O PSIHOLOGIJI

Psihologija se bavi psihikim ivotom oveka

psihikim procesima (kognitivni, emocionalni i motivacioni) i
psihikim osobinama (navike pojedinca, njegovi stavovi, sposobnosti,
temperament, karakter, interesovanja, itd.)

Psiholoke discipline
Opta psihologija - prouava osnovne psihike funkcije normalnog odraslog
oveka.
Fizioloka psihologija prouava zavisnost psihikih pojava od organskih
osnova, kao to su nervni sistem, endokrini sistem...
Razvojna psihologija istrauje psihiki razvoj oveka od poetka njegovog
ivota (zaea) pa do kraja ivota.
Socijalna psihologija prouava uticaj socijalnih faktora na psihike
funkcije ljudi i na linost u celini, bavi se socijalizacijom, socijalnim
ponaanjem, interakcijom meu ljudima, grupnom dinamikom i ponaanjem
pojedinca u grupi
Psihologija linosti izuava psihiki ivot i ponaanje, posmatrane kao
povezanu i jedinstvenu celinu.

Primenjene psiholoke discipline:

Pedagoka psihologija bavi se prouavanjem psiholoke strane vaspitanja
i obrazovanja, kao i procesima za uspeno obavljanje tih pedagokih
delatnosti, a to su uenje i motivacija.
Klinika psihologija osnovni zadatak klinikih psihologa je pomaganje
onima koji imaju razne vrste psihikih tekoa i to najpre utvrivanjem
dijagnoze, a zatim otklanjanje tih tegoba
Mentalna higijena (psihologija mentalnog zdravlja) bavi se prevencijom
psihikih tegoba i resocijalizacijom
Psihologija rada prouava zavisnost uspeha u radu od razliitih psihikih
faktora, kao i uticaj pojedinih poslova na psihiki ivot onih koji rade.
Psihometrija obuhvata principe merenja, statistiku zakljuivanja,
konstrukciju, standardizaciju i validaciju mernih instrumenata

Znaaj razvojne psihologije

Ciljevi razvojne psihologije:
Opisati razvoj i dati razvojne norme, tj. opisati ponaanja i sposobnosti u
svakom periodu razvoja
Objasniti zato se ponaanja menjaju
Predvianje razvoja ponaanja i po potrebi modifikacija i optimalizacija
 Nastavnicima sva ova znanja mogu posluiti jer im omoguavaju da razumeju
stadijume kognitivnog, emocionalnog i socijalnog razvoja, a to treba da oblikuje
njihova oekivanja od uenika odreenog uzrasta i omogui odabir oblika rada
adekvatnih za odreeni uzrast!

Znaaj pedagoke psihologije

Torndajk je 1903. naglasio da je potrebno tragati za vezom izmeu ljudske
prirode i vaspitanja
Potencijalno drutveno relevantna disciplina

ta to relevantno ima da kae o koli?

kola nije samo za uenje, ve i okolina za razvoj
Uenje se ne dogaa samo u uionici nego i van nje (skriveni
kurikulum)
U koli je potrebno da se za svako dete stvore uslovi da se razvija u
granicama svojih sposobnosti.
kolsko uenje nije prirodan oblik ljudskog uenja, treba mu dodatna
podrka
kolsko uenje je konstrukcija, a ne prijem znanja
Vrsta uenja zavisie od nastavnih metoda
kola nije samo deja ve i neije radno mesto vanost meuljudskih
odnosa, tj. kolske klime za postignue uenika, ali i zadovoljstvo
nastavnika
kola je vaan agens socijalizacije