako su graevinski radovi jo bili u toku, u
dvoritu stambene zone intenzitet je ostao isti
kao i prvog dana merenja. Dvorite je okrueno
debelim zidom petospratne zgrade. To je
LITERATURA
1. Centar za psihoterapiju Korak Beograd,
www.psihoterapja.co.yu
2. Aleksandar Markovi: Kako buka utie na ljude,
www.elitesecurity.org
3. Ekoloki bilten, Gradski sekretarijat za zatitu
ivotne sredine, Gradski zavod za javno zdravlje
4. Stjepan Lakui, Vesna Dragevi, Tatjana
Rukavina: Mere za smanjenje buke od prometa u
urbanim
sredinama
5. Ljeevi M. (2005): Urbana ekologija.
Geografski gakultet, Beograd
odlina izolacija, to smo i dokazali.
8. Nivo buke u zoni du prometnih saobraajnica
(Bulevar Osloboenja, Slavija,
Beogradska) prelazi dozvoljen nivo, koji je 65db.
Izmerene vrednosti su vee za 10db.
9. Ulica Prote Mateje nalazi u stambenoj zoni gde
je dozvoljeni nivo buke 55db. Nivoi buke
su bili i ispod dozvoljene granice, to je jedan od
retkih sluajeva. naravno ako taj mir ne
naruavaju graevinski radovi, to je bio sluaj
drugog dana.
Pomou ankete doli smo do znaajnih podataka:
10. Visina utie na smanjene buke. Osobe sa viih
spratova imaju manje problema sa bukom,
nego oni na niim. Prozor mogu stalno da dre
otvoren, nemaju problema sa snom...
11. ovek se sve vie navikava na buku. Pitanje je
dokle e ljudsko uho moi da izdri?
Slika:
1. Ekoatlas (2006.): Podruje dominantnih izvora
buke u Beogradu. Gradski sekretarijat za zatitu
ivotne
sredine.
2. Dijagram zavisnosti buke (db) od brzine
automobila (km/h)
3. Prozirna barijera za zatitu od buke (Be)
4. Oblaganje zidova podvonjaka apsorbujuim
panelima
Tabela (Table)
1. Izvori buke i njeni intenziteti (u decibelima)
Source of noise and its intensity (in decibels)
2. Smanjenje buke u zavisnosti od mera zatite (u
decibelima)
Decreasing noise in in dependence of safequard
(in decibels)