VISOKA TEHNIKA KOLA NI

SEMINARSKI RAD

Predmet: Direktive i standardi u zatiti ivotne sredine

Tema: Opcije upravljanja otpadom

Predmetni profesor: Student:

dr Aleksandra Borii Stevan Mladenovi UO 5/17
 Sadraj

Sadraj ..................................................................................................................................................... 2
1. Opcije upravljanja otpadom ................................................................................................................ 3
1.1. Smanjenje otpada na izvoru ......................................................................................................... 3
1.2. Ponovna upotreba ........................................................................................................................ 3
1.3. Reciklaa ....................................................................................................................................... 4
1.4. Kompostiranje .............................................................................................................................. 4
1.5. Anaerobna digestija...................................................................................................................... 5
1.6. Insineracija otpada ....................................................................................................................... 5
1.7. Ostali postupci tretmana .............................................................................................................. 6
1.7.1. Piroliza ....................................................................................................................................... 6
1.7.2. Gasifikacija ................................................................................................................................. 6
1.7.3. Plazma proces............................................................................................................................ 6
1.7.4. Otpad kao gorivo ....................................................................................................................... 7
1.7.5. Fiziko-hemijski tretman otpada ............................................................................................... 7
1.8. Odlaganje otpada na deponije ..................................................................................................... 7
2. Literatura ............................................................................................................................................. 8
 1. Opcije upravljanja otpadom

Integralno upravljanje otpadom podrazumeva sagledavanje otpada od njegovog

nastajanja, minimizacije, preko sakupljanja, transporta, tretmana do odlaganja. Ukoliko se eli
odrivi sistem upravljanja otpadom, neophodno je sagledati sve opcije tretmana otpada.
Odluka o izboru najpogodnije opcije za tretman se donosi kroz analizu ivotnog ciklusa
otpada sadri i karakteristike sredine i lokacije na kojoj otpad nastaje. Vani uslovi koji utiu
na odluku o iskoriavanju ili odlaganju otpada su: - poveani zahtevi za ekoloki bezbednim
uklanjanjem otpada, to ima za posledicu vee trokove odlaganja; - primena principa naplate
stvarnih trokova odlaganja otpada zagaivau, proizvoau otpada; - razvoj novih
proizvodnih tehnologija i postupaka korienja otpada i - ispitivanje trita za plasman
reciklabilnih proizvoda. Koncept hijerarhije upravljanja otpadom ukazuje da je smanjenje
nastajanja otpada najefektivnije reenje za ivotnu sredinu. Meutim, tamo gde dalje
smanjenje nije praktino primenljivo, proizvodi i materijali mogu biti iskorieni ponovo, bilo
za istu ili drugu namenu. Ukoliko ta mogunost ne postoji, otpad se dalje moe iskoristiti kroz
reciklau ili kompostiranje, ili kroz dobijanje energije. Samo ako ni jedna od prethodnih
opcija ne daje odgovarajue reenje otpad treba odloiti na deponiju.

1.1. Smanjenje otpada na izvoru

Za razliku od drugih opcija u hijerarhiji upravljanja otpadom, redukcija otpada nije

opcija koja se moe odabrati u nedostatku drugih. O redukciji se mora razmiljati svaki put
kada se donosi odluka o korienju resursa. Redukcija mora biti osmiljena kroz celokupni
ivotni ciklus proizvoda, tj. ve u fazi projektovanja, preko izrade, pakovanja, do transporta i
plasmana proizvoda. Potroai takoe treba da aktivno uestvuju u redukciji otpada
kupovinom proizvoda sa manje ambalae. Vlada treba da bude nosilac politike redukcije
otpada.

1.2. Ponovna upotreba

Neki proizvodi su specifino dizajnirani da budu korieni vie puta. Uvoenjem

propisa o ambalai u EU, postoji podsticaj proizvoaima da razmotre primenu ambalae za
viestruku upotrebu. U drugim sluajevima, proizvodi se mogu preraditi za iste ili sline
namene. Postoje dobri razlozi za ponovnu upotrebu proizvoda, s obzirom da se time postie:

- smanjenje trokova za proizvoae i potroae;

- utede u energiji i sirovinama;

- smanjenje trokova odlaganja.

 1.3. Reciklaa

Svakako najznaajniji efekti reciklae su: drastino smanjenje koliina industrijskog i

komunalnog otpada koji se moraju odloiti na sanitarne deponije, ime se vek korienja
deponija produava i znaajno usporava proces iscrpljivanja prirodnih resursa i emisije iz
deponija.

Razlozi za potrebu poveanog iskoriavanja otpada su viestruki:

- saznanje o ogranienim prirodnim resursima i potrebi racionalnog korienja onoga ime se

raspolae;

- propisi o zatiti ivotne sredine definiu stroije uslove za odlaganje otpada, pa je

neophodno da se reciklaom smanji obim otpada koji se odlae na deponiju;

- tekoe pri obezbeenju lokacija za nove deponije ukazuju na reciklau kao jednu od
mogunosti smanjivanja potreba za novim deponijama.

Tipine komponente sistema reciklae otpada u cilju iskorienja materijala i izdvajanja

korisnog otpada su:

- izdvajanje razliitih komponenti na izvoru nastajanja otpada

- iz domainstva, radnji, institucija, sakupljanje na ulici ili u centrima gde se sakuplja

reciklabilan otpad (primarna reciklaa);

- izdvajanje reciklabilnih materijala iz ukupne mase otpada u postrojenjima za separaciju

reciklabilnog otpada;

- priprema izdvojenih reciklabilnih materijala na linijama za baliranje (papir, plastika),

presovanje (metal), mlevenje (staklo).

1.4. Kompostiranje

Kompostiranje se definie kao brzo, ali delimino, razlaganje vlane, vrste organske
materije, otpada od hrane, batenskog otpada, papira, kartona, pomou aerobnih
mikroorganizama i pod kontrolisanim uslovima. Kao proizvod dobija se koristan materijal,
slian humusu, koji nema neprijatan miris i koji se moe koristiti kao sredstvo za
kondicioniranje zemljita ili kao ubrivo. Prednosti su sledee: krajnji proizvod ima izvesnu
trinu vrednost, koja treba da rezultira u vraanju izvesnog dela uloenih sredstava; prostor
koji je potreban za lokaciju postrojenja je relativno mali i cene transporta nisu tako velike. Sa
druge strane, ovakva postrojenja mogu zahtevati i velika kapitalna ulaganja. Trite za
dobijeni proizvod nije uvek osigurano, a i skladitenje krajnjeg proizvoda moe biti problem
za sebe. Kvalitet kompostiranog proizvoda je vaan ukoliko za njega postoji trite. Iskustva
pokazuju da iako se organski materijal sa deponije moe uspeno transformisati u kompost,
kontaminacija (posebno od estica stakla, metala i plastike) utie da potencijalni potroai
postaju nevoljni da ga koriste. Zato se organski otpad za kompostiranje mora razdvajati na
izvoru i pre odlaganja na deponiju.

U principu, kompostiranje se sprovodi u dva nivoa:

- sakupljanje i izdvajanje organskih komponenti (kuhinjski otpad i otpad iz bati) za

kompostiranje na kompostnim poljima ili u posebnim postrojenjima (najee regionalnog
tipa);

- promocija samostalnog kompostiranja "u svom dvoritu" kroz edukaciju i

uspostavljanje malih bunkera za kompostiranje.

S obzirom na Direktivu o deponijama EU i zabranu odlaganja biodegradabilnog

otpada na deponije, kompostiranje je dobilo na znaaju kao alternativna opcija tretmana
biodegradabilnog otpada.

1.5. Anaerobna digestija

Razlaganje organskog, biorazgradivog dela vrstog otpada u gasove sa visokim

udelom metana moe se ostvariti putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne fermentacije u
reaktoru. Posle fermentacije organskog otpada izdvojenog na izvoru, ostatak fermentacije
(digestat) se normalno tretira aerobno do komposta. Na taj nain je konani rezultat
fermentacije otpada u veini sluajeva slian aerobnom kompostiranju. Procesom razlaganja
nastaju biogas, kompost i voda. Otpadna voda, nastala procesom tretmana, se preiava i
jedan deo moe se vratiti u proces.

1.6. Insineracija otpada

Tehnologija spaljivanja (insineracije) otpada predstavlja oksidaciju zapaljivih materija

sadranih u otpadu. Insineracija otpada se primenjuje u cilju smanjivanja zapremine otpada, a
energija koja se dobija iz procesa spaljivanja se moe iskoristiti za dobijanje toplotne i/ili
elektrine energije. Meutim, ekonomska opravdanost iskorienja energije nije uvek
prihvatljiva na prvi pogled, i treba znati da su investicioni i operativni trokovi insineratora u
skladu sa propisima EU visoki, generalno mnogo vii od trokova odlaganja otpada na
sanitarne deponije komunalnog otpada (nekad i do 6 puta vei). To znai da je insineracija
znaajan i koristan nain redukcije otpada, i dugorono se mogu izbei problemi koji prate
odlaganje otpada na deponije. Proizvoai opasnog otpada mogu imati sopstvena postrojenja
za insineraciju ili otpad mogu slati kompaniji koja vri insineraciju u ime proizvoaa otpada,
uz nadoknadu. Infektivni medicinski otpad se, prema propisima EU, prvenstveno mora
spaljivati u insineratorima projektovanim za tu namenu. Istovremeno se ne iskljuuje
mogunost primene metode autoklaviranja "in situ" posle ega sledi odlaganje na komunalnu
deponiju. U cilju odrivog sistema upravljanja otpadom, insineracija sa iskorienjem energije
treba da bude potpuni i integralni deo lokalnih i regionalnih reenja koja treba razviti u
sledeem periodu. Insineracija otpada sa iskorienjem energije mora biti razmatrana u
kontekstu integralnog pristupa upravljanju otpadom koji znai redukciju, ponovnu upotrebu i
reciklau. Kada je insineracija sa iskorienjem energije najpraktinija opcija za ivotnu
sredinu, neophodno je razmotriti mogunost kombinovanog dobijanja toplotne i elektrine
energije u cilju poveanja efikasnosti procesa.

1.7. Ostali postupci tretmana

Ukoliko se eli odrivi sistem upravljanja otpadom, neophodno je sagledati sve opcije
tretmana otpada. Nove tehnologije, ukoliko su pouzdane i konkurentne u poreenju sa ostalim
opcijama, takoe mogu zauzeti svoje mesto u sistemu. Neke od ovih opcija su sledee:

1.7.1. Piroliza

Piroliza je proces tokom kojeg dolazi do razlaganja organskog otpada pri povienoj
temperaturi i u odsustvu vazduha. Tokom procesa dolazi do termikog razlaganja organskih
materija u otpadu, pri emu nastaju pirolitiki gas, ulje i vrsta faza bogata ugljenikom. Prema
rasponu temperatura pri kojima se odvijaju, mogu se razlikovati tri varijante pirolize:

- niskotemperaturna do 500 C;

- srednjetemperaturna od 500 C do 800 C;

- visokotemperaturna via od 800 C.

Poveanjem temperature reakcije poveava se i udeo pirolitikog plina u produktima

reakcije, a smanjuje se udeo vrste i tene faze. Pirolitiki plin se obino spaljuje. Dimni
gasovi se koriste za grejanje ili dobijanje elektrine energije.

1.7.2. Gasifikacija

Gasifikacija je visokotemperaturni proces tretmana otpada u prisustvu vazduha ili

vodene pare u cilju dobijanja gorivih gasova. Tehnologija je zasnovana na poznatom procesu
proizvodnje gasa iz uglja. Proizvod reakcije je meavina gasova. Gas dobijen na ovaj nain se
moe spaljivati ili iskoristiti u postrojenjima za kogeneraciju. Zbog visoke temperature
procesa dolazi do vitrifikacije ljake nastale u procesu. Gasifikacija jo nije rairen postupak
tretmana otpada, iz razloga to gorivo mora biti relativno homogenog sastava, to znai da je
za komunalni otpad potreban predtretman.

1.7.3. Plazma proces

Razvijeni su alternativni sistemi tretmana, kao to je plazma proces (energija

osloboenja elektrinim pranjenjem u inertnoj atmosferi). Ovim procesom postiu se
temperature 5.000 C do 15.000 C. Usled visoke temperature dolazi do razlaganja organskih
materija iz otpada i topljenja neorganskih materija. U gasovitoj fazi dolazi do intenzivnog
razlaganja organskih molekula, to gotovo u potpunosti eliminie tetne emisije. To je ujedno
i glavna prednost plazma postupka. Neorganske materije se nakon topljenja vitrifikuju, tako
da se mogu upotrebiti kao dodatak graevinskom materijalu ili se mogu bezbedno odloiti.
Ovakav sistem je izuzetno skup i jo uvek je vrlo malo u primeni.

1.7.4. Otpad kao gorivo

Neki industrijski procesi i postrojenja za proizvodnju energije rade pod uslovima koji
dozvoljavaju korienje otpada visoke toplotne moi umesto konvencionalnog goriva.
Najei primer je proizvodnja cementa, gde visoke temperature i dugo vreme zadravanja
obezbeuju potpuno sagorevanje otpada. Tipini otpad koji se spaljuje u ovim procesima
ukljuuje komunalni otpad, gume, utroene rastvarae, otpad iz rafinerija, mesno kotano
brano i dr. Termoelektrane i gradske toplane koje slue za snabdevanje gradova toplotnom
energijom takoe mogu predstavljati znaajnu infrastrukturu za sagorevanje otpada. Direktiva
EU o spaljivanju otpada takoe propisuje dozvoljene granine vrednosti emisije za postrojenja
koja koriste alternativna goriva.

1.7.5. Fiziko-hemijski tretman otpada

Fiziko-hemijski tretman otpada obuhvata: neutralizaciju, mineralizaciju,

solidifikaciju, oksidaciju, redukciju, adsorpciju, destilaciju, jonske izmene, reversne osmoze i
druge fizikohemijske i hemijske procese kojima se smanjuju opasne karakteristike otpada.
Solidifikacija je termin koji se koristi za irok opseg tretmana koji menjaju fiziko-hemijske
osobine otpada sa ciljem da se uine pogodnim za odlaganje na deponiju. Solidifikacija se
primenjuje za tretman tenog otpada i muljeva koji sadre teke metale i opasan otpad. Cilj
solidifikacije je da se otpad konvertuje u oblik u kome se njegovi konstituenti imobiliu tako
da ne mogu biti izlueni u okolinu.

1.8. Odlaganje otpada na deponije

Postoje tri tipa deponija za odlaganje otpada:

- deponije za odlaganje neopasnog otpada;

- deponije za odlaganje inertnog otpada;

- deponije za odlaganje opasnog otpada.

Na deponijama se odlau odreeni tipovi otpada za koje je deponija projektovana. Za

odlaganje neopasnog otpada koriste se tzv. sanitarne deponije koje predstavljaju
sanitarnotehniki ureen prostor na kome se odlae otpad koji kao materijal nastaje na javnim
povrinama, u domainstvima, u procesu proizvodnje, odnosno rada, u prometu ili upotrebi, a
koji nema svojstva opasnih materija i ne moe se preraivati odnosno racionalno koristiti kao
industrijska sirovina ili energetsko gorivo. Deponije namenjene za odlaganje opasnog otpada
se projektuju sa posebnim tehnikim zahtevima. Opasan otpad koji se odlae na ovakvim
deponijama mora biti prethodno tretiran u skladu sa propisima. Deponije su neophodne u
svakoj izabranoj opciji tretmana, jer uvek postoji jedan deo otpada koji se mora odloiti.

2. Literatura

1. http://www.pks.rs/SADRZAJ/Files/Strategija%20upravljanja%20otpadom%20za%20period%2
0%202010%20-%202019%20godine.pdf