Zakon o Zaposlenima

ZAKON
O ZAPOSLENIMA U AUTONOMNIM POKRAJINAMA I JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE
("Sl. glasnik RS", br. 21/2016)
Glava prva
UVODNE ODREDBE
Predmet ureivanja
lan 1
Ovim zakonom ureuju se prava i dunosti iz radnog odnosa zaposlenih u organima autonomnih
pokrajina i jedinicama lokalne samouprave.
Odredbe ovog zakona shodno se primenjuju na zaposlene u organima gradskih optina, kao i
slubama i organizacijama koje osniva nadleni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne
samouprave i gradske optine, prema posebnom zakonu.
U smislu ovog zakona, slubama i organizacijama iz stava 2. ovog lana, smatraju se strune slube i
posebne organizacije koje su osnovane za obavljanje poslova uprave.
Odredbe ovog zakona se ne primenjuju na zaposlene u privrednim drutvima, preduzeima,

ustanovama, javnim agencijama, fondovima i fondacijama koje osniva nadleni organ autonomne
pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske optine, prema posebnom propisu.
Cilj ureivanja
lan 2
Cilj ureivanja ovim zakonom jeste:
1) da se izvorni i povereni poslovi obavljaju na delotvoran, funkcionalan i efikasan nain, struno,

nepristrasno, politiki neutralno i etiki prihvatljivo;
2) da standardizovani sistem zasnivanja radnog odnosa, praenja i vrednovanja rada, napredovanja,

strunog usavravanja i zatite pravnog poloaja po osnovu rada bude pravian i podsticajan za
zakonit, efikasan i delotvoran rad.
Pojam zaposlenih
lan 3
Zaposlenima, u smislu ovog zakona, smatraju se funkcioneri koji na osnovu zakonom ili pokrajinskim
propisom utvrene obaveze ili ovlaenja, zasnivaju radni odnos radi vrenja dunosti, slubenici i
nametenici.
Funkcioner je izabrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim slubenika na poloaju) u
organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske optine,
kao i u slubama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu.
Slubenik je zaposleno lice koje profesionalno obavlja strune poslove iz nadlenosti autonomne
pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili sa njima povezanih optih pravnih poslova, informatikih,
materijalno-finansijskih, raunovodstvenih i administrativnih poslova. Slubenik je zaposleno lice na
izvrilakom radnom mestu kao i na radnom mestu slubenika na poloaju.
Nametenik je lice koje zasniva radni odnos radi obavljanja prateih, pomono-tehnikih poslova u
autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.
Poslodavac funkcionera, slubenika i nametenika
lan 4
Poslodavac funkcionera, slubenika i nametenika u autonomnoj pokrajini je autonomna pokrajina.
Poslodavac funkcionera, slubenika i nametenika u jedinicama lokalne samouprave je jedinica

lokalne samouprave.
Za funkcionere u autonomnim pokrajinama, prava i dunosti u ime poslodavca, vri skuptina

autonomne pokrajine, odnosno radno telo skuptine utvreno statutom ili aktom skuptine kojim se
ureuje nadlenost, sastav i organizacija radnih tela skuptine ili izvrni organ autonomne pokrajine,
odnosno struna sluba izvrnog organa utvrena pokrajinskim propisom.
Za funkcionere u jedinicama lokalne samouprave, prava i dunosti u ime poslodavca, vri skuptina
grada, optine ili gradske optine, odnosno radno telo skuptine koje je utvreno statutom ili aktom
skuptine kojim se ureuje nadlenost, sastav i organizacija radnih tela skuptine.
Za slubenike na poloaju u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, prava i

dunosti u ime poslodavca vri organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave
nadlean za postavljenje slubenika na poloaju.
Za slubenike i nametenike u autonomnim pokrajinama, prava i dunosti u ime poslodavca vri

rukovodilac organa, slube ili organizacije autonomne pokrajine iz lana 1. ovog zakona.
Za slubenike i nametenike u jedinicama lokalne samouprave, prava i dunosti u ime poslodavca,

vri naelnik gradske ili optinske uprave ako je obrazovana kao jedinstven organ, odnosno naelnik
uprave za pojedine oblasti, ili naelnik uprave gradske optine (u daljem tekstu: naelnik uprave),
odnosno rukovodilac koji rukovodi slubom ili organizacijom iz lana 1. ovog zakona.
Ostvarivanje prava iz radnog odnosa
lan 5
Prava iz radnog odnosa ureena ovim zakonom zaposleni ostvaruju kod poslodavca.
Primena optih propisa o radu i kolektivnog ugovora
lan 6
Na prava i dunosti funkcionera i slubenika koji nisu ureeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim
propisom, primenjuju se opti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne
samouprave (u daljem tekstu: poseban kolektivni ugovor), kao i kolektivni ugovor kod poslodavca.
Na prava i dunosti iz radnog odnosa nametenika primenjuju se opti propisi o radu i kolektivni
ugovori iz stava 1. ovog lana, ako ovim ili posebnim zakonom nije drugaije odreeno.
Poseban kolektivni ugovor za teritoriju Republike Srbije zakljuuju Vlada, udruenje poslodavaca i
reprezentativni sindikati osnovani za teritoriju Republike Srbije.
Udruenje poslodavaca je udruenje koje predstavlja vie od jedne treine jedinica lokalne
samouprave koje zapoljavaju najmanje 20% zaposlenih i registrovano je u skladu sa zakonom.
Kolektivni ugovor kod poslodavca zakljuuju poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca.
Ovim ugovorom se ne mogu ugovarati plate zaposlenih.
Uloga sindikata
lan 7
Sindikat zaposlenih titi i unapreuje ekonomska, socijalna i druga prava iz radnog odnosa.
Ovlaeni predstavnik sindikata uiva zatitu u skladu sa optim propisom o radu.
Glava druga
POLOAJ FUNKCIONERA
lan 8
Izbor, imenovanje, postavljenje, kao i razreenje funkcionera u organima autonomne pokrajine, vri
se u skladu sa posebnim propisima i ovim zakonom, statutom autonomne pokrajine i odlukama
organa autonomne pokrajine.
Izbor, imenovanje, postavljenje, kao i razreenje funkcionera u jedinicama lokalne samouprave, vri
se u skladu sa posebnim propisima i ovim zakonom, statutom jedinice lokalne samouprave i
odlukama jedinice lokalne samouprave kojima se ureuje osnivanje slubi i organizacija.
lan 9
Funkcioner ne sme da primi poklon u vezi s vrenjem svojih poslova, izuzev protokolarnog ili
prigodnog poklona manje vrednosti, niti bilo kakvu uslugu ili drugu korist za sebe ili druga lica.
Funkcioner ne sme da koristi rad kod poslodavca u cilju uticanja na ostvarivanje svojih prava ili prava
s njime povezanih lica.
Na odreivanje kruga povezanih lica i na prijem poklona primenjuju se propisi kojima se ureuje
spreavanje sukoba interesa.
lan 10
Izabrani i imenovani funkcioneri prava iz radnog odnosa ostvaruju kod poslodavca iz lana 4. ovog
zakona danom izbora, odnosno imenovanja na funkciju, na osnovu akta o izboru, odnosno
imenovanju.
Postavljeni funkcioneri prava i dunosti iz radnog odnosa kod poslodavca iz lana 4. ostvaruju danom
postavljenja na funkciju na osnovu akta o postavljenju.
Reenjem nadlenog organa, odnosno radnog tela iz lana 4. ovog zakona, utvruju se prava i
dunosti funkcionera iz st. 1. i 2. ovog lana.
lan 11
Funkcioner ima pravo na platu, naknadu i ostala primanja u skladu sa zakonom kojim se ureuju
plate, naknade i druga primanja funkcionera u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.
Reenje o plati, naknadi i ostalim primanjima funkcionera, donosi organ, odnosno nadleno radno
telo iz lana 4. ovog zakona.
Funkcioneri nemaju prava na uveanje plate za sluaj prekovremenog rada.
lan 12
Danom izbora, imenovanja, odnosno postavljenja, funkcioneru miruju prava i obaveze koje se stiu
na radu i po osnovu rada kod poslodavca kod koga je bio u radnom odnosu do izbora, imenovanja,
odnosno postavljenja na funkciju.
Funkcioner kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog lana, ima pravo da se u roku od 15 dana od
dana prestanka funkcije, vrati na rad kod poslodavca.
Ukoliko je funkcioneru pre izbora, imenovanja, odnosno postavljenja, poslodavac bila autonomna
pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, prava i obaveze iz stava 1. ovog lana, miruju u
organu, slubi ili organizaciji u kojoj je bio rasporeen na izvrilakom radnom mestu, do izbora,
imenovanja, odnosno postavljenja na funkciju.
Ukoliko funkcioner nije u mogunosti da se vrati na rad kod poslodavca zbog ukidanja organa, slube
ili organizacije, funkcioner iz stava 3. ovog lana, ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca u organ,
slubu, odnosno organizaciju koja je preuzela poslove ukinutog organa, slube, odnosno organizacije.
lan 13
Funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u sluaju:
1. isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen;
2. podnoenja ostavke;
3. razreenja, kao i u drugim sluajevima utvrenim zakonom i drugim propisima kojima se ureuje
prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa.
lan 14
Funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate
koju je imao u vreme prestanka funkcije.
Pravo iz stava 1. ovog lana moe se izuzetno produiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu
funkcioner stie pravo na penziju.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog lana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili
sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog lana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po
osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog lana, po zahtevu funkcionera, utvruje nadleni organ, odnosno radno telo iz
lana 4. ovog zakona.
Zahtev iz stava 5. ovog lana funkcioner moe uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka
funkcije, s tim to pravo iz stava 3. ovog lana ostvaruje poev od narednog dana od dana prestanka
funkcije.
Funkcioneru prestankom funkcije prestaje i radni odnos.
Izuzetno od stava 7. ovog lana, funkcioneru prestaje radni odnos danom prestanka obaveze vrenja
dunosti.
lan 15
Funkcioner ne moe ostvariti pravo iz lana 14. ovog zakona, ukoliko je razreen funkcije po osnovu
odgovornosti za krivino delo za koje mu je pravnosnanom presudom izreena bezuslovna kazna
zatvora u trajanju duem od est meseci, ukoliko mu je utvreno mirovanje radnog odnosa kod
poslodavca ili usled sprovoenja inicijative za razreenje na osnovu mere javnog objavljivanja
preporuke za razreenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije ili gradski, odnosno optinski
zatitnik prava graana.
Glava trea
NAELA DELOVANJA SLUBENIKA
Zakonitost, nepristrasnost i politika neutralnost
lan 16
Slubenik je duan da postupa u skladu s Ustavom, zakonom i drugim propisom, prema pravilima
struke, nepristrasno i politiki neutralno.
Niko ne sme vriti uticaj na slubenika da neto ini ili ne ini suprotno propisima.
Slubenik ne sme na radu da izraava i zastupa svoja politika uverenja.
Odgovornost za svoj rad
lan 17
Slubenik je odgovoran za zakonitost, strunost i delotvornost svog rada.
Dostupnost informacija o radu slubenika
lan 18
Informacije o radu slubenika dostupne su javnosti, u skladu sa zakonom kojim se ureuje slobodan
pristup informacijama od javnog znaaja.
Slubenik je duan da u svom radu i prilikom obavetavanja javnosti obezbedi zatitu podataka o
linosti, u skladu sa zakonom.
Jednaka dostupnost radnih mesta
lan 19
Pri zapoljavanju svim kandidatima su pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta.
Izbor kandidata zasniva se na strunoj osposobljenosti, znanju i vetinama.
Pri zapoljavanju vodi se rauna o tome da nacionalni sastav, zastupljenost polova i broj osoba sa
invaliditetom, odraava meu zaposlenima, u najveoj moguoj meri, strukturu stanovnitva.
Glava etvrta
PRAVA I DUNOSTI SLUBENIKA
I. PRAVA SLUBENIKA
Napredovanje u slubi
lan 20
Slubenik ima pravo da napreduje u slubi sticanjem vieg zvanja utvrenog ovim zakonom i
sticanjem vieg platnog razreda utvrenih zakonom kojim se ureuju plate zaposlenih u autonomnoj
pokrajini i jedinici lokalne samouprave.
Struno usavravanje
lan 21
Slubenik ima pravo i dunost da se struno usavrava u skladu sa potrebama poslodavca.
Bezbednost i zdravlje na radu
lan 22
Zaposleni ima pravo na uslove rada koji mu nee ugroziti ivot i zdravlje, na tehnike i druge uslove
potrebne za rad i na zatitu od pretnji, napada i svih vrsta ugroavanja bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je duan da na zahtev slubenika preduzme mere za zatitu njegove bezbednosti i zdravlja
na radu u skladu sa propisima koji ureuju pitanja bezbednosti i zdravlja na radu.
Usmeravanje i kontrola rada slubenika
lan 23
Slubenik ima pravo da od neposrednog rukovodioca, koji je duan da kontrolie njegov rad,
blagovremeno dobije sve informacije o planiranim radnim zadacima i utvrenim ciljevima, kao i da
mu se daju opte smernice i uputstva, od kojih zavisi blagovremeno i kvalitetno obavljanje poslova
radnog mesta.
Zatita od zlostavljanja na radu
lan 24
Zaposleni ima pravo na zatitu od zlostavljanja na radu, u skladu sa posebnim propisom.
Zatitu zaposlenih, u skladu sa odredbama posebnog zakona, duan je da obezbedi poslodavac.
Pravo na albu
lan 25
Slubenik ima pravo albe na reenje kojim se odluuje o njegovim pravima i dunostima, ako alba
ovim zakonom nije izriito iskljuena.
Dostavljanje reenja slubeniku vri se u prostorijama organa, a ako je slubenik odsutan s rada,
dostavljanje se vri potom na adresu koju je slubenik prijavio i koja se nalazi u kadrovskoj evidenciji.
Ukoliko dostavljanje iz stava 2. ovog lana nije uspelo, slubeno lice sastavlja pismenu beleku. U tom
sluaju reenje se objavljuje na oglasnoj tabli organa i po isteku osam dana od dana objavljivanja
smatra se dostavljenim.
Pravo na sindikalno i profesionalno udruivanje
lan 26
Slubenik ima pravo da bude lan sindikata i profesionalnog udruenja i njihovih organa upravljanja.
Plate, naknade i druga primanja
lan 27
Slubenik ima pravo na platu, naknade i druga primanja prema zakonu kojim se ureuju plate u
Odmori i odsustva
lan 28
Slubenik ima pravo na odmore i odsustva prema optim propisima o radu i kolektivnom ugovoru.
Slubenik ima pravo na godinji odmor od najmanje 20, a najvie 30 radnih dana, prema merilima
odreenim optim aktom poslodavca.
Dodatna prava
lan 29
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, mogu da se utvrde vea prava koja ovim zakonom nisu
utvrena, u skladu sa ovim zakonom i optim propisima o radu, osim plata zaposlenih.
II. DUNOSTI SLUBENIKA
Profesionalno postupanje
lan 30
Slubenik je duan da u okviru poslova svog radnog mesta, postupa u skladu sa zakonom, pravilima
struke i kodeksom ponaanja, kao i da preduzima sve mere i radnje koje omoguavaju pravnim i
fizikim licima da ostvare svoja, zakonom i dugim propisom, garantovana prava i interese.
Izvrenje naloga
lan 31
Slubenik je duan da izvri usmeni nalog rukovodioca, izuzev kad smatra da je nalog suprotan
propisima ili pravilima struke, to saoptava rukovodiocu ili da njegovo izvrenje moe da
prouzrokuje tetu, to pismenim putem saoptava rukovodiocu.
Ako rukovodilac ponovi nalog u pismenom obliku, slubenik je duan da izvri i o tome pismeno
obavesti rukovodioca organa koji vri nadzor nad radom rukovodioca koji je izdao nalog u pismenom
obliku.
Slubenik je duan da odbije izvrenje usmenog ili pismenog naloga ako bi ono predstavljalo kanjivo
delo i da o tome pismeno obavesti rukovodioca organa koji vri nadzor nad radom rukovodioca koji je
izdao nalog u pismenom obliku.
Ako je nalog iz stava 3. ovog lana izdat od strane rukovodioca pokrajinskog organa ili naelnika
uprave, odnosno rukovodioca koji rukovodi slubom ili organizacijom iz lana 1. ovog zakona,
slubenik je duan da odbije izvrenje takvog usmenog ili pismenog naloga i da o tome pismeno
obavesti izvrni organ autonomne pokrajine ili gradsko, odnosno optinsko vee koje vri nadzor nad
radom uprave.
Premetaj
lan 32
Slubenik je duan da prihvati odgovarajue radno mesto na koje je prema odredbama ovog zakona
trajno ili privremeno premeten.
Privremeni rad na poslovima koji nisu u opisu radnog mesta

lan 33
Slubenik je duan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi i poslove koji nisu u opisu
njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, zbog privremeno poveanog obima posla,
zamene odsutnog slubenika ili u sluaju da na odreeno radno mesto nije rasporeen nijedan
slubenik.
Vrstu i trajanje poslova, iz stava 1. ovog lana, odreuje neposredni rukovodilac pismenim nalogom,
najdue na 30 radnih dana u periodu od est meseci.
Privremeni rad na niem radnom mestu
lan 34
U sluaju elementarnih nepogoda, vie sile ili drugih nepredvidivih okolnosti, slubenik je duan da,
po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi na radnom mestu niem od svog, dok traju te
okolnosti.
Slubenik za to vreme zadrava prava koja proizlaze iz njegovog radnog mesta.
Obaveza uvanja tajnih podataka
lan 35
Slubenik je duan da uva tajne podatke koje sazna u obavljanju svojih dunosti, kao i da primenjuje
propisane mere njihove zatite, u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se ureuje tajnost
podataka.
Obaveza iz stava 1. ovog lana traje i po prestanku radnog odnosa.
Rukovodilac je duan da upozna slubenika koji ima uvid u podatke koji su oznaeni odreenim
stepenom tajnosti sa merama za zatitu tajnosti podataka.
Potovanje radnog vremena
lan 36
Slubenik je duan da potuje radno vreme kod poslodavca.
Ako je spreen da radi, slubenik je duan da o razlozima obavesti neposrednog rukovodioca,

najkasnije u roku od 24 sata od nastanka razloga.
Dunost obavetavanja o sumnji postojanja korupcije
lan 37
Slubenik ili nametenik je duan da pismeno obavesti rukovodioca ako u vezi sa obavljanjem poslova
radnog mesta doe do saznanja da je izvrena radnja korupcije u organu u kome radi.
Slubenik ili nametenik iz stava 1. ovog lana od dana podnoenja pismenog obavetenja uiva
zatitu, u skladu sa zakonom.
Rad u radnoj grupi
lan 38
Slubenik je duan da postupi po pismenom nalogu kojim ga neposredni rukovodilac odreuje za rad
u radnoj grupi.
III. SPREAVANJE SUKOBA INTERESA
lan 39
Slubenik ne sme da primi poklon u vezi s vrenjem svojih poslova, izuzev protokolarnog ili prigodnog
poklona manje vrednosti, niti bilo kakvu uslugu ili drugu korist za sebe ili s njime povezanih lica.
Slubenik ne sme da koristi rad kod poslodavca da bi uticao na ostvarivanje svojih prava ili prava s
njime povezanih lica.
Na odreivanje kruga povezanih lica i na prijem poklona primenjuju se propisi kojima se ureuje
spreavanje sukoba interesa.
Dodatni rad
lan 40
Slubenik je duan da o svom dodatnom radu obavesti poslodavca.
Slubenik moe, uz pismenu saglasnost poslodavca, van radnog vremena da radi za drugog
poslodavca ako dodatni rad nije zabranjen posebnim zakonom ili drugim propisom, ako ne stvara
mogunost sukoba interesa ili ne utie na nepristrasnost rada slubenika.
Saglasnost za dodatni rad
lan 41
Saglasnost za dodatni rad slubenika daje poslodavac.
Saglasnost poslodavca nije potrebna za dodatni naunoistraivaki rad, objavljivanje autorskih dela i
rad u kulturno-umetnikim, humanitarnim, sportskim i slinim udruenjima.
Poslodavac moe zabraniti rad iz stava 2. ovog lana ako se njime onemoguava ili oteava rad
slubenika, teti ugledu poslodavca, odnosno stvara mogunost sukoba interesa ili utie na
nepristrasnost rada slubenika.
O dodatnom radu slubenika na poloaju odluuje organ nadlean za njegovo postavljenje.
Zabrana osnivanja privrednih drutava, preduzea i javnih slubi
lan 42
Slubenik ne sme da bude osniva privrednog drutva, preduzea, javne slube, niti da se bavi
preduzetnitvom.
Na prenos upravljakih prava u privrednom subjektu na drugo lice primenjuju se propisi kojima se
ureuje spreavanje sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija.
Slubenik je duan da podatke o licu na koje je preneo upravljaka prava i dokaze o njihovom
prenosu dostavi poslodavcu, a slubenik na poloaju Agenciji za borbu protiv korupcije.
Ogranienje lanstva u organima privrednog drutva i preduzea
lan 43
Slubenik ne moe biti direktor, zamenik ili pomonik direktora privrednog drutva i preduzea, a
lan upravnog odbora, nadzornog odbora ili drugog organa upravljanja privrednog drutva i
preduzea moe biti jedino ako ga bira, imenuje ili postavlja Vlada, drugi dravni organ, organ
autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske optine, nadlean za
imenovanje, postavljenje ili izbor.
Prijavljivanje interesa u vezi s odlukom organa
lan 44
Slubenik je duan da neposrednog rukovodioca pismeno obavesti o svakom interesu koji on, ili s
njime povezano lice, moe imati u vezi sa odlukom u ijem donoenju uestvuje, radi odluivanja o
njegovom izuzeu.
Slubenik na poloaju o interesu iz stava 1. ovog lana pismeno obavetava organ nadlean za
njegovo postavljenje.
Ovim odredbama se ne ograniava primena pravila o izuzeu propisana zakonom kojim se ureuje
opti upravni postupak.
Primena propisa kojima se ureuje spreavanje sukoba interesa na slubenike na poloaju
lan 45
Na slubenike na poloaju primenjuju se zakoni i drugi propisi kojima se ureuje spreavanje sukoba
interesa pri vrenju javnih funkcija, ali i odredbe ovog zakona o dodatnom radu i zabrani osnivanja
privrednog drutva, preduzea, javne slube i bavljenja preduzetnitvom.
Spreavanje sukoba interesa nametenika
lan 46
Odredbe ovog zakona o spreavanju sukoba interesa shodno se primenjuju i na nametenike.
Glava peta
VRSTE RADNIH MESTA SLUBENIKA
Podela
lan 47
Radna mesta slubenika se dele na poloaje i izvrilaka radna mesta, u zavisnosti od sloenosti
poslova, ovlaenja i odgovornosti.
Vlada e uredbom blie urediti kriterijume za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih
mesta slubenika, pri emu e voditi rauna o poznavanju jezika i pisama nacionalnih manjina, kao
posebnog uslova za obavljanje poslova na onim radnim mestima koja su od znaaja za ostvarivanje
prava graana na slubenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina.
Prilikom ureivanja kriterijuma za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta
slubenika, Vlada e posebno voditi rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva i odgovarajuoj
zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina radi postizanja pune ravnopravnosti izmeu pripadnika
nacionalne manjine i graana koji pripadaju veini.
Tom uredbom propisuje se i ogranienje broja izvrilaca u zvanju vieg savetnika u organima
autonomne pokrajine i grada Beograda i samostalnog savetnika u organima, slubama i
organizacijama iz lana 1. ovog zakona.
Radna mesta slubenika, uslovi za zaposlenje na njima i broj slubenika odreuju se Pravilnikom o
organizaciji i sistematizaciji radnih mesta (u daljem tekstu: Pravilnik).
Da bi se popunilo slobodno radno mesto slubenika potrebno je da je ono predvieno Pravilnikom i

da je njegovo popunjavanje predvieno Kadrovskim planom.
I. POLOAJI
Pojam
lan 48
Poloaj je radno mesto na kome slubenik ima ovlaenja i odgovornosti u vezi sa rukovoenjem i
usklaivanjem rada organa, slube ili organizacije autonomne pokrajine, odnosno gradske, optinske
uprave ili uprave gradske optine.
U Autonomnoj pokrajini Vojvodini poloaji, u smislu odredaba ovog zakona, su radna mesta:
podsekretara pokrajinskog sekretarijata, pomonik sekretara u pokrajinskom sekretarijatu, pomonik
direktora pokrajinske posebne upravne organizacije, direktor i pomonik direktora slube i uprave
koju osniva Pokrajinska vlada i pomonik sekretara Pokrajinske vlade.
U jedinici lokalne samouprave i gradskoj optini, poloaji u smislu odredaba ovog zakona, su radna
mesta naelnika gradske, optinske, odnosno uprave gradske optine i njihovih zamenika (u daljem
tekstu: naelnik uprave).
U gradu Beogradu, ukoliko je gradska uprava organizovana kao jedinstven organ, poloaji u smislu
odredaba ovog zakona, su radna mesta naelnika gradske uprave grada Beograda, njegovih zamenika
(sekretar sekretarijata gradske uprave grada Beograda) i podsekretar sekretarijata (u daljem tekstu:
naelnik uprave).
Postavljenje na poloaj
lan 49
Slubenika na poloaju u organima i slubama autonomne pokrajine postavlja i razreava nadleni
organ autonomne pokrajine, u skladu sa pokrajinskim propisima.
Gradsko, odnosno optinsko vee (u daljem tekstu: Vee) postavlja i razreava naelnika uprave i
zamenika naelnika uprave.
Slubenika na poloaju u upravi gradske optine postavlja i razreava organ utvren propisima grada.
Uslovi za postavljenje na poloaj
lan 50
Na poloaj u autonomnoj pokrajini moe biti postavljeno lice koje ima steeno visoko obrazovanje iz
odgovarajue naune oblasti u odnosu na delokrug organa, slube ili organizacije, na osnovnim
akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama,
master strukovnim studijama, specijalistikim akademskim studijama, specijalistikim strukovnim
studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine ili specijalistikim
studijama na fakultetu, poloen dravni struni ispit i najmanje pet godina radnog iskustva u struci.
Za naelnika uprave, koja je obrazovana kao jedinstveni organ, moe biti postavljeno lice koje ima
steeno visoko obrazovanje iz naune oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u
obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama,
specijalistikim akademskim studijama, specijalistikim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim
studijama u trajanju od najmanje etiri godine ili specijalistikim studijama na fakultetu, poloen
dravni struni ispit i najmanje pet godina radnog iskustva u struci.
Za naelnika uprave za pojedine oblasti, kada je prema posebnom zakonu, gradska odnosno
optinska uprava organizovana u vie uprava, moe biti, pored lica iz stava 1. ovog lana, postavljeno
lice koje ima steeno visoko obrazovanje iz odgovarajue naune oblasti u odnosu na delokrug
uprave, na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master
akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalistikim akademskim studijama,
specijalistikim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri
godine ili specijalistikim studijama na fakultetu, poloen dravni struni ispit i najmanje pet godina
radnog iskustva u struci.
Na radno mesto slubenika na poloaju u sekretarijatu Gradske uprave grada Beograda, moe biti,
pored lica iz stava 2. ovog lana, postavljeno lice koje ima steeno visoko obrazovanje iz
odgovarajue naune oblasti u odnosu na delokrug sekretarijata, na osnovnim akademskim
studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim
studijama, specijalistikim akademskim studijama, specijalistikim strukovnim studijama, odnosno na
osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine ili specijalistikim studijama na fakultetu,
poloen dravni struni ispit i najmanje pet godina radnog iskustva u struci.
Zamenik naelnika uprave se postavlja na isti nain i pod istim uslovima kao naelnik.
Uslovi za prestanak rada na poloaju
lan 51
Slubeniku prestaje rad na poloaju:
1) protekom vremena na koje je postavljen;
2) podnoenjem pismene ostavke;
3) stupanjem na funkciju u dravnom organu, organu autonomne pokrajine ili organu jedinice lokalne
samouprave;
4) ukidanjem jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske optine;
5) ukidanjem organa uprave, odnosno sekretarijata Gradske uprave grada Beograda;
6) ukidanjem pokrajinskog organa, slube ili organizacije;
7) danom navrenja 65. godine ivota ako ima najmanje 15 godina staa osiguranja;
8) ako mu radni odnos prestane njegovim pismenim otkazom;
9) razreenjem;
10) ukidanjem poloaja.
Razlozi za razreenje
lan 52
Slubenik se razreava sa poloaja ako mu prestane radni odnos zbog:
1) pravosnane presude na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje est meseci - danom

pravosnanosti presude;
2) konanog reenja kojim mu je izreena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa;
3) konanog reenja kojim mu je odreena ocena "ne zadovoljava" na vanrednom ocenjivanju;
4) sprovoenja inicijative za razreenje na osnovu mere javnog objavljivanja preporuke za razreenje

koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije;
5) drugih razloga predvienih optim propisima o radu kojima se ureuje prestanak radnog odnosa
nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca.
Slubenik se razreava s poloaja i ako:
1) organ jedinice lokalne samouprave nadlean za njegovo postavljenje na poloaj prihvati javnu
preporuku za razreenje gradskog, odnosno optinskog zatitnika prava graana;
2) dva puta, bez obzira na redosled ocena, reenjem bude odreena ocena "ne zadovoljava".
Utvrenje prestanka rada na poloaju
lan 53
Prestanak rada na poloaju utvruje se reenjem koje donosi organ nadlean za postavljenje
slubenika, u roku od osam dana od dana nastupanja razloga zbog kojih je rad na poloaju prestao.
Reenje sadri obrazloenje sa razlozima zbog kojih je rad na poloaju prestao i dan kad je prestao
rad na poloaju.
Protiv reenja alba nije doputena, ali moe da se pokrene upravni spor.
Posledice prestanka rada na poloaju
lan 54
Slubenik kome je prestao rad na poloaju iz razloga utvrenih lanom 51. ta. 1), 2) i 10) ovog
zakona ima pravo da kod poslodavca bude rasporeen na drugo radno mesto za koje ispunjava
uslove.
Ukoliko ne postoji radno mesto na koje moe biti rasporeen, slubenik ima pravo na naknadu plate
u trajanju od tri meseca u visini koju je imao u vreme prestanka rada na poloaju, iz razloga utvrenih
lanom 51. ta. 1) i 10) ovog zakona.
Pravo na naknadu plate iz stava 2. ovog lana moe se izuzetno produiti do tri meseca ukoliko u tom
vremenu slubenik stie pravo na penziju.
Pravo iz stava 2. ovog lana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili
sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Slubenik pravo iz st. 2. i 3. ovog lana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po
osnovu rada na poloaju.
Pravo iz st. 2. i 3. ovog lana, po zahtevu slubenika, utvruje organ nadlean za njegovo postavljenje.
Zahtev za ostvarivanje prava iz stava 2. ovog lana, slubenik moe uputiti najkasnije u roku od 15
dana od dana prestanka rada na poloaju, s tim to pravo iz stava 2. ovog lana ostvaruje od
narednog dana od dana prestanka rada na poloaju.
lan 55
Slubenik kome je poloaj ukinut usled ukidanja jedinice lokalne samouprave ili gradske optine,
odnosno ukidanja organa uprave, odnosno sekretarijata Gradske uprave grada Beograda ili ukidanja
pokrajinskog organa, slube ili organizacije ima ista prava i dunosti kao slubenik kome je proteklo
vreme na koje je postavljen ili koji je podneo ostavku na poloaj.
Prava i dunosti nakon prestanka rada na poloaju iz razloga navedenih u stavu 1. ovog lana,
slubenik ostvaruje u jedinici lokalne samouprave koja je preuzela nadlenost ukinute jedinice
lokalne samouprave ili gradske optine, odnosno u organu uprave koji je preuzeo nadlenost
ukinutog organa uprave ili u pokrajinskom sekretarijatu koji je preuzeo nadlenost ukinutog
pokrajinskog organa, slube ili organizacije.
Postavljenje vrioca dunosti
lan 56
Do postavljenja slubenika na poloaj u autonomnoj pokrajini, u sluaju kada on nije postavljen, kao i
kada nije u mogunosti da obavlja dunost due od 30 dana, pokrajinski organ nadlean za njegovo
postavljenje, moe postaviti vrioca dunosti - slubenika koji ispunjava utvrene uslove za radno
mesto slubenika na poloaju, najdue na tri meseca, bez sprovoenja javnog konkursa.
Ukoliko nije postavljen naelnik uprave, kao ni njegov zamenik, do postavljenja naelnika uprave, kao
i kada naelnik uprave nije u mogunosti da obavlja dunost due od 30 dana, Vee moe postaviti
vrioca dunosti - slubenika koji ispunjava utvrene uslove za radno mesto slubenika na poloaju,
koji e obavljati poslove naelnika uprave, najdue na tri meseca, bez sprovoenja javnog konkursa.
Ukoliko slubenik na poloaju nije postavljen, javni konkurs za popunjavanje poloaja se oglaava u
roku od 15 dana od postavljenja vrioca dunosti.
U sluaju da se javni konkurs ne okona postavljenjem na poloaj, status vrioca dunosti moe se
produiti najdue jo tri meseca.
Po isteku roka iz st. 1, 2. i 4. ovog lana postavljeni slubenik se rasporeuje na radno mesto na kome
je bio rasporeen do postavljenja.
II. IZVRILAKA RADNA MESTA
Pojam i razvrstavanje po zvanjima
lan 57
Izvrilaka radna mesta jesu sva radna mesta koja nisu poloaji, ukljuujui i radna mesta
rukovodilaca unutranjih organizacionih jedinica.
Neposredni rukovodilac je slubenik koji rukovodi unutranjom organizacionom jedinicom u kojoj je

sistematizovano radno mesto.
Aktom kojim se sistematizuju radna mesta utvruju se i samostalna izvrilaka radna mesta koja su
izvan unutranjih organizacionih jedinica i nadlenost rukovodioca za nadzor nad radom na ovim
izvrilakim radnim mestima.
lan 58
Radna mesta i njihovo razvrstavanje po zvanjima ureuju se Pravilnikom.
Pravilnikom se utvruju opisi radnih mesta, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj
izvrilaca za svako radno mesto, vrsta i stepen obrazovanja, radno iskustvo i drugi uslovi za rad na
svakom radnom mestu.
U sluaju donoenja novog pravilnika ili njegove izmene, a pre rasporeivanja slubenika na
odgovarajua radna mesta, moe se sprovesti prethodna provera strune osposobljenosti, znanja i
vetina.
U jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj optini, Pravilnik usvaja Vee. Pravilnik obuhvata
radna mesta i njihovo razvrstavanje u organima, strunim slubama i posebnim organizacijama iz
lana 1. ovog zakona.
U jedinicama lokalne samouprave u kojima je organ uprave organizovan u vie uprava za pojedine
oblasti, naelnik uprave u okviru koje se obavljaju opti, pravni ili normativni poslovi, priprema
objedinjen predlog Pravilnika iz stava 4. ovog lana, koji dostavlja Veu na usvajanje.
lan 59
Izvrilaka radna mesta razvrstavaju se po zvanjima, u zavisnosti od sloenosti i odgovornosti poslova,

potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad.
Radno mesto rukovodioca unutranje organizacione jedinice ne moe biti razvrstano u zvanje nie od
zvanja ostalih radnih mesta u njoj.
Zvanja su: samostalni savetnik, savetnik, mlai savetnik, saradnik, mlai saradnik, vii referent,
referent i mlai referent.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, u organima autonomne pokrajine i grada Beograda utvruje se i
zvanje vii savetnik.
lan 60
U zvanju vieg savetnika obavljaju se najsloeniji struni poslovi koji zahtevaju stvaralake
sposobnosti, preduzimljivost i visok stepen strunosti, samostalnosti i iskustva.
Za rad na poslovima u zvanju vieg savetnika slubenik mora da ima steeno visoko obrazovanje na
osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim
studijama, master strukovnim studijama, specijalistikim akademskim studijama, specijalistikim
strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine ili
specijalistikim studijama na fakultetu, poloen dravni struni ispit i najmanje sedam godina radnog
iskustva u struci.
Samostalni savetnik
lan 61
U zvanju samostalnog savetnika obavljaju se sloeni struni poslovi koji zahtevaju posebno
specijalistiko znanje i iskustvo, analitike sposobnosti, samostalan rad bez nadzora neposrednog
rukovodioca i donoenje odluka u sloenim sluajevima samo uz opta usmerenja i uputstva
neposrednog rukovodioca.
Za rad na poslovima u zvanju samostalnog savetnika slubenik mora da ima steeno visoko
obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master
godine ili specijalistikim studijama na fakultetu, poloen dravni struni ispit i najmanje pet godina
radnog iskustva u struci.
Savetnik
lan 62
U zvanju savetnika obavljaju se sloeni poslovi koji su najee precizno odreeni i podrazumevaju
primenu utvrenih metoda rada, postupaka ili strunih tehnika sa jasnim okvirom samostalnog
delovanja, uz povremeni nadzor neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost da se
problemi reavaju bez pojedinanih uputstava neposrednog rukovodioca i uz obraanje
neposrednom rukovodiocu samo kad je problem sloen i zahteva dodatno znanje i iskustvo.
Za rad na poslovima u zvanju savetnika slubenik mora da ima steeno visoko obrazovanje na
specijalistikim studijama na fakultetu, poloen dravni struni ispit i najmanje tri godine radnog
iskustva u struci.
Mlai savetnik
lan 63
U zvanju mlaeg savetnika obavljaju se sloeni poslovi koji podrazumevaju primenu utvrenih
metoda rada, postupaka ili strunih tehnika unutar precizno odreenog okvira delovanja, uz redovan
nadzor neposrednog rukovodioca i donoenje odluka na osnovu postojee prakse ili optih i
pojedinanih uputstava neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost reavanja manjih
tehnikih ili proceduralnih problema.
Za rad na poslovima u zvanju mlaeg savetnika slubenik mora da ima steeno visoko obrazovanje na
specijalistikim studijama na fakultetu, poloen dravni struni ispit i zavren pripravniki sta.
Saradnik
lan 64
U zvanju saradnika obavljaju se manje sloeni struni poslovi u primeni postupaka, metoda i tehnika
rada uz nadzor, usmerenja i uputstva slubenika u viim zvanjima. Ovi poslovi se sastoje od
ogranienog kruga meusobno povezanih zadataka u jednoj oblasti.
Za rad na poslovima u zvanju saradnika slubenik mora da ima steeno visoko obrazovanje na
osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim
studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine, poloen dravni struni ispit i najmanje tri
godine radnog iskustva u struci.
Mlai saradnik
lan 65
U zvanju mlaeg saradnika obavljaju se jednostavniji struni poslovi kao i administrativno-tehniki

poslovi uz nadzor, uputstva i detaljna usmerenja slubenika u viim zvanjima. Ovi poslovi se sastoje
od ogranienog kruga meusobno povezanih zadataka u jednoj oblasti.
Za rad na poslovima u zvanju mlaeg saradnika slubenik mora da ima steeno visoko obrazovanje na
osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim
studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine, poloen dravni struni ispit i zavren
pripravniki sta.
Vii referent
lan 66
U zvanju vieg referenta obavljaju se administrativni, tehniki i drugi preteno rutinski poslovi koji
obuhvataju irok krug zadataka i mogu zahtevati poznavanje i primenu jednostavnijih metoda rada i
postupaka, a rade se samostalno i uz povremeni nadzor neposrednog rukovodioca.
Za rad na poslovima u zvanju vieg referenta slubenik mora da ima steeno srednje obrazovanje u
etvorogodinjem trajanju, poloen dravni struni ispit i najmanje pet godina radnog iskustva u
struci.
Referent
lan 67
U zvanju referenta obavljaju se administrativni, tehniki i drugi rutinski poslovi koji podrazumevaju
manji krug slinih zadataka koji se izvravaju primenom jednostavne metode rada i postupaka, a
obavljaju se uz povremeni nadzor neposrednog rukovodioca i uputstva slubenika sa viim zvanjima.
Za rad na poslovima u zvanju referenta slubenik mora da ima steeno srednje obrazovanje u
etvorogodinjem trajanju, poloen dravni struni ispit i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Mlai referent
lan 68
U zvanju mlaeg referenta obavljaju se administrativni, tehniki i drugi najjednostavniji rutinski

poslovi, koji se ponavljaju i koji zahtevaju poznavanje i primenu jednostavnijih metoda rada i
postupaka, a obavljaju se uz povremeni nadzor neposrednog rukovodioca i uputstva slubenika sa
viim zvanjima.
Za rad na poslovima u zvanju mlaeg referenta slubenik mora da ima steeno srednje obrazovanje u
etvorogodinjem trajanju, poloen dravni struni ispit i zavren pripravniki sta.
Glava esta
TRAJANJE RADNOG ODNOSA
Radni odnos na neodreeno vreme
lan 69
Radni odnos u autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave, zasniva se, po pravilu, na
neodreeno vreme.
Radni odnos na odreeno vreme
lan 70
Radni odnos moe se zasnovati i za vreme ije trajanje je unapred odreeno (radni odnos na
odreeno vreme):
1) radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka;
2) zbog privremeno poveanog obima posla, koji postojei broj zaposlenih ne moe da izvri, najdue
na est meseci u toku jedne kalendarske godine;
3) na radnim mestima u kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine, dok traje dunost
tog izabranog lica;
4) na radnim mestima u kabinetu gradonaelnika grada Beograda, predsednika Skuptine grada

Beograda, dok traje dunost tih lica;
5) na radnim mestima u kabinetu gradonaelnika, predsednika optine ili predsednika gradske

optine, dok traje dunost tih izabranih lica (pomonici gradonaelnika, odnosno predsednika optine
kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu);
6) radi uea u pripremi ili realizaciji odreenog projekta, najdue do zavretka projekta;
7) radi obuke pripravnika, za vreme trajanja pripravnikog staa.
Radni odnos na odreeno vreme iz stava 1. ta. 1), 2), 3), 4) i 5) ovog lana zasniva se bez javnog
konkursa.
Radni odnos na odreeno vreme ne moe da preraste u radni odnos na neodreeno vreme, izuzev
pripravniku, kad poloi dravni struni ispit.
Radni odnos sa nepunim radnim vremenom
lan 71
Radni odnos sa nepunim radnim vremenom moe se zasnovati sa licem koje nije u radnom odnosu ili
koje je u radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom uz ispunjenje sledeih uslova:
1) da obim poslova ne zahteva angaovanje zaposlenog u toku punog radnog vremena;
2) da ukupno radno vreme lica ne prelazi puno radno vreme utvreno optim propisima o radu.
Probni rad
lan 72
Probni rad je obavezan za sva lica koja nisu zasnivala radni odnos u organu autonomne pokrajine,
jedinici lokalne samouprave, ili dravnom organu.
Probni rad za radni odnos zasnovan na neodreeno vreme traje est meseci.
Za radni odnos na odreeno vreme, probni rad je obavezan samo ako je radni odnos zasnovan na
due od est meseci, i traje dva meseca.
Probnom radu ne podleu slubenici na poloaju i lica koja rade na poslovima iz lana 70. stav 1. ta.
3) i 6) ovog zakona.
lan 73
Probni rad slubenika prati njegov neposredni rukovodilac, koji posle okonanja probnog rada
poslodavcu daje pismeno miljenje o tome da li je slubenik zadovoljio na probnom radu.
Slubeniku koji ne zadovolji na probnom radu prestaje radni odnos.
lan 74
Slubenik na probnom radu koji je radni odnos zasnovao na neodreeno vreme polae dravni
struni ispit do okonanja probnog rada.
Slubeniku iz stava 1. ovog lana, koji ne poloi dravni struni ispit, prestaje radni odnos.
lan 75
Odredbe ovog zakona o probnom radu odnose se i na nametenike, osim obaveze polaganja
dravnog strunog ispita.
Glava sedma
POPUNJAVANJE RADNIH MESTA
I. KADROVSKI PLAN
lan 76
Kadrovski plan sastoji se od prikaza broja zaposlenih prema radnim mestima i zvanjima, broja
zaposlenih sa radnim odnosom na neodreeno vreme koji su potrebni u godini za koju se donosi
Kadrovski plan, broj pripravnika iji se prijem planira i broj zaposlenih iji se prijem u radni odnos na
odreeno vreme planira u kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine kao i u kabinetu
gradonaelnika, predsednika optine, odnosno predsednika gradske optine ili zbog poveanja obima
posla.
Na osnovu Kadrovskog plana, donosi se Pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih

mesta, odnosno izmene i dopune tog pravilnika.
Priprema Kadrovskog plana
lan 77
Nacrt kadrovskog plana priprema se u skladu sa budetskim kalendarom, istovremeno sa nacrtom

budeta autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, tako da bude usaglaen sa
sredstvima obezbeenim budetom.
Kadrovski plan za autonomnu pokrajinu usvaja nadleni organ autonomne pokrajine istovremeno sa
odlukom o budetu.
Kadrovski plan u jedinici lokalne samouprave usvaja skuptina grada, optine, odnosno gradske
optine istovremeno sa odlukom o budetu jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske optine.
Izmene Kadrovskog plana
lan 78
Izmena Kadrovskog plana moe se vriti u sluaju izmene odluke o budetu.
II. POSTUPAK POPUNE RADNIH MESTA
Doputenost popunjavanja radnog mesta
lan 79
Radno mesto moe da se popuni kad se ispune dva uslova: da je radno mesto predvieno
Pravilnikom i da je njegovo popunjavanje predvieno Kadrovskim planom za tekuu godinu.
Kad se oba uslova ispune, rukovodilac organa, slube ili organizacije odluuje da li je potrebno da se
radno mesto popuni.
Uslovi za zaposlenje
lan 80
U radni odnos moe se primiti lice pod sledeim uslovima:
1) da je punoletan dravljanin Republike Srbije;
2) da ima propisano obrazovanje;
3) da ispunjava ostale uslove odreene zakonom, drugim propisom i aktom o sistematizaciji radnih
mesta;
4) da nije pravnosnano osuivano na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje est meseci;
5) da ranije nije prestajao radni odnos u dravnom organu, odnosno organu autonomne pokrajine ili
jedinice lokalne samouprave, zbog tee povrede dunosti iz radnog odnosa.
Nain popunjavanja radnog mesta
lan 81
Izvrilako radno mesto popunjava se trajnim premetajem, sprovoenjem internog konkursa,

preuzimanjem slubenika ili zasnivanjem radnog odnosa nakon sprovedenog javnog konkursa.
Poloaj se popunjava postavljenjem.
Redosled radnji pri popunjavanju radnih mesta

lan 82
Pri popunjavanju izvrilakog radnog mesta prednost ima premetaj slubenika, sa napredovanjem ili
bez njega.
Ako poslodavac odlui da radno mesto ne popuni premetajem, sprovodi se interni konkurs.
Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto moe da se popuni preuzimanjem slubenika od drugog
poslodavca iz lana 4. ovog zakona, odnosno iz dravnog organa.
Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem slubenika, obavezno se sprovodi javni konkurs.
Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac moe odluiti da se
sprovede novi javni konkurs.
III. INTERNI KONKURS ZA POPUNU RADNIH MESTA
lan 83
Radi popunjavanja izvrilakog radnog mesta sprovodi se interni konkurs.
Interni konkurs oglaava poslodavac na oglasnoj tabli.
Pravo uea na internom konkursu
lan 84
Na internom konkursu mogu da uestvuju slubenici zaposleni na neodreeno vreme kod poslodavca
koji oglaava interni konkurs.
Pravo uea na internom konkursu imaju slubenici u istom zvanju ili slubenici koji ispunjavaju
uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.
Konkursna komisija
lan 85
Interni konkurs sprovodi konkursna komisija od tri lana.
Konkursnu komisiju za sprovoenje internog konkursa imenuje slubenik na poloaju koji rukovodi
organom autonomne pokrajine, odnosno naelnik uprave, tako da konkursnu komisiju obavezno ine
neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto, slubenik koji je
struan u oblasti za koju se popunjava radno mesto i slubenik koji obavlja poslove iz oblasti
upravljanja ljudskim resursima.
Primena odredaba ovog zakona o javnom konkursu
lan 86
Na interni konkurs primenjuju se odredbe ovog zakona o javnom konkursu, osim odredaba o nainu
oglaavanja i o roku za podnoenje prijava.
Uspeh internog konkursa i donoenje reenja o premetaju
lan 87
Kad interni konkurs uspe, slubenik na poloaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine,
odnosno naelnik uprave, donosi reenje o premetaju slubenika i dostavlja svim kandidatima.
Kandidati koji su uestvovali na konkursu imaju pravo albe na reenje o premetaju slubenika pod
istim uslovima i u istom roku kao u postupku javnog konkursa.
Neuspeh internog konkursa
lan 88
Interni konkurs nije uspeo:
1) ako nije bilo prijava na internom konkursu;
2) ako nijedan kandidat nije ispunio uslove internog konkursa, odnosno nije dostavio sve potrebne
dokaze ili su prijave neblagovremene ili nedoputene;
3) ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od prijavljenih kandidata nije uestvovao u izbornom
postupku;
4) ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od kandidata koji su uestvovali u izbornom postupku
nije ispunio merila propisana za izbor.
O neuspehu internog konkursa poslodavac donosi reenje koje dostavlja svim kandidatima iz stava 1.
ta. 3) i 4) ovog lana.
lan 89
Kandidati iz lana 88. stav 1. ta. 3) i 4) ovog zakona imaju pravo albe na reenje o neuspehu
internog konkursa pod istim uslovima i u istom roku kao u postupku javnog konkursa.
Prijave iz lana 88. stav 1. taka 2) ovog zakona, konkursna komisija odbacuje zakljukom protiv koga
se moe izjaviti alba albenoj komisiji.
alba iz stava 2. ovog lana ne zadrava izvrenje zakljuka.
Odluka albene komisije je konana i protiv nje moe da se pokrene upravni spor.
lan 90
Ako interni konkurs nije uspeo, poslodavac moe odluiti da radno mesto popuni preuzimanjem
slubenika.
IV. PREUZIMANJE
lan 91
Poslodavac moe preuzeti od drugog poslodavca iz lana 4. ovog zakona, odnosno iz dravnog
organa, bez konkursa, slubenika koji je u radnom odnosu na neodreeno vreme.
Preuzimanje slubenika vri se na osnovu sporazuma o preuzimanju uz saglasnost slubenika koji se

preuzima.
lan 92
Slubenik moe biti preuzet na radno mesto koje je razvrstano u isto, neposredno nie ili neposredno
vie zvanje.
Slubenik moe biti preuzet na radno mesto razvrstano u neposredno vie zvanje ukoliko ispunjava
uslove za napredovanje.
lan 93
Ako radno mesto nije popunjeno ni preuzimanjem slubenika, sprovodi se javni konkurs.
V. JAVNI KONKURS ZA POPUNU RADNIH MESTA
lan 94
Javni konkurs se sprovodi radi popunjavanja radnih mesta slubenika i nametenika, kao i za prijem
pripravnika.
Postupak popunjavanja poloaja
lan 95
Javni konkurs za popunjavanje poloaja oglaava pokrajinski organ nadlean za postavljenje na

poloaj, odnosno Vee.
Pre oglaavanja javnog konkursa za popunjavanje poloaja nadlean pokrajinski organ, odnosno Vee
obrazuje konkursnu komisiju.
lan 96
Izborni postupak sprovodi konkursna komisija od tri lana.
Najmanje jedan lan komisije mora imati steeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim
jedan lan koji je struan u oblasti za koju se popunjava poloaj i slubenik koji obavlja poslove iz
oblasti upravljanja ljudskim resursima.
Po okonanom izbornom postupku konkursna komisija sastavlja listu od najvie tri kandidata koji su
sa najboljim rezultatom ispunili merila propisana za izbor.
lan 97
Listu kandidata konkursna komisija dostavlja organu autonomne pokrajine nadlenom za postavljenje
na poloaj, odnosno Veu.
Organ autonomne pokrajine nadlean za postavljenje na poloaj, odnosno Vee donosi odluku o
izboru kandidata u roku od 15 dana od dana prijema liste kandidata.
Ako je konkursna komisija utvrdila da nijedan kandidat nije ispunio merila propisana za izbor, organu
autonomne pokrajine nadlenom za postavljenje na poloaj, odnosno Veu ne moe biti predloen
kandidat za postavljenje na poloaj.
Organ autonomne pokrajine nadlean za postavljenje na poloaj, odnosno Vee nije obavezno da
izvri izbor kandidata sa liste za izbor, ali je duno da o razlozima za to obavesti sve uesnike konkursa
pisanim putem i na internet prezentaciji autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne
samouprave.
Ako organu autonomne pokrajine nadlenom za postavljenje na poloaj, odnosno Veu ne bude
predloen kandidat za postavljenje na poloaj ili ako organ autonomne pokrajine nadlean za
postavljenje na poloaj, odnosno Vee ne postavi predloenog kandidata, sprovodi se novi javni
konkurs.
Pobijanje reenja o postavljenju
lan 98
Protiv reenja o postavljenju na poloaj organa autonomne pokrajine nadlenog za postavljenje na

poloaj, odnosno Vea alba nije doputena, ali moe da se pokrene upravni spor.
Stupanje na poloaj
lan 99
Slubenik stupa na poloaj danom donoenja reenja o postavljenju na poloaj.
Slubenik na poloaju moe posle proteka vremena na koje je postavljen, biti ponovo postavljen na
isti poloaj bez javnog konkursa.
Primena odredaba ovog zakona o konkursu za izvrilaka radna mesta
lan 100
Na ostala pitanja sprovoenja javnog konkursa za popunu poloaja primenjuju se odredbe ovog
zakona o javnom konkursu pri popunjavanju izvrilakih radnih mesta.
Postupak javnog konkursa
lan 101
Pre raspisivanja javnog konkursa za popunu izvrilakih radnih mesta i za prijem pripravnika,
slubenik na poloaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno naelnik uprave svojim
reenjem obrazuje konkursnu komisiju od tri lana.
Konkursnu komisiju obavezno ine neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se
popunjava radno mesto, odnosno prima pripravnik i slubenik koji obavlja poslove iz oblasti
U svakom pojedinanom sluaju konkursna komisija utvruje koje e se strune osposobljenosti,

znanja i vetine proveravati u izbornom postupku i nain njihove provere.
Vlada uredbom blie ureuje postupak sprovoenja internog i javnog konkursa za popunjavanje
radnih mesta, kao i kakve se strune osposobljenosti, znanja i vetine vrednuju u izbornom postupku,
nain njihove provere i merila za izbor na radna mesta.
Uredbom iz stava 4. ovog lana utvruju se merila za izbor na radna mesta kojim e se predvideti
davanje prvenstva jednako kvalifikovanim kandidatima pripadnicima nacionalnih manjina, u cilju
postizanja odgovarajue zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i pune ravnopravnosti izmeu
pripadnika nacionalne manjine i graana koji pripadaju veini.
Sadrina oglasa
lan 102
Oglas o javnom konkursu sadri podatke o radnom mestu preuzete iz Pravilnika i uslovima za
zaposlenje na radnom mestu, kao i strunoj osposobljenosti, znanjima i vetinama, koje se ocenjuju u
izbornom postupku i nainu njihove provere, broj telefona i ime osobe zaduene za davanje dodatnih
obavetenja o javnom konkursu, adresu na koju se prijave podnose, kao i podatke o dokazima koji se
podnose uz prijavu.
Oglas o javnom konkursu obavezno se objavljuje na internet prezentaciji autonomne pokrajine,

odnosno jedinice lokalne samouprave, a u najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju
za celu teritoriju Republike Srbije objavljuje se obavetenje o javnom konkursu i adresa internet
prezentacije na kojoj je objavljen oglas.
Ukoliko oglas objavljuje jedinica lokalne samouprave u kojoj je u slubenoj upotrebi i jezik nacionalne
manjine, obavetenje o oglasu se objavljuje i u jednim lokalnim ili meuoptinskim novinama koje
izlaze na tom jeziku.
Rok za podnoenje prijava
lan 103
Rok za podnoenje prijava ne moe biti krai od 15 dana od dana oglaavanja obavetenja o javnom
konkursu u dnevnim novinama iz lana 102. ovog zakona.
Neblagovremene, nedoputene, nerazumljive ili nepotpune prijave kandidata i prijave uz koje

kandidati nisu priloili sve potrebne dokaze, konkursna komisija odbacuje zakljukom protiv koga se
moe izjaviti alba albenoj komisiji u roku od osam dana od dana prijema zakljuka.
alba kandidata iz stava 2. ovog lana ne zadrava izvrenje zakljuka.
Izborni postupak
lan 104
Konkursna komisija sastavlja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu
i meu njima sprovodi izborni postupak.
U izbornom postupku se vri ocenjivanje strune osposobljenosti, znanja i vetina kandidata koji
uestvuju u izbornom postupku, prema kriterijumima i merilima propisanim za izbor.
Izborni postupak moe da se sprovede primenom testa znanja i vetina, pismenim radom i
simulacijom, ali je razgovor sa kandidatom uvek obavezan.
Ako se u izbornom postupku sprovodi pismena provera, prilikom te provere kandidati se

obavetavaju o mestu, danu i vremenu kada e se obaviti usmeni razgovor s kandidatima.
Lista za izbor
lan 105
Po okonanom izbornom postupku konkursna komisija u roku od 15 dana sastavlja listu za izbor od
najvie tri kandidata koji su sa najboljim rezultatom ispunili merila propisana za izbor.
Ako se konkurs sprovodi za vie izvrilaca na jednom radnom mestu, konkursna komisija dostavlja
listu za izbor iz stava 1. ovog lana za svakog izvrioca.
Konkursna komisija dostavlja slubeniku na poloaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine,
odnosno naelniku uprave listu za izbor sa zapisnicima o preduzetim radnjama u toku izbornog
postupka.
Izbor kandidata
lan 106
Reenje o izboru kandidata sa liste za izbor donosi slubenik na poloaju koji rukovodi organom
autonomne pokrajine, odnosno naelnik uprave u roku od 15 dana od prijema liste za izbor.
Reenje iz stava 1. ovog lana sadri lino ime kandidata, kao i naziv radnog mesta za koje je izabran.
Obrazloenje reenja iz stava 1. ovog lana posebno sadri radnje koje je konkursna komisija
preduzela u toku izbornog postupka.
Stupanje na rad
lan 107
Izabrani kandidat duan je da stupi na rad u roku od 15 dana od dana konanosti reenja o prijemu u
radni odnos, izuzev ako mu poslodavac iz opravdanih razloga ne produi rok.
Ako izabrani kandidat ne stupi na rad u roku koji mu je odreen, smatra se da reenje o prijemu u
radni odnos nije doneto, a slubenik na poloaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine,
odnosno naelnik uprave moe da izabere drugog kandidata sa liste za izbor.
Pravo na albu kandidata koji su uestvovali u izbornom postupku

lan 108
Reenje o prijemu u radni odnos izabranog kandidata dostavlja se svim kandidatima koji su
uestvovali u izbornom postupku.
Kandidat iz stava 1. ovog lana ima pravo da u roku od osam dana od dana prijema reenja izjavi
albu albenoj komisiji ako smatra da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na radnom
mestu ili da su se u izbornom postupku dogodile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na
objektivnost njegovog ishoda.
albena komisija je duna da u roku koji ne moe biti dui od 15 dana odlui po albi kandidata koji su
uestvovali u izbornom postupku.
Pravo uvida u dokumentaciju javnog konkursa
lan 109
Kandidat koji je uestvovao u postupku javnog konkursa ima pravo na pristup informacijama
sadranim u dokumentaciji javnog konkursa, u skladu sa zakonom kojim se ureuje ostvarivanje
prava na slobodan pristup informacijama od javnog znaaja.
Obaveza je poslodavca da pri ostvarivanju prava iz stava 1. ovog lana vodi rauna o zatiti podataka
o linosti, u skladu sa zakonom.
Neuspeh javnog konkursa
lan 110
Javni konkurs nije uspeo:
1) ako nije bilo prijava na javnom konkursu;
2) ako nijedan kandidat nije ispunio uslove javnog konkursa, odnosno nije dostavio sve potrebne
dokaze ili su prijave neblagovremene, nedoputene i nerazumljive;
3) ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od prijavljenih kandidata nije uestvovao u izbornom
postupku;
4) ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od kandidata koji su uestvovali u izbornom postupku
nije ispunio merila propisana za izbor;
5) ako organ autonomne pokrajine nadlean za postavljenje na poloaj, odnosno Vee ne donose
odluku o izboru kandidata u roku od 15 dana od dana prijema liste kandidata.
O neuspehu javnog konkursa slubenik na poloaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine,
odnosno naelnik uprave donosi reenje koje dostavlja svim kandidatima iz stava 1. ta. 3), 4) i 5)
ovog lana.
Pravo na albu u sluaju neuspeha javnog konkursa

lan 111
Kandidati iz lana 110. stav 1. ta. 3) i 4) imaju pravo da u roku od osam dana od dana prijema
reenja o neuspehu javnog konkursa izjave albu albenoj komisiji ako smatraju da ispunjavaju merila
propisana za izbor ili da su se u izbornom postupku desile takve nepravilnosti, koje bi mogle uticati na
objektivnost njegovog ishoda.
Prijave iz lana 110. stav 1. taka 2) ovog zakona, konkursna komisija odbacuje zakljukom protiv
koga se moe izjaviti alba albenoj komisiji.
alba iz stava 2. ovog lana ne zadrava izvrenje zakljuka.
albena komisija je duna da u roku koji ne moe biti dui od 15 dana odlui po albi.
Glava osma
PREMETAJ SLUBENIKA
Pojam premetaja
lan 112
Slubenik moe, zbog potrebe rada, da bude trajno ili privremeno premeten na drugo odgovarajue
radno mesto.
Za premetaj slubenika zbog potrebe rada nije potrebna saglasnost slubenika.
Slubenik na poloaju ne moe biti premeten.
Pojam odgovarajueg radnog mesta
lan 113
Odgovarajue radno mesto jeste ono radno mesto iji se poslovi rade u istom zvanju kao poslovi
radnog mesta sa koga se slubenik premeta i za koje slubenik ispunjava sve uslove.
Trajni premetaj
lan 114
Slubenik moe da bude trajno premeten na drugo odgovarajue radno mesto, ako to nalau
organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi.
Privremeni premetaj
lan 115
Slubenik moe da bude privremeno premeten na drugo odgovarajue radno mesto zbog zamene
odsutnog slubenika ili poveanog obima posla, pri emu zadrava sva prava na svom radnom mestu.
alba ne odlae izvrenje reenja.

Privremeni premetaj traje najdue jednu godinu, posle ega slubenik ima pravo da se vrati na radno
mesto na kome je radio pre premetaja.
Pre premetaja ili preuzimanja slubenika, moe se sprovesti prethodna provera strune
osposobljenosti, znanja i vetina.
Glava deveta
STRUNO USAVRAVANJE I OSPOSOBLJAVANJE
I. STRUNO USAVRAVANJE
Pojam
lan 116
Struno usavravanje je pravo i dunost slubenika da stie znanja i vetine, odnosno sposobnosti za
izvravanje poslova radnog mesta u skladu sa potrebama poslodavca.
Savet za struno usavravanje zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave
lan 117
U cilju obezbeenja naela efikasnosti, pravinosti i celovitosti sistema strunog usavravanja, a radi
davanja strunih miljenja i preporuka za njegovo sprovoenje i unapreenje, Vlada osniva Savet za
struno usavravanje zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave (u daljem tekstu: Savet).
lan 118
Vlada imenuje predsednika i sedam lanova Saveta na period od pet godina.
Predsednika i tri lana predlae ministarstvo nadleno za lokalnu samoupravu, a etiri lana predlae
Stalna konferencija gradova i optina, od kojih najmanje dva lana moraju biti predstavnici jedinica
lokalne samouprave.
Strune i administrativno-tehnike poslove za potrebe Saveta obavlja ministarstvo nadleno za

lokalnu samoupravu.
Predsednik i lanovi Saveta imaju pravo na naknadu za obavljeni rad iju visinu utvruje ministar
nadlean za poslove lokalne samouprave ukoliko ona nije utvrena posebnim propisom.
Predsednik i tri lana Saveta koje imenuje Vlada, mesenu naknadu za svoj rad ostvaruju iz budeta
Republike Srbije.
etiri lana Saveta koje predlae Stalna konferencija gradova i optina, mesenu naknadu za svoj rad
ostvaruju iz sredstava Stalne konferencije gradova i optina.
lan 119
Savet je nadlean da:

1) daje miljenja na predloge organa dravne uprave za uvoenje optih programa strunog
usavravanja;
2) analizira inicijative jedinica lokalne samouprave za uvoenje optih programa i predloge novih
posebnih programa strunog usavravanja;
3) predlae obavezne elemente optih i posebnih programa strunog usavravanja u pogledu:

metodoloke celovitosti programa, planiranih efekata realizacije programa, aktuelnosti programa u
odnosu na vaee propise ili planirane njihove izmene, broja i strukture korisnika programa i
neophodnih kadrovskih i tehnikih uslova za realizaciju programa;
4) predlae kriterijume i uslove za akreditaciju realizatora programa strunog usavravanja u pogledu:

kadrovske osposobljenosti, iskustva i rezultata u realizaciji programa, materijalno-tehnike
opremljenosti;
5) prati efekte primene ovog zakona u pogledu strunog usavravanja i predlae mogua
unapreenja;
6) sarauje sa jedinicama lokalne samouprave i njihovim asocijacijama u cilju sagledavanja njihovih

potreba za strunim usavravanjem;
7) daje odgovarajue preporuke i smernice jedinicama lokalne samouprave;
8) obezbeuje voenje slubenih evidencija odobrenih i realizovanih programa, izdatih akreditacija

realizatora programa, kao i evidenciju o uesnicima u programima strunog usavravanja;
9) donosi poslovnik o radu Saveta.
lan 120
Odluke Saveta se donose veinom glasova prisutnih lanova, pod uslovom da sednici prisustvuje
najmanje pet lanova Saveta.
U sluaju izjednaenog broja glasova, doneta je ona odluka za koju je glasao predsednik Saveta.
Programi
lan 121
Struno usavravanje slubenika zasniva se na optim i posebnim programima kojima se odreuju

oblici i sadrina usavravanja.
Listu optih programa strunog usavravanja, osim opteg programa strunog usavravanja za
polaganje dravnog strunog ispita, utvruje ministar nadlean za lokalnu samoupravu na osnovu
predloga nadlenog organa dravne uprave i miljenja Saveta.
Posebne programe strunog usavravanja donosi naelnik uprave za svaku kalendarsku godinu uz
pribavljeno miljenje Saveta.
Obavezne elemente programa strunog usavravanja propisuje ministar nadlean za lokalnu

samoupravu na predlog Saveta.
Kriterijume i uslove za akreditaciju realizatora programa strunog usavravanja propisuje ministar
nadlean za lokalnu samoupravu na predlog Saveta, a odabir izvoaa programa e se vriti u skladu
sa propisom koji ureuje pitanje javnih nabavki.
Ministar nadlean za lokalnu samoupravu izdaje akreditacije realizatorima programa strunog

usavravanja na predlog Saveta.
Sredstva za struno usavravanje
lan 122
Sredstva za opte programe strunog usavravanja obezbeuju se u budetu Republike Srbije.
Sredstva za struno usavravanje slubenika, po posebnim programima strunog usavravanja,

obezbeuju se u budetu poslodavca.
II. DODATNO OBRAZOVANJE
lan 123
Slubeniku moe da se omogui dodatno obrazovanje znaajno za rad kod poslodavca.
Slubenik koji e se dodatno obrazovati bira se na internom konkursu, a prednost ima slubenik sa
viim prosekom ocene u prethodne tri godine.
Trokove dodatnog obrazovanja snosi poslodavac.
Prava i obaveze povodom dodatnog obrazovanja
lan 124
Prava i obaveze slubenika koji se dodatno obrazuje ureuju se ugovorom.
Slubenik ima pravo na mirovanje radnog odnosa ako dodatno obrazovanje zahteva privremeno
odsustvo s rada.
Po zavrenom dodatnom obrazovanju, slubenik se premeta na nepopunjeno radno mesto

razvrstano u najnie zvanje za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem.
Slubenik iz stava 3. ovog lana duan je da u roku od est meseci poloi dravni struni ispit prema
planu i programu za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem.
Posle dodatnog obrazovanja slubenik je obavezan da ostane na radu kod poslodavca najmanje
dvostruko due od trajanja dodatnog obrazovanja, inae je duan da jednokratno nadoknadi
poslodavcu sve trokove dodatnog obrazovanja.
III. PRIPRAVNICI
Pojam
lan 125
Pripravnik je lice koje poslodavac prima u radni odnos na odreeno vreme radi osposobljavanja za
samostalan rad u struci, odnosno samostalno obavljanje posla.
Poslodavac moe zasnovati radni odnos sa pripravnikom ukoliko postoji slobodno radno mesto u
skladu sa Kadrovskim planom i ukoliko lice sa kojim zasniva takav radni odnos ima obrazovanje koje
je propisano kao uslov za rad na tom radnom mestu.
Sticanje svojstva pripravnika
lan 126
Svojstvo pripravnika moe stei lice koje nije bilo u radnom odnosu, kao i lice koje je provelo na radu
vreme krae od vremena utvrenog za pripravniki sta s tim stepenom obrazovanja.
Vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca ne uraunava se u pripravniki sta
ukoliko poslovi koje je to lice obavljalo ne odgovaraju stepenu i vrsti strune spreme za koji se
pripravniki sta sprovodi.
Pripravnik zasniva radni odnos na odreeno vreme, posle sprovedenog javnog konkursa.
Trajanje pripravnikog staa
lan 127
Pripravniki sta za pripravnike sa visokim obrazovanjem steenim na osnovnim akademskim

traje jednu godinu.
Pripravniki sta za pripravnika sa visokim obrazovanjem steenim na osnovnim akademskim

studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na
studijama u trajanju do tri godine, traje devet meseci.
Pripravniki sta za pripravnike sa steenim srednjim obrazovanjem u etvorogodinjem trajanju,

traje est meseci.
Pripravniku koji iz opravdanih razloga odsustvuje s rada due od jednog meseca produava se
pripravniki sta onoliko koliko je trajalo odsustvo.
Za vreme trajanja pripravnikog staa pripravnik ostvaruje prava, obaveze i odgovornosti iz radnog
odnosa u skladu sa zakonom.
Struna obuka pripravnika
lan 128
Za vreme pripravnikog staa pripravnik se nalazi na strunoj obuci koja se izvodi po programu koji
utvruje poslodavac.
Za vreme trajanja strune obuke pripravnik se putem praktinog rada i uenja upoznaje sa poslovima
radnog mesta na koje se, nakon polaganja dravnog strunog ispita, rasporeuje ukoliko su za to
ispunjeni uslovi.
Obaveza polaganja strunog ispita
lan 129
Pripravnik je duan da poloi dravni struni ispit do okonanja pripravnikog staa.
Pripravniku koji ne poloi dravni struni ispit, prestaje radni odnos.
Kada poloi dravni struni ispit, pripravnik moe da nastavi rad na neodreeno vreme ukoliko su
ispunjeni drugi, propisima utvreni uslovi.
IV. STRUNO OSPOSOBLJAVANJE
Ugovor o strunom osposobljavanju
lan 130
Sa nezaposlenim licem poslodavac moe zakljuiti ugovor o strunom osposobljavanju bez naknade,
radi strunog osposobljavanja, odnosno sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje dravnog
strunog ispita.
Ugovor iz stava 1. ovog lana sa licem sa visokim obrazovanjem zakljuuje se najdue na godinu dana,
a sa licem sa srednjim obrazovanjem najdue na est meseci.
V. STRUNI ISPIT
Dunost polaganja dravnog strunog ispita, odnosno posebnog strunog ispita
lan 131
Slubenik, koji je u radnom odnosu na neodreeno vreme duan je da ima poloen dravni struni
ispit.
Slubenik koji ima poloen struni ispit za zaposlene u dravnim organima ne polae dravni struni
ispit.
Uz dravni struni ispit, kao uslov za zasnivanje radnog odnosa moe se predvideti i polaganje
posebnog strunog ispita, odnosno drugog odgovarajueg ispita u skladu sa zakonom.
Poseban struni ispit iz stava 3. ovog lana, osim pravosudnog ispita, ne zamenjuje dravni struni
ispit.
Nain i rok polaganja dravnog strunog ispita
lan 132
Dravni struni ispit se polae na nain, u postupku, pred organom, odnosno komisijom i u rokovima
koji su propisani aktom Vlade kojim se ureuju program i nain polaganja dravnog strunog ispita za
sve dravne organe.
Glava deseta
OCENJIVANJE SLUBENIKA I KRETANJE U SLUBI OCENJIVANJE SLUBENIKA
lan 133
Slubenika ocenjuje rukovodilac pokrajinskog organa, naelnik uprave, odnosno rukovodilac koji
rukovodi organizacijom ili slubom iz lana 1. ovog zakona na osnovu predloga neposrednog
rukovodioca.
Slubenika na poloaju u pokrajinskom organu, organizaciji ili slubi ocenjuje funkcioner koji rukovodi
organom, organizacijom ili slubom.
Naelnika uprave i zamenika naelnika uprave ocenjuje gradonaelnik, odnosno predsednik optine
ili predsednik gradske optine.
Primena propisa o ocenjivanju
lan 134
U pogledu cilja i predmeta ocenjivanja, vrste ocena, posledica ocenjivanja i drugih pitanja vezanih za
ocenjivanje i kretanje u slubi koja nisu ureena ovim zakonom, shodno se primenjuju propisi kojima
se ureuje ocenjivanje dravnih slubenika.
Glava jedanaest
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST SLUBENIKA
Pojam
lan 135
Slubenik je disciplinski odgovoran za povrede dunosti iz radnog odnosa.
Krivina odgovornost, odnosno odgovornost za prekraj ne iskljuuje disciplinsku odgovornost

slubenika ako ta radnja predstavlja i povredu dunosti iz radnog odnosa.
I. VRSTE POVREDA DUNOSTI IZ RADNOG ODNOSA
lan 136
Povrede dunosti iz radnog odnosa mogu biti lake i tee.
Lake povrede dunosti
lan 137
Lake povrede dunosti iz radnog odnosa jesu:

1) kanjenje na posao tri ili vie puta, u periodu od dva uzastopna meseca ili est dana u periodu od
dvanaest uzastopnih meseci, odnosno neopravdano odsustvovanje u toku radnog vremena ili raniji
odlazak sa posla u istim vremenskim okvirima;
2) nesavesno uvanje slubenih spisa ili podataka suprotno propisima koji reguliu ovu oblast;
3) neopravdan izostanak s rada jedan radni dan;
4) neopravdano neobavetavanje neposredno pretpostavljenog o razlozima spreenosti za dolazak

na rad u roku od 24 sata od nastanka razloga;
5) povreda kodeksa ponaanja slubenika koja nije obuhvaena nekom od povreda dunosti iz radnog
odnosa predvienih ovim ili posebnim zakonom.
Tee povrede dunosti
lan 138
Tee povrede dunosti iz radnog odnosa jesu:
1) neizvravanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nepotpuno izvravanje poslova ili naloga
pretpostavljenog;
2) nezakonit rad, odnosno nezakonita izrada slubene dokumentacije, netana ili na drugi nain
nepravilna obrada iste ili proputanje radnji za koje je slubenik ovlaen, ime je dolo do
odgovornosti poslodavca ili nastanka tete;
3) zloupotreba prava iz radnog odnosa - neistinito prikazivanje linih svojstava ili okolnosti koje
predstavljaju osnov za korienje prava iz radnog odnosa;
4) povreda naela nepristrasnosti ili politike neutralnosti ili izraavanje i zastupanje politikih
uverenja na radu;
5) odavanje podataka koji prema posebnim propisima predstavljaju tajne podatke;
6) zloupotreba obavetavanja o sumnji u postojanje korupcije;
7) primanje poklona u vezi sa vrenjem poslova suprotno odredbama ovog zakona, primanje usluge ili
koristi za sebe ili drugo lice ili korienje rada radi uticanja na ostvarivanje sopstvenih prava ili prava
lica povezanih sa slubenikom ili nametenikom;
8) dodatni rad koji nije u skladu sa uslovima odreenim ovim zakonom;
9) preuzimanje dunosti direktora, zamenika ili pomonika direktora u pravnom licu ili povreda
ogranienja lanstva u organima pravnog lica odreenog ovim zakonom;
10) osnivanje privrednog drutva, javne slube i bavljenje preduzetnitvom;
11) neprenoenje upravljakih prava u privrednom subjektu na drugo lice, nedostavljanje podataka
rukovodiocu o licu na koje su preneta upravljaka prava ili nedostavljanje rukovodiocu dokaza o
prenosu upravljakih prava;
12) neprijavljivanje interesa koji slubenik ili s njime povezano lice moe imati u vezi sa odlukom
organa u ijem donoenju uestvuje;
13) nezakonito raspolaganje sredstvima, kao i nesavestan odnos prema sredstvima kojima slubenik,
odnosno nametenik rukuje;
14) povreda prava drugih slubenika i nametenika;
15) nedolino, nasilniko ili uvredljivo ponaanje prema strankama ili saradnicima;
16) dolazak na rad u alkoholisanom stanju ili pod uticajem drugih opojnih sredstava, odnosno
uivanje alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena;
17) ometanje stranaka u ostvarivanju prava i interesa;
18) neopravdani izostanak s rada najmanje dva uzastopna radna dana;
19) odbijanje propisanog lekarskog pregleda;
20) dva puta ponovljena laka povreda dunosti utvrena konanim reenjem kojim je izreena
disciplinska mera, u periodu od dve godine.
II. DISCIPLINSKI POSTUPAK
Pokretanje disciplinskog postupka
lan 139
Disciplinski postupak pokree poslodavac, na sopstvenu inicijativu ili na predlog lica koje je
neposredni rukovodilac slubeniku.
Disciplinski postupak pokree se pismenim zakljukom, koji se dostavlja slubeniku i na koji alba nije
doputena.
Svaki slubenik koji sazna za uinjenu povredu dunosti iz radnog odnosa moe poslodavcu da
podnese inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka.
Disciplinski postupak protiv slubenika na poloaju
lan 140
Protiv slubenika na poloaju disciplinski postupak pokree i vodi organ nadlean za njegovo
postavljenje.
Protiv reenja kojim je slubeniku na poloaju izreena disciplinska mera alba nije doputena, ali
moe da se pokrene upravni spor.
Voenje disciplinskog postupka
lan 141
Poslodavac vodi disciplinski postupak, odluuje o disciplinskoj odgovornosti i izrie disciplinske mere.
Poslodavac moe da obrazuje disciplinsku komisiju od tri lana da u njegovo ime vodi disciplinski
postupak i odluuje o disciplinskoj odgovornosti.
Poslodavac je duan da obrazuje disciplinsku komisiju da u njegovo ime vodi disciplinski postupak u
sluajevima tee povrede dunosti iz radnog odnosa.
Jedan lan disciplinske komisije mora da ima steeno visoko obrazovanje iz naune oblasti pravne
nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master
godine ili specijalistikim studijama na fakultetu, a jedan lan komisije je ovlaeni predstavnik
reprezentativnog sindikata.
Zastarelost
lan 142
Pokretanje disciplinskog postupka za lake povrede dunosti zastareva protekom jedne godine od
izvrene povrede, a za tee povrede protekom dve godine od izvrene povrede.
Voenje disciplinskog postupka za lake povrede dunosti zastareva protekom jedne godine od
pokretanja disciplinskog postupka, a za tee povrede dunosti protekom dve godine od pokretanja
disciplinskog postupka.
Zastarelost ne tee dok disciplinski postupak nije mogue pokrenuti ili voditi zbog odsustva
slubenika, za vreme postupka kontrole zakonitosti upravnog akta kojim je odlueno o disciplinskoj
meri ili iz drugih opravdanih razloga.
Usmena rasprava
lan 143
U disciplinskom postupku odrava se usmena rasprava na kojoj slubenik ima pravo da izloi svoju
odbranu.
Slubenik moe da se na raspravi brani sam ili preko zastupnika, a moe da za raspravu dostavi i
pismenu odbranu.
Rasprava moe da se odri i bez prisustva slubenika ako za to postoje opravdani razlozi, a slubenik
je na raspravu uredno pozvan.
Na ostala pitanja voenja disciplinskog postupka primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje
Izbor i odmeravanje disciplinske mere
lan 144
Pri izboru i odmeravanju disciplinske mere vodi se rauna o stepenu odgovornosti slubenika, teini
posledica povrede dunosti i subjektivnim i objektivnim okolnostima pod kojima je povreda dunosti
izvrena.
O tome da li je slubeniku ranije ve bila izreena disciplinska mera vodi se rauna samo ako ona nije
jo izbrisana iz kadrovskog lista.
III. VRSTE DISCIPLINSKIH MERA
lan 145
Za lake povrede dunosti iz radnog odnosa moe da se izrekne novana kazna do 20% osnovne
plate, isplaene za mesec u kome je novana kazna izreena.
Za tee povrede dunosti iz radnog odnosa moe da se izrekne:
1) novana kazna od 20% do 30% osnovne plate, isplaene za mesec u kome je novana kazna
izreena, u trajanju do est meseci;
2) odreivanje neposredno nieg platnog razreda;
3) zabrana napredovanja do etiri godine;
4) premetaj na radno mesto u neposredno nie zvanje uz zadravanje platnog razreda iji je redni
broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto s koga je premeten;
5) prestanak radnog odnosa.
Novana kazna se izvrava administrativnim putem.
lan 146
Slubeniku kome je izreena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa prestaje radni odnos danom
konanosti reenja kojim je disciplinska kazna izreena.
Udaljenje s rada
lan 147
Slubenik protiv koga je pokrenut krivini postupak zbog krivinog dela uinjenog na radu ili u vezi s
radom ili disciplinski postupak zbog tee povrede dunosti moe biti udaljen s rada do okonanja
krivinog, odnosno disciplinskog postupka, ako bi njegovo prisustvo na radu tetilo interesu
poslodavca ili ometalo voenje disciplinskog postupka.
Reenje o udaljenju s rada donosi poslodavac ili disciplinska komisija, u zavisnosti od toga ko vodi
disciplinski postupak.
Reenje o udaljenju s rada slubenika na poloaju donosi organ nadlean za njegovo postavljenje.
Reenje o udaljenju s rada opoziva se, po slubenoj dunosti ili na predlog slubenika, ako prestanu
razlozi zbog kojih je doneseno.
lan 148
Na reenje o udaljenju s rada slubenik moe da izjavi albu u roku od pet dana od dana prijema
reenja.
alba ne odlae izvrenje reenja.
albena komisija duna je da o albi odlui u roku od pet dana od dana prijema albe.
lan 149
Na reenje o udaljenju s rada slubenik na poloaju nema pravo albe, ali moe da pokrene upravni
spor.
Upis disciplinske kazne u kadrovsku evidenciju i njeno brisanje
lan 150
Reenje kojim je izreena disciplinska kazna dostavlja se slubeniku koji obavlja poslove iz oblasti
Disciplinska kazna izreena konanim reenjem upisuje se kadrovsku evidenciju.
Disciplinska kazna brie se iz kadrovske evidencije ako slubeniku ne bude izreena nova disciplinska
kazna u naredne dve godine od izreene disciplinske kazne za laku povredu, ili u naredne etiri
godine od izreene disciplinske kazne za teu povredu.
lan 151
Odredbe ovog zakona o disciplinskoj odgovornosti slubenika shodno se primenjuju i na

nametenike.
Glava dvanaest
ODGOVORNOST SLUBENIKA ZA TETU
I. ODGOVORNOST SLUBENIKA ZA TETU PROUZROKOVANU POSLODAVCU
Uslovi odgovornosti
lan 152
Slubenik je odgovoran za tetu koju na radu ili u vezi s radom namerno ili iz krajnje nepanje
prouzrokuje poslodavcu.
Utvrivanje postojanja tete i njena nadoknada
lan 153
Postojanje tete, visinu tete i okolnosti pod kojima je teta prouzrokovana utvruje poslodavac ili
lice koje on za to pismeno ovlasti.
Ukoliko bi utvrivanje visine tete prouzrokovalo nesrazmerne trokove, visina tete moe da se
odredi u paualnom iznosu.
Ako slubenik odbije da nadoknadi tetu, pravo na nadoknadu tete moe da se ostvari u parninom
postupku.
Poslodavac i slubenik mogu da zakljue pismeni sporazum kojim odreuju visinu i nain naknade
tete, koji ima snagu izvrne isprave.
Oslobaanje od odgovornosti
lan 154
Slubenik se oslobaa od odgovornosti za tetu koju je prouzrokovao izvrenjem naloga neposrednog

rukovodioca ako mu je pismenim putem saoptio da izvrenje naloga moe da prouzrokuje tetu.
II. ODGOVORNOST SLUBENIKA ZA TETU PROUZROKOVANU TREEM LICU
lan 155
Za tetu koju slubenik na radu ili u vezi s radom prouzrokuje treem licu nezakonitim ili nepravilnim
radom odgovara poslodavac.
Ako poslodavac oteenom nadoknadi tetu koju je slubenik prouzrokovao namerno ili iz krajnje
nepanje, ima pravo da od slubenika zahteva naknadu plaenog iznosa u roku od est meseci od
dana isplaene naknade tete.
Oteeno lice ima pravo da naknadu tete zahteva i neposredno od slubenika, ako je on tetu
prouzrokovao namerno.
III. ODGOVORNOST POSLODAVCA ZA TETU PROUZROKOVANU SLUBENIKU
lan 156
Poslodavac odgovara za tetu prouzrokovanu slubeniku na radu ili u vezi s radom, prema optim
pravilima obligacionog prava.
Poslodavac i slubenik mogu da zakljue pismeni sporazum kojim odreuju visinu i nain naknade
tete, koji ima snagu izvrne isprave.
Ako poslodavac odbije da nadoknadi tetu, pravo na nadoknadu tete moe da se ostvari u
parninom postupku.
IV. ODGOVORNOST NAMETENIKA ZA TETU
lan 157
Odredbe ovog zakona o odgovornosti slubenika za tetu shodno se primenjuju i na nametenike.
Glava trinaest
PRESTANAK RADNOG ODNOSA
Nain prestanka radnog odnosa

lan 158
Slubeniku prestaje radni odnos:
1) protekom vremena na koje je zasnovan;
2) sporazumom;
3) otkazom;
4) po sili zakona;
5) na drugi nain odreen ovim ili posebnim zakonom.
Slubeniku na poloaju, po sprovedenoj inicijativi za razreenje na osnovu mere javnog objavljivanja

preporuke za razreenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije, radni odnos prestaje danom
konanosti reenja kojim se utvruje prestanak rada na poloaju.
Prestanak radnog odnosa protekom vremena na koje je zasnovan
lan 159
Radni odnos na odreeno vreme prestaje protekom vremena na koje je zasnovan.
alba ne odlae izvrenje reenja kojim je utvren prestanak radnog odnosa zasnovanog na
odreeno vreme.
Prestanak radnog odnosa sporazumom
lan 160
Poslodavac i slubenik mogu da zakljue pismeni sporazum o prestanku radnog odnosa slubenika.
Pismenim sporazumom odreuje se i dan kada prestaje radni odnos.
Slubeniku na poloaju radni odnos ne moe da prestane pismenim sporazumom.
Otkaz koji daje slubenik
lan 161
Slubenik moe da podnese pismeni otkaz najmanje 15 dana pre dana koji je u pismenom otkazu
oznaio kao dan prestanka radnog odnosa.
Slubenik na poloaju pismeni otkaz podnosi organu nadlenom za njegovo postavljenje.
Otkaz koji daje poslodavac
lan 162
Poslodavac otkazom raskida radni odnos slubeniku ako:

1) odbije premetaj ili rasporeivanje kada za njih nije potrebna saglasnost slubenika ili
neopravdano ne stupi na radno mesto na koje je premeten ili rasporeen;
2) ne zadovolji na probnom radu;
3) posle prestanka razloga za mirovanje radnog odnosa ne stupi na rad u roku od 15 dana;
4) ne poloi dravni ili poseban struni ispit;
5) uini teu povredu radne dunosti za koju mu je izreena mera prestanka radnog odnosa.
Radni odnos prestaje kad reenje o prestanku radnog odnosa postane konano.
Prestanak radnog odnosa po sili zakona
lan 163
Slubeniku prestaje radni odnos po sili zakona:
1) danom navrenja 65 godina ivota ako ima najmanje 15 godina staa osiguranja;
2) ako pravnosnano bude osuen na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje est meseci - danom
pravnosnanosti presude;
3) ako je nerasporeen, a ne bude premeten na drugo radno mesto - narednog dana od proteka dva
meseca otkad je postao nerasporeen;
4) ako ne poloi dravni struni ispit prema planu i programu za stepen strune spreme koji je stekao
dodatnim obrazovanjem;
5) ako mu na vanrednom ocenjivanju reenjem bude odreena ocena "ne zadovoljava".
Pored razloga iz stava 1. ovog lana slubeniku radni odnos prestaje i iz drugih razloga predvienih
optim propisima o radu kojima se ureuje prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i
volje poslodavca.
Utvrenje prestanka radnog odnosa po sili zakona
lan 164
O tome da je slubeniku prestao radni odnos po sili zakona poslodavac donosi reenje kojim utvruje
razlog zbog koga je radni odnos prestao i dan kad je radni odnos prestao.
Protiv reenja alba nije doputena, ali moe da se pokrene upravni spor.
Glava etrnaest
PRESTANAK POTREBE ZA RADOM SLUBENIKA
Svi razlozi
lan 165
Slubenik zaposlen na neodreeno vreme stie status zaposlenog za ijim je radom prestala potreba
ako zbog: ukidanja organa uprave autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, odnosno
promene nadlenosti autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, promene poslova koji se
obavljaju u organu uprave, pokrajinskom organu, slubi ili organizaciji iz lana 1. ovog zakona ili
ukoliko zbog izmene Pravilnika ne postoji radno mesto na koje moe biti rasporeen.
Ukidanje jedinice lokalne samouprave
lan 166
U sluaju ukidanja jedinice lokalne samouprave, jedinica lokalne samouprave koja preuzima poslove
ukinute jedinice lokalne samouprave, preuzee slubenike koji su radili u jedinici lokalne samouprave
koja je ukinuta na dan stupanja na snagu zakona o njenom ukidanju.
Odredbe o ukidanju jedinice lokalne samouprave se shodno primenjuju i na ukidanje organa uprave
autonomne pokrajine, odnosno gradske optine ili slube, odnosno organizacije iz lana 1. ovog
zakona.
Poslodavac koji preuzima slubenike iz stava 1. ovog lana, donosi reenje o preuzimanju.
Do donoenja novog pravilnika preuzeti slubenici nastavljaju da rade poslove koje su radili, a prava
na platu ostvaruju prema dotadanjim reenjima.
Poslodavac je duan da novi pravilnik iz stava 4. ovog lana donese u roku od 30 dana od dana
preuzimanja poslova ukinute jedinice lokalne samouprave.
Posle donoenja novog pravilnika preuzeti slubenici iz stava 1. ovog lana rasporeuju se na radna
mesta koja odgovaraju njihovoj strunoj spremi i radnim sposobnostima.
Slubenici koji ne budu rasporeeni po donoenju Pravilnika iz stava 4. ovog lana postaju
nerasporeeni.
Promena nadlenosti
lan 167
U sluaju da se nadlenost autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave izmeni zbog
toga to su ukinute odreene nadlenosti i to prestaje potreba za obavljanjem poslova po osnovu
vrenja tih nadlenosti, slubenici koji su obavljali te poslove i koji ne budu rasporeeni po donoenju
Pravilnika ostaju nerasporeeni.
Promena Pravilnika
lan 168
Ako se Pravilnikom ukinu pojedina radna mesta ili se smanji potreban broj izvrilaca na radnom
mestu, slubenici koji ne budu rasporeeni na slobodna radna mesta po donoenju Pravilnika, ostaju
nerasporeeni.
U postupku pripreme Pravilnika, poslodavac pribavlja miljenje reprezentativnog sindikata.

Poloaj nerasporeenih slubenika
lan 169
Dok je nerasporeen, slubenik ima pravo na naknadu plate prema zakonu kojim se ureuju plate u
Sva prava iz radnog odnosa slubenik ostvaruje kod poslodavca koji je doneo reenje da je slubenik
nerasporeen.
Nerasporeenom slubeniku prestaje radni odnos protekom roka od dva meseca od konanosti
reenja kojim je utvreno da je slubenik nerasporeen.
Slubeniku kome prestane radni odnos protekom dva meseca od konanosti reenja kojim je
utvreno da je nerasporeen, ima pravo na otpremninu prema zakonu kojim se ureuju plate,
naknade i druga primanja zaposlenih u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.
Glava petnaest
ZATITA PRAVA SLUBENIKA
I. POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM ORGANOM
Pravna priroda akata kojim se odluuje
lan 170
Akt kojim se odluuje o pravima, obavezama i odgovornostima slubenika iz radnog odnosa donosi se
u formi reenja, saglasno zakonu kojim se ureuje opti upravni postupak, i ima karakter upravnog
akta, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
alba na reenje
lan 171
alba se izjavljuje u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja, ako ovim zakonom nije odreen
krai rok.
alba ne odlae izvrenje reenja samo kad je to ovim zakonom izriito odreeno.
II. ALBENA KOMISIJA
Pojam
lan 172
albena komisija u jedinici lokalne samouprave je kolegijalni organ koji u drugom stepenu odluuje o
albama slubenika.
Osnivanje, organizacija i nain rada albene komisije u autonomnoj pokrajini ureuje se pokrajinskim
propisom.
Osnivanje
lan 173
albenu komisiju obrazuje Vee.
albena komisija e se obrazovati do poetka primene ovog zakona.
Do obrazovanja albene komisije, odluivanje o albama slubenika nastavlja da obavlja Vee.
Dve ili vie jedinica lokalne samouprave, odnosno gradske optine, mogu sporazumom obrazovati
zajedniku albenu komisiju.
Sporazumom iz stava 4. ovog lana se reguliu meusobna prava i obaveze kao i sva ostala pitanja od
znaaja za rad albene komisije, u skladu sa ovim zakonom.
Nadlenost albene komisije
lan 174
albena komisija odluuje o albama slubenika na reenja kojima se odluuje o njihovim pravima i
dunostima, kao i o albama uesnika internog i javnog konkursa.
albena komisija primenjuje zakon kojim se ureuje opti upravni postupak.
Rok za odluivanje o albi
lan 175
albena komisija je duna da odlui o albi u roku od 15 dana od dana njenog prijema ako ovim
zakonom nije drukije odreeno.
Pravo na upravni spor
lan 176
Protiv odluke albene komisije moe da se pokrene upravni spor.
Rad albene komisije
lan 177
albena komisija je u svom radu samostalna i radi u sastavu od tri lana.
albena komisija odluuje veinom od ukupnog broja lanova i donosi Poslovnik o radu albene
komisije.
albena komisija ima svoj peat, prema zakonu kojim se ureuje peat dravnih organa.
Imenovanje lanova albene komisije

lan 178
Najmanje dva lana albene komisije moraju da imaju steeno visoko obrazovanje iz naune oblasti
pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master
godine ili specijalistikim studijama na fakultetu, sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci.
Predsednik i lanovi albene komisije, imenuju se na pet godina i mogu da budu ponovo imenovani.
Imena lanova albene komisije objavljuju se na internet prezentaciji jedinice lokalne samouprave.
Na internet prezentaciji jedinice lokalne samouprave objavljuju se miljenja o pitanjima koja su

najee predmet odluivanja albene komisije, u skladu sa propisom o zatiti podataka o linosti.
lanovi albenih komisija imaju pravo na naknadu za rad, iju visinu odreuje Vee.
Prestanak dunosti lana albene komisije
lan 179
lanu albene komisije dunost lana albene komisije prestaje kad protekne vreme na koje je
imenovan, ako podnese pismenu ostavku, kada ispuni uslove za starosnu penziju ili kada bude
razreen.
Umesto lana albene komisije kome je dunost prestala pre vremena imenuje se novi, do okonanja
mandata albene komisije.
Izuzee lana albene komisije
lan 180
Predsednik ili lan albene komisije e biti izuzet od vrenja dunosti u pojedinanom albenom
postupku ukoliko postoji lini interes koji on, ili s njime povezano lice, moe imati u vezi sa odlukom u
ijem donoenju uestvuje.
Reenje o izuzeu lana albene komisije donosi predsednik komisije.
Reenje o izuzeu predsednika albene komisije donosi Vee.
Protiv reenja o izuzeu alba nije doputena ali moe da se pokrene upravni spor.
Ovim odredbama se ne ograniava primena pravila o izuzeu propisana zakonom kojim se ureuje
Razlozi za razreenje
lan 181
lan albene komisije razreava se ako nesavesno vri svoje dunosti ili ako je osuen na kaznu
zatvora od najmanje est meseci ili za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim dunosti u albenoj
komisiji.
Predsednik albene komisije razreava se dunosti predsednika ako je nesavesno ili neuspeno vri.
Protiv reenja o razreenju alba nije doputena, ali moe da se pokrene upravni spor.
Izvetaj o radu
lan 182
albena komisija najmanje jednom godinje podnosi izvetaj o svom radu Veu.
Struno-tehniki poslovi za potrebe albenih komisija
lan 183
Struno-tehnike i administrativne poslove za albenu komisiju vri organ uprave kod koga se
obezbeuju i sredstva za rad komisije.
III. POSTUPAK PRED INSPEKCIJSKIM ORGANOM
lan 184
Radi zatite svojih prava, slubenik se moe obratiti organu dravne uprave nadlenom za poslove
upravne inspekcije.
Upravni inspektor duan je da postupi po svakoj predstavci iz svoje nadlenosti i da podnosioca

predstavke obavesti o ishodu svog postupanja.
Ako upravni inspektor utvrdi nezakonitost ili nepravilnost u sprovoenju zakona, drugih propisa i
optih akata, preduzima mere na koje je ovlaen ovim zakonom kao i zakonom kojim se ureuje
upravna inspekcija.
Upravni inspektor moe albenoj komisiji predloiti da po osnovu slubenog nadzora poniti ili ukine
nezakonito konano reenje kojim je odlueno o nekom pravu ili dunosti slubenika.
Ponitaj reenja o postavljenju na poloaj, prijemu u radni odnos ili premetaju ne utie na
punovanost akata ili radnji koje je slubenik doneo ili preduzeo do ponitaja reenja.
Glava esnaest
POSEBNE ODREDBE O NAMETENICIMA
Radna mesta nametenika
lan 185
Vlada e uredbom blie urediti kriterijume za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih
mesta nametenika, pri emu e voditi rauna o poznavanju jezika i pisama nacionalnih manjina, kao
posebnog uslova za obavljanje poslova na onim radnim mestima koja su od znaaja za ostvarivanje
prava graana na slubenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina.
Prilikom ureivanja kriterijuma za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta
nametenika, Vlada e posebno voditi rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva i odgovarajuoj
zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina radi postizanja pune ravnopravnosti izmeu pripadnika
nacionalne manjine i graana koji pripadaju veini.
Radna mesta nametenika, uslovi za zaposlenje na njima i broj nametenika odreuju se Pravilnikom.
Da bi se popunilo slobodno radno mesto nametenika potrebno je da je ono predvieno Pravilnikom

i da je njegovo popunjavanje predvieno Kadrovskim planom.
Radni odnos nametenika
lan 186
Nametenik zasniva radni odnos ugovorom o radu.
Ugovor o radu obavezno sadri odredbu prema kojoj poslodavac moe reenjem da promeni one
elemente ugovora iju jednostranu promenu zakon doputa.
O pravima i dunostima nametenika reenjem odluuje poslodavac.
Nametenik ima pravo na platu, naknade i druga primanja prema zakonu kojim se ureuju plate u
Premetaj i rasporeivanje nametenika
lan 187
Odredbe ovog zakona o premetaju i rasporeivanju slubenika shodno se primenjuju na

nametenike.
Reenje o premetaju, odnosno rasporeivanju nametenika zamenjuje po sili zakona odgovarajue

odredbe ugovora o radu.
Ako nametenik odbije premetaj, odnosno rasporeivanje, otkazuje mu se ugovor o radu.
Nameteniku se otkazuje ugovor o radu kada usled promene unutranjeg ureenja kod poslodavca
vie ne postoji nijedno radno mesto na koje moe biti premeten, odnosno rasporeen u skladu sa
njegovom strunom spremom.
Glava sedamnaest
UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA U LOKALNOJ SAMOUPRAVI
lan 188
Kod poslodavca posebno se organizuju poslovi upravljanja ljudskim resursima.
Poslovi upravljanja ljudskim resursima obavljaju se za sve organizacione jedinice.
Prikupljanje, uvanje i obrada podataka o zaposlenom vri se u skladu sa propisom kojim se ureuje
zatita podataka o linosti.
Poslovi upravljanja ljudskim resursima

lan 189
Poslovi upravljanja ljudskim resursima odnose se na:
1) strune poslove u postupku zapoljavanja i izbora kandidata;
2) pripremu predloga Kadrovskog plana;
3) organizaciju strunog usavravanja slubenika;
4) procenu efekata sprovedenih obuka;
5) analizu potreba za obukom i dodatnim obrazovanjem svakog slubenika;
6) pripremu predloga godinjeg Programa strunog usavravanja slubenika i predloga finansijskog

plana za izvravanje godinjeg Programa strunog usavravanja;
7) analizu rezultata i praenje efekata ocenjivanja slubenika;
8) voenje kadrovske evidencije zaposlenih;
9) ostale poslove od znaaja za karijerni razvoj slubenika.
Kadrovska evidencija
lan 190
Kadrovska evidencija slui upravljanju kadrovima i drugim potrebama u oblasti radnih odnosa.
U kadrovsku evidenciju upisuju se podaci koji se odnose na:
1) lino ime, adresu i jedinstven matini broj graana;
2) maternji jezik;
3) jezik na kome je steeno osnovno, srednje i visoko obrazovanje;
4) vrstu radnog odnosa i datum njegovog zasnivanja;
5) promenu radnog mesta;
6) obrazovanje, poloene strune ispite, druge oblike strunog usavravanja;
7) posebna znanja i vetine;
8) godine radnog iskustva, staa osiguranja i staa osiguranja koji se rauna sa uveanim trajanjem;
9) datum navrenja radnog veka;
10) godinje ocene rada;
11) izreene disciplinske mere i utvrenu materijalnu odgovornost;
12) obraun plate;

13) prestanak radnog odnosa.
Kadrovska evidencija moe da sadri i druge podatke odreene zakonom i drugim propisom.
Pored navedenih podataka iz stava 2. ovog lana, kadrovska evidencija sadri i podatak o nacionalnoj
pripadnosti slubenika i nametenika u skladu sa propisom kojim se ureuje registar zaposlenih u
javnoj upravi u Republici Srbiji.
Podaci iz stava 2. taka 2) ovog lana, upisuju se u kadrovsku evidenciju uz pisanu saglasnost
zaposlenog, bez obaveze izjanjavanja zaposlenog.
Podaci iz stava 4. ovog lana upisuju se u kadrovsku evidenciju uz pisanu saglasnost zaposlenog, bez
obaveze izjanjavanja.
Svaki zaposleni ima pravo na uvid u podatke iz kadrovske evidencije ako se ti podaci odnose na njega.
Personalni dosije
lan 191
Za sve zaposlene poslodavac vodi personalni dosije.
Personalni dosije sadri:
1) dokumenta od znaaja za zasnivanje radnog odnosa, rasporeivanje i obraun zarade;
2) dokumenta od znaaja za obavljanje poslova radnog mesta u vezi sa strunim usavravanjem i

dodatnim obrazovanjem;
3) dokumenta od znaaja za korienje godinjeg odmora, plaenog i neplaenog odsustva;
4) dokumenta u vezi sa praenjem i vrednovanjem rezultata rada;
5) dokumenta o nagraivanju, disciplinskim kaznama i naknadi materijalne tete;
6) dokumenta od znaaja za ostvarivanje prava iz penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja.
Prilikom preuzimanja, prethodni poslodavac je duan da dostavi personalni dosije slubenika novom
poslodavcu.
Glava osamnaest
POSEBNE NADLENOSTI I OVLAENJA ORGANA, SLUBI I ORGANIZACIJA AUTONOMNE POKRAJINE

VOJVODINE
lan 192
Autonomna pokrajina Vojvodina, preko svojih organa, slubi i organizacija, u skladu sa ovim zakonom
i Statutom Autonomne pokrajine Vojvodine blie ureuje:
1) naela za unutranju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta;

2) dodatne kriterijume za vrednovanje strune osposobljenosti, znanja i vetina u izbornom
postupku, nain njihove provere i merila za izbor na radna mesta;
3) struno usavravanje i osposobljavanje slubenika;
4) osnivanje, organizaciju i nain rada albene komisije;
5) upravljanje ljudskim resursima.
Glava devetnaest
NADZOR NAD PRIMENOM OVOG ZAKONA
Nadlenost
lan 193
Nadzor nad primenom ovog zakona vri organ dravne uprave nadlean za lokalnu samoupravu.
Inspekcijski nadzor vri organ dravne uprave nadlean za poslove upravne inspekcije - preko
upravnih inspektora.
Glava dvadeset
KAZNENE ODREDBE
lan 194
Novanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara kaznie se za prekraj:
1) rukovodilac pokrajinskog organa, naelnik uprave, odnosno rukovodilac koji rukovodi

organizacijom ili slubom iz lana 1. ovog zakona ako ne oceni slubenika (lan 133. stav 1), kao i
funkcioner koji rukovodi organom, organizacijom ili slubom ili gradonaelnik, odnosno predsednik
optine ili predsednik gradske optine ako ne oceni dravnog slubenika na poloaju (lan 133. st. 2. i
3);
2) slubenik na poloaju koji rukovodi organom uprave autonomne pokrajine, odnosno naelnik
uprave ako ne preduzme mere za zatitu bezbednosti na radu zaposlenih (lan 22);
uprave ako donese odluku o popuni radnog mesta protivno uslovima iz lana 79. ovog zakona;
uprave ako ne imenuje konkursnu komisiju (lan 85);
uprave ako ne obrazuje konkursnu komisiju (lan 101);
6) naelnik uprave ako ne donese poseban program strunog usavravanja za svaku kalendarsku
godinu (lan 121).
Glava dvadesetjedan
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
Rok za donoenje propisa
lan 195
Uredbe koje su predviene ovim zakonom Vlada e doneti u roku od 45 dana od dana stupanja na
snagu ovog zakona.
Pokrajinske propise iz lana 192. ovog zakona, nadleni organ Autonomne pokrajine Vojvodine e
doneti u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Propise iz lana 121. ovog zakona, ministar za lokalnu samoupravu donee u roku od est meseci od
osnivanja Saveta za struno usavravanje zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave.
Donoenje kodeksa ponaanja
lan 196
Poslodavac e doneti kodeks ponaanja slubenika i nametenika u roku od godinu dana od poetka
primene ovog zakona.
Rasporeivanje slubenika i zakljuivanje ugovora o radu sa nametenicima
lan 197
Rasporeivanje slubenika prema pravilnicima o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, donetim u

skladu sa ovim zakonom i prateim podzakonskim aktima, izvrie se do poetka primene ovog
zakona.
Ugovori o radu sa nametenicima, kojima se nastavlja njihov radni odnos, bie zakljueni do poetka
primene ovog zakona.
Izuzetno, za rad na poslovima u zvanju mlaeg savetnika slubenik moe biti rasporeen najdue do
isteka perioda od etiri godine, ako do stupanja na snagu ovog zakona, ima najmanje pet godina
provedenih u radnom odnosu u istoj gradskoj, optinskoj upravi ili upravi gradske optine, sa
steenim visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB
bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i poloen
dravni struni ispit.
Izuzetno, za rad na poslovima u zvanju mlaeg saradnika slubenik moe biti rasporeen najdue do
isteka perioda od etiri godine, ako do stupanja na snagu ovog zakona, ima najmanje etiri godine
provedenih u radnom odnosu u istoj gradskoj, optinskoj upravi ili upravi gradske optine sa steenim
srednjim obrazovanjem u etvorogodinjem trajanju i poloen dravni struni ispit.
lan 198
Danom poetka primene ovog zakona, lica koja su postavljena na osnovu sprovedenog javnog
konkursa, a ije radno mesto postaje poloaj, mogu da nastave sa radom na tom radnom mestu do
proteka vremena na koji su postavljeni.
Do proteka vremena iz stava 1. ovog lana, lica ije radno mesto postaje poloaj, zadravaju pravo na
mirovanje radnog odnosa.
Okonanje zapoetih postupaka
lan 199
Postupci odluivanja o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih koji su zapoeti do stupanja

na snagu ovog zakona okonae se primenom propisa prema kojima su zapoeti.
Okonanje zapoetog probnog rada i pripravnikog staa
lan 200
Probni rad i pripravniki sta koji su zapoeti do stupanja na snagu ovog zakona okonae se
primenom propisa prema kojima su zapoeti.
Rok za naknadno polaganje dravnog strunog ispita
lan 201
Zaposleni na slubenikim radnim mestima koji nemaju poloen dravni struni ispit u skladu sa
lanom 130. ovog zakona, mogu da nastave sa radom na tom radnom mestu najdue est meseci od
poetka primene ovog zakona.
Ukoliko slubenik ne poloi dravni struni ispit u roku iz stava 1. ovog lana, prestaje mu radni
odnos.
Poslovi i ovlaenja, koji su utvreni ovim zakonom, ne uvode obavezu dodatnog zapoljavanja i
jedinice lokalne samouprave e ih obavljati u skladu sa propisima koji ureuju zapoljavanje u
jedinicama lokalne samouprave.
Prestanak vaenja pojedinih propisa
lan 202
Danom poetka primene ovog zakona na funkcionere, slubenike i nametenike u autonomnim

pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave prestaje shodna primena Zakona o radnim odnosima u
dravnim organima ("Slubeni glasnik RS", br. 48/91, 66/91, 44/98 - dr. zakon, 49/99 - dr. zakon,
34/01 - dr. zakon, 39/02, 49/05 - US, 79/05 - dr. zakon i 23/13 - US).
Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai odredba lana 10. Zakona o platama u
dravnim organima i javnim slubama ("Slubeni glasnik RS", br. 34/01, 62/06 - dr. zakon, 116/08 - dr.
zakon, 116/08 - dr. zakon, 92/11, 99/11 - dr. zakon, 10/13, 55/13 i 99/14).
Prvi kadrovski plan za autonomnu pokrajinu, jedinicu lokalne samouprave, odnosno gradsku optinu,
donee se istovremeno sa odlukom o budetu za 2017. godinu.
Stupanje na snagu zakona
lan 203
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije", a primenjivae se od 1. decembra 2016. godine, osim odredaba l. 116-122, koje se odnose
na struno usavravanje, kao i odredaba l. 172-183. i lana 192. taka 4) o albenoj komisiji i
odredaba l. 188-191. kojima su ureena pitanja u vezi sa ljudskim resursima, a koje se primenjuju
narednog dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Odredbe lana 20. koje se odnose na napredovanje u platne razrede e se primenjivati po donoenju
propisa kojim e se urediti platni razredi za zaposlene u autonomnim pokrajinama i jedinicama
lokalne samouprave kao i odredba lana 190. stav 4. koja e se primenjivati od 1. oktobra 2016.
godine.
lan 80. taka 1) u pogledu dravljanstva Republike Srbije prestaje da se primenjuje, za dravljane
drava lanica Evropske unije, od pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Zakon o Zaposlenima

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zakon o Zaposlenima

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ZAKON

O ZAPOSLENIMA U AUTONOMNIM POKRAJINAMA I JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE

("Sl. glasnik RS", br. 21/2016)

Odredbe ovog zakona se ne primenjuju na zaposlene u privrednim drutvima, preduzeima,

Cilj ureivanja ovim zakonom jeste:

1) da se izvorni i povereni poslovi obavljaju na delotvoran, funkcionalan i efikasan nain, struno,

2) da standardizovani sistem zasnivanja radnog odnosa, praenja i vrednovanja rada, napredovanja,

Poslodavac funkcionera, slubenika i nametenika

Poslodavac funkcionera, slubenika i nametenika u autonomnoj pokrajini je autonomna pokrajina.

Poslodavac funkcionera, slubenika i nametenika u jedinicama lokalne samouprave je jedinica

Za funkcionere u autonomnim pokrajinama, prava i dunosti u ime poslodavca, vri skuptina

Za slubenike na poloaju u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, prava i

Za slubenike i nametenike u autonomnim pokrajinama, prava i dunosti u ime poslodavca vri

Za slubenike i nametenike u jedinicama lokalne samouprave, prava i dunosti u ime poslodavca,

Ostvarivanje prava iz radnog odnosa

Primena optih propisa o radu i kolektivnog ugovora

Ovlaeni predstavnik sindikata uiva zatitu u skladu sa optim propisom o radu.

Funkcioneri nemaju prava na uveanje plate za sluaj prekovremenog rada.

Funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u sluaju:

1. isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen;

Funkcioneru prestankom funkcije prestaje i radni odnos.

NAELA DELOVANJA SLUBENIKA

Zakonitost, nepristrasnost i politika neutralnost

Slubenik ne sme na radu da izraava i zastupa svoja politika uverenja.

Odgovornost za svoj rad

Dostupnost informacija o radu slubenika

Jednaka dostupnost radnih mesta

Izbor kandidata zasniva se na strunoj osposobljenosti, znanju i vetinama.

PRAVA I DUNOSTI SLUBENIKA

Slubenik ima pravo i dunost da se struno usavrava u skladu sa potrebama poslodavca.

Bezbednost i zdravlje na radu

Usmeravanje i kontrola rada slubenika

Zatita od zlostavljanja na radu

Zaposleni ima pravo na zatitu od zlostavljanja na radu, u skladu sa posebnim propisom.

Zatitu zaposlenih, u skladu sa odredbama posebnog zakona, duan je da obezbedi poslodavac.

Pravo na sindikalno i profesionalno udruivanje

Plate, naknade i druga primanja

II. DUNOSTI SLUBENIKA

Privremeni rad na poslovima koji nisu u opisu radnog mesta

Privremeni rad na niem radnom mestu

Slubenik za to vreme zadrava prava koja proizlaze iz njegovog radnog mesta.

Obaveza uvanja tajnih podataka

Obaveza iz stava 1. ovog lana traje i po prestanku radnog odnosa.

Potovanje radnog vremena

Slubenik je duan da potuje radno vreme kod poslodavca.

Ako je spreen da radi, slubenik je duan da o razlozima obavesti neposrednog rukovodioca,

Dunost obavetavanja o sumnji postojanja korupcije

III. SPREAVANJE SUKOBA INTERESA

Slubenik je duan da o svom dodatnom radu obavesti poslodavca.

Saglasnost za dodatni rad

Saglasnost za dodatni rad slubenika daje poslodavac.

O dodatnom radu slubenika na poloaju odluuje organ nadlean za njegovo postavljenje.

Zabrana osnivanja privrednih drutava, preduzea i javnih slubi

Ogranienje lanstva u organima privrednog drutva i preduzea

Prijavljivanje interesa u vezi s odlukom organa

Primena propisa kojima se ureuje spreavanje sukoba interesa na slubenike na poloaju

Spreavanje sukoba interesa nametenika

Odredbe ovog zakona o spreavanju sukoba interesa shodno se primenjuju i na nametenike.

VRSTE RADNIH MESTA SLUBENIKA

Da bi se popunilo slobodno radno mesto slubenika potrebno je da je ono predvieno Pravilnikom i

Uslovi za postavljenje na poloaj

Uslovi za prestanak rada na poloaju

1) protekom vremena na koje je postavljen;

2) podnoenjem pismene ostavke;