Psihologija odraslog doba i starenja

-Zadatak nauke je da razbije predrasude o ovoj razvojnoj fazi, tako to

daje tane informacije zasnovane nainjenicama.

- Predrasude- nisu zasnovane na injenicama. Onaj ko ima predrasudu

nije svestan da je ima. Zato ne moe lako da je se oslobodi.

Prvi korak oslobaanja predrasuda je da postanemo svesno predrasuda;

sledei korak : informisanje, kontinuirano.

Negativna reakcija na stare ljude je zbog straha od starenja.

- Bitno je kako nas drugi ljudi vide i doivljavaju, jer to formira nau
sliku o sebi.

IVOTNI CIKLUS- Normiranje razvoja u odraslom dobu

Kako znamo ko je u odraslom dobu?
ta znai odrasla osoba?
Fokusi razvoja u odraslom dobu.
Da li odraslo doba ima stadijume?
- Od 70-ih godina minimalan interes za period zrelog i odraslog
doba.
- Miran ivotni period bez trzavica-mislilo se-plato razvoja i
stagnacija.
Utvrivanje socijalnih i psiholokih inioca i adaptacionih
problema.
- Po Pijaeu se u periodu formalnih operacija zavrava razvoj (12
god).
- Po Frojdu se zavrava poetkom adolescencije. Sve su fokusirane
na bioloki razvoj.
 Prekretnica je bila pojava razvojne psihologije koja je promenila
ime u PSIHOLOGIJA CELOKUPNOG IVOTA-razvoj traje celog ivota,
nikad se ne zavrava.
Razvoj su i preogresivne i regresivne promene.
- Razvojne promene su viesmerne ( u odraslim aspektima razvoja
jedne promene mogu biti progresivne, druge regresivne. Neko ko
u jednoj oblasti nije ostvaren, konpenzuje to neim drugim).
- Jedino nazadovanje je kad koimo razvoj. Razvoj ne mora uvek biti
turbulentan, moe biti blag i postepen.
Koncept razvojnih kriza ( razvojne i akcidente) :
Kriza- rizik i ansa ( psihiki nestabilno stanje, oko 6 meseci),
Razvojne- normativne i oekivane. Npr: roditeljstvo; gubitak
roditelja u odraslom dobu; brak, kraj kolovanja.
Akcidente- neoekivane i nenormalne. Npr: gubitak roditelja u
detinjstvu; bombardovanje; razvod braka.
- Psihologija celoivotnog toka ukazala je na dinamiku i bogatstvo
ovog doba u ivotu.

KLJUNI KONCEPTI:
- ivotni tok- sled dogaaja od roenja do smrti i sve posledice koje
su rezultati tih dogaaja. Sve treba biti uklopljeno u jednu
koherentnu celinu- u self koncept.
- ivotni ciklus podrazumeva odreenu pravilnost, red i ponavljanje,
to na individualnom planu moe da se sagleda kroz sukcesivno
smenjivanje odreenih faza.
- Faze stabilnosti i prelazne (tranzitorne) faze-imaju veliki znaaj za
razvoj linosti. Da nema tranzitornih perioda ne bi bilo ni razvoja.
- Kada dostignemo neto, sredina zahteva da se jo razvijamo i
ovek hoe vie. Razlikujemo se u elji za razvojem. Svaki razvoj
boli.
- Ekvilibrijum- kada je sve pod kontrolom, pre tranzitorne faze koja
uvek dolazi.

KRITERIJUMI ODRASLOSTI:
- Hronoloki- detinjstvo, mladost, odraslo doba i starost ( u najiroj
upotrebi).
- Socioloki kriterijum- ekonomski kriterijum (finansijska
raznovrsnost).
- Psiholoki kriterijumi- emocionalna kontrola, izraavanje,
samostalnost i odgovornost ( vrste granice selfa, autonomna je-
moe da ivi sa drugima, ali ne mora. Njihova srea ne zavisi od
drugih).
- Ne ostajati u sivilu konfora. Bet krize nemamo anse da doivimo
neto lepo.

Razvojni zadaci:

- Havin Gurst- prvi koji se pobudio protiv toga da se razvoj zavrava.

- Erikson 8 faza razvoja ( 3 u odraslom dobu)
- Levinson- prouavao je muku populaciju.
( kolbergove teorije su takoe nastale u prouavanju mukaraca
moralnosti)

ASPEKTI RAZVOJA:
- Bioloki i fiziki razvoj;
- Razvoj linosti ( konstantni razvoj) odgaanje zadovoljstva;
- Socijalni razvoj potreba za pripadnou, stvaranje prava,
odravanje odnosa gde moemo da izrazimo intimnost.
- Emotivni razvoj- partnerstvo, spremnost za ljubav;
- Kognitivni razvoj stalne promene + regresivne promene.
- Moralni razvoj.

Normiranje odraslog doba

- Rano odraslo doba, glavni zadaci- izbor partnera, uenje ivota

udaje, zasnivanje porodic, voenje domainstva, zaposlenje,
pronalaenje srodne socijalne grupe.
- Srednje godine- odgajanje dece, unapreivanje karijere, hobija,
odravanje odnosa sa partnerom, briga o roditeljima.
- Kasno odraslo doba- prilagoavanje na opadanje fizike snage, na
penzionisanje, usvajanje i prilagoavanje na ..... uloge.
- Starost.

ERIKSON

- Inhumanost naspram izolacje

- Sposobnost uspostavljanja inhumanih odnosa i bliskih. ( plaenje
od bliskosti)
- Generativnost ( produktivnost) naspram stagnacije- stvaranje
porodice, roditeljstvo, profesionalni razvoj.
- Ego integritet naspram oajanja. Integrisanost ivotnih dogaaja ,
mudrost, zadovoljstvo dosadanjim ivotom.
- Sposobnost za ljubav i rad- po eriksonu se ceo ivot spremamo za
to.
LEVINSON prvi rekao da:
Individualni ivot se odvija kroz smenjivanje stabilnih i tranzitornih
faza.
- Stabilnim fazama se izrauje struktura ivota, potrebna nam je
struktura i jasan referentni okvir.
 - U tranzitornim fazama menjamo te strukture.
- Periodi tranzicije traju 4-5 godina;
- Periodi stabilnosti traju 6-7 godina.
- Detinjstvo i adolescencija
tranzitorni period ranog odraslog doba (22), naputanje porodice;
- Ulazak u svet odraslih (28)
- Tranzicioni period 30-ih godina (33)
- Smirivanje (40)

tranzicioni period srednjeg odraslog doba- kriza srednjih godina

(45);

- Ulazak u srednje godine (50)

- Tranzicioni period 50-ih godina (55)
- Kulminacija srednjih godina (60)
- Tranzicioni period kasnog odraslog doba (65)
- Kasno odraslo doba.

(sa vebi).

Izbor zanimanja i slobodno vreme:

- Jedan od najvanijih izbora u ranom odraslom dobu poenje u

adolescenciji ( ta raditi, sa kim raditi, u kom okruenju, koje
probleme elim da reavam).
- To je bitan inilac identiteta, ali je promenljiv.
- Karijera- obrazac rada tokom ivota, tok poslova i zanimanja.

Tradicionalno shvatanje karijere

Tradicionalno:

- Karijeru imaju samo oni to rade neto naroito vredno, vano ili
popularno (nauka, umetnost, sport).
 - Karijera se odnosi samo na napredovanje u poslu (vea plata,
priznanja).
- Karijera je isto to i zaposlenje

Svakidanje?

- Svi ljudi imaju karijeru, ne odnosi se samo na elitu u drutvu

- Karijera je dinamina, menja se posao, napreduje se;
- Odnosi se na sve to ovek radi.
- Karijera traje ceo ivot, ne poenje zapoljavanjem i ne zavrava
penzijom. Praktino poinje polaskom u prvi razred, a traje i posle
penzionisanja, tj dok je ovek aktivan.

Novi pojam karijere polazi od toga da je na svakoj osobi da odlui i

proceni koliko je ta zanima.

Nije imperativ biti ef, imati mnogo para, iako se to moe deavati zbog
ekonomske situacije u kojoj se nalazimo.

Porodini uticaj

- Porodica prua mogunosti, sredstva;

- Kvalitet odnosa u porodici utie na karijeru (sline vrednosti,
profesionalni poloaj roditelja)
- Kada su ve ulagali sve te godine nadaju se nekoj dobroj karijeri.
- Poznaju dete- to ih stavlja u pogodnu poziciju savetnika

6 tipova profesionalnih interesovanja : R I A S E K :

Realistiki, istraivaki, umetniki (a), socijalni, preduzetniki (e),

konvencionalni.

- Posle izbora zanimanja sledi nalaenje mentora i oblikovanje sna.

 - San- oekivanje osobe o tome ta eli da postigne- vizija
- Funkcija mentora je uvebavanje, zatita, pruanje informacija,
podrka.
- Hobi- slobodno vreme postaje luksuz, a kvalitet ivota meri se
koliinom slobodnog vremena. U zavisnosti od vrste hobija
proirujemo znanje i vetinu, stiemo iskustvo i zbliavamo se sa
ljudima koji dele naa interesovanja.
- Osnova hobija- zadovoljstvo.
- Brani parovi koji imaju zajedniki hobi ree se svaaju i razvode.

OSNOVNI RAZVOJNI ZADACI:

- Priprema za brak
- Prihvatanje profesije
- Naputanje doma.

MLAE ODRASLO DOBA

U tranziciji (prelaz u odraslo doba)

- Dolazi do evaluacije prolosti; bitno je prihvatanje zavretka

jednog perioda; dolazi do procene novih opcija.

Teorijski kontekst mlaeg odraslog doba

- Kriza ( po Eriksonu) intimnost naspram izolacije

- Havinhurst- usvajanje selfa rednosti koje e omoguiti odabir i
funkcionisanje u znaajnim relacijama ( to znai da imamo vrst
identitet)
- Priprema za bliske veze i stupanje u brak
 - Priprema za preuzimanje profesionalne uloge (odnosi se na
zavretak studija, odabir profesije, ali i spremnost da se
profesionalna uloga preuzme).
- Levinson (iz prole lekcije)- periodi krize i stabilnosti. ivotna
struktura: temeljna organizacija ivota neke osobe koji se sastoji
od odnosa znaajnim drugima.
- Smatra ovaj period razdobljem najvee enrgije i obilja
kontradikcija i stresa.

Razvojni zadaci za ovu fazu:

- Prihvatiti kraj adolescencije

- Odnosi sa porodicom (korenima)
- Razvoj oseanja autonomije
- Prilagoavanje svetu odraslih
- Ispostavljanje intimnih relacija
- Odravanje intimnih relacija ( razlika izmeu ove dve je to za
odravanje treba mnogo vie)
- Odravanje seksualne relacije.

NAPUTANJE PORODICE

- Traje 3-5 godina

( prva separacija je sa 2-3 godine, kad dolazi do prvog bunta i elje za

autonomijom, tu dolazi do spoljanje-fizike separacije)

Odvajanje kree u dva pravca:

1. Spoljanji aspekti (odlazak od porodice, smanjivanje finansijske

zavisnosti, autonomne odluke i odgovornost)
2. Unutranji aspekti ( poveanje diferencijacije na relaciji JA-
RODITELJ, poveanje psiholoke distance- ne znai i zahlaenje
odnosa).
Balansiranje na relaciji pripadnosti-autonomije (konfuzija identiteta)

Tranzicione institucije (institucionalne matrice koje olakavaju prelazak

u novu fazu)- domovi za studente.

Naputanje porodice se zavrava onog momenta kada se

ravnotea ......., kada se osoba veim delom odvoji od porodice i pone
da stvara svoje mesto u svetu odraslih.

Sigurna baza u adolescenciji su roditelji, a kasnije treba sigurnu bazu

da prebacimo na partnera. Jer svako ima potrebu za sigurnom bazom.

SOCIJALNI ASOVNIK (pritisak spoljanje okoline da se preuzme neka

nova uloga).

Kada treba otii iz porodice? kada smo psiholoki i finansijski

autonomni.

Koje su prednosti samostalnog ivota, a koje sa porodicom? vezanost

za roditelje, katorno, poznato, treba im manje truda, strah od promene.
*Ko zaostaje za socijalnim satom doivljava psiholoku nelagodu.
Pridravanje socijalnog sata tokom rane odrasle dobi podrava
samopouzdanje i doprinosi stabilnosti drutva.

Roditelji- neki grade svoj identitet samo u ulozi roditelja- ti roditelji ele
da deca ostanu da ive to due sa njima. Jer ako odu oseaju da su
niko i nita.

Nekoga mora dovoljno voleti da bi ga pustio da ode.

FUNKCIJE NAPUTANJA PORODICE:

- Razvoj oseanja autonomije;

 - Redefinisanje odnosa sa porodicom ( uposstavljanje novih oblika
intimnosti, imamo iskrene uloge sa roditeljima, pa se bolje
razumemo)
- Ukljuivanje u zajednicu.
Realnost o braku: povean broj razvoda; odlaganje stupanja u
brak; promene u vrednostima i razlike u vrednostima.

PROCES NAPUTANJA DOMA (obrasci)

*Dobici: uloge; prihvaene vrednosti; prostor za novu porodicu I

relacije.

*Problemi: Pitanje.redefinisanje vrednosti I uloga; redefinisanje

rituala (teko je odvojiti se od navika)

*Bihejvioralni I razvojni obrasci, fiziko udaljavanje.

esto se deava: odlaganje osamostaljavanja, produetak kolovanja,

trogeneracijske porodice.

Kad napustimo dom, ulazi se u svet odraslih.

Veina ljudi (17-22 god)- stvara san (sliku o sebi u odraslom svetu)- viziju
sopstvene budunosti.

to je san odreeniji, to je izgradnja ivotne strukture svrhovitija.

Kod mukaraca su snovi za razvijanje nezavisnosti I uspeha u

profesionalnoj ulozi.

Kod ena su podeljeni snovi (brak I karijera)

Glavne promene u ivotnoj direkciji u kasnijim godinama uzrokovane su
reinkarnacijom oseanja izdaje ili kompromisa u odnosu na san

Odnos sa mentorom olakava postizanje sna.

Mentor( veliki uitelj) znaajna osoba u ivotu u toku ranog odraslog

doba.

Razlika u godinama 8-15 godini ( mentor mora biti u zoni narednog

razvoja, ali ne mnogo stariji), pa nemamo utisak da je to roditeljska
figura.

Savetodavac, uitelj, zatitnik- uvodi u svet profesije, prua mudrost,

kritiku, titi I odobrava.

Introjekcija, identifikacija I prekid odnosa, esto su mentori stariji

(dovoljno starija) braa I sestre. Do 3 mentora.

FROJD

- Po uzoru na roditelja
- Po uzoru na sebe (narcisoidni izbor)
- Teorija komplementarnih odnosa (dopunjavanje)
- Evalucione teorije- bioloka uloga (nesvesno)
- Partneri se biraju da se odri vrsta (miris)
- Ekonomsko vienje (minimizirani gubitak, maksimalan dobitak)
- Postoji direktna veza izmeu koliine ulaganja odreenog pola u
potomstvo I selektivnosti tog pola pri izboru partnera. ( ene su
izbirljivije, jer vie ulau u potomstvo)
- Stariji mukarci pokazuju snaniju preferenciju za mlae
partnerke, nego mladi mukarci.
- ene preferiraju neto starije mukarce I vrlo malo menjaju ovu
preferenciju tokom ivota.

POLNE RAZLIKE:
- Oba pola isto vrednuju pozitivne osobine I negativno ureuju
negativne osobine.
- fizike karakteristike (aktuelnosti iz medija)
- religija, stavovi, ponaanje- treba da bude isto ili slino.
* Filter teorija izora partnera ( Udryeva teorija): Filter blizine; filter
privlanosti; filter drutvenog porekla (religija); filter koncenzusa
(slini stavovi I vrednosti); filter kompetentnosti (dopunjavanja);
filter spremnosti za brak.
- U novije vreme krajnji cilj partnera ne mora biti brak, stav prema
braku se znaajno promenio. Mnogo ree se sklapaju. Samohrani
roditelji su sve ei (porodica: roditelji-dete).
- Izbor partnera je predvidljiv po stilu afektivne vezanosti ili po
nekoj psiholokoj teoriji.
- Shaver I Hazan veruju da je za uspeh odnosa najbitniji stil
vezivanja koji smo nauili jo u ranom detinjstvu.
- Sigurni stil (samopouzdanje, pozitivan stav prema drugima,
ostvaruju intimnost u odnosima, realna slika partnera, bliskost,
potovanje, konflikti se reavaju konstruktivno, ravnotea potrebe
za vezivanjem I autonomijom). Uivaju u bliskosti I ostvarivanju
drugog oveka. (svi kojima je majka adekvatno reagovala na
potrebe I signale deteta).
 - Preokupirani stil-( potreba za fizikim dodirom); (prokupiranost
odnosom, preterana potreba za bliskou, ne mogu da budu sami,
nerealni, skloni idealizaciji partnera, lako se zaljubljuju, ljubomorni
su, posesivni, investiraju celog sebe, sve svoje vreme usmeravaju
na veze, teko doivljavaju raskid zato ostaju u vezama uprkos
ozbiljnim problemima)- definiu sebe kroz podreeni odnos.
Duboko u ovom stilu lei nesigurnost. Brzo se ljute, lako planu.
Izbegavajui su zbog: roditeljske zahtevnosti, nedostatka ljubavi,
potovanja.
- Bojaljivi stil- (nisko samopouzdanje, imaju izraenu potrebu za
bliskou, ali izbegavaju vezivanje zbog straha od ostavljanja I
povreivanja (ambivalentni), teko im je da se ukljue u vezu, a
kad se ukljue pasivni su, ne ulaze u konflikte, raskid im pada teko
jer se plae da nikada nee nai novog partnera, ne pokazuju
oseanja. Ljudi ih teko ostavljaju jer im ih bude ao.
- Odbacujui stil (samopouzdanje previsoko, poveana potreba za
autonomijom, ta e meni neko, brzo oseaju dosadu, ulaganje u
materijalne stvari vie nego u intimne odnose, povlaenje u
konfliktima jer ne ele da emotivno investiraju, vezivanje
doivljavaju kao ugroavanje njihove autonomije, nedostatak
intimnosti, bliskosti, ne treba mu oslonac u drugoj osobi, mnogo
manje ulau u vezu od partnera, plae se posveivanja.
- Bojaljivom I Odbacujeem stilu je zajednika DISTANCIRANOST.

neka komunikacija
Zadaci obuhvaeni ovim aspektom razvoj:
- Posveenost branom partneru
- Razvoj I definisanje ciljeva I vrednosti
- Omoguavanje meusobne podrke
 - Stalna procena I promena branog funkcionisanja
- Lino prilagoavanje zahtevima braka.
Brak je: intimna relacija; voljna relacija; relacija koja se menja I
razvija.
Ne postoji indikator zrelosti za brak, ali se brak uzima kao indikator
odraslosti.
Pednosti I mane ulaska u brak dok smo mladi, (posle srednje kole)
Prednosti duge veze ili dugog poznavanja pre braka? Znamo
vrline I mane.
Razliitosti kod partnera nas privlae jer je to izazov.
Ako smo komplementarni sa nekim, onda tu osobinu neemo
izgraivati kod sebe, ve emo se osloniti na partnerovu osobinu.
*living aparat together
Oblici branog ivota- zajedniki ivot (kohabitacija).

Razvojni I bihejvioralni oblici:

Zabavljanje, kvalitet predbrane veze, razlozi za brak, odluka za brak.

Dobici: nove uloge, intimna relacija, prostor za formiranje porodice.

Problemi: krize (zakoljice), udaljenost prema porodici, nedefinisanje

uloga (erka-ena), osobenosti (lini ciljevi), granice (optimalna distanca,
strah), rituali, kritikovanje (konflikti).

Erikson - 6. faza:

Prisnost nasuprot otuenost (izolacija)

Bliskost- doivljaj pojedinca da u interpersonalnom odnosu moe biti

autentian. Prijatno im je kad su sami.

Kapacitet za bliskost:- jedinstveno postignue adolescenciji: usmerenost

uspostavljanja bliskih odnosa; spremnost tolerisanja I prihvatanja
ljubavnih emocija; spremnost podele emocionalnih iskustava;
sposobnost za samootkrivanje; uzajamna recipronost; osetljivost za
oseanja drugog; briga za drugog.

Autentino prihvatanje je osnovna razlika izmeu braka I adolescentskih

veza.

Erikson kriza (mogu li imati poverenje u drugu osobu)

Razlika izmeu partnerskih odnosa u adolescenciji I u odraslom

dobu:

- Zaljubljenost (divljenje, samootkrivanje)

- Ljubav (autentinost, partner nas poznaje I prihvata)

Zaljubljenost je dijaprojektor- zaljubljujemo se sami u sebe- u projekciju

sebe.

- Izolacija- ljudi se suoavaju sa samoom I zaokupljenou sobom

Nedostatak oseanja nezavisnosti- definiu se samo u odnosu sa svojim

partnerom.

- Otuenost- boje se da ne izgube vlastiti identitet, ne prihvataju

razlike, oseaju se ugroeno.

Erikson kae da je bitno razreiti ovu fazu zbog pripeme za narednu

fazu.

*generativnost- briga o novim generacijama

*uravnoteavanje potreba za autonomijom I nezavisnou- glavni

zadatak u razvoju odraslog doba.

Odabir partnera je pod uticajem obrasca AFV

MAJA ORT:enja jedne ene za jakim mukarcem.

RAZVOJNE FAZE PORODICE

- Razvojni pristup naglaava neizbenost ontogenetskog razvoja I

promene uprkos filogenetskom karakteru porodice
- Naglaava mogunost I potrebu promene porodice kako bi
odgovarala na razojne zadatke lanova
- Porodica- skup jedinki
- Kljuni koncepti (family life cydi):
1. Stadijumi- period vremena u kom se struktura, interakcija I
uloge razlikuju od onih na prethodnim nivoima
2. Tranzicije- (pomeranje od prvog stadijuma ka drugom,
obeleeni znaajnim dogaajima, vreme koje predstavlja izazov
za promenu u porodici) krize
3. Razvojni zadaci- zahtev za integraciju individualnih, dijadnih I
porodinih promena koje su oekivane u jednom periodu.

Kiejnefenfnef

1. Porodica u zaetku
2. Porodica sa malim detetom
3. Porodica sa predkolskim detetom
4. Porodica sa kolskim detetom
5. Porodica sa adolescentom (zbog krize na obe strane, kriza
identiteta)
6. Porodica koju naputaju deca
7. prazno gnezdo (poboljavaju se odnosi meu suprunicima u
braku)
8. Porodica koja stari (penzionisanje, smrt jednog suprunika).

1. Graenje gnezda (faza medenog meseca), priprema za

roditeljstvo.

Razvojni zadaci: formiranje doma, rad na kvalitetu brane veze I

priprema za roditeljstvo (balans sa individualnou I zajednitvom,
podela I lociranje moi, podela poslova, slobodno vreme, balans
ulogama I odnosima u novostvorenoj porodici.

Posle faze medenog meseca smanjuje se frekvenca razgovora,

smanjuje se otvoreno iskazivanje emocija (zbog deteta), smanjen
kvalitet seksualne interakcije.

(3,7 godina su krize u braku)

*RAZMIRICE*

Lojalnost- ija sam porodica? Koja porodica mi je priorite? (nesvesna

pitanja)-bitno je da porodica porekla da neku dozvolu da promenimo
prioritet.

*granice- gde se zavrava porodica, a poinje brak? koliko

doputamo porodici porekla da utie na na brak.

*osobenosti- koliko treba da se promeni, a koliko mogu da zadrim

svoje specifinosti? znati razliku izmeu sitnica I krupnih stvari.

*rituali- na koji nain treba da radimo stvari? (kako emo proslavljati

praznike)- svako misli da je onaj ritual na koji je navikao najbolji- ono
to se stalno ponavljalo doprinosi oseaju sigurnosti.
 *kritikovanje- koga treba zadovoljiti nain na koji sam ja ena?- ko
treba da bude zadovoljan tim kakva sam ja ena. : mamina slika
ene, svekrvina slika ene, mueva slika ene!

*deca- ija je briga kada emo imati dete, koliko dece, nain
vaspitanja?

Emocionalna klima u braku!

Afektivnost-izraavanje emocija

Antagonizam-nain reavanja konflikta.

etiri tipa emocionalne klime:

1. Tople relacije (romantina ljubav)

2. Burna relacija
3. bland brak prazna koljka
4. Par u distresu- neprijateljski odnos.

Unutar I van brane relacije

- Van brane relacije treba da budu: granice ka porodici; ka
prijateljima; novac; verska orijentacija.
- Unutar brane relacije (ono to se tie to dvoje ljudi koji su u
braku): posveenost, briga; komunikacija, konflikti; oekivanja,
seksualni odnosi; roditeljstvo.

Postoje ljudi kojima su najbolje relacije van brane relacije (eksterne)-

tradicionalni brak.
Mogu ljudi funkcionisati samo u eksternim relacijama (u drutvu, ekipi,
porodici), zato ne mogu biti sami jer tad kreu problemi. Dete esto vide
kao reenje problema.

TIPOVI BRAKA:

- VITALNI- I interni i eksterni pokazatelji kvaliteta braka su visoki.

- Harmonini- visoko slaganje, ali su centrirani na sebe, svako ima
svoj ivot, esto nemaju decu.
- Tradicionalni-nii indeksi unutranjih relacija, a eksternih relacija
visok nivo.
- Konfliktni- nisko meusobno slaganje, namerno fokusiranje na
eksterne faktore-najvie razvoda. Najnesreniji jer su skroz pod
uticajem okoline ali se esto ne razvode.

ta je dobar brak? (iveti sreno do kraja ivota- ideal je da se nita ne

menja-to je pogrena iluzija koja nam je nametnuta od malena (iz bajki))

Lestvica stresa- u vrhuncu je razvod

Triangulacija- kad se deca uvlae u odnos meu roditeljima

Bes( nemo); tuga (zbog gubitka); razoarenj (posle dolazi do fantazije o

pomirenju roditelja); krivica ( zbog egocentrizma)- predkolski uzrast.

Deiji bes ne treba sankcionisati. Potrebe dece moraju biti na prvom

mestu (I roditelji moraju biti saglasni u tome).

Bitniji je odnos nego oblik porodinog ivota/braka.

Nesigurnost zbog promene (zato treba deci priati ta e se dogaati:

sutra e te baka voditi u kolu).