-Mentalno zdrav znai biti zadovoljan sobom socijalno stabilan I osustvo poremeaja i bolesti.

-Mentalno bolestan predstavlja neprilagoeno ponaanje, poremeaj linosti i deprisivnost.

-Mentalno zdravu osobu karakterisu sledeca obelezna: Jasno formiran identiteta, Orijentisanost prema
buducnosti, Otpornost na sres, Sposobnost da voli radi i zabavlja se

-Dimenzije psiholoskog blagostanja:

1. Pozitivnu samoprocenu i prihvatanje svoje proslosti

2. Osecaj rasta i razvoja tokom zivota
3. Postojanje vere da je ivot smislen
4. Postojanje kvalitetnih odnosa sa drugima
5. Sposobnost da se nosi sa zivotnim teskoama
6. Oseaj autonomije

-Sindrom mentalnog zdravlja karekterise osobu emocionlanim blagostanjem i pozitivno funkcionisa

(psiholosko i socijalno)

-MENTALNA RETARDACIJA je stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihikog stanja koje se karakterise
osteenjem kongitivnih, govornih, motornih i socijalnih sposobnosti. Stepen MR se utvrdjuje
standardizovanoh testova IQ.

-PODELA MENTALNE RETARDACIJE:

1. LAKA MENTALNA RETARDACIJA- IQ=50-69 Naue da govore sa zakanjenjem, ali sposobni su da

govore u svakodnevnom ivotu. Veina uspeva da potpuno brine o sebi, nezavisna je a glavne tekoe se
ogledaju u kolovanju. Kada odrastu u stanju su da rade i ostvaruju dobre socijalne odnose.
DIJAGNOSTIKUJE SE KAO: slaboumnost, laka mentalna subnormalnost, laka oligofrenija, moron.

2. UMERENA MENTALNA RETARDACIJA-IQ=35-49 Mentalni uzrast od 6-9 godina, veina moe da razvije
izvestan stepen nezavisnosti, napredovanje u koli je ograniceno, kada odrastu potrebna im je pomoc
razlicitog stepena. Siptomi su vidljivi jos na rodjenju. Ceste su paralize neobican oblik lica i glave.

DIJAGNOSTIKUJE SE KAO: umerena mentalna subnormalnost, imbecilnost, umerena oligofrenija

3. TESKA MENTALNA RETARDACIJA-IQ =20-34 Mentalni uzrast od 3-6 godina. Potrebna im je stalna
pomoc i nisu sposobni za samostalan zivot. Najveci broj osoba ima izrazeno motorno ostecenje.

DIJAGNOSTIKUJE SE KAO: teska mentalna subnormalnost, teska oligofrenija i kretenizam

4.DUBOKA MENTALNA RETARDACIJA IQ ispod 20. Uzrast ispod 3 godine, mala mogucnost staranja o
sebi, kontroli sfintera, mala mogucnost komunikacije i pokretljivosti (mala pokretljivost cesto ne
pokretljivi) Zahtevaju stalnu tufdju pomoc i negu. Ostecenja koja ometaju pokretljivost su: epilepsija,
ostecenje vida i sluha.

DIJAGNOSTIKUJE SE KAO: duboka mentalna subnormalnost, duboka oligofrenija, idiotizam

1
SPECIFINI RAZVOJNI POREMEAJU GOVORA I JEZIKA-Ovi poremeaji praeni su problemimi kao to su
tekoe u itanjui interpersonalnim odnosima, emocionalni problemi i problemi ponaanja. U toga
razvoja govora znaajna su etiri kriterijuma: teina, tok, obrazac i udrueni problemi.

1. SPECIFINI POREMEAJI ARTIKULACIJE: to je poremeaj gde je upotreba govornih glasova ispod

ocekivanog nivoa za umni rast deteta uz normalno postojanje govornih sposobnosti. Najtei vid
artikulacionih poremeaju su izostavljanje potom zamene dok se izvrtanje smatra najblazim
oblikom. Izostavlja se javlja kod manje dece uglavnom na kraju reci, a izvrtanje kod nesto starije
dece. Logopetski tretman je potreban deci kod kojih nije doslo do spontanog poboljsanje do 2 ili
razreda.

DIJAGNOSTIKUJE SE KAO: razvojni fonoloski poremecaj, razvojni poremecaj artikulacije, dislalija,

funkcionalni poremecaj artikulacije i lalovanja.

2. POREMEAJ EKSPRESIVNOG GOVORA-dete koristi ekspresivni govor znatno ispod ocekivanog

nivoa mogu ali ne moraju da postoje poremecaju artikulacije. Znatno ispod ocekivanog je
bogastvo recnika pravilna upotreba vremena i padea upotreba slozenih recenica i prisecanje
reci. Oni razumeju govor drugih.Dete komunicira gestom mimikom i neverbalnom
komunikacijom. Tei oblici ovog poremecaju se zapaaju pre trece godine kada dete ne brblja.

DIJAGNOSTIKU JE SE KAO: razvojna disfazija ili afazija.

3. POREMEAJI RECEPTIVNOG GOVORA- detetovo razumevanje govora je ispod oekivanog nivoa

za njegov mentalni uzrast pritom postoji ostecenje ekspresivnog govora. Ova deca ne
prepoznaju glasove ne razumeju znaenje reci i slozenije gramaticke strukture. Imaju normalne
socijalne interakcije, skoro normalnu upotrebu gestova i samo blago ostecenje neverbalne
komunikace. Cesto lice na gluvu decu jer im je neverbalna inteligencija u skladu sa uzrastom.

DIJAGNOSTIKUJE SE KAO: kongenitalni auditivni poremecaj percepcije, razvojna disfazija ili afazija,
gluvoca za reci

4. STEENA AFAZIJA SA EPILEPSIJOM Poetak je izmedju 3-7 godin. Gubitkom ranije stecenih
sposobnosti. Vreme izmedju napada i gubitka govora ide od nekoliko meseci do dve godine. Kao
faktor govora navodi se ENCEFALITIS. Deca se normalno razvijaju i gubitak govornih sposobnosti
dolazi naglo u roku od nekoliko dana.

MEOVITI SPECIFINI RAZVOJNI POREMEAJI-su poremeaji gde je mesavina svih poremecaja. Pri cemu
nijedan od ovih poremecaja nema dovoljno elemenata da formira primarnu dijagnozu.

2
SPECIFINI RAZVOJNI POREMEAJI KOLSKIH SPOSOBOSTI-ovo su poremecaju koje karakterisu
znacajne teskoce i ostecenja prilikom skolovanja kao sto su citanje i racunanje. Nisu posledica drugh
poremecaja. Ovi poremecaji cesto postoje u zajednici sa drugim klinickim sindromima (hiperkinetski
sindrom i poremecaj ponasanja) i drugim razvojnim poremecajima (poremecaji govora, jezika i
motornog funkcionisanja).

KRITERIJUMI KOJIMA SE PREPOZNAJU POREMECAJ U SKOLSKIM SPOSOBNOSTIMA:Mora da postoji

klinicki znacajno ostecene odredjene skolske sposobnosti. Ostecenje mora da bude specificno i razvojno,
da postoji odsustvo spoljasnjih faktora. Ovaj poremecaj ne sme da bude posledica nekorigovanog vida ili
sluha

1. SPECIFINI POREMEAJI ITANJA-ne mogu se objasniti mentalim uzrastom, problemima vida ili
neadekvatnog skolovanja. Moze biti osteceno prepoznavanje procitanih reci, vestinja citanja sa
usana, shvatanje procitanog... Termini DISLEKSIJA i RAZVOJNA DISLEKSIJA se uporebljavaju kao
sinonima za ovaj poremeaj. Ovaj poremecaj prethodi poremecaju u razvoju govora i jezika.
Dece dobro prepisuju tekst iz knjige ili pisu po diktatu.

DIJAGNOSTIKUJE SE KAO: citanje unazad, razvojna disleksija i specificna retardacija citanja.

2. SPECIFICNI POREMEAJI SPELOVANJA-osteenje razvoja sposobnosti spelovanja koja se ne moe

objasniti intelektualnom sposobnoscu problemima vida... dijagnostikuje se kao specifina
retardacija spelovanja. (Amerika)
3. SPECIFINI POREMECAJU RAUNANJA-podrazumeva ostecenje sposobnosti racunanja u oblasti
racunskih radnji. Ovde su uglavnom ostecenje vizuo-spacijane i vizio-perceptivne sposobnosti.
Ovaj poremecaj se javlja zajedno sa poremecajima koji obuhvataju poremecaje govora. Problemi
racunanja ukljucuju nemogucnost razumevanja matematicnih izraza, neprepoznavanje brojeva,
teskocu u svrstavanju brojeva ili postavljanje simbola ili decimala tokom racunanja, ne
mogucnost ucenja tablicu mnoenja/deljenja.

DIJAGNOSTIKUJE SE KAO: razvojna akalkulija, razvojni poremecej raunanja i razvojni Gertsmanov

sindrom

4. MESOVITI POREMEAJ SKOLSKIH SPOSOBNOSTI- to su poremecaju gde postoje znatna osteenja

i citanja i raunanja koji se ne mogu objasniti mentalnom retardacijom.
5. RAZVOJNI POREMECAJI SKOLSKIH SPOSOBNOSTI: dijagnostikuje se kao nesposobnost sticanja
znanja, nesposobnost ucenja i poremecaji ucenja.

SPECIFINI RAZVOJNI POREMEAJI MOTORNE FINKCIJE-osnovna karakteristika ovog poremecaja je

ozbiljno ostecenje razvoja motorike. Fina ili gruba motorika je znatno ispod ocenivane za uzrast deteta.
To se procenjuje primenom testova za motornu kordinaciju. Ovakva deca kasne u razvoju motornih
sposobnosti (sedenje, puzanje, hodanje i oblacenje). Ona sporo uce da trce, da vezu pertle, da zakopcaju
dugme, bacaju i hvataju loptu. Imaju problema sa rukopisom, crtanjem.Kod starije dece ostecenje dolazi
u ugrama kao sto su slaganje slagalica izgradnja modela i igranje bilo koje vrste igre loptom.

3
PERVAZIVNI RAZVOJNI POREMEAJI-karakterise se ostecenje socijalnih interakcija, komunikacije, kao i
nedostatak interesovanja i aktivnosti. Rec PERVAZIVNI znaci onaj koji prozima i koji sveobuhvata. Ovaj
poremecaj karakterise rani pocetak.

1. DEIJI AUTIZAM: to je poremecaj koji karakterise izmenjeni razvoj pre trece godine, izmenjeno
funkcionisanje u oblastima socijalnih interakcija, komunikaciji i ponasanju, pored ovih postoje i
fobije, poremecaji ishrane i spavanja, napadi besi i autoagresivnost. Leo Kaner je dao prvi opis
autizma kao bolesti. U nastanku autizna ulogu igraju genitski, biohemijski i imunoloski faktori i
ostecenje mozga i uticaj sredine. Disfunkcija CNS je odgovorna za neke od simptoma, kod
trecene autisticne dece javljaju epi napadi, a epilepsija se cesce javlja ukoliko je IQ nizi. Ova deca
nisu u stanju da prepoznaju osecanja drugih i da na njih odgovore. Postoji nedostatak saosecanja
i razumevanja, reakcija drugih i ova deca ne vole da ih drugi ljube, dodiruju i izbegavaju njihove
poglede. Ostecenja i verbalna i neverbalna komunikacija i cesto su prisutne eholalije, nepravilna
upotreba zamenica.U ponasanju se ispoljavaju stereotipni pokreti telom, neprestalna
preokupacija delovima predmeta, uznemirenost pri beznacajnim promenama. AUTIZAM JE
BOLEST HRONINOG TOKA.

DIJAGNOSTIKUJE SE KAO: autistini poremecaj, infantilni autizam, infantilna psihoza i Kanerov sindrom

2. ATIPINI AUTIZAM-razlikuje se po uzrastu kada pocinje (posle trec godine) ili ne ispoljavanju svih
dijagnostickih kriterijuma. Ovaj autizam se razvija kod duboko retardiranih osoba i osoba sa
teskim specificnim razvojnim poremecajem govora.

DIJAGNOSTIKUJE SE KAO: atipicna decija psihoza, mentalna retardacija sa autisticnim elementima

3. RETROV SINDROM : otkriven je samo kod DEVOJCICA, kod kojih je normalan razvoj, ali se javlja
potpuni gubitak stecenih vestina saka, govora, lokomotornih sposobnosti i razglave. Pocetak je
izmedju 7-24 meseca zivota. Teska mentalna retardacija se neizbezno razvija. Ovu bolest
karakterise: gubitak pokreta sake, pokreti stipanja vrata, mala stopala otezano guanje hrane,
kontrola sfintera se ne uspostavlja, gubitak govora, hod nestabilan i razvija se kifoza ili skolioza.
4. HELEROV SINDROM: dolazi do gubitka interesovanja za okolinu i gubitak razvijenih funkcija.
Deca imaju smetnje u vidu, razdrazljivi su, napetost, teskoca u jelu i spavanju, gubi se fond reci.
5. HIPERKINETIKI POREMEAJ UDRUEN SA MENTALNOM RETARDACIJOM I STEREOTIPNIM
POKRETIMA: deca sa teskom mentalnom retardacijom imaju izrazene probleme hiperaktivnosti,
panje kao i stereotipno ponasanje.
6. ASPERGEROV SINDROM: ovoj je poremecaj nesigurne nozoloske vrednosti koja ima slicnosti i
razlike sa autizmom. Slicno je smanjeno interesovanje i smanjena socijalna interakcija, a
razlicito nepostoji znaajno kasnjenje govora ili kongnitivnog razvoja. Postoje normalne
intelektualne sposobnosti uz prisustvo nespretnosti. Javlja se vise kod decaka.

4
 POREMECAJI PONASANJA I EMOCIJA SA POCETKOM OBICNO U DETINJSTVU I ADOLESCENCIJI

HIPERKINETICKI POREMECAJI-Karakterise ih preterana aktivnost, neistrajnost u aktivnostima.

Hiperkineticka deca su cesto neoprezna i impulzivna, skolna povredama, skolna krsenju pravila,
nepopularna su medju ostalom decom. Hiperkineticki poremacaji se javljaju rano tokom razvoja (prvih 5
god,ali se retko prepoznaje pre 3 god) cesce je kod decaka. Hiperaktivnost moze biti samo simptom
nekog slozenijeg poremecaja. U odraslom dobu polovina se ne razlikuje od normalnih, a druga polovina
je antisocijalna i cesto upotrebljava alkohol ili drogu. Ove poremecaje je potrebno razlikovati od:
normalnih karakteristika tempernta deteta koji ukljucuju povisenu aktivnost i kratku paznju, anksioznist,
specificnih razvojnih poremecaja skolskih sposobnosti, pervarzivnih poremecaja.

1. POREMECAJI AKTIVNOSTI PAZNJE- to je poremecaj koji zadovoljava opste kriterijume za

hiperkineticki poremecaj, hiperaktivnost I slaba paznja, ne postoji udruzena aktivnost I
antisocijalno ponasanje.

DIJAGNOSTIKUJE SE KAO: poremecaj deficita paznje, sindrom sa hiperaktivnoscu, hiperkineticki

poremecaj deficita paznje.

2. HIPERKINETICKI POREMECAJ PONASANJA-

3. DRUGI HIPERKINETICKI POREMECAJI
4. HIPERKINETICKI POREMECAJ, NEOZNACEN- neproracunljiva osoba

POREMECAJI PONASANJA- Sve poremecaje karakterise izmenjen tok socijalnog razvoja dece koji se
znatno razlikuje od onoga stos e smatra normalnim ili bar prihvatljivim u njegovom socijalnom
okruzenju. Poremecaji nastaju kao posledica veceg broja modjuzavisnih uzroka (biopsihosocijalna
uslovljenost poremecaja ) . Cesce se javlja kod decaka. Kao najcesci uzrok se navodi konstitucionalni
faktori, fizicke bolesti I povrede,temperament I sredinski faktori. Ishod ovog poremecaja nije povoljan.

1. POREMECAJI PONASANJA OGRANICEN NA PORODICNU SREDINU- obuhvata antisocijalno ili

agresivno ponasanje u kome je izmenjeno ponasanje sa clanovima porodice. Javlja se kradja iz
kuce,lomi igracke,cepa odecu.
2. NESOCIJALIZOVANI POREMECAJI PONASANJA - kod ovog poremecaja integracija u grupi
vrsnjaka je losa ili ne postoji,osoba je izolovana ili odbacena, nedostaju bliski prijatelji, skloni su
tucama,grubosti,neposlusnosti.
3. SOCIJALIZOVANI POREMECAJI PONASANJA- Poremecaj obuhvata stalna antisocijalna ili agresivna
ponasanja kod pojedinaca iz grupe. Osnovnu osobinu za razgranicenje ovog oblika
poremecenog ponasanja je postojanje adekvatnih prijateljstava u grupi vrsnjaka.
4. POREMECAJI U VIDU PROTIVLJENJA I PRKOSA- Obicno se vidja kod mladje dece, Karakterise ga
naznaceno nepohodno I neposlusno I provokativno ponasanje uz odsustvo agresivnog
ponasanja. Deca sa ovim poremecajem cesto I aktivno prkose zahtevima I pravilima odraslih,
cesto su gnevna,lako se ljute.

5
EMOCIONALNI POREMECAJI SA POCETKOM SPECIFICNIM ZA DETINJSTVO- Javljaju se kod znacajnog
broja dece. Vecina dece sa emocionalnim poremecajima postaju normalni.

1. POREMECAJ SEPARACIONE ANKSIOZNOSTI U DETINJSTVU Dijagnostikuje se onda kada strah od

odvajanja cini focus anksioznosti, I kada se ta anksioznost prvi put pojavljuje tokom ranog
zivotnog perioda. Razlikuje se od normalne separacione anksioznosti kada je njen stepen
izrazenosti znaacajan I kada je udruzena sa zanacajnim problemima u socijalnom funkcionisanju.
Posmatrajuci odnos izmedju dece I majke u stresnim situacijama po decu Ajnvortova razliku je
tri grupe dece : Sigurno privrzena deca, anksiozno privrzena deca I anksiozno izbegavajuca
deca. Anksioznost se najvise javlja u slucajima odvajanja od najblizih osoba.
2. POREMECAJ FOBICNE ANKSIOZNOSTI U DETINJSTVU- Strahovi su deo razvoja svakog deteta I u
koliko dodje do nekog poremecaja u toku razvoja javlja se fobicna anksioznost.
3. POREMECAJ SOCIJALNE ANKSIOZNOSTI- To je strah od stranih lica I socijalna strasljivost. Javlja se
u najranijim godinama zivota ( 6-12 meseci ) . Deca koja imaju ovaj poremecaj ispoljavaju stalan I
ponavljajuci strah,izbegavaju nepoznate osobe, strah je pracen normalnim stepenom
selektivnog vezivanja za roditelje ili druge poznate osobe.
4. POREMECAJ U VIDU SUPARNISTVA SA BRATOM ILI SESTROM- Dijagnostikuje se kao ljubomora
nab rata ili sestru. Tada se dete bebasto ponasa,imitira bebu u aktivnostima (hranjenje) privlaci
paznju drugih, ima naapade besa ili da se socijalno povuce.

POPREMECAJI SOCIJALNOG FUNKCIONISANJA SA POCETKOM SPECIFICNIM ZA DETINJSTVO I

ADOLESCENCIJOM- Ovi poremecaji se javljaju u svim uslovima I okolnostima neadekvatne brige o
deci koja obuhvata: a) psiholosko zanemarivanje ili zlostavljanje dece ( surovo kaznjavanje,
neprikladno roditeljstvo ), b) fizicko zanemaranje ( ponovno namerno povredjivanje I
nezadovoljavanje osnovnih zivotnih potreba dece ) c) institucionalni smestaj dece. Cesto po svojim
simptomima mogu da podsecaju na pervarzivne poremecaje.

1. ELEKTIVNI MUTIZAM- Dete u nekim situacijama prica a u nekim ne. Deca govore sa roditeljima
ili u prisustvu poznatih lica u skoli odbijaju da pricaju. Podjednako se javlja I kod decaka I kod
devojcica. Takva deca se opisuju kao stidljiva,preosetljiva,sklona povlacenju.
2. REAKTIVNI POREMECAJ VEZIVANJA U DETINJSTVU- Javlja se tokom prvih 5 godina zivota.
Karakterise se trajnim abnormalnostima u detetovim obrascima socijalnih odnosa, koje su
udruzene sa emocionalnim poremecajem I koje su osetljice na promene okoline. Mala deca sa
reaktivnim poremecajem vezivanja ispljavaju jaku kontradiktornost u socijalnim odgovorima koji
su najuocljiviji u situacijama odvajanja ili ponovnog susreta. Deca sa reaktivnim poremecajem
imaju normalne kapacitete za socijalizaciju,mogu da ispolje ostecen razvoj govora, ne posotojei
kognitivni deficit, nisu stalno ograniceni za razliku od perventivnih poremecaja.
3. DEZNIHIBISANI POREMECAJI VEZIVANJA U DETINJSTVU- Poseban obrazac nenormalnog
socijalnog funkcionisanja koji se pojavljuje tokom prvih 5 godina zivota. Deca sa dezinhibisanim
poremecajem vezivanja ispoljavaju difuzno neselektivno vezivanje prema osobama od kojih
traze utehu u trenutku stresa. Najcesce se javlaj kod dece koja se podizu u institucije od
maelena. Tesko uspostavljaju bliske odnose sa vrsnjacima. Moze I ne mora biti praceno
poremecajima emocija ili ponasnaja.

6
DRUGI POREMECAJI PONASANJA I EMOCIONALNI POREMECAJI SA POCETKOM U DETINJSTVU I
ADOLESCENCIJI

1. NEORGANSKA ENEUREZA- Poremecaj karakteristican nevoljnim umokravanjem danju ili nocu

koje je nenormalno u odnosu na mentalni uzrast pojedinca, i koje nije posledica lose kontrole
mokracne besike. Enureza moze biti prisutna od rodjenja (sekundarna) ili me moze pojaviti
nakon uspostavljanja kontrole mokracne besike (sekundarna) . Javlja se cesce kod decaka nakon
3 ili 4 godine zivota.Znacajni faktori nastanka su hereditet, kada je dete zanemareno, suvise rano
obucavanje na cistocu, stres i moze biti nacin suprostavljanja okolini.
2. NEORGANSKA ENKOPREZA Ponovljeno voljno ili nevoljno ispustanje fecesa. Stanje moze da
predstavlja nenormalan produzetak normalne decije inkontinencije, gubitak vec stecene
kontrole ili namerno defekaciju na neprikladnim mestima,uprkos postojanju normalne fizioloske
kontrole creva. Moze biti primarna i sekundarna.
3. POREMECAJI ISHRANE- Karakterisu ga odbijanje hrane i ekstremna cudljivost u prisustvu
odgovarajuce kolicine hrane. Problemi u ishrani kod male dece su cesti i mogu biti posledica
organskog ili emocionalnog poremecaja. Ovakvi problemi najcesce ukazuju na poremecene
odnose izmedju deteta i roditelje.
4. PICA U DETINJSTVU Uporno jedenje supstanci koje nisu za ishranu. Samo jedan od simptoma
sireg psihijatrijskog ponasanja kao sto je autizam. Njacesce se pojavljuje kod mentalno
retardirane dece.
5. STEREOTIPNI POREMECAJI POKRETA- Voljni,ponavljajuci, stereotipni pokreti koji nisu sastavni
deo bilo kog poznatog psihijatrijskog ili neuroloskog stanja. Klacenje tela,glave,cupanje
kose,uvrtanje kose- pokreti koji nemaju karakter samopovredjivanja. Pokreti koji samo
povredjivanje su udaranje glavom,samaranje lica,grizenje sake.
6. MUCANJE- Govorr koji se karakterise cestim ponavljanjem ili produzavanjem glasova,slogova ili
reci ili cestim odugovlacenjima ili pauzama koje remete ritam govora.Uzroci koji dovode do
mucanja su : nasledni faktori, preterana anksioznost, stres, poremeceni odnos roditelja i dete.
Oovaj poremecaj moze da izazove anticipatornu anksioznost, sto znaci da postaju izolovani.
7. EKSPLOZIVAN GOVOR SA PREKIDIMA- Ubrzan govor sa prekidima u tecnosti ali bez izrazenih
ponavljanja ili odugovlacenja koja bi narusila njegovu razumljivost. Govor je nepravilan ili
dizritmican, sa naglim povecanjem brzine sto obicno uslovljava pogresno obrazovanje izraza.
8. DRUGI OZNACENI POREMECAJI PONASANJA I EMOCIJA S APOCETKOM OBICNO U DETINJSTVU I
ADOLESCENCIJI- Sisanje palca i grizenje noktiju i uglavnom se javlja kod mladje dece.

MESOVITI POREMECAJI PONASANJA I EMOCIJA-

1. DEPRESIVNI POREMECAJI PONASANJA- ??????????????????????????????????????????????

2. DRUGI MESOVITI POREMECAJI PONASANJA I EMOCIJA- Trajni simptomi kao sto su
3. MESOVITI POREMECAJI PONASANJA I EMOCIJA, NEOZNACENI

7
TIK POREMECAJI- Tik je nevoljan,brz ponavljajuci neritmicki motorni pokret ili glasovna produkcija
naglog nastanka koja ne sluzi jasnom cilju. Tikovi su uporni,pogorsavajus e streso I nestaju tokom
spavanja. Prosti motorni tikovi su zmirkanje,trzanje vraom,sleganje ramenima I grimasiranje lica. Slozeni
tikovi su udaranje samog sebe,skakanje I cupkanje. Prosti glasovni tikovi su kasljucanje,lajanje,smrkanje
I sistanje, a slozeni su ponavljane odredjenih reci, upotreba socijalno neprohvatljivih reci. Javlja se stalno
potreba za ponavaljanjem .

1. PROLAZNI TIK POREMECAJ- Ovo je najrasprostranjeniji oblik tika na uzrastu od 4-5 godina. Tikovi
su u obliku zmirkanje,trazanja.
2. HRONICNI, MOTORNI ILI GLASOVNI TIK POREMECAJ- Traje duze od godinu dana. Javlja se ili
motorni ili glasovni tik, ne paralelno.
3. KOMBINOVANI GLASOVNI ILI MULTIPLI MOTORNI TIK POREMECAJ- Ovo je najtezi oblik
poremecaja. Pocinje u ranom detinjstvu prostim motornim tikovima. Vremenom se razvijaju.
Ovaj poremecaj moze da se poboljsa tokom adolescencija gde glasoni simptomi postaju retki ili
.potpuno nestau dok se motorni smanjuju po broju,ali se u to period mogu I znatno pogorsati.

8
 PSIHOZA RAZVOJNOG DOBA

Studije Rutera, Kolvina i njihovih saradnika krajem 60-ih su dale definitivni doprinos razlikovanju
DVE GRUPE PSIHOZA U DETINJSTVU:

1. Onih sa pocetkom pre trece godine zivota ( slicne su Kanerovom infaltivnom autizmu)
2. Decijih psihoza sa kasnijim nastankom (predstavljaju kontinuum sa sizofrenijom
nastalom u adolescenciji)

-KLASIFIKACIJA SIZOFRENIJE: paranoidna, hebefrena, katatona, nediferencirena, rezidualna,

jednosavna i postshizofrena depresija.

-Razvojni nivo deteta u momentu nastanka poremeaja menja ispoljavanje simptoma. Mnogi od
simptoma zahtevaju vise nivoe kongnitivnog razvoja i savrsenije ekspresivni govor.

SIZOFRENIJA SE OBICNO DESAVE IZMEDJU 8-12 GODINE. Deca i adolescenti ne dostignu

ocekivani nivo socijalnog razvoja dok se kod odraslih srece naznacenjo nazadovanje.

OSNOVNI SIMPTOMI SIZOFRENIJE SU: poremecaji misljenja po sadrzaju (kontrola,

proganjanje), poremecaji misljenja po formi, halucinacije, poremecaj afekta u vidu praznine i
promene raspolozenja, voljni poremecaji (osecaju se kao roboti ili hipnotisani), poremecaj
motorne aktivnosti (preterana ili smanjena aktivnost).

-Pocetak poremecaja karakterise postepenost razvoja.Neka deca imaju odredjene simptome

sizofrenije ali to nije primetno. Mali broj dece pre 12 godine razvije klinicki sindrom koji je slican
onome koji se vidi kod odraslih koji su bolesni. Ponasanje sizofrene dece karakterisu
promenljivost i nepredvidivost, deca se vracaju na ranije oblike ponasanje (enureza, enkrupeza,
poremecaj ishrane). Kod sizofrene dece postoji smanjena misicna snaga labavost misica i
hipotonija, ta deca su normalne inteligencije.

9
 POREMEAJI RASPOLOENJA

AFEKTIVNI POREMEAJI-(poremeaj raspoloenja)-postoji u svim zivotnim dobima . Osnovna

smetnja kod ovih poremecaja je promena raspolozenja i afekta (od depresije do preterano
dobrog raspolozenja). Pocetak ovog poremecaja vezan je za neki stresni dogadjaj.

Kod BIPOLARNIH POREMEAJA postoji smenjivanje faza povisenog raspolozenja (hipomanija i

manija) i snienog raspolozenja (depresija).

DEPRESIVNI POREMEAJI- Genetski faktoru igraju vanu ulogu u stvranju

preddispozicije za depresiju kod dece. Postoje spoljasnji faktori koji uticu na depresiju (gubitak
roditelja, smrt, razvod, razdvojenost). Najozbiljnija komplikacija depresije je SUICID, nakon
jedne depresija sledi druga.

SIMPTOMI DEPRESIJA: smanjeno raspolozenje, smanjeno samopouzdanje, koncentracija,

energija, osecaj krivice i bezvrednosti, ideje o suicidu i samopovredjivanju, gubitak
interesovanja i apetita, pesimisticki pogled na buducnost i poremecen san.

POKAZATELJI DEPRESIJE SU: IRITABILNOST (prenegodepresivno raspoloenje), neprovodjenje

vremena u igri i zabavi, ceste glavobolje i bolovi u stomaku, nagli pad uspeha u skoli i smanjeno
samopostovanje.

BIPOLARNI POREMEAJI- osnovna karakteristi ovih poremecaja je smenjivanje depresije sa

euforickim-hiperaktivnim ponasanjem. Kod dece u pubertetujavlja se hiperaktivnost sklonost
druenju, povisen inpuls za govor, promene raspoloenje i ideja o velicini.

MANINA FAZE BIPOLARNOG POREMEAJA: ima najmanje tri somptoma (preuvelican doivljaj
sebe, smanjena potreba za spavanjem, povisena govorljivost, rzo smenjivanje ideja, rasejanost,
zbunjenost... ). Ova faza traje oko 3 meseca, a depresivna oko 4-6 meseci.

IZOAFEKTIVNI POREMEAJ- postoji manini, depresivni i meoviti tip ovog poremeaja.

Dijagnoza se postavlja samo kada su izofreni i afektivni simptomi prisutni istovremeno i nastaju
u roku od nekoliko dana.

AKUTNI I PROLAZNI PSIHOTINI POREMEAJI- mogu biti bez ili sa simptomima izofrenije ili
slini izofreniji. Takoe postoji drugi akutni preteno psihotini poremeaj sa sumanutou.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE APPP su: akutni poetak (u roku od dve nedelje ili dva dana),
prisustvo pridruenog stresa, prisustvo tipinih simptoma (promenljivo stanje , zbunjenost,
zaokupljenost sobom, loa panja), odsustvo organskih uzroka, potpuni oporavak u roku od dva
do tri meseca ili krae

10
 RAZVOJNE DISHARMONIJE

-U razvoju deteta postoje 4 glavne oblasti- govor, psihomotorika, inteligencija, oseanja-koje

dete treba da razvije ujednaeno i harmonino, to karakterie decu sa normalnim razvojnim
tokom, ali isto tako moe da se pojavi neujednaenost ili prolazni zastoj u razvoju jedne ili vie
oblasti i dolazi do DISHARMONIJE. Kod deteta se mogu sresti psihotini, neurotski i psihopatski
mehanizmi koji dovode do: razvojne disharmonije psihotinog tipa, neurotskog tipa i
psihopatskog tipa.

DVE GRUPE DISHARMONIJE: PARCIJALNE (DELIMINE)DISHARMONIJE-kod njih dolazi do

zastoja ili nadograenosti samo jedne od etiri bitne oblasti; PRAVE DISHARMONIJE-kod kojih je
nesklad izmeu oblasti razvoja opti, globalan, sveobuhvatan.

GLAVNE ODLIKE RAZVOJNIH DISHARMONIJA SU: globalan nesklad u razvoju bitnih celina,
razvojnost, mozainost.

Disharmonije MOE DA DOVEDE DO sizofrenije, patologije licnosti, intelektualnog deficita.

SUICIDALNOST U RAZVOJNOM PERIODU

Rezultati istraivanja Sofi Brost su potvrdili da devojke mnogo ee pokuavaju da izvrse suicid
od mladica. Smatra se da genetski faktori u velikoj meri uticu na suicidalno ponasanje.
Agresivno, samodestruktivno i suicidalno ponasanje se cesce javlja medju mladima koji zive u
hronicno stresnim porodicnim prilikama. Pokusaj suicida je cesto isprovociran neposrednim
stresnim dogadjajem (svadja sa roditeljima, momak/devojka, slabe ocene, izostanci iz skole) ili
nakon gledanja filmova sa tom temom . Suicid se retko javlja kod dece mladje od 12 godina, a
maksimum dostiye na uzrastu na 23 godine. Kod ljudi koji su izvrsili suicid postoji jasan
psihijatrijski poremecaj (jedan ili vise), najcesce je to bila depresija poremecaj ponasanja i
zloupotreba droge i alkohola.

11
 POREMEAJ ISHRANE

Najee se javlja u adolescencijipri emu anoreksija oko 14 godine, a bulimija oko 19 godine.

ANOREKSIJA- telesna teina se odraava na najmanje 15% ispod oekivane teine, gubitak na
teini uslovljen je od strane pacijenata izbegavanjem hrane koja goji, povraanjem, prolivom,
preteranim vebanjem i upotrebom diuretika. Osnovni problem je strah od debljine. Osim
mravosti ostali simptomi su bradikardija, hipotenzija, hepotermija, kosa i nokti postaju lomljivi,
a koa hladna, javlja se gubitak menstruacije. U nastajanju anoreksije uestvuju individualni,
porodicni, socio-kulturni, bioloki, percipitirajui faktori. Anaroksija je jedini psihiki poremeaj
koji moe da dovede do SMRTI i ljudi sa ovim poremeajem tee ka PERFEKCIONIZMU.

BULIMIJA-postoji stalna preokupacija jelom. Pacijen pokuava da spreci gojenje povraanjem,

uzimanjem laksaktnih sredstava, periodima gladovanja, upotrebom diuretika. Cesto u anamnezi
postoji ranija epizoda anoreksije. Klininu sliku bulimije karakterise brzo konzumiranj hrane od
3000-20000kalorija. Veliina buliminih pacijenata ima normalnu telesnu teinu.

POREMEAJ SPAVANJA

Poremeaj spavanja kod dece kao i kod odraslih ukljuuju: DISOMNIJE (poremeaj u duini i
kvalitetu spavanja ili u ciklusu spavanja-budno stanje. Njihovu podlogu ine emoionalni faktori i
ovde spadaju INSOMNIJA I HIPERSOMNIJA); PARASOMNIJA (to su nenormalna deavanja tokom
spavanja i tu spadaju hodanje u snu, noni strahovi i none more).

HODANJE U TOKU SPAVANJA- (somnabulizam) je stanje izmenjene svesti u kome su

kombinovani fenomeni spavanja i budnosti. Za vreme epizode somnabulizma dete ustaje iz
kreveta, izgleda kao da je budno seta po sobi i vraca se u krevet u roku od 20 minuta i sutradan
se niega ne sea. Mogu da mu prethode ferbilne konvulzije.

NONI STRAHOVI- predstavljaju none epizode ekstremnog straha, panike koje su povezane sa
vokalizacijom i autonomnim pranjenjem. Poremeaj se obino deava nakon 2-3 h spavanja i
tada dete iskae iz kreveta vie, plae, brani se, na dozivanje ne odgovara, izgleda kao da je
budno i sutradan se niega ne sea.

NONE MORE- To su zastraujui snovi, dete se tokom ovih snova ne budi, ali moe i da se
probudi i sea se svojih snova.

HIPERSOMNIJA- preterana pospanost tokom dana I napade spavanja I moze biti jedan od
simptoma jednog od mentalnih poremecaja.

12
 POREMECAJI PRILAGOAVANJA

- mogu nastati u svim zivotnim dobima, pojavljuju se u periodu prilagodjavanja na znacajne

zivotne promene ili kao posledica stresnih dogadjaja, poremecaje prati subjektivna patnja,
anksioznost.. pocetak je obicno unutar mesec dana nakon pojave stresnog dogadjaja i trajanje
simpoma je retko duze od 6 meseci.

POREMEAJ PRILAGOAVANJA JE REAKCIJA NA NEKAKAV STRESOR ILI TRAUMU.

PRETRAUMATSKO STANJE odreuje i pretpostavlja vrstu i jainu odgovora osobe na traumu,

pre nego samu traumu. Veoma su vani pol osobe, uzrast, temperament...

RANIJE TRAUMATSKO ISKUSTVO obino ini osobu osetljivijom na aktuelnu stresnu situaciju,
ak i kada su vremenski veoma udaljena i razliitog tipa, ponovljena traumatska iskustva imaju
tendenciju da se kumuliraju.

U BORBI SA STRESOM VANE SU I OSOBINE TRAUME. DVE ZNAAJNE OSOBINE TRAUME SU

NJEN INTEZITET I DUINA TRAJANJA.

INTEZITET TRAUME je stvar i sunjektivne i objektivne procene, pri emu se te dve procene esto
ne poklapaju. sto trauma ima izuzetan znaaj za jednu osubu dok za drugu osobu nema.

PROTEKTEKTIVNI FAKTORI: dobar temperament, porodinu podrku i spoljanje organizovane

oblike pruanja podrke detetu.

13
 ZLOSTAVLJANJE I ZANEMARIANJE DECE

Obuhvata sledece kategorije:

1. Fizicko zlostavljanje
2. Emocionalno zlostavljanje
3. Seksualno zlostavljanje
4. Zanemarivanje.

FIZICKO ZLOSTAVLJANJE podrazumeva fizicku povredu deteta mladjeg od 18 godina,koju

nanose osobe koje su odgovorne za dete. Faktori koji doprinose fizickom zlostavljanju su :
socijalni stresovi, zloupotreba supstanci,mentalni poremecaji roditelja I odredjene
karakteristike deteta. Na telu zlostavljanja deteta primecuju se modrice, masnice, opekotine,
prelomi, Performacija creva. Deca koja su fizicki zlostavljana su cesto anksiozna imaju lose
samopostovanje povucena,uplasena,los odnos sa vrsnjacima.

EMOCIONALNO ZLOSTAVLJANJE se definise kao ogranicenje pokreta,verbalno ili emocionalno

nasilje.

Zlostavljanje predstavlja akt izvrsenja a zanemarivanja neizvrsenja. Zanemarivanje se moze

ispoljiti kao fizicko ( ispoljava se kroz odbijanje da se ukase neophodna medicinska
pomoc,kasnjenje pri ukazivanju pomoci,napustanje,izbacivanje I sl) ,edukativno (ispoljava se
kao odobravanje cestog izbegavanja iz skole, nebriga prema specijalnim edukativnim
potrebama deteta) I emocionalno (nedovoljna paznja I ljubav prema detetu, nepruzanje
psiholoske pomoci detetu kada je to neophodno,dozvoljena upotreba alkohola I droge ) .

SEKSUALNO ZLOSTAVLAJNJE DECE podrazumeva upotrebu dece kao objekata zadovoljenja

seksualnih zelja I potreba odraslih.

14
 ZLOUPOTREBA SUPSTANCI

Upotreba droge:

1. Nesankcionisana upotreba- upotreba droge koja nije priznata od drustva ili od grupe
unutar drustva
2. Opasna upotreba- ima stetne posledice
3. Disfunkcionalna- doovodi do ostecenja psiholoskog I socijalnog funkcionisanja
4. Stetna- dovodi do ostecenja tkiva ili menatalne bolesti.

ZAVISNOST- Je skup simptoma koji se odnose na teskoce u uzdrzavanju od ponovnog uzimanja

droge. Ovi simptomi obuhvataju neprestanu potrbu za uzimanjem odredjene supstance kako bi
se sprecili apstinencijalni simptomi.

Kod adolescenata postoje razliciti faktori koji su udruzeni sa upotrebom droge:

1. Razvojni ( dolazi do znacajnog porasta telesne tezine I visine, razvoj sekundarnih

seksualnih karakteristika, misljenje postaje sve vise apstraktno I hipoteticko)
2. Psiholoski faktori ( nisko samopostovanje, visok stepen nezadovoljstva, smanjeno
samopouzdanje, povisena anksioznost.. .)
3. Socijalni faktori ( disfunkcionalni porodicni odnosi)
4. Seksualni faktori

Supstance koje se najcesce zloupotrebljavaju su alkohol, sedativi, kanabis, stimulansi (

kokain,anfetamin.. ) opijati (metadon,morfin,kodein) , halucinogeni (lsd, meskalin, ekstazi) ,
inhalansi (lepak,azot oksid, organski rastvaraci ) .

AKUTNA INTOKSIKACIJA- je prolazno stanje koje prati unosenje alkohola I drugih psihoaktivnih
supstanci. Oobicno je povezana sa dozom. Izuzeci su osobe sa organskim oboljenjima kod kojih
male doze mogu izazvati efekte teske intoksikacije.

Upotreba psihoaktivnih supstanci moze dovesti do fizickog I mentalnog ostecenja.

APSTINENCIJALNI SINDROM predstavlja skup simptoma koji se javljaju nakon potpunog ili
relativnog prekida uzimanja supstanci nakon njenog ponovljenog ili obicno produzenog
uzimanja. On je jedan od indikatora sindroma zavisnosti. Somatski simptomi zavise od vrste
upotrebljene supstance, a psihicke smetnje su takodje cesti simptomi apstinencijalnog
sindroma.

15