Karakteristike proizvodnje i sortimenta oraha

Novi zasadi se uglavno podii sortama ampion, Rasna, Kasni rodni, Srem, Tisa, ejnovo,
Jupiter. Ako se svi agrotehniki i pomotehniki uslovi ispune, u punoj rodnosti se moe
raunati sa prinosom od 4 t/ha. U cilju to boljeg iskoritenja zemljita orah moemo da
gajimo zajedno sa kajsijom ili ree sa breskvom koje se kre 12-15 godina posle sadnje.
Poslednjih godina je znaajno porasla tranja za sadnicama oraha u cilju podizanja novih
plantanih zasada. Na osnovu svih raspoloivih informacija rekli bismo - potpuno opravdano.
Proizodnja oraha je deficitarna, vie od deset puta vie uvozimo nego to ga proizvodimo, cena
na tritu je dobra, proizvodnja je akumulativna, imamo povoljne rejone za proizvodnju itd.
Plodovi se lako i dobro uvaju i transportuju. Orah ne zahteva intenzivnu hemijsku zatitu,
posebno novi sortiment, pa ovde moemo govoriti o zdravstveno bezbednim proizvodima.
Plodovi se koriste u sveem stanju i za preradu, prvenstveno za konditorsku industriju. Da
odemo korak dalje, upotrebnu vrednost imaju i ljuska, list a pogotovu drvo. Drvo se koristi u
industriji nametaja, ali i pri izradi kundaka kod lovnog oruja.
Pri podizanju plantanih zasada panju treba obratiti na nekoliko stvari. Pri proceni rejona
treba obratiti panju da se zasadi ne podiu na mestima gde se zadrava hladan vazduh (kotline)
i gde je javljaju pozni proleni mrazevi. Nove zasade bi trebalo podizati na plodnim
zemljitima, a meliorativna ubrenja bi trebalo izvriti na osnovu zemljine analize, poto je
projektovani vek zasada 50 i vie godina. Posebnu panju treba obratiti pri izboru osnovne sorte
i sortama opraivaima. U cilju to boljeg iskoritenja zemljita orah moemo da gajimo
zajedno sa kajsijom ili ree sa breskvom koje se kre 12-15 godina posle sadnje. Naravno,
nabavka sadnog materijala treba da bude u rasadnicima naunih ustanova koje imaju tradiciju u
ovoj proizvodnji. Ako se svi agrotehniki i pomotehniki uslovi ispune, u punoj rodnosti se
moe raunati sa prinosom od 4 t/ha.
Novi zasadi se uglavno podii sledeim sortama: ampion, Rasna, Kasni rodni, Srem, Tisa,
ejnovo, Jupiter i jo neki.
Sorta ampion se odlikuje kraom vegetacijom, koja obino poinje 2-3 dana posle
ejnova, a zavrava se 10 dana pre ejnova. Relativno je otporna prema Gnomonia Junglandis i
mrazu. Protandrina je sorta. Vrlo je rodna sorta i redovno raa. Plod je krupan 13-14g, lepog
ovalnog oblika. Ljuska je tanka i dobro zatvara svetloutu jezgru. Randman jezgre je vrlo visok
(>58%). Dobri opraivai ove sorte su: Jupiter, Gazenhajm i Rasna.
Rasna se odlikuje kraom vegetacijom. Vegetaciju poinje 2-3 dana posle ampiona, a
zavrava oko 7 dana kasnije. Na Gnomoniju leptostyliu je vrlo otporna. Vrlo rodna selekcija
manje bujnosti. Poinje raati jo u rasadniku. Cveta skoro homogamno. Ima krupne plodove
(oko 14g), malo kupaste. Randman jezgre je 52%. Preporuuje se za masovno gajenje u
kontinentalnim klimatskim uslovima kao pratea sorta ampionu. Za obe sorte odlian
opraiva je Jupiter.
Kasni rodni se odlikuje kratkom vegetacijom koja poinje oko 15 dana posle ampiona, a
10 dana kasnije je zavrava. Redovno izbegava pozne prolene mrazeve. Cveta skoro
homogamno. Na Gnomoniju leptostyliu je vrlo otporna. Vrlo je rodna selekcija manje bujnosti.
Rodni su joj i lateralni pupoljci koji donose veliki deo roda. Plodovi su srednje krupni (oko
12g), malo kupasti. Jezgra je lepe svetle boje. Randman jezgre je neto nii (oko 46%), to je
jedina mana ove selekcije.
Srem ima vegetaciju skoro identinu sa sortom ejnovo, srednje rano zapoinje vegetaciju,
a neto kasnije je zavrava. Praktino je otporna prema Gnomonia Junglandis. Protoandrina je
sorta. Drvo je srednje bujno i vrlo rodno. Plod je vrlo krupan (oko 15g), lepog izgleda, svetlout
i kvalitetan. Ljuska je tanka i vrlo glatka (randman jezgre je oko 57%). Vrlo je rodna i
kvalitetna sorta oraha.
Tisa vegetaciju poinje srednje rano, a zavrava neto kasnije. Ovo je racemozna sorta (u
cvasti ima i do 20 enskih cvetova, ali maksimalno zamee 7-8 plodova), sa velikim genetskim
poticijalom rodnosti, s velikim genetskim potencijalom rodnosti. Praktino je otporna prema
Gnomonia Junglandis. Raa dobro i redovno. Ima krupne plodove (15 g), okruglastog oblika.
Ljuska je tanka, a randman jezgre visok i pored toga to ne ispunjava ljusku najbolje. Jezgra
nije dovoljno svetla to joj se moe uzeti kao nedostatak. Cveta skoro homogamno.
eka sorta Jupiter se odlikuje kraom vegetacijom. Drvo je srednje rodno i bujno.
Vegetacioni period je relativno kratak. Protandrina je. Rano prorodi i dobro raa. Plod je lepog
oblika, srednje krupan (oko 12g). Jezgra je manje svetla to joj se uzima kao nedostatak.
ejnovo je najbolja i najrasprostranjenija bugarska sorta. Vegetaciju poinje nekoliko dana
pre ampiona, a zavrava desetak dana kasnije. Drvo je srednje bujno i rodno, ako se obezbede
dobri opraivai jer je ovo izrazito protandrina sorta. Na Gnomoniju leptostyliu je otporna.
Ima srednje krupan plod (oko 12g), lepog oblika. Ljuska je tanka i dobro ispunjena jezgrom,
koje nije dovoljno svetlo to je jedna od mana ove sorte.
Navedenim sortama se poslednjih godina podiu najvee povrine pod orahom. Takoe, one
se najee nalaze na sortnim listama veine rasadnika. Za proizvoae je najvanije da su se
pokazale u praksi, a za strunjake da su opravdale trud koji uloen u njihovu selekciju.