O djelu - Tematska irina "Ane Karenjine" je tolika da s pravom moe biti reeno da nema ni jedne

oblasti iz ivota ruskog drutva iz sedamdesetih godina 19. vijeka koja nije na neki nain prisutna u
romanu. Tolstoj nam predstavlja dvije Petrogradske i tri Moskovske porodice povezane rodbinskim
vezama, prijateljstvima. Meutim dominantna su dva toka radnje:

1. Karenjin - Ana - Vronski

2. Ljevin - Kiti

Ana dolazi u Moskvu kao spasitelj, a u stvari je ona ta koja kasnije treba biti spasena. Ljevin
doivljava ponienje i povai se na selo. Vronski je lijep i strastven, zaljubljen je u Anu. Karenjin je
hladan, bezosjeajan, uvijek pravian.

Kakva je to zbirka likova! Sve je idealno da zaplet bude vrhunski.

Glavni likovi su Ana, koju Tolstoj veoma voli, i Ljevin (Tolstoj sam), koji u romanu gotovo nema
nikakve veze sa Anom. Jedino zajedniko njima je to to u ljubavi trae potpunu predanost, odannost.
To je njihova mana i zato im je ljubav bolna. Ali, ne zavravaju oboje isto. Ljevin e smoi snage i
nastaviti borbu s ivotom, Ana nee.

Ana Karenjina

Ulazak Ane Karenjine u romanesknu priu dolazi posle Oblonskih, Kiti, Levina i Vronskog, ali je
samo u jednom poglavlju predoen njen portret i naznaeno nekoliko motiva koji e imati kljunu
funkciju u omanesknoj prii.

1. Sagledana oima Vronskog, ona je vrlo lijepa, elegantna i graciozna; lice joj je milo, njeno i
umiljato; na licu joj je igrala uzdrana ivahnost, a osmjeh je treperio na rumenim usnama i talasao se
izmeu oiju i usta.

2. Grofica Vronska kae Ani da je "jedna od onih ljupkih ena pored kojih se ovijek prijatno osjea,
ne samo kada razgovara, nego i kada uti".

3. nikada se do sada nije odvajala od sina, pa joj rastanak s njim pada vrlo teko

4. Vronski vidi kako Ana neto ivo govori bratu, "neto to oigledno nije imalo nikakve veze s
njim, Vronskim, i to mu bee krivo".

5. Ana pita brata, dok odlaze sa stanice, da li odavno poznaje Vronskog.

6. Voz je pregazio uvara na stanici. Taj dogaaj je potrsao Anu; usne su joj drhtale, jedva se
uzdravala da ne zaplae. Dogaaj je prokomentarisala samo sa dvije rijei: - Rav znak.

I tek to je ula u romaneskna zbivanja, Ana se pokazuje kao linost protivurenih postupaka, misli i
osjeanja, upravo onakva kakva e biti tokom cijele romaneskne prie. Ona osvaja Dolinu djecu;
simpatina je Kiti, osjetie tugu to je daleko od sina; ocjenie Vronskov kasni dolazak na vrata
Oblonskih kao ruan postupak. Ali e na balu osvojiti Vronskog, izazvae kod Kiti ljubomoru. Dolina
djeca e osjetiti da Ana danas nije ni nalik na onu kakva je bila onog dana kada su je onako zavoleli i
da vie ne misli na njih. Ana e pravdati sebe kod Kitine ljubomore, ali ni sama ne vjeruje svojim
rijeima. Mislila je na Vronskog, a odlazila je prije nego to je namjeravala samo zato to nije htjela da
se via s njim. Kada je ula u voz za Petrograd, odahnula je pri pomisli da e sutra vidjeti sina i mua i
da e njen ivot potei lijep i uobiajen na stari nain, ali kad se vrati kui, i sin i mu izazivaju u njoj
osjeanje nalik na razoaranost. Dok ita knjigu o nekoj zaljubljenoj storiji, sagledava svoju situaciju,
uvjerava sebe da u svojim postupcima nije bilo niega sramnog, ali sve vie ju je obuzimalo osjeanje
stida. U cijelom romanesknom toku, Ana e se raspinjati izmeu uvjerenja da nita nije kriva i nekog
potmulog osjeanja, koje ponekad provali iz nje, da je kriva i grena to e izazvati navalu osjeanja
srama i stida. Njen prvi san izrazie njenu unutranju podvojenost. Tolstoj je vrlo plastino slikom
punom simbolike opisao susret Ane i Vronskog na jednoj usputnoj stanici na putu za Petrograd. Iz sna
o loau i starici ona se budi u trenutku kada je voz stao. Izlazi da se malo osvjei a u susretu jurnu
meava i vjetar:

- Vetar kao da je samo na nju ekao: radosno zafijuka, poduhvati je i zamalo ne odnese, ali se ona
uhvati rukom za hladnu polugu i priteui haljinu sie na peron i zae iza vagona. I tu je srela
Vronskog.

Iako je sebi govorila da je Vronski za nju samo jedan od stotine mladia koji se svuda sreu i da ona
nee sebi dozvoliti ni da misli o njemu, sada je obuze osjeanje radosnog ponosa. Njegove rijei da
putuje da bi mogao biti tamo gdje je ona jer drukije ne moe, doivljava kao ba ono to je eljela
njena dua, ali ega se bojao razum; ona instinktivno osjeti da ih je taj trenutni ragovor strano zbliio;
a to ju je i plailo i inilo srenom. Sve ea susretanja sa Vronskim na zabavama ine da Ana sama
sa sobom raisti: varala je samu sebe to je mislila da je ljuta na Vronskog, a u stvari, to njegovo
jurenje joj je godilo i inilo svekoliku sadrinu njenoga ivota. Njihovi odnosi su postajali sve jasniji
sredini u kojoj su se kretali, ali i Karenjinu koji odluuje enu da opomene. Ona tu opomenu prima
sasvim hladno. Vronskom e rei: - Sve je svreno. Ja niega vie nemam osim tebe. Upami to. Iako
izgovara rijei koje unose naglu promjenu u njenom ivotu i oznaavaju put pun neizvjesnosti, koji
prihvata svejsno i sa radou, u njoj ivi misao o grijehu i krivici i javlja se stid. Moralna razgolienost
e joj se prikazati i u snu: i mu i Vronski su njeni muevi i obojica su sreni. Ona e rei za sebe: - Ja
sam rava ena, ja sam propala ena, ali e na trkama otkriti svoja osjeanja.

To e nagnati Karenjina da razgovara s enom, ali e mu taj razgovor definitivno zagorati ivot jer je
ena priznala: - Ja ga volim, ja sam njegova ljubavnica, ja ne mogu da podnesem, ja se bojim, ja vas
mrzim... Radite sa mnom to god hoete. Ona u tom trenutku ne zna ta treba i moe da uradi, nema
snage da jednom raisti sa svojim poloajem u braku, jer se plai da e izgubiti sina. Zato e i u
razgovoru s Vronskim osjeati izgubljenost, u njoj e se javiti pakost, neki bijes, kao da je on kriv za
njen bezizlazan poloaj. A opet, ubrzo e i to proi, i ona e opet biti njena. Kad god se sjeti rijei
koje je uputila muu priznavi mu da voli Vronskog, obuzima je strah od sramote koju sve vie osjea.
Osjeala je neprijatne poglede okoline, prikrivene osmjehe, rune komentare. Shavatila je sav uas
svog poloaja i boljelo ju je nerazumijevanje okoline.

Nju konano naputa Karenjin saoptivi joj da je pokrenuo brakorazvodnu parnicu. To je za nju
znailo osloboenje, ali i dvostruki poraz: brak e biti razveden njenom krivicom, pa e izgubiti sina.
San e joj predskazati smrt na poroaju. Poto poslije poroaja zapada u krizu, oekujui smrt, ona
moli Karenjina da doe jer misli da e sa njegovim oprotajem lake umrijeti. U tom trenutku on e
posumnjati u istintost njenih rijei, ali e ipak doi da je vidi. Meutim, kad se oporavila zaboravila je
ponovo na sve i opet osjea odvratnost prema muu. Kada Vronski da ostavku, ostavlja sve i kree s
Anom na tromjeseno putovanje po Evropi. Iako ponekad kae sebi da je kriva, da je loe postupila i
da eli da pati zbog sramote i rastanka sa sinom, ona nije patila. Kada se vraa u Petrograd, posjeuje
kriom Serjou. On je moli da ga ne ostavlja, ali ona mu govori da voli oca, jer je bolji od nje.
Odlezei, sree Karenjina.

Anu razjeda stvarnost njenog ivota: ne moe da dobije razvod, odvojena je od sina, prezrena u
sredini, ivi u divljem braku. Sve je vie mui ljubomora, stalno negoduje, trai povod za sukobe,
trenuci njenosti su rijetki. Osjeala je da se meu njom i Vronskim uspostavio zao duh nekakve
borbe, koju on nije elio.
 Njome vlada ljubomora, nemir, u. es se uvjerava da treba da ivi, as je smrt vidjela kao rjeenje.
Vrhunac nastaje kad Vronski odlazi majci zbog posla, a ona ostaje opsjednuta duhovima ljubomore.
Pie mu pismo i moli ga da doe, ali on ga ne dobija na vrijeme, pa nema ni odgovora. Ana tada
odluuje da ode kod njega, dolazi na stanicu i sjeti se pregaenog ovjeka na dan prvog susreta s
Vronskim i donos odluku - skae pod voz s rijeima - Gospode, oprosti mi sve!.

Tolstojeve muke s romanom Ana Karenjina potpuno su jasne kad se sagleda romaneskni ivot
njegove glavne junakinje. Ona je od poetka do kraja protivrjena linost u postupcima, mislima i
emotivnim vibracijama.

U literaturi o ovom Tolstojevom romanu omiljena tema je pitanne Anine krivice. Miljenja su
razliita - od onih koji smatraju da je Ana sam kriva za svoju sudbinu, do onih koji Anu vide kao rtvu
lanog morala svijata u kome je ivjela. Romaneskna pria nudi itaocu dovoljno materijala za
zakljuivanje o moralnom liku ove junakinje. Ona je izraziti individualista: robuje emocijama, vrlo
rijetko postavlja pitanje svojih porodinih i materinsih obaveza. Na poetku prie ona je brina majka
kojoj teko pada razdvojenost od sina za vrijeme dok odsustvuje od kue. Meutim, ona e otii u
inostranstvo sa Vronskim zaboravivi na sina. Ljubavi i linoj srei podreuje sve, za nju je ljubav -
sve. ak i prema keri pokazuje ravnosunost, a Vronskog kanjava svojom odlukom "Djece nee
biti". Sebina je jer trai od Vronskog da zapostavi porodicu, prijatelje slubu - da bude samo njen.
Sebina je zato to zbog sopstvene sree unesreuje mua i sina. U braku sa Karenjinim bila je samo
majka, ali ne i supruga; u vezi sa Vronskim eli da bude samo ljubavnica ali ne i majka njegove djece.
Ona ne podnosi mua, osjea prema njemu gaenje; to isto e osjeati i prema Vronskom kada joj se
ini da joj ne poklanja dovoljno panje. Kada odluuje da se baci pod voz, ona e pomisliti "Gospode,
oprosti mi sve!", i to dovoljno govori koliku je krivicu osjeala. Ana nije bila idealna, iznad nje su po
dobroti, duevnoj ljepoti, humanosti i portvovanosti Doli, Kiti, Ljevin, pa i Karenjin koji brine o
djevojici i uzima je sebi poslije Anine smrti. Ana je grenica po oneme to je uinila, to je nanijela
bol muu i sinu, ali je ona pre svega nesrena ena.

Aleksej Kirilovi Vronski

Aleksej Vronski, mlad, lijep i bogat grof, koji potie iz petrogradske porodice, pojavljuje se u romanu
odmah na poetku, kao formirana linost. Njegovo ponaanje je bilo prirodno, a osmjeh iskren, na
enidbu nije niti pomiljao, a mu mu je uvijek djelovao kao neto smijeno.

Vronski je bio onizak, vrsto graen tamnoputac, dobroduna i lijepa, neobino mirna i odluna lica.
Vronski je u puku i drutvu omiljen, ali ipak nije tako razuzdan kao ostali. Katkad je bio sklon flertu,
ali nikad nije imao ozbiljnije namjere - sve je radio u granicama pristojnosti, bar kada je Kiti u pitanju,
meutim ona je to pogreno protumaila. Vronski je znao da nae pravu mjeru. Meutim pri prvom
susretu sa Anom u njegovoj dui se desila velika promjena. Tu promjenu oituje i sledee: - Kroz
prozor vidje kako je prila bratu, stavila svoju ruku na njegovu i neto mu ivahno stala govoriti, oito
neto to nije imalo nita zajedniko s njime, Vronskim, i to ga malo kao ozlojedi. Od tada se i u
njemu, kao i u Ani, razbuktala strast nad kojom on nije imao vlast. Od tada je bio nadovjeanski
uporan dok nije dobio to je htio, Anu. Ljubav prema Ani je bila duboka, iskrena, snana, vrijedna
velike i line rtve. A Vronski je bio spreman na rtve. Meutim Vronskome, za razliku od Ane,
ljubav i potpuna predanost nisu bili neophodni za ivot, to e esto dovoditi do svae meu njima.
Ali Vronski se ipak mijenja pod Aninim uticajem. Nikome nije dozvoljavao ale u vezi sa Anom jer
"ljubav to nije ala i zabava nego neto mnogo ozbiljnije i vanije". Znala je to i njegova majka i
upravo stoga je smatrala da ta ljubav upropauje Vronskog. Kako je njihova veza postajala sve
snanija, Ana je postajala sve udnija: - Ti napadaji ljubomore to bi je u poslednje vrijeme sve ee i
ee spopadali, uasavali su ga i koliko se god trudio da to sakrije, hladio je prema njoj, mada nije
znao da je uzrok ljubomore ljubav prema njemu...
 Tada se osjeae nesrenim, a srea je bila pred njim; sada je pak osjeao da je najvea srea za
njim... Vronski je stalno insistirao da se Ana objasni s muem i on sam je bio spreman na bilo kakav
Karenjinov izazov, i udio se to Karenjin svjesta svega, nita ne preduzima. Kad je saznao da je Ana
trudna bio je jo uporniji. Meutim, bio je spreman na bilo kakav ravoj dogaaja sa Anom: - Ma kakva
bila i ma kakva e biti naa sudbina mi smo je stvorili i na nju se neemo potuiti - govorio je
sjedinjujui u rijei mi sebe sa Anom. - A ne , oni bi da nas ue kako se ivi. Ni pojma oni nemaju o
tome ta je to srea, oni ne znaju da bez ove ljubavi za nas nema ni sree, ni nesree, nema ivota.
Koliko voli Anu shvatie kad njen ivot bude u opasnosti. Mislei da e Ana umrijeti na poroaju
pokuao je izvriti samoubistvo. Ta njena bolest ga pogaa toliko da plae. Isto tako ga je ganula i
Karenjinova mo pratanja: - Vronski osjeae njegovu uzvienost i svoje ponienje, osjeae da mu
ima pravo, a on krivo. Osjetio je da je mu bio velikoduan i u svojoj nevolji, a da je on nizak u svojoj
prevari... Nakon toga oboje su se oporavili i zajedno otputovali u inostranstvo. Poslije povratka u
Rusiju, on je ponovo insistirao na razvodu. Tu u Rusiji Ana je postajala sve ivanija i razdraljivija.
"Osjeao je kako se u isto vrijeme njegovo potovanje prema njoj smanjuje, a svijest o njezinoj ljepoti
poveava". Sve ee svae dovodile su ga do iscrpljenosti, uasavale su ga jer je znao da su
bezrazlone, pa je govorio: - Zato iskuavati moje strpljenje, ono ima granice?

Sve je ino da bi smanjio njenu ljubomoru, ali isto tako razdraivao je mnogim drugim stvarima, npr.
esto joj je predbacivao nebrigu o kerki. Bilo mu je teko trpjeti Anine ispade, ali nije znao da je Ana
prilikom poslednje svae pomislila na smrt: - Da, umrijeti!, rekla je. "Pokuavao sam sve - pomisli -
ostaje samo jedno - ne obraati panju". Ana je htjela da ga kazni i uspjela je u tome, jer njegov ivot
je zaista bio besmislen bez nje.

Aleksej Aleksandrovi Karenjin

Stariji carski inovnik, uvenog porijekla, Aleksej Karenjin je bio mu mlade Ane Arkadjevne. U
prii se pojavljuju gotovo istovremeno, a pisac ih prati skoro paralelno jer pria o Ani ne moe bez
prie o njemu, i obrnuto. Glavni moto ovog uspjenog inovnika je "Bez urbe i bez odmora". U
oima Ane on je nemilosrdan, licemjeran, naporan, Serjoe straan, pravian. Aleksej Karenjin je bio
rob pravila, normi, zakona. On je sebi ljubomoru predstavio kao tetan i glup osjeaj, meutim...
Nakon prvog nagovjetaja drutva o Aninoj nevjeri, iako po razumu on u to nije vjerovao, u njegovoj
dui i svjesti se neto uznemirilo. Govorio je sebi : - Da, to svakako treba rijeiti i dokrajiti, izrei
svoje miljenje o tome i svoju odluku. I vraao se natrag: - Ali ta to izrei? Kakvu odluku?... To nam
govori o njegovoj nedoumici i neodlunosti. Svi njegovi govori i odluke su glasile tako da budu u
duhu opteprihvaenih stavova.

Postoje zakoni pristojnosti koji se ne smiju nekanjeno kriti. Nisam to ja danas opazio, ali sudei po
dojmu to ga je to ostavilo na drutvo... Tvoja osjeanja su pitanja tvoje svijesti, ali ja sam duan pred
Bogom i ljudima ... Poslije tog objanjenja "Otpoe nov ivot za Alekseja Aleksandrovia i njegovu
enu". Ana je nastavila s nevjerom, a on nije bio u stanju da probije njen oklop ravnodunosti i objasni
se s njom. On nije shvatio svoj poloaj "jer mu je bio odve straan", te je u svojoj dui "zapeatio
onaj pretinac u kome su se nalazila osjeanja prema porodici". Svi ti porodini problemi, pogotovo sa
enom, bili su mu tako teki stoga jer je to "bio istinski ivot, a ne ono to je on ivio". Na trkama je
eni spasio obraz i uz put kui je bio spreman povjerovati u sve, sve to mu Ana kae, ak je
prieljkivao da mu kae kako nema razloga za sumnju kao i prije. Nakon razlaza sa enom on je
spreman na istinsko pratanje: - Oprostio je eni i alio je zbog njene patnje i kajanja. Oprostio je
Vronskom i alio ga... On je bio spreman na razvod voen milju: - Ko te udari po desnom obrazu
podmetni lijevi; ko ti skine kaput podaj mu koulju. Za Anine bolesti skrbi se za dijete koje ona ima sa
Vronskim. Meutim, skrhani Aleksej potpada pod uticaj Ivanovne i mistika koji mijenjaju njegovu
linost. On po nagovoru mistika odbija Ani razvod. Moramo ga prije svega posmatrati kao srenog i
dobrog ovjeka. U mnogim situacijama Aleksej Karenjin je po moralnoj doslednosti i nesebinosti
iznad Ane Karenjine.
Konstantin Dimitrijevi Ljevin

Lik Konstantina Ljevina je prestavljen u djelu trima osnovama: linom (osjeajnost), drutvenom i
mislilakom. Saznajemo sve o njegovom porijeklu, roacima, ljubavnim jadima sa Kiti (o pronji,
odbijanju i braku), o njegovim politikim shvatanjima, vjerovanjima i ubijeenjima. Svjedoci smo
njegovih misaonih razdiranja, njegovih stalnih pitanja i nenadanih spoznaja.

Evo ta o Ljevinu u svojoj kritici "Ni dan bez retka" kae Jurij Olea: - ini mi se da je Tolstoj
postupio nepravedno kad je uzo za svojeg junaka Ljevina onakvog kakav je - s njegovim
mudrovanjima, antidravnim stavom, traenjem pravde - a nije ga napravio piscem. Ovako ispada da
je prosto tvrdoglav, nestako, entfant terrible, kakav bi, uzgred budi reeno, bio i sam tolstoj da nije
bio pisac. Ljevin je poticao iz poznate vlastelinske porodice koja je bila u prijateljskim odnosima s
erbackijevima. Poto je bio prijatelj Aleksandrovog sina, poznavao je sve tri njegove kerke od
malena. U svaku je svojevremeno bio zaljubljen, ali je samo ljubav prema Kiti ostala zastalno. Za
njega su se sve ene dijelile u dvije grupe: Kiti i sve ostale. On je znao da je ona prisutna i kad je ne
vidi "kao to isto znamo da je Sunce nou tu, iako ga ne vidimo".

Ljevin je volio selo, a gnuao se ivota u gradu. Najljepe mu je bilo kod kue. Bio je miljenja da se
sve u ivotu mora zaraditi, a ne ivjeti na raun neega to je neko drugi stvorio. Ideal svako domaice
i majke predstavljala mu je sopstvena mati koju je rano izgubio. Ljevin je imao dva brata: Nikolaja
Ljevina i po majci Sergeja Ivanovia Koznieva i jednu sestru u inostranstvu. Sa Nikolajem se susree
nakon neuspijele pronje. Na selu, nakon dolaska iz Moskve, radi naporno, samo da bi zaboravio Kiti.

Ljevin je imao drugaije miljenje o seljacima nego njegov brat Kozniev. Moda u njegovom stavu
primjeujemo egoizam, jer Ljevin je individualist: - to e mi kole u selu kad u njih neu slati svoju
djecu...

to je vie upoznavao brata to je vie opaao da ni Sergeja Ivanovia, ni mnoge druge radnike za opte
doro nije srce pivelo ljubavi za opte dobro, nego su oni razumom prosudili da je dobro baviti se time,
te su se samo time i bavili. On eli da zaradi svoj hljeb, stoga sadejstvuje sa seljacima pri njihovim
poslovima. Vodi ga njegova snaga, kojom je tako neobino ispunjen za vrijeme kosidbe: - Osjetio je
da zamahuje posljednjom snagom te odlui zamoliti Tita da stane. Ali upravo tog trenutka Tit zastane
sam, pa, sagnuvi se, uze trave, otra kosu te je stade otriti... Unato tome to mu je zno curkom curio
niz lice i kapao s nosa i to su mu sva lea bila mokra kao da ih je netko polio vodom - bilo mu je vrlo
lijepo. Osobito ga je radovalo to je znao da e sad izdrati.

Ljevin je imao neke zamisli u pogledu ureenja imanja, ali nije znao kako da ih sprovede u djelo. On
je bio svjestan nepravde sadanjeg ivota: seljaci rade, gospoda uivaju, i gnuao se ponaanja svoje
klase. Ljevin je bio za beskrvnu revoluciju, ukazivao je na to da je to budunost drave ne u
fabrikama, ve u selima, poljoprivredi i stoarstvu. Rado je iao u lov jer "lov zbliuje ovjeka s
prirodom". Nije bio vjernik, ali je esto razmiljao o boanstvu i o dobru.

Meutim, ma ta da radio, Ljevin je znao da voli Kiti i da e je uvijek voljeti, i da mu zatrpavanje

poslom nee pomoi da je zaboravi. Njegov susret s Kiti zbie se kod Oblonskog, gdje e je i zaposliti.
Njen pristanak sutradan, ispunie njegovu duu beskrajnom sreom. Priprema se za vjenanje, pa e ga
ispovijest i priee ponovo potaknuti da da ramilja o Bogu, pravdi i dobru, i njegov se razum bunio
protiv crkvenih uenja, ali njegovo srce je drukije mislilo od njegovog razuma.

Kao i Ana, on e traiti potpunu predanost u ljubavi. Njega i njegovu enu Kiti, takoe mue strane
ljubomore, ali ne zadugo. Ljevin je takoe bio blizu samoubistvu, ali smogao je snage i izborio se
protiv smrti, o kojoj je inae puno mislio. Naroito bolna, ali i zauujue olakavajua bila mu je
bratovljeva smrt. U tim trenutcima gaenje jednog ivota, otkriva da je Kiti trudna, u emu je vidna
simbolika.
Meutim, on nije miran, jedno vrijeme ak ne voli dijete jer je ono pri poroaju uzrokovalo Kiti velike
patnje. A za svoje otkrivenje vjere kae: - Nita ja nisam otkrio. Samo sam spoznao ono to znam...
oslobodio sam se obmana.

Ljevin je kao i Ana traio smisao ivota. Njih dvoje su se udili i protivili ustrojstvu drutva, ali kao
individualisti s odreenom mjerom egoizma, nisu postigli velike promjene.

Ljevin nije propovjednik oruane revolucije, on sam, svojim radom i gazdinstvom oliava tu
revoluciju. Mnogo je itao o ekonomiji i privredi od raznih pisaca, meu kojima je bilo i socijalista, ali
zakljuio je da su njihove zamisli neprimjenjive za Rusiju. Nije se mogao sloiti s njima zato to on
nije vidio izraz tih misli u narodu, u kojem on ivi. Meutim kad je na putu ka Svijanskom uvidio na
koji je nain jedno imanje produktivno, okrenuo se mislima o Bogu i razumu: da li to dvoje ide skupa?
- A smisao mojih pobuda u meni je tako jasan da ja oduvjek ivim po njemu, i zaudo sam se
obradovao kad mi ga je onaj seljak izrekao: ivjeti zarad Boga, zarad due. Nita ja nisam otkrio.
Samo sam spoznao ono to znadem...

Jedan priprosti seljak pokazuje tome, mislima razjedinjenom ovjeku, put iz oajanja. On ga podsjea
na ono to sam odavno zna. Da je prirodno i svima nama sueno da ivimo za svoje tjelesno dobro i
zato da napunimo trbuh, ali da to nije ono istinito i pravo, nego da se mora ivjeti "za svoju duu", "po
volji Boijoj" i da je, na udesan nain, ta neophodnost isto tako suena kao i neophodnost da
napunimo trbuh. Znai, upravo se mora ivjeti za Boga, za istinu i dobrotu, to nema nikakve veze sa
razumom, ve mu je suprotno. Dobro je udo, zato to se otima razumu, a svako ga shvata.

Moral visokog drutva

Lav Tolstoj, kao savremenik plemstva u drugoj polovini 19. vijeka, a i sam njegov lan, lako je
mogao u svojim djelima da nam predstavi sve aspekte ivota ruskih velmoa. Na plemiki ivot
Tolstoj se osvrao kritiki i satirino, najvie upuujui na lni moral. Odatle, izmeu ostalog,
proistie tematska irina djela "Ana Karenjina".

Tolstoj je to plemstvo podijelio u dvije grupe: 1. oni

koji vjeruju da mu treba da ivi samo s jednom enom, s kojom je vjenan; da djevojka treba da bude
nevina, ena stidljiva, itd...

2. i oni elegantni, lijepi, velikoduni, koji se predaju svakoj strasti ne crvenei se, a koji se
podsmijevaju svemu ostalom.

Ana je drutvo ovako razvrstavala:

1. krug dravnih i mukih interesa

2. krug pobonih i visokomoralnih

3. svijet balova i uivanja koji su prezirala druga dva kruga.

Izraziti predtavnik drugog kruga bila je Lidija Ivanovna, za koju Ana kae: - A zapravo je smijeno:
njen cilj je krepost, ona je hrianka, a sve se neto ljuti i uvijek ima neprijatelja - takoe hriana i
krijeposnika.
Trei krug je poveo Anu u propast i podsticao je, a kad je napokon uradila ono to niko od njih nije
smio, prezreli su je i odbacili. Predstavnik tog kruga je Betsi. Darja za nju kae da je najpokvarenija
ena koja postoji.

U tim "visokim krugovima" vodile su se rasprave o religiji koju su tumaili nezavisno od Crkve, o
politici, a kad ponestane tih tema, onda su se okretali ogovaranju: najee palih ena. Oni su
odluivali ta je dobro, a ta loe.

Sama Ana postaje osuena kad svoje slabosti nije vie uspjela i nije htjela da krije tako vjeto kao oni.
Bit je u tome da su svi oni bili vei nevjernici od Ane, ali su to "skrili", njihove ljubavnice i ljubavnici
su bili javna tajna, a u tome im je svestrano pomogao lni moral. Religija kod njih postaje besmislica,
svi se oni bave mistikom, onim to je 'in', i posveuju se veoma glasno optim stvrarima, a u biti su
uglavnom okrutni individualisti.

Iz svega ovog se zakljuuje da je Ana rtveno janje lanog, spoljanjeg, dogmatskom morala koji ljude
satjeruje u kut i ugnjetava ih oduzimajui im razum. Ana je iznad licemjernog durtva po potenju i
iskrenosti.

Dostojevski je, vjerovatno voen Pavlovom poslanicom, rekao da ne postoje apsolutno isti ljudi, pa
samim tim ni Ana nije ista. Dakle, neka drutvno ne sudi o njoj jer je i samo greno. Na bogu je da
nagradi pravedne, a kazni grene. Majka Alekseja Vronskog kae da je Ana svrila kako je i morala,
da je "ak i smrt odabrala odvratnu i nisku", dok Ivanovia kao Dostojevski kae: - Nije nae da
sudimo.Nema ivotnih pravila na koja se ovjek ne bi mogao izbjei, vidjevi da sva njegova okolina
ivi isto tako. Moral je promjenjiva kategorija, a diktira ga preovladavajua svijest o tome ta je dobro,
a ta zlo.

Razmiljanja i filozofske rasprave

Roman Ana Karenjina ne bi imao toliko tematsku irinu niti obuhvatao gotovo sve vidove ivota
ruskog drutva da ne sadri toliko rasprava i razmiljanja likova o najaktuelnijim pitanjima tog doba, a
to su: religiozna pitanja, privredno - ekonomska i pitanja o odnosu prema selu i seljacima.

Razdoblje koje je obuhvaeno romanom, sredina druge polovine 19. vijeka, predstavlja uvod u niz
bitnih istorijskih dogaaja koji slijede, kako Rusiji, tako i itavom svijetu. Zbog ovog i njegovih
sjledeih romana, Tolstoja su socijalistiki knjievni kritiari nazvali "ogledalom ruske revolucije".

Odnos prema selu i seljacima

Ovo pitanje je obuhvaeno u Ljevinovim raspravama sa Sergejom Ivanoviem Koznievim i

Svijaskim.

- Konstantinu Ljevinu je selo bilo lijepo po tome to je ono bilo poprite za rad, dakako za koristan
rad.

- Sergeju Ivanoviu selo je bilo posebno lijepo po tome to se ondje ne mora i ne treba nita raditi.

Sergej je govorio da voli i poznaje puk i iz svakog razgovora s pukom izvodio je opte zakljuke u
korist puka i dokaz da poznaje puk. Za Konstatina puk je bio samo glavni sudionik u zajednikom
poslu... On se ponekad ushiivao snagom, blagou, pravinou tih ljudi, ali se veoma esto ljutio na
puk zbog njegovog nemara, neurednosti, pijanstva, lai, kad su u zajednikom poslu bile potrebne
druge osobine. On nije mogao rei da voli puk, jer bi to bilo isto kao da kae da voli ljude. Rei da
poznaje puk za njega je bilo isto kao i rei da poznaje ljude. U ljudima je neprestano zapaao nove
crte. Kod Sergeja je bilo obratno. On je volio i hvalio seoski ivot kao suprotnost onom ivotu koji
nije volio, a puk je volio kao suprotnost onoj vrsti ljudi koje nije volio. U njihovim raspravama o puku
Sergej Ivanovi je uvjek pobjeivao upravo zato to je imao odreene predstave o puku, a Ljevin nije
imao odreena vrsta shvatanja te je vazda sam sebe zaticao u protivrjeju.

Kozniev je esto kritikovao Ljevina stoga to ne ide na sjednice zemskog vijea, kao i za njegovo
protivljenje prosvjeenosti. On je bio pobornik otvaranja kola i zdrastvenih stanica, a Ljevin je bio
estoko protiv toga i u raspravama o ovim pitanjima najee je na vidjelo izlazila njegova
samosvojnost pomijeana sa egoizmom. Kao svoj argument za neotvaranje zdrastvenih stanica on je
navodio: - pa ja uopte ne vjerujem u medicinu. Bunio se i protiv otvaranja kola. Ali uvjek je sebe
zaticao u protivrjenosti.

Privredno - ekonomska pitanja

S obzirom na razdoblje obuhvaeno djelom, nimalo ne zauuje mnotvo razmatranja o privredno

ekonomskom ustrojstvu kako na selu, tako i uopte. Vremena su bila teka, djelotvornost seoskog rada
veoma slaba, ugnjetavanje seljaka veliko.Vladimir Ili Lenjin za to doba kae: - Ta stara patrijarhalna
Rusija poela se poslije 1861. godine brzo ruiti pod uticajem kapitalizma. Seljaci su gladovali,
izumirali, propadali kao nikad prije, i odlazili u gradove naputajui zemlju. Forsirano su se gradile
eljeznice, tvornice i zavodi, zahvaljujui jeftinom radu upropaenih seljaka. U Rusiji se razvijala
krupna trgovina i industrija. Eto, to brzo, teko, otro lomljenje svih stubova stare Rusije odrazilo se i
u djelima Tolstoja.

Ljevin ne moe da rijei probleme jednostavno i bez razmiljanja. On se ne bori samo za rjeenje svog
zemljoposjednikog materijalnog poloaja, nego u isto vrijeme vodi neprestanu unutranju borbu,
punu kriza, da bi uvjerio sebe u opravdanost svog ivota zemljoposjednika, odnosno izrabljivaa
seljaka. Ljutio se na seljake ali ih je razumio. U mnogim poslovima je i radio sa njima, ali nije mogao
da pobijedi njihovo nepovjerenje prema gospodarima, za koje su sa pravom mislili da samo ele da ih
jo vie iskoriste.Ljevin se udio zato vlastelini misle da se ne moe nai takav odnos prema radnoj
snazi pri kom bi rad bio produktivan. Vlastelini su mislili da toga kod Rusa nikad nee biti. Svijaski
je bio miljenja da su za sve loe u gospodarstvu krivci vlastelini. Onda je razgovor skrenuo na
ureenje radnikog pitanja u Evropi.Nakon toga Ljevin je odluio da preokrene itavo prijanje
gospodarenje. Seljaci su se, uz male iznimke, pokazali ravnoduni prema njegovim prijedlozima. Ali
bez obzira na malu uspjenost, on je bio ustrajan. itao je i itao i naposljetku je odluio napisati
sopstvenu knjigu o tom pitanju. Kad je zavrio osjetio se nezadovoljan njome i okrenuo se radu.

Religiozna pitanja i pitanja o smrti

Ova pitanja zaista su bila veoma aktuelna u ivotu plemia, jer su umnogome zavisili od Crkve koja
im je pruala potporu u zamjenu za njihovo milosre. Religija je u svojim raznim vidovima uvjek bila
prisutna u ivotu ruskog ovjeka uz iznimku mladih socijalista koji su poricali Boga. Ne moemo se
upustiti u razmatranje stavova o Bogu, a da se prvo ne osvrnemo na vjerovanje tvorca Ane Karenjine,
Lav Tolstoja. Lav Tolstoj je bio anatemisan i izbaen iz pravoslavne
vjerske zajednice. Dolo je do sukoba izmeu njega i crkvenih velikodostojnika oko tumaenja
biblijskih uenja i crkvenih dogmi. On je optuio crkvu da je iskvarila jevaneosku istinu. Njegova
vjerska ubjeenja poticala su, navodno, iz pravilnog tumaenja Jevanelja. Boga je spoznao kao
vrhovno dobro kojim se ovjek treba rukovoditi u ivotu. I neke od ovih njegovih stavova moemo
zapaziti i u likovima Ane Karenjine, a naroito u liku njegovog autobiografskog lika Ljevina.
U djelu su nam naroito predstavljenja religiozna osjeanja Ljevina, Karenjina i Lidije Ivanovne, ali su
nam date neke naznake o Kiti i Dariji. Karenjin je spadao u onu
vrstu vjernika koje je osuivao sam Tolstoj. Njegova vjera je poivala na dogmama i uenju zvanine
Pravoslavne crkve. U njegovoj pobonosti se osjea strogost i preciznnost. Ali, nije on hrianin bio
samo stoga to mu je u srcu bila ljubav prema blinjem; to e doi kasnije. On je bio od onih ljudi koji
vole znati sve, da bi i o svemu mogli raspravljati, tako se i on bavio itanjem kniga teologa da bi u
drutvu mogao o tome razgovarati. Sem toga, on je hrianstvo iskoristio u politike svrhe. Aleksej je
uvjek vodio do svih normi, pa tako i do vjere. Znai "upranjavanjem" vjere on je vrio svoju dunost.
Ali svim ovim bi se moglo nepravedno dokazati da je zaista bio samo rob drutvenih naela i bez
sopstvenih osjeaja. To nije tano. U jednom razdoblju on je bio spreman rtvovati Aninu sreu zbog
njene due, ali u njegovom srcu je ipak bilo ljubavi i milosra. I sama Ana je za njega rekla: - On je
svet.

Lidija Ivanovna koja se bavila svim optim pitanjima, pa samim tim i crkvenim, imala je presudan
uticaj na daljni razvitak Aleksejevih religijskih osjeanja. Ona je u biti bila veoma licemjerna osoba,
vrlo ohola. Ali sva je bila prekrivena platom hrianskih vrlina. Karenjinu je pruila utjehu u vjeru
kad je bio najkrhkiji i okrenula ga od istinskih hrianskih osjeaja koje je tek bio poeo
spoznavati.Ljevin je bio poboan do svog odlaska na studije, gdje je u dodiru sa socijalistima i
njihovim biolokim uenjima prestao da vjeruje, ali je uvjek potovao tuu vjeru. Prvi put samog sebe
zatie u razmiljanju o vjeri i Bogu u pripremama za svoje vjenanje. Bitno je istai da je Ljevin prije
nego o Bogu razmiljao o smrti. On se sa smru izborio na bratovoj samrti i zbog enine blizine: -
osjeao je prijeku potrebu da ivi i voli. Osjeao je da ga ljubav spasila od oaja... Ve tad, Ljevin je u
svojoj dui osjetio istinsku vjeru. Meutim, svu svoju vjeru spoznao je za vrijeme Kitinog poroaja
kad mu je Bog bio jedino utoite: - Gospode pomiluj! Oprosti, pomozi! Ali Ljevin je zaista bio
uporan u traenju: neprestano je itao razne filozofske knjige i razmiljao. Shvatio je da svi njemu
bliski ljudi vjeruju kao i da sav narod vjeruje. Na kraju kae: - Ali ja nita, nita ne znam, niti mogu
znati osim onog to sam spoznao kao i svi ostali. Spoznao je Dobro. Dobro je udo, zato to se otima
razumu, a ipak ga svako shvata.

1828. - Roen je Lav Nikolajevi Tolstoj, romansijer, pripoveda, autor brojnih religioznih,
filozofskih, etikih i estetikih studija, velikan ruske i evropske realistike knjievnosti, umetnik kog
Gorki i ehov vide kao gorostasa, titana koji zemljom tumara sa antikom velianstvenou, jedan od
onih retkih knjievnih genija ija se dela itaju u vie navrata i svaki put sa novim otkriem i
saznanjima. Po poreklu plemi, u svom delu neretko je bio okrenut narodu i tekim uslovima carskog
samodravlja i grube eksploatacije u kojima je narod tada iveo. Uestvovao je u Krimskom ratu kao
mlad oficir, a zatim je podneo ostavku i povukao se na imanje Jasnu Poljanu, gde je iveo sve do svoje
82. godine, kada je napustio porodicu i kuu i umro na eleznikoj stanici Astapovo, odbivi da se
pomiri sa Pravoslavnom crkvom koja ga je prethodno ekskomunicirala.U obimnom i raznovrsnom
stvaralatvu Lava Tolstoja mogu se, uslovno reeno, uoiti tri faze: "pripovedaka", koja traje do
ezdesetih godina 19. veka i u kojoj, osim pripovedaka, pisac zapoinje i pisanje Rata i mira,
"romansijerska", u sedamdesetim godinama 19. veka, u kojoj je okonan rad na romanu Rat i mir i
napisana Ana Karenjina - esej,

LAV NIKOLAJEVI TOLSTOJ ANA KARENJINA

Lav Nikolajevi Tolstoj, pored Dostojevskog, vai za najveeg predstavnika ruskog realizma i jednog
od velikana svetske literature. Zbog obima, sloenosti i grandioznosti njegovog stvaranja, nazivan je
GOROSTASOM IZ JASNE POLJANE. Ovaj zastupnik hrianskog morala i biblijskog uenja,
buntovnik i otpadnik od svoje klase esto je bio kritikovan, pa ak i iskljuen iz redova crkve
1901.godine zbog slobodoumnih ideja. Roen je 1828. godine u Jasnoj Poljani, u grofovskoj porodici.
Studirao je prava i filozofiju, ali ne zavrivi ni jedno ni drugo, odlazi na Kavkaz da se bori u
Krimskom ratu kao oficir. Nezadovoljan vremenom i drutvom u kome ivi, stalno u sukobu sa
svetom i ljudima iz neposredne okoline, 1910. godine ostavlja Jasnu Poljanu u nameri da pobegne od
svega to ga je okruivalo, ali na eleznikoj stanici Astapovo umire u stanikoj zgradi. Imao je vie
od osamdeset godina.

Pisanjem poinje da se bavi 1851. godine. Prvo je objavio trilogiju DETINJSTVO (1852),
DEATVO (1854) i MLADOST(1857). Roman epopeju RAT I MIR zapoeo je 1863. a zavrio
1869. godine. Potom pune etiri godine radi na romanu ANA KARENJINA.Tree njegovo veliko delo
na kome je radio punih deset godina je VASKRSENJE, zavreno 1899. godine. Tolstoj je poznat i po
drugim anrovima i ostvarenjima pisao je lanke, prie, drame. Poznate su SEVASTOPOLJSKE
PRIE, istorijski roman HADI MURAT, drama IVI LE i pripovetka KRAJCEROVA SONATA.

PRVI DEO PRVA KNJIGA

Moja je osveta, ja u vratiti.

I glava

Sve srene porodice lie jedna na drugu, a svaka nesrena, nesrena je na svoj nain. Oblanskiena je
saznala da je mu vara sa bivom guvernantom fancuskinjom. Knez Stepan Arkadijevi Oblonski
Stiva sea se svoje svae sa enom u budiseu kabinetu, ogorena Doli dri pisamce i pita ta je to
Njemu se na licu pojavi obian, dobroudan, glupi osmeh.

II

Lep zaljubljen ovek od 34 godine, nije bio zaljubljen u svoj enu, majku petoro ive i dvoje umrle
dece, koja je bila godinu dana mlaa od njega. Zaljubio se u guvernantu, mLle Roland, Sobni sluga
Matvej dolazi da ga sredi u berberni. Stepan kae da dolazi njegova sestra Ana Arkadijevna i da ona
moe pomoi da se pomiri sa enom. Dolazi dadilja Matrojna Filimonovna, govori mu da ide da moli
za oprost kod ene, svi su bili na njegovoj strani.

III

On se sredi, namirie i ode u kuhinju, ita pisma gde kae da neko eli kupiti umu na imanju njegove
ene, ali dok se pomire, nema govora.Stepan je imao mnogo drugova, a novca nikad dosta. Liberalna
partija je govorila da je brak preivela ustanova i da ga je on terao da lae i da se pretvara to mu ne
slii. Voleo je svoje novine i cigaru posle ruka. uje decu da se truju i pozove ih unutra, mlai sin
Gria i starija devojica Tanja, ispituje ih kako je mama, kae da ne zna i da ih je poslala sa mis Tul
kod babe. Gospoa Kalinjina, ena tabnog kapetana druge klase, zatrai pomo i on joj kae kome da
se obrati.Isprati je i krene da ide pa razmilja ta da radi i ipak se uputi ka eninoj sobi.

IV

Darja Aleksandrovna, rovari neto po ormaru i kad uje muevljeve korake, i na licu izazva prezir, ona
se ve tri dana pakovala da ode, ali nekako nije mogla da zamisli takav ivot, ne bi mogla da pazi na
svo petoro dece.On stane pred nju, a ona oseti da je srean, kae joj da dolazi Ana, nju to ne interesuje,
govori joj da misli na devet godina ivota i moli za oprost, ona ga tera i govori da eli spasiti decu, ali
ili da ih uzme, posle toga to se desilo, ne mogu ostati zajedno, govori da su njegove suze voda i da je
nikada nije voleo, da je tu; videla je saaljenje ne ljubav.Cuje dete da plae i poe da ga nae, kae
mu da odlazi ona. Stepan ode, a Darja se vrati u sobu i razmilja to to nije pitala da li se jo sastaje sa
ljubavnicom i ako ostanu pod istim krovom, oni su tui.

V
Zahvaljujui lepim sposobnostima, lako je biti lenj i nestaan. Stepan je zauzimao ugledno i dobro
plaeno mesto naelnika sudskog nadletva u Moskvi, tu ga je smestio zet Aleksije Aleksandrovi
Karenjin, koji zauzima vano mesto u ministartstvu, a Stepan ima 6000 rubalja plate.Polovina Moskve
i Petrograda, bili su Stepanovi roaci i prijatelji; dobijao je uvek dobra mesta za rad, i imao je uroenu
dobrotu; zbog njegovog besprekornog potenja i dobre naravi, svi su ga voleli.Sluio je skoro 3 godine
kao naelnik i stekao poverenje.Osobine: snishodljivost prema ljudima, potpuna liberalnost,
ravnodunost prema poslu.Dok su itali pismo, ulazi neki ovek i posuga ga izbaci, na pauzi ugleda
Ljevina i obradova mu se, on je bio njegov drug iz rane mladosti.Ljevin je prezirao varoki nain
ivota Stepana i njegovu slubu; Stepan se smejao dobroudno, a Ljevin ljutito.Upoznaje ga Stepan sa
pomonicima i kae njegovo ime i prezime (Konstantin Dmitri Ljevin, brat Sergija Ivanovia
Kozniova) Ljevin ga pita ta rade erbacki, on je zaljubljen u njegovu svastiku Kiti, kae mu da Kiti
ide na klizanje i da ode tamo.

VI

Stepan je pitao Ljevina to je doao i rekao mu je da je doao da prosi njegovu svastiku, a potom
pocrveneo.Ljevin i erbacki Moskovske plemike kue. Ljevin ostao bez oca i majke zaljubio se u
kuu. Tri sestre Doli, Natalija i Kiti; jedan dan priaju engleski, drugi dan francuski, sviraju klavir,
voze se koijama; Doli se uda za Oblanskog, Natalja za diplomatu Ljvova, Kiti je bila dete kada je
Ljevin zavrio univerzitet.Viao se sa njom na velikim sastancima, 2 meseca, ali samo prijateljski i
shvati da nee hteti sa njim i ode u selo.On je bio plemistihija Ipak se odlui vratiti u Moskvu da vidi
ta e biti.

VII

Ljevin stigao u Moskvu i odseo kod brata po majci, Kozniova Sergije.C.K. je priao sa nekim
filozofom.Imanje njiove majke nije bilo podeljeno, Ljevin je upravljao i svojim i bratovim delom.
Rusi imaju sposobnost da vide svoje mane. Sergje mu kae da im je tu brat Nikolaj (Ljevinov roeni
stariji brat), obojica su sa njim posvaana i on je poslao pismo da ga ostave na miru, ali Ljevin ipak
hoe da ga potrai.

IX

Ljevin krene da nae Kiti, ona je na klizalitu i meu masom, prepozna je, iako je nije gledao, video ju
je kao sunce.Nikolaj erbacki, Kitin brat od strica, vide Ljevina i povika ga, ugleda ga i Kiti, doe do
njega i kae mu da namesti klizaljke i da zajedno kliu; nekad je bio majstor; on puca od sree; kae
mu da osea poverenje prema njemu. Pita ga koliko ostaje i on kae da to zavisi od nje, ona mu se
otrgne i ode da se presvue, on se moli Bogu, ta li je uradio. Ona pria u sebi, da je divan ovek, ne
voli ga, ali joj prijatno sa njim, i pomisli zato joj je ono rekao. On vidi njenu mamu i ona ga pozove
danas kod njih Dolazi Stepan i idu u restoran Engleske na ruak.

Njih dvojica u restoranu, posluuje ih konobar Tatarin, jedu ostrige i Stepan kae da zaljubljene
momke pozna po sjaju u oima; Kae da jeste divljak, da sve ene deli na dve grupe, sve devojke sveta
osim nje, i druga grupa ona. Ne kae mu o emu se radi, ali Stepan shvati; kae Doli tvrdi da e Kiti
biti njegova ena. Ljevin je sada presrean.

XI

Stepan mu kae da misli da je Vronski zaljubljen u Kiti, a on je bogat, lep, predstavnik zlatne madei,
da ide sutra ujutro da je prosi. ene su staer oko kojeg se sve okree Oblonski Trai savet u vezi
preljube Ljevin pokava objasniti te dve ljubavi, ali ne uspeva jer je on sreen ovek i eli da sve tako
bude.
XII

Kneginjica Kiti erbacki imala je 18 godina, vie uspeha u svetu nego obe sestre zajedno. Njena
mama nije bila za Ljevina ve za Vronskog, a otac za Ljevina. Francuski obiaj da roditelji reavaju
deiju sudbinu odbaen, Engleski obiaj navadadisanje uasno Mama oekuje da e Kiti Vronski
zaprositi.

XIII

Kiti misli na Ljevina i Vronskog, sa Ljevinom se osea iskreno, prosto i otvoreno, ali budunost sa
njim maglovita, a sa Vronskim sjajna. Dolazi Ljevin i zatie je samu, to je i hteo, kae da je doao da
mu bude ena, ona odbija, mada joj se probudi neko oseanje, ali pomisli na Vronskog, mada lae da
ga ne voli.

XIV

Dolazi mama knjeginja i ispituje ga o njegovom ivotu, pa dolazi Kitina drugarica grofica Nordston,
koja nije u dobrim odnosima sa Ljevinom, on nju ne voli. Grofica oboava da ga zeza i naini
budalom pred Kiki. Kae da je uvek hvalio seljake a sad ne radi u zemstvu. Ulazi neki ovek i Ljevin
misli da je to Vronjski i mora da ostane, ima ljudi koji trae prvo sve loe u oveku , ili kao Ljevin
dobre stvari. Upoznaju se Konstantin Dmitri Ljevin i grof Aleksije Kirilovi Vronski. Pita ga kako je
u selu, a grofica zeza opet. Vronski pone da pria kako mu je falilo selo kad je bio u Nici, Napolju,
Sorentu... Svi za stolom priaju a grofica pria da postoje uda. ele da iprobaju ogled sa okretanjem
stolova i dolazi knez.

XV

Kiti ispria mami da ju je Ljevin zaprosio, i osea saaljenje. Kneginja ode do kneza i kae mu da e
se to s Vronskim svriti(zaprosie je), a on poe vikati i kae da je Ljevin hiljadu puta bolji, a Vronski
petrogradski kico, kae da vidi oveka sa ozbiljnim namerama Ljevina, i propalicu koji eli da se
provede Vronski.

XVI

Vronski nikad nije poznavao domai ivot, mama mu je bila dama iz velikog sveta, a kolovao se u
Poevskom korpusu (vojna kola za aristokratsku decu), iveo u raskonom i grubom petogradskom
ivotu. On se druio sa Kiti na balovima i kod nje kuci, ali bez namera da se njome oeni, enidba mu
se uvek inila nemogue i nije voleo porodini ivot niti mu je enidba padala na pamet. On ide kui i
razmilja da mu je bilo lepo i da je Kiti oima rekla da ga voli i da postaje bolji ovek.

XVII

Vronski na stanici eka mamu, a Oblonski sestru i priaju . Priaju o Ljevinu, Vronskom je on udan a
Oblonski kae da mu se samo ini, Vronski je shvatio zato je bio kod erbackih.

XVIII

Vronski poe u vagon kad susretne se sa nekom lepom enom, kasnije shvati da je to Ana Karenjina,
ugleda mamu, mravu staricu, crnih oiju, kovrdave kose, poljubi ga u obraz. On uje glas i shvati da
je to ena sa kojom se susreo. Ona se pozdravlja sa Ivanom Petrovi i trai brata. Vide brata i zagrli
ga; Vronski ne skida oi sa nje. Ana i grofica su ceo put priale, i ona se vrati da se pozdrave, kae
grofica da ne pati to se rastala od sina (ima osam godina), svaka je o svom sinu priala u putu.
Grofica joj kae da je zavolela i poljubi je. Prui ruku Vronskom i sa njim se pozdravi. Mama kae da
je Aleksandre vrlo ljubazan i Marie se prolepala. Pone priati o krtenju unuka, sobarica joj iznese
psetance. uju neku zbrku, uvara je pregazio voz, i ena mu je tamo, strano, dvesta rubalja je
Vronski dao uvaru i sad predaje udovici, kae da je prepolovljen. Ani usne drhte uzdrava se da ne
zaplae, rav znak. Bitno je da je sad tu ona mu je jedina nada, pria joj sve.

XIX

Doli sa sinom radi domai, i opet plete pokriva jer je u tekom trenutku ivota, sve je spremila za
Anin dolazak iako je rekla da je briga to dolazi. Sea se Doli da je Ana dobra ena, a njena kua ima
neto lano u sebi, samo nee da je tei. Njih dve se grle, i ona se udi kako je Gria porastao . Ana je
imala crnu kovrdavu kosu, a Doli joj ree da blista od sree. Ana joj kae da zna, ali nee da je tei,
ni njega da brani, ali joj je ao, Doli ne moe da oprosti, a ne moe ni da ga ostavi zbog dece. Doli
poe da pria, osam godina je mislila da je ona jedina ena u ivotu Stiva; Ana kae da se on kaje a
Doli kae da je on srean, Ana kae da ga mue dve stvari deca, drugo on je voli i zadao je bol i
ubio je; Ona prema njemu osea mrnju, ne moe da ga voli, jer je bio sa onom enom, on je ubio
njenu mladost. Ana kae da ga dobro poznaje, i da on ima sposobnost da se zanese, ali i da se pokaje,
takvi ljudi kao Stiv su neverni, ali ena im je svetinja; Sea se kako joj govorio da je Doli divna ena i
plakao; Pita je da li bi ona oprostila, kae da bi se ponaala kao da se to nije desilo.

XX

Ana je celo jutro bila sa Doli i decom i rekla je bratu da doe na ruak, dobar je Bog; Doli mu je
govorila Ti . Dola je Kiti u posetu, dopala joj se Ana. Doli ode u sobu posle ruka, Ana pokae
Stivu da ode za njom, i on otra. Kiti i Ana priaju o balu, Kiti bi volela da Ana dodje (zamilja je u
ljubiastoj haljini) . Ana kae da je upoznala Vronskog, i da je njegova mama priala da je on junak
(hteo je imanje dati bratu, spasao enu iz vode).

XXI

Izlaze iz sobe, Ana misli da su se pomirili, to i jesu. Ana razmilja o sinu Serjoi i ode po njegovu
sliku. Zau se zvonce, to je bio Vronski koji je doao da pita za ruak i nije eleo da ue, pogled mu se
susreo sa Aninim.

XXII

Bal, Kiti sreena u haljinici od tila na ruiastoj postavi, frizura dignuta, na njoj rua sa dva listia,
prvi kadril obeala Vronskom, drugi nekom mladiu . Prie joj Jegoruka Korsunski da igra sa njim
(araner balova, oenjen, lep, stasit). U dvorani je bila razgoliena lepotica Lidija, ena Korsunskog.
Ugleda Anu u crnoj somot haljini i krene prema njoj. Korsunski pozove Anu da igraju valcer i Vronski
prilazi ali ne zove je da igra.

XXIII

Igraju Vronski i Kiti valcer, pa joj prie za prvi kadril. Kiti vidi Vronskog i Anu da igraju, oboje sa
sjajem u oima. Petoricu je odbila za veliku mazurku jer je mislila da e sa Vronskim igrati i sad nema
partnera, prilazi joj Nordoston, igra sa Korsunskim; Ana nee da ostane na veeri i Vronski je pita da
li ide sutra.

XXIV

Ljevin razmilja kako nije pogodan za drutvo i sea se brata Nikolaja koji je iveo kao kaluer pa se
poeo druiti sa najgorim ljudima, on ode do njega. uje neke glasove, kad ue, spazi ga neka ena,
Nikolaj se prvo obradovao pa se namrti i kae da je rekao da ga ne poznaje, Konstantin mu ree da je
eleo da ga vidi, i on ga primi unutra, predstavi mu prijatelja Kricki (djak kijevskog univerziteta),
Marija Nikolajevna saputnica kao ena.

XXV

Nikolaj mu poe priati ta radi, i kad na sekund ode, Marija kae Ljevinu da on pije, sednu da ruaju,
ovaj po rakiji. Nikolaj kae da se strano boji smrti. Stave ga da spava, i Maa obea da e ga
nagovoriti da ivi kod brata.

XXVI

Ljevin obea da se vie nee nadati srei koja ga je mogla zadesiti enidbom, nee razmiljati o
proslosti, i pomoi e bratu Nikolaju, oseao je da nije pravo da ivi u izobilju kad je narod tako
siromaan, odlui da vie radi i ivi skromnije. eli da promeni svoj ivot; Otelila se krava Pava.

XXVII

U kui je iveo sam, a bila je velika, tu su iveli i umrli njegovi roditelji; Njegova budua ena trebala
bi biti kao mati. itao je knjigu, razmiljao, treba se boriti da bi se ivelo lepe. Agafija Mihailovna
Ljevinova sluavka.

XXVIII

Ana Karenjina posla muu telegram da kree iz Moskve. Kiti nije dola, ruale su same Doli i Ana sa
decom i engleskinjom; Ana se pakuje za put i nervozna je (svako ima u svojoj dui svoje tajne).
Priznaje Doli zato ide ve danas jer je Kiti ljubomorna i ona eli da se via sa Vronskim, nee da Kiti
bude ljuta na nju jer ju je zavolela kao i sve. Dolazi Stiv, sav veseo i rumen; Doli zahvaljuje Ani.

XXIX

Ana ula u voz i razmilja kako opet poinje normalan ivot; ita knjigu; Razmilja o Vronskom,
osea toplinu, ali niega tu nema.

XXX

Napolju meava, Ana spazi Vronskog, kae joj da putuje jer mora biti tamo gde je i ona (rekao je ba
ono to je elela njena dua ali ega se bojao razum). Na stanici je eka mu, ne sviaju mu se njegove
ui, osea da se pretvara kao i uvek, ranije to nije videla.

XXXI

Vronski celu no u vozu nije spavao, tek kad je izaao, video je Aninog mua i toga se setio; Video je
njen pozdrav sa njim, i oseti da ga ona ne voli, i da samo on moe nju voleti, priao im i pitao kako je
provela no; upozna ga sa muem, on shvati da je putovala prvo sa majkom, sad sa sinom. Ana kae
Vronskom da primaju ponedeljkom. Ana se samo za sina raspituje.

XXXII

Anu zagrli sin im ue u kuu a njoj ni on nije dovoljno dobar. Ana pria sa groficom Lidijom
Ivanovnom, nju je sve zanimalo, ono to je trebalo da je zanima ne slua.

DRUGI DEO
Kiti je bolesna od ljubavi. Doli je krajem zime rodila devojicu. Kiti se preseli kod Doli, devojica
dobije arlah. Ana se sa Vronskim nalazi kod Betsi (njegova sestra od strica) Na ajanci kod Betsi,
komentariu da je Ana iz moskve ponela senku Vronskog i promenila se. Dolazi Vronski pa
Karenjina, priaju o Kiti i njima, pa dolazi njen mu, ona ostaje na veeri, on ide kui sam.
Aleksandrovi razmilja o tome da li bi njegova ena mogla voleti drugoga, nikada pre to mu nije palo
na pamet, stalno mu se vrti u glavi Ana i Vronski, a i da ljubomora vrea, rei e joj ta misli, ali ne
zna kako. Ana dolazi i on joj kae da su drugi primetili da se ne ponaa onako kako treba, a ona je na
sve njegovo govorila da ga ne razume, rekao joj da je voli, ona legla da spava Ana je ljubila Vronskog,
govorila da ima samo njega. Ljevina ve tri meseca ne prolazi ljubav prema Kiti. O Ljevinovoj njivi
(ovas, detelina, konji). Doao Stepan Arkadijevi u posetu Ljevinu. Ljevin i Stepan u lovu na ptice,
Stepan mu kae da je Kiti bolesna. Stepan proda svoju umu Rjabinjaninu, Ljevin mu govori da je dao
dabe, priaju o Vronskom, Kiti... Skoro ve svi znaju za ljubav Vronskoga, mami je drago, a
njegovom bratu i nije, Vronski ima jo jednu ljubav konje. Treba da bude trka, a posle sastanak sa
Anom, pria Vronski sa drugom Javinom, njih dvojica idu kod Vronskog u stan, a Petricki tamo
spava, brat Vronskog je bio i ostavio dva pisma. Vronski mazi kobilu, razmilja o njemu i Ani, niko ne
razume njihovu ljubav, i misli da to treba okonati, i da treba da pobegnu. Vroski ide kod Ane i seti se
da e sresti njenog sina (dete nije znalo ko je taj ovek jer ga niko ne voli sem Ane), ipak Serjoa nije
bio kui. Vronski vidi da je ona uznemirena, i ona mu kae da je trudna. On eli da se sve kae muu,
a ona nee jer e napraviti skandal, on hoe da pobegnu, a ne zna ta e sa sinom, sin dolazi, Vronski
odlazi. Odlazi na trku, tamo sree svog brata Alexandra, i kae mu da se ne mea u njegove stvari;
Vronski je broj 7. Sa naporom stie FruFru (konj) do poslednje prepreke i Vronski naini pogrean
pokret, konj pade i slomi kimu, Vronski je bio neopisivo nesrean. Lidija Ivanovna zove doktora da
pregleda Aleksija Aleksandrovia i on i nije bas dobro, pretrpan poslom, ne sme vie da se napree.
Aleksije poseti Anu, ona mu kae da pree da ivi kod nje, ode sa Betsi na trku, Aleksije doe kasnije;
Anu nervira svaki pokret Aleksija jer je svaki znala na pamet, i njegov glas. Ana paljivo gleda trku, i
Aleksije ne eli sebi da prizna da ona gleda u Vronskog, mu sve vreme gleda u Anu a malo okolo.
uju da je Vronskoga konj slomio kimu, Ana pone da plae, a Aleksije joj par puta nudi ruku da
poe sa njim, Ana poe sa njim i kae mu da voli Vronskoga, i da je njegova ljubavnica, Aleksije se
samo moli da to ne vide drugi ljudi, dok ne smisli ta e. erbacki su otili u banju u Nemakoj i Kiti
primeti neku devojku koja joj se uini dobrom, mLle Varenjka; Tamo ugledae Ljevina i Mariju
Nikolajevnu; Kiti i njena mama se upoznaju sa Varenjkom, a ona je jue spasila Ljevina neprijatnosti
(posvaala se sa doktorom jer ga ne lei dobro). Kneginja je saznala da je gospoi tal dete po roenju
umrlo i da su joj dali Varenjku (isto tada roenu) , da je odgaja, njih dve su stalno zajedno u
inostranstvu. Varenjka dodje kod Kiti u kuu da peva i njih dve priaju, od tada je Kiti poela da se
menja, ima druga shvatanja, i posle razgovora sa g tal ita francusko Jevanelje; Knez odavno zna
tal, sreu se. Varenjka kae Kiti da ne bi trebala da ide kod Ane Pavlovne. Kiti ivi po srcu, a oni po
pravilima.

TREI DEO

Sergej Ivanovi poznaje i voli narod, a Konstantin Ljevin se ne slae sa tim. Sergej i Konstantin na
kosidbi. Sergej nagovara brata da otvori bolnicu i kolu. Ljevin ide da kosi sa seljacima ceo dan.
Oblonski poslao pismo Ljevinu da ode da poseti Doli na selu, sama je sa decom, a on ide u Petrograd.
Doli na selu nita nije imala, ali je posle nedelju dana, nali su i kuvaricu, kokoke, krave... Sama sa
estoro dece nije lako, ali je bila srena i ponosna. Ljevin doe kod Doli da joj pomogne, kad u da
dolazi Kiti, rekao je da nee da je via, odbila ga je, a Dolina deca se potukla, i ona plae. Ljevin sa
seljacima skuplja seno, spavao na livadi, tj. razmiljao ta e sa ivotom, ujutro u kolima vidi Kiti i
shvati da voli nju. Aleksije Aleksandrovi nije ravnoduan na suze; on razmilja i nee da da razvod
eni, ako je on nesrean, nee ona srena biti, a to bi izazvalo skandal, on joj pie pismo, i mislio je da
e se ona pokajati. Ana misli ta e se desiti i odlui da sa sinom ode u Moskvu, iako se videla sa
Vronskim, nije mu rekla da je rekla muu za njih, Aleksiju napie pismo, stie joj pismo od mua i sad
tek ne zna ta e, pa razmilja da nikada od njega nije ljubav dobijala, trudila se da ga voli, pa nije
mogla, a bez sina ne moe da ivi, on samo hoe da je mui, zna da bi sve bila samo la a ona tako
nee da ivi. Ana otila kod kneginje Tverske, nije doao Vronski jer je mislio da nee ni ona, poslala
mu pismo da se nau u 6. Vronski razmilja o svom poloaju, nee ga menjati makar i Ana bude sa
njim, imao je pravila: ljudi ne treba da lau ene mogu, ljude ne treba varati mua moe.
Komandant puka organizuje pijanku jer je doao Serpuhovski, priaju da kad voli jednu enu
poznaje hiljadu ena, kad se sa udobnou i bez smetnje voli, to je enidba, dobi pismo i ode. Nali su
se, ali ne dolaze do zakljuka ta e, mu ne da razvod, a ona hoe sina, Ana dodje u Petrograd kod
mua, on eli da se ona vie ne via sa Vronskim. Ljevin nee da ode kod Doli da vidi Kiti, ne sme,
zastade kod Svijaskog (pet godina stariji, oenjen), starao se da crkva ostane u njegovom selu,
svastiku je hteo udati za Ljevina, priao sa enom i svastikom, pokuavao da ne gleda u njen izrez.
Gazdinstvo (Ljevin, Svijaski i Petrovi). Ljevin i Svijaski raspravljaju o kolama, Ljevin tvrdi da su
beskorisne. Oblonski se vrati u Moskvu, on nikada nee otii da ih poseti, niti e ii kod Svijaskog.
Ljevin se sprema za odlazak, a gazdinstvo misli da ide dobro, pria sa Agafijom Mihailovnom, ona mu
kae da treba da se eni, a ba se malo pre setio Kiti, kae joj da radi za svoju korist. Doao mu brat
Nikolaj u posetu (kost i koa), doao da uzme svoj deo (2000 rubalja), brat je bolestan, ali ne eli to
sebi da prizna, Ljevin se boji smrti i svestan je da ona dolazi, raspravlja se sa bratom i on ode; posle
par dana ode u inostranstvo, sretne Kitinog brata od strica, ovaj ga pita da idu u Pariz, a Ljevin bi da
umre.

ETVRTI DEO

Karenjini i dalje ive u jednoj kui (mu ne rua tu), ali su tui totalno, Vronski i Ana se viaju i
Aleksije to zna; Svi misle da e se sve reiti. Vronski je nekog princa nedelju dana vodao kroz
Petrograd i smirio se. Ana je bolesna i zove ga da dodje kad Aleksej nije tu. On zaspe i zakasni dva
sata, i sudari se na vratima sa Aleksijem, i Aleksije ode. Ana je postala ljubomorna, Vronski je znao da
je to iz ljubavi, ali je oseao da ona nije ista kao i kad ju je ugledao, mislio je da njegova srea lei u
prolosti; Nije im jasno to Aleksije ivi i dalje sa njom, on nije ovek, ne osea nita. Ana je sanjala
da joj govore da e na poroaju umreti, a sanjala je i seljaka isto kao i Vronski. Aleksije hoe da se
razvede ali i da joj uzme sina, on ode kod advokata. Aleksije sretne Doli i Stivu koji ga pozovu na
ruak, pozvali su i Ljevina i Kiti. Ljevin seo do Kiti, sve je dobro, muki priaju o poloaju (pravima)
ena; Doli moli Alekseja da oprosti Ani i da ponovo razmisli iako ne zna celu situaciju, a on nee. Kiti
i Ljevin u salonu, priaju i odjenom joj on napisa kredom na sto poetna slova onoga to je hteo, tako
se dopisuju, i ona hoe da joj oprosti, on kae da ju je uvek voleo; Ljevin je sad i previe srean,
govori Jegoru da je u braku glavna stvar ljubav, Ljevin odlazi u kuu erbackih. Svi su presreni
zbog Ljevina i Kiti, on joj prizna dve stvari nije nevin, i nije vernik. Aleksiju stie pismo da brzo
dodje u Petrograd, od Ane je. Ana se porodila i umire, tamo je i Vronski ona trai oprotaj od mua,
ve trei dan su svi u toj kui, Ana bunca dva dana, trei joj je bolje, Aleksije sve prizna Vronskom,
Vronski se osea postieno kao da vie ne voli Anu, ipak je voli, ali je on pred njom uniten, on se
vraa kui, hoe da se ubije, ali promai. Aleksije osea nenost prema devojici, ak ju je i zavoleo,
ona je bolesna, zove doktora. Vronski putuje za Takent i eli da se pozdravi, a Ana nee da ga primi u
kuu; Aleksije misli da ne treba da se via sa Vronskim, ali ako je to nemogue nee razvod, a oni nek
se viaju. Stepan dodje kod Ane, on kae da mrzi mua jer je tako dobar; Bila je greka to se udala za
oveka 20 godina starijeg i bez ljubavi, pa se onda zaljubila u drugog i sad ne zna ta e... Samo jedan
izlaz pronalazi smrt. Aleksije i Stepan priaju o razvodu, tada e Aleksije propasti ostati bez dece
koju voli, a i Anu e upropastiti za uvek, Vronski moe da je ostavi, ili ona njega, a i razvod ne
podrava crkva. Vronski dobi pismo da je Ana dobila razvod, i on odmah bez razmiljanja ode k njoj,
izljubi je i misle da sada mogu biti sreni, a ipak posle mesec dana, Aleksije ivi sam sa Serjoom a
Ana je sa Vronskim u inostranstvu, ipak nije dobila razvod, i odrekla ga se.

PETI DEO DRUGA KNJIGA

Deo svadbe e biti pre posta, deo posle. Ljevin poe da posti, iako nikad nije, Kiti hoe da ide na selo,
jer e tamo iveti, a ne u inostranstvo. Ljevin u crkvi na ispovesti. Dan venanja, pria sa drugovima,
posumnja u Kitinu ljubav, ali sve dobro ispada, ona mu objasni zato ga voli; Kasne na venanje jer
mu kasni koulja, zaborave na sve, stoje jedno pored drugog; Ljudi komentariu ako bude deset
puta dever, nee se eniti, venali se i odputovali na selo. Vronski i Ana putuju vec tri meseca po
Evropi (Venecija, Rim, Napulj), Vronski se sretne sa drugom Goljenjiem, Ana Vronskog nazvala
Aleksejem. Ana je bila zapravo srena zbog muevljeve nesree, ali pati, liila se sina i asnog imena,
ravo i sramotno postupila, ali zapravo nije patila, Ana se retko seala sina jer sada ima devojicu;
Vronski se zabavlja slikarstvom, poeo slikati Anin portret, Ana se boji ljubomore na lepu dojkinju.
Ana hoe da vidi Mihailove porte, njih troje idu kod njega, oduevljeni slikom Hrista i ostalim
slikama, proda Vronskom jednu sliku, i radi Anin portret, Mihaliov je dolazio samo da slika, i bio
ljubomoran na Vronskog, Vronski prestane sa slikarstvom. Odlue da odu u Rusiju, Ana da vidi sina, a
Vronski da podeli imanje sa bratom. Ljevin oenjen ve tri meseca, ali ne tako srean kako je
zamiljao, Kiti je ukui mogla dobiti sve ta je htela, jednom se posvaali i ona mu ree da je ne voli,
ve voli samo sebe, tek treeg meseca sve dobro krene; On pie knjigu pie o siromatvu u Rusiji ali
ve tri meseca je u besposlici. Pie mu Marija Nikolajevna da mu je brat na samrti, njih dvoje putuju
sutra u Moskvu, on se oseao nesrean jer ga Kiti suvie voli; U bolnici su. Kiti nije mogla da gleda
sve tako prljavo, pospremi sobu, i sad je bolje. Marija Ljevin i Kiti iekuju Nikolajevu smrt, dolazi
svetenik, on sve slabiji. Kiti je trudna. Ana je bila kod mua i Aleksej je iveo kao siroe sa bratom i
stric ih je odgajio, morao se oeniti Anom (njena tetka ga nagovorila), imao samo jednog prijatelja sa
univerziteta, druio se sa efom kabineta i doktorom, imao je prijateljicu Lidiju Ivanovnu koja ga
poseti, on joj se ali, ona kae da e se zajedno starati o Serjoi, Lidija kae Serjoi da mu je otac
svetac a mati umrla. Lidija se udala za bogatog oveka i ostavio ju je posle mesec dana, bila je mnogo
zaljubljena, a kasnije shvati da je zaljubljena samo u Karenjine. Ana alje pismo Lidiji, hoce da vidi
sina, ona je u Petrogaradu. Aleksejeva slubena karijera zavrena, on misli da bolje slui Gospodu,
dobio je premetaj, dobio Aleksandra Nevskog, eli da poradi na vaspitanju svog deteta, Lidija mu
kae za Anino pismo, on pristane da ona vidi dete, ali ga ona odgovori od toga. Serjoi sutra roendan,
ima as iz gramatike. Serjoa u svakoj eni trai mamu i ne veruje u njenu smrt, dadilja rekla da ona
nije umrla, on sa tatom ui napamet stihove iz Jevanelja, otac ga kazni da ne ide kod Naenjke (to mu
je nagrada) jer ne ui dobro, a njega to ne zanima. Serjoa se molio da mu mama doe sutra na
roendan Vronski ode kod brata i kae da Anu smatra svojom enom. Vronski poseti Betsi pa Varju,
bratovu enu, ali ona ne moe Anu primiti, moraju to pre da odu iz Petrograda; Ana neraspoloena,
eli da se vidi sa sinom. Ana ode u svoju bivu kuu, maskira se i puste je, kad ugleda sina, rasplae
se, on sav sretan ljubi je; dolazi dadilja, kae joj da ide, Serjoa se rasplaka, a i ona, zaboravi mu da
mu da igrake, sretne mua. Ana prema devojici ne osea ljubav kao prema Serjoi, gleda Serjoine
slike, dolaze Javin i Vronski, ona pomisli da je on ne voli kao pre. I Vronski se zapita, ona dolazi sa
tetkom Oblonski, on joj brani da ide na operu, ali nema razlog, tj. zbog svog poloaja ali ona toga nije
svesna. Ona ode a kasnije i on; Sretne i mamu i mnogo poznanika; Ona se vrati kui pre kraja, a i on
za njom; Ona mu kae da je ne voli dovoljno, da ovo vee nee nikada zaboraviti bilo je strano.

ESTI DEO

Doli provela leto kod Kiti i Ljevina jer joj mu radi, Varenjka i Sergej Ivanovi su bili u gostima,
Varenjka i Sergej Ivanovi su bili u gostima; Kiti eli da spoji Varenjku iSergeja Kiti i Ljevin priaju
on misli da nije dobar kao brat, ne zna da li bi se mogao ponovo zaljubiti jer je voleo enu pa je ona
umrla. Sergej osea da neto oseti prema Varenjki, on je mislio da e zauvek biti veran Marie, traio je
b takavu kao Varenjka. Dolazi Stepan, i dovodi Vasenjka Veslovskog, Kitin brat od strica. Ljevin
tripuje da je Kiti zaljubljena u Vasneku, nju vrea njegova ljubomora, on joj se izvinjava zato to je
bio ljubomoran. Kreu u lov (Stepan Ljevin i Vasenka). Ljevinu nesrean dan i nita ne pogodi. Ljevin
i Stepan raspravljaju o poloajima seljak gazda. (Zar ovek samo negativno moe biti pravian?)
Ljevin i Laska u lovu, ubio jednu ljuku, pa jos tri za redom, uspean lov ako se ne propusti prva ptica,
stiglo pismo od ene. U kui su Doli Stiva i Ljevin, oni misle da se Veslovski udvara Kiti. Doli ide
kod Ane, Doli se prisea trudnoe i muka, opravdava Anin postupak Dolaze Ana, Veslovski, Vronski,
tetka Varvara (Doli je ne voli) na konjima, Ana se obradovala kad vidi Doli, Ana govori kako je
srena, Doli je voli takvu kakva jeste, a ne onakvu kakva bi trebala da bude. Ana misli da ini zlo
samo sebi. Na malu Anji paze dojkinja i dadilja, Ana ne zna ni koliko joj dete ima zuba, dete se
preziva Karenjina. Pokazuju Doli bolnicu, Vronski pria sa Doli, pita je za Anin poloaj, kae da ga
jedino on razume, oni sad ne mogu nita kocka je baena, vezani su za ceo ivot, imaju dete, ali ga
nervira prezime Karenjin. Vronski je zamoli da kae Ani da trai razvod braka. Ponu ogovarati
Ljevina za rukom, Doli ga brani. Dolazi Ana kod Doli, pita je za Kiti, kae Doli da se to ne prata ali
ne ljuti se na nju. Nema razloga za razvod, ona voli samo Vronskog i Serjou a njih ne moe da spoji,
krene Doli kui, koija kae da je Vronski cicija Kreu izbori, Vronski kae da ide, pomisli da joj sve
moe dati, samo ne muku nezavisnost. Ljevin u septembru ode u Moskvu zbog Kitinog poroaja, ode
u Kain, u skuptinu. Guberniski izbori na kojima su bili plemii, bio je Ljevin, Sergej Ivanovi,
pojavio se Flerov koji je pod istragom pa ga ne putaju, Sergej tumai zakon, svi trae da se glasa oko
toga, Ljevin pokuava da shvati. Oni ele da se zbaci Gubernijski predvodnik, a to e se glasati
kuglicama, ele da Flerovu daju pravo glasa, nova partija je pobedila. Ljevin izbegava Vronskog,
Ljevin vodi razgovor sa spahijom o isplativosti rada, on osea obavezu prema zemlji. Vronski se sree
sa Ljevinom, i kae da mu je drago zbog toga, tu je i Svijaski. Vronski je pitao Ljevina kako to da
nije mirovni sudija, Ljevin je odgovorio da smatra mirovni sud za ludaku ustanovu. Poeli su izbori,
Ljevinu je bilo dosadno jer su ih prozivali a svi su govorili odrekao se. Izabran je Nevjedovski i svi su
iz pobednike partije ruali kod Vronskog. Vronski je oseao da su svi plemii postali njegove
pristalice, oseao je trijumf zbog toga, i to je pomogao znatno da pobedi Nevjedovski, jedino je znao
da nije osvojijo simpatije Ljevina koji je oenjen Kiti, a koji mu je izgovorio masu gluposti. Slavili su,
sa sazadovoljstvom izgovarali nas gubernijski predvodik. Stepan je poslao telegram o pobedi Darji
Aleksandrov. Vronski je u toku slavlja dobio pismo od Ane koja javlja da joj erka jako bolesna, i da
ne zna ta da radi, trai odgovor od njega, brine je to se nije vratio. Prvim vozom je otiao u svoje
selo kod Ane. Ana shvata da Vronski ima prava da odlazi kad hoe a ona nema nikakvo pravo Po
pogledu je shvatila da poinje ohladnelost, ali ona eli da ga zadri i pribojava se ta e biti ako on nju
ne voli, i odluuje da trai razvod i da se uda. Anji je ve ozdravila a Ana je samo obmanula Vronskog
da je ona ozbiljno bolesna, da bi se on vratio. Ana u odsustvu Vronskog uzima morfijum. Ponovo se
raspravljaju oko toga to Vronski mora da odputuje u Moskvu, ona kae da e sa njim. On se osea
kao ovek koga gone, Ana je osetila taj pogled da je to nesrea, zatraila je razvod i preselila se sa
Vronskim u Moskvu.

SEDMI DEO

Oekuje se Kitin poroaj, ona je zadovoljnija s muem u Moskvi jer se ne svaaju. Desio se susret Kiti
i Vronskog kod Marije Borisovne, Kitine kume, sa ocem je ila Kiti. Prvo je osetila kako joj je krv
pojurila u srce, a posle se smirila i normalno priala. Posle je sve ispriala muu i zadobila njegovo
poverenje. Govorili su o novcu, o ivotu na selu, i kako u gradu vie troe. Ljevin se brinuo o konjima,
on je uvek imao novca u banci, a sad vie nema. Ljevin se sbliio sa provesorom Katavasovom,
drugom sa univerziteta. Upoznaje se sa Metrovim kod njega, govori mu da pie knjigu o svom
gazdinstvu, vode razgovor oko radnika u Rusiji, o njegovom poloaju, o teoriji o zaradi, univerzitetsko
pitanje je bilo vrlo vaan dogaaj u Moskvi. Ljevin se zbliavao sa Ljvovim (oenjen Natalijom
sestrom Kitinom), diplomata, govore o vaspitanju dece, idu na koncert. Odlaze na koncert Kralj Lir u
stepi, sree Pescova koji je dokazivao da je umetnost jedna i da dostie vrhunac u sjedinjavanju.
Odlazi kod grofa Bolja, odlazi na sednicu komiteta po svastiku, kui pa u klub, u kome nije bio
odavno, tu su bili Svijaski, Nevjedovski, Sergej, i Vronski, opisuje ta su jeli, pili, priali, zabavljali
se, priali anegodote. Sree Vronskog i pria sa njim o konjima, daje mu do znanja da se Kiti srela sa
njim. Stepan eli da Ljevin upozna Anu i vodi ga, nagovara ga kod nje. Pria mu o njoj, da trae
razvod, hvali je kako je dobroduna, pomae ljudima. Upoznaje se prvo sa Aninom slikom pa sa njom
uivo. Osea se prijatno u njenom drutvu, priaju o vaspitanju o njenom poloaju koji ne krije, osea
prema njoj nenost i aljenje, na rastanku Ana pozdravlja Kiti i trai da joj oprosti i da je razume. Kui
je ispriao Kiti sve gde je bio, a ona se naljutila to je bio kod Ane, on je isto oseao da nije trebao ii
tamo. Anu opet mue sumnje, dolazi Vronski, i ona mu pria ko je bio kod nje, Vronski se pravda Ani,
ona ga opet ispituje, ona je oajna, jer se boji sebe, on je tei, kae da e sve uiniti da bude srena.
Ana osea neki zao duh borbe, koji se nije mogao isterati iz svog srca. Kiti se probudila i poela da
osea nemir, blii se poroaju. Ljevin odlazi po doktora, moli ga da poe sa njim, a ovaj ne uri, pa se
Ljevin unervozio. Kui, Kiti se poraa, Ljevin se boji, mue ga razne misli, trpi taj poloaj
neizvesnosti gubi svest o vremenu, moli se Bogu, sve jako dugo traje... Od jednom se uo vrisak, Kiti
se mui, on ne eli to dete, mrzi sve to se dogaa, eli da prestanu patnje, napokon je Kiti rodila
deaka, ali ona izmuena, srean je i zauen u isto vreme. Posle par dana sreni su zbog deteta oboje,
samo Ljevin osea gadljivost i aljenje, nije to oekivao. Stepan je loe stajao finansijski, plata mala,
prihodi presuili, obeao je sestri da e joj reiti razvod, putuje u Petrograd kod Karenjina.
Razgovaraju o platama, o poloaju zaposlenih, spominju Anu, da on mora reiti njen poloaj, doneti
bilo kakvu odluku, saaliti se nad njom, jer je u uasnom poloaju, ona eli razvod. On kae da ga
ivot Ane uopste ne interesuje, Stepan ga preklinje da rei sve, on ne eli da ispuni obeanje, protivno
je hrianskom zakonu. Doao je Serjoa oporavio se, ide u kolu. Ve godinu dana nije video mamu,
ni uo. Bilo mu je neprijatno da se sretne sa ujakom, koji ga je podseao na majku, odbacivao je misli
o njoj, sreo ga je nasamo i pitao o majci, seali se nje, a on se rastuio i razbesneo. Stepan odlazi kod
gorfice Lidije Ivanovne i upoznaje Landava gde se odigrava nekakva seansa izmedju Karenjina i
Stepana. Sutradan dobi od Karenjina odluan odkaz razvoda. Odnos Ane i Vronskog se pogorava,
ona postaje ljubomorna na opadanje njegove ljubavi, za sve krivi njega, to je razdvojena od sina, on
se protivi Aninoj tienici Hani, to Ana voli vie nju nego svoju erku, Ana odluuje da se vrate na
selo jer e biti srenija. Reila je da ne misli o razvodu, da odmah krenu na selo, ali Vronski e moe
sutra nego za tri dana to je Anu naljutilo, i opet su poeli njeni ispadi, Vronski je rekao dosta, ima
granica strpljenju. Ana tada shvata da je jedini izlaz smrt, sve se time reava i sramota, on e se kajati,
alie, meutim ipak se na kraju pomire, on joj govori da je voli, zato mui oboje sa tim ponaanjem.
Sutradan je stigao telegram od Stive da e jo pokuati za razvod, ali da ima malo nade. Ana stalno
misli da on voli drugu, a on je zapravo prezirem zbog njenog ponaanja. Zamiljala je ta e on oseati
kad nje ne bude, kako e se kajati. Sutradan je dobio paketi od majke, i ignorisao je Anu jer je
nepodnoljiva, a ona je rekla samo vi ete se kajati. On je otiao negde i Ana je otila Oblonskima (a
pre toga mu je napisala pisance da se vrati, i da je ona kriva za sve). Doli se sree sa Kiti, kratko
razgovaraju, Doli prepoznaje u njenom ponaanju da je naroito tuna. Ana misli da je svi mrze, i ona
sve mrzi a naroito Vronskoga. Odluuje da ide za njim i da mu sve kae kako ga mrzi, sve izaziva
odvratnost u njoj, ide na elezniku stanicu. Dok je na stanici misli o svemu, nije ona ljubomorna, ona
je nezadovoljna, stvorio se krug, ona izaziva u njemu odvratnost, a on u njoj mrnju. Seti se Karenjina
i on izaziva u njoj odvratnost, nita nema smisla, kako e Serjoa misliti o njenim muevima kakvo e
novo seanje izmisliti izmeu nje i Vronskog. Vidi seljaka u kaketu koji je nagnut nad tokovima i
uini joj se poznatim iz svog sna, imala je uasan izraz lica. Ne moe da smisli poloaj u kojem ivot
ne bi mogao da bude muenje, sve je obmana. Kad sazna istinu, ta onda? Seti se pregaenog oveka
na dan njenog prvog susreta sa Vronskim, shvati ta treba da uini. Tamo u sredinu da njega kaznim,
da se izbavim od svih i od sebe. Pada pod vagon, odbacuje crvenu torbicu i svea se ugasi.

OSMI DEO

Sergej Ivanovi je izdao knjigu, eka prvi utisak. U krugu njegovih ljudi prialo se o SrpskoTurskom
ratu, o junatvu Srba i Crnogoraca i elji da im se pomogne. Na stanici Vronski odlazi vozom u
dugakom kaputu i crnim eirom, i sreo se sa Stepanom.