ZAKON

O INSPEKCIJSKOM NADZORU
("Sl. glasnik RS", br. 36/2015)

I UVODNE ODREDBE
Sadrina zakona

lan 1

Ovim zakonom ureuju se sadrina, vrste i oblici i postupak inspekcijskog nadzora,

ovlaenja i obaveze uesnika u inspekcijskom nadzoru i druga pitanja od znaaja za
inspekcijski nadzor.

Pojam i cilj inspekcijskog nadzora

lan 2

Inspekcijski nadzor je posao dravne uprave ija sadrina i pojam su utvreni zakonom kojim
se ureuje rad dravne uprave, koga vre organi dravne uprave, organi autonomne
pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, s ciljem da se preventivnim delovanjem ili
nalaganjem mera obezbedi zakonitost i bezbednost poslovanja i postupanja nadziranih
subjekata i spree ili otklone tetne posledice po zakonom i drugim propisom zatiena
dobra, prava i interese.

Inspekcijskom nadzoru upodobljavaju se drugi oblici nadzora i kontrole ijim vrenjem se

ispituje primena zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje i postupanje
nadziranog subjekta, koje vre organi iz stava 1. ovog lana i drugi subjekti sa javnim
ovlaenjima, u skladu sa posebnim zakonom.

Znaenje izraza

lan 3

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledea znaenja:

1) inspekcija je organ u sastavu, unutranja organizaciona jedinica ili inspektori organa

dravne uprave, odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ili
drugog subjekta sa javnim ovlaenjima, koja vri inspekcijski nadzor;

2) inspektor je slubeno lice sa posebnim ovlaenjima, obavezama i odgovornostima

propisanim zakonom, koje ispunjava uslove za obavljanje inspekcijskog nadzora, vri
inspekcijski nadzor i uiva krivinopravnu zatitu propisanu zakonom;

3) nadzirani subjekat je pravno lice, preduzetnik i fiziko lice, organizacioni oblik preko koga
fiziko ili pravno lice obavlja delatnost ili vri aktivnost za koga ne postoji obaveza
registracije, kao i subjekat sa javnim ovlaenjima u skladu sa zakonom, ije poslovanje i
postupanje se nadzire;
4) neregistrovani subjekat je nadzirani subjekat koji obavlja delatnost ili vri aktivnost, a nije
upisan u odgovarajui registar koji vodi Agencija za privredne registre ili drugi organ ili
organizacija nadlena za upis osnivanja pravnog lica i drugog subjekta (u daljem tekstu:
osnovni registar), kada je upis u ovaj registar propisan kao uslov za obavljanje delatnosti ili
vrenje aktivnosti;

5) rizik je kombinacija verovatnoe nastanka tetnih posledica po zakonom i drugim

propisom zatiena dobra, prava i interese, koje mogu nastati iz poslovanja ili postupanja
nadziranog subjekta, i verovatne teine tih posledica;

6) kontrolna lista je dokument koji sadri spisak prioritetnih pitanja provere i drugih radnji za
koje je inspekcija ovlaena, odreenih prema teini moguih tetnih posledica u odreenoj
oblasti saglasno pravilima o proceni rizika, i predmet i obim provere;

7) akt o primeni propisa je akt u formi miljenja, objanjenja, odgovora na pitanje, preporuka i
akta drugog naziva u skladu sa zakonom, koji se odnosi na primenu zakona ili drugog
propisa iz delokruga inspekcije, a koga u pisanom obliku sainjava nadleni organ dravne
uprave, odnosno autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili drugi subjekat sa
javnim ovlaenjima, u skladu sa zakonom kojim se ureuje dravna uprava i drugim
zakonom;

8) predstavka je prijava, peticija, predlog i akt drugog naziva koga zainteresovano fiziko i
pravno lice podnosi inspekciji u cilju iniciranja pokretanja postupka inspekcijskog nadzora;

9) slubena savetodavna poseta je oblik preventivnog delovanja inspekcije pruanjem

strune i savetodavne podrke nadziranom subjektu na licu mesta, koju inspekcija organizuje
van inspekcijskog nadzora;

10) preventivni inspekcijski nadzor je inspekcijski nadzor usredsreen na spreavanje

nastanka verovatnih tetnih posledica;

11) vea vrednost je vrednost odreenog materijalnog dobra koja iznosi najmanje 3.000.000
dinara.

Primena ovog zakona i odnos prema drugim zakonima

lan 4

Sadrina, granice, ovlaenja, prava i obaveze pri vrenju inspekcijskog nadzora utvreni su
ovim i posebnim zakonima.

U postupku vrenja inspekcijskog nadzora inspektor, odnosno drugi ovlaeni slubenik

postupa saglasno naelima i pravilima delovanja dravne uprave i naelima i pravilima
delovanja dravnih slubenika, odnosno slubenika autonomne pokrajine i jedinice lokalne
samouprave, kao i saglasno naelima i pravilima postupka kojima je ureen opti upravni
postupak.

Ovaj zakon neposredno se primenjuje u postupku inspekcijskog nadzora koji vre organi
dravne uprave, kao i u postupku inspekcijskog nadzora koji, kao povereni posao dravne
uprave, vre organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave.

U postupku vrenja inspekcijskog nadzora i slubene kontrole koji proizlaze iz posebnih

zakona, potvrenih meunarodnih ugovora ili usklaivanja zakonodavstva Republike Srbije
sa pravnim tekovinama Evropske unije neposredno se primenjuju odredbe posebnog
zakona, ako su u odreenim oblastima inspekcijski nadzor i slubena kontrola tim zakonom
ureeni drukije.

Neposredna primena odredaba posebnih zakona iz stava 4. ovog lana ne moe iskljuiti ili
ograniiti neposrednu primenu odredaba ovog zakona kojima se ureuju pitanja
inspekcijskog nadzora i slubene kontrole koja nisu ureena tim posebnim zakonima.

Usaglaavanje odredaba posebnih zakona iz stava 4. ovog lana sa odredbama ovog

zakona vri se pod uslovima, na nain i u rokovima propisanim lanom 69. ovog zakona.

Neposredna primena odredaba posebnih zakona iz stava 4. ovog lana ne moe ni u kom
sluaju iskljuiti ili ograniiti neposrednu primenu odredaba ovog zakona kojima se ureuju
neregistrovani subjekti i postupanje prema neregistrovanim subjektima i inspekcije su dune
da primenjuju odredbe ovog zakona kojima se ureuju neregistrovani subjekti i postupanje
prema tim subjektima.

Ovaj zakon shodno se primenjuje u postupku inspekcijskog nadzora koji u poslovima iz svoje
izvorne nadlenosti vre organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave,
kao i kada organi dravne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne
samouprave i drugi subjekti sa javnim ovlaenjima vre druge oblike nadzora i kontrole u
smislu lana 2. stav 2. ovog zakona.

Ovaj zakon ne primenjuje se na postupanje i poslove odbrane, policije, komunalne policije i

Poreske policije, kao posebne organizacione jedinice Poreske uprave, kao organa u sastavu
ministarstva nadlenog za poslove finansija.

Poslovi i ovlaenja, koji su utvreni ovim zakonom, ne uvode obavezu dodatnog

zapoljavanja i jedinice lokalne samouprave e ih obavljati u skladu sa propisima koji ureuju
zapoljavanje u jedinicama lokalne samouprave.

Saradnja sa drugim organima, imaocima javnih ovlaenja i pravnim i fizikim

licima

lan 5

Saradnja nadlene inspekcije sa drugim organima dravne uprave, organima autonomne

pokrajine i jedinice lokalne samouprave, pravosudnim i drugim dravnim organima i drugim
zainteresovanim organima i organizacijama ostvaruje se u skladu sa nadlenostima
inspekcije i oblicima saradnje utvrenim propisima o dravnoj upravi i posebnim zakonima.

Saradnja, naroito, obuhvata meusobno obavetavanje, razmenu podataka, pruanje

pomoi i zajednike mere i radnje od znaaja za inspekcijski nadzor.

Nadlena inspekcija u obavljanju poslova iz svog delokruga usklauje planove inspekcijskog

nadzora i svog rada, razmenjuje podatke, predlae preduzimanje zajednikih mera i
aktivnosti od znaaja za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora i na drugi nain sarauje
sa drugim inspekcijama i subjektima sa javnim ovlaenjima koji vre posebne oblike
nadzora i kontrole - radi obavljanja obuhvatnijeg i delotvornijeg inspekcijskog nadzora i
naroito radi suzbijanja delatnosti ili aktivnosti neregistrovanih subjekata.
Dravni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i imaoci javnih
ovlaenja duni su, na zahtev inspektora, da mu u roku od 15 dana od prijema zahteva
dostave traene podatke i obavetenja koji su znaajni za inspekcijski nadzor.

Nadlena inspekcija, u skladu sa zakonom, sarauje sa fizikim i pravnim licima, naroito u

cilju preventivnog delovanja, kao i unapreenja uzajamne odgovornosti fizikih i pravnih lica i
inspekcija u procesu primene i nadzora nad primenom propisa. U tom cilju, inspekcija moe
odravati informativne i edukativne tribine i konsultativne sastanke sa predstavnicima
privatnog sektora i drugim zainteresovanim stranama.

Fizika i pravna lica mogu inspekciji podnositi predstavke i zahteve, i od nje traiti podatke i
obavetenja, u skladu sa zakonom.

Ako se u vezi sa vrenjem inspekcijskog nadzora osnovano oekuje da nadzirani subjekat

prui otpor ili se on prui i inspektoru onemoguava ili bitno oteava vrenje inspekcijskog
nadzora, inspektor moe da zahteva pomo policije i komunalne policije.

Policija i komunalna policija pruaju pomo prema zakonima kojima se ureuju policija i
komunalna policija.

II VRSTE I OBLICI INSPEKCIJSKOG NADZORA

Vrste inspekcijskog nadzora

lan 6

Inspekcijski nadzor, prema vrsti, moe biti redovan, vanredan, kontrolni i dopunski.

Redovan inspekcijski nadzor vri se prema planu inspekcijskog nadzora.

Vanredan inspekcijski nadzor vri se: kada je neophodno da se, saglasno delokrugu
inspekcije, preduzmu hitne mere radi spreavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po
ivot ili zdravlje ljudi, imovinu, prava i interese zaposlenih i radno angaovanih lica, privredu,
ivotnu sredinu, biljni ili ivotinjski svet, javne prihode, nesmetan rad organa i organizacija,
komunalni red ili bezbednost; kada se posle donoenja godinjeg plana inspekcijskog
nadzora proceni da je rizik visok ili kritian ili promene okolnosti; kada takav nadzor zahteva
nadzirani subjekat; kada se postupa po predstavci pravnog ili fizikog lica.

Vanredan inspekcijski nadzor po zahtevu nadziranog subjekta moe biti utvrujui, koji se
vri kada je potrebno utvrditi ispunjenost propisanih uslova nakon ijeg ispunjenja nadzirani
subjekat stie pravo za poetak rada ili obavljanja delatnosti, vrenja aktivnosti ili
ostvarivanje odreenog prava, u skladu sa posebnim zakonom, ili potvrujui, koji se vri
kada nadzirani subjekat podnese zahtev da se potvrdi zakonitost i bezbednost postupanja u
vrenju odreenog prava ili izvrenju odreene obaveze, odnosno u njegovom poslovanju.

Kontrolni inspekcijski nadzor vri se radi utvrivanja izvrenja mera koje su predloene ili
naloene nadziranom subjektu u okviru redovnog ili vanrednog inspekcijskog nadzora.

Dopunski inspekcijski nadzor vri se po slubenoj dunosti ili povodom zahteva nadziranog
subjekta, radi utvrivanja injenica koje su od znaaja za inspekcijski nadzor, a koje nisu
utvrene u redovnom, vanrednom ili kontrolnom inspekcijskom nadzoru, s tim da se moe
izvriti samo jedan dopunski inspekcijski nadzor, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od
okonanja redovnog, vanrednog ili kontrolnog inspekcijskog nadzora.
 Oblici inspekcijskog nadzora

lan 7

Inspekcijski nadzor, prema obliku, moe biti terenski i kancelarijski.

Terenski inspekcijski nadzor vri se izvan slubenih prostorija inspekcije, na licu mesta i
sastoji se od neposrednog uvida u zemljite, objekte, postrojenja, ureaje, prostorije, vozila i
druga namenska prevozna sredstva, predmete, robu i druge predmete, akte i dokumentaciju
nadziranog subjekta.

Kancelarijski inspekcijski nadzor vri se u slubenim prostorijama inspekcije, uvidom u akte,

podatke i dokumentaciju nadziranog subjekta.

III PRAENJE STANJA, PROCENA RIZIKA, PLANIRANJE,

USKLAIVANJE I KOORDINACIJA INSPEKCIJSKOG
NADZORA
Praenje stanja

lan 8

Inspekcija prikuplja podatke i prati i analizira stanje u oblasti inspekcijskog nadzora koja je u
njenom delokrugu.

Ti poslovi ukljuuju prikupljanje i analizu podataka dobijenih pomou kontrolnih listi,

voenjem anketa i istraivanja javnog mnjenja i drugim neposrednim prikupljanjem podataka,
podataka pribavljenih od dravnih organa, organa autonomne pokrajine i jedinice lokalne
samouprave i drugih imalaca javnih ovlaenja, statistikih i drugih podataka, prikupljanje i
analizu inspekcijske, upravne, sudske i poslovne prakse iz odgovarajue oblasti
inspekcijskog nadzora, i druge srodne poslove.

Na osnovu utvrenog stanja i procene rizika inspekcija priprema plan inspekcijskog nadzora,
inicira donoenje, izmene i dopune zakona i drugih propisa, ujednaava i objavljuje
inspekcijsku praksu, preduzima preventivne aktivnosti i predlae organima dravne uprave,
organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i drugim imaocima javnih
ovlaenja preduzimanje aktivnosti i mera na koje su ovlaeni.

Organi iz stava 3. ovog lana duni su da sarauju sa inspekcijom u postupcima praenja

stanja.

Inspekcija na svojoj internet stranici objavljuje spisak nadziranih subjekata za koje, na

osnovu podataka dobijenih pomou kontrolnih listi, utvrdi da su ostvarili najvei stepen
usklaenosti poslovanja i postupanja sa zakonom i drugim propisom, kao i spisak nadziranih
subjekata za koje utvrdi da nisu uopte ostvarili usklaenost poslovanja i postupanja sa
zakonom i drugim propisom.

Procena rizika

lan 9
Inspekcijski nadzor zasniva se na proceni rizika i srazmeran je procenjenom riziku, tako da
se rizikom delotvorno upravlja. Procena rizika je deo procesa analize rizika, koji obuhvata i
upravljanje rizikom i obavetavanje o riziku.

Rizik, prema stepenu, moe biti neznatan, nizak, srednji, visok i kritian.

Inspekcija nije duna da vri inspekcijski nadzor kada je procenjeni rizik neznatan.

Rizik se procenjuje u toku pripreme plana inspekcijskog nadzora i pre i u toku inspekcijskog
nadzora. Kada se u toku realizacije godinjeg plana inspekcijskog nadzora promene
okolnosti na osnovu kojih je procenjen rizik i sainjen plan, inspekcija usklauje procenu
rizika i plan inspekcijskog nadzora sa novonastalim okolnostima.

Procena rizika u toku pripreme plana inspekcijskog nadzora vri se tako to inspekcija u
praenju i analizi stanja u oblasti inspekcijskog nadzora koja je u njenom delokrugu
identifikuje rizike po zakonom i drugim propisom zatiena dobra, prava i interese, koji mogu
nastati iz poslovanja ili postupanja nadziranog subjekta i, prema odgovarajuim
kriterijumima, procenjuje teinu tetnih posledica i verovatnou njihovog nastanka, tako da
se dobije procenjeni stepen rizika.

Teina tetnih posledica procenjuje se polazei od:

1) prirode tetnih posledica, koja proizlazi iz vrste delatnosti ili aktivnosti nadziranog
subjekta, odnosno karakteristika robe ili proizvoda koga nadzirani subjekat stavlja u promet ili
usluga koje nadzirani subjekat prua, ili radnji koje preduzima, odnosno ovlaenja koja vri
u sklopu svog poslovanja ili postupanja, a u odnosu na zakonom i drugim propisom
zatiena dobra, prava i interese, i

2) obima tetnih posledica, pre svega kruga lica koji koriste robu, proizvod ili usluge,
odnosno kruga lica koja ostvaruju odreena prava u nadziranom subjektu ili u vezi sa
nadziranim subjektom, odnosno opsega zakonom i drugim propisom zatienih dobara,
prava i interesa na koje se odnosi delatnost ili aktivnost nadziranog subjekta ili na koje ona
utie.

Verovatnoa nastanka tetnih posledica procenjuje se polazei naroito od prethodnog

poslovanja i postupanja nadziranog subjekta, ukljuujui poslednje utvreno stanje
zakonitosti i bezbednosti njegovog poslovanja i postupanja. Verovatnoa nastanka tetnih
posledica procenjuje se polazei i od: srpskih standarda i pravila dobre prakse koje nadzirani
subjekat primenjuje; sistema upravljanja i unutranjeg nadzora nad zakonitou, pravilnou
i bezbednou poslovanja i postupanja kod nadziranog subjekta, uzimajui u obzir politiku
upravljanja rizicima i razliite oblike unutranjeg nadzora kod nadziranog subjekta, kao i
reviziju finansijskih izvetaja nadziranog subjekta; stanja u oblasti u kojoj se njegova
delatnost ili aktivnost vri i predvianja buduih kretanja u njoj; unutranjih i spoljnih strunih,
tehnikih, tehnolokih i finansijskih kapaciteta nadziranog subjekta.

Pored procene rizika za nadzirane subjekte, rizik se, prema posebno propisanim
kriterijumima, moe proceniti i za pojedina teritorijalna podruja i druge teritorijalne i sline
celine (npr. teritorijalne jedinice, oblasti i podoblasti, deonice i dr), objekte i grupe objekata, u
skladu sa delokrugom inspekcije i potrebama vrenja inspekcijskog nadzora.

Zajednike elemente procene rizika u inspekcijskom nadzoru propisuje Vlada.

Posebne elemente procene rizika i uestalost vrenja inspekcijskog nadzora na osnovu

procene rizika, kao i posebne kriterijume iz stava 8. ovog lana propisuje ministar nadlean
za odgovarajuu oblast inspekcijskog nadzora, odnosno imalac javnog ovlaenja koji vri
inspekcijski nadzor u odreenoj oblasti.

Posebne elemente procene rizika i uestalost vrenja inspekcijskog nadzora na osnovu

procene rizika iz izvorne nadlenosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave
propisuje nadleni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Plan inspekcijskog nadzora

lan 10

Plan inspekcijskog nadzora zasniva se na utvrenom stanju u oblasti inspekcijskog nadzora i

proceni rizika. Inspekcija je duna da sprovodi plan inspekcijskog nadzora, osim kada
postoje naroito opravdane izuzetne okolnosti koje je u tome spreavaju.

Inspekcija je duna da saini strateki (viegodinji) i godinji plan inspekcijskog nadzora.

Godinji plan inspekcijskog nadzora sprovodi se kroz operativne (polugodinje, tromesene i
mesene) planove inspekcijskog nadzora.

Plan inspekcijskog nadzora, pored obaveznih elemenata koji ine sadrinu godinjeg plana
rada organa dravne uprave, obavezno sadri i: uestalost i obuhvat vrenja inspekcijskog
nadzora po oblastima i svakom od stepena rizika; pregled nadziranih subjekata kod kojih e
se vriti inspekcijski nadzor, odnosno delatnosti ili aktivnosti koje e se nadzirati, ako nije
mogue utvrditi nadzirane subjekte ili je njihov broj prevelik, sa odgovarajuim informacijama
od znaaja za vrenje inspekcijskog nadzora i odreenje subjekata kod kojih e se vriti
nadzor; teritorijalno podruje na kome e se vriti inspekcijski nadzor; procenjeni rizik za
nadzirane subjekte, odnosno delatnosti ili aktivnosti koje e se nadzirati ili teritorijalno
podruje i drugu teritorijalnu i slinu celinu, objekat i grupe objekata; period u kome e se
vriti inspekcijski nadzor; informacije o oblicima inspekcijskog nadzora koji e se vriti;
podatke o resursima inspekcije koji e biti opredeljeni za vrenje inspekcijskog nadzora.

Plan inspekcijskog nadzora sadri i: planirane mere i aktivnosti preventivnog delovanja

inspekcije i planirane mere i aktivnosti za spreavanje obavljanja delatnosti i vrenja
aktivnosti neregistrovanih subjekata, oekivani obim vanrednih inspekcijskih nadzora u
periodu u kome e se vriti redovan inspekcijski nadzor, sa odgovarajuim obrazloenjima,
kao i druge elemente od znaaja za planiranje i vrenje inspekcijskog nadzora.

Inspekcija, zavisno od organizacionog poloaja u sistemu organa dravne uprave, priprema,

odnosno utvruje predlog plana inspekcijskog nadzora u vezi sa kojim pribavlja miljenje
nadlenih organa dravne uprave, odnosno organa dravne uprave sa ijim delokrugom su
povezana pitanja iz plana inspekcijskog nadzora, i miljenje, odnosno smernice i uputstva
Koordinacione komisije. Inspekcija dostavlja Koordinacionoj komisiji predlog godinjeg plana
inspekcijskog nadzora za narednu godinu, koji je usaglaen sa miljenjima nadlenih organa
dravne uprave, odnosno organa dravne uprave sa ijim delokrugom su povezana pitanja iz
plana inspekcijskog nadzora, najkasnije do 15. oktobra tekue godine. Po pribavljenom
miljenju, odnosno smernicama i uputstvima Koordinacione komisije, godinji plan
inspekcijskog nadzora se usvaja.

Inspekcija objavljuje plan inspekcijskog nadzora na svojoj internet stranici.

Ministar nadlean za odgovarajuu oblast inspekcijskog nadzora, odnosno imalac javnog

ovlaenja koji vri inspekcijski nadzor u odreenoj oblasti propisuje posebne elemente
plana odreenog inspekcijskog nadzora.
Nadleni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave propisuje posebne
elemente plana odreenog inspekcijskog nadzora iz izvorne nadlenosti autonomne
pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Usklaivanje inspekcijskog nadzora

lan 11

Poveanje sveobuhvatnosti i delotvornosti inspekcijskog nadzora i izbegavanja preklapanja i

nepotrebnog ponavljanja inspekcijskog nadzora obezbeuje se kroz meusobnu saradnju u
utvrivanju programa rada i saradnju u postupku vrenja samostalnog ili zajednikog
inspekcijskog nadzora.

Saradnja u postupku vrenja inspekcijskog nadzora ostvaruje se naroito: ako je odreena

oblast ili pitanje predmet inspekcijskog nadzora vie inspekcija; kada je potrebno da vie
inspekcija istovremeno vre inspekcijski nadzor prema istom subjektu (zajedniki inspekcijski
nadzor); radi spreavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po ivot i zdravlje ljudi,
imovinu vee vrednosti, ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet; radi spreavanja obavljanja
delatnosti i vrenja aktivnosti neregistrovanih subjekata; kada se oceni da se nadzor na taj
nain moe izvriti bre i sa to manje trokova i gubitka vremena za nadziranog subjekta i
inspektore.

Zajedniki inspekcijski nadzor vri se: radi spreavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti
po ivot i zdravlje ljudi, imovinu vee vrednosti, ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet; kad
je rizik kod nadziranog subjekta visok ili kritian; radi preduzimanja hitnih mera koje ne trpe
odlaganje; zbog sloenosti inspekcijskog nadzora ili znaaja spreavanja ili otklanjanja
nezakonitosti, odnosno tetnih posledica; kada se time dobija na brzini nadzora, utedi
trokova i smanjenju gubitka vremena nadziranog subjekta i inspektora; radi provere
predstavke koja je u delokrugu dve ili vie inspekcija; radi spreavanja obavljanja delatnosti i
vrenja aktivnosti neregistrovanih subjekata koja je u delokrugu dve ili vie inspekcija, i u
drugim sluajevima kada je to odreeno.

Koordinacija inspekcijskog nadzora

lan 12

Obuhvatniji i delotvorniji nadzor i izbegavanje preklapanja i nepotrebnog ponavljanja

nadzora, pored usklaivanja u vrenju inspekcijskog nadzora koji vre inspekcije,
obezbeuje i Koordinaciona komisija, koju obrazuje Vlada, kao koordinaciono telo prema
zakonu kojim se ureuje dravna uprava.

Poslovi Koordinacione komisije jesu:

1) da prati dostignuti nivo koordinacije inspekcija, inicira mere, utvruje smernice i daje
uputstva u cilju unapreenja koordinacije inspekcija i delotvornosti inspekcijskog nadzora, i
prati njihovu realizaciju, a naroito:

(1) za usklaivanje planova inspekcijskog nadzora i rada inspekcija,

(2) za razmenu informacija u vrenju inspekcijskog nadzora,

(3) za unapreenje inspekcijskog nadzora na osnovu informacija iz godinjeg

izvetaja o radu inspekcija,
 (4) za razvoj funkcionalnog jedinstvenog informacionog sistema u cilju efikasnog
vrenja inspekcijskog nadzora;

2) da razmatra i daje miljenje na nacrte zakona i predloge podzakonskih propisa kojima se

ureuju pitanja inspekcijskog nadzora;

3) da razmatra miljenja, direktive, metodoloke materijale i prirunike za rad inspekcije,

analizira praksu inspekcijskog nadzora i zauzima stavove u cilju ujednaavanja postupanja
inspekcije u istim ili slinim situacijama prema svim nadziranim subjektima, i objavljuje te
stavove;

4) da uestvuje u analizi potreba za finansiranjem, tehnikom opremljenou i strunim

usavravanjem inspektora, kao i utvrivanju programa strunog usavravanja inspektora, i
podnosi inicijative nadlenim organima koji se odnose na finansiranje, tehniku opremljenost
i programe obuka i drugih oblika strunog usavravanja inspektora;

5) da daje struno miljenje o predlozima kontrolnih lista, kao i njihovih izmena i dopuna;

6) da objavljuje na svojoj internet stranici propise, akte i dokumente koji se odnose na

inspekcijski nadzor;

7) da, na upit zainteresovanih lica, prua obavetenja koja se odnose na nadlenosti

inspekcija, najkasnije u roku od sedam radnih dana;

8) da, u skladu sa potrebom, podnosi izvetaje Vladi i daje predloge za preduzimanje mera iz
njene nadlenosti;

9) da obavlja druge poslove utvrene ovim zakonom i zadatke utvrene odlukom o

osnivanju.

Inspekcije su dune da se pridravaju smernica i uputstava iz stava 2. taka 1) ovog lana.

lan Koordinacione komisije koji nije saglasan sa ovim smernicama i uputstvima moe da
podnese predlog Vladi da zauzme stav povodom ovog pitanja.

Poslove iz stava 2. taka 1) podtaka (4) ovog lana Koordinaciona komisija obavlja u
saradnji sa organom dravne uprave nadlenim za poslove elektronske uprave, koji obavlja
strune poslove i poslove dravne uprave koji se odnose na uspostavljanje i odravanje
funkcionalnog jedinstvenog informacionog sistema u cilju efikasnog vrenja inspekcijskog
nadzora.

Strune i administrativno-tehnike poslove za Koordinacionu komisiju obavlja ministarstvo

nadleno za poslove dravne uprave, u okviru koga se obrazuje unutranja organizaciona
jedinica zaduena za podrku Koordinacionoj komisiji.

U okviru Koordinacione komisije obrazuju se radne grupe i struni timovi za odreenu oblast,
odnosno odreena pitanja inspekcijskog nadzora. Radnom grupom, odnosno strunim timom
rukovodi lan Koordinacione komisije, a u radu radne grupe, odnosno strunog tima mogu
uestvovati predstavnici inspekcija koje nemaju lanove u sastavu Koordinacione komisije,
imalaca javnih ovlaenja, udruenja, komora i drugih asocijacija, naunih i obrazovnih
ustanova, kao i drugih organizacija iji je rad povezan sa sistemom i poslovima inspekcijskog
nadzora.
Koordinaciona komisija je ovlaena da zahteva podatke, obavetenja, isprave i izvetaje
koji su joj potrebni za obavljanje njenih poslova i zadataka od nadlenih dravnih organa,
organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i drugih imalaca javnih
ovlaenja, koji su duni da joj ih blagovremeno dostave.

Koordinaciona komisija donosi poslovnik o svom radu.

Koordinaciona komisija dostavlja smernice i uputstva iz stava 2. taka 1) ovog lana

naelniku upravnog okruga radi vrenja poslova iz svog delokruga u pogledu unapreenja
koordinacije inspekcija i delotvornosti inspekcijskog nadzora.

Koordinaciju poslova inspekcijskog nadzora iz delokruga republike inspekcije poverenih

autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, primenom ovlaenja u vrenju nadzora
nad radom propisanih zakonom kojim se ureuje dravna uprava, vri republika inspekcija.

Odlukom nadlenog organa autonomne pokrajine i organa jedinice lokalne samouprave

odreuje se koji organ, unutranja organizaciona jedinica ili telo koordinira inspekcijski
nadzor nad poslovima iz njihove izvorne nadlenosti.

Radi postizanja ciljeva iz stava 1. ovog lana, u skladu sa lanom 5. stav 2. ovog zakona i
oblicima saradnje utvrenim propisima o dravnoj upravi i posebnim zakonima, ostvaruje se
saradnja izmeu Koordinacione komisije, organa, unutranjih organizacionih jedinica i tela iz
stava 11. ovog lana i organa dravne uprave, organa autonomne pokrajine, organa jedinica
lokalne samouprave i drugih subjekata sa javnim ovlaenjima koji vre druge oblike nadzora
i kontrole u smislu lana 2. stav 2. ovog zakona.

IV VRENJE INSPEKCIJSKOG NADZORA

Preventivno delovanje

lan 13

Radi ostvarivanja cilja inspekcijskog nadzora, inspekcija je duna da preventivno deluje.

Preventivno delovanje inspekcije ostvaruje se javnou rada, a naroito: objavljivanjem

vaeih propisa, planova inspekcijskog nadzora i kontrolnih lista; obavetavanjem javnosti o
promenama propisa i pravima i obavezama za nadzirane subjekte koji iz njih proizlaze;
obavetavanjem javnosti o saznanjima inspekcije o postojanju ozbiljnog rizika po ivot ili
zdravlje ljudi, imovinu vee vrednosti, ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet, i preduzetim
merama i radnjama kako bi se taj rizik otklonio ili umanjio; pruanjem strune i savetodavne
podrke nadziranom subjektu ili licu koje ostvaruje odreena prava u nadziranom subjektu ili
u vezi sa nadziranim subjektom, ukljuujui i izdavanje akata o primeni propisa i slubene
savetodavne posete; preduzimanjem preventivnih inspekcijskih nadzora i drugih aktivnosti
usmerenih ka podsticanju i podravanju zakonitosti i bezbednosti poslovanja i postupanja i
spreavanju nastanka tetnih posledica po zakonom i drugim propisom zatiena dobra,
prava i interese, naroito kada se utvrdi da postoje rani znaci verovatnoe njihovog
nastanka.

Nadzirani subjekat moe da zahteva preventivno delovanje i kada se ne vodi postupak

inspekcijskog nadzora i nezavisno od njegovog toka, a inspekcija je duna da najkasnije u
roku od 15 dana od dana prijema zahteva postupi po zahtevu ili obavesti nadziranog
subjekta o razlozima za nepostupanje po zahtevu.
Ozbiljan rizik iz stava 2. ovog lana je rizik koji zahteva hitno postupanje inspekcije i drugih
nadlenih organa i organizacija radi spreavanja nastanka tetnih posledica po ivot ili
zdravlje ljudi, imovinu vee vrednosti, ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet, ukljuujui i
rizik kod koga tetne posledice nisu trenutne ili neposredne. Informacije o saznanjima
inspekcije o ozbiljnom riziku po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet
su informacije od javnog znaaja, u skladu sa zakonom kojim se ureuju informacije od
javnog znaaja, i ne mogu predstavljati poslovnu tajnu. Informacije o merama i radnjama
preduzetim od strane nadziranog subjekta kako bi se rizik otklonio ili umanjio mogu
predstavljati poslovnu tajnu u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuje zatita
poslovne tajne.

Na slubene savetodavne posete ne primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na

postupak inspekcijskog nadzora.

Inspekcija o slubenoj savetodavnoj poseti sainjava slubenu beleku u koju unosi bitne
injenice i okolnosti ove posete.

Ako u slubenoj savetodavnoj poseti uoi propust, nedostatak ili nepravilnost u poslovanju i
postupanju subjekta kod koga se poseta vri, inspekcija u roku od osam dana nakon posete
sainjava i dostavlja ovom subjektu dopis koji sadri preporuke ovom subjektu o tome kako
da taj propust, odnosno nedostatak ili nepravilnost ispravi i obezbedi zakonito i bezbedno
poslovanje i postupanje, i u kom roku to treba da uini. Dopis sa preporukama ima pravnu
prirodu akta o primeni propisa.

Subjekat iz stava 7. ovog lana obavetava inspekciju o tome da li je i kako je postupio po

ovim preporukama, u roku navedenom u dopisu. Nepostupanje po ovim preporukama, kao i
neobavetavanje inspekcije od strane ovog subjekta o postupanju po ovim preporukama
moe, u skladu sa procenom rizika, predstavljati razlog za pokretanje inspekcijskog nadzora.

U sluaju iz stava 7. ovog lana inspekcija ne izrie mere upravljene prema nadziranom
subjektu i, ako se za propust, nedostatak ili nepravilnost smatra da u skladu sa zakonom ili
drugim propisom predstavlja prekraj, ne podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog
postupka, odnosno ne izdaje prekrajni nalog. Meutim, ako je uoeni propust, nedostatak ili
nepravilnost takve prirode da je neophodno da se, saglasno delokrugu inspekcije, preduzmu
hitne mere radi spreavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi,
imovinu, prava i interese zaposlenih i radno angaovanih lica, privredu, ivotnu sredinu, biljni
ili ivotinjski svet, javne prihode, nesmetan rad organa i organizacija, komunalni red ili
bezbednost, kao i kada se proceni visok ili kritian rizik, inspekcija pokree i vodi postupak
vanrednog inspekcijskog nadzora, sa ovlaenjima i dunostima u skladu sa zakonom, o
emu bez odlaganja obavetava nadziranog subjekta.

Slubene savetodavne posete se ne mogu vriti kod neregistrovanog subjekta. Ako u toku
ove posete inspekcija utvrdi da je subjekat kod koga se poseta vri - subjekat iz lana 33. st.
2. i 3. ovog zakona, inspekcija pokree i vodi poseban postupak prema neregistrovanom
subjektu iz lana 33. ovog zakona, sa ovlaenjima i dunostima u skladu sa zakonom, o
emu bez odlaganja obavetava ovog subjekta.

Kontrolna lista

lan 14

Inspekcija je duna da saini kontrolne liste iz svoje oblasti inspekcijskog nadzora, objavi ih
na svojoj internet stranici i primenjuje u postupku redovnog inspekcijskog nadzora.
Inspektor, postupajui u granicama predmeta inspekcijskog nadzora iz naloga za inspekcijski
nadzor, preduzima one provere i druge radnje koje su sadrane u kontrolnoj listi. Druge
provere i radnje na koje je ovlaen, inspektor moe da preduzme ako u toku nadzora utvrdi
da je neophodno da se one preduzmu radi potpunog utvrivanja injeninog stanja i
zakonitog i bezbednog poslovanja i postupanja, i to kada te provere i radnje nalau razlozi
spreavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili
biljni ili ivotinjski svet. Ako utvrdi da preko toga postoji nezakonitost koja zahteva da se,
saglasno delokrugu inspekcije, preduzmu hitne mere radi spreavanja ili otklanjanja
neposredne opasnosti po druga zakonom i drugim propisom zatiena dobra, prava i
interese iz lana 6. stav 3. ovog zakona, odnosno proceni da postoji rizik van kontrolne liste
koji je visok ili kritian - inspektor pokree vanredan inspekcijski nadzor.

Sadrina kontrolne liste i injenice konstatovane u njoj moraju biti overene potpisom
inspektora i nadziranog subjekta, odnosno prisutnog lica.

Po potrebi, a najmanje dva puta godinje, inspekcija preispituje sadrinu kontrolne liste i, ako
utvrdi da je to opravdano, menja je i dopunjava.

Nadzirani subjekat moe dostaviti inspekciji izvetaj o samoproveri ispunjenosti zahteva iz

kontrolne liste i samoproceni rizika, koje je sproveo saglasno sadrini kontrolne liste i
pravilima o proceni rizika. Uz ovaj izvetaj, nadzirani subjekat inspekciji prilae i
odgovarajuu dokumentaciju, odnosno drugi materijal (fotografije i dr) kojim se potkrepljuju
nalazi iz izvetaja.

Prikupljanje podataka od znaaja za vrenje inspekcijskog nadzora nad

odreenim subjektom nadzora

lan 15

Pre poetka inspekcijskog nadzora, inspektor prikuplja podatke o prethodnim inspekcijskim

nadzorima nad nadziranim subjektom i druge podatke od znaaja za predstojei nadzor,
putem informacionog sistema i drugih baza podataka, kao i putem neposrednog saznanja i
informisanja i na drugi odgovarajui nain.

Inspektor pribavlja po slubenoj dunosti javne isprave i podatke iz evidencija, odnosno

registara koje vode nadleni dravni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinica
lokalne samouprave i drugi imaoci javnih ovlaenja, koji su neophodni za inspekcijski
nadzor. Ovi organi i drugi imaoci javnih ovlaenja su duni da inspekciji blagovremeno
dostave ove javne isprave i podatke.

Nalog za inspekcijski nadzor

lan 16

Rukovodilac inspekcije ili lice koje on ovlasti izdaje pisani nalog za inspekcijski nadzor.

Nalog za inspekcijski nadzor sadri: podatke o inspekciji; podatke o inspektoru ili

inspektorima koji vre inspekcijski nadzor sa brojevima slubenih legitimacija; podatke o
inspektoru ili inspektorima koji ih zamenjuju u sluaju spreenosti; podatke o nadziranom
subjektu ako su poznati, a ako ti podaci nisu poznati - odgovarajue poznate informacije od
znaaja za odreenje subjekta, odnosno subjekata kod kojih e se vriti nadzor (npr. vrsta
delatnosti ili aktivnosti, teritorijalno podruje, lokacija objekta, vrsta robe ili proizvoda,
odnosno usluga itd); pravni osnov inspekcijskog nadzora; navoenje i kratko objanjenje
vrste i oblika inspekcijskog nadzora; procenjeni rizik; precizan i jasan opis predmeta
inspekcijskog nadzora; planirano trajanje inspekcijskog nadzora (dan poetka i okonanja
nadzora); razloge za izostavljanje obavetenja, ako postoje; broj, vreme i mesto izdavanja;
potpis izdavaoca naloga; peat.

U vrenju inspekcijskog nadzora inspektor je vezan sadrinom naloga, odnosno utvrenim

predmetom inspekcijskog nadzora, osim ako se inspekcijski nadzor vri nad neregistrovanim
subjektom - kada se inspekcijski nadzor vri i bez naloga i u granicama predmeta koje
inspektor utvruje tokom trajanja inspekcijskog nadzora.

Ako u toku vrenja inspekcijskog nadzora inspektor otkrije nezakonitost koja je izvan granica
nalogom utvrenog predmeta inspekcijskog nadzora, ali je u bliskoj vezi sa tim predmetom,
inspektor pribavlja dopunu tog naloga za inspekcijski nadzor (dopunski nalog), nakon ega
nastavlja postupak. U zahtevu za izdavanje dopunskog naloga inspektor obrazlae blisku
vezu sa predmetom nadzora i potrebu izdavanja dopunskog naloga. Pre traenja dopunskog
naloga inspektor vri obezbeenje dokaza ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz
nee moi docnije izvesti ili da e njegovo izvoenje biti oteano.

Dopunski nalog iz stava 4. ovog lana nije potreban kada je neophodno da se preduzmu
hitne mere radi spreavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi,
ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet, to se posebno obrazlae u zapisniku o
inspekcijskom nadzoru.

Nalog za inspekcijski nadzor moe da se dopuni i kada je neophodno poveati broj

inspektora koji vre nadzor i produiti trajanje nadzora.

Ako u toku vrenja inspekcijskog nadzora inspektor otkrije nezakonitost koja je izvan granica
nalogom utvrenog predmeta inspekcijskog nadzora, a nije u bliskoj vezi sa tim predmetom,
pri emu su ispunjeni uslovi za vanredan inspekcijski nadzor u skladu sa lanom 6. stav 3.
ovog zakona, inspektor za vrenje tog nadzora koji je izvan granica utvrenog predmeta
pribavlja zaseban nalog za vanredan inspekcijski nadzor. U zahtevu za izdavanje zasebnog
naloga inspektor obrazlae potrebu izdavanja tog naloga. Pre traenja zasebnog naloga
inspektor vri obezbeenje dokaza ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz nee
moi docnije izvesti ili da e njegovo izvoenje biti oteano.

Nalog se izdaje za redovan, vanredan i dopunski inspekcijski nadzor, s tim da je vanredan i

dopunski inspekcijski nadzor mogu i bez naloga za inspekcijski nadzor, odnosno bez
dopunskog ili zasebnog naloga iz st. 4. i 7. ovog lana, kada to zahtevaju razlozi spreavanja
ili otklanjanja neposredne opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili biljni ili
ivotinjski svet, to se obrazlae u zapisniku o inspekcijskom nadzoru.

Za kontrolni inspekcijski nadzor ne izdaje se nalog.

Obavetenje o predstojeem inspekcijskom nadzoru

lan 17

Inspektor u pisanom obliku obavetava nadziranog subjekta o predstojeem inspekcijskom

nadzoru, najkasnije tri radna dana pre poetka nadzora.

Obavetenje sadri i podatke o internet stranici na kojoj je dostupna kontrolna lista.

Ako nije u mogunosti da izvri terenski inspekcijski nadzor u vreme odreeno u

obavetenju, inspektor o tome blagovremeno na podesan nain obavetava nadziranog
subjekta.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, inspekcijski nadzor moe da pone bez obavetavanja
nadziranog subjekta o predstojeem nadzoru kada postoje razlozi za neodlono postupanje
ili opravdana bojazan da bi obavetenje umanjilo ostvarenje cilja inspekcijskog nadzora ili
kada to nalae zatita javnog interesa, odnosno otklanjanje opasnosti po ivot ili zdravlje
ljudi, imovinu, prava i interese zaposlenih i drugih radno angaovanih lica, privredu, ivotnu
sredinu, biljni ili ivotinjski svet, komunalni red ili bezbednost, saglasno delokrugu inspekcije,
s tim to se razlozi za izostavljanje obavetenja navode u nalogu za inspekcijski nadzor.

Kada nalog za inspekcijski nadzor nije izdat, razlozi za izostavljanje obavetenja unose se u
zapisnik.

Pokretanje postupka inspekcijskog nadzora

lan 18

Postupak inspekcijskog nadzora pokree se i vodi po slubenoj dunosti ili povodom zahteva
nadziranog subjekta za vrenje inspekcijskog nadzora, kao i povodom zahteva drugog lica
kome je posebnim zakonom priznato svojstvo stranke u postupku.

Kod ocene o postojanju razloga za pokretanje postupka po slubenoj dunosti inspektor

uzima u obzir predstavke.

Predstavke imaju dejstvo inicijative za pokretanje postupka, a podnosioci tih inicijativa

nemaju svojstvo stranke u postupku koji se moe pokrenuti na osnovu te inicijative.

Inspektor nee pokrenuti postupak po slubenoj dunosti na osnovu predstavke ako je

procenjen neznatan rizik ili je posredi zloupotreba prava.

Kad inspektor utvrdi da ne postoje uslovi za pokretanje postupka po slubenoj dunosti u

skladu sa stavom 4. ovog lana, obavestie o tome podnosioca predstavke to je pre
mogue, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predstavke.

Na zahtev podnosioca predstavke, inspektor obavetava podnosioca predstavke kako je

postupio sa predstavkom, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a o ishodu
pokrenutog postupka vanrednog inspekcijskog nadzora - najkasnije u roku od 15 dana od
dana okonanja postupka.

Inspekcijski nadzor poinje kad inspektor urui nadziranom subjektu, odnosno prisutnom licu
nalog za inspekcijski nadzor.

Ako nadzirani subjekat, odnosno prisutno lice odbija uruenje naloga za inspekcijski nadzor,
smatra se da inspekcijski nadzor poinje pokazivanjem naloga i predoavanjem njegove
sadrine nadziranom subjektu, odnosno prisutnom licu.

Kada u skladu sa zakonom nalog za inspekcijski nadzor nije izdat, inspekcijski nadzor
poinje preduzimanjem prve radnje inspektora s tim ciljem.

Vreme inspekcijskog nadzora

lan 19
Inspekcijski nadzor nad nadziranim subjektom koji je pravno lice, preduzetnik ili drugi
organizacioni oblik preko koga fizika ili pravna lica obavljaju delatnost ili vre aktivnost, vri
se u radno vreme tog nadziranog subjekta.

Izuzetno, inspekcijski nadzor mogu je i van radnog vremena nadziranog subjekta iz stava 1.
ovog lana: kada postoje razlozi za neodlono postupanje; kada je rizik visok ili kritian; kada
je neophodno da se preduzmu hitne mere radi spreavanja ili otklanjanja neposredne
opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet.

Inspekcijski nadzor nad nadziranim subjektom koji je fiziko lice vri se u vreme primereno
svrsi vrenja inspekcijskog nadzora.

Prava i dunosti nadziranog subjekta

lan 20

Nadzirani subjekti imaju jednaka prava i obaveze u inspekcijskom nadzoru, to ukljuuje i

pravo da inspekcija jednako postupa u istim ili bitno slinim situacijama prema svim
nadziranim subjektima.

Nadzirani subjekat u postupku inspekcijskog nadzora ima pravo: da bude upoznat sa

predmetom i trajanjem postupka, nalogom za inspekcijski nadzor i drugim aktima donetim u
postupku; da bude upoznat sa pravima i dunostima koje ima u vezi sa inspekcijskim
nadzorom; da se izjasni o injenicama bitnim za potpuno i pravilno utvrivanje injeninog
stanja i ponuenim dokazima; da uestvuje u izvoenju dokaza, postavlja pitanja svedocima
i vetacima, iznosi injenice koje su od znaaja za inspekcijski nadzor; da predlae dokaze i
iznosi pravne tvrdnje; da zahteva preventivno delovanje; da upozori inspektora na tajnost
informacija koje mu ini dostupnim; da ukae na nezakonitosti u postupku i da zahteva da se
one otklone; da zahteva naknadu tete koja mu je prouzrokovana nezakonitim inspekcijskim
nadzorom.

Ako vie inspekcija vri zajedniki nadzor, nadzirani subjekat ima pravo da inspektoru uskrati
davanje podataka i izjava koje je dao jednom od inspektora u tom nadzoru.

Nadzirani subjekat ima pravo da inspektoru uskrati davanje podataka i izjava o predmetu
ranije izvrenog nadzora, osim ako su se ti podaci u meuvremenu promenili, kao i kada je
davanje podataka neophodno radi preduzimanja hitnih mera radi spreavanja ili otklanjanja
opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet.

Kada je uredno obaveten o predstojeem inspekcijskom nadzoru, nadzirani subjekat duan

je da bude prisutan na mestu vrenja nadzora, osim ako postoje naroito opravdane
okolnosti koje ga u tome spreavaju, o emu je duan da blagovremeno na podesan nain
obavesti inspekciju.

Ako nadzirani subjekat koji je uredno obaveten o predstojeem inspekcijskom nadzoru ne

bude prisutan na mestu vrenja nadzora, a ne postoje okolnosti iz stava 5. ovog lana,
inspekcijski nadzor se vri u prisustvu slubenog ili drugog lica koje se zatekne na mestu
vrenja inspekcijskog nadzora.

Nadzirani subjekat duan je da inspektoru koji mu predoi slubenu legitimaciju i urui nalog
za inspekcijski nadzor, kada je on izdat, odnosno koji postupi u skladu sa lanom 18. st. 8. i
9. ovog zakona, omogui nesmetan inspekcijski nadzor, to podrazumeva naroito da: stavi
na raspolaganje odgovarajui radni prostor za terenski nadzor; obezbedi uvid u poslovne
knjige, opte i pojedinane akte, evidencije, izvetaje, ugovore, privatne isprave i drugu
dokumentaciju nadziranog subjekta od znaaja za inspekcijski nadzor, a u obliku u kojem ih
poseduje i uva; omogui pristup lokaciji, zemljitu, objektima, poslovnom i drugom
nestambenom prostoru, postrojenjima, ureajima, opremi, priboru, vozilima i drugim
namenskim prevoznim sredstvima, drugim sredstvima rada, proizvodima, predmetima koji se
stavljaju u promet, robi u prometu i drugim predmetima kojima obavlja delatnost ili vri
aktivnost, kao i drugim predmetima od znaaja za inspekcijski nadzor; blagovremeno prui
potpune i tane podatke koji su mu dostupni, a ako neto od toga ne moe - da razloge za to
pisano obrazloi inspektoru.

Nadzirani subjekat duan je da se na zahtev inspektora usmeno ili pisano izjasni o predmetu
nadzora.

Nadzirani subjekat duan je da potuje integritet i slubeno svojstvo inspektora.

Nadzirani subjekat ima i druga prava i obaveze utvrene ovim i drugim zakonom.

Ovlaenja inspektora radi utvrivanja injenica

lan 21

Inspektor je ovlaen da radi utvrivanja injenica:

1) izvri uvid u javne isprave i podatke iz registara i evidencija koje vode nadleni dravni
organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave i drugi imaoci
javnih ovlaenja ako su neophodni za inspekcijski nadzor, a nije mogao da ih pribavi po
slubenoj dunosti, i da ih kopira, u skladu sa zakonom;

2) izvri uvid u linu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom koja je podobna da se identifikuju
ovlaena lica u nadziranom subjektu, druga zaposlena ili radno angaovana lica, fizika lica
koja su nadzirani subjekti, svedoci, slubena lica i zainteresovana lica, kao i fizika lica
zateena na mestu nadzora;

3) uzima pisane i usmene izjave nadziranih subjekata - fizikih lica i zastupnika, odnosno
ovlaenih lica u nadziranom subjektu - pravnom licu i drugih zaposlenih ili radno
angaovanih lica, svedoka, slubenih lica i zainteresovanih lica, i da ih poziva da daju izjave
o pitanjima od znaaja za inspekcijski nadzor;

4) naloi da mu se u odreenom roku stave na uvid poslovne knjige, opti i pojedinani akti,
evidencije, ugovori i druga dokumentacija nadziranog subjekta od znaaja za inspekcijski
nadzor, a u obliku u kojem ih nadzirani subjekat poseduje i uva;

5) vri uviaj, odnosno pregleda i proverava lokaciju, zemljite, objekte, poslovni i drugi
nestambeni prostor, postrojenja, ureaje, opremu, pribor, vozila i druga namenska prevozna
sredstva, druga sredstva rada, proizvode, predmete koji se stavljaju u promet, robu u
prometu i druge predmete kojima obavlja delatnost ili vri aktivnost, kao i druge predmete od
znaaja za inspekcijski nadzor;

6) uzme potrebne uzorke radi njihovog ispitivanja i utvrivanja injeninog stanja, u skladu sa
posebnim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona;

7) fotografie i snimi prostor u kome se vri inspekcijski nadzor i druge stvari koje su predmet
nadzora;
8) preduzme druge radnje radi utvrivanja injeninog stanja prema ovom i posebnom
zakonu.

Ako nadzirani subjekat obavlja delatnost preko organizacionih jedinica u svom sastavu koje
se nalaze na razliitim adresama, inspekcijski nadzor u pogledu zajednikih elemenata
poslovanja ili postupanja i unutranjih pravila, optih akata i procesa nadziranog subjekta vri
inspekcija nadlena prema mestu sedita tog nadziranog subjekta.

U vrenju inspekcijskog nadzora prema organizacionoj jedinici nadziranog subjekta iz stava

2. ovog lana, inspekcija nadlena za inspekcijski nadzor nad poslovanjem organizacione
jedinice duna je da pribavi podatke i informacije o zajednikim elementima poslovanja ili
postupanja, unutranjim pravilima, optim aktima i procesima ovog subjekta od inspekcije
nadlene prema mestu sedita tog nadziranog subjekta.

U sluaju neujednaenog postupanja inspekcije ili vie inspekcija u vrenju inspekcijskog

nadzora prema organizacionim jedinicima nadziranog subjekta iz stava 2. ovog lana, ovaj
subjekat, odnosno inspekcija moe da zatrai akt o primeni propisa od nadlenog organa ili
organizacije.

Inspektor se stara o tome da vrenjem svojih ovlaenja ne ometa redovan proces rada,
odnosno obavljanja delatnosti i vrenja aktivnosti nadziranog subjekta.

Istovetnost kopija i originala dokumentacije nadziranog subjekta potvruje nadzirani subjekat

svojim peatom i potpisom.

Ministar nadlean za odgovarajuu oblast inspekcijskog nadzora, odnosno imalac javnih

ovlaenja koji vri inspekcijski nadzor u odreenoj oblasti, ovlaen je da blie uredi uslove i
nain uzimanja i ispitivanja uzoraka.

Uviaj u stambenom prostoru

lan 22

Radi utvrivanja injenica inspekcija mora da pribavi pisanu naredbu nadlenog suda ako
namerava da izvri uviaj u stambenom prostoru ili drugom prostoru koji ima istu, slinu ili
povezanu namenu (u daljem tekstu: stambeni prostor), osim kada se uviaj vri na zahtev ili
uz izriit pisani pristanak vlasnika ili korisnika, odnosno draoca stambenog prostora, koji se
moe dati i na licu mesta. Pristanak moe biti i usmeni, kada je neophodno da se preduzmu
hitne mere radi spreavanja ili otklanjanja opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi, imovinu vee
vrednosti, ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet, to se posebno obrazlae u zapisniku.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, kada je neophodno da se preduzmu hitne mere radi
spreavanja ili otklanjanja opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi, imovinu vee vrednosti, ivotnu
sredinu ili biljni ili ivotinjski svet, ukoliko postoji izvor tete koji potie iz stambenog prostora,
a vlasnik ili korisnik, odnosno dralac stambenog prostora je nepoznat, nedostupan, due
odsutan ili je preminuo, a zaostavtina nije raspodeljena, inspekcija bez odlaganja o tome
obavetava druge organe i organizacije radi hitnog preduzimanja radnji i mera iz njihovog
delokruga i predlae sudu da izda naredbu za vrenje uviaja u stambenom prostoru,
obrazlaui u predlogu i posebno u zapisniku razloge za takvo postupanje.

Inspekcija podnosi pisani predlog za izdavanje naredbe o vrenju uviaja u stambenom

prostoru osnovnom sudu.
Predlog iz stava 3. ovog lana obavezno sadri: oznaenje i opis stambenog prostora;
oznaenje inspekcije koja bi vrila uviaj; svrhu vrenja uviaja; uslove pod kojima treba
izvriti uviaj, ukljuujui pomo policije; injenice koje treba da se dokau vrenjem uviaja;
radnje koje treba da se izvedu tokom uviaja; razloge zbog kojih se smatra da treba izvriti
uviaj; oekivano trajanje uviaja. Predlogom moe da se trai i dozvola za vrenje
pretresanja stambenog prostora i stvari u njemu.

Sud moe da zatrai od inspekcije koja je podnela predlog dodatna objanjenja i dokaze,
kako bi utvrdio osnovanost i potpunost predloga.

Postupak za izdavanje naredbe je hitan. Sud o potpunom predlogu odluuje bez odlaganja, a
najkasnije u roku od 48 asova od podnoenja potpunog predloga.

Sud o predlogu za izdavanje naredbe odluuje po pravilima parninog postupka za

obezbeenje dokaza.

Sud dozvoljava uviaj u stambenom prostoru kada postoje osnovi sumnje: da se u njemu
vre nedozvoljene delatnosti ili aktivnosti ili da se one vre suprotno propisima; da se u
njemu uvaju predmeti, ivotinje ili druge stvari suprotno propisima; da neregistrovani
subjekat obavlja delatnost u stambenom prostoru; da e prilikom uviaja biti otkrivene druge
nezakonitosti koje zahtevaju da se preduzmu hitne mere radi spreavanja ili otklanjanja
opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi, imovinu vee vrednosti, ivotnu sredinu ili biljni ili
ivotinjski svet.

Sud dozvoljava pretresanje stambenog prostora i stvari u njemu kada postoji osnovana
sumnja da e se pretresom nai predmet ili tragovi koji mogu biti znaajni za postupak.

Naredba sadri: naziv suda koji je dozvolio uviaj; oznaenje i opis stambenog prostora u
kome se vri uviaj; oznaenje inspekcije kojoj je dozvoljeno da izvri uviaj; svrhu uviaja;
uslove pod kojima e uviaj biti izvren, ukljuujui pomo policije; injenice koje treba da se
dokau vrenjem uviaja; radnje koje treba da se izvedu tokom uviaja; razloge zbog kojih
se smatra da treba izvriti uviaj; oekivano trajanje uviaja; dozvolu za pretresanje
stambenog prostora i stvari u njemu - kada je to dozvoljeno; druge podatke od znaaja za
vrenje uviaja.

Inspekcija je ovlaena da zapone uviaj u stambenom prostoru najkasnije u roku od osam

dana od dana izdavanja naredbe.

Uviaj u stambenom prostoru vri se u prisustvu dva punoletna lica kao svedoka i
ograniava na deo kojim se ostvaruje svrha nadzora. Vlasnik ili korisnik, odnosno dralac
stambenog prostora ima pravo da sam ili preko svog punomonika prisustvuje vrenju
uviaja u stambenom prostoru.

Izuzetno, uviaj moe zapoeti i u odsustvu lica iz stava 12. ovog lana kada je to
neophodno radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, to se
posebno obrazlae u zapisniku.

Dunosti treih lica

lan 23

Trea lica duna su da inspektoru dozvole pristup poslovnom i drugom nestambenom

prostoru, zemljitu ili objektu iji su vlasnici ili korisnici, odnosno draoci kada je verovatno da
nadzirani subjekat u ili na njemu obavlja delatnost ili vri aktivnost ili da se tu nalaze predmeti
od znaaja za inspekcijski nadzor, kao i prelazak preko zemljita ili prostora u tu svrhu. Ako
trea lica ne omogue inspekcijski nadzor, inspektor ima prema njima ovlaenja kao prema
nadziranom subjektu.

Trea lica koja raspolau dokazima i drugim podacima potrebnim za inspekcijski nadzor
duna su da ih prue inspektoru i omogue mu sasluanje svedoka, u roku od tri dana od
zahteva inspektora.

Privremeno oduzimanje predmeta radi obezbeenja dokaza

lan 24

Inspektor u postupku inspekcijskog nadzora privremeno oduzima dokumentaciju, robu i

druge predmete, odnosno njihov odgovarajui deo, ako je posebnim zakonom propisano
njihovo oduzimanje radi obezbeenja dokaza u postupku koji se vodi za krivino delo,
privredni prestup ili prekraj, odnosno u drugom odgovarajuem pravnom postupku, na
nain, pod uslovima i u roku propisanim tim zakonom. Inspektor sa oduzetim predmetima
postupa u skladu sa posebnim zakonom.

Kada posebnim zakonom nije propisano privremeno oduzimanje predmeta, inspektor je

ovlaen da ih privremeno oduzme u postupku inspekcijskog nadzora radi obezbeenja
dokaza u ovom postupku kada postoji opravdana bojazan da se neki dokaz nee moi
docnije izvesti ili da e njegovo izvoenje biti oteano, pod uslovom da je priroda predmeta
takva da je za izvoenje dokaza neophodno njegovo oduzimanje.

Inspektor izdaje nadziranom subjektu potvrdu o predmetu u postupku inspekcijskog nadzora,

koja sadri podatke o nadziranom subjektu, vremenu i mestu oduzimanja predmeta,
pravnom osnovu oduzimanja predmeta, predmete tano naznaene po vrsti, koliini i drugim
svojstvima bitnim za identifikaciju, potpis nadziranog subjekta, odnosno ovlaenog lica
nadziranog subjekta, odnosno konstataciju da je lice odbilo da potpie potvrdu i ime i
prezime i potpis inspektora.

Inspekcija obezbeuje uvanje privremeno oduzetih predmeta.

Inspekcija ne sme da raspolae privremeno oduzetim predmetima, osim ako ovim ili drugim
zakonom drukije nije propisano.

Ako su oduzeti predmeti podloni kvarenju, ivotinje uginuu ili ako su trokovi uvanja
predmeta znatni, inspektor e odrediti da se oni prodaju, ako ovi predmeti ispunjavaju
propisane uslove za stavljanje u promet, i o tome obavetava organ, odnosno organizaciju
nadlenu za voenje odgovarajueg postupka. Inspektor sainjava video ili fotografski zapis
ovih predmeta.

Novac dobijen prodajom deponuje se do odluke nadlenog organa.

Predmeti iz stava 6. ovog lana koji se ne mogu prodati, odnosno staviti u promet ili koristiti
zbog zdravstvenih, veterinarskih, fitosanitarnih, sigurnosnih ili drugih razloga propisanih
zakonom unitavaju se pod nadzorom, u skladu sa propisima.

Trokove unitenja snosi vlasnik predmeta, a ako je on nepoznat ili nedostupan, trokove
unitenja snosi inspekcija. Inspekcija ima pravo na naknadu ovih trokova od vlasnika
predmeta, poto se on utvrdi, odnosno postane dostupan.
 Mere upravljene prema nadziranom subjektu i njihova srazmernost

lan 25

Nadziranom subjektu inspektor moe izrei upravnu meru, i to preventivnu meru, meru za
otklanjanje nezakonitosti, posebnu meru naredbe, zabrane ili zaplene ili meru za zatitu
prava treih lica.

Inspektor izrie one mere koje su srazmerne procenjenom riziku i otkrivenim, odnosno
verovatnim nezakonitostima i tetnim posledicama, tako da se rizikom delotvorno upravlja, i
kojima se najpovoljnije po nadziranog subjekta postiu cilj i svrha zakona i drugog propisa.

Inspektor se obavezno stara o tome da mere iz stava 2. ovog lana budu srazmerne
ekonomskoj snazi nadziranog subjekta, da se njihove tetne posledice svedu na najmanju
meru i nastavi odrivo poslovanje i razvoj nadziranog subjekta.

Preventivne mere

lan 26

Inspektor reenjem izrie odgovarajue preventivne mere ako je to potrebno da bi se spreio

nastanak nezakonitosti i tetnih posledica.

Preventivne mere jesu:

1) upozoravanje nadziranog subjekta o njegovim obavezama iz zakona i drugih propisa, kao

i o propisanim radnjama i merama upravljenim prema nadziranom subjektu i sankcijama za
postupanja suprotna tim obavezama;

2) ukazivanje nadziranom subjektu na mogunost nastupanja tetnih posledica njegovog

poslovanja ili postupanja;

3) nalaganje nadziranom subjektu preduzimanja ili uzdravanja od odreenih radnji radi

otklanjanja uzroka verovatnih tetnih posledica, kao i odgovarajuih mera predostronosti u
cilju spreavanja nastanka moguih tetnih posledica;

4) druge mere kojima se postie preventivna uloga inspekcijskog nadzora.

Preventivne mere mogu se izrei i nepoznatom subjektu inspekcijskog nadzora.

Neregistrovanom subjektu se ne moe izrei preventivna mera.

Mere za otklanjanje nezakonitosti

lan 27

Ako otkrije nezakonitost u poslovanju ili postupanju nadziranog subjekta, inspektor mu

ukazuje na nezakonitost i opominje ga zbog toga, u skladu sa ovlaenjima propisanim u
posebnom zakonu nalae ili predlae mere i ostavlja primeren rok za otklanjanje
nezakonitosti i tetnih posledica i ispunjavanje propisanih obaveza, i to unosi u zapisnik o
inspekcijskom nadzoru.
Nadzirani subjekat duan je da pisano obavesti inspektora o tome da li je u ostavljenom roku
preduzeo mere koje su mu naloene, odnosno predloene, otklonio nezakonitost i tetne
posledice i ispunio propisane obaveze, i ako jeste - inspektor okonava postupak u skladu sa
lanom 37. stav 2. ovog zakona.

Radi utvrivanja da li su blagovremeno preduzete naloene, odnosno predloene mere,

nezakonitost i tetne posledice otklonjene i propisane obaveze ispunjene, inspektor je
ovlaen da od nadziranog subjekta trai da uz obavetenje iz stava 2. ovog lana priloi
dokumentaciju, odnosno drugi materijal (fotografije i dr) iz koga je vidljivo da su utvrena
nezakonitost i njene tetne posledice otklonjene, a propisane obaveze ispunjene.

Ako nadzirani subjekat u ostavljenom roku ne preduzme mere koje su mu naloene,

odnosno predloene, ne otkloni nezakonitost i tetne posledice i ne ispuni propisane
obaveze, inspektor donosi reenje kojim izrie mere za otklanjanje nezakonitosti i tetnih
posledica i ispunjavanje propisanih obaveza.

Inspektor moe bez odlaganja doneti reenje kojim izrie mere za otklanjanje nezakonitosti,
bez prethodnog ukazivanja na nezakonitost i ostavljanja roka za otklanjanje nezakonitosti i
tetnih posledica i ispunjavanje propisanih obaveza, ako to nalae neophodnost
preduzimanja hitnih mera radi spreavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po ivot ili
zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet.

Inspektor moe istovremeno izrei vie mera za otklanjanje nezakonitosti.

Posebne mere naredbe, zabrane i zaplene

lan 28

Ako nadzirani subjekat ne otkloni nezakonitost u ostavljenom roku, inspektor je ovlaen da

donese reenje i izrekne meru kojom, do otklanjanja nezakonitosti, nadziranom subjektu
zabranjuje obavljanje delatnosti ili vrenje aktivnosti ili zaplenjuje dokumentaciju, robu i druge
predmete koji su nadziranom subjektu posluili za povredu propisa ili su time nastali.

Inspektor je ovlaen da, bez ostavljanja roka za otklanjanje nezakonitosti, izrekne meru
zabrane obavljanja delatnosti ili vrenja aktivnosti ili zaplene predmeta ili dokumentacije ako
je neophodno da se, saglasno delokrugu inspekcije, preduzmu hitne mere radi spreavanja
ili otklanjanja neposredne opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi, imovinu vee vrednosti, prava i
interese zaposlenih i radno angaovanih lica, privredu, ivotnu sredinu, biljni ili ivotinjski
svet, javne prihode vee vrednosti, nesmetan rad organa i organizacija, komunalni red ili
bezbednost.

Inspektor koji zabrani obavljanje delatnosti ili vrenje aktivnosti ima pravo da naredi da se
nadziranom subjektu zapeate poslovne i proizvodne prostorije, objekti i drugi prostor u
kome obavlja delatnost ili vri aktivnost ili koji tome slui, postrojenja, ureaji, oprema, pribor,
sredstva rada i drugi predmeti kojima obavlja delatnost ili vri aktivnost.

Inspektor moe izrei i drugu posebnu meru naredbe, zabrane ili zaplene (npr. mera
povlaenja ili opozivanja proizvoda, mere ogranienja, mera unitavanja predmeta, mera
uklanjanja objekta i dr), kad je to odreeno posebnim zakonom.

Mere za zatitu prava treih lica

lan 29
Ako je nadzirani subjekat, povreujui zakon ili drugi propis, omeo ostvarivanje, odnosno
povredio prava ili pravne interese treih lica, inspektor mora da trea lica, na njihov zahtev,
upozna sa svojim nalazom, merama koje je izrekao i drugim podacima bitnim za ostvarivanje
njihovih prava.

Ako je to potrebno radi zatite prava ili pravnih interesa treih lica, inspektor moe da donese
zakljuak kojim objavljuje svoje reenje ili njegov saetak na odreeno vreme na vidljivom
mestu u poslovnim prostorijama nadziranog subjekta ili na njihovom ulazu, u javnim
glasilima, na svojoj internet stranici ili na drugi nain, o troku nadziranog subjekta, vodei
rauna o pravnoj zatiti treih lica, ekonominosti i javnosti obavetavanja.

Postupanje inspekcije u pogledu delatnosti ili aktivnosti nadziranog subjekta

koja je u delokrugu druge inspekcije

lan 30

Ako inspektor nae da je nadzirani subjekat povredio zakon ili drugi propis iju primenu
nadzire druga inspekcija, duan je da, prema svom znanju i iskustvu, o stanju koje je zatekao
sastavi zapisnik, kojeg bez odlaganja prosleuje inspekciji u ijem delokrugu je delatnost
koju obavlja ili aktivnost koju vri nadzirani subjekat, kao i drugom nadlenom organu i
Koordinacionoj komisiji, radi preduzimanja radnji i mera iz delokruga te inspekcije, odnosno
vrenja zajednikog inspekcijskog nadzora ili saradnje u obavljanju poslova.

Inspektor koji zatekne neregistrovanog subjekta kako se bavi delatnou ili vri aktivnost iz
delokruga druge inspekcije, o zateenom stanju, bez odlaganja, obavetava poresku
inspekciju i inspekciju u ijem delokrugu je delatnost koju obavlja ili aktivnost koju vri
neregistrovani subjekat, kao i druge nadlene organe.

Inspektor koji uoi da je u pogledu obavljanja delatnosti ili vrenja aktivnosti nadziranog
subjekta koja je u delokrugu druge inspekcije neophodno preduzeti hitne mere radi
spreavanja ili otklanjanja opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi, imovinu vee vrednosti, ivotnu
sredinu ili biljni ili ivotinjski svet, o zateenom stanju, bez odlaganja, obavetava inspekciju
u ijem delokrugu je delatnost koju obavlja ili aktivnost koju vri nadzirani subjekat i sektor
koji obavlja poslove koji se odnose na vanredne situacije u okviru ministarstva nadlenog za
unutranje poslove, koji preduzimaju odgovarajue radnje i mere za spreavanje nastanka
tetne posledice.

Neposredno po obavetavanju iz st. 2. i 3. ovog lana, inspektor sainjava slubenu beleku

o zateenom stanju i uinjenim obavetenjima.

Akt o primeni propisa

lan 31

Akt o primeni propisa izdaje i na internet stranici objavljuje inspekcija, odnosno nadleni
organ ili organizacija ili organizaciona jedinica, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev fizikog ili
pravnog lica, u roku za davanje miljenja utvrenim zakonom kojim se ureuje dravna
uprava.

Nadziranom subjektu koji je postupio prema aktu o primeni propisa ne moe, u pogledu
predmeta akta o primeni propisa, biti izreena mera upravljena prema nadziranom subjektu.

Izuzetno, i u tom sluaju, moe biti izreena mera upravljena prema nadziranom subjektu:
1) ako je, posle izdavanja akta o primeni propisa, promenjen propis tako da se drukije
ureuje predmet akta o primeni propisa, a na internet stranici je objavljeno obavetenje o
promeni propisa;

2) ako je akt o primeni propisa bio netaan, a inspekcija ili drugi nadleni organ ili
organizacija koja je izdala akt o primeni propisa obavesti ovo lice o tome, pri emu je od
obavetenja do poetka postupka inspekcijskog nadzora bilo dovoljno vremena da ovo lice
otkloni nezakonitost koja je nastala usled netanog akta o primeni propisa;

3) ako je izricanje mera neophodno radi spreavanja ili otklanjanja opasnosti po ivot ili
zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet, s tim da u tom sluaju lice ima pravo
na naknadu pretrpljene tete;

4) ako inspekcija utvrdi da je nadzirani subjekat - neregistrovani subjekat.

Ako su akt o primeni propisa sainili drugi organ ili organizacija ili organizaciona jedinica, koji
su, saglasno drugom propisu, nadleni za davanje strunih objanjenja o primeni odreenog
propisa, a inspektor utvrdi ili smatra da je akt o primeni propisa netaan, o tome obavetava
nadleni organ, organizaciju ili organizacionu jedinicu koja je sainila taj akt.

U postupku koji se vodi pred sudom ili drugim organom za delo kanjivo zakonom ili drugim
propisom protiv lica koje je postupilo prema aktu o primeni propisa, smatra se da je ovo lice
propust uinilo u pravnoj zabludi, osim kada su ispunjeni uslovi iz stava 3. ta. 1), 2) i 4) ovog
lana.

Teret dokazivanja da lice iz stava 5. ovog lana nije bilo u pravnoj zabludi snosi suprotna
stranka.

Inspekcijski nadzor kod nepoznatog subjekta i u sluaju nepoznatog

ovlaenog lica nadziranog subjekta

lan 32

Inspektor koji ne moe da utvrdi ko je nadzirani subjekat ili ovlaeno lice nadziranog
subjekta ostavlja na mestu nadzora poziv tom subjektu, odnosno licu da odreenog dana i
asa prisustvuje inspekcijskom nadzoru.

Kasnije oteenje, unitenje ili uklanjanje poziva ne utie na valjanost dostavljanja.

Ako se nepoznati subjekat, odnosno ovlaeno lice ne odazove ovom pozivu, inspekcijski
nadzor se vri u prisustvu slubenog ili drugog lica koje se zatekne na mestu vrenja
inspekcijskog nadzora.

Inspektor je duan da istakne reenje kojim je izrekao mere za otklanjanje nezakonitosti na

vidnom mestu na objektu ili predmetu koji je bio predmet inspekcijskog nadzora, ime se
smatra da je izvrena uredna dostava, to se konstatuje u zapisniku o inspekcijskom
nadzoru.

Poseban postupak prema neregistrovanom subjektu

lan 33
Neregistrovani subjekat je nadzirani subjekat i nad njim se vri inspekcijski nadzor i prema
njemu se primenjuju odredbe ovog zakona.

U inspekcijskom nadzoru nad subjektom upisanim u osnovni registar, koji obavlja odreenu
delatnost ili vri odreenu aktivnost, a nije upisan u odgovarajui posebni registar ili
evidenciju koju vodi drugi nadleni organ ili organizacija ili to ini bez saglasnosti nadlenog
organa ili organizacije (dozvola, odobrenje, reenje, miljenje, uverenje, licenca, sertifikat,
akreditacija, potvrda, ovlaenje, akt o saglasnosti, akt o uslovima i dr) ili bez prijave
nadlenom organu ili organizaciji, kada je ovaj upis, saglasnost ili prijava propisana kao uslov
za obavljanje te delatnosti ili vrenje te aktivnosti, inspekcija prema tom subjektu ima i vri
sva ovlaenja i dunosti koje ima i vri prema neregistrovanom subjektu i na njega se
primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na neregistrovanog subjekta.

U inspekcijskom nadzoru nad nadziranim subjektom kod koga se zatekne lice koje bez
ugovora o radu ili drugog valjanog pravnog osnova radi kod tog subjekta, inspekcija prema
tom nadziranom subjektu ima i vri ovlaenja i dunosti koje su propisane posebnim
zakonom i na ovog nadziranog subjekta se primenjuju odredbe stava 4. ovog lana.

Inspekcijski nadzor nad neregistrovanim subjektom vri se prema planu inspekcijskog

nadzora, ali i kad nije predvien planom inspekcijskog nadzora, bez obavetenja o
predstojeem inspekcijskom nadzoru, bez izdavanja naloga za inspekcijski nadzor i u
granicama predmeta koje inspektor utvruje tokom trajanja inspekcijskog nadzora.

Reenje o merama za otklanjanje nezakonitosti, zabrane obavljanja delatnosti ili vrenja

aktivnosti i zaplene robe, dokumentacije i drugih predmeta koji su neregistrovanom subjektu
posluili za nezakonito obavljanje delatnosti ili vrenje aktivnosti ili su time nastali donosi se
odmah poto inspektor otkrije neregistrovanog subjekta.

Reenje se odmah dostavlja neregistrovanom subjektu i njime mu se: nalae da bez

odlaganja pokrene postupak za upis u osnovni registar, odnosno u odgovarajui posebni
registar ili evidenciju koju vodi nadleni organ ili organizacija ili pribavljanja saglasnosti
nadlenog organa ili organizacije ili prijave nadlenom organu ili organizaciji; zabranjuje da
obavlja delatnost ili vri aktivnost do ispunjenja za to propisanih uslova; zaplenjuje roba,
dokumentacija i drugi predmeti koji su mu posluili za nezakonito obavljanje delatnosti ili
vrenje aktivnosti ili su time nastali; nalae da otkloni druge otkrivene nezakonitosti.

alba ne odlae izvrenje reenja.

Sa robom, dokumentacijom i drugim predmetima koje zapleni, inspekcija postupa na nain

ureen posebnim zakonom.

ta se ne smatra obavljanjem delatnosti ili vrenjem aktivnosti

neregistrovanog subjekta

lan 34

Ne smatra se obavljanjem delatnosti ili vrenjem aktivnosti neregistrovanog subjekta, kada je

za obavljanje delatnosti ili vrenje aktivnosti zakonom iskljuena, odnosno nije predviena
obaveza upisa u osnovni registar, odnosno obaveza upisa u odgovarajui posebni registar ili
evidenciju koju vodi nadleni organ ili organizacija ili nije predviena saglasnost nadlenog
organa ili organizacije ili prijava nadlenom organu ili organizaciji.

Ne smatra se obavljanjem delatnosti ili vrenjem aktivnosti neregistrovanog subjekta lini rad
za sopstvene potrebe, rad lana porodinog domainstva preduzetnika kod tog preduzetnika
bez zasnivanja radnog odnosa u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuju privredna
drutva, kao ni druga porodina, prijateljska ili susedska pomo u radu, uslugama ili
aktivnostima koja se prua fizikom licu koji nije neregistrovani subjekat niti subjekat iz lana
33. stav 2. ovog zakona, bez novane naknade, odnosno druge materijalne koristi, u obimu
koji je uobiajen za takvu vrstu pomoi i u tim odnosima i neredovno, a okolnosti konkretnog
sluaja upuuju na osnovan zakljuak da nije u pitanju rad kod nadziranog subjekta bez
ugovora o radu ili drugog valjanog pravnog osnova.

Ne smatra se obavljanjem delatnosti ili vrenjem aktivnosti neregistrovanog subjekta ni nuni

rad za spreavanje nesree ili otklanjanje posledica prirodnih ili drugih nesrea, volonterski
rad fizikog lica u skladu sa zakonom kojim se ureuje volontiranje, amatersko kulturno i
umetniko stvaralatvo u skladu sa zakonom, izvravanje sudskih i drugih odluka nadlenih
organa i organizacija, obavljanje poslova i aktivnosti lanova u politikim strankama,
sindikatima, udruenjima i drugim nevladinim nedobitnim organizacijama, koji su vezani za
ostvarivanje ciljeva i zadataka tih organizacija, u skladu sa zakonima kojima se ureuju te
organizacije i statutom, i rad u javnom interesu po osnovu izreene kazne.

Zapisnik o inspekcijskom nadzoru

lan 35

Inspektor sainjava zapisnik o inspekcijskom nadzoru.

U zapisnik se unose: podaci iz naloga za inspekcijski nadzor ako je izdat; vreme i mesto
inspekcijskog nadzora, a naroito navoenje osnova i obrazloenje razloga koji su uslovili da
se inspekcijski nadzor vri van radnog vremena nadziranog subjekta u smislu lana 19. stav
2. ovog zakona; opis preduzetih radnji i popis preuzetih dokumenata; podaci o broju uzetih
uzoraka i predlozima koje u vezi sa uzimanjem uzoraka daje ovlaeno lice nadziranog
subjekta; izjave koje su date; opis drugih izvedenih dokaza; zahtevi za izuzee koji su
podneti; utvreno injenino stanje; konstatacija zakonitog poslovanja i postupanja
nadziranog subjekta; opis otkrivenih nezakonitosti, sa navoenjem dokaza na osnovu kojeg
je odreena injenica utvrena i pravnog osnova za utvrivanje nezakonitosti; mere koje se
izriu sa navoenjem pravnog osnova na kome su zasnovane i rokom za postupanje po
njima; odgovarajua obrazloenja; obaveza nadziranog subjekta da obavetava inspektora o
postupanju po merama i rok za to obavetavanje; podaci o podnetim krivinim prijavama,
prijavama za privredni prestup i zahtevima za pokretanje prekrajnog postupka, ako su
podnete, odnosno izdatim prekrajnim nalozima, ako su izdati, odnosno, u skladu sa lanom
42. stav 3. ovog zakona, nepodnoenje zahteva za pokretanje prekrajnog postupka,
odnosno neizdavanje prekrajnog naloga; podaci o drugim merama i radnjama na koje je
inspektor ovlaen, ako su preduzete; rok za davanje primedaba na zapisnik; navoenje da
je zapisnik sa ili bez primedaba proitan licu koje prisustvuje nadzoru; drugi podaci i navodi
od znaaja za inspekcijski nadzor.

Kontrolna lista i analiza odgovarajue strune institucije, odnosno akreditovanog tela ine
sastavni deo zapisnika.

Ovlaeno lice nadziranog subjekta moe da odbije da potpie ili primi zapisnik, to inspektor
konstatuje u pisanom obliku i u zapisniku navodi razloge zbog kojih su potpisivanje ili prijem
zapisnika odbijeni.

Zapisnik se dostavlja nadziranom subjektu u roku od osam radnih dana od zavretka

inspekcijskog nadzora.
Opti obrazac zapisnika o inspekcijskom nadzoru propisuje ministar nadlean za poslove
dravne uprave.

Opti obrazac zapisnika o inspekcijskom nadzoru za inspekcijski nadzor iz izvorne

nadlenosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave propisuje nadleni organ
autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

Primedbe na zapisnik

lan 36

Nadzirani subjekat ima pravo da u pisanom obliku stavi primedbe na zapisnik o

inspekcijskom nadzoru, u roku od pet radnih dana od njegovog prijema.

Inspektor ocenjuje primedbe, sve zajedno i svaku zasebno, i u meusobnoj vezi.

Inspektor moe posle toga da izvri dopunski inspekcijski nadzor, da bi utvrdio injenice na
koje se primedbe odnose.

Ako su u primedbama na zapisnik iznete nove injenice i novi dokazi, zbog kojih treba
izmeniti injenino stanje koje je utvreno u zapisniku ili drukije pravne i druge ocene,
inspektor o tome sastavlja dopunu zapisnika, na koju se ne moe staviti primedba.

Postupajui po primedbama na zapisnik, inspektor moe da izmeni predloenu ili naloenu,

odnosno izreenu meru ili da odustane od nje.

Reenje

lan 37

Reenjem inspektor odluuje o merama upravljenim prema nadziranom subjektu.

Ako inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora ne utvrdi nezakonitosti, nepravilnosti ili

nedostatke, on ne donosi reenje ili zakljuak i tada okonava postupak inspekcijskog
nadzora dostavljanjem nadziranom subjektu zapisnika u kome se navodi da nisu utvrene
nezakonitosti, nepravilnosti ili nedostaci u njegovom poslovanju ili postupanju. Meutim, ako
u vrenju vanrednog utvrujueg, odnosno potvrujueg inspekcijskog nadzora iz lana 6.
stav 4. ovog zakona inspektor ne utvrdi nezakonitosti, nepravilnosti ili nedostatke, on donosi
reenje o ispunjenosti propisanih uslova ili potvrivanju zakonitosti i bezbednosti postupanja
ili poslovanja.

Izuzetno, inspektor moe mere naloiti izricanjem usmenog reenja, kada oceni da se na taj
nain otklanja neposredna opasnost po ivot i zdravlje ljudi, imovinu vee vrednosti, ivotnu
sredinu ili biljni ili ivotinjski svet.

U sluaju nalaganja mera i radnji usmenim reenjem, inspektor je duan da bez odlaganja
saini slubenu beleku o naloenoj meri, kao i da u roku od tri dana od dana izricanja
usmenog reenja, donese pisano reenje.

Ako inspekcija odstupi od reenja koja je ranije donosila u istim ili slinim stvarima, duna je
da u tom reenju posebno obrazloi razloge za odstupanje.

Okonanje postupka bez donoenja reenja

 lan 38

Ako inspektor ne donese reenje po isteku dana okonanja inspekcijskog nadzora

odreenog u nalogu za inspekcijski nadzor, odnosno po isteku zakonskog roka za donoenje
reenja - kada nalog u skladu sa zakonom nije izdat, nadzirani subjekat moe zahtevati da
inspektor okona postupak.

Ako inspektor to ne uini u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva, smatra se da je
postupak obustavljen i da, u pogledu predmeta naloga, odnosno predmeta nadzora - kada
nalog u skladu sa zakonom nije izdat, nisu pronaene nezakonitosti u poslovanju i
postupanju nadziranog subjekta.

Kada je nadzirani subjekat podneo zahtev za vanredni utvrujui ili potvrujui inspekcijski
nadzor, ako inspektor u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva iz stava 1. ovog
lana ne okona postupak, smatra se da je postupak obustavljen i da, u skladu sa lanom 6.
stav 4. ovog zakona, postoji ispunjenost propisanih uslova, odnosno da je potvrena
zakonitost i bezbednost postupanja ili poslovanja nadziranog subjekta.

alba

lan 39

Protiv reenja inspektora moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostave pisanog
reenja.

alba protiv zakljuka protiv koga je dozvoljeno izjaviti albu moe se izjaviti u roku od tri
dana od dana dostavljanja tog zakljuka.

alba odlae izvrenje reenja.

Izuzetno od odredaba stava 3. ovog lana, alba ne odlae izvrenje reenja kada je,
saglasno delokrugu inspekcije, neophodno preduzimanje hitnih mera radi spreavanja ili
otklanjanja opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi, imovinu, prava i interese zaposlenih i radno
angaovanih lica, privredu, ivotnu sredinu, biljni ili ivotinjski svet, javne prihode, nesmetan
rad organa i organizacija, komunalni red ili bezbednost, to se posebno obrazlae u reenju.

alba se predaje organizacionoj jedinici u kojoj je rasporeen inspektor na ije reenje je

izjavljena alba, o emu nadzirani subjekat mora biti pouen u reenju.

U sluaju da je prvostepena odluka inspektora ve jedanput bila ponitena, drugostepeni

organ ne moe je opet ponititi i uputiti predmet inspekciji na ponovni postupak, nego e sam
reiti ovu upravnu stvar.

Upravni spor

lan 40

Odluka drugostepenog organa po albi je konana i protiv nje se moe pokrenuti upravni
spor, u skladu sa zakonom kojim se ureuju upravni sporovi.

Izvrenje reenja

lan 41
Nadzirani subjekat duan je da, u roku od osam dana od dana isteka roka za preduzimanje
mera izreenih reenjem inspektora, obavesti inspekciju o izvrenju izreenih mera, osim
kada je reenjem kojim su naloene hitne mere radi spreavanja ili otklanjanja opasnosti po
ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet odreen krai rok.

Inspektor prati izvrenje reenja koje je doneo i vri kancelarijski ili terenski kontrolni
inspekcijski nadzor da bi utvrdio da li su mere koje su izreene reenjem izvrene i o stanju
izvrenja podnosi redovan meseni izvetaj rukovodiocu inspekcije. Na zahtev rukovodioca
inspekcije, inspektor podnosi posebne izvetaje.

Inspekcija naroito i pojaano prati da li je neregistrovani subjekat bez odlaganja pokrenuo

propisani postupak za upis u odgovarajui registar ili evidenciju, pribavljanja saglasnosti
nadlenog organa ili organizacije ili prijave nadlenom organu ili organizaciji, i da li se
pridrava zabrane obavljanja delatnosti ili vrenja aktivnosti do ispunjenja za to propisanih
uslova, kao i da li je otklonio druge otkrivene nezakonitosti.

Ako su ispunjeni uslovi da se reenje izvri neposrednom prinudom, inspektor moe izvriti
peaenje objekata, prostorija, postrojenja, odnosno kompleksa, maina, opreme ili prostora
(u daljem tekstu: predmeti peaenja), u skladu sa zakonom.

Inspektor koji vri peaenje mora biti opremljen priborom za peaenje, i to slubenim
metalnim peatom, crvenim peatnim voskom (ili plombom sa igom) i trakom za peaenje.

Peaenje se vri isticanjem ili pribijanjem zakljuka o dozvoli izvrenja, odnosno reenja
kojim je odreena mera zabrane obavljanje delatnosti ili vrenja aktivnosti kada alba ne
odlae izvrenje, na vidnom mestu, zatvaranjem predmeta peaenja i utiskivanjem otiska
peata na crvenom tenom peatnom vosku tako da se zahvati traka za peaenje i na taj
nain onemogui ulazak u prostor, odnosno upotreba predmeta peaenja.

Peaenje mora biti izvreno tako da se predmeti peaenja ne mogu otvoriti bez povrede
peata.

Inspektor obavetava nadziranog subjekta da skidanje i povreda slubenog peata

predstavlja krivino delo i sainjava zapisnik o izvrenju reenja.

U postupku izvrenja reenja neposrednom prinudom, moe se odrediti i drugi nain

prinudnog izvrenja kojim e se onemoguiti ulazak, odnosno upotreba predmeta peaenja,
kao i odgovarajue oznaavanje objekata i drugih predmeta, u skladu sa zakonom.

Inspekcija prati poslovanje i postupanje nadziranog subjekta prema kome su izreene i

izvrene mere predviene ovim zakonom, kako bi se obezbedilo da taj subjekat nastavi da
posluje i postupa zakonito i bezbedno, a tetne posledice po zakonom zatiena dobra,
prava i interese spreile ve kada se utvrdi da postoje rani znaci verovatnoe njihovog
nastanka.

Krivina prijava, prijava za privredni prestup, zahtev za pokretanje prekrajnog

postupka, prekrajni nalog i druge radnje i mere na koje je inspektor ovlaen

lan 42

Ako kod nadziranog subjekta otkrije nezakonitost koja je kanjiva prema zakonu ili drugom
propisu, inspektor nadlenom pravosudnom organu podnosi krivinu prijavu, prijavu za
privredni prestup ili zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, odnosno izdaje prekrajni
nalog.

Ako kod nadziranog subjekta otkrije nezakonitost, inspektor preduzima i druge radnje i mere
na koje je zakonom ili drugim propisom ovlaen (npr. iniciranje privremenog ili trajnog
oduzimanja dozvole).

Izuzetno od stava 1. ovog lana, kada je nadzirani subjekat u ostavljenom roku postupio
prema nalogu, odnosno predlogu inspektora za otklanjanje nezakonitosti iz lana 27. stav 1.
ovog zakona, ako se smatra da ta nezakonitost predstavlja prekraj u skladu sa zakonom i
drugim propisom, inspektor protiv tog nadziranog subjekta nee podneti zahtev za pokretanje
prekrajnog postupka, odnosno nee mu izdati prekrajni nalog kada najvii iznos zapreene
kazne za prekraj ne prelazi 100.000 dinara i nije propisana zatitna mera, pod uslovom da
tetne posledice nisu nastupile, kao i kada su takve posledice nastupile, ali ih je nadzirani
subjekat otklonio pre poinjanja postupka inspekcijskog nadzora ili u roku iz lana 27. stav 1.
ovog zakona. Nepodnoenje zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, odnosno
neizdavanje prekrajnog naloga inspektor unosi u zapisnik o inspekcijskom nadzoru sa
odgovarajuim obrazloenjem.

Odredbe stava 3. ovog lana ne primenjuju se kada se radi o ponovljenom prekraju

nadziranog subjekta, bez obzira da li je prvi put podnet zahtev za pokretanje prekrajnog
postupka, odnosno izdat prekrajni nalog ili ne, niti na neregistrovanog subjekta.

Kako bi se obezbedilo da nadzirani subjekat iz stava 3. ovog lana nastavi da posluje i

postupa zakonito i bezbedno, a tetne posledice po zakonom zatiena dobra, prava i
interese spreile ve kada se utvrdi da postoje rani znaci verovatnoe njihovog nastanka,
inspekcija pojaano prati nastavak njegovog poslovanja i postupanja.

Pravosudni organ kome je inspekcija podnela zahtev za pokretanje prekrajnog postupka,

prijavu za privredni prestup ili krivinu prijavu, po slubenoj dunosti obavetava inspekciju o
ishodu postupanja.

Ako u vrenju inspekcijskog nadzora inspektor doe do saznanja da opti akt nadziranog
subjekta nije u saglasnosti sa Ustavom, zakonom ili drugim propisom, inspektor ukazuje na
to nadziranom subjektu i predlae mu da utvrene nesaglasnosti otkloni najdue u roku od
60 dana. Ako nadzirani subjekat ne postupi po ovom predlogu, inspektor pokree inicijativu
kod nadlenog organa za obustavljanje od izvrenja, odnosno za ponitavanje ili ukidanje
propisa ili drugog opteg akta.

Evidencije o inspekcijskom nadzoru

lan 43

O inspekcijskom nadzoru, za potrebe praenja stanja u odreenoj oblasti i potrebe praenja

rada, svaki inspektor vodi evidenciju.

Evidencija o inspekcijskom nadzoru, naroito, sadri:

1) podatke o nalogu za inspekcijski nadzor, uz navoenje vrste i oblika inspekcijskog

nadzora, kao i dopunskih naloga i zasebnih naloga iz lana 16. stav 7. ovog zakona;

2) podatke o inspekciji koja je vrila inspekcijski nadzor;

3) podatke o inspektoru koji je vrio inspekcijski nadzor, kao i o inspektoru koji ga je, u
sluaju spreenosti, zamenjivao. Ako je inspekcijski nadzor vrilo vie inspektora, navode se
podaci za sve inspektore, kao i za njihove zamenike;

4) podatke o nadziranom subjektu i zastupniku, odnosno ovlaenom licu kod nadziranog

subjekta - pravnog lica, ukljuujui i podatak o procenjenom riziku kod nadziranog subjekta;

5) pravni osnov inspekcijskog nadzora;

6) opis predmeta i svrhe inspekcijskog nadzora;

7) trajanje inspekcijskog nadzora (dan poetka i zavretka inspekcijskog nadzora);

8) podatke o preduzetim radnjama u vrenju inspekcijskog nadzora;

9) podatke o zapisniku o inspekcijskom nadzoru i primedbama na taj zapisnik;

10) podatke o naloenim merama, odnosno konstataciju da u inspekcijskom nadzoru nisu

naloene nikakve mere, uz navoenje da li za nalaganje mera nije bilo osnova ili potrebe;

11) podatke o podnetim krivinim prijavama, prijavama za privredni prestup i zahtevima za

pokretanje prekrajnog postupka i izdatim prekrajnim nalozima, odnosno konstataciju da
zahtev za pokretanje prekrajnog postupka nije podnet, odnosno da prekrajni nalog nije
izdat u skladu sa lanom 42. stav 3. ovog zakona, kao i podatke o ishodima postupanja
pravosudnih organa po zahtevima za pokretanje prekrajnog postupka, prijavama za
privredni prestup i krivinim prijavama koje je podnela inspekcija i o ishodima prekrajnih
naloga koje je izdala inspekcija.

Svrha obrade podataka o linosti u evidenciji o inspekcijskom nadzoru je planiranje i vrenje

inspekcijskog nadzora. U ovu evidenciju se unose sledei podaci o linosti: podaci o
identitetu podnosioca (ime i prezime i jedinstveni matini broj graana) i adresa prebivalita,
odnosno boravita, kao i drugi podaci neophodni za kontakt.

Podaci o linosti iz stava 3. ovog lana dostupni su rukovodiocu inspekcije i inspektoru,

odnosno licu ovlaenom za vrenje inspekcijskog nadzora.

Podaci o linosti iz stava 3. ovog lana predstavljaju poverljive podatke i ne mogu se koristiti
u svrhe koje nisu predviene zakonom.

Podaci o linosti iz stava 3. ovog lana trajno se uvaju.

Evidencija o inspekcijskom nadzoru vodi se u elektronskoj formi u okviru funkcionalnog

jedinstvenog informacionog sistema u cilju efikasnog vrenja inspekcijskog nadzora, nakon
njegovog uspostavljanja.

Izgled obrasca, kao i nain voenja evidencije o inspekcijskom nadzoru utvruje Vlada.

Godinji izvetaj o radu i pokazatelji delotvornosti inspekcijskog nadzora

lan 44

Inspekcija objavljuje najkasnije do 31. januara naredne godine za prethodnu godinu godinji
izvetaj o radu na svojoj internet stranici.
Godinji izvetaj o radu inspekcije obavezno sadri informacije i podatke sa objanjenjima o:

1) broju spreenih ili bitno umanjenih verovatnih nastanaka tetnih posledica po zakonom
zatiena dobra, prava i interese (preventivno delovanje inspekcije);

2) obavetavanju javnosti, pruanju strune i savetodavne podrke nadziranim subjektima ili

licima koja ostvaruju odreena prava u nadziranim subjektima ili u vezi sa nadziranim
subjektima, ukljuujui izdavanje akata o primeni propisa i slubene savetodavne posete,
preventivnim inspekcijskim nadzorima i drugim aktivnostima usmerenim ka podsticanju i
podravanju zakonitosti i bezbednosti poslovanja i postupanja i spreavanju nastanka tetnih
posledica po zakonom i drugim propisom zatiena dobra, prava i interese, sa podacima o
broju i oblicima ovih aktivnosti i krugu lica obuhvaenih tim aktivnostima (preventivno
delovanje inspekcije);

3) nivou usklaenosti poslovanja i postupanja nadziranih subjekata sa zakonom i drugim

propisom, koji se meri pomou kontrolnih listi;

4) broju otkrivenih i otklonjenih ili bitno umanjenih nastalih tetnih posledica po zakonom
zatiena dobra, prava i interese (korektivno delovanje inspekcije);

5) broju utvrenih neregistrovanih subjekata i merama sprovedenim prema njima;

6) merama preduzetim radi ujednaavanja prakse inspekcijskog nadzora i njihovom dejstvu;

7) ostvarenju plana i valjanosti planiranja inspekcijskog nadzora, naroito o odnosu redovnih

i vanrednih inspekcijskih nadzora, broju redovnih inspekcijskih nadzora koji nisu izvreni i
razlozima za to, kao i o broju dopunskih naloga za inspekcijski nadzor;

8) nivou koordinacije inspekcijskog nadzora sa inspekcijskim nadzorom koga vre druge

inspekcije;

9) materijalnim, tehnikim i kadrovskim resursima koje je inspekcija koristila u vrenju

inspekcijskog nadzora i merama preduzetim u cilju delotvorne upotrebe resursa inspekcije i
rezultatima preduzetih mera;

10) pridravanju rokova propisanih za postupanje inspekcije;

11) zakonitosti upravnih akata donetih u inspekcijskom nadzoru (broj drugostepenih

postupaka, njihov ishod, broj pokrenutih upravnih sporova i njihov ishod);

12) postupanju u reavanju pritubi na rad inspekcije, sa ishodima tog postupanja, uz

posebno isticanje broja podnetih pritubi i oblasti rada na koje su se odnosile;

13) obukama i drugim oblicima strunog usavravanja inspektora, odnosno slubenika

ovlaenih za vrenje inspekcijskog nadzora, sa brojem tih obuka i drugih oblika strunog
usavravanja i brojem inspektora, odnosno slubenika ovlaenih za vrenje inspekcijskog
nadzora koji su pohaali te obuke i druge oblike strunog usavravanja;

14) inicijativama za izmene i dopune zakona i drugih propisa;

15) merama i proverama preduzetim u cilju potpunosti i aurnosti podataka u informacionom

sistemu;
16) stanju u oblasti izvravanja poverenih poslova inspekcijskog nadzora;

17) ishodima postupanja pravosudnih organa po zahtevima za pokretanje prekrajnog

postupka, prijavama za privredni prestup i krivinim prijavama koje je podnela inspekcija.

Obavezni elementi godinjeg izvetaja o radu iz stava 2. ovog lana ine pokazatelje
delotvornosti inspekcijskog nadzora.

Na osnovu analize godinjih izvetaja o radu Koordinaciona komisija inicira mere za

unapreenje inspekcijskog nadzora i objavljuje ih na internet stranici.

Pokazatelji delotvornosti inspekcijskog nadzora slue kao smernice za utvrivanje radnih

ciljeva inspektora, u okviru zakonom i drugim propisom utvrenih merila za ocenjivanje
slubenika.

Na osnovu analize godinjih izvetaja procenjuje se stepen ostvarenosti stratekog plana.

V SLUBENA LICA OVLAENA ZA VRENJE

INSPEKCIJSKOG NADZORA
Rukovodilac inspekcije

lan 45

Radom inspekcije moe rukovoditi lice koje pored uslova utvrenih ovim zakonom za rad na
radnom mestu inspektora ima i najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima
inspekcijskog nadzora.

Rukovodilac inspekcije ima poloaj, ovlaenja, dunosti i odgovornosti inspektora.

Inspektor

lan 46

Poslove inspekcijskog nadzora nadlena inspekcija vri preko inspektora.

Inspekcijski nadzor moe obavljati lice koje ima steeno propisano obrazovanje, radno
iskustvo u struci, poloen dravni struni ispit i ispit za inspektora i koje ispunjava druge
uslove propisane za rad u organima dravne uprave:

1) u zvanju vieg savetnika, samostalnog savetnika ili savetnika ili odgovarajuem zvanju
inspektora utvrenom posebnim propisom - za preduzimanje upravnih radnji i nalaganje
upravnih mera u inspekcijskom nadzoru;

2) u zvanju mlaeg savetnika, saradnika ili mlaeg saradnika ili odgovarajuem zvanju
inspektora utvrenom posebnim propisom - za preduzimanje upravnih radnji u inspekcijskom
nadzoru.

Inspektor je duan da u svom radu koristi funkcionalni jedinstveni informacioni sistem.

Ispit za inspektora
 lan 47

Ispit za inspektora polae se pisano i usmeno.

Ispit za inspektora sprovodi komisija koju imenuje ministar nadlean za poslove dravne
uprave.

Program ispita za inspektora, nain sprovoenja ispita, sastav i nain rada komisije za
sprovoenje ispita i izdavanje uverenja o poloenom ispitu ureuje ministar nadlean za
poslove dravne uprave.

Davanje ovlaenja slubeniku koji nije inspektor i poveravanje strunih

poslova drugom licu koje nije inspektor

lan 48

U sluaju odsutnosti, odnosno due spreenosti inspektora ili kada to zahtevaju posebne
okolnosti vezane za neodlono vrenje neplaniranog nadzora u odreenom roku, rukovodilac
inspekcije moe ovlastiti slubenika koji ispunjava uslove propisane za inspektora, izuzev
poloenog ispita za inspektora, da privremeno vri poslove preduzimanja upravnih radnji u
inspekcijskom nadzoru sa svim ovlaenjima i obavezama inspektora, dok traju te okolnosti.

Ako u okviru odreene oblasti, zbog manjeg obima ili potrebe samo za povremenim
vrenjem inspekcijskog nadzora, nema potrebe za stalnim inspekcijskim nadzorom,
inspekcijski nadzor sa svim ovlaenjima i obavezama inspektora vri slubenik koji
ispunjava propisane uslove, koga ovlasti rukovodilac inspekcije.

Licu koje nije slubenik posebnim zakonom se moe poveriti vrenje pojedinih strunih
poslova inspekcije.

Samostalnost u radu

lan 49

Inspektor je samostalan u radu u granicama ovlaenja utvrenih zakonom i drugim

propisom i za svoj rad lino je odgovoran.

Niko ne sme iskoriavanjem slubenog poloaja ili ovlaenja, prekoraenjem granica

svojih ovlaenja, nevrenjem svoje dunosti ili na drugi nain onemoguavati ili ometati
inspektora, odnosno slubenika ovlaenog za vrenje inspekcijskog nadzora u obavljanju
inspekcijskog nadzora i preduzimanju mera i radnji na koje je ovlaen.

Struno usavravanje

lan 50

Inspektori i slubenici ovlaeni za vrenje inspekcijskog nadzora imaju pravo i obavezu da

pohaaju obuke i druge oblike strunog usavravanja za obavljanje inspekcijskog nadzora.

Inspekcije su dune da sistemski i kontinuirano planiraju obuke i druge oblike strunog

usavravanja inspektora, odnosno slubenika ovlaenih za vrenje inspekcijskog nadzora
prema potrebama inspekcije, na osnovu optih i posebnih programa kojima se odreuju
oblici i sadrina obuka i drugih oblika strunog usavravanja.
Programi obuka i drugih oblika strunog usavravanja republikih inspektora obuhvataju i
obuke i druge oblike strunog usavravanja slubenika autonomne pokrajine i jedinice
lokalne samouprave koji vre poverene poslove inspekcijskog nadzora.

Obuke i drugi oblici strunog usavravanja mogu da ukljuuju i obuke u saradnji sa

pravosudnim i drugim organima, obrazovnim institucijama, strunim i drugim organizacijama.

Inspektori i slubenici ovlaeni za vrenje inspekcijskog nadzora podleu proverama znanja

u okviru programa iz stava 2. ovog lana.

O sprovoenju obuka i drugih oblika strunog usavravanja inspektora, odnosno slubenika

ovlaenih za vrenje inspekcijskog nadzora, kao i o njihovom pohaanju od strane
inspektora, odnosno slubenika ovlaenih za vrenje inspekcijskog nadzora stara se
rukovodilac inspekcije, u saradnji sa Koordinacionom komisijom.

Slubena legitimacija

lan 51

Inspektor ima slubenu legitimaciju kojom dokazuje svoje slubeno svojstvo i identitet.

Slubena legitimacija sadri: mali grb Republike Srbije; organizacioni poloaj i naziv
nadlene inspekcije; ime i prezime inspektora; sliku inspektora; jedinstveni broj legitimacije;
oblasti u kojima je inspektor nadlean da vri nadzor i ovlaenja inspektora za preduzimanje
radnji i nalaganje mera u inspekcijskom nadzoru; potpis i peat nadlenog organa.

Izgled obrasca slubene legitimacije inspektora propisuje ministar nadlean za poslove

dravne uprave.

Slubenu legitimaciju izdaje rukovodilac inspekcije, a inspektor ima pravo i dunost da je

koristi dok obavlja poslove inspekcijskog nadzora.

Ako inspekcijski nadzor obavlja ovlaeni slubenik, ovlaenje koje mu se izdaje sadri
elemente legitimacije, osim slike, ima karakter slubene legitimacije i koristi se kao i
slubena legitimacija.

Pritube na rad slubenih lica

lan 52

Svako lice ima pravo da podnese pritubu protiv rukovodioca inspekcije, inspektora, odnosno
slubenika ovlaenog za vrenje inspekcijskog nadzora ako smatra da su mu njihovom
nezakonitom ili nepravilnom radnjom, odnosno nesavesnim radom povreena prava ili
slobode.

Pritubu podnetu protiv lica ovlaenog za vrenje inspekcijskog nadzora razmatra i odluku u
vezi sa njom donosi neposredni rukovodilac lica na koje se prituba odnosi, odnosno organ
nadlean za vrenje nadzora nad radom inspekcije i organ nadlean za njegovo postavljenje
ili organ ili telo koje je taj organ ovlastio.

Razmatranje pritube okonava se i odluka o pritubi donosi se u roku od 15 dana od

prijema pritube i potom dostavlja podnosiocu.
Podnosilac pritube koji je nezadovoljan odlukom o pritubi moe se ovim povodom obratiti
Koordinacionoj komisiji u roku od 15 dana, koja u vezi s tim preduzima odgovarajue
aktivnosti iz kruga poslova koje obavlja.

Posebni sluajevi odgovornosti slubenih lica

lan 53

Inspektor i slubenik ovlaen za vrenje inspekcijskog nadzora pored drugih sluajeva

odgovornosti za povredu radne dunosti utvrenih propisima o dravnim slubenicima,
odnosno propisima o slubenicima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave,
posebno je odgovoran:

1) ako u vrenju inspekcijskog nadzora ne preduzme, ne predloi ili ne odredi mere ili radnje
za koje je ovlaen;

2) ako u vrenju inspekcijskog nadzora ne predloi ili ne pokrene postupak utvren

odredbama ovog zakona, a bio je duan da to uini;

3) ako u vrenju inspekcijskog nadzora prekorai granice svog ovlaenja;

4) ako obavlja privredne ili druge delatnosti i poslove za sebe ili drugog poslodavca iz oblasti
u kojoj vri inspekcijski nadzor, uestvuje u radu strunih radnih grupa ili tela nadziranih
subjekata, odnosno lica koja podleu inspekcijskom nadzoru ili ako obavlja druge slube,
poslove i postupke koji su u suprotnosti sa poloajem i ulogom inspektora i tete njegovoj
samostalnosti u vrenju posla.

Povrede radnih dunosti iz stava 1. ovog lana predstavljaju tee povrede radne dunosti.

Unutranja kontrola

lan 54

Radi obezbeenja i kontrole zakonitosti u vrenju poslova inspekcijskog nadzora, ukljuujui

poverene poslove inspekcijskog nadzora, u okviru ministarstva moe se obrazovati
unutranja organizaciona jedinica ili ovlastiti odreeni dravni slubenici za vrenje poslova
unutranje kontrole inspekcije (u daljem tekstu: unutranja kontrola inspekcije).

Nadleni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave moe obrazovati

unutranju kontrolu inspekcije iz svoje izvorne nadlenosti.

Unutranja kontrola inspekcije postupa na osnovu predstavki fizikih i pravnih lica, povodom
pisanih obraanja inspektora i slubenika ovlaenih za vrenje inspekcijskog nadzora i po
sopstvenoj inicijativi, odnosno na osnovu prikupljenih obavetenja i drugih saznanja.
Inspektori i slubenici ovlaeni za vrenje inspekcijskog nadzora koji se pisano obrate
unutranjoj kontroli inspekcije imaju pravo na zatitu u skladu sa zakonom kojim se ureuje
zatita uzbunjivaa.

Izvetaj o radu unutranje kontrole inspekcije dostavlja se ministru nadlenom za

odgovarajuu oblast inspekcijskog nadzora i Koordinacionoj komisiji, najmanje dva puta
godinje, kao i na njihov zahtev.
Oblike i nain vrenja unutranje kontrole inspekcije blie propisuje ministar nadlean za
odgovarajuu oblast inspekcijskog nadzora.

Oblike i nain vrenja unutranje kontrole inspekcije iz izvorne nadlenosti autonomne

pokrajine i jedinice lokalne samouprave blie propisuje nadleni organ autonomne pokrajine i
jedinice lokalne samouprave.

VI NADZOR
Inspekcijski nadzor koga vri upravna inspekcija

lan 55

Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona kojima se ureuju planovi
inspekcijskog nadzora, postupak inspekcijskog nadzora i slubena lica ovlaena za vrenje
inspekcijskog nadzora, kao i nad primenom smernica i uputstava Koordinacione komisije iz
lana 12. stav 2. taka 1) ovog zakona, vri upravna inspekcija.

VII KAZNENE ODREDBE

Prekraji nadziranog subjekta

lan 56

Novanom kaznom od 100.000 do 800.000 dinara kaznie se za prekraj nadzirani subjekat

- pravno lice koje inspektoru koji mu predoi slubenu legitimaciju i urui nalog za
inspekcijski nadzor, kada je on izdat, odnosno koji postupi u skladu sa lanom 18. st. 8. i 9.
ovog zakona, ne omogui nesmetan inspekcijski nadzor (lan 20. stav 7).

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se nadzirani subjekat - preduzetnik novanom

kaznom od 50.000 do 300.000 dinara.

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se nadzirani subjekat - fiziko lice novanom
kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice kod nadziranog subjekta -
pravnog lica novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Novanom kaznom od 30.000 do 60.000 dinara kaznie se za prekraj nadzirani subjekat -

pravno lice ije ovlaeno lice, pod uslovima iz lana 20. stav 5. ovog zakona, ne bude
prisutno na mestu vrenja inspekcijskog nadzora.

Za prekraj iz stava 5. ovog lana kaznie se nadzirani subjekat - preduzetnik novanom

kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.

Za prekraj iz stava 5. ovog lana kaznie se nadzirani subjekat - fiziko lice novanom
kaznom od 10.000 do 30.000 dinara.

Za prekraj iz stava 5. ovog lana kaznie se i odgovorno lice kod nadziranog subjekta -
pravnog lica novanom kaznom iz stava 5. ovog lana.

Prekraji neregistrovanog subjekta

 lan 57

Novanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice koje
obavlja delatnost ili vri aktivnost kao neregistrovani subjekat.

Kada je obavljanje odreene delatnosti ili vrenje odreene aktivnosti dozvoljeno jedino u
formi pravnog lica, za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se fiziko lice koje obavlja
delatnost ili vri aktivnost kao neregistrovani subjekat novanom kaznom od 200.000 do
2.000.000 dinara.

Novanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice iz

lana 33. stav 2. ovog zakona.

Za prekraj iz stava 3. ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom od 50.000 do

500.000 dinara.

Za prekraj iz stava 3. ovog lana kaznie se i odgovorno lice kod pravnog lica novanom
kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Posebnim zakonom propisuje se zatitna mera oduzimanja predmeta od neregistrovanog

subjekta, odnosno subjekta iz lana 33. stav 2. ovog zakona.

Prekraji treeg lica

lan 58

Novanom kaznom od 100.000 do 800.000 dinara kaznie se za prekraj tree lice koje ima
svojstvo pravnog lica koje:

1) inspektoru ne dozvoli pristup poslovnom i drugom nestambenom prostoru, zemljitu ili

objektu iji je vlasnik ili korisnik, odnosno dralac kada je verovatno da nadzirani subjekat u
ili na njemu obavlja delatnost ili vri aktivnost ili da se tu nalaze predmeti od znaaja za
inspekcijski nadzor, kao i prelazak preko zemljita ili prostora u tu svrhu (lan 23. stav 1);

2) raspolae dokazima i drugim podacima potrebnim za inspekcijski nadzor, a ne prui ih

inspektoru i ne omogui mu sasluanje svedoka, u roku propisanom ovim zakonom (lan 23.
stav 2).

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se tree lice koje ima svojstvo preduzetnika
novanom kaznom od 50.000 do 300.000 dinara.

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se tree lice koje ima svojstvo fizikog lica
novanom kaznom od 40.000 do 120.000 dinara.

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice kod treeg lica koje ima
svojstvo pravnog lica novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Prekraji rukovodioca inspekcije

lan 59

Novanom kaznom od 120.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj rukovodilac

inspekcije ako inspekcija:
1) ne sprovodi plan inspekcijskog nadzora, a da ne postoje naroito opravdane izuzetne
okolnosti koje je u tome spreavaju (lan 10. stav 1);

2) ne objavi plan inspekcijskog nadzora na svojoj internet stranici (lan 10. stav 6);

3) ne saini kontrolne liste iz svoje oblasti inspekcijskog nadzora, ne primenjuje ih i ne objavi

ih na svojoj internet stranici (lan 14. stav 1);

4) ne objavi godinji izvetaj o radu na svojoj internet stranici (lan 44. stav 1).

Prekraji inspektora i slubenika ovlaenog za vrenje inspekcijskog nadzora

lan 60

Novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj inspektor i slubenik

ovlaen za vrenje inspekcijskog nadzora ako:

1) ne obavesti nadziranog subjekta o predstojeem inspekcijskom nadzoru ili ga ne obavesti

o tome na propisani nain i u propisanom roku ili zapone inspekcijski nadzor bez
obavetavanja nadziranog subjekta o predstojeem nadzoru, a za to ne postoje razlozi iz
lana 17. stav 4. ovog zakona (lan 17);

2) ne urui nadziranom subjektu nalog za inspekcijski nadzor, odnosno ne pokae mu nalog i

ne predoi njegovu sadrinu kada nadzirani subjekat odbija uruenje naloga za inspekcijski
nadzor (lan 18. st. 7. i 8);

3) vri inspekcijski nadzor van radnog vremena nadziranog subjekta, koji je pravno lice,
preduzetnik ili drugi organizacioni oblik preko koga fizika ili pravna lica obavljaju delatnost ili
vre aktivnost, a za to ne postoje razlozi iz lana 19. stav 2. ovog zakona (lan 19);

4) bez pribavljene pisane naredbe nadlenog suda vri uviaj u stambenom prostoru, kada
za vrenje uviaja nema zahteva ili pristanka vlasnika ili korisnika, odnosno draoca
stambenog prostora, datog u skladu sa lanom 22. stav 1. ovog zakona, a ne postoje
okolnosti iz lana 22. stav 2. ovog zakona (lan 22);

5) ne izda nadziranom subjektu potvrdu o oduzetom predmetu (lan 24. stav 3);

6) raspolae privremeno oduzetim predmetima, kada ovim ili drugim zakonom drukije nije
propisano (lan 24. stav 5);

7) odredi da se oduzeti predmeti prodaju kada oni nisu podloni kvarenju, ivotinje uginuu
niti su trokovi uvanja predmeta znatni, kao i kada ovi predmeti ne ispunjavaju propisane
uslove za stavljanje u promet (lan 24. stav 6);

8) licu koje je postupilo prema aktu o primeni propisa u pogledu predmeta akta o primeni
propisa izrekne meru upravljenu prema nadziranom subjektu, a da nije dolo do ostvarenja
izuzetnih uslova za izricanje mere u skladu sa lanom 31. stav 3. ovog zakona (lan 31).

Prekraji odgovornog lica u nadlenom dravnom organu, organu autonomne

pokrajine i jedinice lokalne samouprave i drugom imaocu javnih ovlaenja

lan 61
Novanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u
nadlenom dravnom organu, organu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i
drugom imaocu javnih ovlaenja koji ne dostavi blagovremeno:

1) Koordinacionoj komisiji - podatke, obavetenja, isprave i izvetaje koji su joj potrebni za

obavljanje njenih poslova i zadataka (lan 12. stav 8);

2) inspektoru - javne isprave i podatke iz evidencija, odnosno registara koje vodi, a koji su
neophodni za inspekcijski nadzor (lan 15. stav 2).

VIII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Donoenje podzakonskih propisa

lan 62

Propisi iz lana 9. stav 9, lana 35. stav 6, lana 43. stav 8, lana 47. stav 3. i lana 51. stav
3. ovog zakona bie doneti u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Propisi iz lana 9. st. 10. i 11, lana 10. st. 7. i 8, lana 12. stav 12, lana 35. stav 7. i lana
54. st. 5. i 6. ovog zakona bie doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog
zakona.

Sainjavanje i objavljivanje obrazaca kontrolnih lista

lan 63

Inspekcija e sainiti obrasce kontrolnih lista i objaviti ih na svojoj internet stranici u roku od
est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Zapoeti postupci

lan 64

Postupci inspekcijskog nadzora zapoeti pre stupanja na snagu ovog zakona okonae se
po odredbama propisa koji su bili na snazi do stupanja na snagu ovog zakona.

Status inspektora

lan 65

Inspektor koji na dan stupanja na snagu ovog zakona nema vrstu i stepen obrazovanja
propisane ovim zakonom, nastavlja da obavlja poslove inspektora ako poloi ispit za
inspektora u roku od dve godine od dana poetka primene ovog zakona.

Sprovoenje ispita za inspektore

lan 66

Ispiti za inspektore sprovee se u roku od dve godine od dana poetka primene ovog
zakona.
Inspektor koji obavlja poslove inspekcijskog nadzora duan je da poloi ispit za inspektora do
isteka roka iz stava 1. ovog lana, a u suprotnom smatra se da ne ispunjava uslove za
obavljanje poslova inspekcijskog nadzora.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, smatra se da inspektor koji na dan stupanja na snagu ovog
zakona ima najmanje sedam godina radnog iskustva na poslovima inspekcijskog nadzora
ispunjava uslove za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora i on nije duan da polae ispit
za inspektora.

Osnivanje i poetak obavljanja poslova i zadataka Koordinacione komisije i

donoenje poslovnika o radu

lan 67

Koordinaciona komisija e se osnovati u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog
zakona.

Koordinaciona komisija e doneti poslovnik o svom radu u roku od mesec dana od dana
osnivanja.

Nakon donoenja poslovnika iz stava 2. ovog lana, Koordinaciona komisija e poeti sa

obavljanjem poslova i zadataka utvrenih ovim zakonom, odlukom o osnivanju i poslovnikom
o radu, koji se odnose na usmeravanje postupanja inspekcija u inspekcijskom nadzoru nad
neregistrovanim subjektima, kao i u pogledu pripreme primene ovog zakona.

Prestanak vaenja propisa

lan 68

Istekom roka od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae
odredbe l. 22-33. i lana 92. Zakona o dravnoj upravi ("Slubeni glasnik RS", br. 20/92,
6/93 - US, 48/93, 53/93, 67/93, 48/94, 49/99 - dr. zakon, 79/05 - dr. zakon, 101/05 - dr. zakon
i 87/11 - dr. zakon).

Usaglaavanje posebnih zakona

lan 69

Nadlena ministarstva dostavie Koordinacionoj komisiji izjave o usaglaenosti posebnih

zakona kojima se u odreenim oblastima ureuje inspekcijski nadzor sa odredbama ovog
zakona, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Uz izjave o usaglaenosti, nadlena ministarstva dostavljaju i tabele usaglaenosti.

Koordinaciona komisija, na osnovu izjava o usaglaenosti i tabela usaglaenosti, u roku od

18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrdie predlog akta koji sadri
potreban obim usaglaavanja posebnih zakona i dostaviti ovaj predlog Vladi radi razmatranja
i odluivanja.

Nakon to Vlada utvrdi potreban obim usaglaavanja posebnih zakona, odredbe posebnih
zakona usaglasie se sa odredbama ovog zakona u roku od narednih est meseci.
Predmet usaglaavanja nee biti odredbe posebnih zakona kojima se ureuje inspekcijski
nadzor i slubena kontrola koji proizlaze iz potvrenih meunarodnih ugovora ili usklaivanja
zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije, a koje su usklaene
sa potvrenim meunarodnim ugovorima i pravnim tekovinama Evropske unije.

Predmet usaglaavanja nee biti odredbe posebnih zakona kojima se ureuje inspekcijski
nadzor i slubena kontrola koji ne proizlaze iz potvrenih meunarodnih ugovora ili
usklaivanja zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije, a koje
ureuju pojedina pitanja u oblastima inspekcijskog nadzora i slubene kontrole, za koja
Vlada utvrdi da je neophodno da tim posebnim zakonima budu ureena drukije.

Koordinaciona komisija utvrdie modele izjave o usaglaenosti i tabele o usaglaenosti i

objaviti ih na svojoj internet stranici najkasnije u roku od dva meseca od dana osnivanja.

Stupanje na snagu i primena

lan 70

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije", a primenjuje se istekom roka od 12 meseci od dana stupanja na snagu,
osim odredaba kojima se ureuju neregistrovani subjekti i postupanje prema neregistrovanim
subjektima propisanih lanom 3. taka 4), lanom 4. stav 7, lanom 5. stav 3, lanom 10.
stav 4, lanom 11. st. 2. i 3, lanom 22. l. 33. i 34. lanom 41. stav 3, lanom 44. stav 2.
taka 5) i lanom 57, koje se primenjuju istekom roka od tri meseca od dana stupanja na
snagu ovog zakona, i lanom 30. st. 1, 2. i 4, koje se primenjuju istekom roka od pet meseci
od dana stupanja na snagu ovog zakona.