1.

UVOD 1

2. SISTEMI ZA UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM 3

3. PROIZVODNI PROCES 5

3.1. Struktura proizvodnog procesa 5

4. MODELIRANJE I SIMULACIJA 7

4.1 Modeliranje i modeli 7

4.2 Raunarska simulacija 9

4.3 Modeliranje i simulacija 10

4.4 Simulacioni proces 13

RAUNARSKI SISTEMI ZA UPRAVLJANJE
5. 17
PROIZVODNJOM
5.1. Softveri za simulaciju proizvodnih procesa 17
STUDIJA O KORIENJU SIMULACIONIH
6. 22
SOFTVERA
6.1. Cilj studije 22

6.2. Uesnici studije 23

6.3. Rezultati studije 24

6.4. Analiza rezultata studije 33

6.5. Zakljuak studije 34

7. METODOLOGIJA SIMULACIONOG MODELIRANJA 36

PREGLED SOFTVERA ZA SIMULACIJU U
8. 47
PROIZVODNJI
9. ARENA 52

9.1. PRIMER: Elektronska montaa i testiranje sistema 53

10. ZAKLJUAK 66

LITERATURA 67

1
Modeliranje i simulacija proizvodnih procesa

1. UVOD

Upravljanje proizvodnjom je problem koji je nastao onog trenutka

kada je grupa ljudi udruila svoje sposobnosti u cilju ostvarenja
proizvodnih rezultata koje su unapred odredili. Kasnije,
poslonjavanje zadatih ciljeva dovelo je do zaetka osnovnih naela
koncepta upravljanja proizvodnjom koji i danas vae. Rezultat
proizvodnih aktivnosti od pre nove ere je ideja o osnovnim fazama
upravljanja: planiranje, priprema, izvrenje, kontrola.

Proizvodnja, kakva je danas poznata, nastala je zahvaljujui

industrijskoj revoluciji u 18. veku. Ve tada su se sprovodile
aktivnosti koje su i danas neophodne za efikasnu i racionalnu
proizvodnju. U livnici Soho, 1800. godine su se mogli nai konkretni
dokazi o istraivanju trita, prognoziranju, planiranju lokacije za
izgradnju livnice, studiju o mogunostima maina, standardima
proizvodnje, planu proizvodnje, standardizovanju komponenti,
raunovodstvu i obuci zaposlenih radnika.

Od tada do danas ideja je ostala ista, dok su se organizaciona

sredstva i tehnike za upravljanje proizvodnjom promenile. Od
usmenih i pisanih naredbi, preko pomonih sredstava za runo
planiranje i kontrolu izvrenja proizvodnih aktivnosti, stiglo se do
sofisticiranih raunarskih sistema za upravljanje proizvodnjom, ime
su znatno porasle mogunosti za pribavljanje, obradu i prenos
podataka, potrebnih za primenu savremenih metoda upravljanja
proizvodnjom.

Razvoj hardvera i softvera omoguio je masovnu i uspenu primenu

raunara u proizvodnji. Do ekspanzije te primene dolo je izgradnjom
koncepta 'Planiranje potreba za materijalom' MRP (MRP je
skraenica od engleskih rei Material Requirements Planning, to
znai 'planiranje potreba za materijalom'). Programski paketi za
upravljanje proizvodnjom, zasnovani na MRP sistemima, na tritu su
se pojavili poetkom 60-ih godina ovog veka, nedugo poto su MRP
sistemi iroko prihvaeni u proizvodnim kompanijama. Iako su pioniri
u eri upravljanja proizvodnjom pomou raunara, MRP sistemi i

2
danas predstavljaju najpouzdaniji i najee korieni softverski alat
za upravljanje proizvodnjom. (Gumaer,1996)

Razmatranje uspenosti primene sistema za upravljanje

proizvodnjom u praksi ukazuje na veliku razliku izmeu potencijala
koje ti sistemi imaju i njihove primene u praksi. Autor J.J. Skivington
smatra da su ovi sistemi u praksi uglavnom neuspeni. Njegovo
miljenje je da je to zbog toga to je u proizvodnim preduzeima
prisutno izvesno nerazumevanje injenice da koncept upravljanja
proizvodnjom koji podravaju sistemi za upravljanje proizvodnjom nije
nov. U naporu da sofisticiraju svoju proizvodnju kompanije najee
zaborave da obezbede efikasno funkcionisanje osnovnih proizvodnih
procesa, to je preduslov za primenu savremenih, raunarskih
organizacionih sredstava.

3
2. SISTEMI ZA UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM

Za realizaciju zadataka upravljanja proizvodnjom koriste se

odgovarajui sistemi, koji podrazumevaju model upravljanja
proizvodnjom, organizaciona sredstva i tehnike.

Model upravljanja proizvodnjom ima ulogu da se na osnovu

strukture otkriju funkcionalne zavisnosti objekata i njihovih
atributa i da se prati vremenski tok prouavanih pojava na
realizaciji uzrok-posledica. Po autoru J.J. Skivingtonu model
upravljanja proizvodnjom moe se prikazati sledeom
slikom.

P R E D V I A NJ E

P L A N I R A NJ E

I Z V R E NJ E

I Z V E T A V A NJ E

Slika 1. Model upravljanja proizvodnjom

Model upravljanja proizvodnjom se sastoji iz etiri faze: Predvianje

Planiranje Izvrenje Izvetavanje. Svaka od etiri faze sadri
sledee elemente:

Predvianje: - predvianje tranje, predvianje prodaje, osnovni

program proizvodnje, osnovni plan proizvodnje;
Planiranje: - planiranje potreba za materijalom, - sastavnica
materijala, - upravljanje zalihama, - planiranje kapaciteta, - planiranje
proizvodnje, - planiranje odravanja;
Izvrenje: - priprema proizvodnje, - lansiranje, - dispeiranje, -
kontrola;
Izvetavanje: - izvetaji za pojedinane elemente, - izvetaji za
integralni sistem.

4
Organizaciona sredstva i tehnike za upravljanje proizvodnjom
odreuju podelu sisitema za upravljanje proizvodnjom na rune i
raunarske. Runi sistemi za upravljanje proizvodnjom se mogu
podeliti na centralizovane i decentralizovane. Raunarski sistemi za
upravljanje proizvodnjom mogu se, dalje, podeliti na:
MRP sistemi
Specijalizovani sistemi (programski paketi koji pomau u
reavanju odreenih problema upravljanja proizvodnjom, npr.
Upravljanje zalihama, odravanje itd. ).
Sistemi za simulaciju proizvodnog procesa.
Ekspertne sisteme za upravljanje proizvodnjom.

5
3. PROIZVODNI PROCES

Proizvodni proces je deo proizvodnog sistema. On obuhvata sve

ono to se dogaa sa predmetom rada, proizvod ili usluga, izmeu
njegovog ulaza u proizvodni proces i izlaska iz proizvodnog
procesa.

Prvo se na proizvodu izvode odreene operacije izrade u irem

smislu te rei. To znai da se menjaju fizika i hemijska svojstva
predmeta rada odnosno dolazi do poveanja upotrebne vrednosti
predmeta rada. Operacije obrade izvode se na mestima rada ili
radnim mestima. Kako se na tim radnim mestima direktno radi na
predmetu rada i tu dolazi do vidljive promene predmeta rada, ta
radna mesta su proizvodna radna mesta. Na njima se direktno
stvara nova vrednost. Taj deo proizvodnog procesa, koji je takoe
proces, ali manjeg obima, zove se rad na proizvodni radnim
mestima. To je samo jedan, ali osnovni, od vie elementarnih
procesa u proizvodnji. To znai da svaki proizvodni proces ima
vie elementarnih procesa, ima odgovarajuu strukturu. (Radovi,
1999)

3.1. Struktura proizvodnog procesa

U toku, a naroito posle izvrenja operacija na proizvodnom
radnom mestu potrebno je izvriti odgovarajuu kontrolu. Najee
je to kontrola kvaliteta. Sve kontrole u proizvodnji ine drugi
elementarni proces kao deo proizvodnog procesa. S obzirom da
se sve operacije izrade (obrade i montaze) najee ne izvravaju
na jednom mestu, potrebno je izvriti odgovarajua premetanja
predmeta rada do sledeih mesta rada. Sva premetanja u
procesu proizvodnje su trei elementarni proces koji se zove
unutranji transport. Najee nije mogue ostvariti potpunu
usklaenost tokova u proizvodnji pa dolazi do odreenog
odlaganja predmeta rada izmeu faza procesa i mesta rada. Ova,
do sada pomenuta etiri elementarna procesa se dogaaju kada
predmet rada postoji i kada se odvija proces izrade. Meutim,
pored njih potrebno je proces proizvodnje postaviti i opremiti tako
da se stalno ostvaruje to je mogue vea zatita oveka na radu i
uopte, sa to je mogue veim preventivnim aspektom. Isto tako,
sredstva za proizvodnju (maine, alati, ureaji, instalacije i pribori)
treba da budu u ispravnom stanju, na potrebnom nivou proizvodne

6
 gotovosti. Na kraju, da bi se proces rada moga odvijati kako treba
valja obezbediti odgovarajue snadbevanje proizvodnje sa
energijom i tehnolokim fluidima. Kao to se vidi svaki proizvodni
proces sastoji se iz sedam elementarnih procesa:
1. rad na proizvodnim radnim mestima
2. kontrola kvaliteta
3. unutranji transport
4. skladitenje
5. preventivna zatita radnika na radu
6. preventivno odravanje sredstava za rad
7. snadbevanje energijom i tehnolokim fluidima

Samo se u okviru prvog elementarnog procesa direktno stvara

nova vrednost. Ostali elementarni procesi uglavnom poveavaju
trokove proizvodnje, produavajui proizvodni ciklus, a time i
rokove isporuke i posloavaju proces proizvodnje. To
posloavanje smanjuje fleksibilnost proizvodnog sistema i u celini
smanjuje nivo organizovanosti radne organizacije. Iz tog razloga
treba pri projektovanju procesa proizvodnje, nastojati da se
potrebe za kontrolom, premetanjem, skladitenjem, zatitiom i
odravanjem eliminiu ili bar svedu na to manju meru. Isto tako
od naina postavljanja procesa proizvodnje u velikoj meri zavisi i
potronja energije i tehnolokih fluida. Zato kod postojee
proizvodnje treba prvo izvriti racionalizaciju samog procesa
proizvodnje, pa tek onda usavravanje elementarnih procesa u
proizvodnji.

7
4. MODELIRANJE I SIMULACIJA

4.1. Modeliranje i modeli

Modeliranje predstavlja jedan od osnovnih procesa ljudskog uma.
Ono je usko vezano za nain ljudskog razmiljanja i reavanja
problema. Kao rezultat procesa koji nazivamo inteligentno ljudsko
ponaanje, modeliranje predstavlja svakodnevnu aktivnost i veliki
deo onoga to nas ini ljudskim, inteligentnim biima. Modeliranje
izraava nau sposobnost da mislimo i zamiljamo, da koristimo
simbole i jezike, da komuniciramo, da vrimo generalizacije na
osnovu iskustva, da se suoavamo sa neoekivanim. Ono nam
omoguava da uoavamo obrasce, da procenjujemo i predviamo,
da upravljamo procesima i objektima, da izlaemo znaenje i svrhu.
Upravo zato, modeliranje se najee posmatra kao najznaajnije
konceptualno sredstvo koje oveku stoji na raspolaganju.

Meutim, u praksi se esto deava da se koriste neadekvatni

modeli, to s jedne strane umanjuje efikasnost, a s druge strane
moe imati katastrofalne posledice bilo u tehnolokom, socijalnom
ili istorijskom pogledu. Imajui u vidu injenicu da proces
modeliranja 'lei' u osnovi svake raunarske simulacije, neophodno
je definisati ovaj proces sa vie panje.

U najirem smislu, modeliranje predstavlja isplativo (u smislu

troskova) korienje neeg (modela) umesto neeg drugog ( realni
sistem) sa ciljem da se doe do odreenog saznanja. Rezultat
modeliranja je model. Model je apstrakcija realnosti u smislu da on
ne moe da obuhvati sve njene aspekte. Model je uproena i
idealizovana slika realnosti. On omoguava da se suoimo sa
realnim svetom (sistemom) na pojednostavljen nain, izbegavajui
njegovu kompleksnost i ireverzibilnost, kao i sve opasnosti koje
mogu proistei iz eksperimenta nad samim realnim sistemom.
Drugim reima, model je opis realnog sistema sa svim onim
karakteristikama koje su relevantne iz naeg ugla posmatranja. To
zapravo znai da u procesu modeliranja moramo izvriti izbor
izmeu onih elemenata i karakteristika sistema koje su od znaaja
za nae istraivanje i koje e biti obuhvaene modelom i preostalih
za nas irelevantnih, koje na model nee sadrati. Stoga i kaemo
da model predstavlja uproenu sliku realnog sistema, te kao takav

8
ne sadri samo objekte i atribute realnog sistema, ve i odreene
pretpostavke o uslovima njegove validnosti. Cilj modela nije,
naravno, da precizno reprodukuje stvarnost u svoj njenoj
sloenosti. Njegov je cilj da uoblii na vidljiv, esto formalan nacin,
ono to je sutinsko za razumevanje nekog aspekta njegove
strukture ili ponaanja.

Modeli su uvek apstrakcija realnog sistema, zbog toga zadravaju

samo one karakteristike originala koje su bitne za svrhu njegovog
izuavanja. Bilo kakav model mora da ostavi po strani itav niz
detalja koji su inae sastavni deo pojave koja se analizira. Tako, na
primer, jedan idealan model sistema nabavke trebalo bi da uzima u
obzir i injenicu da je potranja, izmeu ostalog, i funkcija vremena
u meteorolokom smislu, koje je opet funkcija aktivnosti sunca.
Tesko je meutim pretpostaviti da bi bilo koji ekonomski koristan i
opravdan model uzeo u obzir i ovu injenicu.

Nivo apstrakcije u procesu modeliranja utie na validnost modela,

odnosno na uspenost predstavljanja realnog sistema modelom.
Problem validacije modela javlja se u svakom procesu modeliranja,
a proistie iz injenice da je model uvek pojednostavljeni pogled na
realni sistem koji je predmet posmatranja. Suvie sloeni ili
savreni modeli koji imaju sposobnost da za isti skup ulaznih
veliina proizvode iste izlazne vrednosti kao i relni sistemi, ak iako
su ostvarivi, po pravilu su preskupi i neadekvatni za
eksperimentisanje. S druge strane, suvie pojednostavljeni modeli
ne odslikavaju na pravi nain posmatrani sistem, a rezultati koji se
dobijaju njihovom primenom mogu da budu neadekvatni i pogreni.
Stoga, opredeljujui se za nivo apstrakcije u posmatranju realnog
sistema, potrebno je u odreenom trenutku povui granicu u
realnom sistemu i to tako da rezultujui model to vernije odslikava
posmatrani sistem, ali i da, s druge strane, njegova sloenost i cena
ne budu ograniavajui faktori.

Posmatrajui odnos realnog sistema i jednog njegovog modela sa

slike, moemo zakljuiti da prikazani model nije savren u smislu
kako je prethodno objanjeno. Sa slike se jasno zapaa granica
koja je povuena prilikom kreiranja modela. Nisu uzeti u obzir svi
merljivi ulazi referentnog sistema i model daje izlaze koji se
razlikuju od realnog sistema.

9
 merljivi merljivi
ulazi Realni izlazi
sistema sistem sistema

zadati izraunati
ulazi MODEL izlazi
modela logiki ekvivalent modela
realnog sistema

Slika 2. Realni sistem i model posmatrani kao 'crna kutija'

4.2. Raunarska simulacija

Da bi model bio koristan, od sutinske je vanosti to da se za dati
ogranieni skup njegovih opisnih promenljivih, njegovo ponaanje
moe odrediti na praktian nain: analitiki, numeriki ili putem
eksperimenta, gde se za izvesne, uglavnom sluajne ulaze,
posmatraju odgovarajui izlazi. Ovaj poslednji proces naziva se
simulacija.

Rec simulacija u svakodnevnoj upotrebi moe da oznai vei broj

razliitih aktivnosti, kao na primer: sloene video igre, ispitivanje
uticaja brojnih faktora na let novih modela aviona, deo
eksperimenta u socio-psiholokim istraivanjima itd. Kada re
koriste raunarski strunjaci, organizatori, menaderi ili statistiari,
obino pod simulacijom podrazumevaju proces izgradnje
apstraktnih modela za neke sisteme ili podsisteme realnog sveta i
obavljanje veeg broja eksperimenata nad njima. Posebno nas
interesuje sluaj kada se ti eksperimenti odvijaju na raunaru. Tada
govorimo o raunarskom modeliranju i simulaciji.

4.3. Modeliranje i simulacija

10
 Savremeno modeliranje nezamislivo je bez racunara. U
modeliranju raunari se koriste u dve svrhe: u razvoju modela i u
izvoenju prorauna na osnovu stvorenog modela. Na taj nain,
modeliranje pomou raunara postaje disciplina kojom se mogu
adekvatno i efikasno prikazivati sloeni sistemi i oblikovati i ispitivati
njihovo ponaanje.

Izraz modeliranje i simulacija izrazava sloenu aktivnost koja

ukljuuje tri elementa: realni sistem, model i raunar. Ova se
aktivnost na uproen nain moe predstaviti sledeim dijagramom.

REALNI SISTEM RAUNAR

MODEL

Modeliranje Simulacija

Slika 3. Relacije modeliranja i simulacije

Pod realnim sistemom podrazumevamo ureen, meuzavisan skup

elemenata koji formiraju jedinstvenu celinu i deluju zajedniki kako
bi ostvarili zadati cilj ili funkciju, bez obzira da li se radi o prirodnom
ili vetakom sistemu, i takoe, bez obzira da li taj sistem u
posmatranom trenutku postoji ili se njegovo postojanje planira u
budunosti. Realni sistem je izvor podataka o ponaanju, a ovi se
podaci javljaju u obliku zavisnosti X(t), gde je X bilo koja promenljiva
koja interesuje istraivaa, a t je vreme mereno u odgovarajuim
jedinicama. Drugim reima, realni sistem se moe posmatrati kao
izvor podataka za specifikaciju modela.

11
Model, kao i svaki realni sistem, ima svoje objekte koji se opisuju
atributima ili promenljivim. On je apstraktni prikaz sistema i daje
njegovu strukturu, njegove komponente i njihovo uzajamno
delovanje. S obzirom da se za simulaciju najee koristi raunar
(razmatramo samo taj sluaj), to se pod modelom moe
podrazumevati skup instrukcija (program) koji slui da se generie
ponaanje simuliranog sistema (vremenska serija vrednosti
promenljivih simuliranog sistema). Ponaanje modela ne mora da
bude u potpunosti jednako ponaanju simuliranog sistema, ve
samo u onom domenu koji je od interesa.

Raunar kao trea komponenta ove aktivnosti, predstavlja ureaj

sposoban za izvrenje instrukcija modela, koje ne bazi ulaznih
podataka generiu razvoj modela u vremenu. Raunari, uz razliite
metode i programske alate, omoguavaju pogodan ambijent za
stvaranje sloenih modela i efikasan rad nad njima.

Meutim, pored ovih elementa, panju treba usmeriti i na otkrivanje

i definisanje relacija koje postoje izmeu njih. Modeliranje je proces
kojim se uspostavlja veza izmeu realnog sistema i modela, dok je
simulacija proces koji uspostavlja relaciju izmeu modela i
raunara.

Relacija modeliranja odnosi se na validnost modela. Validnost ili

valjanost modela opisuje koliko verno jedan model predstavlja
simulirani sistem. Proces utvrivanja stepena slaganja podataka o
realnom sistemu sa podacima modela naziva se validacija modela.
Proces validacije je veoma znaajan, jer se na osnovu njega
donose odluke o upotrebljivosti rezultata simulacije, izmeni modela,
izmeni podataka (ulaznih promenljivih, parametara), daljem
nastavku simulacije, ponavljanju simulacije, itd.

Relacija simulacije odnosi se na proveru da li simulacioni program

verno prenosi model na raunar kao i tanost kojom raunar
izvrava instrukcije modela. Pre poreenja stvarnih podataka sa
podacima koje generie raunar (simulator), mora se utvrditi
tanost, odnosno korektnost simulatora. Proces procene korektnosti
simulatora naziva se verifikacija. (Radenkovi, Stanojevi, Markovi,
1999)

12
 MODELIRANJE SIMULACIJA VALIDACIJA

BAZA BAZA
MODELA PODATAKA

EKSPERIMENTISANJE

CILJEVI

Slika 4. Proces modeliranja i simulacije

Na slici su prikazane aktivnosti procesa modeliranja i simulacije sa

bazom modela kao centralnim objektom. Procesom modeliranja se
upravlja na osnovu ciljeva koji se generiu van granica sistema.
Svaki novi cilj inicira aktivnost sinteze modela. Pri sintezi modela se
koristi raspoloivo znanje iz baze modela i bazi podataka. Ove baze
uvaju i organizuju prikupljene podatke o realnom sistemu. Faze
simulacije (eksperimentisanje sa modelom) i validacije slede fazu
izgradnje modela.

Validacija vodi novom eksperimentisanju nad realnim sistemom i

moe da zahteva dodatne modifikacije ili ak odbacivanje i
reinicijalizaciju prvobitnog modela. U tom procesu, kao rezultat
nedostatka podataka u bazi znanja mogu se formulisati novi ili
izmeniti postojei ciljevi. Na kraju, kao rezultat javlja se jedan ili vie
modela koji vode ka ispunjenju eksternih ciljeva (ukoliko proces ne
upadne u petlju iz koje ne moe da izae). Kreirane modele koristi
donosilac odluke. Pored toga, oni se mogu memorisati u bazi modela
i koristiti u nekoj narednoj fazi aktivnosti.

13
4.4. Simulacioni proces
Simulacioni proces je struktura reavanja stvarnih problema pomou
simulacionog modeliranja. On se moe prikazati u obliku niza koraka
koji opisuju pojedine faze reavanja problema ovom metodom
(ivotni ciklus simulacije). Struktura simulacionog procesa nije strogo
sekvencjalna, ve je mogu i povaratak na prethodne korake
procesa, zavisno od rezultata dobijenih u pojedinim fazama procesa.
Broj faza i redosled njihovog obavljanja zavisi od svake konkretne
situacije, ali je ipak mogue navesti jedan opti, ureen skup
procedura.

14
 DEFINICIJA CILJA ISTRAIVANJA

IDENTIFIKACIJA SISTEMA

PRIKUPLJANJE I ANALIZA ULAZNIH PODATAKA

IZGRADNJA SIMULACIONOG MODELA

IZGRADNJA SIMULACIONOG PROGRAMA

VERIFIKACIJA SIMULACIONOG PROGRAMA

ZADOVOLJAV
A

VREDNOVANJE SIMULACIONOG MODELA

ZADOVOLJAV
A

PLANIRANJE I IZVOENJE EKSPERIMENATA

ANALIZA REZULTATA EKSPERIMENATA

ZADOVOLJAV
A

ZAKLJUCI I PREPORUKE

Slika 5. Dijagram toka simulacionog procesa

15
Osnovni koraci simulacionog procesa su sledei:

1. Definicija cilja simulacione studije

Definicija eljenog cilja i svrhe studije: problem koji treba reiti
(oblikovanje sistema, analiza sistema i sl.), granice sistem/okolina,
nivo detaljnosti.

2. Identifikacija sistema
Opis komponenti sistema, interakcija komponenti, nain rada,
veze s okolinom, formalni prikaz sistema.

3. Prikupljanje podataka o sistemu i njihova analiza

Prikupljanje i merenje relevantnih podataka o sistemu, analiza tih
podataka (izbor raspodela nezavisnih slucajnih promenljivih,
ocena vrednosti parametara raspodela).

4. Izgradnja simulacionog modela

Stvaranje konceptualnog modela koji adekvatno opisuje sistem i
omoguava reavanje zadatog problema.

5. Izgradnja simulacionog programa

Izbor programskog jezika ili paketa i stvaranje simulacionog
programa bilo pisanjem programa, bilo automatskim generisanjem
programa na osnovu konceptualnog modela.

6. Verifikacija simulacionog programa

Testiranje simulacionog programa prema postavkama
simulacionog modela (pojedinane procedure, generisanje
sluajnih promenljivih, povezivanje procedura). Ukoliko verifikacija
programa nije dala zadovoljavajue rezultate, potreban je
povratak na korak 5.

7. Vrednovanje (validacija) simulacionog modela

Ispitivanje da li simulacioni model adekvatno predstavlja stvarni
sistem (ispitivanjem podudarnosti izlaza modela i realnog sistema,
analizom rezultata od strane eksperata, analizom osetljivosti).
Ukoliko vrednovanje modela nije uspeno, potrebno je vratiti se
na taku 4 (izmene u simulacionom modelu).

8. Planiranje simulacionih eksperimenata i njihovo izvoenje

Planiranje simulacionih eksperimenata koji omoguuju ispunjenje
cilja studije (plan promene parametara modela, ponavljanje

16
 eksperimenta zbog analize uticaja sluajnih promenljivih, idr).
Izvoenje simulacionih eksperimenata prema usvojenom planu.

9. Analiza rezultata eksperimenata

Statistika analiza rezultata simulacionih eksperimenata. Tokom
analiza rezultata moe se pokazati potreba za dopunom koraka 8
(izvoenje dodatnih eksperimenata).

10. Zakljuci i preporuke

Prezentacija relevantnih rezultata na osnovu kojih se mogu doneti
odgovarajue odluke (izbor konfiguracije sistema, izmene u
sistemu, idr).

17
5. RAUNARSKI SISTEMI ZA UPRAVLJANJE
PROIZVODNJOM

Ubrzani razvoj raunarskog hardvera i softvera uslovio je

prevazilaenje primene runih sistema za upravljanje proizvodnje.
Raunari su postali jedno od osnovnih sredstava za rad u
proizvodnji i predstavljaju najznaajniji doprinos daljem tehnolokom
razvoju. Pored primene raunara u projektovanju i razvoju proizvoda,
rukovanju i upravljanju proizvodnom opremom, numerikom
upravljanju, kontroli procesa, robotskim sistemima, automatskim
skladitima, automatski voenim vozilima itd., raunar ima znaajnu
ulogu i u upravljanju proizvodnjom. Kao alternativa projektovanju i
implementaciji vlastitog informacionog sistema za upravljanje
proizvodnjom, kompanije danas imaju na raspolaganju veliki broj
komercijalnih sistema za upravljanje poroizvodnjom, koji se mogu
podeliti na: MRP sisteme, specijalizovane sisteme, sisteme za
simulaciju proizvodnog procesa i ekspertne sisteme za upravljanje
proizvodnjom.

5.1. Softveri za simulaciju proizvodnih procesa

Prednosti korienja simulacije u proizvodnom menadmentu su
sledee:
- simulacija je relativno veran prikaz realnog sistema
- moe se koristiti za analizu velikih i kompleksnih realnih
problema koji se ne mogu reiti konvencionalnim modelima
proizvodnog menadmenta
- simulacija dozvoljava rad sa bilo kojom raspodelom verovatnoa
- zahvaljujui simulaciji efekti moguih promena u sistemu su
odmah vidljivi
- simulacija doputa 'ta-ako' analize
- simulacija ne remeti realan sistem, to je velika prednost jer je
nemogue eksperimentisati sa pravim fabrikama, bolnicama ili
aerodromima.

Neke od oblasti u kojima se danas primenjuje simulacija su: avio-

saobraaj, gradski saobraaj, distributivni sistemi, planiranje i
upravljanje zalihama, predvianje prodaje, terminiranje
proizvodnje, investiranje, raspored radnih mesta, rasporeivanje
radne snage itd.

18
 Simulacija moe da ima i nedostatke kao to su:
- dobri simulacioni modeli su vrlo skupi
- simulacija ne garantuje nalaenje optimalnog reenja problema
- simulacioni modeli ne daju odgovore bez adekvatnih, realnih
ulaznih podataka
- svaki simulacioni model je jedinstven i obino se ne moe
primeniti na druge probleme

Ovi problemi se danas mogu prevazii upotrebom simulacionih

jezika, poput GPSS, SIMSCRIPT, DYNAMO ili spreadsheet
softvera, kao i korienjem komercijalnih, lakih za upotrebu,
programa kao sto su Witness, Promodel, Arena, Taylor II, AutoMod
itd. Komercijalni softveri za simulaciju proizvodnih procesa su vrlo
rasprostranjeni zbog mogunosti koje imaju u planiranju, simulaciji i
analizi proizvodnje, relativno niske cene i lakoe upotrebe, koja
omoguava i neprogramerima da uspeno izvode eksperimente sa
modelom.

Ovakvi softveri rade u grafikom okruenju na UNIX- radnim

stanicama ili na personalnim raunarima sa UNIX ili Windows
operativnim sistemima. Podravajui sledee operacije:
modelovanje, simulaciju i vizuelizaciju proizvodnog procesa.

Prikazuje se struktura simulacionog softvera SIMPLE++, proizvod

kompanije AESOP.

SIMPLE++ oznaava akronim za rei 'SIMulation in Production,

Logistics and Engineering and its implementation in C++'. Struktura
ovog simulacionog paketa moe se prikazati slikom

19
 Slika 6. Struktura softvera SIMPLE++

U modelu za modelovanje mogue je projektovati izgled

proizvodnog pogona pomou opcija Fiziki objekti i Informacioni
objekti. Fiziki objekti su: maine, konvejeri, linije, skladita vozila,
putevi, kontejneri, palete i delovi. Informacioni objekti slue za
prikazivanje informacionih tokova izmeu svih objekata. Oni mogu
biti metode, generatori, liste i podaci. Pomou osnovnih objekata
mogu se kreirati aplikativni objekti sa svojim dizajnom, funkcijama i
ponaanjem. Na raspolaganju su sledei aplikativni objekti: sistem
automatski voenih vozila, sistem konvejera, procesna industrija,
skladite, personal, upravljanje pogonom, MRP.

Za unoenje raznih pravila za materijalne i informacione tokove,

kao i za donoenje odluka koristi se jezik SimTalk, preko tekst
editora.

Posle projektovanja proizvodnog sistema mogue je startovati

simulaciju. Simulacija se moe izvoditi sa ili bez animacije. Mogue
je primeniti bilo koji ulazni podatak, to je vrlo vano kod
svakodnevnih optimizacija, kao to je terminiranje. Posle
simuliranja procesa daju se statistiki podaci u obliku raznih
dijagrama ili tabela za pojedine delove ili za celu simulaciju.

Modul za vizuelizaciju sadri alate za prezentaciju, grafiki editor i

animaciju. Alati za prezentaciju omoguavaju efektan prikaz
parametara modela i rezultata simulacije. Grafiki editor se koristi

20
za kreiranje slika objekata. Mogu se koristiti i gotovi objekti.
Animacija ide uporedo sa simulacijom i njena brzina se moe
menjati.

Karakteristike softvera za simulaciju proizvodnih procesa:

Korisniki interfejs:
Objektno orijentisano, grafiko okruenje sa prozorima, menijima i
miom, aplikativno orijentisan dijalog i verodostojna provera ulaznih
podataka, korisniki definisani dijalog prozori, upravljanje ekranom
preko zumiranja, 'integrisano radno okruenje': sve funkcije
modelovanja, simulacije i animacije su istovremeno raspoloive,
'inkrementalna opercija' : detaljisanje ili uproavanje modela u
svakom trenutku, 'neproceduralna opercija' : procedura
modelovanja je nezavisna od toka simulacije, on-line
dokumentacija i help funkcije.

Modelovanje:
Veliina modela nije ograniena, 'top-down' i 'bottom-up'
modelovanje, kontrola nivoa parametara, neograniena hijerarhija
modela i strukture procesa, neogranien broj nezavisnih
generatora sluajnih promenljivih, razliite pomone funkcije:
automatsko povezivanje objekata, aktivno pozicioniranje preko
koordinatne mree, skrivanje povezujuih linija itd., spoljna
manipulacija modelom sa drugim programima, osnovni objekti za
materijalni i informacioni tok: maina, skup paralelnih maina, linija,
skladite, traka, vozilo, konvejer, kontejner, generator, metod,
podatak, stohastika raspodela parametara: konstantna,
uniformna, normalna, eksponencijalna, geometrijska,
hipergeometrijska i formule definisane od strane korisnika, fiksni i
od strane korisnika definisani atributi za svaki objekat, grafiki
editor za definisanje i menjanje slike svakog objekat, menjanje slika
za vreme animacije, biblioteka slika sadri razliite ikone za
prikazivanje objekata, vise od 50 matematikih, tekstualnih i
logikih funkcija, SimTalk: jezik sa jednostavnim komandama i
strukturom, globalna ili lokalna kontrola jednog ili vise objekata,
materijalni i informacioni tokovi se mogu modelovati nezavisno.

Simulacija:
Promena modela i parametara u toku simulacije, izbor brzine
simulacije, prikaz korak po korak simulacije, razmena podataka u
toku simulacije, grafiki prikaz vrednosti parametara u toku i posle

21
 simulacije, statistika za totalno vreme simulacije, intervala i
aktuelnog vremena, analiza simuliranog ponaanja.

Animacija:
Slobodna definicija layout-a animacije, promena animiranih slika,
prikaz hijerarhijskog nivoa otvorenih objekata u svakom trenutku,
simulacija moe ii sa ili bez animacije.

Ovaj sofisticiran softver za simulaciju proizvodnih procesa prua i

sledee mogunosti:
- C interfejs povezuje model sa spoljnim C programima, koji mogu
da rade sa podacima poput jezika SimTalk;
- DDE (Dynamic Data Exchange) interfejs omoguuje razmenu
podataka izmeu razliitih programa u toku simulacije. Tipian primer
aplikacije DDE je integracija sa spreadsheet softverom EXCEL u cilju
grafike prezentacije rezultata simulacije za vreme trajanja
simulacije;
- GA je softver koji podrava iterativne optimizacije terminiranja
proizvodnje koristei genetske algoritme. Rezultujui podaci se
prezentiraju pomou Gantovih dijagrama. Ovi dijagrami se mogu
analizirati i menjati i koristiti kao ulazni podatak za sledeu
simulaciju. Postoje dve vrste ovih dijagrama: dijagram zauzetosti
maina i dijagram redosleda izrade proizvoda;
- Mailbox je klijent-server komunikacioni sistem koji obezbeuje
fleksibilnu, direktnu komunikaciju izmeu softvera za simulaciju i
drugih programa u mrei;
- SQL omoguava razmenu podataka sa SQL bazama podataka.
Na raspolaganju je kompletan raspon SQL komandi. Podrane su
najpopularnije baze podataka za Unix sisteme: INFORMIX i
ORACLE.

Softveri za simulaciju proizvodnih procesa se vrlo lako mogu

povezati i sa drugim komercijalnim paketima za proizvodni
menadment: za modelovanje poslovnih procesa, za planiranje
layout-a, za planiranje i upravljanje proizvodnjom, za studiju rada
itd. Takoe, oni se mogu povezivati sa CAD/CAM sistemima i tako
postati deo CIM sistema. (Petronijevi, Radovi, 1999)

22
 6. STUDIJA O KORIENJU SIMULACIONIH
SOFTVERA

Sve vea konkurencija na tritu je rezultirala u sve veem

znaaju za poveanom efikasnou i manjim radnim trokovima.
Simulacija je koristan i esto korien alat koji omoguava
organizacijama da ispituju mogue strategije. Kao rezultat toga,
na tritu postoji obilje simulacionih paketa.

Ova studija daje rezultate o korienju softvera za simulaciju

diskretnih dogaaja koje je sponzorisao Brunel Univerzitet.
Uesnici u studiji su lanovi Grupe za studiranje simulacija
Drutva za operaciona istraivanja Velike Britanije, iz akademskih
i iz industrijskih institucija. Rezultati studije pokazuju tipove
simulacionog softvera koji se najee koristi, koja su najea
polja primene simulacija, uobiajene dobre i loe karakteristike
simulacionih paketa i predloge korisnika za dalje usavravanje
postojeeg softvera.

6.1. Cilj studije

Osnovni cilj studije bio je da ispita softverske zahteve ispitanika,
najea podruja korienih simulacija, i miljenja korisnika o
moguim nainima poboljanja postojeih simulacionih alata radi
boljeg zadovoljavanja njihovih potreba.

Upitnik koji je bio podeljen ispitanicima se sastojao od 9 pitanja,

koja su se odnosila na:
1) vrstu simulacionog softvera;
2) specifikaciju korienih paketa;
3) svrhu upotrebe simulacije;
4) opte misljenje o svakom korienom softveru; i
5) podrujima primene simulacija.
Ostala pitanja su se odnosila na 6) procenu uspenosti
simulacione studije sa stanovita korienog softvera. Konkretno,
korisnici su morali da procene da li se sve eljene karakteristike
posmatranog sistema mogu modelovati. Ispitanici su, takoe,
trebali da saine listu 7) osnovnih mana i ogranienja softvera,
kao i 8) najvanije dobre osobine softvera. Na kraju, trebali su i da

23
navedu 9) najvanije funkcije koje treba ukljuiti u postojee
pakete, a koje po njihovom miljenju nisu bile ukljuene.

Veina pitanja koje se odnose na miljenje o softveru i moguim

nainima za njegovo poboljanje (pitanja 4-9) je zahtevala
odgovore koje su ispitanici sami pruali svojim reima, a ne
izborom izmeu ponuenih alternativa. Verovalo se da e se
ovakvim pristupom izbei uticanje na miljenje ispitanika i da e
se dobiti bolji i objektivniji odgovori. Pored toga, strategija sa
takvim nainom odgovaranja na pitanja je omoguavala
ispitanicima da adekvatno izraze njihovo zadovoljstvo ili
nezadovoljstvo softverom, bez ikakvih sugestija ili ogranienja
koja postavlja upitnik.

6.2. Uesnici studije

Uesnici studije obuhvataju lanove Grupe za ispitivanje
simulacija (grupe sa posebnim interesovanjem) Drutva za
operciona istraivanja Velike Britanije, iz industijskih i akademskih
institucija. Verovalo se da su uesnici ispitivanja bili aktivno
ukljueni u simulacije (rezultati studije su potvrdili pretpostavku)
i/ili imali znaajan interes u simulacijama. Veliki broj akademika sa
univerziteta irom Velike Britanije je uestvovao u studiji, kao i
brojni uesnici iz oblasti industrije koji rade za razne proizvodne,
servisne, savetodavne i istraivake kompanije.

Uesnici studije nisu izabrani ni jednom formalnom statistiom

metodom. Uesnici, za koje se znalo ili verovalo da su redovni
korisnici simulacija, odabrani su namerno. Sa druge strane,
procenat zainteresovanih je bio pristojnih 25% od podeljenih 220
upitnika. Odnos zainteresovanih sa univerziteta i iz industrije je
bio oko 66% prema 33%, iako je u obe grupe podeljen podjednak
broj upitnika. Ne samo to je broj zainteresovanih sa univerziteta
bio znatno vei, nego je i u proseku svaki odgovor akademskog
ispitanika pruao vie informacija nego odgovor ispitanika iz
oblasti industrije. Sve ove injenice mogu dovesti u pitanje
statistiku znaajnost dobijenih rezultata. Ipak, veruje se da
namerni izbor iskusnih ispitanka poveava znaaj i
reprezentativnost dobijenih rezultata.

24
6.3. Rezultati studije
Rezultati studije rezimiraju odgovore dobijene od strane uesnika
studije. Kao takve, treba ih razmatrati sa oprezom, jer je broj
ispitanika relativno mali. Ipak, postoji odreen stepen slinosti u
odgovorima koji se odnose na pitanja o osnovnim
karakteristikama, dobrim i loim stranama softvera, koje mogu da
ukau da se neki rezultati mogu primeniti na vei broj korisnika
simulacija.
U odnosu na korieni softver, 74% ispitanika koristi simulatore, a
u isto vreme 48% ispitanika koristi i simulacione jezike (simulator
predstavlja paket koji radi na osnovu podataka, i u kome ne treba
nita, ili vrlo malo, programirati; dok simulacioni jezik zahteva
odreeno programiranje radi razvoja modela). Analiza
specifikacije korienih simulacionih alata otkriva da, otprilike,
treina korisnika koristi samo jedan softverski alat, druga treina
koristi 2 softverska alata, a ostatak koristi od 3 do 7 razliitih
softverskih alata. Tabela 1 daje prikaz rezultata dobijenih o
korienju odreenih paketa, dok Tabela 2 pokazuje rezultate koji
se odnose na broj korcenih simulacionih paketa. Informacije u
svim tabelama u ovom radu su predstavljene na slian nain.

Tabela 1. Simulacioni paketi korieni od strane ispitanika studije

PROCENAT KORISNIKA
SIMULACIONI PAKET KOJI KORISTE ODREENI
PAKET
Simul8 33.30%
WITNESS 33.30%
Siman/Cinema 22.20%
SIMFACTORY II.5 18.50%
MicroSaint 18.50%
ProModelPC 14.80%
VS7 11.10%
XCELL+ 7.40%
Arena 7.40%
MODSIM 7.40%
SIMULA 7.40%
INSTRATA 3.70%
G.R.A.S.P. 3.70%
WORKSPACE 3.70%

25
 HOCUS 3.70%
Taylor II 3.70%
VS6 3.70%
OPTIMA 3.70%
Process Character 3.70%
PC-model 3.70%
SIMSCRIPT 3.70%
GPSS/H 3.70%
NETWORK II.5 3.70%
SLOOP/TERMINAL 3.70%
Ithink 3.70%
VENSIM 3.70%
Factor/Aim 3.70%
SES/Workbench 3.70%
Extend 3.70%
BATCHES 3.70%

Tabela 2. Broj simulacionih paketa korienih od strane

akademskih ispitanika

PROCENAT KORISNIKA
BROJ KORIENIH KOJI KORISTE ODREENI
SIMULACIONIH PAKETA BROJ PAKETA
1 37.00%
2 29.60%
3 11.10%
4 7.40%
5 7.40%
6 3.70%
7 3.70%

Podaci u vrstama su grupisani na osnovu procenta korisnika koji

su naveli odreene karakteristike softvera. Svaka vrednost (u
odreenoj vrsti) je izraunata u odnosu na 100%, dok se
aritmetika pravila ne mogu primeniti na sve vrednosti u svim
kolonama (zbir vrednosti po kolonama nije 100%).

U odnosu na cilj simulacije, 81.5% uesnika koristi simulacije za

modelovanje realnih sistema, 66.6% koristi simulacije u

26
obrazovne svrhe (51.8% koristi simulacije i za modelovanje
realnih sistema i za obrazovanje), 7.4% koristi simulacije u okviru
istraivanja, a 3.7% koristi simulacije u savetodavne svrhe. Ovi
rezultati pokazuju, to ne predstavlja iznenaenje, da svi
akademski ispitanici koriste simulacije u obrazovne svrhe (66.6%
ispitanika su akademci), a i znaajan broj njih je ukuljuen i u
modelovanje realnih sistema.

Zajedniki elementi u odgovorima koja se odnose na opte

miljenje o korienom softveru su prikazani u Tabeli 3, zajedno
sa procentom korisnika koji su naveli odreene karakteristike
softvera.

Analiza rezultata, koji se odnose na podruja primene simulacija,

otkriva da je proizvodnja veoma dominantna (66.6%). Ostala
podruja primene obuhvataju, npr. zdravstvo, komunikacione
sisteme, uslunu industriju, benzinske pumpe...

Tabela 3. Prikaz optih misljenja korisnika o softveru

Procenat korisnika koji

Funkcije softvera su naveli odreenu
funkciju
Nedostatak mogunosti za
modelovanje/fleksibilnosti 37.00%
Brojne mogunosti za
modelovanje/fleksibilnost 33.30%

Jednostavan za upotrebu 18.50%

Teak za uenje 18.50%
Skup 14.80%
Dobar za poduavanje 14.80%
Jevtin i dobrog kvaliteta 11.10%
Jednostavan za uenje 11.10%
Zastareo 11.10%
Dobar za razvoj modela realnih sistema 11.10%
Dobar grafiki interfejs 7.40%
Jednostavno razvijanje modela 7.40%
Teko se povezuje sa drugim softverom 7.40%

27
 Nedostatak jezikog interfejsa 7.40%
Moan alat 7.40%
Nedostatak dobrog korisnikog interfejsa 3.70%
Prosene mogucnosti za modelovanje 3.70%
Sporo radi 3.70%
Brzo radi 3.70%
Slabe logike mogunosti 3.70%
Jednostavan 3.70%
Dobro automatsko prikupljanje statistika 3.70%
Nedostatak hijerarhijskog/modularnog pristupa 3.70%

Jednostavnost animacije 3.70%

Jednostavan za upotrebu 3.70%
Dobar kvalitet u odnosu na cenu 3.70%
Lak za prezentovanje 3.70%
Lako se dobija kod 3.70%
Neadekvatan grafiki prednji kraj 3.70%
Razvijanje modela dugo traje 3.70%

Tabela 4. Podruja primene simulacija

Procenat korisnika koji

Podruja primene simulacija koriste simulacije u
odreenim oblastima
Proizvodnja 66.60%
Zdravstvo 18.50%
Komunikacioni sistemi 11.10%
Uslune delatnosti 7.40%
Modelovanje redova ekanja 7.40%
Benzinske pumpe 7.40%
Odbrambeni sistemi 7.40%
Poslovna obrada 7.40%
Distribuiranje 7.40%
Sistemi kancelarija 3.70%

28
 Poljoprivredna i oprema za automatizaciju
hrane 3.70%
Hemijska industrija 3.70%
Saobraaj 3.70%
Trgovina 3.70%

Analiza problema statistikih uzorkovanja u

industrijskim studijama 3.70%
Hale za pakovanje 3.70%
Popravka 3.70%
Obrada otpada 3.70%

Tabela 4 ilustruje podruja primene simulacija i procenat uesnika u

odreenoj oblasti.

Na pitanje o uspehu modelovanja, 51.9% uesnika je izjavilo da su

bili u mogunosti da modeluju eljene karakteristike modelovanog
sistema, dok je 48.4% imalo problema zahvaljujui ogranienjima
softvera i njegovoj nefleksibilnosti.

Tabela 5 pokazuje rezultate koji se odnose na glavna ogranienja i

slabosti korienog softvera, ukljuujui i procentualne rezultate
odreenih odgovora, dok Tabela 6 prikazuje odgovore koji se odnose
na najvanije pozitivne karakteristike korienog softvera.

Konano, prikaz karakteristika za koje bi korisnici voleli da su

ukuljuene u simulacioni softver, a koje bi mogle da poboljaju
softver su predstavljene u Tabeli 7.

Tabela 5. Pregled miljenja korisnika o glavnim ogranienjima

softvera

Procenat korisnika koji

Ogranienja softvera su naveli ogranienja
softvera

Ograniene standardne funkcije/fleksibilnost 22.20%

Teak za uenje 14.80%
Skup 14.80%

29
 Neadekvatna pomo pri eksperimentisanju
(potrebni saveti, trajanje eksperimenta,
kombinacije izlaznih faktora) 11.10%
Nedostatak kompatibilnosti softvera 7.40%
Nemogunost analize rezultata 7.40%
Ulazni podaci 7.40%
Zastarelost 7.40%
Visoki trokovi odravanja i obuke 3.70%
Upotreba alarma (sigurnosnih ureaja) 3.70%
Nedostatak pomoi (on-line help) 3.70%
Nedostatak sloenih jezika u paketima 3.70%
Neadekvatna mogunost obrade 3.70%
Neadekvatna grafika preciznost 3.70%
Nedostatak tanosti realnog vremena 3.70%
Loa logika 3.70%
Animacija koja odvlai panju 3.70%
Nema pristupa dogaajima sistema 3.70%
Mala mogunost za razvijanje sopstvenog
korisnikog interfejsa 3.70%
Spor 3.70%
Tekoe u odreivanju vanosti modela 3.70%
Ne moe se prenositi 3.70%
Zahteva veliku strunost 3.70%
Prezentacija rezultata 3.70%
Neadekvatni korisniki interfejs 3.70%
Nije mogue napraviti samostalne izvrne
modele 3.70%

Nemogunost pravljenja modularnih simulacija 3.70%

Paket neobraenih rezultata 3.70%

Potrebno vie realnijih ulaznih veliina 3.70%
Upotreba lanih radnih centara 3.70%
Nedostatak integracije planiranja simulacionih
paketa 3.70%
Inicijalizacija 3.70%

30
Tabela 6. Pregled miljenja korisnika o glavnim prednostima softvera

Procenat korisnika koji su

Osnovne dobre strane softvera naveli odreene dobre
strane softvera
Jednostavno modelovanje 48.10%
Dobra animacija/vizuelne mogunosti 44.40%
Brzina modelovanja 22.20%
Fleksibilnost/povezivanje sa spoljnim kodom 18.50%

Grafiki interfejs 7.40%

Mogunost analiziranja ulaznih i izlaznih
podataka 3.70%
Povezivanje sa drugim paketima 3.70%
Mala cena 3.70%
Jednostavno prikupljanje statistika 3.70%
Interaktivan 3.70%
Promenljiva brzina animacije 3.70%
Modularizacija modela (razvoj odvojenih
modela) 3.70%
Pregled rezultata 3.70%
Mogunost virtuelne realnosti 3.70%
Visoke aritmetike mogunosti 3.70%
Neograniena funkcionalnost pomou C
koda 3.70%

Jednostavno kreiranje koda koji se moe

ponovo koristiti 3.70%
Prenosivost (upotreba na razliitom
hardveru) 3.70%

Tabela 7. Pregled miljenja korisnika o karakteristikama koje bi

trebalo ukljuiti u simulacione pakete

31
 Procenat korisnika koji su
eljene funkcije softvera naveli odreenu eljenu
funkciju softvera
Bolja eksperimentalna podrka 18.50%
Dalji razvoj radi jednostavnijeg uenja i
primene paketa 11.10%
Bolje povezivanje sa drugim paketima 11.10%
Bolja analiza rezultata i prikazanih podataka 7.40%
Dobre standardne funkcije 7.40%
Interni sistem za kreiranje korisnike logike 7.40%
Vea i jednostavnija fleksibilnost 7.40%
Kreiranje i analiza izvetaja 7.40%
Programiranje pomou ikona/pravljenje
grafikih modela 7.40%
Bolja prezentacija modela na ekranu i na
papiru 7.40%

Inteligentni interfejs koji bi savetovao o broju

replikacija, vremenu zagrevanja 3.70%
Virtuelna stvarnost 3.70%
Potpuna tanost u odnosu na fiziki svet 3.70%
Animacija u realnom vremenu 3.70%
Dobre mogunosti razvijanja sopstvenog
korisnikog interfejsa (za kreiranje
podsimulatora) 3.70%

Pristup dogaajima sistema 3.70%

Mogunost za prikupljanje statistika 3.70%
Bolji grafiki korisniki interfejs 3.70%
Bolje statistike mogunosti 3.70%
Dodatni blokovi za podrku raznih podruja
primene 3.70%
Samostalni izvsni modeli 3.70%
Mogunost optimizacije 3.70%
Analiza vremenskih serija 3.70%
Biblioteka modela koji se mogu ponovo
koristiti 3.70%

32
 Provera potpunosti 3.70%
Multimedijalne mogunosti 3.70%
Interaktivno rukovanje parametrima za vreme
vrenja eksperimenata 3.70%
Intervali poverenja 3.70%
Testiranje hipoteza 3.70%
Grafiki prikaz rezultata simulacje 3.70%
Mogunost izvrenja IF/THEN/ELSE naredbi 3.70%

Mogunost tampanja jednom komandom

svih parametarskih vrednosti, specifikacija 3.70%
objekata i putanja/logika u okviru modela

Mogunost poreenja odgovora na pitanja

kao to su gde se mogu pronai informacije o 3.70%
datom atributu

6.4. Analiza rezultata studije

Rezultati studije prikazani u dosadanjem tekstu otkrivaju
interesantne trendove u korienju simulacionih softvera, a na
koje su ukazali uesnici studije. Kada je u pitanju vrsta korienog
softvera, vie od tri etvrtine korisnika koristi simulatore, a
polovina od njih koristi i simulacione jezike u isto vreme. Razlog
za ovaj visoki procenat uesnika koji koriste i simulatore i
simulacione jezike je injenica da dve treine korisnika koristi vie
od jednog simulacionog paketa (pa ak i do 7). Mnogi uesnici
studije kombinuju obrazovne, istraivake i projekte iz stvarnog
ivota, i to su, pre svega, akademci koji su, verovatno, pribavili
veinu ovih softverskih alata uz odreeni popust. Sa druge strane,
korisnici iz oblasti industrije ee koriste fleksibilnije simulacije i
jezike opte svrhe, imaju manje alata na raspolaganju, i obino
moraju da plate punu cenu paketa.

U odnosu na cilj simulacije, interesantno je da je vie od 80%

ispitanika koristilo simulaciju za modelovanje realnog sistema, to
ukazuje da su mnogi od akademskih uesnika ukljueni u
istraivake aktivnosti i rade na projektima iz stvarnog ivota

33
(kako oni predstavljaju veinu ispitanika). Simul8 i WITNESS su
najee korieni paketi, a zatim sledi Siman/CINEMA. Svi ovi
paketi su simulatori sa razliitim stepenima fleksibilnosti i
odreenim mogunostima za dodatno programiranje.

Opte miljenje o korienom softveru pokazuje da se glavna

primedba korisnika odnosi na to da softveri imaju malu
fleksibilnost i mogunosti za razna modelovanja (iako, u isto
vreme neto manji procenat korisnika izraava suprotno miljenje,
tj. da paketi imaju velike mogunosti i fleksibilnost). Znaajan
procenat ispitanika je miljenja da je softver uopte jednostavan
za primenu, ali teak za uenje. Neto manji procenat ispitanika
misli da je softver obiman, ali dobar za uenje.

Analiza podruja primene simulacija otkriva da je proizvodna

oblast dominantna (66.66%). Drugo bitno podruje primene je
zdravstvo (klinikim tretmanima), a zatim u komunikacionim
sistemima. Pored ovih oblasti, ispitanici koriste simulacije u
uslunim delatnostima, benzinskim pumpama, sistemu odbrane,
redovima ekanja, modelovanju poslovne obrade i distribucije,
kao i u nekim drugim manje bitnim oblastima.

Osnovna ogranienja softvera obuhvataju ogranienu softversku

fleksibilnost, tekoe u uenju i visoku cenu softverskih paketa.
Ostali znaajni problemi ukljuuju neadekvatnu kontrolu u
eksperimentisanju, malu kompatibilnost softvera, nedostatak
mogunosti za analizu rezultata, probleme sa unosom podataka i
zastarelost softverskih paketa. Primedba o nedostatku
fleksibilnosti je, verovatno, uzrokovana time to vecina ispitanika
koristi simulatore, za koje se veruje da su manje fleksibilni od
simulacija i jezika opte namene.

Kada su u pitanju dobre strane softvera, oigledno je da je

najvanija karakteristika jednostavan razvoj modela (iako, u isto
vreme ispitanici misle da je softver teak za uenje). Skoro
polovina ispitanika smatra da su animacija i vizuelne mogunosti
vane osobine simulacionih paketa. Ostale bitne pozitivne
karakteristike su brzina modelovanja, fleksibilnost i grafiki
interfejs.

eljene osobine za koje bi ispitanici voleli da su ukljuene u

softver znatno variraju zavisno od grupe ispitanika, to pokazuje
da elje veoma zavise od individualnog ukusa i ocekivanja. Neke

34
od najee pominjanih karakteristika su bolja eksperimentalna
podrka, bolje mogunosti povezivanja sa drugim paketima i dalji
razvoj koji ce omoguiti lake uenje paketa. Manji procenat
uesnika bi eleo da paketi pruaju bolju analizu rezultata,
poboljane standardne operacije, interne sisteme za kreiranje
korisnike logike, veu fleksibilnost, veu mogunost analiza
rezultata, programiranje pomou ikona i bolje predstavljanje
modela. Postoji jo nekoliko desetina drugih poeljnih osobina
koje je navelo manje od 4% ispitanika, to je uglavnom posledica
naina odgovaranja na pitanja koji je uesnicima omoguio da
iznesu line poglede i stavove.

6.5. Zakljuak studije

Predstavljena studija o korisnicima simulacionih softvera otkriva u
kom obimu su korisnici, koji su uestvovali u ovoj studiji,
zadovoljni softverom i kako bi oni voleli da se taj softver pobolja.
Opta analiza svih dobijenih rezultata pokazuje da je softver koji
koriste ispitanici, pre svega, jednostavan za upotrebu i da ima
dobra vizuelna svojstva, ali da je suvie ogranien za sloenije
nestandardne probleme, da je preskup i da nije u mogunosti da
prui adekvatnu kontrolu pri eksperimentisanju. U druga otkrivena
ogranienja spadaju teko uenje paketa, mala softverska
kompatibilnost, nedostatak mogunosti za analiziranje rezultata,
nepostojanje sloenih jezika ukljuenih u pakete...

Najdominantnija oblast primene simulacija je proizvodnja, iako se

ini da se simulacije mogu uspeno koristiti i u drugim oblastima.
Brojne su funkcije koje su uesnici zahtevali, a koje se uglavnom
odnose na veu pomo u eksperimentalnom dizajniranju (koje se
odnose, npr. duina trajanja eksperimenta ili kombinacija ulaznih
faktora koji se koriste za odreeni eksperiment), paketi koji se
lake ue i koriste i poveana kompatibilnost softvera (laka i
bolja integracija sa drugim paketima, kao to su alati za
upravljanje bazama podataka). Ostale traene funkcije su bolja
analiza izlaznih rezultata, vea fleksibilnost i mogunost grafikog
modelovanja.

Miljenja korisnika o softveru se mogu lepo ilustrovati sledeim

komentarom jednog od ispitanika:

35
'Ne moe se menjati konfiguracija, zbog ega je pakete teko
dobro iskoristiti u problemima koji se i malo razlikuju od onoga to
je dizajner imao u vidu. Izgleda da je poeljno kombinovati
jednostavne simulacione pakete sa fleksibilnou koju pruaju
simulacioni jezici. To bi ustvari znailo, jedno objektivno
orijentisano okruenje namenjeno simulacionim aplikacijama, ali i
koje je dovoljno otvoreno za mogua proirenja. DEMOS,
SimObject i SIMPLE++ su dobar pokazatelj ta se moe uraditi,
ali pravi napredak u ovoj oblasti e biti uinjen kada se takvo
okruenje povee sa vizelnim programskim alatima.'

Oigledno je jedan paket ne moe sam da obuhvati sve eljene

funkcije, da je u isto vreme jednostavan za uenje i primenu, da je
jevtin, da ime odline grafike mogunosti, da je veoma
fleksibilan, a da ima inteligentne funkcije za eksperimentalni dizajn
i analizu reultata. Ipak, eljene funkcije koje su naveli ispitanici
mogu biti koristan indikator potreba korisnika. Ove potrebe mogu
biti korisne za stvaraoce softvera kako bi bolje razumeli zahteve
muterija i kako bi poboljali simulacioni softver, pruajui mu
veu fleksibilnost postignutu sa manje truda pri modelovanju.

7. METODOLOGIJA SIMULACIONOG MODELIRANJA

Simulaciono modeliranje je slino drugim inenjerskim

disciplinama. Zahteva obuku i iskustvo da bi se postalo
kompetentan, i nije lako i jednostavno kao to mnogi ljudi veruju.
Koliko je nauka s jedne strane, toliko predstavlja i umetnost sa
druge. Da bi se bilo efektivan modelar nije neophodno imati
diplomu iz simulacije, industrijskog inenjerstva, ili neke druge
sline discipline, ali postoji odreena metodologija predstavljena u
daljem tekstu kroz nekoliko koraka koju treba primeniti.

Mnogi lanci i knjige su napisani o razliitim aspektima umetnosti

simulacionog modeliranja procedure za uspenost projekata,
pogodne menadment tehnike, razlozi zbog kojih projekti
propadaju i ne realizuju se, izbor softvera itd. Vrlo esto, novi
modelari jednostavno izaberu softverski paket za simulaciju i
krenu da projektuju simulacioni model. Umesto toga, potrebno je
prvo prouiti sledeu metodologiju, ili neki slian skup instrukcija,
koji u kombinaciji sa zdravim razumom i rasuivanjem stvara

36
 dobru osnovu za donoenje mudrih odluka im se pone
simulaciono modeliranje.

Ova metodologija simulacionog modeliranja bazira se na 12

koraka, faza. Ne postoji nita magino oko broja 12, moe biti
predstavljena i kroz 10 ili 15 koraka. Ono to je bitno, je
predvieni redosled procesa i da sadraj svake faze bude
ostvaren. (Banks, Gibson, 1996)

1. Definisati problem
Moda najvaniji, ali najee zaboravljeni i zanemareni aspekt
simulacionog modeliranja je precizno definisanje problema koji
treba biti reen. Najvea zabluda onih koji nisu upoznati sa
simulacijom je da jednom izgraen model ima mogunost
reavanja i davanja odgovora na bilo koja i sva mogua pitanja
konkretnog simuliranog sistema. Kao i druge kompjuterske
aplikacije, simulacioni model moe da radi i simulira samo ono za
ta je projektovan, i totalno je nepraktino da bude dizajniran da
radi sve. Zbog svega toga, paljiva ogranienja dizajniranog
modela, obim i nivo detaljnosti modela su krajnje kritini. Dobar
nain da se pone je sastavljanje liste pitanja na koja e model
dati odgovore. Malo konkretnije, na primer, kolika je maksimalna
duina korienog akumulacionog konvejera?, pre nego pitati
Koliko veliki sistem treba da bude?. Pitanja trebaju biti odreena i
konkretna. Jo jedan primer boljeg formulisanja pitanja je, Koliko
linija za sortiranje je u upotrebi?, pre nego Da li je potrebno 10
linija za sortiranje?.

Poto je sastavljena lista svih pitanja, treba ih svrstati u dve

grupe:
kljuna pitanja, ona na koja model mora biti u mogunosti da
da odgovore;
dopunska pitanja, pitanja na koja bi bilo poeljno da model
da odgovore.
Klasifikacija pomae usredsreenje na konstrukciju modela, i
govori modelaru ta bi moda moglo biti izostavljeno u sluaju
kada je neophodno ispotovati vreme ili budetska ogranienja.

Za vreme ove faze, suzdrite se od osuivanja dok sistem bolje

ne razumete, upoznate. Izbegnite iskuenje da utiete na pitanja

37
ako verujete da ve imate odgovor, ili razmatranja da li je taj
aspekt sistema nebitan ili nepovezan sa reenjem problema.
Takoe je od pomoi u ovoj fazi kvantifikovati oekivane koristi
od dobijanja odgovora na svako pitanje. Ovaj proces e pomoi u
sastavljanju liste pitanja i to onih stvarno bitnih. Previe pitanja
vodi ka velikom i glomaznom modelu koji bi bilo teko konstriusati,
vrednovati i koristiti.

Vano je reiti pravi problem. Ako definisan model ne daje

odgovore na kljuna pitanja, projekat moe u startu biti osuen na
propast iako je model bio dosledan. Moda e biti potrebno
ponovo se vratiti na ovaj korak, posebno posle druge i tree faze,
da bi se uverilo da je model i dalje fokusiran na prave aspekte
problema.

2. Razumeti, poznavati sistem

Posle definisanja problema koji treba da se rei, sledei korak je
detaljno razumevanje sistema ili objekta koji se simulira. Ne
moete modelirati ono to ne razumete, je vrlo jednostavan
aksiom, ali je esto ignorisan pogotovo od neiskusnih modelara u
njihovoj urbi da se konstruie osnovni model. Vanost ovog
stava ne moe biti prenaglaena.

Ponite sa obilaskom postrojenja. Ako sistem ne postoji nego se

nalazi za sada samo u graevinskom projektu obiite slina
postrojenja, i napravite detaljni pregled izgleda postrojenja ili
dizajnirajte skice sa nekim ko je za to zaduen. Sastavite listu
komponenti sistema: maine, lokacija skladita, baferi ili linijske
lokacije i njihove veliine, lokacije alata, kritini resursi, prenosne
jedinice materijala, mainski operatori, roboti, i operatori za
odravanje.

Razvijte razumevanje operativnih karakteristika sredstava, kao to je

procesna logika, pravila rasporeda, operativni rasporedi i prekidi,
interakcija izmeu obrade i manipulacije materijala. Priajte sa
supervizorima ili operaterima, postavljajte pitanja, i na osnovu svega
toga sastavite dokument Opis operacija sistema. Ako je mogue,
neka supervizor pregleda i iskomentarie dokument.

38
Nakon obilaska objekata i sredstava uzmite CAD crtee ovog
sistema. Oni e pomoi u razumevanju sistema i u postavljanu okvira
za potrebna problematina pitanja. Takoe, crtei mogu biti
iskorieni kao baza za razvoj animacije modela.

Na kraju, treba ukljuiti zdravu logiku: Da li postoji dovoljno

poznavanja svih aspekta sistema bitinih za odgovore na kljuna
pitanja? Na primer, ako se pitanje odnosi na zavrno vreme
narudbine u distribucionom centru, a sama procedura izdavanja
narudbine i koliine izlaznih proizvoda vam nije kompletno jasna, u
tom sluaju mora se posvetiti jo vremena prouavanju sistema.

3. Determinisati ciljeve
Poto je u prethodnoj fazi razraen sistem koji treba biti simuliran,
sledei korak je planiranje simulacionog projekta, i to ga zapoeti sa
postavljanjem eksplicitnih ciljeva projekta. Ovo je vrlo usko povezano
sa tim na koja pitanja model treba da da odgovore, i moda bi trebalo
ponavljati i vraati se na to svrstavanje pitanja sve dok nisu
konzistentna i prihvaena od menadmenta. Cilj modelara bi bio da
limitira veliinu i potencijale modela samo na one traene za ciljeve
projekta i kljuna pitanja. Kao i kod drugih kompjuterskih aplikacija,
zahtevani napor za izgradnju i validaciju modela raste proporcionalno
prema zahtevima, potrebama.

Na poetku treba odluiti koji scenario e biti simuliran: npr. dan

maksimalnog optereenja, ili proseni dan bez neki neprihvatljivih
uslova, ili treu smenu na kraju meseca. Upotrebite normalne
operativne cikluse postrojenja tako da moete determinisati duinu
vremenskih perioda za bilo koji scenario. Na primer, ako je va cilj da
determiniete zahtevani kapacitet maksimalnog optereenja, to je
tipian simulacioni zahtev, onda treba da prouite podatake iz
prolog perioda i tu da utvrdite koji je najoptereeniji dan i da
ograniite simulirani scenario na smene tog dana. Ovo e takoe
zahtevati i napore prikupljanja podataka, to e ovde biti
predstavljeno kao faza osam. Dopunski scenario moe biti specifian,
ali treba biti svestan injenice da svaki novi scenario zahteva paljivo
preispitivanje sposobnosti i obima modela, kao i mogunost unoenja
skupa novih ulaznih podataka.

39
Sledee, odrediti koji kriterijum vrednovanja e biti korien pri analizi
rezlutata modela. Koje su kljune merne jedinice performansi? Kakvo
reavanje je zahtevano svrsishodno nameri korienja od strane
menadmenta? Jo jednom, razdvojite to sve u dve kategorije,
zahtevano i poeljno, mada neke merne jedinice mogu zahtevati
dopunska znaenja kompleksnosti modela i u tom sluaju mogu biti
nepotrebne.

Na kraju, rezimirajte ciljeve projekta u pisanom obliku i dajte na uvid

svima koji su ukljueni na odnosnom projektu. Budite sigurni da su
svi saglasni u potpunosti sa njima. Ako nije tako, zadrite se na
ovome i razluite i razreite razliita oekivanja ili rizikujete
verodostojnost modela, a samim tim i neizostavno i kasniji uspeh
projekta.

4. Nauiti osnovno
Iako je preporuljivo da se pozabavi sa ovom fazom pre preuzimanja
specifinog simulacionog projekta, veina nalazi da je lake zavriti je
ako su motivisani sa postojanjem realnog problema koji treba reiti.
Ovo bi se moglo nazvati usputno uenje. Ako ste jedan od takvih,
onda budite sigurni da ste odvojili sebi dovoljno vremena u vaem
projektnom rasporedu u okviru koga morate sprovesti ovu fazu.

Postoji vie naina na koje se moe sprovesti ovaj zahtev. Moete

dobiti i prouiti jedan ili vie od mnogo dostupnih tekstova. Moete
pohaati polazni kurs na godinjim simulacionom konferencijama ili
moete pohaati od jednodnevnog do trodnevnih kurseva koji se
odravaju na institutima i fakultetima industrijskog inenjerstva. Ako
postoji vei broj ljudi u kompaniji koji treba da naui i upozna neke
osnove simulacionog modeliranja, moda bi ak bilo ekonominije
organizovati kratki kurs u samoj kompaniji.

5. Potvrditi da je simulacija pravi alat

Kako se zavri sa prva etiri koraka ove metodologije treba malo
pauzirati pre nego se nastavi i zapita da li je simulacija pravi nain za
reavanje ovog problema? Postoje i drugi alati i to ak moda manje
skupi ili bre dostupni. Tu bi mogli svrstati statistiki tabelarni model
ili zatvorenu formu analitikih reenja korienu uz odreene oblike

40
matematikog programiranja. Sa praktine take gledita, simulacioni
modeli ne obezbeuju optimalno reenje, oni jednostavno izvetavaju
o stanju performansi sistema za odreeni uneti skup uslova koje
korisnik unese. Korisnik je taj koji mora da vodi simulacione
eksperimente i analize do dobijanja prihvatljivog reenja ili odgovora.

Kljuni atributi problema koji iskljuuju korienje ovih drugih tehnika

reavanja podrazumevaju kompleksne sistemske interakcije i
dinamiku sistema. Uzajamna dejstva izmeu komponenti sistema je
teko predstaviti u ogranienom osnovnom setu jednaina
neophodnih za matematiko programsko reenje. Elementi sistema
koji uzajamno deluju i menjaju se tokom vremena, i ije vremenski
promenljivo ponaanje je bitno uhvatiti, su teki za predstaviti u
spreditu ili drugoj statistikoj tehnici reavanja to generalno
obezbeuju samo srednje vrednosti reenja mernih jedinica.

Ako niste sigurni koju tehniku reavanja da izaberete, razmotrite

traenje konsultantske pomoi koja bi vam pomogla da se odluite.

6. Pridobiti podrku menadmenta

Ovo je jo jedan korak koji deluje kao oigledan, ali je jako esto
zanemaren i preskoen u urbi da se napreduje po pitanju rada na
projektu. Mora se pridobiti potpuna podrka od menadmenta na
poetku projekta, ili e menadment biti nevoljan da prihvati rezlutate.
Ako rezlutati nisu upotrebljeni, simulacioni projekat e biti
okarakterisan kao promaaj.

Kljuna komponenta ovog koraka je obrazovanje. Menadment u

veini kompanija ima malo ili nikakvo iskustvo sa simulacionim
modeliranjem. Mnogi menaderi e imati krajnje nerealna iekivanja
u pogledu procesa, i to najee u vezi sa rasporedom projekta i sa
obimom i mogunostima modela. Prvi korak ka dobijanju podrke od
menadmenta je pomoi im da razumeju sam proces i ustanoviti
razumna oekivanja od projekta.

Ponite sa generalnim opisom kroz vraanje na ciljeve projekta,

vremenske okvire, obim modela, pitanjima na koja treba dati
odgovore, i vrednostima performansi koje e biti koriene.
Obezbedite i sve pozadinske informacije o procesu. Diskutujte ta
modeli mogu, a ta ne mogu da rade. Tehnika koja je esto od

41
pomoi je upoznavanje sa najboljim i najintersantnijim delovima
slinog projekta neke druge kompanije - ta je naueno, koliko je
vremena bilo potrebno, i bilo koji komentari menadmenta koju su
prikladni.

Drite redovne, ali kratke, sastanke sa menadmentom da bi bili

informisani o progresu. Za one menadere koji nisu slobodni da
prisustvuju sastancima, prosledite kratke skripte obraenih kljunih
tema. Kada je model zavren i verifikovan, ukljuite menadment u
proces analiziranja, da budu aktivni u procesima otkrivanja i
odluivanja. Imajui uee samim svojim prisustvom ovim
predavanjima, stei e uvid u proces i razumeti i deliti uee u
rezultatima.

Pridobijanje podrke menadmenta je kontinualni zahtev, ne dogaa

se samo jednom npr., na poetku rada na projektu. Teoretski,
simulacioni modeli se rade da bi dali odgovore na teka i kljuna
pitanja, pitanja za koja menadment ima velika interesovanja.
Menaderi to su vie ukljueni, vie e ceniti proces i vie e nauiti
iz projekta.

7. Nauiti softverske alate za simulaciju

Napraviti izbor iz ogromne dostupnih softvera za simulaciju
diskretnih dogaaja je zbunjujue za novajlije u ovim oblastima.
Predlog bi bio da se nastavi u ovoj fazi na krajnje staromodan
nain i to sa sagledavanje ne vie od 50 siimulacionih softvera koji
su predstavljeni u Priruniku za kupovinu simulacionih softvera
(Simulation Buyers Guide). Da li nam treba specijalizovan
proizvodni softver ili traimo simulacioni jezik? Da li nam treba
softver za terminiranje ili softver za procesnu kontrolu? Da li nam
je potrebna animacija, i ako jeste, da li je neophodno da bude 3D?

Kada suzite izbor na otprilike 5 moguih softvera koristei pitanja

kao gore navedena, i druga prigodna vaoj situaciji, onda se
koncentriite na razmatranja koja se tiu ulaznih mogunosti,
procesnih mogunosti, izlaznih mogunosti, simulacionog
okruenja, podrke i trokova. Svako od ovih razmatranja
ponaosob otvara jo dosta dopunskih.

42
 Tanost i detaljnost mogu biti od velikog znaaja.
Mone sposobnosti softvera mogu da uine porast
produktivnosti simulacionog modelara.
Koiristite najveu brzinu koju moete da priutite, jer je vei
troak vremenski zastoj i ekanje u radnom vremenu modelara.
Sataviti listu sa stavkama za i protiv.
Implementacija i mogunosti su ono to je bitno.

Glavno pitanje koje se odnosi na ovo je: Koji simulacioni paket je

onaj pravi? Pri kupovini softvera, dobra je ideja uraditi sledee:
Dati prodavcu simulacionog softvera da rei malu verziju
vaeg problema
Traite karakteristike koje mogu da potvrde mogunosti i
ogranienja softvera
Traite miljenje konsultanata koji koriste nekolicinu softvera
Traite miljenja kompanija sa slinim aplikacijama
Poseujte sastanke korisnikih grupa i godinje simpozijume
Pohaajte kurs obuke korienja softverskog paketa

8. Determinisati koji podaci su potrebni, a koji dostupni

Postoji vie vrsta podataka koji se koriste u simulaciji. Ovo
ukljuuje vremenski zasnovane podatke kao to su meudolazno
vreme, stepen zahteva, vreme utovara, vreme istovara, vreme
obrade, vreme zastoja, vreme popravki, i vreme transporta. Druge
vrste podataka korienih u simulaciji podrazumevaju delimine
inspekcije zastoja, posebne zahteve svake maine i podatke
posebne za svaki tip odreenog dela.

Problemi sa podacima se javljaju kada imamo male uzorke, zbirne

podatke, kvalitativne podatke, prosene veliine ije vrednosti
samo nagaamo, i podatke predstavljene u pogrenom formatu
(npr. prologodinje podatke umesto ovogodinjih podataka ili
narudbene umesto otpremnih podataka).

Izvori podataka podrazumevaju direkto praenje, istorijske

podatke i podatke iz vremenskih studija, i automatizovane
podatke. Ali vrlo esto automatizovani podaci mogu da budu

43
netani (Prazan hod maine je zato to je iskljuena ili zbog toga
to je radnik koji je opsluuje otiao na ruak?). Ponekad, podaci
iz slinih sistema mogu biti iskorieni, ali izvoditi zakljuke iz
ovakvih izvora moe biti rizino.

Drugi izvor podataka je procena operatera. Ali, oni su najsumnjiviji

jer ljudska procena je krajnje oskudna i loa. Tu su zaboravljene
ekstremne vrednosti i naglaena je sadanjost.

Specifikacije i tvrdnje prodavca su jo jedan izvor. Mada ipak, one

mogu biti visoko optimistike, npr. pouzdanost sistema moe biti
precenjena.esto je sluaj da ne postoje nikakvi podaci.
Razmatrani sistem se nalazi u fazi dizajniranja i sistem ne postoji.
Druga mogunost je da su prikupljani neodgovarajui podaci.

Postoje tehnike koje treba koristiti kada ne postoje nikakvi ili

nedovoljni podaci. Na primer, ako je osnovni proces stvarno
sluajan, pod odreenim optim okolnostima, eksponencijalna
raspodela moe dati rezultate.

9. Razvijanje pretpostavke o problemu

Glavna briga je uspeno ostvarenje ove faze, i to iz mnogo
razloga. Na primer, pretpostavke ukljuuju odgovarajui sistem
ogranienja. Ako su granice prevelike, dodatno vreme i trokovi
onemoguie zavrenje simulacije. Ako su granice premale,
pitanja koja su postavljana u vezi simulacije mogu ostati bez
odgovora. Slino tome, kompleksnost simulacionog modela treba
biti determinisana. Kompleksnost treba biti dovoljna da odgovori
na postavljena pitanja, ali nita vie od toga.

Sa druge take gledita, pretpostavke su bitne na kraju simulacije.

Nezavidan je poloaj biti napadnut kritikama na kraju simulacije,
da je reen pogrean problem. Takav kriticizam moe biti
zaustavljen ukazivanjem na pretpostavke koje su bile prihvaene
na poetku projekta.

Najbolja situacija je imati kompletno slaganje sa pretpostavkama i

verifikovati da su pretpostavke bile tane uporedo sa progresom

44
 simulacije. U sluaju razliitog miljenja, moe biti neophodno
pregovarati sa vremenskim produenjem ili dodatnim resursima u
cilju zavretka simulacije.

10. Determinisati izlaze potrebne za reenje formulisanih

problema
Postoji mnogo moguih izlaza, ukljuujui kompletne rezlutate
rada, broj uesnika, korienje, vreme procesa, broj poslova koji
kasne i vreme tog kanjenja, su samo neki spomenuti. Mogu biti
prezentovani kao odgovori na sledea postavljena pitanja:
Hoe li sistem zadovoljiti zahteve obrade materijala?
ta se deava u periodoma maksimalnog opterenja?
Koliko je vreme ponovnog uspostavljanja rada nakon
kratkoronih zastoja koji uzrokuju uska grla i ekanje?
Koliki je kapacitet sistema?
Ako se pojave problemi, ta je njihov uzrok?

Ali svrha je razumevanje, ne samo cifre. U daljem radu, ovo

razumevanje ukljuuje statistika razmatranja. Veina ljudi se ne
snalazi najbolje sa statistikim aspektima simulacije. Moda zato
to nikad nisu prouavali inenjersku statiku, hipotezno testiranje,
ili bilo koje drugi prikladni naziv. Moda su odavno uili i samim
tim zaboravili pravila. Moda su uili ali nikad stvarno nisu
razumeli znaenja svih tih jednaina. Koji god da je razlog, postoji
analiza izlaznih mogunosti izgraena kroz mnoge simulacione
pakete. Postoje takoe i dodatni paketi koji mogu biti posebno
kupljeni za specifine softvere. Jo jedna opcija je softver koji
analizira simulacione izlaze.

Koja god tehnika da je koriena zahteva razumevanje. Sreom,

postoji mnogo pomonih opcija oko ovog razumevanja ugraenih
u simulacione softvere.

11. Simulaciju izviti interno ili eksterno?

Ustvari, postoji veliki broj kombinacija za izvravanje simulacije.
Simulacija moe biti izvrena interno, eksterno, ili kombinacijom
ova dva pomenuta naina.

45
 Za one koji su novi korisnici, i koji se prvi put sreu sa ovim,
izvrenje simulacije interno moda nije ba mudro. Tu je previe
odluka koje moraju biti donete, i pri tome mogu biti pogrene.
Imati konsultanta koji izvrava inicijalnu simulaciju moe biti
korisno i da time jo i pokae pogodnu aplikaciju tehnologije.
Kompanija moe da ui tako putem interakcije i osmoze. Druga
mogunost je da kompanija koristi konsultatnske usluge za tu prvu
aplkaciju tehnologije. Varijacija na ovu mogunost je takozvani
jump start. U tom sluaju konsultant pomae da se krene sa
realizacijom projekta, a onda se okree upravljanju i organizaciji
internih grupa.

Za korisnike koji retko koriste simulaciju, mora se uzeti u obzir

dodatno vreme za obnavljanje i priseanje gradiva ove oblasti. Na
primer, ako se simulacija koristi jedanput godinje na tri meseca,
a onda ne koristi devet meseci, u tom sluaju analitiar (ako je ista
osoba u pitanju) mora svake godine da se podseti softvera ili
naui da radi sa novim softverom. Naravno, i isti softveri se
menjaju i usavravaju vremenom u funkciji novijih verzija.
Razmatrajui situaciju kada imamo kratak vremenski rok na
raspolaganju za zavrenje simulacije, vreme iskorieno u
obnavljanju tematike bi oduzelo vei deo vremena predvienog i
dostupnog za simulacione aktivnosti. U tom trenutku bi pomo
konsultanta bila od neprocenjive vrednosti.

Za este korisnike simulacije, moe biti formirana interna grupa.

Ta interna grupa bi mogla biti potpomognuta konsultantskih
uslugama ako je velika potranja ili ako je jako malo vremena
ostalo do isteka zadatog vremenskog roka.

12. Poetak realizacije projekta

Neke take koje treba razmotriti za formalni sastanak koji se
odrava neposredno pre poetka realizacije projekta su sledee:
Dnevni red treba da bude sa kratkim tematskim nazivima.
Prvi formalni sastanak pre poetka realizacija projekta treba da bude
optimistian, da se brzo odvija i da odrava interest firme.
Pokazati prekretnice. Trebalo bi da postoji mnogo
prekretnica. Ovo je korisno u odravanju uea donosilaca odluka u
reenje problema.

46
 Plan za veinu interakcija. Ne treba interakcija da bude
samo predviena, ve mora biti i podrana. Ovo osigurava
kontinualno interesovanje donosilaca odluka.
Odgovorite na zabrinutost i zamerke. Ovo pokazuje da
postoji interesovanje za ono ta ele da kau donosioci odluka i oni
koji nisu u timu za simulaciju. Takoe, moe biti veoma dobrih stavki
i smernica u zamerkama. Velika panja treba se posvetiti da se
donosioci odluka i oni koji nisu direktno ukljueni u simulacioni tim ne
otue, ne odalje od celokupnog projekta.
Budite realni. Ako postoji bilo kakva namera za zavrenje
vie od jednog simulacionog projekta obratite panju na mogunosti.
Preterana obeanja i prie kako e se sve zavriti, i sve to jako brzo i
jeftino, moe samo upotpuniti razloge za odustajanje od
simulacionog projekta.
Zavrite samouvereno. Kraj sastanka pred poetak
realizacije treba da razbije sumnje i da uveri da su svi prisutni u
ovome zajedno i da e svako od njih ponaosob dati ono to je
potrebno za uspeh simulacionog projekta.

8. PREGLED SOFTVERA ZA SIMULACIJU U

PROIZVODNJI

Mnotvo simulacionih softvera koji su dostupni moe biti

poraavajue za nove korisnike. Sledei predstavljeni su samo
sluajan uzorak softvera koji se nalaze danas na tritu.
(http://lionhrtpub.com/ORMS.shtml)

Postoji nekoliko stvari koje ine simulacioni paket idealnim. Neke

su pogodnosti paketa kao to su podrka, reaktivnost na
notifikaciju greke, interfejs, itd. Neke druge pogodnosti paketa
koje prua korisnicima, kao to su njihove potrebe, njihov nivo
ekspertize, itd. Zbog tih razloga pitanje koji paket je najbolji,
predstavlja iznenadni neuspeh procenjivanja. Prvo pitanje koje
treba postaviti je u koju svrhu vam je potreban softver? U svrhu
edukacije, obuke, studentskog projekta ili istraivanja?

Glavno pitanje glasi: Koji su bitni aspekti koji se trae u paketu?

Odgovor zavisi od specifine aplikacije. Mada ipak, neki generalni
kriterijumi su: ulazni kapaciteti, mogunost optimizacije, izlazni

47
rezultati, okruenje koje ukljuuje slubu obuke i podrke, ulazno-
izlazne statistike podatke analize mogunosti, i naravno faktor
trokova. Morate znati koje karakteristike su potrebne, prigodne i
neophodne za vau situaciju.
(http://ubmail.ubalt.edu/~harsham/simulation/sim.htm)

Simulacija
industrijskih
procesa

SIMAS II je posveen simulaciji industrijskih instalacija

masovne prozvodnje na polju automatizovane montae i
SIMAS II pakovanja hrane.

http://www.cimpact.ch/products/products.html

gPROMS, namenjen modeliranju i simulaciji kontinualnih

sistema, dizajniran da istovremeno bude i kompletno
razvijeno simulaciono okruenje, kao i simulaciona
gPROMS maina koja moe biti ugraena u prodajnim aplikacijama
sa obezbeenjem razumljivog dizajna i operativnih alata.
=
http://www.psenterprise.com/gPROMS/

SIMBAX je specijalno napravljeni alat kao podrka pri

donoenju odluka u cilju ispunjenja potreba procesne
industrije u oblasti materjalnih tokova simulacije. SIMBAX
doputa brzo procenjivanje i poreenje veeg broja
SimBax razliitih alternativnih scenarija u cilju lakeg eliminisanja
uskih grla i nalaenja reenja izbegavajem neproduktivnih
zadravanja opreme i resursa.

http://www.aicos.com/Prodlog/Simbax.html

SES/Workbench SES/Workbench je generalno simulacioni alat za

arhitekturu hardvera i kompleksne sisteme. Podrava
dizajn simulacionih modela iz objektno orijentisane
perspektive i obezbeuje oba, i grafiki interfejs za
upoznavanje sa definicijom problema, i grafiku animaciju
simulacije za prezentovanje rezultata. Dostupan je za
iroki spektar kompjuterskih sistema od razliitih tipova
Unix sistema do Windows NT.

48
 http://www.hyperformix.com/products/workbench.htm

WITNESS obezbeuje grafiko okruenje za dizajn

simulacionih modela diskretnih dogaaja. Dozvoljava
automatsko upravljanje simulacionim eksperimentima,
optimizira materijalne tokove postrojenja, i generie
WITNESS
animirane 3D modele virtuelne realnosti.
Besplatna verzija je dostupna.

http://www.lanner.com/

ARENA je dizajnirana od strane Systems Modelling Corp

kao objektno orijentisani softver i poseduje sposobnost
prilagoavanja bilo kojoj aplikacionoj oblasti. Zasniva se
ARENA
na SIMAN jeziku za modeliranje.

http://www.arenasimulation.com/

EASY5, razvijen od strane Boeig Inc., je softver za

modeliranje i simulaciju dinamikih sistema koji sadre
hidrauliku, pneumatiku, mehaniku, termanlne, elektrine i
digitalne sub sisteme. Kompletan set karakteristika
kontrolnog sistema za modeliranje, analizu i dizajniranje
EASY5
je ukuljuen u softver.
Evropski distributer je Applied Dynamics International Ltd
mailto:easy5@appdyn.co.uk

http://www.boeing.com/assocproducts/easy5/home.htm

Simulator za industrijski dizajn, istraivake projekte i

obrazovne svrhe. Spoljanji kod moe biti ukljuen.
Poseduje sopstveni jezik. Podrazumeva korienje
hijerarhijskih struktura.
SIMPLORER Besplatna verzija moe biti naruena i dobijena putem
elektronske pote.

http://www.simec.com/english/simplorer/demo.html
http://www.simplorer.com/

Promodel optimizacioni model je softverski alat

zasnovan na simulaciji za procenjivanje, planiranje ili
Promodel redizajniranje proizvodnih, skladinih i logistikih sistema.

http://www.promodel.com/

AutoSimulations AutoSimulations je simulacioni softver koji daje 3D slike

postrojenja kao i statistike podatke koji su pokazatelji

49
 ponaanja istih.

http://www.autosim.com/simulation/index.html

DynaWiz simulacioni program opte namene multibody

dinamike korien u svemirskoj, automobilskoj industriji i
industriji robota. Radi sa C,C++ i Fortran kontrolnim
kodovima kao i sa Matlab/Simulink. U oba sluaja,
korisnik obezbeuje logiku kotrolu, a DynaWiz vodi
rauna o dinamici umesto samog korisnika. Podrava
DynaWiz
isturenu i inverznu dinamiku. Podeava Prilagoava
propisani pokret, fleksibilnu dinamiku, i restartuje
mogunosti.
Dostupna je demo verzija.

http://www.concurrent-dynamics.com/

AMESim je softver posveen modeliranju i simulaciji

fluidnih sistema kao to su leita zupanika, transmisija
tokova itd. Poseduje takoe podatke za modeliranje i
simulaciju sistema za hlaenje, razmenjivaa toplote itd.
AMESim nalazi svoje aplikacije u oblastima automobilske
AMESim
i svemirske industrije. AMESim radi na razliitim
paltformama kao to su HP/UX, Silicon Graphics, IBM
RS/6000, Sun SPARCs, and Windows NT.

http://www.amesim.com/

ShowFlow Simulation je dizajniran za modeliranje,

simulaciju, animaciju i analizu procesa u logistikim,
proizvodnim i materijalnim tokovima. Obezbeuje monu
vizualizaciju i izvetajne alate, i to posebno za
simulacionu animaciju. Modelaru je dosta olakano
ShowFlow
dostupnou mnogo simulacionih komponenti spremnih
za izvrenje. Cena je takoe veoma povoljna. Probni
demo je dostupan.

http://www.showflow.com/

QualNet je alat za modeliranje iih i beinih mrea.

QualNet softver je sastavljen od QualNet Simulatora, za
koji se tvrdi da je najbri za modeliranje stvarnog
vremena saobraaja. QualNet Animator dozvoljava
grafiko dizajniranje modela mrea, koristei veliku bazu
podataka komponenti, i prikazuje rezultate simulacije.
QualNet QualNet Dizajner dozvoljava kreiranje Finite State
Automata da bi opisali ponaanje vaih mrea, dok sa
QualNet Analizatorom i Dizajnerom moete interpretirati i
raztumaiti simulacione rezultate. Windows and Linux

50
 verzije su dostupne. Demo moete dobiti na zahtev.

http://www.scalable-networks.com/products/QualNet

CNET je simulator kompjuterskih mrea. Ovaj simulator

nije sam po sebi direktno fokusiran na industrijsku
simulaciju, ve na neke njene aspekte. To je mreni
simulator diskretnih dogaaja koji omoguuje
eksperimentisanje sa razliitim nivoima podatak-link,
cnet mrenim nivoima, rutinskim transportnim nivoima mrenih
protokola. Specijalno je razvijen za korienje, i koristi se,
za redovne mrene kompjuterske kurseve koje pohaa
studenata irom sveta.

http://www.cs.uwa.edu.au/cnet/

OPNET softver kombinuje predvidivo modeliranje i

obuhvatno razumevanje mrenih tehnologija i pri tom
omoguuje korisnicima da dizajniraju, razvijaju i
upravljaju mrenom infrastrukturom, opremom i mrenim
aplikacijama. Posebno je OPNET Modelar razvojno
OPNET
okruenje, koje dozvoljava dizajniranje i prouavanje
komunikacionih mrea, ureaja, protokola i alpikacija sa
nenadmanom fleksibilnou.

http://www.opnet.com/

Ovaj softver je namenjen simulaciji kinematike i dinamike

planskih i prostornih mehanikih sistema. Sledee
performanse su dostupne kao rezultati: koordinate,
brzine, ubrzanja, sile reakcija, sile aktivnih elemenata itd.
Universal Mehaniki sistemi su opisani znaenjem reprezentovanja
Mechanism 2.0 njih kao sistema krutih tela povezanih razliitim
kinematikim parova i elemenatima sile, takozvanih
multibody sistema. Online animacija kretanja i radnji
dinamikih performansi je dostupna za vreme simulacije.

http://www.umlab.ru/

51
 HCADwin je program za crtanje, tampanje i izvrnu
logiku i kontrolu. Sastavni jednostavan jezik moe biti
korien za simulaciju procesa. HCAD je razvijen i prvi
put upotrebljen 1994. za simulator za obuku sa
HCADWin ogromnim realnim vremenom (energetsko postrojenje, 53
000 zahteva) u cilju da simulira 100 javnih kompanija i
obezbedi nain integracije izmeu modela i vizelizacije.
HCADwin podrava Windows 95/98/NT/2000/XP.
Prvenstveno je namenjen simulatorima za obuku i
obuavanje, ali i za dizajniranje i testiranje funkcionalnih
logikih dijagrama.

http://www.hcadwin.com/

9. ARENA

Simulacija se odnosi na iroku kolekciju metoda i aplikacija koje

oponaaju ponaanje realnog sistema, obino na kompjuteru sa
odgovarajuim softverom. Ustvari, simulacija moe biti ekstremno
opti pojam poto se ideja proima kroz mnogo podruja,
industrija i aplikacija. Ovih dana, simulacija je vie popularna i
mona nego ikad poto su i kompjuteri i softveri bolji neko ikad.

Arena kombinuje lakou korienja koja se nalazi u simulatorima

vieg nivoa sa fleksibilnou simulacionih jezika, ak i sa
proceduralnim jezicima opte namene kao to su Microsoft Visual
Basic programski sistem, FORTRAN, ili C. I to sve radi
obezbeivanjem alternativnih i zamenljivih ablona grafikih
simulacionih modula za modeliranje i analizu koji se mogu
kombinovati u graenju irokog spektra razliitih simulacionih
modela. Radi lakoe organizovanja i prikazivanja, moduli su
tipino grupisani u panele koji sainjavaju ablone.
Manevrisanjem tih ablona, stie se pristup celom setu razliitih
konstrukcija i mogunosti simulacionog modeliranja. U mnogim
sluajevima, moduli iz razliitih panela i ablona mogu biti
korieni zajedno u istim modelima. (Kelton, Sadowski, Sadowski,
1998)

Arena odrava svoju fleksibilnost modeliranja svojom

hijerarhijom. U bilo koje doba, mogu se izvui moduli iz SIMAN
ablona i time dobiti pristup fleksibilnosti simulacionog jezika ako
je to potrebno, i kombinovati u SIMAN konstruktoru zajedno sa
modulima vieg nivoa iz nekog drugog ablona. Za

52
specijalizovane potrebe, kao to su kompleksni algoritam
odluivanja ili pristupanje podacima sa eksterne aplikacije, moe
se napisati deo modela u nekom od proceduralnih jezika, Visual
Basic, FORTRAN, ili C/C++. Sve ovo, u zavisnosti od toga koliko
visoko ili nisko se eli ii u hijerarhiji, zauzima mesto u istom
konzistentnom korisnikom grafikom interfejsu.

Ustvari, moduli u Areninim ablonima su sastavljeni od SIMAN

komponenti i korienjem profesionalnog izdanja Arene, mogu se
kreirati sopstveni moduli i sakupiti u sopstvenim ablonima za
razliite klase sistema. U ovom sluaju, sistemsko modeliranje je
razvilo ablone za opte modeliranje, poslovne procese
reinenjeringa, pozivne centre i druge industrije. Drugi ljudi
izgrauju svoje posebne ablone za svoje kompanije u razliitim
industrijama kao to su rudarstvo, proizvodnja automobila, brza
hrana, resursni menadment. Na ovaj nain, ne treba se praviti
kompromis izmeu fleksibilnosti modeliranja i lakoe korienja.
Arena ukljuuje i dinamiku animaciju u istom radnom okruenju.
Takoe i obezbeuje integrisanu podrku, ukljuujui i grafiku za
neka statistiki dizajn i izdavanje analiza koja su deo i paket dobre
simulacione studije. (http://www.satgmbh.de/homeg.html)

PRIMER: Elektronska montaa i testiranje sistema

Ovaj sistem predstavlja finalne operacije proizvodnje dve razliite

zapeaene elektronske jedinice. Dolazni delovi su livena metalna
kuita za jedinice koje su ve obraene za ugradnju elektronskih
delova.

Prva jedinica, nazvaemo je Deo A, se proizvodi u susednom

odeljenju, van granica ovog modela, i distribuira se
eksponencijalno do ovog modela sa srednjim meudolaznim
vremenom od 5 minuta. Po dolasku, delovi se prebacuju do
Pripremne oblasti Dela A sa prolaznim vremenom od 2 minuta. U
Pripremnoj oblasti Dela A, spojna mesta kuita su mainski
obraena da bi se osiguralo dobro peaenje, a deo je onda
izbruen i oien; procesno vreme za kombinovanu operaciju
prati trougaona distribucija (1, 4, 8). Deo je nakon toga prebaen
do zaptivaa sa prolaznim vremenom od 2 minuta.

53
 Druge jedinice, nazvane Deo B, se proizvode u razliitoj zgradi,
izvan granica ovog modela, gde su i smetene dok serija od etiri
komada nije raspoloiva; serija se onda alje u oblast finalne
priozvodnje koju mi modeliramo. Vreme izmeu dolazaka
sukcesivnih serija Dela B ovog modela je eksponencijalno sa
prosenim prolazom od 30 minuta. Po dolasku u Pripremnu oblast
Dela B, serija se razdvaja na etiri jedinice koje se individualno
obrauju. Obraivanje u Pripremnoj oblasti Dela B ima ista tri
koraka kao i u Pripremnoj oblasti Dela A, osim to je procesno
vreme kombinovane operacije praeno trougaonom distribucijom
(3, 5, 10). Deo se upuuje do zaptivaa sa prolaznim vremenom
od 2 minuta.
Kod operacije zaptivanja, elektronske komponente su ubaene,
kuite je montirano i zapeaeno, i zapeaena jedinica je
testirana. Ukupno procesno vreme za ove operacije zavisi od
vrste dela: trougaoni (1, 3, 4) za Deo A i normalni (2.4, 0.5) za
Deo B (2.4 je proseno, a 0.5 je standardna devijacija). 91%
delova proe kontrolu i direktno se transportuju do otpremnog
odeljenja. Ostali delovi se prebacuju u odeljenje za dorade gde
se demontiraju, popravljaju, iste, montiraju i ponovo testiraju.
Ostali delovi su prebaeni do odeljnja za kart. Vreme rada
dorade delova prati eksponencijalna distribucija sa srednjom
vrednou od 45 minuta i nezavisno je od vrste dela ili statusa
dela, doraeni ili kart. Pretpostavljamo da su sva transporta
vremena 2 minuta.

Ovim modelom elimo da sakupimo statistike podatke svake

oblasti o korienju resursa, broju redova ekanja, vremenu
ekanja, i vremenu ciklusa otpremanih delova, oteenih delova i
karta. Simulacija e inicijalno biti pokrenuta na 2000 minuta.
Poto imamo transfer delova izmeu oblasti, taj tok delova bi
takoe eleli da vidimo u animaciji.

Razvijanje modelarskog pristupa

Izgradnja simulacionog modela je samo jedna komponenta od
kompletnog simulacionog projekta. U ovom primeru, imamo datu
definiciju sistema koju bi inae u praksi trebalo prethodno razviti
kao i prikupiti potrebne podatke i analizirati ih. Takoe bi za
stvarnni problem bilo potrebno definisati strukture podataka,
segmentaciju sistema u submodele, razvijanje kontrolne logike.

54
Ustvari treba primeniti sve korake date u simulacionoj metodologiji
modeliranja. Za ovaj problem, trebamo odluiti koje emo Arenine
module koristiti koji nam obezbeuju potrebne mogunosti za
obuhvatanje odgovarajueg nivoa detaljnosti operacija sistema.
Konkretno, moramo odluiti kako emo modelirati razliita
procesna vremena u operciji zaptivanja. Radi pojednostavljenja,
razdvajamo model na sledee komponente: dolazak dela,
pripremne oblasti, operacija zaptivanja, dorada, odlazak dela,
transfer dela, i animacija dela. Takoe emo pretpostaviti da svi
entiteti u sistemu reprezentuju delove koji su obraeni.

Zato to imamo dva oigledna toka dolaznih entiteta u model,

svaki sa svojim vremenskim odrednicama, koristiemo dva
odvojena Dolazna modula da bi generisali dolazne delove. Svaka
od dve pripremne oblasti bie modelirana sa svojim posebnim
Server modulom. Operacija zaptivanja ukljuuje proces i kontrolu
koji rezultiraju time da delovi odlaze na razliita mesta postavljeni
na odreenu stranu. Pregledni modul obezbeuje ovu mogunost;
to je u osnovi Server modul sa mogua dva izlaza tano i netano.
Oblast dorade bie modelirana sa jo jednim Preglednim
modulom koji takoe ima izlazne dve mogunosti, ispravan i
neispravan deo. Oblast odlaska bie modelovana sa tri odvojena
Odlazna modula (skladiten, oteen i kart) tako da moemo
pratiti odgovarajue individualno prolazno vreme tokova.

Da bi modelirali tranzitno vreme izmeu stanica, koristiemo

Route opciju u Dolaznom, Server i Preglednom modulu sa
vremenom svake rute od 2 minuta u svakom sluaju. Dodaemo
Simulacioni modul da bi definisali duinu trajanja i sliku animacije
dela. Svi ovi moduli se nalaze u Optim panelima Common
panels.

Zato to imamo razliito procesno vreme u zavisnosti od vrste

dela kod operacije zaptivanja definisaemo atribut Vreme
zaptivanja Sealer Time koji e biti dodeljen odgovarajuem
vremenu zaptivanja kada su delovi generisani u Dolaznom
modulu. To je jednostavno uraditi u ovom sluaju poto se koriste
razliiti odvojeni Dolazni moduli za svaki deo. Kada su delovi
obraeni u operaciji zaptivanja koristiemo vreme sadrano u
atributu Sealer Time za procesno odlaganje pre nego ga
generisati iz Server modula

55
Izgradnja modela
Da bi izgradili model mora se otvoriti prozor novi model, ukljuiti
Opte panele, i prebaciti traene module na ekran: dva Dolazna,
dva Server, dva Pregledna, tri Odlazna i Simulacioni modul.

Slika 1. Model sistema sa Modulima

Posle formiranja prozora se modulima otvaramo svaki modul i

unosimo zahtevane informacije za kompletiranje modela.
Startujemo sa Dolaznim modulom 1 koji e prihvatati dolazne
Delove A. Sledea slika prikazuje izgled prozora Dolaznog
modula sa svim zahtevanim informacijama. Daemo stanici
drugaije ime i prihvatiti ve date opcije za Leave data section,
Route - StNm. Ovo implicira da e kreirani entiteti biti prosleeni
datom rutom do Pripremne stanice Dela A Part A Prep i da e
transfer trajati 2 minuta. Batch size govori da delovi stiu jedan po
jedan pri eksponencijalnom vremenu od 5 minuta.

56
 Slika 2. Dolazni modul Dela A

Pre nego to prihvatimo ovu informaciju, moramo definisati atribut

Vreme zaptivanja Sealer Time i dodeliti mu vrednost iz trogaone
distribucije (1, 3, 4). Da bi to uradili kliknemo na Assign, pa potom
dodajemo atribut sa svim zahtevanim informacijama kao na
sledeoj slici. Posle toga moemo prihvatiti tako definisan Dolazni
modul 1. Posle definisanje moemo primetiti da se na emi
pojavilo ime modula ispod njega.

57
 Silka 3. Definisanje atributa Sealer Time

Dolazni modul za Deo B je jako slian ve prikazanom modulu za

Deo A, osim to emo naravno promeniti ime, eksponencijalno
vreme dolaska serija od 30 minuta i dodati da delovi B stiu u
seriji od po 4 komada batch size 4. Tako e ovaj ulaz uzrokovati
da se svaki dolazak zasniva na etiri odvojena entiteta pre nego
na jednom. Takoe se mora definisati atribut Vreme zaptivanja
Sealer Time.

Poto smo zavrili dva Dolazna modula, prelazimo na modeliranje

dve Pripremne oblasti koje koriste Server module. U unoenju

58
podataka i to stanice preporuuje se korienje ponuene liste
imena kad god je to mogue. U Dolaznom modulu smo definisali
ime stanice kao Part A Prep tako da njega treba direktno oznaiti
iz liste ponuenih. Razlog za ovu opreznost je ako ponovo kucate
ime ono mora odgovarati nazivu koji ste ve otkucali, tako da je
sigurnije izabrati vae ve memorisano ime stanice.

Treba primetiti da nakon unoenja imena stanice u sekciji Enter

Data, Arena automatski daje ime resursu u delu Server Data i to
tako to na ve postojee dodaje '_R'. ZA to postoje dva razloga.
Prvi je pitanje pogodnosti jer u tom sluaju ne morate da unosite
ime resursa, ali moete da ga promenite ako elite. Mada ovako
sa notacijom jasno predstavlja koja stanica sadri koje resurse.
Drugi razlog je taj da sva imena za bilo koji objekat u Areni moraju
biti jedinstvena ak iako su razliiti tipovi objekata. U suprotnom bi
Arena imala potekoe da odredi koji objekat pridruuje imenu
koje je bilo korieno vie od jedanput.

Da bi vam pomogla Arena radi dosta tih automatskih davanja

imena, a veinu od njih ne bi ni primetili. Na primer, ako kliknete
na dugme Queue, pojavljuje se taj dijalog i Arena automatski
dodaje imenu resursa i notaciju '_Q'. Naravno ako vam ova imena
ne odgovaraju uvek moete dati nova po vaoj elji.

Poto nam kao izlaz iz simulacije trebaju statistiki podaci o

korienju resursa, broju redova ekanja i vremenu ekanja svake
operacije to sve definisemo u ovom modulu. U delu Server Data
ekiramo opciju nazvanu Resource Statistics koj e nam dati
traenu iskorienost resursa. Ako ne elite ovu informaciju
veoma jednostavno iskljuite ovu opciju ponovnim klikom. Slino
tome, kad kliknete na dugme Queue sekcija karakteristika redova
automatski ukljuuje podatke koji su nama potrebni Queue
Statistics i Time in Queue Statistics. Ova tri statistika podatka su
automatski prikupljena kad god koristite Server ili Pregledni modul.

Drugi Server modul se popunjava skoro identino, naravno sa

odgovarajuim podacima: ime stanice, parametri procesnog
vremena.

59
 Slika 4. Izgled Server modula za Deo A

Sledei korak je unoenje podataka u Pregledni modul koji ima

nekoliko karakteristika vie pored onih koje poseduje Server
Modul. Zahteva da unesemo mogunost neuspeha, i obezbeuje
dva naina da se proe kroz modul proao ili pao. Izgled
prozora je prikazan sledeom slikom 5. U sekciji Server Data smo
uneli atribut Sealer Time kome dodeljujemo vrednosti kada su
dolazni delovi kreirani. Kada entitet stekne kontrolu nad resursom
on e pretrpeti procesno odlaganje jednako vrednosti sadranoj u
atributu Sealer Time. Mogunost neuspeha, ne mogunost
prolaza, se unosi kao vrednost 0.09.

Sekcija Leave Data ovog dijaloga je podeljena u dva dela, jedan

za delove koji prou kontrolu i drugi, za one delove koji ne
zadovolje kriterijume kontrole. Delovi koji prou su upueni na
otpremanje Shipping, a ostali delovi na doradu Rework. Podaci
drugog Preglednog modula, koji se tiu operacije dorade su
sleei: ime stanice je Rework, procesno vreme se unosi kao
EXPO (45), mogunost neuspeha je 0.2, ime stanice u sekciji Fail
Inspection Leave Data je Scrap, a Route Time iznosi 2.

60
 Slika 5. Pregledni modul

Poto smo zavrili sve operacije, trebamo da popunimo tri

Odlazna modula. Izaberemo ime stanice sa odgovarajue
ponuene liste, i ekiramo Individual Counter i Individual Tally.
Jedini dodatni unos je uneti ili izabrati iz liste ime atributa Arrival
Time koji je korien u Dolaznom modulu.

Kada prihvatite ovaj dijalog, videete plavi pravougaonik sa belim

brojem iznad modula. Ova animaciona varijabla e prikazati
trenutni broj brojeva entiteta koji e proi kroz modul za vreme
rada simulacije. Ovaj broja e takoe biti izlistan u zbirnom
izvetaju.

Ostala dva Odlazna modula doraeni delovi i kart su popunjeni

slino. Entiteti poslati u svaki od ovih Odlaznih modula su
raspoloivi i statistiki podaci broj delova i vreme toka su
sakupljeni.

61
 Slika 6. Odlazni modul skladitenih delova

Konano popunjavamo poslednji modul, Simulacioni. Moda e

trebati ipak neko vreme da se stigne ovoliko daleko, ali jednom
kad se navikne na rad sa Arenom sve ovo do sada e se moi
uraditi u par minuta. Sa ove take moemo pokrenuti rad
simulacionog modela i bez popunjavanja Simulacionog modula,
jedino to Arena ne bi znala kada da zaustavi simulaciju tako da
bi samo mogla da veno nastavi da radi. Ime projekta i analitiara
se ubacuje i pojavie se pri izlaznom izvetaju. Datum e
automatski biti upisan. Konano, unosimo duinu trajanja. Po
zatvaranju ovog prozora na emi iznad Simulacione ikonice
pojaviti mala crvena kutija koja predstavlja sliku entiteta.

62
 Slika 7. Simulacioni modul

Poslednji korak u izgradnji ovog modela je dodati rute, puteve

kretanja entiteta od jedne lokacione stanice do druge. Dodaemo
ove rute koristei Route object iz animacionog dela. Ako kliknete
na ikonu ovog objekta, pojavie se sledei prozor. Normalno,
jednostavno ete prihvatiti ponuene karakteristike rute, iako ih
moete promeniti selektivnim aktiviranjem razliitih ponuenih
opcija. U razumevanju funkcija i zanenja odreenih opcija moe
pomoi help Whats this?.

63
 Slika 8. Definisanje kretanja entiteta

Pre startovanja modela moete proveriti da li model ima greaka i

to pomou aktiviranjem Check button ili pritiskom na F4 na
tastaturi. Nakon porovere starujete sa simulacijom.

Pregled rezultata
Ako starujete simulaciju i doete do kraja Arena e vas pitati da li
elite da vidite rezultate. U sluaju ovog primera, dobijate prozor
sledeeg izgleda.

Zbirni izvetaj je podeljen u tri seta informacija. Prvi, sa

evidencionim varijablama sadri vreme ciklusa i statistiku
vremena redog ekanja. Set diskretno promenljivih varijabli sadri
resurse korisnosti, resurse dostupnosti, i broj u statistici redova
ekanja. Poslednji set, broja, sadri sadri broj statusa odreenih
delova. Moe se primetiti da su te brojke takoe sadrane u broju
posmatranja.

Prva dva seta varijabli Tally i DiscreteChange obezbeuju

proseni, polu irok interval sa 95% pouzdanosti i sa minumumom
i maximumom posmatranih veliina. Kao to je ve pomenuto,
dobija se broj posmatranja, observacija za svaku Tally i konanu
ili finalnu vrednost Discret-Change promenljivih.

64
 Slika 9. Izgled ekrana sa zbirnim izvetajem

Pokuati izvesti konane zakljuke iz ovog kratkog rada simulacije

bilo bi krajnje opasno poto se nigde pozabavili izdanjima kao to
su stalno stanje ili veliina uzorka. Ako se bolje pogleda u
rezultate primeuje se da su resursi dorade zauzeti sa vie od
99% vremena, i da red ekanja dorade ima 19 delova u sebi na
kraju simulacije. To jasno pokazuje da oblast dorade nema
dovoljno kapaciteta da bi manipulisala svojim radom ili da je na toj
stanici veliki udeo varijabilnosti.

65
10. ZAKLJUAK

Danas je nemogue upravljati proizvodnjom bez pomoi modela

upravljanja, organizacionih sredstava i tehnika. Ta pomo je
uglavnom realizovana preko primene raunarskih sistema za
upravljanje proizvodnjom.

Runi sistemi su prevazieni pojavom mainframe raunara, koji su

postali jedno od osnovnih sredstava za rad u proizvodnim
kompanijama. Kompanije su imale dve strategije korienja ove
tehnologije na raspolaganju: projektovanje i implementacija
vlastitiog informacionog sistema za upravljanje proizvodnjom i
kupovina komercijalnih programskih paketa. Komercijalni softveri
su se pokazali i efikasnijim i jeftinijim alatima, pa se, zbog velike
potranje, na tritu pojavio veliki broj ovih programskih paketa.

Nagli razvoj informacionih tehnologija uticao je i na pojavu

sistema za upravljanje proizvodnjom na personalnim raunarima,
to je uslovilo pad cene, jo veu tranju i tome srazmeran broj
komercijalnih softvera. Ni za jedan sistem se ne moe rei da je
najbolji ili najgori, kao to ni jedan ne sadri sve to je potrebno za
upravljanje proizvodnjom. Moe se rei da softverske kompanije
veoma brzo reaguju na pojavu novih modela, ugraujui ih u svoje
pakete.

Opta ocena o sistemima za upravljanje proizvodnjom je da oni u

praksi pokazuju mnogo manje nego to njihovi potencijali
obeavaju. Postoje dva razloga za to. Prvi je taj to proizvodne
kompanije pre uvoenja sistema ne obezbede efikasno
funkcionisanje osnovnih proizvodnih procesa. Drugi je taj to ne
postoji sistem koji bi sam bio dovoljan da realizuje zahteve
kompanije. Proizvodne kompanije bi trebalo da prvo instaliraju
MRP sisteme, a da kritine funkcije za proces poboljaju
potrebnim specijalizovanim i simulacionim softverima.

66
LITERATURA:
Banks Jerry, Gibson R. Randall, (1996), Getting started in
Simulation Modeling, IIE Solutions, Novembar.

Gumaer R., (1996), Beyond ERP and MRP II, Solutions, No. 9

Kelton W. David, Sadowski P.Randall, Sadowski A. Deborah,

(1998), Simulation with Arena, WCB McGraw-Hill, New York, NY.

Magazin Simulation, Decembar 1999.

Magazin IIE Solutions, Novembar 1996.

Magazin TRANSACTIONS of the Society for Computer Simulation

Interantional, Special Issue: Modeling and Simulation in
Manufacturing, Decembar 1999.

Petronijevi B., Radovi M., (1999), Prilog poboljanju strukture

modela upravljanja proizvodnjom, Fakultet organizacionih nauka,
Beograd.

Radenkovi B., Stanojevi M., Markovi A., (1999), Raunarska

simulacija, Fakultet organizacionih nauka, Beograd.

Radovi M., (1999), Proizvodni sistemi projektovanje, analiza i

upravljanje, Beograd.

http://ubmail.ubalt.edu/~harsham/simulation/sim.htm

http://www.satgmbh.de/homeg.html

http://lionhrtpub.com/ORMS.shtml

http://www.itrd.gov/pubs/index.html

http://www.ifm.eng.cam.ac.uk/

http://www-mmd.eng.cam.ac.uk/pp/default.htm

67