ZAKON

O HIPOTECI
("Sl. glasnik RS", br. 115/2005, 60/2015, 63/2015 - odluka US i 83/2015)

Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

lan 1

Ovim zakonom ureuje se hipoteka, radi obezbeenja i naplate potraivanja.

Pojam hipoteke

lan 2

Hipoteka je zalono pravo na nepokretnosti, koje ovlauje poverioca da, ako dunik ne
isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraivanja obezbeenog hipotekom (u daljem
tekstu: potraivanje) iz vrednosti nepokretnosti, pre obinih poverilaca i pre docnijih
hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez obzira u ijoj svojini se nepokretnost
nalazi.

Predmet hipoteke

lan 3

Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) moe da bude:

1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljitu, graevinskom objektu i sl.);

2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;

3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;

4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadri
pravo raspolaganja (stan, poslovne prostorije, garaa, garano mesto i dr.);

5) pravo na zemljitu koje sadri ovlaenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naroito

pravo graenja, pravo pree gradnje, ili raspolaganja u dravnoj, odnosno drutvenoj svojini;

6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije,
garaa, i dr.), bez obzira da li je ve izgraen, pod uslovom da je izdato pravnosnano
odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim se ureuje izgradnja objekata.

Zajednika hipoteka
 lan 4

Radi obezbeenja jednog potraivanja, hipoteka moe da optereti vie nepokretnosti, bez
obzira da li pripadaju istom ili razliitim vlasnicima.

U sluaju iz stava 1. ovog lana, poverilac moe potraivanje da naplati po svom savesnom
izboru iz vrednosti jedne ili vie nepokretnosti.

Domaaj hipoteke

lan 5

Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:

1) sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti,
osim ako je ugovorom o hipoteci drukije odreeno;

2) pripatke nepokretnosti odreene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini treih lica;

3) sva poboljanja i poveanja vrednosti nepokretnosti do kojih je dolo posle zasnivanja

hipoteke.

Hipoteka na susvojini i zajednikoj svojini

lan 6

Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez
saglasnosti ostalih suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u
izgradnji, kada je potrebna saglasnost svih suvlasnika.

Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajednikoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj

stvari i uz saglasnost svih zajedniara.

U sluaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog lana, pri namirenju, ostali suvlasnici, odnosno
zajedniari imaju pravo pree kupovine.

Obezbeeno potraivanje

lan 7

Svako potraivanje, ukljuujui i budue ili uslovno potraivanje, kao i potraivanje izraeno
u stranoj valuti, moe da bude obezbeeno hipotekom.

Potraivanje iz stava 1. ovog lana obuhvata glavno potraivanje, kamatu i trokove naplate.

Ako kamata nije upisana u registar nepokretnosti, hipoteka obuhvata samo zakonsku kamatu
od trenutka docnje, odreenu u skladu sa propisima kojima se ureuju obligacioni odnosi i
zatezna kamata, ali ne i u sluaju kada se ugovorena kamatna stopa primenjuje kao zatezna
i posle padanja dunika u docnju.

Tekue kamate, kao i trogodinje zaostale kamate, raunajui od dana donoenja reenja o
izvrenju, odnosno od konanosti reenja o zabelebi hipotekarne prodaje u postupku
vansudskog namirenja, imaju isti red prvenstva kao i glavnica.
Deo potraivanja koji nije obezbeen hipotekom moe da se naplati samo iz ostale
dunikove imovine.

Deo drugi
NASTANAK HIPOTEKE
Nain nastanka i vrste hipoteka

lan 8

Hipoteka nastaje upisom u nadleni registar nepokretnosti, na osnovu:

1) ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);

2) zalone izjave (jednostrana hipoteka);

3) zakona (zakonska hipoteka);

4) sudske odluke (sudska hipoteka).

Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku

hipoteku, osim ako je zakonom drukije propisano.

Glava prva
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam

lan 9

Ugovor o hipoteci je ugovor izmeu vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik

nepokretnosti obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeenog
potraivanja, na nain propisan zakonom.

Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.

Ugovor o hipoteci moe da bude samostalan ili deo ugovora koji ureuje potraivanje
(ugovora o zajmu, kreditu i dr.).

Zakljuenje

lan 10

Ugovor o hipoteci zakljuuje se u obliku javnobelenikog zapisa ili javnobeleniki

potvrene (solemnizovane) isprave.

Ugovor o hipoteci moe da zakljui vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i
investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu lana 3.
ovog zakona (u daljem tekstu: vlasnik).

Upis
 lan 11

Upis ugovorne hipoteke vri se na zahtev:

1) vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;

2) dunika;

3) poverioca.

U sluaju iz lana 3. taka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vri se na sledei nain:

1) na zemljitu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po

upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgraenom objektu, odnosno
posebnom delu zgrade, po slubenoj dunosti;

2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u
izgradnji, i hipotekarni poverilac kupca moe da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji,
odnosno posebnom delu objekta, a po upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se
upisuje na izgraenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po slubenoj dunosti.

Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze
prethodnog vlasnika prema licima u iju korist je upisana hipoteka.

Objektom u izgradnji, u smislu ovog zakona, smatra se i fiziki zavren objekat, odnosno
njegov zasebni deo, koji nije upisan u registar nepokretnosti, ako zadovoljava uslove za upis
hipoteke na objektu u izgradnji.

Rizik eventualnog ruenja nepropisno sagraenog objekta, na kome je upisana hipoteka,

snose vlasnik nepokretnosti, dunik i poverilac, u skladu sa njihovim unutranjim odnosima.

Obavezne odredbe

lan 12

Ugovor o hipoteci sadri naroito:

1) ime i prezime, prebivalite ili boravite, odnosno poslovno ime i sedite poverioca,
zalogodavca, kao i dunika, ako su to razliita lica;

2) (brisana)

3) precizne podatke o potraivanju koje se obezbeuje, valuti obrauna i valuti plaanja,

iznosu pojedinih rata i vremenu njihove dospelosti i mestu i nainu plaanja, odnosno
podatke o glavnom potraivanju, kamatnoj stopi ili drugim elementima na osnovu kojih se
moe odrediti visina kamate, mestu i nainu plaanja kamate, kao i iznosu drugih sporednih
davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraivanja, odnosno nainu na koji se
odreuje dospelost, ako rok nije odreen;

4) podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, ukljuujui i podatke

kojim se dokazuje svojina nad njima, odnosno postojanje drugog prava iz lana 3. ovog
zakona;
5) podatke o stvarima iz lana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.

Bezuslovna izjava vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upie hipoteku na njegovoj

nepokretnosti (clausula intabulandi), moe biti sadrana u ugovoru o hipoteci, odnosno u
posebnoj ispravi, i to formi iz lana 10. stav 1, odnosno lana 15. stav 1. ovog zakona, u
kojoj je zakljuen i ugovor o hipoteci.

Nitave odredbe

lan 13

Nitava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje, ako dug ne bude isplaen o
dospelosti:

1) poverilac moe da proda nepokretnost suprotno odredbama ovog zakona;

2) nepokretnost po neodreenoj ili unapred odreenoj ceni prelazi u svojinu poverioca ili
treeg lica.

Nitava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje poverilac ima pravo da upotrebljava
predmet hipoteke, odnosno da pribira plodove koje daje predmet hipoteke.

Nitava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje vlasnik ne moe da otui predmet
hipoteke ili da ga optereti hipotekom u korist docnijeg poverioca.

Glava druga
JEDNOSTRANA HIPOTEKA
Pojam i nastanak

lan 14

Jednostrana hipoteka nastaje na osnovu izjave volje vlasnika nepokretnosti - zalone izjave.

Zalona izjava iz stava 1. ovog lana je isprava sainjena od strane vlasnika nepokretnosti,
kojom se on jednostrano obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja
obezbeenog potraivanja na nain propisan zakonom.

Zalona izjava o zasnivanju jednostrane hipoteke po formi i sadrini odgovara ugovoru o

hipoteci.

Upis jednostrane hipoteke na osnovu zalone izjave vri se na zahtev poverioca.

Glava trea
IZVRNA ISPRAVA
Svojstvo i upis

lan 15
Ugovor o hipoteci, odnosno zalona izjava o jednostranoj hipoteci, sainjena u skladu sa
ovim zakonom je, u smislu ovog zakona i zakona kojim se ureuje izvrenje i obezbeenje,
izvrna isprava, ako je zakljuena ili data u formi javnobelenikog zapisa, pod uslovom da
sadri i odredbe iz stava 3. ovog lana.

Hipoteka zasnovana na osnovu izvrnog ugovora ili izvrne zalone izjave, upisuje se u
registre nepokretnosti kao "izvrna vansudska hipoteka", a vansudski postupak namirenja se
sprovodi u skladu sa odredbama ovog zakona.

Izvrni ugovor o hipoteci, odnosno izvrna zalona izjava o zasnivanju jednostrane hipoteke
mora da sadri i sledee odredbe:

1) jasno naznaenu odredbu, odnosno izjavu, kojom vlasnik nepokretnosti neopozivo

ovlauje poverioca da, ako dug ne bude plaen o dospelosti, naplati potraivanje iz cene
dobijene prodajom u skladu sa vansudskim postupkom prodaje utvrenim ovim zakonom,
bez podnoenja tube sudu, kao i da e nepokretnost prinudnim putem da bude ispranjena i
predata kupcu u posed u roku od 15 dana od dana zakljuenja ugovora o prodaji, osim ako
se hipoteka upisuje na suvlasnikom udelu;

2) izriitu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je upozoren o posledicama neizmirenja duga

o dospelosti te da, svestan tih posledica, pristaje na mogunost izvrenja ugovora o hipoteci
prodajom njegove nepokretnosti u skladu sa odredbama ovog zakona o vansudskom
postupku namirenja, bez prava na voenje parnice, kao i da e njegova nepokretnost
prinudnim putem biti ispranjena i predata kupcu u posed u roku od 15 dana od dana
zakljuenja ugovora o prodaji, ako je vlasnik ne preda dobrovoljno, osim ako se hipoteka
upisuje na suvlasnikom udelu;

3) jasno naznaenu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je saglasan da poverilac ima pravo
pristupa nepokretnosti, ukljuujui i ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi
(vlasnik, zakupac i dr.), radi kontrole odravanja ili iz drugih opravdanih razloga, kao i da je
duan da sarauje sa poveriocem u postupku prodaje, a naroito da omogui pristup
hipotekovanoj nepokretnosti (ulazak u stan i sl.).

4) (brisana)

Ugovor o hipoteci, odnosno zalona izjava o jednostranoj hipoteci koja nije u formi iz stava 1.
ovog lana i koji ne sadre elemente iz stava 3. ovog lana, nemaju snagu izvrne isprave.

Deo trei
PRAVA I OBAVEZE
Glava prva
PRAVA I OBAVEZE VLASNIKA NEPOKRETNOSTI
Prava vlasnika nepokretnosti

lan 16

Vlasnik i posle nastanka hipoteke ima pravo da:

1) dri predmet hipoteke;

2) upotrebljava predmet hipoteke prema uobiajenoj nameni;

3) pribira prirodne ili graanske plodove koje predmet hipoteke daje;

4) otui predmet hipoteke i prenese pravo na pribavioca, u kom sluaju se ne menja nita u
dunikovoj obavezi i u obezbeenom potraivanju.

Obaveze vlasnika nepokretnosti

lan 17

Vlasnik hipotekovane nepokretnosti ne sme fiziki menjati predmet hipoteke (pregraivanje,

dogradnja, ruenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene saglasnosti poverioca, koju poverilac
nee odbiti da izda bez opravdanog razloga.

Vlasnik je duan da uva i odrava predmet hipoteke kao dobar domain, odnosno dobar
privrednik, da ne bi svojim postupcima ili propustima umanjio vrednost nepokretnosti.

Vlasnik e osigurati predmet hipoteke od svih uobiajenih rizika pre zakljuenja ugovora o
hipoteci.

Poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, ukljuujui i ulazak u nepokretnost bez obzira ko
se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac i dr.), radi kontrole odravanja ili iz drugih opravdanih
razloga, ako je hipoteka zasnovana u skladu sa odredbama lana 15. ovog zakona ili ako je
takvo pravo izriito utvreno u ugovoru o hipoteci, odnosno zalonoj izjavi. Pravo pristupa
nepokretnosti ne moe biti korieno u periodu od 22:00 do 07:00 asova, kao ni u vreme
dravnih praznika, predvienih zakonom.

Vlasnik, zakupac i svaki drugi neposredni dralac nepokretnosti duan je da sarauje sa

poveriocem u postupku prodaje, a naroito da omogui pristup predmetu hipoteke (ulazak u
stan i sl.), ako je hipoteka zasnovana u skladu sa odredbama lana 15. ovog zakona ili ako
je takvo pravo izriito utvreno u ugovoru o hipoteci, odnosno zalonoj izjavi.

Glava druga
PRAVA I OBAVEZE POVERIOCA
Dodatno obezbeenje

lan 18

Poverilac ima pravo da zahteva da mu dunik prui dodatno obezbeenje slinog stepena
sigurnosti ako je zbog ponaanja, odnosno radnji vlasnika, odnosno neposrednog draoca,
vrednost predmeta hipoteke smanjena.

U sluaju iz stava 1. ovog lana, ako dunik ne prui dodatno obezbeenje, poverilac ima
pravo da zahteva naplatu celog potraivanja iz vrednosti nepokretnosti bez odlaganja, u
skladu sa ovim zakonom.

Smanjenje vrednosti predmeta hipoteke utvruje sud u vanparninom postupku,

predvienom za obezbeenje dokaza, na zahtev poverioca.

Sudska zabrana oteenja

 lan 19

Poverilac ima pravo da zahteva da sud naredi vlasniku, odnosno neposrednom draocu, da
prestane sa odreenim ponaanjem, ako:

1) je zbog takvog ponaanja vrednost predmeta hipoteke smanjena; ili

2) zbog ponaanja koje namerava da preduzme, preti opasnost od smanjenja vrednosti

hipotekovane nepokretnosti.

U sluajevima iz stava 1. ovog lana:

1) sud moe da dozvoli poveriocu da preduzme potrebne mere da se izbegne smanjenje

vrednosti hipotekovane nepokretnosti;

2) hipotekarni poverilac moe, ako okolnosti ne trpe odlaganje, da preduzme potrebne mere i
pre nego to dobije dozvolu od suda, ako je hipoteka zasnovana u skladu sa odredbama
lana 15. ovog zakona ili ako je to izriito predvieno u ugovoru o hipoteci, odnosno u
zalonoj izjavi;

3) poverilac ima pravo da zahteva od suda odluku da vlasnik plati naknadu za uinjene
trokove.

Potraivanje naknade za uinjene trokove na osnovu ovog lana obezbeuje se bez upisa i
uiva prvenstvo u naplati u odnosu na sve upisane terete.

Glava trea
PRENOS POJEDINIH PRAVA I OBAVEZA
Ustupanje potraivanja

lan 20

Potraivanje obezbeeno hipotekom moe da se ustupi na osnovu ugovora izmeu

poverioca i lica kome se potraivanje ustupa.

Ugovor o prenosu hipoteke koji se zakljuuje odvojeno od ustupanja potraivanja ne

proizvodi pravno dejstvo.

Ugovor iz stava 1. ovog lana:

1) zakljuuje se u formi propisanoj lanom 10. stav 1. ovog zakona;

2) prenosi hipoteku na lice kome se potraivanje ustupa;

3) proizvodi pravno dejstvo prema treim licima od dana upisa u registar nepokretnosti.

Odreivanje treeg lica

lan 20a
Hipotekarni poverilac ili vie njih mogu, u pismenoj formi sa overenim potpisima, odrediti
tree lice ili jednog od njih da preduzima pravne radnje radi zatite i namirenja potraivanja
obezbeenog hipotekom.

U sluaju iz stava 1. ovog lana, tree lice postupa u ime i za raun hipotekarnog poverioca,
ili vie njih, u odnosu na hipotekarnog dunika, odnosno vlasnika hipotekovane
nepokretnosti, kada to nije isto lice, kao i prema svim treim licima koja su neposredni
draoci hipotekovane nepokretnosti.

U registar nepokretnosti, upisae se ime treeg lica iz stava 1. ovog lana, s tim da
hipotekarni poverilac ili vie njih mogu uvek traiti da se upiu u registar nepokretnosti,
odnosno da zamene tree lice.

Nadhipoteka

lan 21

Potraivanje obezbeeno hipotekom moe se zaloiti na osnovu ugovora izmeu

hipotekarnog poverioca i nadhipotekarnog poverioca.

Ugovor iz stava 1. ovog lana:

1) zakljuuje se u istoj formi u kojoj je zakljuen ugovor o hipoteci, u skladu sa lanom 10.
stav 1, odnosno lanom 15. stav 1. ovog zakona;

2) sadri izriitu i bezuslovnu izjavu poverioca da se nadhipotekarni poverilac moe upisati u

tom svojstvu u registar nepokretnosti;

3) proizvodi pravno dejstvo prema duniku od dana kada mu stigne pismeno obavetenje o
zalaganju potraivanja, od kada dunik obavezu moe ispuniti samo prema
nadhipotekarnom poveriocu ili po njegovom pismenom nalogu;

4) proizvodi pravno dejstvo prema treim licima od dana upisa u registar nepokretnosti.

Izjava iz stava 2. taka 2) ovog lana, moe biti sadrana u ugovoru iz stava 1. ovog lana,
odnosno u posebnoj ispravi, i to u formi u skladu sa lanom 10. stav 1, odnosno lanom 15.
stav 1. ovog zakona.

Preuzimanje duga

lan 22

Dug prema hipotekarnom poveriocu moe da se prenese ugovorom o preuzimanju duga

obezbeenog hipotekom izmeu vlasnika i pribavioca predmeta hipoteke, odnosno
ugovorom izmeu vlasnika, pribavioca predmeta hipoteke i dunika ako vlasnik nije
hipotekarni dunik.

Ugovor iz stava 1. ovog lana:

1) zakljuuje se prilikom otuenja predmeta hipoteke, u vidu posebnog ugovora ili u vidu
odredbe, odnosno dela ugovora o otuenju predmeta hipoteke;

2) proizvodi pravna dejstva ako poverilac da svoj pristanak u pismenom obliku.

 Otuenje dela nepokretnosti

lan 23

Ako vlasnik, uz saglasnost poverioca, izvri deobu ili spajanje predmeta hipoteke sa drugom
nepokretnou, hipoteka se po slubenoj dunosti upisuje na tim nepokretnostima, i svaka
hipoteka obezbeuje celokupno potraivanje, osim ako je drugaije ugovoreno sa
poveriocem.

Deo etvrti
NAMIRENJE
Glava prva
OPTA PRAVILA
Pravo na namirenje

lan 24

Hipotekarni poverilac moe, ako dunik ne isplati dug o dospelosti, da namiri svoje
potraivanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, bez obzira u ijoj svojini ili dravini se
ona nalazi u tom trenutku.

Namirenje iz stava 1. ovog lana sprovodi se u skladu sa ovim zakonom, odnosno zakonom
kojim se ureuje izvrni postupak, kao i zakonom koji ureuje prinudnu naplatu poreskih
potraivanja na nepokretnostima.

Kada je ugovor o hipoteci sainjen u obliku izvrne isprave iz lana 15. ovog zakona,
primenjuju se pravila vansudskog namirenja utvrena ovim zakonom.

Izbor namirenja

lan 25

Hipotekarni poverilac moe da zahteva da svoje dospelo potraivanje namiri:

1) najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, a zatim iz ostale imovine dunika;

2) istovremeno iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i iz dunikove imovine; ili

3) najpre iz dunikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti.

Zastarelo potraivanje

lan 26

Hipotekarni poverilac moe da se namiri iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i posle

zastarelosti obezbeenog potraivanja.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, kamata i druga povremena davanja ne mogu se namiriti iz
predmeta hipoteke.

Naknadni ugovor

lan 27

Naknadni ugovor je poseban ugovor izmeu hipotekarnog poverioca i vlasnika nepokretnosti,

zakljuen po dospelosti obezbeenog potraivanja u formi predvienoj lanom 10. stav 1.
ovog zakona, a kojim moe da se ugovori:

1) delimini ili potpuni prenos prava svojine, odnosno drugog stvarnog prava na predmetu
hipoteke, na poverioca, umesto ispunjenja duga;

2) svaki drugi posao kojim se postie brisanje hipoteke sa nepokretnosti.

Poverilac e bez odlaganja obavestiti dunika o naknadnom ugovoru.

Naknadni ugovor iz stava 1. ovog lana je mogue zakljuiti samo u sluaju da na predmetu
hipoteke postoji jedan upisani hipotekarni poverilac.

Lina subrogacija

lan 28

Ukoliko hipotekarni dug isplati lice koje nije dunik, ono stupa na mesto hipotekarnog
poverioca prema duniku i treim licima.

Glava druga
VANSUDSKI POSTUPAK NAMIRENJA
Prva opomena

lan 29

Ako dunik ne isplati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac iz izvrne isprave iz lana 15.
ovog zakona, poslae opomenu u pismenoj formi istovremeno duniku i vlasniku predmeta
hipoteke (ako su razliita lica), ime se pokree postupak vansudskog namirenja po ovom
zakonu.

Opomena sadri sledee elemente:

1) podatke o ugovoru o hipoteci i hipotekovanoj nepokretnosti;

2) opis povrede ugovora o hipoteci na osnovu koga se zahteva realizacija hipoteke;

3) radnje koje dunik mora da preduzme da bi isplatio dug i izbegao prodaju nepokretnosti;

4) rok u kome dunik mora da isplati dug da bi izbegao prodaju nepokretnosti;

5) upozorenje da e poverilac, ako dunik ne preduzme radnje odreene u skladu sa takom

3) ovog stava i ne isplati dug, pokrenuti postupak prodaje hipotekovane nepokretnosti radi
naplate potraivanja iz vrednosti dobijene prodajom, te da e dunik, odnosno vlasnik
nepokretnosti izgubiti svojinu, odnosno dravinu na nepokretnosti;

6) ime i neophodne podatke o predstavniku poverioca (kontakt podatke) kome se dunik

moe obratiti za dobijanje vie informacija;

7) druge informacije za koje poverilac smatra da su od znaaja.

Opomena o prodaji nepokretnosti

lan 30

Ukoliko u roku od 30 dana od dana prijema prve opomene dunik ne isplati dug, poverilac e
duniku i vlasniku nepokretnosti i ostalim hipotekarnim poveriocima uputiti opomenu o
prodaji nepokretnosti koja sadri:

1) podatke o ugovoru o hipoteci i hipotekovanoj nepokretnosti;

2) opis povrede ugovora o hipoteci na osnovu koga se zahteva realizacija hipoteke;

3) obavetenje da je celokupan dug dospeo na naplatu;

4) iznos duga koji je dospeo na naplatu;

5) radnje koje dunik ili vlasnik mora da preduzme da bi isplatio dug i izbegao prodaju
nepokretnosti;

6) rok u kome dunik ili vlasnik mora da ispuni obaveze da bi izbegao prodaju nepokretnosti;

7) opomenu da ukoliko dunik ili vlasnik ne preduzme te radnje i time ispuni dug, poverilac
e prodajom hipotekovane nepokretnosti prekinuti dravinu na nepokretnosti;

8) obavetenje o izboru naina prodaje nepokretnosti;

9) ime i neophodne podatke o predstavniku poverioca (kontakt podatke) kome se dunik

moe obratiti radi odravanja sastanka;

10) druge informacije za koje poverilac smatra da su od znaaja.

Zabeleba hipotekarne prodaje

lan 31*

Po isteku roka iz lana 30. stav 1. ovog zakona, hipotekarni poverilac e poslati registru
nepokretnosti zahtev da se izvri zabeleba hipotekarne prodaje u njegovu korist, zajedno
sa:

1) kopijom opomene o prodaji nepokretnosti;

2) kopijom ugovora o hipoteci;

3) izjavom da dunik do tog dana nije ispunio dug;

4) dokazima da su prva opomena i opomena o prodaji poslate duniku, vlasniku
nepokretnosti i ostalim hipotekarnim poveriocima.

Registar nepokretnosti e, u roku od sedam dana od dana prijema zahteva za zabelebu,

izvriti zabelebu hipotekarne prodaje u korist hipotekarnog poverioca i dostaviti reenje o
zabelebi hipotekarne prodaje hipotekarnom poveriocu, duniku i vlasniku nepokretnosti, kao
i ostalim hipotekarnim poveriocima ije je potraivanje obezbeeno hipotekom na predmetnoj
nepokretnosti.

Zahtev za upis zabelebe hipotekarne prodaje moe podneti svaki hipotekarni poverilac, bez
obzira na red prvenstva.

Ako je pre podnoenja zahteva za zabelebu hipotekarne prodaje primio vie zahteva za
upis prava na istoj nepokretnosti, u smislu zakona kojim se ureuje upis prava na
nepokretnostima, registar nepokretnosti e odluiti o svim zahtevima po redosledu prijema u
roku iz stava 2. ovog lana.

Zabeleba hipotekarne prodaje i reenje hipotekarne prodaje sadri:

1) izriito ovlaenje da hipotekarni poverilac, kada reenje postane konano, ali ne pre
isteka roka od 30 dana od dana izdavanja reenja, moe u svojstvu zakonskog zastupnika
vlasnika hipotekovane nepokretnosti, istu prodati, u skladu sa odredbama ovog zakona;

2) zabranu otuenja i bilo koje vrste pravnog raspolaganja hipotekovanom nepokretnosti od

strane vlasnika.

Vlasnik, dunik i poverilac koji je podneo zahtev za donoenje reenja o hipotekarnoj prodaji,
imaju pravo albe nadlenom organu na reenje o zabelebi hipotekarne prodaje u roku od
15 dana od dana prijema reenja.

Nadleni organ mora doneti drugostepeno reenje u roku od 15 dana od dana podnoenja
albe.

alba e biti uvaena ako dunik ili vlasnik hipotekovane nepokretnosti, uz albu dostavi
pismene dokaze da:

1) potraivanje ne postoji;

2) hipoteka ne postoji;

3) potraivanje nije dospelo za naplatu; ili

4) je dug isplaen.

Drugostepeno reenje iz stava 7. ovog lana, konano je i izvrno.

Akt o otuenju, odnosno drugom pravnom raspolaganju hipotekovanom nepokretnosti

suprotno zabrani iz stava 5. taka 2) ovog lana, nitav je.

Pravo na sastanak

lan 32
Dunik, odnosno vlasnik nepokretnosti moe, u roku od 10 dana od dana dobijanja opomene
o prodaji nepokretnosti, zatraiti sastanak sa poveriocem odnosno njegovim predstavnikom,
koji je u obavezi da ga primi u svojim prostorijama u toku radnog vremena.

Pravo poverioca da pristupi prodaji hipotekovane nepokretnosti nee biti ogranieno ili
odloeno ako se strane ne dogovore na nain predloen od strane dunika na ovom
sastanku.

Slanje pismena

lan 33

U smislu ovog zakona, pismeno (opomena, obavetenje i dr.) se smatra uruenim duniku
ako je poslato preporuenom potom na adresu:

1) hipotekovane nepokretnosti;

2) dunika, navedenu u ugovoru o hipoteci, ako je adresa dunika drugaija od adrese

hipotekovane nepokretnosti;

3) vlasnika nepokretnosti, ako vlasnik nije dunik.

U smislu ovog zakona, pismeno se smatra uruenim poveriocu ako je poslato preporuenom
potom na adresu poverioca iz ugovora o hipoteci ili na adresu iz poverioeve opomene u
kojoj se zahteva odgovor dunika.

Pravo prodaje

lan 34

Ako dunik ne isplati dug do dana konanosti reenja o zabelebi hipotekarne prodaje, a od
dana izdavanja tog reenja proe rok od 30 dana, poverilac na osnovu reenja moe
pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti putem aukcije ili neposredne pogodbe.

Izbor jednog naina prodaje ne iskljuuje mogunost primene drugog naina prodaje.

Nakon konanosti reenja o zabelebi hipotekarne prodaje, a pre pristupanja aukcijskoj

prodaji, poverilac je duan da izvri procenu trine vrednosti nepokretnosti angaovanjem
ovlaenog sudskog vetaka, odnosno drugog lica ovlaenog zakonom za obavljanje
poslova procene (u daljem tekstu: procenjena vrednost).

Prodaja neposrednom pogodbom do momenta oglaavanja aukcijske prodaje mogua je po

ceni koja ne moe biti nia od 90% od procenjene vrednosti iz stava 3. ovog lana.

U sluaju da nepokretnost na prvoj javnoj aukciji ostane neprodata, poverilac moe nastaviti
prodaju neposrednom pogodbom, ali po ceni ne nioj od 60% od procenjene vrednosti, ili
zakazati drugu aukcijsku prodaju koja se mora odrati najkasnije u roku od 120 dana od
dana okonanja neuspene aukcije.

Ako u roku od 18 meseci od dana konanosti reenja o zabelebi hipotekarne prodaje,

hipotekovana nepokretnost ostane neprodata u vansudskom postupku namirenja, registar
nepokretnosti e doneti reenje o brisanju zabelebe po slubenoj dunosti.
Istovremeno sa donoenjem reenja iz stava 6. ovog lana, registar nepokretnosti e upisati
zabelebu zabrane vansudske prodaje hipotekovane nepokretnosti od strane hipotekarnog
poverioca u iju korist je bila upisana zabeleba hipotekarne prodaje, koji se od tog momenta
moe namiriti iskljuivo u postupku sudske prodaje.

Aukcijska prodaja

lan 35

Poverilac moe sam organizovati aukcijsku prodaju nepokretnosti ili je moe poveriti licu koje
se time profesionalno bavi.

Poverilac je duan da odri prvu aukcijsku prodaju u roku od est meseci od dana konanosti
reenja o zabelebi hipotekarne prodaje.

Oglas o odravanju aukcijske prodaje mora biti na vidan nain objavljen u visokotiranom
dnevnom listu koji se prodaje na celoj teritoriji Republike Srbije i najmanje u jednom
dnevnom listu koji se prodaje u regionu u kome se nalazi hipotekovana nepokretnost, i to
najmanje 30 dana pre zakazane prodaje.

Javni oglas sadri:

1) opis nepokretnosti;

2) ime i prezime, odnosno naziv poverioca;

3) podatke kako kontaktirati poverioca;

4) poetnu cenu na aukciji;

5) vreme i mesto aukcije;

6) druge informacije za koje poverilac smatra da su od znaaja.

Poverilac e istovremeno poslati duniku, vlasniku nepokretnosti, odnosno treim licima koja
imaju prava na hipotekovanoj nepokretnosti obavetenje o oglasu koje sadri:

1) sve elemente oglasa;

2) izjavu u kom roku se moe isplatiti celokupan dug da bi se izbegla prodaja.

Poetna cena na aukciji ne moe biti nia od 75% procenjene vrednosti.

Ako prva aukcija ne uspe, poetna cena na drugoj aukciji ne moe biti nia od 60% od
procenjene vrednosti.

Poverilac moe dati sopstvenu ponudu na aukciji.

Prodaja neposrednom pogodbom

lan 36
Poverilac, na osnovu konanog reenja o zabelebi hipotekarne prodaje, a po isteku roka od
30 dana od dana izdavanja reenja, moe kao zakonski zastupnik vlasnika hipotekovane
nepokretnosti, prodati nepokretnost neposrednom pogodbom, po ceni iz lana 34. st. 4. i 5.
ovog zakona.

Poverilac i hipotekarni dunik, odnosno vlasnik hipotekovane nepokretnosti, kada to nije isto
lice, se tokom celog postupka vansudske prodaje mogu sporazumeti o prodaji neposrednom
pogodbom i uslovima takve prodaje, u skladu sa lanom 34. st. 4. i 5. ovog zakona.

Poverilac moe prodavati nepokretnost samostalno ili uz angaovanje lica koja se bave
prometom nepokretnosti, u skladu sa zakonom.

Ako se prodaja vri preko lica iz stava 3. ovog lana, uobiajena provizija moe biti ukljuena
u prodajnu cenu.

Najkasnije u roku od 15 dana pre zakljuenja ugovora o prodaji nepokretnosti, poverilac e o

prodaji obavestiti dunika, vlasnika nepokretnosti i lica koja imaju druga prava na
nepokretnosti, obavetenjem koje sadri:

1) iznos celokupnog potraivanja;

2) procenjenu vrednost nepokretnosti;

3) bitne elemente ugovora o prodaji nepokretnosti;

4) datum za kada se predvia zakljuenje ugovora o kupoprodaji;

5) nain na koji e se sredstva dobijena od prodaje raspodeliti;

6) datum kada nepokretnost mora biti iseljena i ispranjena;

7) izjavu u kom roku moe da se ispuni celokupna obaveza, da bi se izbegla prodaja

nepokretnosti;

8) izjavu u kojoj se omoguava da bilo koje lice moe da isplati veu kupoprodajnu cenu od
cene predviene ugovorom o neposrednoj pogodbi do isteka datuma iz take 4) ovog stava.

Ometanje vansudskog postupka namirenja

lan 37

U toku vansudskog postupka namirenja, nadleni organ unutranjih poslova duan je da bez
odlaganja, u skladu sa Zakonom o policiji, hipotekarnom poveriocu, odnosno njegovom
zastupniku, prui svu pomo neophodnu za sprovoenje postupka namirenja, u sluaju da
vlasnik, odnosno drugi dralac nepokretnosti u postupku njene prodaje ne dozvoljava pristup
nepokretnosti, odnosno odbija da se dobrovoljno iseli iz nepokretnosti, u roku iz lana 15.
stav 3. taka 1. ovog zakona, ako ugovorom o prodaji nije odreen dui rok.

Nadleni organ unutranjih poslova, prua pomo iz stava 1. ovog lana na osnovu uvida u
reenje o zabelebi hipotekarne prodaje, odnosno ugovora o prodaji nepokretnosti.

Nepokrivenost duga prodajnom cenom

 lan 38

U sluaju da cena ostvarena na aukcijskoj prodaji ili neposrednom pogodbom ne namiruje

celokupno potraivanje poverioca, dunik ostaje duan poveriocu preostali dug u iznosu
razlike izmeu celokupnog potraivanja i ostvarene cene.

Preostali dug iz stava 1. ovog lana bie umanjen za iznos razlike izmeu 75% procenjene
cene nepokretnosti i ostvarene cene, ako je ostvarena cena nia od 75% procenjene cene,
kod oba naina prodaje.

Ako se hipotekarni poverilac namiri sticanjem prava svojine na hipotekovanoj nepokretnosti,

smatra se da je potraivanje namireno u trenutku sticanja prava svojine.

Ako cena hipotekovane nepokretnosti, dobijena na aukcijskoj prodaji ili neposrednom

nagodbom, prevazilazi visinu potraivanja, hipotekarni poverilac duan je da hipotekarnom
duniku isplati tu razliku.

Glava trea
NAMIRENJE KAD JE PREDMET HIPOTEKE OBJEKAT U
IZGRADNJI
Ustupanje odobrenja za gradnju

lan 39

Ako je predmet hipoteke objekat u izgradnji, njegova prodaja radi namirenja vri se
ustupanjem prava gradnje utvrenog pravnosnanim odobrenjem za gradnju, uz naknadu, i
prodajom stvari koje su ugraene u objekat u izgradnji.

Organ koji je izdao odobrenje za gradnju, na zahtev kupca objekta u izgradnji, izdae bez
odlaganja kupcu istovetno odobrenje za gradnju na njegovo ime i ponititi staro odobrenje za
gradnju.

U sluaju iz stava 2. ovog lana, kupac po samom zakonu stupa u sva zakonom definisana
prava i obaveze prodavca po osnovu odobrenja i pre izdavanja odobrenja kupcu.

Glava etvrta
REDOSLED NAMIRENJA
Redosled namirenja hipotekarnih poverilaca

lan 40

Kad je jedan predmet hipoteke zaloen nekolicini hipotekarnih poverilaca, redosled po kome
se isplauju njihova potraivanja iz cene dobijene prodajom predmeta hipoteke odreuje se
prema danu, asu i minutu nastanka hipoteke, raunajui od prijema zahteva za upis prve
hipoteke.

Raspodela sredstava dobijenih vansudskom prodajom nepokretnosti

lan 41
Hipotekarni poverilac koji sprovodi prodaju hipotekovane nepokretnosti e u ugovor o njenoj
prodaji, pored kupoprodajne cene, uneti i odredbu, odnosno prilog ugovoru kojim se utvruje
raspodela sredstava dobijenih od prodaje, po sledeem redosledu:

1) trokovi prodaje, ukljuujui trokove i honorare treih lica;

2) potraivanja hipotekarnih poverilaca prema redosledu upisa iz lana 40. ovog zakona;

3) iznos koji preostane od sredstava ostvarenih prodajom, a nakon namirenja hipotekarnih

poverilaca, pripada duniku, odnosno vlasniku hipotekovane nepokretnosti, kada to nije isto
lice.

U ugovor iz stava 1. ovog lana, obavezno se unosi instrukcija u pogledu naina plaanja
kupoprodajne cene na povereniki ili drugi podoban raun (escrow raun, namenski raun,
javnobeleniki raun i sl.) koji ne podlee prinudnoj naplati, sa koga e lica iz stava 1. ovog
lana biti namirena prema utvrenoj raspodeli.

Poverilac e duniku, odnosno vlasniku hipotekovane nepokretnosti, ostalim hipotekarnim

poveriocima, svim treim licima koja imaju prava na nepokretnosti, kao i banci kod koje je
otvoren raun iz stava 2. ovog lana, u roku od sedam dana od dana zakljuenja ugovora iz
stava 1. ovog lana, dostaviti po kopiju ugovora, na osnovu kojeg e povlaiti pripadajua
sredstva sa rauna iz stava 2. ovog lana bez naknadne saglasnosti ostalih lica obuhvaenih
raspodelom, to je banka kod koje je otvoren raun duna da dozvoli, bez prava da zahteva
dodatna dokumenta, osim dokumenata kojima se dokazuje svojstvo lica iz ovog lana koje je
obuhvaeno raspodelom.

Lica iz stava 1. ovog lana snose trokove otvaranja i voenja rauna iz stava 2. ovog lana,
srazmerno iznosima predvienih raspodelom u odnosu na postignutu kupoprodajnu cenu.

Nain raspodele sredstava ostvarenih prodajom hipotekovane nepokretnosti predvien ovim

lanom, shodno se primenjuje i na raspodelu sredstava ostvarenih prodajom neposrednom
pogodbom, u skladu sa ovim zakonom.

Steaj

lan 42

Ako je predmet hipoteke u steajnom postupku, poverilac ima razluno pravo zasebnog
namirenja iz vrednosti nepokretnosti.

Deo peti
PRESTANAK HIPOTEKE
Glava prva
ISPIS
lan 43

Hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila upisana, u skladu sa

zakonom (u daljem tekstu: ispis hipoteke).
Ispis hipoteke vri se, na zahtev dunika, vlasnika ili poverioca, ako obezbeeno
potraivanje prestane na nain dozvoljen zakonom.

Ispis na zahtev vlasnika

lan 44

Ispis hipoteke vri se na zahtev vlasnika, odnosno kupca hipotekovane nepokretnosti u

postupku vansudske prodaje radi namirenja hipotekarnog potraivanja.

Uz zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se:

1) pismena izjava hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke, ili

2) pravnosnana sudska odluka kojom se utvruje da je potraivanje hipotekarnog poverioca

prestalo, ili

3) ugovor o kupoprodaji hipotekovane nepokretnosti zakljuen po okonanju postupka

vansudske prodaje kojom sa namiruje potraivanje hipotekarnog poverioca, ugovor o prodaji
neposrednom pogodbom (oba zajedno sa dokazom o uplati kupoprodajne cene), odnosno
naknadni ugovor.

Poverilac je duan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraivanje u celosti

isplaeno, odnosno ako su ispunjeni uslovi predvieni ovim zakonom.

Poverilac je duan da izda duniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti potvrdu o

izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje
hipoteke.

U sluaju postojanja vie hipotekarnih poverilaca, ako se iz vrednosti nepokretnosti prodate

vansudskom prodajom namiri samo deo hipotekarnih poverilaca, nadleni registar
nepokretnosti je duan da na osnovu zahteva i priloenog dokumenta iz stava 2. ovog lana,
izvri brisanje svih upisanih hipoteka na predmetnoj nepokretnosti.

Propast nepokretnosti

lan 45

Hipoteka prestaje i kad predmet propadne u celosti, i vlasnik moe da zahteva ispis hipoteke.

Hipoteka se ponovo uspostavlja ako vlasnik obnovi predmet, a ponovni upis vri se po
samom zakonu.

Hipoteka se svodi na preostali deo ako predmet delimino propadne, a ispravka upisa vri se
po samom zakonu.

lan 46

U sluaju propasti ili delimine propasti predmeta hipoteke, hipotekarni poverilac, po samom
zakonu, stie zalono pravo na potraivanju naknade iz osiguranja, odnosno na isplaenoj
naknadi.
Iznos dobijen u skladu sa stavom 1. ovog lana raspodeljuje se meu hipotekarnim
poveriocima prema redosledu upisa njihovih prava hipoteke.

Opti interes

lan 47

Hipoteka prestaje i kad, u cilju zadovoljenja opteg interesa (eksproprijacija i sl.), a u skladu
sa zakonom i na osnovu odluke nadlenog organa, pravo vlasnika na predmetu hipoteke
pree na tree lice.

U sluaju iz stava 1. ovog lana:

1) ispis se vri na zahtev novog vlasnika nepokretnosti;

2) hipotekarni poverilac stie zalono pravo na potraivanju naknade, odnosno na isplaenoj

naknadi, odnosno upisuje hipoteku na nepokretnosti koja je predata u svojinu vlasniku
umesto oduzete nepokretnosti u optem interesu.

Naknada iz stava 2. taka 2) ovog lana se raspodeljuje meu hipotekarnim poveriocima

prema redosledu upisa njihovih prava hipoteke.

Sudska javna prodaja

lan 48

Hipoteka prestaje i kad je izvrena sudska javna prodaja predmeta.

U sluaju iz stava 1. ovog lana, ispis se vri na osnovu pravnosnane sudske odluke o
namirenju hipotekarnih poverilaca.

Vansudska prodaja

lan 49

Hipoteka prestaje i kad je, na osnovu izvrne isprave, u skladu sa ovim zakonom, predmet
hipoteke prodat vansudskim putem, kad je poverilac namiren na osnovu ugovora o prodaji
neposrednom pogodbom ili na osnovu naknadnog ugovora, u skladu sa ovim zakonom.

U sluaju iz stava 1. ovog lana:

1) ispis se vri na zahtev kupca predmeta hipoteke, hipotekarnog poverioca, hipotekarnog

dunika ili vlasnika hipotekovane nepokretnosti, kada to nije isto lice, na osnovu naknadnog
ugovora, kupoprodajnog ugovora, odnosno ugovora o prodaji neposrednom pogodbom i
dokazom o isplaenoj kupoprodajnoj ceni;

2) sve upisane hipoteke, kao i drugi tereti (upisani u registar posle hipoteke radi ijeg
namirenja je izvrena prodaja, odnosno zakljuen naknadni ugovor) prestaju po sili zakona i
nadleni registar nepokretnosti vri brisanje po slubenoj dunosti, bez obzira da li je
potraivanje namireno u celosti, delimino ili je ostalo nenamireno.

Izuzetno od stava 2. taka 1) ovog lana, u sluaju zakljuenja naknadnog ugovora, ne

postoji mogunost dostavljanja dokaza o isplaenoj kupoprodajnoj ceni.
 Konfuzija i konsolidacija

lan 50

Hipoteka prestaje ispisom i kada:

1) se u istom licu stekne svojstvo hipotekarnog poverioca i hipotekarnog dunika; ili

2) hipotekarni poverilac stekne pravo svojine na hipotekovanoj nepokretnosti.

U sluaju iz stava 1. ovog lana, ispis se vri na zahtev vlasnika, dunika ili poverioca.

Odricanje od hipoteke

lan 51

Hipoteka prestaje i na osnovu jednostrane pismene izjave volje hipotekarnog poverioca,

datoj u formi iz lana 10. stav 1. ovog zakona, na njegov zahtev, odnosno na zahtev vlasnika
hipotekovane nepokretnosti koji sadri u prilogu izjavu poverioca.

Amortizacija obezbeenog potraivanja

lan 52

Hipoteka prestaje i na osnovu pravosnane sudske odluke kojom se utvruje amortizacija, u

skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili titulara zajednike svojine, ako:

1) je proteklo dvadeset godina od dospelosti obezbeenog potraivanja (stare hipoteke);

2) upisani hipotekarni poverilac vie ne postoji ili se ne moe pronai, ni njegovi naslednici
(univerzalni sukcesori), ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraivanja
obezbeenog hipotekom;

3) za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog
potraivanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlaeno lice upisano u registar
nepokretnosti.

U sluaju iz stava 1. ovog lana, ispis se vri na zahtev vlasnika, suvlasnika ili zajedniara.

Glava druga
ZASNIVANJE NOVE HIPOTEKE
Raspolaganje neispisanom hipotekom

lan 53

Hipoteka koja nije ispisana, ako je obezbeeno potraivanje prestalo, u roku od 3 godine od
dana kada je potraivanje prestalo moe da se prenese na novog poverioca ili, radi
obezbeenja drugog potraivanja, na starog poverioca, do iznosa potraivanja obezbeenog
neispisanom hipotekom.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, prenos se vri na zahtev vlasnika, koji u prilogu sadri
dokaz da je potraivanje prestalo.

lan 54

Odricanje vlasnika od prava na raspolaganje neispisanom hipotekom, ne proizvodi pravno

dejstvo, osim ako:

1) se vlasnik ugovorom obavee prema treem licu, a naroito prema hipotekarnom

poveriocu sa docnijim redom prvenstva, da e u njegovu korist zahtevati ispis odreene
hipoteke;

2) se u registar nepokretnosti upie zabeleba takve obaveze kod te hipoteke.

Hipotekarni poverioci sa docnijim redom prvenstva hipoteka:

1) ne mogu da se protive upisu novog hipotekarnog poverioca na upranjeno mesto

neispisane hipoteke;

2) zadravaju mesto na kome se njihove hipoteke nalaze.

Zabeleba prvenstvenog reda

lan 55

Vlasnik predmeta hipoteke, uz zahtev za ispis, moe da zahteva zabelebu prvenstvenog

reda za upis nove hipoteke:

1) do iznosa potraivanja obezbeenog starom (ranijom) hipotekom;

2) na mestu koje je imala stara (ranija) hipoteka;

3) u roku od tri godine od dana kada je zabeleba bila dozvoljena.

U sluaju prenosa prava na predmetu hipoteke, zabeleba zadravanja prava prvenstvenog

reda proizvodi pravno dejstvo u korist novog nosioca prava.

Ovaj lan shodno se primenjuje kada nova hipoteka treba da stupi na mesto dve ili vie
hipoteka koje u prvenstvenom redu dolaze jedna iza druge.

Predbeleba nove hipoteke

lan 56

Nova hipoteka moe, na zahtev vlasnika, da se upie na mestu ve upisane hipoteke, sa

istim prvenstvenim redom i do iznosa potraivanja obezbeenog ve upisanom hipotekom.

U sluaju iz stava 1. ovog lana:

1) upis proizvodi pravno dejstvo ako se stara hipoteka ispie u roku od godinu dana od dana
kada je data dozvola za upis nove hipoteke;
2) ispis stare hipoteke vri se na zahtev vlasnika ili poverioca u iju korist je upisana nova
hipoteka.

Nova hipoteka ispisuje se po samom zakonu ako se stara hipoteka ne ispie u roku iz stava
2. taka 1) ovog lana.

Ako je na staroj hipoteci zasnovana nadhipoteka, nova hipoteka proizvodi pravno dejstvo
ako:

1) se izbrie i nadhipoteka; ili

2) nadhipotekarni poverilac i poverilac u iju korist se upisuje nova hipoteka daju pristanak
da se nadhipoteka prenese na novu hipoteku.

Ako je stara hipoteka zasnovana na vie nepokretnosti (simultana hipoteka), nova hipoteka
proizvodi pravno dejstvo ako se stara hipoteka ispie iz svih registara nepokretnosti u kojima
je upisana.

Odredbe ovog lana shodno se primenjuju kad nova hipoteka treba da stupi na mesto dveju
ili vie hipoteka koje u prvenstvenom redu dolaze jedna iza druge.

l. 57-62

(Brisano)

Deo sedmi
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
Prestanak vaenja drugih propisa

lan 63

Danom poetka primene ovog zakona prestaju da vae odredbe l. 63. do 69. Zakona o
osnovama svojinskopravnih odnosa ("Slubeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90 i "Slubeni list
SRJ" broj 29/96).

Primena Zakona

lan 64

Ovaj zakon ne primenjuje se na hipoteke zasnovane do dana njegovog stupanja na snagu,

osim ako se ugovorne strane drukije sporazumeju.

Nadleni registri duni su da, u roku od tri meseca od dana poetka primene ovog zakona,
katastru nepokretnosti dostave sve podatke o ustanovljenim hipotekama do dana poetka
primene ovog zakona, koji se u skladu sa ovim zakonom unose u Centralnu evidenciju
hipoteka.

Katastar nepokretnosti je duan da unese podatke dostavljene u skladu sa stavom 2. ovog

lana u roku od etiri meseca od dana dostavljanja.

Stupanje na snagu
 lan 65

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije", a primenjivae se poev od ezdesetog dana od dana objavljivanja.

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o hipoteci

("Sl. glasnik RS", br. 60/2015)

lan 29

Na podruju osnovnog suda za koje nisu imenovani javni belenici, do imenovanja javnog
belenika sa slubenim seditem u seditu osnovnog suda, ugovore o hipoteci, odnosno
zalone izjave sainjavae osnovni sud u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim
se ureuje javnobelenika delatnost.

Ako se na podruju osnovnog suda imenuje javni belenik sa slubenim seditem van
sedita osnovnog suda, do imenovanja javnog belenika sa slubenim seditem u seditu
osnovnog suda, osnovni sud je nadlean za sainjavanje isprava iz stava 1. ovog lana
samo za teritoriju grada ili optine na kojima se ne nalazi slubeno sedite imenovanog
javnog belenika.

lan 30

Za reenja o zabelebi hipotekarne prodaje koja su postala pravnosnana do dana stupanja

na snagu ovog zakona, rok iz lana 18. ovog zakona (izmenjeni lan 34. stav 6.), poinje da
tee od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 31

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".