LOGISTIKE AKTIVNOSTI - PODSISTEMI

U literaturi se po pravilu navode dve grupe logistikih

aktivnosti.

LOGISTIKE AKTIVNOSTI

OSNOVNE POMONE

U veini sluajeva ne postoji izdiferenciran stav o tome koje

su aktivnosti i podsistemi osnovni (kljuni), a koji pomoni
(podrka). Takoe nema ni potpuno jasne granice ovih
kategorija.
Tako, Pfohl (ova kategorizacija je blia
ininjerskom pristupu)
kao kljune sisteme izdvaja:

TRANSPORT
PRETOVAR
SKLADITENJE

kao pomone navodi

PAKOVANJE
OZNAAVANJE
Za potrebe ovog kursa iz predmeta SKLADITA, e se u
odgovarajuem obimu, razmatrati sledei osnovni podsistemi logistike

PAKOVANJE,
UNUTRANJI TRANSPORT
SKLADITENJE
PRETOVAR
SPOLJNI TRANSPORT

IZVOR
PAKOVANJE

TRANSPORT

SKLADITENJE
PRETOVAR
ODREDITE
Skladitenje, kao deo logistike, se pojavljuje kao funkcija,
logistika aktivnost i sistem koji realizuje uvanje robe. Skladite
je integralni je deo svakog logistikog sistema i ima nezamenljivu
ulogu u povezivanju proizvodnje, transporta i potronje.

Pri tome je, prema postavci teorije sistema, prisutna vrsta veza sa
ostalim podsistemima logistike, a te veze se uvek moraju imati u
vidu,

Tipino,
skladite se posmatra kao mesto za uvanje zaliha,
ali skladite danas je mnogo dinaminiji sistem u kome kretanje
robe esto predstavlja dominantnu aktivnost.
Skladita egzistiraju u cilju ostvarivanja jedne ili vie narednih uloga
(Lambert 1998, Fundamentals of logistics management):

Ostvarivanje preduslova ekonominosti transportnih procesa

(kombinovanje vidova transporta, jedinica tereta i sl).
Ostvarivanje preduslova za ekonominost proizvodnje
(sinhronizacija raznih procesa)
Prednosti od koliine pri kupovini (naruivanje) ili kupovine
unapred
Obezbeenje izvora snabdevanja
Podrka stratekom opredelenju firme pri opsluivanju klijenata
Preduprepreenje promena i uslova na tritu (stohastinost,
kolebanje tranje i ponude, konkurencija)
Uloga skladita (nastavak)

Savlaivanje vremenskih i prostornih razlika izmeu vremena i

mesta proizvodnje i potronje
Usaglaavanje najmanjih logistikih trokova sa eljenim nivoom
opsluge korisnika
Podravanje strategije Just In Time snabdevaa i korisnika
Obezbeuje korisnicima mix-a proizvoda umesto pojedinanih
roba
Obezbeuje privremeno skladienje materijala za otpad ili
reciklau
Obezbeuje privremeno skladitenje u aktivnostima pretovara
(direktna isporuka, )
Istorijski razvoj skladitenja
Koreni skladitenja seu u daleku prolost, do vremena
kada je ovek poeo da proizvodi vie nego to mu je bilo
dovoljno za potronju u tom trenutku.

Do Industrijske revolucije individualna gazdinstva i

domainstva funkcionisala su kao samodovoljne
ekonomske jedinice sa svojim ostavama koje imaju
skladinu funkciju.
Sa ekonomskom specijalizacijom i intenziviranjem
transporta u toku industrijske revolucije skladina funkcija
postaje deo funkcionisanja maloprodaje i veleprodaje i
dodatak marketingu.
Istorijski razvoj skladitenja (nastavak)

Skladite je bilo statian sistem neophodan za savlaivanje

vremenskog razmaka i posmatra se kao neophodno zlo koje
generie jedino trokove. Malo ili nimalo vodi se rauna o
pretovaru i unutranjem transportu. Razliite robe se
skladite u istom skladitu i to najee u gomilama na podu.
Tek II Svetski rat i vreme posle njega mogue je posmatrati
kao period u kome poinje da se uoava trend poveanja
efikasnosti skladinog sistema
Razvijaju se specijalizovana regionalna i lokalna skladita i
vie se razmilja o upravljanju zalihama, primenjuju se
tehnike prognoze i upravljanja proizvodnjom.
Smanjuju se vremenske neusaglaenosti u proizvodnji,
proizvodnja postaje koordinisana i zahtevi za skladinim
prostorom se smanjuju
Istorijski razvoj skladitenja (nastavak)
Menja se koncept maloprodaje pri emu se pojavljuju sve vei objekti
i supermarketi koji onda generiu drugaije zahteve prema
skladinom sistemu. To rezultira pojavom regionalnih distributivnih
centara koji preko skladita obezbeuju ekonomino skladitenje
irokog asortimana proizvoda
o rezultuje razvojem i primenom modernih visoko mehanizovanih i
automatizovanih skladinih sistema sa, informatiki sve naprednijim
upravljanjem. Napredak u ovoj oblasti utie i na proizvodnju, te
skladita postaju sastavni deo JIT koncepta
Tokom 1960-ih i 1970-ih napori u oblasti skladinih sistema
prebacuju se u sferu primene novih tehnologija. Svaka faza i
podsistem skladita se modernizuju i razvijaju se nove tehnike i
procedure rada
U 1980-im fokus se prebacuje na poboljanje konfiguracije skladita i
pretovarne mehanizacije koja se tu koristi, a 1990-e se mogu oznaiti
kao period u kome se tei veoj fleksibilnosti, poveanju
produktivnosti i primene informacionih tehnologija
Priroda zaliha
Priroda je puna bezbroj prelepih i zadivljujuih primera
zaliha koje na svojevrstan nain obezbeuju ivot na
zemlji.
Energija sunca, okeani, ....
Dobro poznati primeri ivih bia: kaktus, mravi, pele,
veverice,...
Dakle, zalihe se definiu kao materijali,
energija i informacije koji su u nekom periodu
iskljuene iz upotrebe u cilju budueg
korienja
Razlozi za posedovanje zaliha
Zalihe se uvek posmatraju kao zatitni faktor koji
obezbeuje kontinuitet izmeu dve faze nekog procesa,
odnosno besprekidno funkcionisanje nekog sistema
U literaturi se moe nai veliki broj razloga za posedovanje
zaliha, kao i razliiti naini formulisanja tih motiva i njihove
klasifikacije.
Vukievi navodi sledee kategorije zaliha (Vukievi [1995]):

"Kalkulativne" zalihe (osnovni motiv je u dosezanju popusta na

naruenu koliinu)

Sigurnosne zalihe (rezultat nesigurnosti stohastike potronje i/ili

potronje)

Anticipativne zalihe (koje se uvaju zbog oekivanih promena na

tritu napr. sezonske varijacije)

pekulativne zalihe (ostvarenje dodatnog profita usled oekivanih

promena na tritu)

posebno se jo sreu kao specifine i zalihe otpadnih materijala

 Neto detaljniju diferencijaciju mesta i razloga uvanja zaliha
navodi Pfohl (Pfohl C. [1990])

INDUSTRIJSKA PREDUZEA

SNABDEVAKO PROIZVODNO DISTRIBUTIVNO

SKLADITE SKLADITE SKLADITE
TRGOVINSKA I INDUSTRIJSKA

(SIROVINE) (MEUFAZNO) (PRODAJNO)

LOGISTIKA PREDUZEA
SKLADITA

SKLADITE SNABDEVAKO
RECIKLAE DISTRIBUTIVNO
SKLADITE

POTROAKO SNABDEVAKO SNABDEVAKO

SKLADITE DISTRIBUTIVNO DISTRIBUTIVNO
(MALOPROD.) SKLADITE SKLADITE
(MALOPROD.) (VELIKOPROD.)

KUNO
SKLADITE
TRGOVINSKA PREDUZEA
U literaturi se navodi da svojim funkcionisanjem skladite omoguava
realizaciju odreenih koristi u logistikim procesima uopte. To su, pre
svega koristi od vremena, mesta i od koliine

Osnovni efekat skladitenja je VREMENSKA korist s obzirom na

funkciju savlaivanja vremenskih razlika izmeu trenutka
proizvodnje i potronje
Korist od MESTA proistie time to skladita obezbeuju
preduslove za povoljnije savlaivanja prostorne razdvojenosti mesta
proizvodnje i potronje
Takoe, skladitenjem se obezbeuje i korist od KOLIINE jer se
omoguuje kompenzovanje fluktuacije u veliini tranje.
 - VREMENSKE - OD SVOJINE
KORISTI - OD MESTA - OD OBLIKA - INFORMATIVNA
- OD KOLIINE

SISTEM LOGISTIKA PROIZVODNJA MARKETING

ZADOVOLJENJE
CILJ
KORISNIKA
Servisne koristi Stvaranje dodatne vrednosti (Value
Vremenska i korist od mesta Added Service)
Koristi ovog tipa su sledee: Ovo su dodatni netradicionalni
servisi (usluge) koje obezbeuju
Asortiman javna i skladita sa kojima se ugovara
Mix neki dodatni servis:
Podrka proizvodnji Pakovanje
Trino prisustvo Odlaganje proizvodnih operacija
Poboljanje karakteristika proizvoda
Klimatizacija, dozrevanje, hlaenje,..