Stavovi Građana Na Severu Kosova

Platforma za analizu i istraivanje
Stavovi graana na severu Kosova
Politiki, ekonomski i bezbednosni aspekti

Istraivanje: Stavovi graana na severu Kosova
Naruioci istraivanja:
Platforma za analizu i istraivanje
NGO AKTIV i Centar za mir i toleranciju
Autori istraivanja:
MA Nikola Jovi
MA Branislav Neovi
Za izdavaa:
NGO AKTIV
Kralja Petra I, 183a, Severna Mitrovica
email: office@ngoaktiv.org
www.ngoaktiv.org
Rezerva:
Ovaj izvetaj je izraen uz pomo Kancelarije Evropske unije na Kosovu.

Stavovi izneti u ovom izvetaju su iskljuiva odgovornost AKTIV-a i
Centra za mir i toleranciju i ne mogu se, ni u kom pogledu, uzeti za
stavove Evropske unije.
Severna Mitrovica,
septembar 2015.
2
Sadraj
Kontekst istraivanja.....5
Metodologija istraivanja......7
Najvaniji rezultati.....8
Saetak istraivanja: Percepcija kljunih problema..............9
Stavovi graana o politikom stanju na Kosovu....11
Stavovi graana o ekonomskom stanju na Kosovu.......20
Stavovi graana o bezbednosnom stanju na Kosovu....27
Stavovi graana o stanju sloboda i prava na Kosovu....35
Zakljuci.........40
3
Spisak skraenica
UNMIK - United Nations Interim Administration Mission in Kosovo/ Privremena
administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu
UNDP - United Nations Development Programme/Program Ujedinjenih nacija za

razvoj
EULEX - European Union Rule of Law Mission in Kosovo/Misija vladavine prava

Evropske unije na Kosovu
OVK - Oslobodilaka vojska Kosova
KSB/KZK Kosovske snage bezbednosti/Kosovski zatitni korpus
KPS Kosovska policijska sluba
DS Demokratska stranka
DSS Demokratska stranka Srbije
MUP - Ministarstvo unutranjih polova (Republike Srbije)
ZSO Zajednica srpskih optina
NATO Notrh Atlantic Treaty Organisation/ Severno-atlanski sporazumni savez
APR Agencija za privredne registre
CZ Civilna zatita
KFOR Kosovo Force
USAID - United States Agency for International Development/Agencija SAD za

meunarodni razvoj
IBM Integrisano upravljanje prelazima
4
Kontekst istraivanja
Platforma za analizu i istraivanje je u okviru projekta Jaanje kapaciteta

civilnog drutva kako bi efikasnije doprineli procesu donoenja odluka, sprovela
istraivanje o stavovima graana u etiri veinski srpske optine na severu Kosova
(Severna Mitrovica, Leposavi, Zubin Potok i Zvean). Cilj istraivanja bio je da se
saznaju stavovi graana o kljunim politikim, ekonomskim i bezbednosnim pitanjima,
ali i da se dobije uvid u kljune probleme sa kojima se suoavaju graani na severu
Kosova. Ovim istraivanjem saznali smo ta graani misle o pitanjima vezanim za
bezbednost, socio-ekonomsku situaciju, politiku participaciju Srba na Kosovu i
potovanje ljudskih prava.
Istraivanje je sprovedeno izmeu maja i jula 2015. godine. Ovaj period obeleile
su vesti o nastavku Briselskih pregovora izmeu vlada u Beogradu i Pritini, pojaano
interesovanje za realizovanje osnovnih elemenata potpisanih sporazuma, kao to je
Zajednica srpskih optina, i integracija pripadnika Civilne zatite u kosovske institucije.
Osim kontinuiranih razgovora u Briselu, druge teme koje su okupirale panju graana
u ovom periodu su bili etniki motivisani incidenti u Severnoj Mitrovici, kao i rasprava
o formiranju Specijalnog suda za ratne zloine OVK u Skuptini Kosova.
Kada je re o Briselskom sporazumu, on je oznaio promenu paradigme u

odnosima izmeu Beograda i Pritine. Status quo koji je dugo postojao na severu
Kosova poeo je da se dovodi u pitanje vanim pregovorima koji su usledili. Meutim,
strane u pregovorima koristile su, i dalje koriste, konstruktivnu dvosmislenost
sporazuma kako bi ga tumaile u skladu sa svojim interesima i povlaivale sopstvenom
birakom telu i domaoj javnosti. U itavom procesu graani severa Kosova bili su bez
mogunosti da utiu kako na postignute sporazume tako i na njihovu implementaciju.
Graani na severu Kosova Briselski sporazum videli su kao neeljeni, nametnuti
ustupak Pritini od strane Beograda. Osim toga, usled svojih nejasnoa i
dvosmislenosti, kreirao je vidno nezadovoljstvo i neizvesnost meu stanovnitvom u
trenutku kada je postignut. Dve i po godine nakon potpisivanja sporazuma, drutvo na
severu Kosova je i dalje u svojevrsnom tranzicionom procesu integracije u novi
ustavno-pravni poredak, izgradnje novih institucija i prihvatanja nove politike
realnosti. Celokupan briselski proces obeleen je manjkom transparentnosti koja je
dodatno uticala na njegovu implementaciju i stvarala neizvesnost kod graana na
severu. Od 16 sporazuma koji su u Briselu potpisani, samo je est implementirano, dok
se na punu implementaciju 10 sporazuma jo uvek eka.
5
Post-Briselska politika situacija na severu obeleena je i sve dubljom

spoznajom nove pozicije Srba, pozicije manjinske zajednice koja deluje u ustavnom
okviru Kosova. Neophodonost delovanja sa ovih pozicija uzrokovala je odreenu
zabrinutost meu graanima, zbog ega Srbi sa severa sada vie nego ranije uporeuju
svoj status sa statusom Srba juno od Ibra i uviaju neophodnost da ue na iskustvima
Srba koji su ve proli kroz proces integracije u kosovske institucije. Prisutno je vidno
nepoverenje prema politikim akterima i oseaj nemoi da graani sami upravljaju
sopstvenom sudbinom, a zbog netransparentnosti pregovora koji se odvijaju u Briselu
raste i broj post-briselskih mikrointerpretacija jer svaki graanin ima sopstvenu viziju
onga to dolazi, a reima jedne od naih ispitanica bezbroj mogunosti nosi bezbroj
strahova. Upravo iz tog razloga bilo je neophodno ispitati stavove graana severa o
kljunim problemima sa kojima se suoavaju kako bi donosioci odluka mogli da donose
informisanije odluke i na taj nain unaprede implementaciju postignutih sporazuma u
budunosti i doprinesu poveanju sigurnosti kod graana na severu Kosova.
6
Metodologija istraivanja
- Kvantitativni deo istraivanja -
Nain istraivanja: Anketno terensko istraivanje F2F
Vreme istraivanja: 4. - 11. jun 2015. godine
Mesto istraivanja: Severna Mitrovica, Leposavi, Zubin Potok i Zvean
Veliina uzorka: 799 ispitanika
Opis uzorka: prosena starost 40 godina; mukaraca 400 ena 394; S. Mitrovica 281,
Leposavi 204, Zvean 172, Zubin Potok 137
Tip uzorka: Stratifikovani reprezentativni sluajni uzorak - stratifikacija na osnovu

optine stanovanja
Statistika greka: 95% statistiki interval poverenja za pojave sa incidencom od 50%

iznosi + /- 3,45
Poststratifikacija: godine, nivo obrazovanja i mesto stanovanja
- Kvalitativni deo istraivanja -

Nain istraivanja: 10 intervjua, 4 fokus grupe i 4 okrugla stola
Mesto istraivanja: Severna Mitrovica, Leposavi, Zubin Potok i Zvean
Vreme istraivanja: maj jul 2015.
Sagovornici u intervjuima: direktor Centra za socijalni rad u Severnoj Mitrovici, Dejan

inovi; politiarka, Rada Trajkovi; saradnik lokalnih i meunarodnih institucija na
izradi stratekih, socioekonomskih i infrastrukturnih projekata, Ljubia Mijai; direktor
Zemljoradnike zadruge Zubin Potok, Rade Utvi; anonimni zvaninik EULEX-a;
predsednik Demokratske stranke u Severnoj Mitrovici, Milo Suboti; izvrni direktor
Biroa za drutvena istraivanja, Pavle Dimitrijevi; magistar bezbednosti i aktivista u
NGO Humani Centar, Veroljub Petroni; anonimni lan Demokratske stranke Srbije,
anonimni predstavnik Kosovske policijske slube (integrisan iz MUP-a), inovnici
Nacionalne slube za zapoljavanje.
Screener u fokus grupama: Kriterijumi za odabir uesnika: pol, godine, obrazovanje i

mesto stanovanja;
7
Najvaniji rezultati
Svega 4% ispitanika ocenjuje trenutno stanje na Kosovu kao dobro.

_____________________
Svaki deseti ispitanik podrava Briselski sporazum, dok svaki drugi ispitanik nema stav.
_____________________
56% ispitanika podrava uestvovanje Srba u institucijama Kosova.
_____________________
Svega 3,6% ispitanika trenutnu ekonomsku situaciju na Kosovu ocenjuje kao dobru.
_____________________
Svega 14,1% ispitanika trenutnu bezbednosnu situaciju na Kosovu ocenjuje kao dobru.
_____________________
Od svih institucija koje se bave bezbednou ispitanici najvie veruju Civilnoj zatiti
(iako je u vreme anketiranja ve otpoeo proces rasformiranja CZ).
_____________________
Najvei bezbednosni rizici prema miljenju ispitanika su meuetniki sukobi,
organizovani kriminal i nezaposlenost.
_____________________
83,2% ispitanika smatra da Briselski sporazum nije unapredio slobode i prava srpske
zajednice.
_____________________
43,8% mladih ispitanika (18-29 godina) je nazaposleno.
_____________________
52,2% ispitanika ima primanja iz budeta Republike Srbije.
_____________________
40% mladih ispitanika (18-29 godina) ne vidi sebe na Kosovu u budunosti.
_____________________
17,8% ispitanika smatra da e ZSO imati izvrna ovlaenja.
8
Saetak istraivanja: Percepcija kljunih problema

Veina graana na severu Kosova nezadovoljna je trenutnom situacijom i
ocenjuje je veoma negativno. Graani jednako negativno ocenjuju kako politiku tako i
socio-ekonomsku i bezbednosnu situaciju u etiri optine na severu. Samo 10% graana
pozitivno se izjanjava o Briselskom sporazumu, dok ak polovina ispitanika nema stav
o tom pitanju to je prouzrokovano nedovoljnom transparentnou Briselskog
sporazuma. Veina graana smatra da Briselski sporazum nije unapredio slobode i
prava srpske zajednice na Kosovu. Zajednica srpskih optina (ZSO) je viena kao
najvaniji deo Briselskog sporazuma, koja bi trebalo da omogui nesmetano
funkcionisanje institucija u oblastima obrazovanja i zdravstva, ali i nastavak
nesmetanog finansiranja srpske zajednice iz Beograda, to je i jasno uzimajui u obzir
injenicu da preko polovine ispitanika (52,2%) direktno zavisi od finansijske podrke iz
Beograda. Uprkos tome, veina graana izraava skepsu, da e ZSO imati izvrna
ovlaenja i miljenja su da u pregovorima to nee moi da se dobije.
Uz negativan odnos prema trenutnoj situaciji, graani se jednako negativno

izjanjavaju i o institucijama. Najvei stepen poverenja, uslovno reeno, graani imaju u
Vladu u Beogradu sa 14,3% i privremene institucije na severu 12,2%, dok u optine
formirane nakon izbora 2013 poverenje ima 10,8% ispitanika. Imajui u vidu da optine
na severu ne funkcioniu u punom kapacitetu i da graani jo uvek nisu osetili
ekonomske benefite razvojnih projekata ovakva situacija i ne udi. Graani severa i
dalje izraavaju nepoverenje prema namerama zvanine Pritine to pokazuje podatak
da svega 1,3% ispitanika ima veruje Vladu u Pritini.
Uprkos nepoverenju u institucije i negativnom stavu o Briselskom sporazumu,

veina graana prilino jasno izraava stav da e u budunosti morati vie da sarauju
sa zvaninim politikim institucijama o emu svedoe i pokazatelji da 56% ispitanika
podrava uee Srba u kosovskim institucijama, uz obrazloenje da je to jedan od
naina da se zatite prava srpske zajednice na Kosovu. Istovremeno je 45% ispitanika
imalo prilike da koristi usluge kosovskih institucija, dok 52% ispitanika, uglavnom
starijih, poseduje kosovska dokumenta. ini se da, kada je re o pitanjima koja se tiu
linog blagostanja, graani sa mnogo vie spontanosti ulaze u poslovne interakcije,
posebno ako se ima u vidu da vie od 60% ispitanika ne bi imalo nita protiv da se
zaposli u kosovskim institucijama.
Nezaposlenost je, osim nestabilne politike i bezbednosne situacije, viena kao

najvei problem na severu Kosova. Nezaposlenost na severu je izuzetno visoka i iznosi
9
32,8%. Ako imamo u vidu starosne grupe, uoava se da je najvea nezaposlenost meu
mladima od 18 do 29 godina i iznosi ak 43,8%. Ukoliko na ovu informaciju dodamo
podatak da gotovo polovina mlaih ispitanika namerava da napusti Kosovo u narednih
pet godina, jasno nam je da mladi ne vide perspektivu za sebe na Kosovu.
Istovremeno, uprkos tome to se ekonomska situacija ocenjuje nepovoljno,

privatna inicijativa se smatra pravim putem za ostvarenje linog blagostanja tako da
vie od treine ispitanika planira pokretanje sopstvenog biznisa u narednom periodu.
Meu osnovnim razlozima zbog kojih jo uvek nisu pokrenuli sopstveni biznis, graani
navode nedostatak finansija, malo i ogranieno trite i lou bezbednosnu situaciju koja
se moe negativno odraziti na poslovanje.
Pitanje bezbednosti smatra se veoma vanim na severu Kosova i veina

ispitanika nije zadovoljna bezbednosnom situacijom. Kao najvei bezbednosni problem
ispitanici vide mogue meuetnike incidente (43,5%). Ova zabrinutost je znaajno
razliita od optine do optine, najvea je u Severnoj Mitrovici (54%), zatim u Zubinom
Potoku i Zveanu (oko 40%), dok je najmanja u Leposaviu (32,3%). Osim meuetnikih
sukoba i organizovani kriminal je visoko na listi bezbednosnih problema po percepciji
graana.
Kada se govori o institucijama koje se brinu o bezbednosti, najvei broj ispitanika

poverenje ima u Civilnu zatitu (CZ), KFOR i Kosovsku policijsku slubu (KPS), a
najmanji broj u EULEX i Kosovske snage bezbednosti1. Veina graana smatra da se
bezbednosna situacija nije bitno promenila od trenutka integracije pripadnika MUP-a i
Civilne zatite u kosovske bezbednosne institucije. Graani u velikoj meri smatraju da
izjave politiara ne doprinose poboljanju bezbednosne situacije i da bi morali da budu
oprezniji kada izraavaju svoje stavove o osetljivim temama koje mogu da stvore
meuetnike probleme. Ipak, na saradnju gradonaelnika Severne i June Mitrovice u
smirivanju bezbednosne situacije se gleda pozitivno i vei broj ispitanika smatra da ta
saradnja moe doprineti smanjenu napetosti.
Istraivanje je pokazalo da je etnika distanca izmeu Srba i Albanaca i dalje

prilino visoka i da tek neto manje od 15% ispitanika srpske nacionalnosti esto odlazi
u optine sa veinski albanskim stanovnitvom. Ipak, 40% ispitanika istie da ima neku
vrstu interakcije sa Albancima, to je napredak u odnosu na prethodna istraivanja
1Prilikom istraivanja na terenu korien je i preanji nativ ove structure Kosovski zatitni korpus,
koji je prepoznatljiviji graanima.
10
raena pre Briselskog sporazuma. Oigledno je da se na intenziviranju neposrednih

linih kontakata i uspostavljanju poverenja meu zajednicama mora jo mnogo raditi.
Najei razlozi za nedovoljnu interakciju su nesigurnost, ograniena sloboda kretanja i
strah za linu bezbednost.
Stavovi graana o politikom stanju na Kosovu

Pitanje 1. Kako ocenjujete trenutno stanje na Kosovu?
48.5
50
40
30 23.6 23.9
20
10 3.5 0.5
0
Ocena 1 Ocena 2 Ocena 3 Ocena 4 Ocena 5
Kao to moemo videti iz grafikona, svega 4% ispitanika ocenjuje trenutno stanje

na Kosovu kao dobro. Prosena ocena na skali od jedan do pet iznosi 2.09. Daljim
analizama moemo videti da nema znaajne razlike u oceni trenutnog stanja izmeu
ispitanika sa niim i ispitanika sa viim obrazovanjem, kao ni izmeu razliitih
starosnih grupa. Jedino gde se vidi razlika je stratifikacija na osnovu mesta stanovanja
gde su, uslovno reeno, najbolje ocene u Severnoj Mitrovici (2,24) dok su najgore ocene
u Zubinom Potoku (1,84). U Leposaviu i Zveanu ocene se kreu oko 2.
Kada je re o saznanjima do kojih smo doli iz sprovedenih fokus grupa,

moemo rei da se veina uesnika sloila da je situacija veoma nepovoljna za srpsku
zajednicu. Jedan od glavnih razloga koji su uesnici fokus grupa naveli je taj to se Srbi
sa Kosova ni za ta ne pitaju, to su iskljueni iz procesa pregovaranja i donoenja
odluka i to im se reenja nameu kroz dogovore Vlade iz Beograda i Pritine, sa
akterima iz meunarodne zajednice.
Jedan od sagovornika, bivi politiki akter koji je eleo da ostane anoniman,

rekao je u intervjuu da je situacija danas veoma loa, a krivce je naao na sve tri strane.
Naime, kako kae Srbi nikada ne propuste ansu da propuste ansu, dok, sa druge
11
strane istie da je meunarodna zajednica kriva za sunovrat demokratije i politikog

sistema na Kosovu, jer nita nije uinila da demokratizuje kosovsko drutvo. Iz tog
neuspeha meunarodne zajednice proizilazi paradoks da je sudbina srpskog naroda
na Kosovu daleko zamrenija sada, nego to je bila 1999. odmah nakon NATO agresije.
O ulozi kosovskih vlasti kae da je jedini razlog zbog kojeg prihvataju uestvovanje
Srba u institucijama pritisak meunarodne zajednice.
Milo Suboti, aktuelni predsednik Demokratske stranke u Severnoj Mitrovici,

trenutni poloaj Srba na Kosovu ocenjuje kao veoma lo i naziva ga nekom vrstom
mekog (soft) aparthejda. Navodi da je najgore to to su svi prihvatili takvo stanje kao
uobiajeno. Postalo je normalno zapaliti kuu povratnika u Klini, a da to ak ni ne bude
novost niti vest u medijima".
Pitanje 2. Kako ocenjujete politiku situaciju na Kosovu?
50 43.6
37.6
40
30
16.4
20
10 1.9 0.5
0
Od ukupnog broja ispitanika svega 2,4% je reklo da je politika situacija na

Kosovu dobra ili veoma dobra, dok je 81,2% ispitanika politiku situaciju ocenilo kao
lou ili veoma lou. Na skali od jedan do pet, politika situacija je ocenjena srednjom
ocenom 1,7. Po svim kriterijumima poststratifkacije (godine, mesto stanovanja i nivo
obrazovanja) dobili smo priblino iste vrednosti.
Kada je re o saznanjima iz fokus grupa, veina uesnika pokazuje izvesno

nepoverenje prema politikim predstavnicima, jer smatra da broj graana koji je izaao
na izbore ne daje dovoljan legitimitet predstavnicima u lokalnim i centralnim vlastima
da obavljaju poslove u ime graana. S druge strane, uesnici smatraju da, kada su ve u
institucijama, srpski predstavnici moraju da rade mnogo bolje i efikasnije, kako bi
doprineli zatiti prava srpske zajednice na Kosovu.
Rada Trajkovi zamera srpskim poslanicima to to ne iznose aktivnije svoje

stavove sa ciljem da polako pridobiju javno mnjenje. Tu pre svega mislim na ambasade
12
koje prate svako skuptinsko zasedanje i tu se mogu poslati zaista mnoge poruke iako
one nee biti dobro sasluane u parlamentu, niti e se uti meu albanskim javnim
mnjenjem, ali e ipak biti poslata jasna poruka drugima koji ipak jo uvek imaju mo da
odluuju o Kosovu.
Pitanje 3. Da li ste koristili usluge kosovskih institucija?
Da i bio sam zadovoljan

22% uslugom
Da ali nisam bio
55% zadovoljan uslugom
23% Nisam koristio usluge
kosovskih institucija
Odgovore na ova pitanja moemo uporediti na osnovu mesta stanovanja pri emu
se vidi da su uslugama kosovskih institucija najmanje zadovoljni ispitanici iz Severne
Mitrovice, dok su najzadovoljniji ispitanici iz optine Zvean. Ovaj odgovor se mora
uzeti sa rezervom, jer lokalne samouprave na severu nisu do kraja konstituisane i
graani ne poznaju razliku izmeu optina konstituisanih nakon lokalnih izbora 2013.
godine i formiranih privremenih organa.
Da i bio sam Da, ali nisam bio Nisam koristio

zadovoljan zadovoljan
uslugom uslugom
Severna Mitrovica 20% 30% 50%
Zubin Potok 23,9% 23,9% 50,2%
Leposavi 20,2% 16,6% 63,2%
Zvean 24,4% 20,3% 55,3%
13
Pitanje 4. Da li posedujete lina dokumenta izdata od strane kosovskih

institucija?
47.3 52.7 Da Ne
Najvei broj (76%) onih koji poseduju lina dokumenta izdata od strane kosovskih
institucija pripadaju najstarijoj generaciji ispitanika. to se tie nivoa obrazovanja i
mesta stanovanja nema znaajnih razlika u odgovorima.
Uesnici fokus grupa su posebno istakli da srpski politiari na lokalu i u

centralnim institucijama moraju vie panje da posvete osnovnim ivotnim pitanjima
kao to je vaenje dokumenata, potvrda, prijava i slino. Takoe, uesnici napominju da
je za njih od izuzetne vanosti da se napravi iri dogovor oko toga da li se dokumenta
vade u institucijama Kosova ili se te institucije bojkotuju. Posebno ih brine
nepriznavanje diploma Univerziteta u Pritini sa privremenim seditem u Kosovskoj
Mitrovici i slina birokratska ogranienja po nacionalnom kljuu.
Pitanje 5. Kakav je Va stav prema Briselskom sporazumu?
9.6
Podravam ga
49.2 41.2
Ne podravam ga
Nemam stav
14
Kao to moemo videti, najznaajniji podatak koji smo dobili iz ovog pitanja nije
da svega 10% ispitanika podrava pomenuti sporazum, to se na intuitivnom nivou i
moglo oekivati, ve to da je izuzetno veliki broj ispitanika suzdran.
Ako sagledamo podrku Briselskom sporazumu kroz starosnu varijablu moemo

videti da Briselski sporazum najmanje podravaju mladi od 18 do 29 godina (6,6%),
zatim ispitanici od 30 do 45 godina (9,3%), ispitanici od 46 do 65 (11,6%) i, uslovno
reeno, najveu podrku Briselski sporazum ima kod ispitanika koji su stariji od 66
godina (17,3%).
Odgovori uesnika fokus grupa su se, uglavnom, odnosili na to da se sporazum

moe shvatiti dvojako, stoga niko nije mogao da precizira tano ta u tom sporazumu i
dogovorima koji su iz njega proistekli konkretno pie. Uesnici navode kako se veoma
esto moe videti da albanska i srpska tampa tumae sporazum svaka na svoj nain.
Osim toga, uesnici fokus grupa istiu da je ceo proces netransparentan i da
zainteresovanim graanima nisu dostupne informacije koje su vezane za sam proces
pregovaranja i dogovorenih reenja. Takoe, kada je re o konanom ishodu pregovora
i njegovom simbolikom znaenju, u fokus grupama su se mogle uti sline reenice
svi mi znamo da je to proces ozvanienja Kosova kao drave.
Kada je re pozitivnim stranama Briselskog sporazuma, uesnici istiu:

ostvarivanje kontakta i razgovor dve strane (Beograd i Pritina), smirivanje politikih
tenzija time to je smanjen broj interesnih grupa i najzad, osveenje ljudi i smanjenje
neizvesnosti, to je ilustrovano dogovorom sada se neto prelomilo, ranije je bilo
bezbroj mogunosti bezbroj strahova.
Meutim, strahovi i dalje postoje. Uesnici smatraju da je politika integracija u

kosovske institucije izvrena relativno mirno, ali oekuju otriju reakciju srpske
zajednice sa poveanjem stepena ekonomske integracije i moguim opadanjem kvaliteta
zdravstvene nege i obrazovanja.
15
Pitanje 6. Kakav je Va stav prema uestvovanju Srba u institucijama

Kosova?
Podravam
43.7
56.3
Ne podravam
Ispitanici iz svih starosnih grupa daju odgovore u priblino istom opsegu, od 52%
podrke kod najmlaih ispitanika do 61,7% podrke kod ispitanika u starosnoj grupi od
30 do 45 godina koji smatraju da je politika participacija Srba u institucijama Kosova
dobra. Ovaj podatak je veoma interesantan i pokazuje da uprkos nepoverenju lokalnog
stanovnitva u briselski proces pregovora, veina graana intuitivno prihvata politiku
realnost i neophodnost participacije predstavnika srpske zajednice u kosovskim
institucijama. Jedan broj graana u fokus grupama je naveo kako injenica da su
politiki predstavnici uestvovali na lokalnim i parlamentarnim izborima i na taj nain
dali legitimitet institucijama sada navodi da bi u njima trebalo i da uestvuju i na taj
nain se izbore za to bolji poloaj srpske zajednice na Kosovu.
Kada pogledamo distribuciju odgovora na ovo pitanje u zavisnosti od mesta
stanovanja dobijemo sledee podatke:
Podrava uestvovanje
Severna Mitrovica 61,5%
Zvean 58,4%
Leposavi 54,1%
Zubin Potok 48,1%
Rezultati rada kosovskih institucija, prema miljenju uesnika fokus grupa, jo

uvek nisu vidljivi. Institucije ne funkcioniu, a i onda kada funkcioniu imaju
diskriminatorski stav prema graanima srpske nacionalnosti. to se tie Srba koji rade u
kosovskim institucijama, posebno u centralnim, veina ispitanika misli da nemaju
16
mogunosti da neto uine za srpsku zajednicu, jer su manjina u odnosu na albanske

politike snage ili, pak sa druge strane, da su veoma zavisni od vlasti u Beogradu.
Uesnici fokus grupa njihov angaman gledaju sa rezervom i istiu dve glavne prepreke
u postizanju rezultata: nedostatak moi da pokrenu promene i nedostatak kvalifikacija i
ljudskog potencijala. Pavle Dimitrijevi iz BIRODI smatra da Beograd ima dominantnu
ulogu u politikom ivotu Kosova i politikim potezima srpskih politiara, ali istie da
to moda i nije toliko loe jer bi u suprotnom situacija bila mnogo nepovoljnija za Srbe.
Stav Dimitrijevia je da Srbi treba da uestvuju u onim institucijama koje mogu da
unaprede kvalitet ivota graana na severu Kosova. Takoe, dodaje da je po pitanju
politike participacije Srba u kosovskim institucijama manevarski prostor znatno suen,
jer je sada i drava Srbija saglasna sa prisustvom kosovskih institucija i na jugu i na
severu. Drava Srbija je poslala jasnu poruku da je kosovski sistem prihvatljiv i u
sredinama gde su Srbi veina i da e on biti jedini operativan u dogledno vreme. Jedino
pitanje je kako e taj sistem funkcionisati?.
Jo jedan aktivista civilnog sektora, Veroljub Petroni, ima neto drugaiji pogled
na situaciju. Po njegovim reima, istina je da e sa daljim ispunjavanjem taaka
Briselskog sporazuma Srbija sve vie gubiti kontrolu nad situacijom na Kosovu, ali isto
tako, i Pritina e morati da se navikava na to da e sve vie Srba biti u njenim
institucijama. Osim toga, on istie da ne treba zanemariti injenicu da e Srbi u skorijoj
budunosti moda postati znaajan faktor u politikoj borbi za prevlast izmeu
albanskih politikih partija.
Najvei broj uesnika fokus grupa kae da je u prolom izbornom ciklusu veina
bila protiv izlaska na izbore i da sa ove distance vide da je to bila greka, jer su sada na
vlasti ljudi koje nisu birali. Veinsko miljenje uesnika u fokus grupama je da Srbi treba
da uestvuju u radu kosovskih institucija i da je to jedina ansa da se, uz prave
predstavnike, zastupaju interesi Srba. Kod ispitanika koji su bili protiv uestvovanja u
institucijama Kosova glavni argument za takav stav je da se time priznaje Republika
Kosovo.
Na pitanje o izlaznosti na sledeim lokalnim izborima, veina ispitanika je

predvidela da e izlaznost biti poveana u odnosu na novembar 2013. godine. Tako
predstavnik bive vlasti i lan DSS kae da e budui izbori biti jednako neregularni kao
i oni odrani 2013. godine, ali sa potencijalno veom izlaznou ukoliko na izborima
bude uestvovalo vie partija. Prema njegovim reima, ozbiljan problem je nedostatak
smisla za politiku meu samim glasaima koji su ve izmoreni od izbornih procesa sa
istim ishodom, ali razliitim akterima. Kao klju revitalizacije politikog ivota vidi
ukljuivanje mladih u politike procese i podseanje na pravu ulogu politiara
17
stvaranje politikih i ekonmskih preduslova za samozapoljavanje i iskoriavanje

prirodnih resursa.
Rada Trajkovi kae da se narod vremenom navikao na politiko delovanje Srba

unutar kosovskih institucija i da danas u znatno veem broju ljudi misle da se neto
moe deavati i reavati unutar tih institucija koje se grade. Ona smatra da je mnogo
odgovornije da se bude ukljuen, angaovan i na pozicijama gde se odluuje, jer za Srbe
nikada nee biti lako.
Pitanje 7. Na skali od jedan do pet, ocenite koliko ste zadovoljni radom

navedenih institucija?
5
4 2.34 2.29 2.27
3 1.45
2
1
0
Privremeni Vlada u Novoformirane Vlada u Pritini
organi na Beogradu optine na
severu Kosova severu Kosova
Odgovori na ovo pitanje su pokazali da graani u fokus grupama esto ne poznaju

razliku izmeu novoformiranih optina i privremenih organa. Takoe, rezultati govore
da novoformirane institucije nisu dovoljno zaivele i postale prepoznatljive na severu,
odnosno da se situacija na terenu nije bitno promenila. Veoma esto odgovori su
uslovljeni emotivnim reakcijama, te se vee poverenje daje institucijama koje su u
procesu rasformiranja i/ili transformacije i integracije u kosovski sistem, to pokazuje
al za boljom prolou. Politika odluka da se institucije rasformiraju, gradualno, u
kontekstu odranja bezbednosne i politike stabilnosti je bila ispravna, jer je odrala
krhki mir.
Kada je re o kosovskim institucijama i o tome da li se njima moe verovati,

uesnici fokus grupa su pri odgovaranju bili usaglaeni da ne veruju ni lokalnim ni
centralnim institucijama, istiui da predstavnici meunarodne zajednice odravaju
politiku, ali i svaku drugu vrstu stabilnosti na Kosovu, i da e pritisak kosovskih
Albanaca na Srbe biti mnogo vei kada stranci napuste Kosovo. Zbog toga je, bez
obzira na nepoverenje, vano biti ukljuen u deavanja.
18
Pitanje 8. Na skali od jedan do pet, gde jedan znai ne slaem se u

potpunosti, a pet u potpunosti se slaem, kako biste ocenili sledee
stavove o Zajednici srpskih optina?
Slae se sa tvrdnjom
ZSO e doprineti poboljanju poloaja Srba na Kosovu 26,9%
ZSO e doprineti integraciji Srba u pravno-politiki sistem Kosova 26,3%
ZSO e omoguiti ekonomski razvoj i zapoljavanje 18,9%
ZSO e imati izvrna ovlaenja 17,8%
Istraivanje je sprovedeno dva meseca pre potpisivanja sporazuma o formiranju

Zajednice srpskih optina u Briselu, 25. avgusta. Prilikom anketnog istraivanja,
graani su u odreenoj meri bili skeptini kada je re o buduoj ulozi ZSO, imajui u
vidu da nisu imali dovoljno informacija o ovom sporazumu u tom trenutku. Jedan od
razloga je i taj to veina graana iskazuje nepoverenje prema Briselskom sporazumu u
globalu i smatra da nee dovesti do boljitka. Ipak, od dela sporazuma koji se tie ZSO,
graani imaju i najvie oekivanja. Na pitanja Kakav je va stav prema ZSO? i Da li e
ZSO uvrstiti poloaj srpske zajednice na Kosovu?, uesnici fokus grupa su istakli da je
osnivanje ZSO prvenstveno vano za funkcionisanje zdravstva i obrazovanja, ali isto
tako su se sloili da nemaju konkretne informacije o tome kako e ta zajednica
funkcionisati.
Neki uesnici su izrazili sumnju u ceo projekat tvrdei da ZSO lepo zvui, ali da
nas ipak lau jer e ona zaiveti samo ukoliko je Pritina odobri, a znamo da Pritina
nee odobriti neto to je protiv njenog interesa. Intuitivno, veliki broj uesnika
istraivanja je izrazio sumnju da e doi do izmene zakonskog okvira kako bi se ZSO
inkorporirala u kosovski sistem. Takoe, veliki broj graana je izrazio sumnju da e
ZSO imati izvrna ovlaenja. Novi sporazum u Briselu nije dovoljno jasan u delu koji
se tie ovlaenja ZSO, te u ovom trenutku, pre usvajanja Statuta, ne moemo sa
sigurnou rei kakva e ta ovlaenja biti. Ono to uesnici fokus grupa uglavnom
razumeju jeste da je Vlada u Beogradu bila pod velikim pritiskom i da je uprkos
nezadovoljstvu i nepoverenju graana na severu morala da prihvati Briselski
sporazum.
Ispitanici smatraju da je formiranje ZSO dobar plan za odrivost Srba na Kosovu,

ali da je neprimenjiv praktino i da se zato i odlae sa njim. Kada se analiziraju stavovi
graana u fokus grupama, najvie uesnika vidi ulogu ZSO u procesu ekonomskog
razvoja i kontinuiranog finansiranja srpske zajednice od strane Beograda, kao i odranja
zdravstvenog i obrazovnog sistema. Funkcionisanje zdravstva i obrazovanja se vidi kao
19
crvena linija koja se ne sme prei. Graani smatraju da optine koje po zakonu Kosova
imaju ingerencije nad primarnim i sekundarnim zdravstvom i obrazovanjem ne mogu
rukovoditi tako komplikovanim sistemima bez neke vrste kiobrana kakva je
Zajednica srpskih optina koja bi trebalo da koordinie funkcionisanje ovih sistema.
Rada Trajkovi smatra da je Srbija napravila veliku greku, jer je implementacijom

sporazuma povukla institucije Republike Srbije sa prostora Kosova i dozvolila da
kosovske institucije zaive, umesto da je pre svega toga radila na stvaranju i
osnaivanju kapaciteta ZSO.
Stavovi graana o ekonomskom stanju na Kosovu

Pitanje 9. Kako biste ocenili trenutnu ekonomsku situaciju na Kosovu?
50 45.5
40 32.2
30
18.7
20
10 3.1 0.5
0
Prosena ocena ekonomske situacije na Kosovu iznosi 1,84. Najloije su

ekonomsku situaciju ocenili ispitanici iz Zubinog Potoka (1,57) dok su najbolje ocenili
ispitanici iz Severne Mitrovice (1,91). Dodatne analize pokazuju da bez obzira na radni
status i izvor prihoda ispitanici daju sline odgovore.
Kao glavni razlog stagnacije privrede, teke ekonomske situacije i nezadovoljstva,

uesnici u fokus grupama naveli su dve pojave: izrazito visoku nezaposlenost i
nepostojanje proizvodnih preduzea, odnosno privrednih subjekata koji stvaraju profit.
O tome kako se Briselski sporazum reflektuje na ekonomiju severa Kosova

razgovarali smo sa Ljubiom Mijaiem, saradnikom lokalnih i meunarodnih
20
institucija na izradi stratekih, socioekonomskih i infrastrukturnih projekata. On navodi

da je do ekonomske integracije severa dolo u onoj meri koliko je to dopustio Beograd i
koliko je mogao da izvri pritisak na Pritinu. Stepen te integracije Mijai opisuje kao
usko grlo koje za sada obuhvata samo propust roba i usluga na administrativnim
prelazima. Meutim, to je izmenilo nain poslovanja ovdanjih privrednika koji sada ne
mogu da posluju sa registracijama u APR-u, ve su primorani da se registruju kao
privredni entiteti na Kosovu. Sa izvrenom integracijom policije, i sa integracijom
sudstva koje tek sledi, itav proces socio-ekonomske integracije e postati zaokruen
proces, tako da e se usko grlo proiriti i nijedan uesnik u ekonomskom sistemu nee
moi da funkcionie po principu kako su ranije funkcionisali privredni subjekti
registrovani u APR-u.
Kada je re o nerazvijenosti privatnog proizvodnog sektora, Mijai navodi dva

razloga. Prvi je taj to Srbi na severu ve 15 godina ive u politiki i bezbednosno
nesigurnom okruenju u kome nisu bili spremni da razmiljaju i ulau u dugorono
preduzetnitvo. Drugi razlog je taj to su na neki nain Srbi uukani javnom
potronjom i platama iz Srbije.
Pitanje 10. Na skali od jedan do pet, koliko ste zadovoljni svojom

materijalnom situacijom?
Zadovoljno 16.1
je
I jeste i nije 32.8

zadovoljno
Nije 51.1
zadovoljno
0 20 40 60 80 100
Kada je re o materijalnoj situaciji, najbolje su svoju situaciju ocenili ispitanici iz

Severne Mitrovice (2,66), a najgore iz Zubinog Potoka (1,99). to se tie ostalih
elemenata poststratifikacije, dobijeni podaci nam pokazuju da su u najloijem poloaju
21
ispitanici sa osnovnom kolom (2.1) dok su svoju materijalnu situaciju najbolje ocenili
ispitanici sa zavrenim fakultetom (2,77).
Prema podacima Centra za socijalni rad u Severnoj Mitrovici koje smo dobili od
direktora ove institucije, Dejana inovia, oko 1.300 graana iz est optina za koje je
ovaj Centar nadlean (Kosovska Mitrovica, Zvean, Pe, Istok, Klina i Orahovac) koristi
njegove usluge u vidu novanih sredstava, dok 166 porodica ostvaruje pravo na tuu
negu i pomo. Dejan inovi navodi da se poloaj najugroenijih socijalnih kategorija
nije promenio potpisivanjem Briselskog sporazuma i da u samom procesu normalizacije
odnosa Beograda i Pritine nema naznaka da e biti rei o promenama u socijalnom
blagostanju.
Pitanje 11. Kakav je Va radni status?
12.5 Zaposlen
15.4 39.3 Nezaposlen
Studenti
32.8 Penzioner
Najmanje nezaposlenih je u Severnoj Mitrovici, dok je najvia stopa nezaposlenosti

u optini Leposavi.
Severna Mitrovica 29,4%

Zubin Potok 34,1%
Zvean 34,9%
Leposavi 35,1%
Ako imamo u vidu starosne grupe, najvea nezaposlenost je meu mladima od 18

do 29 godina i iznosi 43,8%. Ovaj podatak zabrinjava, jer su loi izgledi za nalaenje
zaposlenja jedan od glavnih razloga zbog kojeg 40% mladih ispitanika eli da napusti
Kosovo.
U razgovoru sa slubenicima Nacionalne slube za zapoljavanje saznali smo da

su, trenutno, na tritu rada najpotrebnija zanatska zanimanja, a da je IT sektor
najmanje razvijen.
22
Pitanje 12. Da li su Vaa primanja iz budeta Republike Srbije?
5.2
Da
42.6 52.2 Ne
Ranije su bila, vie

nisu
Kada pogledamo strukturu ispitanika koji primaju novac iz budeta Republike

Srbije, najvie njih (93,2%) pripada generaciji starijoj od 66 godina, zatim slede ispitanici
od 46 do 65 godina (65,4%), od 30 do 45 godina (49,6%) i na kraju, ispitanici koji
pripadaju najmlaoj populaciji od 18 do 29 godina (35,8%). Ovaj podatak dodatno
objanjava bojazan graana na severu vezane za Briselski sporazum i formiranje ZSO.
Imajui u vidu da socio-ekonomska stabilnost i bezbednost veine graana zavisi od
finansiranja iz Beograda, uesnici fokus grupa imaju strahove u vezi sa nastavkom
finansiranja u budunosti, posebno vezano za odranje postojeih radnih mesta,
finansiranje infrastrukturnih projekata i socijalnih davanja. Ispitanici smatraju da bi
finansiranje iz Beograda moralo da se omogui kako bi se odrala stabilnost na severu
Kosova i odrao i unapredio postojei kvalitet ivota. Ukoliko kao posledica
implementacije Briselskog sporazuma doe do smanjenja finansiranja iz Beograda i
gubitka radnih mesta, to moe prouzrokovati socijalnu krizu, pa i dugorone migracije
stanovnitva sa severa, smatraju uesnici fokus grupa. S druge strane, smatraju da su
primanja u najveem broju sluajeva nedovoljna i da je mali broj onih koji ive lagodno.
Pitanje 13. Da li planirate pokretanje sopstvenog biznisa u naredne dve

godine?
31.3
Da Ne
68.7
Najvei broj ispitanika koji planira da pokrene svoj biznis, gledano kroz stepen
obrazovanja, ine ispitanici koji su zavrili fakultet (37,5%), dok najmanji broj ine
23
ispitanici sa zavrenom osnovnom kolom (10,9%). Uesnici fokus grupa smatraju da

preduzetnika kultura i privatna inicijativa postoje na severu i da se ubrzano razvijaju.
Veliki broj graana uvia da budunost ne lei u javnom sektoru, ve u otvaranju
privatnih preduzea, koja bi kao takva mogla da doprinose odrivom prihodu za
njihove porodice.
O iskustvima iz privatnog biznisa razgovarali smo sa preduzetnikom Radetom

Utviem. On kae da to se tie ekonomije, mi nemamo ta dobro da kaemo jer sistem
nije postavljen kako treba. Iskreno, radimo koliko moemo, snalazimo se, ali su veoma
teki uslovi i to je ono to nai partneri kad dou ovde prvo primete. Ipak, na pitanje o
tome u kojoj meri on kao privrednik sa severa ima pristup tritu juno od reke Ibar,
Utvi kae da tu nema nikakvih problema sa poslovnim svetom, da saradnja postoji na
obostranu korist, ali navodi da uvek moe da se naie na nekog ekstrema.
Pitanje 14. ta biste naveli kao glavnu prepreku za pokretanje biznisa na

Kosovu?
57
60
50
40
30
20
13.3 11.8 9.9
6.2
10 1.8
0
Nedostatak Malo i Loa Loa Nedostatak Neto
finansija ogranieno bezbednost pravna znanja drugo
trite regulativa
Iako su uesnici fokus grupa naveli privatnu preduzetniku inicijativu kao jedno
od moguih reenja loe ekonomske situacije na terenu, uesnici su svesni da postoji niz
prepreka za njihovu ekspanziju. Te prepreke su: nedostatak interesovanja i
samoinicijative, obaveza opredeljenja izmeu dva pravna okvira (srpski ili kosovski),
monopolizam, niska sklonost ka riziku, nedostatak poetnog kapitala i kadrova. Osim
sredstava koja se mogu dobiti iz donacija meunarodnih donatorskih agencija, vlada i
lokalnih samouprava, mogunosti korporativnog zaduivanja kod lokalnih banaka za
24
pokretanje biznisa su ograniene i sa visokim kamatnim stopama zbog rizinog

podruja poslovanja. U tim uslovima, mali broj graana je u mogunosti da uprkos
dobrim idejama pokrene sopstveni biznis. Sa druge strane, znatan broj graana se nada
radnom mestu u dravnim institucijama zbog vee radne sigurnosti.
Takoe, uesnici fokus grupa su naveli i neke konkretne probleme kao to je

nepostojanje fitosanitarnih standarda, ali i uvoenje carina kao jo jednu ozbiljnu
barijeru u razvijanju preduzetnitva. Jedan privrednik koji je bio uesnik u fokus grupi
je kao ozbiljan problem naveo i retroaktivno obraunavanje poreza srpskim firmama
registrovanim pri UNMIK-u od 2001. godine koji zbog visokih iznosa kamata
predstavljaju preveliko finansijsko optereenje za svaku firmu ma koliko profita
ostvarivala.
Pitanje 15. U kojoj oblasti vidite potencijal za ekonomski razvoj srpskih

optina na severu Kosova?
Poljoprivreda 41.9
Rudarstvo 21.5
Trgovina i usluge 20.7
Turizam 7.7
4
Drvna industrija
Neto drugo 2.9
Tekstil 1.3
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45
Ljubia Mijai navodi da ono to ekonomski odrava srpsku zajednicu na Kosovu

je to to je osnaena novcem iz Srbije, pre svega, platama u javnom sektoru i njenim
eksternalijama u uslunim delatnostima: Kada se upumpa odreeni novac u sistem,
onda i drugi uesnici u njemu, a to su restorani, prodavnice, kafii i druge uslune
delatnosti imaju koristi od toga i tada privatni sektor jaa. Meutim, sistem nije vitalan,
jer i dalje srpska zajednica na celom Kosovu ne funkcionie trino niti konkurentno.
Mijai je upitan i o Fondu za razvoj severa pri emu je naveo da, ono to se zna o
Fondu za razvoj, jeste to da je kosovskom zakonskom odredbom oroen do 2017.
25
godine i da je do sad prikupljeno oko 6 miliona evra, ali da jo uvek nije precizirano za
ta e ta sredstva biti koriena. Jedni tvrde da mogu da idu samo na infrastukturne
projekte, drugi kau i na socioekonomske. Ja bih pre svega voleo da vidim to kao ansu
da se osnuje nekakav lokalni fond, odnosno lokalni kreditni fond za razvoj
preduzetnitva, jer u samoj infrastukturi ima i pregrt drugih donatora gde ima anse
da se radi na jaanju kapaciteta infrastukture ili kroz USAID ili kroz EU Munifra ili
neke druge okvire, ali ono to nedostaje jeste stvarni podsticaj kreditno-finansijskih
proizvoda za preduzetnike.
Direktor Zemljoradnike zadruge Zubin Potok, Rade Utvi, primeuje dve vrste
ekonomskih potencijala: strateke resurse (elektrina energija, ugalj, rudnici) koji
zahtevaju ogromna ulaganja i gde kapital pojedinca nema poseban znaaj, i one
potencijale koji se mogu razvijati na itavom Kosovu i u svim etnikim zajednicama
koje tu ive, a to su poljoprivredni resursi. Nemamo mi ta da traimo u
industrijalizaciji, ni u Srbiji ni na Kosovu. Industrijalizacija je bila nekada, kada je
postojala planska privreda, pa kad su firme morale da se veu jedna na drugu, danas je
triste otvoreno, ako vam treba obian raf neko je to ve uvezao iz Kine. Utvi je
dodao da ni stoarstvo nije perspektivna grana privrede, bar ne u uslovima koji
trenutno vladaju i gde je stona hrana i do 20% skuplja nego u Srbiji zbog uvoza. Dok se
to ne promeni, samo ekstenzivno stoarstvo, koje podrazumeva da stoka dobar deo
hrane dobija na ispai ima neku perspektivu, dok je intenzivno stoarstvo na farmama
teko isplativo.
Pitanje 16. Da Vi ili Vai blinji dobijete ponudu za rad u kosovskim

institucijama kakav bi bio Va stav?
39.6 Zaposlio bih se

60.4
Ne bih se zaposlio
Ispitanici svih starosnih grupa, nivoa obrazovanja i mesta stanovanja davali su

odgovore u slinom opsegu.
26
Stavovi graana o bezbednosnom stanju na Kosovu

Pitanje 17. Kako biste ocenili trenutnu bezbednosnu situaciju na
Kosovu?
0.5
Ocena 5
Ocena 4 13.6
Ocena 3 17.9
Ocena 2 31.2
Ocena 1 46.8
0 10 20 30 40 50
Bezbednosna situacija na Kosovu je ocenjena srednjom ocenom 1,8. Najbolje je

ocenjena u Leposaviu (1,94), a najgore u Zubinom Potoku (1,58). I u fokus grupama su
uesnici istakli da je bezbednosna situacija veoma loa. Veina je navela da se bezbedno
osea samo u svom dvoritu i u svom komiluku, ali da se ne osea bezbedno u drugim
delovima Kosova. Uesnici istiu da je sloboda kretanja ugroena u svakom smislu te
rei. Uesnici su spomenuli da se ni integracijom srpske policije u KPS nita pozitivno
nije dogodilo sem poveanog broja policajaca na ulicama. Tenzija, strah i nepoverenje i
dalje su glavne odlike bezbednosne situacije.
Ocenjujui bezbednost na severu Kosova, predstavnik EULEX-a smatra da je

situacija sada mnogo mirnija nego ranije i da postoje neke bezbednosne pretnje koje su
vee na jugu nego na severu, a tu, pre svega, misli na postojanje boraca u Siriji i Iraku.
Pitanje 18. Da li je Vaa bezbednost ili bezbednost Vae najue porodice

bila ugroena u proteklih est meseci?
12.7
Da Ne
87.3
27
Najvei broj ispitanika koji je rekao da im je bezbednost bila ugroena dolazi iz

optine Zubin Potok (19,3%) i Severne Mitrovice (16,8%). Znaajno manje su
ugroavanje line bezbednosti prijavili ispitanici iz optina Leposavi (7,2%) i optine
Zvean (6,3%).
Uprkos tome to nisu bili direktno fiziki ugroeni, veina uesnika fokus grupa
generalno percepira situaciju na severu kao nebezbednu. Jedan broj uesnika se
osvrnuo na veliki broj optunica za graane severa, a posebno stanovnike Zubinog
Potoka, to dodatno doprinosi strahu i nepoverenju u institucije. Na ovakve stavove
dodatno utie i konstantno dizanje tenzija od strane politikih elita putem elektronskih i
tampanih medija, jer odreen broj graana smatra da politiari esto imaju
nepromiljene izjave koje ne doprinose stabilnosti.
Pitanje 19. Ocenite koliko ste zadovoljni radom navedenih slubi?
5
2.93
4 2.1 2.05 2
3 1.72 1.36
2
1
0
Civilna KFOR KPS UNMIK EULEX KSB
zatita
Svi ispitanici, bez obzira na godine, obrazovanje i mesto boravka najvie su

zadovoljni radom Civilne zatite, a najmanje Kosovskim snagama bezbednosti. Anketno
istraivanje je sprovedeno pre pune integracije Civilne zatite, u periodu kada je ona i
dalje funkcionisala u punom kapacitetu, te ovakvi rezultati ne ude. Generalno, graani
imaju vie poverenja u KFOR koji, po njihovom miljenju, funkcionie po mandatu
Rezolucije UN 1244 koja je statusno neutralna. Takoe, primetno je neznatno poveanje
poverenja u KPS nakon integracije pripadnika MUP-a. U intervjuu, Rada Trajkovi je
iznela stav da na glavni saveznik od bezbednosnih struktura moraju biti
meunarodne bezbednosne snage u ovom sluaju NATO. Meutim, gledano
dugoronije, moramo imati u vidu da e se meunarodne snage u jednom trenutku
povui i da je zbog toga klju saradnja sa dobronamernim Albancima i stvaranje
partnerskog odnosa, istie ona.
28
Pitanje 20. Kada je re o bezbednosti srpske zajednice na Kosovu, kome

najvie verujete?
53.7
60
50
40
30 17.7
16.2
20
6.5 5.8
10 0.1
0
Civilna KPS KFOR EULEX UNMIK KSB
zatita
Kao i u prethodnom pitanju, najvei broj ispitanika istie da veruje Civilnoj zatiti,
koja je do momenta postizanja sporazuma o njenom rasformiranju uivala poverenje
graana zbog zatite i spasavanja stanovnitva u sluajevima poara, poplava, snenih
smetova, kao i akcijama portage za nestalim i utopljenim licima. to se tie
meunarodnih institucija, iako su ispitanici svesni znaaja njihovog prisustva na
Kosovu kao bezbednosnog aktera, uesnicima fokus grupa najvie smeta to se Srbi
nita ne pitaju, ve se samo radi onako kako oni kau. Takoe, ispitanici misle da
meunarodne snage nisu dosledne, ve da vode kalkulantsku politiku na terenu. Kako
kae jedan uesnik fokus grupe: Ukoliko njima odgovara popustie Srbima, a
pritisnuti Albance i obrnuto. A kao glavni problem u funkcionisanju postojeih
struktura tj. slubi koje bi trebalo da se brinu o bezbednosti na Kosovu uesnici vide
politiku volju. Veina smatra da politiki nivo odluivanja koi i destabilizuje
bezbednosni aspekt.
Predstavnik EULEX-a u intervjuu navodi primer integracije policije koji je

pozitivan, uprkos inicijalnim otporima integraciji. Kada je imid policije lo, itav
bezbednosni sistem je u opasnosti i ne moe da funkcionie, stoga je bitno raditi na
imidu KPS nakon integracije. 287 2policajaca je integrisano nakon potpisivanja
Briselskog sporazuma. Takoe, posebno je bitno to je dolo do uspostavljanja
kvalitetnije saradnje izmeu policije na severu i jugu i zajednikih treninga.
2
Vlada Republike Srbije , Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Izvetaj o napretku u dijalogu Beograda i Pritine.
April 2015, str 7. Dostupno na:
http://www.kim.gov.rs/doc/Finalni%20Izvestaj%20KKiM%20april%202015%20srp.pdf
29
Prema reima magistra bezbednosti, Veroljuba Petronia, nakon potpisivanja

Briselskog sporazuma, sva odgovornost za bezbednosnu situaciju na Kosovu se pravno
nalazi u kosovskim strukturama bezbednosti.
Pitanje 21. Koji su, po Vaem miljenju, najvei bezbednosni rizici u

vaem okruenju?
Meuetniki sukobi 43.5
Organizovani kriminal 25.8
24.7
Nezaposlenost
Saobraaj 4
Drugo 1.4
Elementarne nepogode 0.6
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50
Kada je re o meuetnikim incidentima, moemo videti da je u Severnoj Mitrovici

54% ispitanika reklo da su meuetniki incidenti najvei izazov za mir, u Zubinom
Potoku i Zveanu oko 40% ispitanika, dok u Leposaviu taj procenat iznosi 32,3%
ispitanika. Imajui u vidu da je istraivanje sprovedeno u periodu poveanih tenzija i
meuetnikih incidenata na mostu na Ibru ovakav stav ispitanika iz Severne Mitrovice
ne udi.
Znaajan broj uesnika fokus grupa je kao najvei bezbednosni rizik naveo
kriminalne strukture, a posebno organizovani kriminal koji je cvetao na severu u
poslednjih 15 godina usled nejasnog pravno-politikog statusa.
Rada Trajkovi je u intervjuu naglasila da u poslednje vreme imamo i vrlo izraen

uticaj jakog islamskog faktora na Kosovu to moe da bude velika opasnost, ne samo
za Srbe ve isto tako postoji opasnost za unutar albanski sukob jer moramo rei da na
Kosovu ima i Albanaca koji ne misle na taj nain i kojima je dosta i rata i destabilizacije i
koji bi eleli da pou putem napretka.
O tome kakvu vrstu pretnje predstavljaju sve ei izvetaji o aktivnostima ISIS-a u

regionu i na teritoriji Kosova, razgovarali smo sa Veroljubom Petroniem. Prema
30
njegovim reima, teroristike grupe deluju sa tri cilja: fizika eliminacija, proterivanje
stanovnitva i uvlaenje Kosova u konfliktnu krizu koja bi se prenela na itav region i
posledino izazvala razaranje postojeih institucija i promenu strukture stanovnitva
Kosova.
Pitanje 22. Kako gledate na Park mira?
Park mira e unaprediti

28.6 bezbednost
60.3 Park mira e dodatno ugroziti
11.1 bezbednost Srba
Stvari e ostati iste kao i pre
izgradnje Parka mira
Najmlai ispitanici, u starosnoj grupi od 18 do 29 godina najmanje veruju da e

Park mira unaprediti bezbednost graana na severu (23,8%), dok najvia oekivanja od
Parka mira imaju ispitanici stariji od 66 godina (39,2%). Uzimajui u obzir mesto
stanovanja, moemo videti da ispitanici iz sve etiri optine daju veoma sline odgovore
na ovo pitanje.
U fokus grupama smo pitali ispitanike ta prema vaem miljenju predstavlja Park
Mira? Na osnovu stavova veine iz fokus grupa, Park Mira za Srbe predstavlja simbol
otpora i neku vrstu nezavisnosti, dok za Albance predstavlja provokaciju i prepreku za
zaokruivanje nezavisnosti. Jedan uesnik je Park Mira nazvao "savremenom
barikadom".
Na pitanje o uklanjanju Parka mira, predstavnik EULEX-a, smatra da ne postoji

lak odgovor, jer je neophodno da se uradi ozbiljna analiza uticaja uklanjanja Parka mira
na bezbednosnu situaciju. Oko uklanjanja Parka mira nema jasnog dogovora, jer je
problem to se na Kosovu gine zbog simbola. Pritisak da se ukloni Park Mira dolazi iz
uskog kruga politike elite iz Pritine, od ljudi koji su zadueni za integraciju. Ako si
premijer, ovo je tvoj posao i u oima biraa izgleda loe ako ne moe da integrie
sever. Sa druge strane, veinu graana June Mitrovice ovo ne zanima, njih interesuje
posao, komunalne usluge, Gazivode, Trepa, smatra predstavnik EULEX-a.
31
Pitanje 23. Kako se oseate posle integracije pripadnika MUP-a Srbije u

KPS?
Oseam se bezbednije
25.8
59 Oseam se manje bezbedno

15.2
Oseam se isto kao i pre integracije
Kada pogledamo distribuciju odgovora po optinama stanovanja, moemo videti

da ispitanici iz Zveana kau da se oseaju neto bezbednije od stanovnika drugih
optina (32,9%), ispitanici iz Leposavia (26,2%), Severne Mitrovice (23,3%) i, na kraju,
ispitanici iz Zubinog Potoka (19,5%) koji se najmanje oseaju bezbedno posle integracije
pripadnika MUP-a Srbije u KPS.
U fokus grupama veina uesnika je rekla da se integracija zavrila relativno

mirno i spontano. Uesnici su naveli da je KPS institucija za koju misle da moe
pobolati bezbednosnu situaciju na terenu, uz napomenu da je neophodno dodatno
obuiti policijski kadar. Na pitanje o ulozi Regionalnog komandir za sever veina
uesnika je bila saglasna oko toga da e on biti samo jedna figura koja e morati da slua
politika nareenja iz Pritine. Meutim, na pitanje moderatora ko je trenutno
regionalni komandant za sever veina uesnika nije znala odgovor.
O integraciji pripadnika MUP-a priali smo i sa jednim sada ve integrisanim

pripadnikom KPS-a koji je imao direktno iskustvo. On kae da KPS ovakva kakva
trenutno postoji, nije u stanju da odgovori na potrebe graana i da doprinese
normalizaciji. Razlozi su brojni: nestruan i korumpirani kadar, nepotrebna i zamrena
papirologija, neadekvatna tehnika oprema, indolentni pripadnici slube, komplikovan
komandni lanac, loi meuljudski odnosi i slino. On, takoe, ukazuje na propuste u
samom procesu integracije, gde je, po njegovom miljenju, dolo do neefikasnog
rasporeivanaj integrisanih policajaca na nove funkcije pri emu su policajci koji su
imali iskustva u istragama rasporeeni u saobraajnoj policiji, iskusni saobraajni
policajci su pretvoreni u administrativne slubenike ili uline patrole. Osim
meuetnikih incidenata, bezbednosne pretnje vidi i u pojavi radikalnog islamizma i u
kriminalnim grupama koje su toliko ojaale da prete da ugroze sam dravni aparat.
32
Pitanje 24. Kako se oseate posle sporazuma o integraciji pripadnika

Civilne zatite u institucije Kosova?
Oseam se bezbednije
19
Oseam se manje bezbedno

58.1 22.9
Oseam se isto kao i pre

sporazuma
Ispitanici iz sve etiri optine dali su veoma sline ocene. Isto vai i za starosne
grupe i nivoe obrazovanja. U prethodnim pitanjima smo mogli da vidimo da Civilna
zatita od svih bezbednosnih struktura uiva najvee poverenje i da su ispitanici najvie
zadovoljni njenim radom (iako je u trenutku kada se sprovodio ovaj deo istraivanja
rasputanje ove organizacije postalo neminovnost). Dok se veina graana osea
relativno sigurnije nakon integracije pripadnika policije u KPS, situacija je obrnuta kada
se radi o intagraciji pripadnika Civilne zatite.
Uesnici u fokus grupama su imali sline komentare na rad Civilne zatite u

kojima su, uz odreene rezerve, govorili pozitivno. Nekoliko uesnika istaklo je da im
se ini da vlasti u Pritini Civilnu zatitu doivljava kao paravojnu i vaninstitucionalnu
formaciju. Jedan broj uesnika je naveo da takva interpretacija nije u skladu sa
injenicama imajui u vidu nadlenosti koje Civilna zatita ima.
Na pitanje o tome koliko je najavljeno formiranje Vojske Kosova realno izvodljivo,

Veroljub Petroni tvrdi da je takav scenario sasvim mogu, ali je isto tako dodao da
takva struktura ne predstavlja ozbiljnu bezbednosnu pretnju za Srbe. On je uveren da
su istrane radnje koje e pripadnici KPS voditi protiv Srba i nerasformirane strukture
OVK daleko ozbiljnije pretenje po bezbednost Srba.
33
Pitanje 25. Kako, generalno gledano, izjave politiara utiu na

bezbednosnu situaciju na Kosovu?
10.2 Pozitivno
50.9 Negativno
38.9
Nemaju znaajnog
uticaja
Ispitanici u fokus grupama smatraju da u velikoj meri izjave politiara u

osetljivim trenucima mogu da dovedu do poveanja opte nesigurnosti. Stoga je i
odgovornost politiara poveana u tim situacijama i neophodno je da se uzdre od
zapaljivih govora koji mogu da dovedu do nepoeljne mobilizacije graana. U fokus
grupama graani su posebno istakli negativnu ulogu koju u ovom procesu imaju
predstavnici pokreta Samoopredeljenje koji svojom zapaljivom retorikom ne
doprinose poveanju stabilnosti i razumevanja izmeu graana albanske i srpske
nacionalnosti. Kao pozitivna je ocenjena svakodnevna komunikacija gradonaelnika
Severne i June Mitrovice koji svojom saradnjom doprinose ouvanju krhke stabilnosti
nakon povremenih incidenata.
Pitanje 26. Da li saradnja gradonaelnika June i Severne Mitrovice moe

doprineti poboljanju bezbednosti?
46.6 53.4
Da Ne
Na sagovornik iz EULEXa, navodi da nedavni dogaaji (napad noem na

srpskog i utapanje albanskog mladia) i incidenti na mostu na Ibru mogu lako da
ugroze krhku bezbednosnu situaciju u Mitrovici ukoliko se ne reaguje na pravi nain.
On navodi da je u ovim sluajevima saradnja gradonaelnika bila od izuzetne vanosti
za smirivanje situacije. Uloena je ogromna energija u utvrivanju injenica i istragu o
ovim dogaajima, kao i na koordinaciju sa policijskim upravama na severu i jugu.
Nikada ne zna gde varnica moe da izazove eksploziju, smatra na sagovornik i
dodaje da je saradnja gradonaelnika sa severa i juga kljuna za unapreenje
bezbednosti.
34
Stavovi graana o stanju sloboda i prava na Kosovu

Pitanje 27. Na skali od jedan do pet, ocenite u kojoj meri je Briselski
sporazum unapredio slobode i prava srpske zajednice na Kosovu?
1.9
14.9
Unapredio je
I jeste i nije
Nije unapredio
83.2
Uesnici fokus grupa su istakli da se situacija nije poboljala nakon potpisivanja

Briselskog sporazuma. Jedino to primeuju je da se povealo prisustvo policajaca, ali
da se bez obzira na to nije promenilo ukupno stanje prava srpske zajednice, jer se prava
i slobode i dalje kre i ograniavaju. Kao pozitivnu promenu uesnici navode poveanu
bezbednost u saobraaju. Meutim, izuzev u saobraaju, uesnici navode da se ne
oseaju bezbednije u drugim sferama ivota. Uesnici su pomenuli i nekoliko primera iz
linog iskustva u kojima su naveli da su Srbi i dalje napadani irom Kosova u etniki
motivisanim incidentima.
Pitanje 28. Kakav je Va stav prema ulozi osnovnog suda koji e biti
formiran udeak Severnoj Mitrovici?
Unapredie prava i slobode

42.5 32.1
Pogorae stanje prava i
sloboda
25.4
Stvari e ostati iste kao i pre
formiranja suda
35
Pitanje 29. Ocenite potovanje prava i sloboda srpske zajednice u

severnim optinama?
Skala od 1 do 5
Pravo na slobodu veroispovesti 4.17
Pravo na jezik 4.03
Pravo na obrazovanje 3.99
Pravo na zdravstvenu zatitu 3.79
Pravo na slobodu govora 3.63
Pravo na slobodno kretanje 3.39
Pravo na zaposlenje 2.49
Prosena ocena kojom ispitanici ocenjuju ukupno potovanje prava i sloboda Srba
na Kosovu iznosi 3,6. Pri emu se u gotovo u svim kategorijama prava i slobode srpske
zajednice najbolje ocenjuju kod ispitanika iz Severne Mitrovice, a najgore kod ispitanika
u Zubinom Potoku. Graani su, generalno, zadovoljni potovanjem njihovih prava do
sada na severu, ali ovo ne vezuju za novouspostavljene institucije, ve pre svega za
dosadanji nivo povezanosti sa Beogradom, saznali smo u fokus grupama.
Uesnici u fokus grupama napominju da nivo potovanja ljudskih prava direktno

zavisi od volje pojedinih politiara i politikih struktura. Kako jedan uesnik u fokus
grupi navodi Mi trenutno imamo prava onoliko koliko drugim politiarima treba da
imamo. Znai, ako treba da imamo pravo da glasamo, kako bismo ispunili formu
uestvovanja, mi emo to pravo dobiti, van tog prava glasa da postoji volja da se
sasluaju srpski predstavnici i njihovi problemi i eventualno razgovara o njihovom
reenju, to konkretno, ne postoji.
Iako nijedan uesnik nije direktno pominjao ulogu meunarodne zajednice u

obezbeivanju uslova za potovanje ljudskih prava, ipak se nekoliko uesnika sloilo da
e sa povlaenjem meunarodnih misija sa Kosova poeti da odlaze i Srbi jer e se tek
tada stanje prava i sloboda srpske zajednice pogorati. Onog momenta kad se
meunarodna zajednica bude povukla sa Kosova, oekujem, ako se neto drastino ne
promeni, da e Srbi polako poeti da naputaju Kosovo, jer nee moi da se nose sa tim
psiholokim pritiskom koji e doivljavati od svake vlasti u Pritini istie jedan uesnik
fokus grupe. Meutim, uesnici napominju da dobar deo odgovornosti za lo poloaj
36
Srba snosi i sama srpska zajednica ije su reakcije na naruavanja prava i sloboda od
strane vlasti, ili blage ili u potpunosti odsutne. Meutim, jedan od sagovornika kae da
iako je sever trenutno anesteziran, ipak postoji jo po neka iskra za borbu to
proishodi iz injenice da su Srbi na severu ipak dugo pokazivali volju za kreiranjem
sopstvene politike i organizovanjem sopstvenog ivota.
Veina uesnika fokus grupa saglasna je da su kosovske institucije odgovorne za

lou bezbednosnu situaciju i krenje prava i sloboda, pri emu uzroke vide u
neefikasnosti i neprofesionalnosti policije i nereavanju etniki motivisanih napada.
Pravo na upotrebu maternjeg jezika je jo jedno pravo koje Pritina, prema reima
uesnika fokus grupa, nairoko kri, a to ukljuuje: ili potpuno odsustvo, ili
neadekvatno prevoenje zvaninih dokumenata i sajtova, neblagovremeno reagovanje
na albe podnete povereniku za jezike, ali i generalni oseaj straha koji pojedini uesnici
tvrde da oseaju kada govore srpski juno od Ibra.
Kada je re o pravima koje kre srpske institucije, uesnici u prvom red istiu:
pasoe koordinacione uprave koja je i dalje pod obavezom izdavanja viza i izmetanje
administrativnog centra za izdavanje linih karata u Raku, a pasoa u Beograd.
Ovakav tretman od strane Srbije ini da se Srbi sa Kosova oseaju izolovano i kao
graani drugog reda. Deo krivice za pogoranje poloaja srpske zajednice, uesnici u
fokus grupama vide i u samim graanima i istiu njihovu nezainteresovanost i
neinformisanost.
Pitanje 30. Koliko esto odlazite u sredine u kojima su Albanci veina?
Veoma esto 5
esto 8.9
25.6
S vremena na vreme
35.7
Retko
24.8
Nikada
0 5 10 15 20 25 30 35 40
U sredine u kojima su Albanci veina najee odlaze ispitanici iz Severne

Mitrovice, a najmanje ispitanici iz optine Leposavi. U fokus grupama uesnici su kao
37
glavni razlog zato ne odlaze ee u sredine gde su Albanci veina istakli nesigurnost i
zabrinutost za svoju bezbednost. Uesnici navode da prilikom odlaska u Pritinu
moraju da se voze taksi vozilima, jer nemaju dovoljno hrabrosti da koriste javni prevoz.
Na pitanja o percepcijama bezbednosti od strane graana i slobode kretanja,
predstavnik EULEX-a kae da na samom severu, graani imaju slobodu da se normalno
kreu. Meutim, sa druge strane, graani se ne oseaju slobodno da putuju na jug, kako
zbog istorijskih okolnosti vezanih za prirodu konflikta, tako i iz straha. Kako bi
potkrepio svoju tvrdnju, sagovornik iz EULEX-a navodi primere lokalnih radnika
EULEXa, srpske nacionalnosti, koji se boje odlaska na jug, i smatra da je neverovatno
koliko su duboko ukorenjeni strahovi dve zajednice. Nesigurnost je povezana sa
nedostatkom proverenih informacija i duboko ukorenjenih verovanja i mora se raditi na
promeni ovog stanja. Veliki je problem to strah od nepoznatog kreira mrnju, koja
vodi ka otporu i protivljenju bilo kakvoj saradnji i sa jedne i sa druge strane. On vidi
civilni sektor kao posebno vaan element u procesu pomirenja koji bi mogao puno da
doprinese kroz otvaranje prostora za dijalog i zajednike projekte.
Pitanje 31. Da li vidite sebe u narednih pet godina na severu Kosova?
26.5
Da Ne
73.5
Ispitanici iz sve etiri optine odgovorili su na slian nain. Sa druge strane, kada
pogledamo starosne grupe moemo videti da je veliki broj mlaih ispitanika (40% ) u
godinama od 18 do 29 reklo da ne vidi sebe na Kosovu u budunosti. Slini su podaci
dobijeni i za visokoobrazovano stanovnitvo gde svaki trei ispitanik koji je zavrio
fakultet planira da napusti Kosovo. Razmiljanje o naputanju Kosova je najizraenije
kod nezaposlenih i studenata.
Uesnici fokus grupa smatraju da su Srbi u tekom i deprimirajuem poloaju bez

perspektive u kojem dominira oseaj neizvesnosti i straha. Izlaz iz ove situacije uesnici
38
vide u borbi za bolji socio-ekonomski poloaj Srba na severu Kosova, iskorenjavanju

korupcije i nepotizma, ulaganju u mala i srednja preduzea, jaanju demokratskih
institucija i to adekvatnijem i smislenijem korienju sredstava koja dolaze iz
kosovskog budeta.
39
Zakljuci
Dve godine nakon potpisivanja Prvog sporazuma o principima normalizacije
odnosa Beograda i Pritine za Srbe sa severa Kosova se malo toga sutinski
promenilo na bolje, tako da meu graanima vlada verovanje da se njihov poloaj
pogorao i pribliio onom u kom se nalaze Srbi juno od Ibra. S druge strane, sama
uspenost sporazuma dovodi se u pitanje jer normalizacija odnosa dve Vlade nije
dovela i do normalizacije odnosa na samom terenu, pa tako rezultati istraivanja
navode da se postavi pitanje: Ko e ostati da ivi briselsku realnost?, kada ak
40% mladih Srba sebe ne vidi u budunosti na Kosovu. Isto tako, ak 60,5%
ispitanika sa severa nikada ili retko zalazi u sredine u kojima ive Albanci. Ovi
rezultati pokazuju da se etnika distanca koja je nastala izmeu Srba i Albanaca ne
smanjuje bez obzira na dogovore Beograda i Pritine.
Pravna (ne)regulativa je jedan od glavnih inilaca koji komplikuju svakodnevni

ivot i aktivnosti. Najvie potekoa uzrokuju nevaea dokumenta: line
isprave, vozake dozvole, registracije, diplome; zatim nemogunost overavanja
ugovora, dobijanja katastarskih izvoda, nepriznavanje brakova sklopljenih nakon
1999. godine.
Iako je stepen poverenja, kao i opte zadovoljstvo rezultatima rada institucija

meunarodne zajednice veoma nizak, Srbi se ipak plae povlaenja predstavnika
meunarodne zajednice sa Kosova, jer posledino sa takvim razvojem dogaaja
vide i svoj omasovljeni odlazak. Ovakav rezultat pokazuje da su meunarodne
institucije, koje Srbi uglavnom i krive za lou bezbednosnu situaciju, ipak u isto
vreme i jedini garanti odrivosti situacije.
Ispitanici su saglasni sa tim da je glavni izvor prihoda graana na severu budet

Republike Srbije. Najvei broj graana prima neki vid prihoda od Republike Srbije
(prema naim rezultatima 52,2%), meutim, dobar deo ispitanika navodi da takva
situacija prua samo prividnu sliku odrivog drutvenog sistema. Kada je re o
prevazilaenju ovakve situacije, konsenzus ne postoji: neki uesnici smatraju da je
izlaz u osnivanju proizvodnih pogona veeg kapaciteta, u kojima bi dolo do
zapoljavanja velikog broja radnika, dok drugi smatraju da je klju u malim
porodinim biznisima, koji su najfleksibilniji i najotporniji na krize.
40
I pored nezadovoljstva radom politikih predstavnika, Srbi sa severa, ipak, u sve

veoj meri (56,3%) podravaju uestvovanje u kosovskim institucijama, ali uporno
navode da se to mora initi na daleko konstruktivniji i efikasniji nain.
Na Zajednicu srpskih optina uglavnom se gleda kao na mehanizam koji je

osmiljen da titi prava srpske zajednice i kao jedan od retkih pozitivnih ishoda
Briselskog sporazuma, ali i osim toga, ispitanici nemaju visoka oekivanja ni kada
su njene nadlenosti i sam datum njenog formiranja u pitanju.
41
Zahvalnost
Za realizaciju ovog istraivanja posebno smo zahvalni graanima koji su prihvatili da
uestvuju u istraivanju, ali i svim lanovima Platforme za Analizu i istraivanje koji su
sprovodili istraivanje:
Moderatorima fokus grupa: Duanu Milunovii, Lazaru Aksiu, Stevanu

okiu, Milici Andri, Dragani Aleksi, Ivanu Booviu, Milou Timotijeviu i
Ivani Vukainovi.
Intervjuerima: Branislavu Neoviu, Lazaru Rakiu, Duanu Milunoviu, Lazaru
Miliu, Milici Andri, Jeleni Vientijevi i Igoru Daiu.
Moderatorima okruglih stolova: Lazaru Rakiu, Luki Raduloviu, Dejanu
Miriu, Aleksandru Zdravkoviu, Marku Marjanoviu i Darku Stankoviu.
Anketarima: Milici Raki, Miljanu Staniiu, Duanu Milunoviu, Luki
Raduloviu, Milici Andri, Lazaru Rakiu, Igoru Daiu, Harisu ekiu, Dejanu
Miriu, Aleksandru Zdravkoviu, Ivani Vukainovi, Lazaru Aksiu, Milou
Timotijeviu, Lazaru Miliu, Darku Stankoviu, Tijani Ili, Jeleni Perovi, Marku
irkoviu, Mirjani uri, Marku Marjanoviu, Miliji Bievcu, Ivanu Booviu,
Marku Rakiu, Dragani Aleksi, Svetlani uri, Stevanu okiu i Nikoli
Bokoviu
Koordinatorima za unos podataka: Lidiji Kuljai, Katarini Bakali, Milici
Stankovi, Aleksandru Klariu i Veljku Jovanoviu.
42

Stavovi Građana Na Severu Kosova

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Stavovi Građana Na Severu Kosova

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Platforma za analizu i istraivanje

Stavovi graana na severu Kosova

Politiki, ekonomski i bezbednosni aspekti

Platforma za analizu i istraivanje

NGO AKTIV i Centar za mir i toleranciju

Kralja Petra I, 183a, Severna Mitrovica

Ovaj izvetaj je izraen uz pomo Kancelarije Evropske unije na Kosovu.

Saetak istraivanja: Percepcija kljunih problema..............9

Stavovi graana o politikom stanju na Kosovu....11

Stavovi graana o ekonomskom stanju na Kosovu.......20

Stavovi graana o bezbednosnom stanju na Kosovu....27

Stavovi graana o stanju sloboda i prava na Kosovu....35

UNDP - United Nations Development Programme/Program Ujedinjenih nacija za

EULEX - European Union Rule of Law Mission in Kosovo/Misija vladavine prava

OVK - Oslobodilaka vojska Kosova

KSB/KZK Kosovske snage bezbednosti/Kosovski zatitni korpus

KPS Kosovska policijska sluba

DSS Demokratska stranka Srbije

MUP - Ministarstvo unutranjih polova (Republike Srbije)

ZSO Zajednica srpskih optina

NATO Notrh Atlantic Treaty Organisation/ Severno-atlanski sporazumni savez

APR Agencija za privredne registre

KFOR Kosovo Force

USAID - United States Agency for International Development/Agencija SAD za

IBM Integrisano upravljanje prelazima

Platforma za analizu i istraivanje je u okviru projekta Jaanje kapaciteta

Kada je re o Briselskom sporazumu, on je oznaio promenu paradigme u

Post-Briselska politika situacija na severu obeleena je i sve dubljom

Vreme istraivanja: 4. - 11. jun 2015. godine

Mesto istraivanja: Severna Mitrovica, Leposavi, Zubin Potok i Zvean

Veliina uzorka: 799 ispitanika

Tip uzorka: Stratifikovani reprezentativni sluajni uzorak - stratifikacija na osnovu

Statistika greka: 95% statistiki interval poverenja za pojave sa incidencom od 50%

Poststratifikacija: godine, nivo obrazovanja i mesto stanovanja

- Kvalitativni deo istraivanja -

Mesto istraivanja: Severna Mitrovica, Leposavi, Zubin Potok i Zvean

Vreme istraivanja: maj jul 2015.

Sagovornici u intervjuima: direktor Centra za socijalni rad u Severnoj Mitrovici, Dejan

Screener u fokus grupama: Kriterijumi za odabir uesnika: pol, godine, obrazovanje i

Svega 4% ispitanika ocenjuje trenutno stanje na Kosovu kao dobro.

Saetak istraivanja: Percepcija kljunih problema

Uz negativan odnos prema trenutnoj situaciji, graani se jednako negativno

Uprkos nepoverenju u institucije i negativnom stavu o Briselskom sporazumu,

Nezaposlenost je, osim nestabilne politike i bezbednosne situacije, viena kao

Istovremeno, uprkos tome to se ekonomska situacija ocenjuje nepovoljno,

Pitanje bezbednosti smatra se veoma vanim na severu Kosova i veina

Kada se govori o institucijama koje se brinu o bezbednosti, najvei broj ispitanika

Istraivanje je pokazalo da je etnika distanca izmeu Srba i Albanaca i dalje

raena pre Briselskog sporazuma. Oigledno je da se na intenziviranju neposrednih

Stavovi graana o politikom stanju na Kosovu

Kao to moemo videti iz grafikona, svega 4% ispitanika ocenjuje trenutno stanje

Kada je re o saznanjima do kojih smo doli iz sprovedenih fokus grupa,

Jedan od sagovornika, bivi politiki akter koji je eleo da ostane anoniman,

strane istie da je meunarodna zajednica kriva za sunovrat demokratije i politikog

Milo Suboti, aktuelni predsednik Demokratske stranke u Severnoj Mitrovici,

Pitanje 2. Kako ocenjujete politiku situaciju na Kosovu?

Od ukupnog broja ispitanika svega 2,4% je reklo da je politika situacija na

Kada je re o saznanjima iz fokus grupa, veina uesnika pokazuje izvesno

Rada Trajkovi zamera srpskim poslanicima to to ne iznose aktivnije svoje

Pitanje 3. Da li ste koristili usluge kosovskih institucija?

Da i bio sam zadovoljan

Da i bio sam Da, ali nisam bio Nisam koristio

Pitanje 4. Da li posedujete lina dokumenta izdata od strane kosovskih

Uesnici fokus grupa su posebno istakli da srpski politiari na lokalu i u