FARMACEUTSKI MENADMENT

UPRAVLJANJE  POJAM ZALIHA

Zalihe predstavljaju sve one kolii-
ne materijalnih i nematerijalnih resursa ko-

ZALIHAMA
je su na odreeno vreme iskljuene iz pro-
cesa proizvodnje ili potronje sa ciljem da
se u odgovarajuem trenutku stave u svo-
ju funkciju. Pored toga to se pojavljuju u

U APOTEKAMA
materijalnom (opipljivom) obliku, u vidu go-
tovih proizvoda, sirovina i materijala, za-
lihe se pojavljuju i u nematerijalnom (ne-
opipljivom) obliku, u vidu energije, znanja
i informacija. Zalihe postoje zbog toga to
Autor: postoji vremenska neusklaenost izmeu
IGOR LAZAREVI, AVENTIN PARTNERS trenutka pribavljanja i trenutka upotrebe
resursa. Drugim reima, zalihe predstavlja-
ju materijalne i nematerijalne resurse i-
je kretanje je zadrano, a koji e u datom
PRVI DEO: OSNOVNI POJMOVI trenutku biti upotrebljeni, bilo u formi da-
Zalihe predstavljaju jednu od najvanijih komponenti apotekarskog lje obrade (npr. zalihe sirovina) ili u formi
dalje prodaje i potronje (npr. zalihe goto-
poslovanja. Imajui u vidu da apoteka praktino predstavlja posred- vih proizvoda).
nika izmeu proizvoaa i potroaa lekova, od sutinske je vano- Naelno gledano, zalihe nastaju u cilju
sti adekvatno upravljati zalihama lekova i obezbediti konstantnu obezbeenja normalnih uslova za odvijanje
procesa proizvodnje i potronje, tj. u cilju
snabdevenost trita. otklanjanja moguih nedostataka resursa

32 | BB-Informator | 233

u procesima njihove transformacije (npr.
proizvodnja lekova) i njihove krajnje potro-
nje (npr. konzumiranje lekova). U tom po-
gledu, moe se rei da je svrha postojanja
zaliha dvojaka. S jedne strane, to je zati-
ta poslovanja u uslovima neizvesnosti,
to podrazumeva zatitu od promene ce-
na, zatitu od moguih nestaica na tri-
tu, zatitu poloaja apoteke na tritu itd. nu koje subjekt provede u sistemu (W). Dru-
S druge strane, to je obezbeenje ekono-
minosti poslovanja, to podrazumeva
ostvarivanje uteda po osnovu boljeg ko-
rienja kapaciteta, po osnovu nabavke u
veim koliinama, zadravanja postojeih
potroaa itd.
Kada se posmatraju zalihe u apoteka-
ma, njihova uloga je viestruka i obuhva-
ta:
Obezbeenje normalnog poslovanja
apoteke;
Obezbeenje normalne snabdeveno-
sti trita;
Zatitu apoteke od fluktuacija na tr-
itu nabavke (osiguranje redovne snabde-
venosti apoteke);
Zatitu potroaa od fluktuacija na tr-
itu ponude (osiguranje redovne snabde-
venosti potroaa);
Otklanjanje materijalnih gubitaka
apoteke usled nedostataka lekova;
Otklanjanje gubitaka kupaca apote-
ke usled nedostataka lekova;
Ostvarivanje uteda po osnovu nabav-
ke lekova u veim koliinama;
Ostvarivanje uteda po osnovu opti-
malnog korienja kapaciteta apoteke;
Obezbeenje uslova za pekulativno
poslovanje u pogledu cena i koliina leko-
va;
Zatitu apoteke od trajka zaposlenih
i naruavanja odnosa sa dobavljaima
itd.
Pojam zaliha se moe objasniti i kori-
stei se teorijom sistema. Naime, ukoliko
se poe od toga da apoteka predstavlja po-
slovni sistem kroz koji prolaze resursi (le-
kovi) u procesu zadovoljavanja potreba po-
troaa (pacijenata), moe se rei da za-
lihe predstavljaju jednu od osnovnih kom-
ponenti sistema. Kombinujui saznanja
teorije ogranienja (Theory of Constraints
TOC) i teorije ekanja (Queueing Theo-
ry QT), zalihe se mogu izraziti preko tzv.
Litlovog zakona (Littles Law). Prema po-
menutim teorijama, propusna mo siste-
ma (apoteke) predstavlja stopu po kojoj si-
stem (apoteka) generie rezultate (proda-
FARMACEUTSKI MENADMENT
ju lekova) u jedinici vremena. Propusna mo
sistema se najee meri preko matema-
tike jednaine poznate kao Litlov zakon.
Prema Litlovom zakonu u izvornom znae-
nju, prosean dugoroni broj subjekata ko-
ji egzistiraju u stabilnom sistemu (L) jed-
nak je umnoku prosene dugorone sto-
pe ulaska u sistem () i prosenom vreme- Odnosno:
gim reima: L= *W.
Litlov zakon ima svoju primenu u mno-
gim oblastima poslovanja, naroito u obla-
sti prodajnog menadmenta i upravljanju
zalihama. to se tie prodajnog mena- VRSTE ZALIHA
dmenta, Litlov zakon kae da je prosean
dugoroni broj potroaa u stabilnom pro-
dajnom sistemu (P) jednak umnoku pro-
sene dugorone stope dolazaka potroa-
a u sistem (D) i prosenom vremenu ko-
je potroa provede u sistemu (V), odnosno
P=D*V. to se tie upravljanja zalihama, Lit-
lov zakon kae da je prosean obim zaliha
u stabilnom poslovnom sistemu (Z) jednak
umnoku prosene dugorone stope ulaska
zaliha u sistem (U) i prosenom vremenu
koje zalihe provedu u sistemu (V), odnosno
Z=U*V.
Prosena dugorona stopa ulaska za-
liha u apoteku (U) predstavlja nita drugo
do koliinu zaliha koja e biti upotrebljena,
bilo za proizvodnju galenskih lekova (siro-
vine), bilo za prodaju krajnjim potroaima
(lekovi). Ova koliina se naziva stopa pro-
toka (Flow Rate) i izraava se u obimu upo-
trebe zaliha u jedinici vremena. Obim upo-
trebe se moe posmatrati kako u natural-
nim (komadi, pakovanja, kilogrami itd), ta-
ko i u finansijskim jedinicama mere (RSD,
EUR itd), dok jedinica vremena moe biti
dan, mesec, kvartal ili godina. Na osnovu
toga, stopa upotrebe se moe iskazati na
jedan od sledeih naina: komadi na dan
(kom/dan), pakovanja na mesec (pak/mes),
dinara dnevno (RSD/dan), evra godinje
(EUR/god) itd.
Proseno vreme koje zalihe provedu
u apoteci (V) predstavlja brzinu, odnosno
frekvenciju upotrebe zaliha, bilo za proiz-
vodnju galenskih lekova (sirovine), bilo za
prodaju krajnjim potroaima (lekovi). Ovo
vreme se naziva brzina protoka (Flow Ti-
me) i izraava se u vremenskim jedinica-
ma mere, kao to su dan, mesec, kvartal ili
godina.
Kada se zalihe u apoteci ovako posma-
traju, moe se rei da je obim potrebnih za-
liha jednak umnoku stope protoka i brzi-
ne protoka, odnosno: Inventory = Flow Ra-
te * Flow Time. Primera radi, ukoliko pret-
postavimo da je stopa protoka, odnosno
prodaje odreenog leka 150 pakovanja na
dan, a brzina protoka istog leka 5 dana ima-
emo da su potrebne zalihe jednake koli-
ini od 750 pakovanja posmatranog leka.
U = Flow Rate = 150 pak/dan
V = Flow Time = 5 dana
Z = Inventory = 150 pak/dan * 5 dana
= 750 pakovanja
Po svojoj prirodi, zalihe predstavljaju he-
terogenu kategoriju koja se moe sastoja-
ti od razliitih vrsta materijalnih i nemate-
rijalnih resursa koji su privremeno povue-
Upravljanje zalihama u
apotekama je veoma zna-
ajna oblast upravljanja, iz
dva osnovna razloga. Prvo,
zbog obaveze apoteke da
obezbedi redovnu snabde-
venost trita lekovima.
Drugo, zbog toga to zalihe
u apotekama neretko pred-
stavljaju i vie od 50%
ukupne imovine i preko
70% obrtnih sredstava.
ni iz poslovanja. Sagledavanje zaliha po vr-
stama je od posebnog znaaja za poslova-
nje apoteka, jer se na taj opredeljuje na-
in na koji e apoteke njima upravljati. Po-
stoji nekoliko kriterijuma pomou kojih je
mogue sagledati vrste zaliha:
U odnosu na oblik, sve zalihe se dele
na zalihe u materijalnom i nematerijal-
nom obliku. Zalihe u materijalnom obliku
se pojavljuju u raznim oblicima, kao to su
sirovine, nedovreni proizvodi, gotovi proiz-
233 | BB-Informator | 33
 FARMACEUTSKI MENADMENT
vodi, kancelarijski materijal, rezervni delo-
vi, oprema itd. Zalihe u nematerijalnom obli-
ku se pojavljuju u raznim neopipljivim
oblicima, kao to su energija, znanje, po-
daci i informacije. Vrlo esto, nematerijal-
ne zalihe predstavljaju vaan izvor poda-
taka za donoenje poslovnih odluka.
U odnosu na fazu proizvodnog proce-
sa, sve zalihe se dele na zalihe sirovina,
zalihe nedovrenih proizvoda i zalihe
gotovih proizvoda. Ova podela je nasta-
la na osnovu procesa transformacije resur-
sa, koji se moe prikazati sekvencom N-R-
P-R1-N1, pri emu N oznaava nabavku, R
oznaava ulazne resurse, odnosno sirovi-
ne, P oznaava proces transformacije re-
sursa, R1 oznaava izlazne resurse, odno-
sno gotove proizvode i N1 oznaava pro-
daju. Ekonomski gledano, proces transfor-
macije resursa predstavlja proces opleme-
njivanja ulaznih resursa, tj. uveanja njiho-
ve vrednosti putem procesa proizvodnje. Za-
lihe sirovina (Raw Materials) obuhvataju za-
lihe osnovnih sirovina i materijala, zalihe
pomonih sirovina i materijala, zalihe po-
gonskih sirovina i materijala, zalihe amba-
lae itd. Zalihe nedovrenih proizvoda
(Work in Progress) obuhvataju sve one re-
surse koji se jo uvek nalaze u procesu
transformacije, kao to su npr. razne sme-
se i jedinjenja koja su proizvedena u apo-
teci, a koja se koriste za dalju proizvodnju
galenskih lekova. Zalihe gotovih proizvoda
(Finished Goods) obuhvataju najvei deo za-
liha u apoteci i odnose se na gotove leko-
ve koji su kupljeni sa ciljem prodaje kraj-
njim potroaima.
U odnosu na obim, sve zalihe se de-
le na minimalne, zatitne, maksimalne,
optimalne i prosene zalihe. Minimalne
zalihe predstavljaju najmanju koliinu leko-
va koje apoteka mora drati u skladitu ka-
ko bi bila obezbeena potrebna snabdeve-
nost trita. Kada se zalihe lekova smanje
na minimalne zalihe, to je znak da apote-
ka mora da izvri novu porudbinu od ve-
ledrogerije. Minimalne zalihe se izrauna-
vaju po formuli: M=P*N, gde M oznaava
minimalni iznos zaliha, P proseni dnevni
promet datog leka, a N broj dana koliko tra-
je nabavka datog leka. Zatitne zalihe
predstavljaju zalihe koje su vee od mini-
malnih i koriste se u sluaju nestaice le-
kova na tritu. Praktino, zatitne zalihe
se sastoje iz minimalnih zaliha koje su uve-
ane za onu koliinu lekova koja kompen-
zuje mogue rizike od nestaice. Maksimal-
34 | BB-Informator | 233
ne zalihe predstavljaju gornju granicu za-
liha iznad koje bi svako dranje dodatnih
zaliha lekova bilo ekonomski neopravdano.
Optimalne zalihe predstavljaju onu kolii-
nu zaliha kod koje su ukupni trokovi dra-
nja zaliha minimalni, a koristi maksimalne.
Prosene zalihe predstavljaju aritmetiku
sredinu obima zaliha u odreenom vremen-
skom periodu, najee godinu dana. Izra-
unavaju se tako to se stanje zaliha na kra-
ju svakog meseca sabere i dobijeni rezul-
tat podeli sa 12.
U odnosu na stepen utrivosti, zalihe
se dele na kurentne, nekurentne i sre-
dnje kurentne zalihe. Kurentne zalihe su
sve one zalihe lekova koje se brzo proda-
ju, tj. kod kojih je proseno vreme prove-
deno u apoteci (Flow Time) kratko. Nasu-
prot njima, nekuretne zalihe su sve one za-
lihe lekova koje se sporije prodaju, tj. kod
kojih je proseno vreme provedeno u apo-
teci (Flow Time) dugako, a najee zbog
male tranje, loeg kvaliteta, visoke cene
ili nekog drugog faktora. Srednje kurentne
zalihe su zalihe lekova koji se relativno spo-
ro prodaju ili koji imaju sezonski karakter
prodaje, kao to su npr. odreene vrste an-
tibiotika.
U odnosu na finansijsku vrednost, za-
lihe se klasifikuju prema ABC sistemu kla-
sifikacije. Ova klasifikacija zaliha je bazi-
rana na posmatranju odnosa izmeu koli-
ine zaliha (u naturalnim jedinicama me-
re) i njihove finansijske vrednosti (u fina-
nsijskim jedinicama mere). Prema ABC si-
stemu klasifikacije, sve zalihe se dele na:
(1) zalihe klase A, koje obuhvataju 10-20%
ukupne koliine zaliha, koje vrede 70-80%
ukupne vrednosti zaliha, (2) zalihe klase B,
koje obuhvataju 20-30% ukupne koliine
zaliha, koje vrede 10-20% ukupne vredno-
sti zaliha, i (3) zalihe klase C, koje obuhva-
taju 50-80% ukupne koliine zaliha, koje
vrede 5-10% ukupne vrednosti zaliha. Dru-
gim reima, klasa A obuhvata zalihe sku-
pih lekova, klasa B obuhvata zalihe lekova
sa prosenim cenama i klasa C obuhvata
jeftine lekove.
U odnosu na prioritet, zalihe se klasi-
fikuju prema CVA sistemu klasifikacije.
Ova klasifikacija je bazirana na stepenu
prioriteta koji pojedine grupe zaliha ima-
ju za poslovanje apoteke. Prema CVA siste-
mu klasifikacije, sve zalihe se dele na: (1)
kategoriju najvieg prioriteta, koja obuh-
vata sve one zalihe bez kojih se ne sme
ostati, tj. kod kojih je dozvoljena stopa ne-
staice 0%, (2) kategoriju visokog priori-
teta, koja obuhvata vane zalihe lekova, ali
kod kojih je dozvoljena stopa nestaice 3%,
(3) kategoriju srednjeg prioriteta, koja
obuhvata zalihe koje povremeno mogu da
nedostaju, kod kojih je dozvoljena stopa ne-
staice 6%, (4) kategoriju nieg prioriteta,
koja obuhvata zalihe lekova kod kojih je doz-
voljena nestaica, ali u iznosu od 10%, i (5)
kategoriju najnieg prioriteta, koja obuh-
vata one zalihe kod kojih je dozvoljena sto-
pa nestaice od 15%.
Na kraju, vano je istai i pojam
gvozdenih zaliha. Gvozdene zalihe pred-
stavljaju minimalan obim zaliha koji je pri-
sutan u apoteci na dugi rok, bez obzira na
promene uslova poslovanja. To je najma-
nja koliina zaliha koja uvek postoji u
apoteci i najee se posmatra zbirno, a ne

po pojedinanim lekovima i artiklima. Eko-
nomski gledano, gvozdene zalihe predstav-
ljaju finansijsku kategoriju i u raunovod-
stvu se iskazuju kao trajna obrtna sredstva
koja su finansirana iz dugoronih izvora fi-
nansiranja, kao to su sopstvena sredstva
ili dugoroni krediti. Kao takve, gvozdene
zalihe ine neto obrtnu imovinu apoteke
(obrtna imovina koja je finansirana iz du-
goronih izvora).
TROKOVI ZALIHA
Optimalno upravljanje zalihama podra-
zumeva sprovoenje paljive Cost-Benefit
analize u smislu balansiranja trokova i ri-
zika sa koristima koje se stiu dranjem
odreenog nivoa zaliha. Opte je stanovi-
te da se optimalnim nivoom zaliha u apo-
teci moe smatrati onaj nivo zaliha kod ko-
jeg su najnii trokovi njihovog posedova-
nja. S tim u vezi, vano je imati u vidu da
se svi trokovi zaliha dele na tri velike gru-
pe. To su:
1. Trokovi pribavljanja zaliha (Or-
dering Costs) predstavljaju sve trokove ko-
ji su vezani za formiranje zaliha. Naelno
se dele na: (1) trokove nabavke zaliha, tj.
trokove porudbine i (2) ostale trokove
pribavljanja zaliha. Osnovna karakteristi-
ka trokova pribavljanja zaliha je ta da su
oni direktno proporcionalni broju izvrenih
porudbina i uglavnom nezavisni od poru-
enih koliina lekova. Obuhvataju sledee
trokove: trokovi istraivanja trita na-
bavke; trokovi pregovora sa dobavljaima;
trokovi ispostavljanja porudbine; tro-
kovi prijema, istovara, kontrole i smeta-
ja zaliha; trokovi prijema, evidencije i ispla-
ta ulaznih faktura; trokovi pripreme pro-
daje i zamene gotovih proizvoda; trokovi
uenja, prekovremenog rada itd.
2. Trokovi dranja zaliha (Carrying
Costs) predstavljaju sve trokove koji su
prouzrokovani postojanjem i dranjem za-
liha u apoteci. Neki od ovih trokova se po-
naaju kao fiksni u odnosu na promene obi-
ma zaliha (npr. trokovi skladita i opreme),
dok se neki ponaaju kao varijabilni (npr.
trokovi rukovanja zalihama). Najee
predstavljaju najveu komponentu ukupnih
trokova zaliha. Obuhvataju sledee troko-
ve:
Trokovi skladitenja, koji se dele na
trokove prijema zaliha i trokove uvanja
zaliha, a obuhvataju trokove zakupnine,
amortizacije, kontrole, odravanja, obezbe-
enja, klimatizacije itd;
FARMACEUTSKI MENADMENT
Trokovi manipulacije zalihama,
Trokovi osiguranja zaliha;
Trokovi poreza;
Trokovi zastarevanja zaliha;
Trokovi vezivanja kapitala u zaliha-
ma, koji predstavljaju oportunitetne troko-
ve dranja zaliha, a koji se ogledaju u pro-
putenim prinosima na ulaganje kapitala
u druge poslovne aktivnosti apoteke.
Trokovi nedostatka zaliha (Shorta-
ge Costs) ili trokovi neudovoljene tranje
predstavljaju sve trokove koji nastaju u slu-
aju nedostatka lekova u apoteci. Kada se
pojavi nedostatak zaliha, kupci se mogu po-
naati trojako. Prvo, kupci mogu da odusta-
nu od kupovine, i u tom sluaju pojavljuju
se trokovi u vidu izgubljenih prihoda od
prodaje. Drugo, kupci mogu da odlue da
kupe supstitut, odnosno zamenu, i u tom slu-
aju se pojavljuju trokovi u vidu razlike u
prihodima izmeu leka koji nedostaje (ve-
i prihod) i njegove zamene (manji prihod).
Tree, kupci mogu da odlue da saekaju
da apoteka nabavi lek, i u tom sluaju se
pojavljuju trokovi vezani za dodatnu evi-
denciju naloga. Sve u svemu, trokovi ne-
dostatka zaliha obuhvataju sledee troko-
ve: izgubljeni prihodi od prodaje; razlika u
ceni prilikom kupovine supstituta; troko-
vi dodatne evidencije naloga; gubitak re-
putacije i naruavanje imida apoteke;
potencijalni dalji gubici kupaca itd.
ZALIHE U APOTEKAMA
U okviru apotekarskog poslovanja po-
javljuju se razni oblici zaliha koji su esto
heterogenog karaktera. Osnovne i najva-
nije zalihe u apoteci predstavljaju zalihe
gotovih proizvoda. Ove zalihe obuhvata-
ju kako zalihe lekova koji se koriste za za-
titu zdravlja ljudi i ivotinja, tako i zalihe
ostalih gotovih proizvoda, kao to su me-
dicinska sredstva, medicinska kozmetika,
medicinska dijagnostika, dodaci ishrani, ma-
krobiotika, bebi oprema itd. Pored toga,
apoteke poseduju i zalihe sirovina i ma-
terijala, naroito one apoteke koje se ba-
ve galenskom proizvodnjom lekova. Ove za-
lihe obuhvataju razne supstance i reagen-
se koji se koriste u proizvodnji galenskih le-
kova i medicinskoj dijagnostici, ukoliko se
apoteka i time bavi. Posledino, ukoliko se
apoteka bavi galenskom proizvodnjom,
ona moe imati i odreeni nivo zaliha ne-
dovrenih proizvoda u formi polupriprem-
ljenih supstanci, smesa, jedinjenja i reagen-
sa. Nadalje, sve apoteke poseduju i odre-
eni nivo ostalih materijalnih i nemateri-
jalnih zaliha. to se tie ostalih materijal-
nih zaliha, najee se pojavljuju zalihe sit-
nog inventara (kancelarijski materijal itd),
zalihe rezervnih delova, zalihe opreme itd.
to se tie nematerijalnih zaliha, one
obuvhataju zalihe informacija o pacijenti-
ma, lekovima, tritu, javnim nabavkama itd,
zalihe akumuliranog znanja zaposlenih,
koje moe biti iskorieno na produktivan
nain, zatim zalihe energije i druge oblike
nematerijalnih zaliha.
Pored ovoga, vano je imati u vidu i
funkcionalne aspekte upravljanja zalihama
u apotekama. Naime, upravljanje zalihama
esto postavlja sukobljene interese razli-
itih poslovnih funkcija. Prvo, finansijska
funkcija e uvek biti zainteresovana za to
da apoteka dri to nii nivo zaliha, kako bi
kapital bio osloboen za alternativnu po-
slovnu upotrebu. Drugo, prodajna funkci-
ja e uvek teiti ka tome da apoteka dri
vii nivo zaliha, naroito za lekove u klasi
A i lekove sa najviim prioritetom, a sve to
u cilju to bolje snabdevenosti trita.
Tree, nabavna funkcija e teiti da na-
bavku lekova vri kroz manji broj porudbi-
na koje e imati veliku vrednost, kako bi
ostvarila popuste od strane veledrogerija.
Kako bi ovi esto suprotstavljeni ciljevi bi-
li zadovoljeni, veoma je vano da apoteka
ima dobar menadment i sistem donoe-
nja odluka koje su najracionalnije za poslo-
vanje u celini.
Na kraju, vano je ukazati na odreene
specifine aspekte upravljanja zalihama u
apotekama. Kao prvo, za razliku od drugih
privrednih subjekata, apoteke imaju izraen
imperativ snabdevenosti trita, to
znai da moraju da imaju zalihe odreenih
lekova (npr. antibiotici i analgetici) esto i
iznad optimalnog nivoa, koji je praen naj-
niim trokovima. Kao drugo, treba imati u
vidu injenicu da je u poslovanju apoteka iz-
raen sezonski karakter potronje odre-
enih grupa lekova (npr. antialergeni, respri-
ratorni lekovi i kardioloki lekovi), to direk-
tno implicira nain upravljanja njihovim za-
lihama. Kao tree, ali ne i manje bitno, va-
no je imati u vidu procedure javnih na-
bavki za lekove koji se nalaze u sistemu na-
doknada (Reimbursed Drugs). Kod ovih le-
kova, apoteka je esto prinuena da vri ma-
nje uestale nabavke (manji broj) u kojima
e poruivati vee koliine lekova (vei vo-
lumen), o emu e ve biti rei u drugom de-
lu teksta. I
233 | BB-Informator | 35