VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U ZRENJANINU

Nastavni predmet: TEORIJA SISTEMA

Studijski program: Inenjerski menadment

Modul: Krizni menadment

SISTEMSKO MODELOVANJE
ORGANIZACIONOG/DRUTVENOG SISTEMA

domai zadatak br.3

Predmetni nastavnik: Student, Broj indeksa.:

Dr Robert Molnar Branko Nadadin 57/12

Zrenjanin januar 2014

 ZADATAK:

Prikazati sistemski model jednog slobodno odabranog tehnikog sistema(iz vebe br 2).Zadatak
uraditi iz dva dela:
a)Analitiki deo,koji treba razraditi prema sledeim parametrima:
1. Okruenje sistema,
2. Ulazi-izlazi sistema,
3. Delovi (komponente,elementi podsistema)
4. Osnovne funkcije I procesi systema,
5. Razvojne funkcije I procesi sistema,
6. upravljake funkcije I procesi sistema,
7. Statika struktura sistema,
8. Dinamika struktura sistema,
9. Resursi sistema,
10. Algoritam osnovnog funkcionisanja ( ponaanja,opstnka)sistema,
11. Algoritam razvoja (dugoronog opstanka)i
Algoritam upravljanja.
b)Sintetski deo(sistemski model)
Postupkom kreativne sinteze prikazati sistemski model slobodno odabranog tehnikog sistema.

Napomena:

Zbog specifinsti ciljeva koj treba da se postignu ovim domaim zadatkom(globalno razmiljanje
,integralni I kreativni pristup u reavanju problema )material se nee izloitiu vidu reenog
primera, ve e se u dodatku objasniti osnovini pojmovii dati upustva za izradu.

SISTEM ODOBRIO DATUM

Drutveni dr Robert
Sindikat(sss srbije) 17.o1.2014
sistem Molnar
UVOD

Pratei jednu od definicija sistema koja glasi da je sistem skup pojmova ili predmeta koji ima
ulaze I saglasno njima produkuje izlaze,ostvarujui pritom cilj maksimalizacije odreenih
funkcija ulaza i izlaza.Svi delovi sistema povezani su meusobnim interakcijama.Zadatak ovog
rada je da putem sistemskog pristupa prikae modelovanje drutvenog sistema.Time e nam biti
olakano razumevanje posmatranog sistema.Pojasniemo pojam modelovanje jednom od
definicija;To je proces u kome se posmatrane injenice objanjavaju nekom teorijom radi
opisivanja pojave.Modelovanje drutvenog sistema obuhvatie analitiki i sintetski deo.Naziv
sistema je sindikat. Savez samostalnih sindikata Srbije nastao je u borbi za vea prava I slobode.Prva
radnika udruenja I drutva nastala u Srbiji u drugoj polovini 19 veka .Ideja o udruivanju radnikih
organizacija pojavila se osnivanjem novih strukovnih sindikata.Tako je 27 aprila 1903 formiran radniki
savez Srbije,to delovanje danas nastavlja SSS S sa stogodinjom tradicijom I istorijom.Samostalni
Sindikat je navea central u Srbiji sa 600000 lanova u svom sastavu ima 28 sam.sindikata formiranih u
privrednim granama I uslunim javnim delatnostima..Ulanjivanje je dobrovoljno I nije uslovljeno
nacionalnom,verskom niti politikom pripadnou.Za zastupanje interesa zaposlenih I zatitu na nivou
teritorije,autonomije I lokalnihsamouprava S. Sindikat formirao je 51 organizaciju odosno saveza u
pokrajini I gradovima 118poverenitava u optinama.S S kao organizacija zaposlenih ostvaruje svoja
prava nezvisno od politikih partija pokreta,partija.Koristei sindikalne metode delovanja,pregovaranja sa
poslodavcima ,Vladom I ostalim sindikalnim centralama na naelima solidarnosti takoe ostvaruje se
meunarodna saradnja sa meunarodnim savezima I institucijama.
SLIKA 1 PREDSTAVLJA LOGO SA IMENOM I SLIKOM SA JEDNOG PROTESTA

Ovajsistem posmatraemo sa aspekta .
1-Sa aspekta meunarodnog sindikalnog pokretalan je M.O.R(meunarodna
organizacija rada) I drugih evropskih integracija takoe uspostavljena saradnja sa
najveim svetskim sidikatima.
2-S a finansijskog aspekta ubiranje lanarine I rentiranje poslovnih objekata I
meunarodne donacije.
3-Sa aspekta konkurencije veliki broj malih I novoformiranih sindikata.
4- Sa aspekta uspenosti realizacije osnovnih sindikalnih naela-sa
kojim uspehom ili rezultatom su reavani projektni zadaci .
5-Sa aspekta saradnje sa politikim partijama-uspenost socijalnog dijaloga I
pridobijanje plitikih partija oko saradnje I promovisanja naela solidarnosti I doko
donoenja zakona koji e osigurati dostignuti nivo radnikih prava.
 1) OKRUENJE SISTEMA

Okruenje nekog sistema ine svi drugi sistemi van posmatranog, a koji su u
odreenoj interakciji sa njim. Kod veine kompleksnih sistema postoji problem odreivanja
njegovih granica, ime je prisutan i problem odreivanja njegovog okruenja.

Okruenje nekog sistema je najee promenjivo u vremenu. Isto tako je zavisno i od

aspekata sa kojeg se sistema posmatra.

Okruenje Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Preduzea I ustanove sa svojim lanstvom.
Meunarodne organizacije.
Konkurencija.
Vlada I Ministrstva republike Srbije.
Banke.
Sudovi.
Advokati.
Udruenja poslodavaca.
Fakulteti obrazovne ustanove.
Evropski parlament.
komunalna infrastruktura sa tele.komunikacionom infrastrukturom.
Izdavake kue.
Poverenitva
Mediji
OKRUENJE-GRAFIKI PRIKAZ

PREDUZEA I
MEUNARODNE
SUDOVI KONKURENCIJA USTANOVE
ORGANIZACIJE
LANSTVO

EVROPSKI
PARLAMENT UDRUENJE
POSLODAVACA

SISTEM(SINDIKAT)

FAKULTETI
IOBRAZOVNE INFRASTRUKTUR
USTANOVE A
ITELEKOMUNIKA
CIONA STRU.
ELEK .INF.

MEDIJI POVERENITVA

VLADA I
BANKE ADVOKATI IZDAVAKE KUE
MINISTARSTVA
2)ULAZI I IZLAZI SISTEMA

Interakcija sistema i okruenja otvaruju se posredstvom odreenih kanala, medijuma.

U optem sluaju, relacije sistema okruenja mogu biti razliite prirode to jest mogu biti
sledei:
Materijalni,
Energetski,
Informacioni,
Fiziki,
Hemijski i dr.

Slino kao i kod okruenja i ulaz/izlaz sistema zavise od vremena i aspekta posmatranja
ULAZI SISTEMA
NOVAC-lanarina,rentiranje poslovnog prostora,odmaralita,meunarodne donacije.
INFORMACIJE-molbe,predlozi,sugestije lanstva.,statistike informacije,izvetaji
poverenitava,Vladini predlozi zakona,
ZNANJE-ulaz novih saznanja ,
POTRONI MATERIJAL-za operativno funkcionisanje sistema
LJUDI-zaposleni,u samom sistemu ilanstvo
ELEKTRINA ENERGIJA-za funkcionisanje sistema(el.ureaji,rasveta,)
VODA-bioloko funkcionisanjezaposlenih

IZLAZI SISTEMA
NOVAC-sve vrste finansijskih obaveza kao poreski obveznici.predlozo zakona
,tumaenja,izvetaji za medije.
INFORMACIJE-irok spektar izlaznih informacija.
TRAJKOVI-oblikovane informacije
ASOPISI,KNJIGE
LJUDI-zaposleni.lanstvo
GRAFIKI PRIKAZ ULAZA I IZLAZA

NOVAC NOVAC

INFORMACIJE

INFORMACIJE

ZNANJE

POT.MATERIJAL SISTEM
TRAJKOVI

LJUDI

LJUDI
EL.ENERGIJA

VODA KNJIGE .
3)DELOVI SISTEMA
Delovima sistema se naziva sve ono to se nalazi unutar granica sistema i uestvuje
u njegovoj izgradnji. Delovi sitema takoe imaju svoja obeleja, kao i celina. Oni imaju svoje
ulaze i izlaze, preko njih se ostvaruju interakcije sa okruenjem (samo sa nekim od njih) i
oni ispoljavalju odreena ponaanja.
Delovi sistema se nazivaju:

Podsistemi (izgrauju celinu/sistem),

Elementi (izgrauju podsistem) i
Komponente (izgrauju elemente)
Na organizacioni sistem sastoji se od sledeih delova:

1.PODSISTEM-GRANSKI SINDIKATI
Svih 26 grana.
2.PODSISTEM SEKCIJA ENA MLADIH
3.PODSISTEM VEA I POVERENITVA U REPUBLICI SRBIJI
4.PODSISTEM UPRAVLJANJE
5.PODSISTEM PRATEE SLUBE

.1GRANSKI SINDIKATI
Sastavljeni su od 26 delatnosti takoda imamo za svaku granu sindikat istovetan sa savezom sa
svim svojim organima.
MAINSKA INUSTRIJA
POLJOPRIVREDA
ZDRAVSTVO
SAOBRAAJ
KLOSTVO
TRGOVIN A
TURIZAM
BANKARKI SEKTOR
JAVNE KOMUNALNE USTANOVE
TEKSTIL
HEMIJA I PETROHEMIJA
ENERGETIKA
POLICIJA
TELEKOMUNIKACIJE

2..PODSISTEM SEKCIJA ENA MLADIH

Sainjavaju ga sekcije na svim nivoima I oblicima organizovanja.
3. .PODSISTEM VEA I POVERENITVA U REPUBLICI SRBIJI
Formirana po principu teritorijalnog organizovanja sa hijerarhijskom vezom sa savezom

imami 118 poverenitava na teritoriji republike Srbije,Takoe svi gradovi imaju istu
organizovanost,

4..PODSISTEM UPRAVLJANJE
KONGRES
PREDSEDNIK
VEE
PREDSEDNITVO
STATUTARNI ODBOR
NADZORNI ODBOR

5.PODSISTEM PRATEE SLUBE

FINANSIJSKI SEKTOR
PR.MEDIJIINFORMISANJE
PRAVNI SEKTOR
MEUNARODNA SARADNJA
ANALITIKA
RAZVOJ
LOGISTIKA
ODRAVANJE
KONTROLA
IZDAVAKI SEKTOR
GRAFIKI PRIKAZ DELOVA SISTEMA

GR. MAINSKA INUSTRIJA

POLJOPRIVREDA
ZDRAVSTVO
SAOBRAAJ KL
OSTVO
TRGOVIN A
TURIZAM 4..PODSISTEMUPRAVLJANJ
BANKARKI SEKTOR KONGRES
JAVNE KOMUNALNE PREDSEDNIK
USTANOVE VEE
TEKSTIL PREDSEDNITVO
HEMIJA I STATUTARNI ODBOR
PETROHEMIJA NADZORNI ODBOR
ENERGETIKA
POLICIJA
TELEKOMUNIKACIJE

5.PODSISTEM PRATEE
SLUBE
FINANSIJSKI SEKTOR
PR.MEDIJIINFORMISAN
JE
PRAVNI SEKTOR
MEUNARODNA SEKCIJA MLADIH I
SARADNJA ENA
ANALITIKA
RAZVOJ
LOGISTIKA
ODRAVANJE
KONTROLA
IZDAVAKI SEKTOR

POVERENITVA U
REPUBLICI SRBIJI 118
4.OSNOVNE FUNKCIJE I PROCESI SISTEMA

Osnovne funkcije sistema se realizuju odgovarajuim procesima I zbog njih se system

uspostavlja.Njima se uspostavlja materijalni ishodi ili rezultat zadatka.Oni semogu klasifikovati
na vetake I prirodne.Vetake delimo na glavne I pratee (podprocese).Osnovni procesi
realizuju bazine funkcije sistema,funkcije zbog kojih postoji konkretan system.Glavni process
obuhvata sve aktivnosti koje su neophodne za ostvarivanjeglavne iosnovne transformacije za koje
je organizacija projektovana I postavljena.najee se ne ostvaruje odjednom nego iz vie faza.

Mi emo procese sindikata podeliti na.

GLAVNI PROCES
PODPROCES
POMONI PROCES
USLUNI PROCES

GLAVNI PROCES
Zatita prava zaposlenih(lanova sindikata)
Aktivan socijalni dijalog sasocijalnim partnerima na mikro nivou.
Izrada kolektivnih ugovora
Primena meunarodne povelje o pravima zaposlenih
Organizovanje I voenje generalnih trajkovai protesta.

Znamo da glavni process nemoe odmah biti realizovan I zato postoje faze ili podprocesi koji su
vezani sa glavnim procesom.
PODPROCES
Potovanje statute Sindikata.
Meunarodna saradnja
Izdavaka delatnost
Medijska zastupljenost odnosi sa javnou
Promovisanje sindikalne ideje
Edukacija sindikalnih predstavnika
Promocija mladih u sindikatu
Prava ena .
Razvoj

POMONI PROCES se vezuju za glavni samo sa svojim rezultatima transformisanja
ovde spadaju svi procesi kojima se obezbeuju uslovi rada,sredstva rada,predmeti rada.
FINANSIJE
 NABAVKA
TEHNIKO ODRAVANJE I lLOGISTIKA

USLUNI PROCES
Kontrola rada poverenitava
Kontrola troenja sredstava
Kontrola sprovoenja odluka organa
Transport
Distribucija novena I knjiga
Kordinacija
I dr.
GRAFIKI PRIKAZ OSNOVNIH FUNKCIJA I PROCESA

POMONI PROCES ,FINANSIJE

NABAVKA,TEHNIKO ODRAVANJE
,LOGISTIKA

okruenje

PODPROCES
Potovanje statute Sindikata.
Meunarodna saradnja
Izdavaka delatnost
Medijska zastupljenost odnosi sa javnou
Promovisanje sindikalne ideje
Edukacija
POMONI PROCES
sindikalnih ,FINANSIJE NABAVKA,TEHNIKO
predstavnika
Promocija mladih uODRAVANJE
sindikatu ,LOGISTIKA
Prava ena .
Razvoj
sistem

GLAVNI PROCES
Zatita prava zaposlenih(lanova sindikata)
Aktivan socijalni dijalog sasocijalnim partnerima
na mikro nivou.
Izrada kolektivnih ugovora
Primena meunarodne povelje o pravima
zaposlenih
Organizovanje I voenje generalnih trajkovai protesta

USLUNI PROCES
Kontrola rada
USLUNI poverenitava
PROCES
Kontrolarada
Kontrola troenja sredstava
poverenitava
Kontrola sprovoenja odluka organa
troenja sredstava
Kontrola sprovoenja odluka organa
Transport
Distribucija
Transport novena I knjiga
Kordinacija
Distribucija novena I knjiga
IKordinacija
dr.
I dr.
5)RAZVOJNE FUNKCIJE I PROCESI SISTEMA

Ovi procesi se provenstveno odnose na transformacije organizacije iz jednog stanja u drugo

stanje razvijenosti ,pri emu u kriterijume razvijenosti spadaju efikasnost organizacije I uslovi
egzistencije.proces koji ne poveava efikasnost ili ne olakava uslove gzistencije organizacije ne
moe da se uvrsti u razvojne procese.

UOPTEM SLUAJU system razvojnih procesa moe razvijati razvojne procese

Reenje problema sadanjosti

Reenje problema budunosti

Stoga emo za razmatranje naeg stanovita uzeti :

Glavni process(proces razvoja cele organizacije)

Pod process( nikad glavni proces nemoe bez pod procesa dati rezultat

Parcijalni procesi razvoja-odnose se na delove organizacije I njene rezultate output I

input nazvaemo ih.

Glavna funkcija
Podfunkcija

GLAVNI PROCES
Visoko pozicioniranje sistema sindikata u drutvu
Potpisivanje kolektivnog ugovora na nivou drave
Svetske sindikalne integracije
Veliki uticaj organizacije prilikom donoenja zakona o radu.
Potovanje meunarodnih konvencija
Sa konkurencijom podii nivo saradnje
HITNO IZVRITI U HODU REFORMU

PODPROCES

Finansijska nezavisnost po ugledu na najae svetske sidikate

Proiriti bazu lanova

Uestvovati u svim solidarnim aktivnostima
Pratiti trendove
OSMISLITI projekte za mlade I ene.
 GLAVNA FUNKCIJA(ODNOSI SE NA DELOVE ORGANIZACIJE IN PUTE I
Vei procenat reenih sudskih predmeta.
Potovanje finansijske discipline(uplaivanje lanarine)
Smenjivanje predsednika koji rue imid organizacije I koji su disciplinski gonjeni
Gaenje poverenitva koji ne ispunjavaju kriterijume.

PODFUNKCIJA
Uvoditi profesionalne poverenike po ugledu na evroske sindikate
Jaati medijski kapacitet
Promeniti edukacionu politku
Sve promene i aktivnosti usaglasiti sa statutom
GRAFIKI PRIKAZ RAZVOJNIH FUNKCIJA I PROCESA

GLAVNI PROCES
Visoko pozicioniranje sistema sindikata u drutvu O

Potpisivanje kolektivnog ugovora na nivou drave

Svetske sindikalne integracije
Veliki uticaj organizacije prilikom donoenja zakona o
radu.
Potovanje meunarodnih konvencija
Sa konkurencijom podii nivo saradnje
HITNO IZVRITI U HODU REFORMU

PODPROCES
Finansijska nezavisnost -po ugledu na najae svetske
sidikate
Proiriti bazu lanova
Uestvovati u svim solidarnim aktivnostima
Pratiti trendove
s
Projektovati projekte za mlade I ene.

GLAVNA FUNKCIJA(ODNOSI SE NA DELOVE

ORGANIZACIJE IN PUTE I
Vei procenat reenih sudskih predmeta.
Potovanje finansijske discipline(uplaivanje lanarine)
Smenjivanje predsednika koji rue imid organizacije I
koji su disciplinski gonjeni
Gaenje poverenitva koji ne ispunjavaju kriterijume.

PODFUNKCIJA
Uvoditi profesionalne poverenike po ugledu na evroske
sindikate
Jaati medijski kapacitet
Promeniti edukacionu politku
Sve promene i aktivnosti usaglasiti sa statutom
6)UPRAVLJAKE FUNKCIJE I PROCESI SISTEMA

Upravljaki procesi organizacije obezbeuju njeno kibernetsko ponaanje.Upravljakim

procesima se postavljaju brojni zahtevi .Svi zahtevi se ostvaruju preko upravljakih
procesa sa svojim komponentama. kao to su.

- Usmeravanje
- Organizovanje
- Regulacija/rukovoenje

Mi emo procese upravljanja sindikata podeliti na.

GLAVNI PROCES
PODPROCES
GLAVNU FUNKCIJU
POD FUNKCIJU

GLAVNI PROCES
Rukovoenje zatitom prava zaposlenih(lanova sindikata)
Rukovoenje socijalnim dijalogom sa socijalnim partnerima na mikro nivou.
Rukovoenje izradom kolektivnih ugovora
Rukovoenje primenama meunarodne povelje o pravima zaposlenih
Organizovanje I voenje generalnih trajkovai protesta.

Znamo da glavni process nemoe odmah biti realizovan I zato postoje faze ili podprocesi koji su
vezani sa glavnim procesom.
PODPROCES
Organizovanje I rukovoenje potovanja statuta Sindikata.
rukovoenje meunarodnom saradnjom
Rukovoenje izdavakom delatnout
Upravljanje medijskom zastupljenoui odnosima sa javnou
Rukovoenje promocijom sindikalne ideje
Organizovanjeedukacija sindikalnih predstavnika
Organizovanje I rukovoenje promocijama mladih u sindikatu
Rukovovoenje projektima o pravima ena .
Rukovoenje r azvojem
GLAVNA FUNKCIJA
Upravljanje finansijama
Upravljanje nabavkom
Upravljanje tehniim odravanjem I
 PODFUNKCIJA
Rukovoenje radom poverenitva
Rukovoenje u troenju sredstava
Organizovanje kontrole sprovoenja odluka organa
Rukovoenje transportom
Organizovanje distribucija novina I knjiga
GRAFIKI PRIKAZ UPRAVLJAKIH FUNKCIJA

PODFUNKCIJA
Rukovoenje radom poverenitva
Rukovoenje u troenju sredstava
Organizovanje kontrole sprovoenja odluka organa
Rukovoenje transportom
Organizovanje distribucija novina I knjiga

GLAVNA FUNKCIJA O
Upravljanje finansijama
Upravljanje nabavkom
Upravljanje tehniim odravanjem I

PODPROCES
Organizovanje I rukovoenje potovanja statuta Sindikata.
rukovoenje meunarodnom saradnjom
Rukovoenje izdavakom delatnout
Upravljanje medijskom zastupljenoui odnosima sa javnou
Rukovoenje promocijom sindikalne ideje
Organizovanjeedukacija sindikalnih predstavnika
Organizovanje I rukovoenje promocijama mladih u sindikatu
Rukovovoenje projektima o pravima ena .
Rukovoenje r azvojem

GLAVNI PROCES
Rukovoenje zatitom prava zaposlenih(lanova sindikata)
Rukovoenje socijalnim dijalogom sa socijalnim partnerima na
mikro nivou.
Rukovoenje izradom kolektivnih ugovora
Rukovoenje primenama meunarodne povelje o pravima
zaposlenih
Organizovanje I voenje generalnih trajkovai protesta.
7)STATIKA STRUKTURA SISTEMA

Kod definisanja statike strukture sistema trai se odgovor na pitanje da li postoje

veze izmeu posmatranih elemenata sistema, bez ulaenja u njihove karakteristike.
U sluaju naeg drutvenog sistema statike relacije prikazane su grafiki naSlici

GR. MAINSKA INUSTRIJA

POLJOPRIVREDA
ZDRAVSTVO 5.PODSISTEM PRATEE
SAOBRAAJ KL SLUBE
OSTVO FINANSIJSKI SEKTOR
TRGOVIN A PR.MEDIJIINFORMISAN
TURIZAM JE
BANKARKI SEKTOR PRAVNI SEKTOR
JAVNE KOMUNALNE MEUNARODNA
USTANOVE SARADNJA
TEKSTIL ANALITIKA
HEMIJA I RAZVOJ
PETROHEMIJA LOGISTIKA
ENERGETIKA ODRAVANJE
POLICIJA KONTROLA
TELEKOMUNIKACIJE IZDAVAKI SEKTOR

POVERENITVA U
REPUBLICI SRBIJI 118

4..PODSISTEMUPRAVLJANJ
KONGRES
PREDSEDNIK
VEE SEKCIJA MLADIH I
PREDSEDNITVO ENA
STATUTARNI ODBOR
NADZORNI ODBOR
8)DINAMIKA STRUKTURA

Kod dinamike strukture ispituje je se dinamika odnosa meu delovima sistema. Ovi
odnosi su uzrono-posledini i prikazuju se strelicama. Dinamike odnose meu
elementima moemo kvalitativno razvrstati na: energetske, materijalne, informacione,
finansijske, i ostale (fizike, hemiske). Relacije u dinamikoj strukturi se opisuju koliinski
i vremenski.U sluaju naeg drutvenog sistema dinamike relacije prikazane su grafiki
naSlici
GR. MAINSKA INUSTRIJA 5.PODSISTEM PRATEE
POLJOPRIVREDA SLUBE
ZDRAVSTVO FINANSIJSKI SEKTOR
SAOBRAAJ KL PR.MEDIJIINFORMISAN
OSTVO JE
TRGOVIN A PRAVNI SEKTOR
TURIZAM MEUNARODNA
BANKARKI SEKTOR SARADNJA
JAVNE KOMUNALNE ANALITIKA
USTANOVE RAZVOJ
TEKSTIL LOGISTIKA
HEMIJA I ODRAVANJE
PETROHEMIJA KONTROLA
ENERGETIKA IZDAVAKI SEKTOR
POLICIJA
TELEKOMUNIKACIJE

STALNA
4..PODSISTEMUPRAVLJANJ
KONGRES
PREDSEDNIK
VEE
PREDSEDNITVO
STALNA
STATUTARNI ODBOR
NADZORNI ODBOR

SEKCIJA MLADIH I
POVERENITVA U ENA
REPUBLICI SRBIJI 118
 9) Resursi ili pokretake sile su osnovni inioci funkcionisanja dinamikih sistema.
Preduslov su za pokretanje i izvoenje svih vrsta procesa u sistemu, kao i za kretanje i ponaanje
elemenata, podsistema i sistema kao celine. U sloenim su interakcijama sa delovima sistema, ali
i meusobno. Pri tome se oni troe i prenose svoje vrednosti na izlaze iz sistema, i to na jedan
njihov deo ili u potpunosti.
Resursi naeg sistema su:
HUMANI (LJUDSKI):
Menadment,
Operativno osoblje.
Aktivni lanovi
Oprema,
Ureaji,
Zgrada,
Infrastruktura.
Energija,
Informacija,
Repromaterijal.
ZNANJE/ISKUSTVO-
FINANSIJSKI-
 ZAPOSLENI
FINANSIJSKI FUNKCIONERI
AKTIVNO LANSTVO ZGRADA
POVERENICI INFRASTRUKTURA
SPOLJNI SARADNICI ISKUSTVO
ENERGIJA ZNANJE
INFORMACIJE INFORMACIJE
ZNANJE
POTRONI
REPROMATERIJAL

SISTEM
OKRUENJE

GRAFIKI PRIKAZ RESURSA

10)ALGORITAM OSNOVNOG FUNKCIONISANJA SISTEMA

ZATITA PRAVA ZAPOSLENIH

POTOVANJE MEUNARODNIH
KONVENCIJA

NE

POSTOJI
INFORMACIJA

DA

VOENJE TRAJKOVA

SOCIJALNI DIJALOG

IZRDA KOLEKTIVNOG UGOVORA

EDUKACIJA

MEDIJSKA ZASTUPJLENOST

OSTVAREN CILJ ZATTA PRAVA

ZAPOSLENIH
11)ALGORITAM RAZVOJNOG FUNKCIONISANJA SISTEMA

Algoritmom razvojnog funkcionisanja grafiki prikazujemo razvojne funkcije i procese

koji su definisani u prethodnim takama (taka 5). Ovakvim vidom dopunjujemo preanje
izlaganje time to dodajemo uslove ispunjavanja upravljakih procesa radi boljeg
RAZUMEVANJA SISTEMA.
 ULAZ FINANSIJA

ULAZ INFORMACIJA

NE

POSTOJI
INFORMACIJA

DA

RAZVIJANJE SVETSKE INTEGRACIJE

RAZVIJATI REFORME

RAZVOJ INFRASTRUKTURE MLADIH

PROIRITI LANSTVO

KLEKTIVNI JEDINSTVEN ZA CELU

SRBIJU

SISTEM UNAPREEN

ALGORITAM RAZVOJNOG FUNKCIONISANJA SISTEMA

12)ALGORITAM UPRAVLJAKOG FUNKCIONISANJA SISTEMA

Algoritmom upravljakog funkcionisanja samo grafiki prikazujemo osnovne procese koji su

definisani u prethodnim takama (taka 6). Ovakvim vidom dopunjujemo preanje izlaganje
time to dodajemo uslove ispunjavanja upravljakih procesa radi boljeg razumevanja
funkcionisanja samog sistema
 UPRAVLJANJE SISTEMOM

ODRAVANJE SISTEMA

NE

POSTOJI
INFORMACIJA

DA

UPRAVLJATI SOCIJALNIMDIJALOGOM

IZRADOM KOLEKTIVNIH UGOVORA

UPRAVLJATI RAZVOJEM

RUKOVODIT IMEDIJSKOM
ZASTUPLJENOU

RUKOVODITI SISTEMOM
POTOVANJA MEUNARODNIH
KONVENCIJA

SISTEM OUVAN

ALGORITAM UPRAVLJAKOG SISTEMA

SINTETSKI DEO (SISTEMSKI MODEL)

U sintetskom delu prikazana je bitnost izdvojenih elementa(lanstvo,privreda,vlada

,meunarodna zajednica)Svi ovi inioci imaju veliki uticaj na na system preko svojih izlaza a
takoe isti su itekako zavisni od izlaza naeg sistema .Pokazana je meusobna zavisnost svih
elemenata lancu.Crvene strelice na ulazu I izlazu sistema pokazuju reakciju istog .Sistem crvenih
ulaza I izlaza pokazuje da postoji prostor da se te relacije smanje.
 MEUNARODNE
ORGANIZACIJE

VLADA MINISTARSTVA

PRIVREDA I JAVNI SEKTOR

LANSTVO

Z A T IT A P R A V A Z A P O S LE N IH

U L A Z F IN A N S IJ A

ULAZ P O T O V A N JE M E U N A R O D N IH
K O N V E N C IJA

GR. M AINSKA INUSTRIJA U L A Z IN F O R M A C IJ A

NE POLJOPRIVREDA
ZDRAVSTVO 5.PODSISTEM PRATEE
SAOBRAAJ KL SLUBE
OSTVO FINANSIJSKI SEKTOR NE
P O S T O JI TRGOVIN A PR.M EDIJIINFORM ISAN
IN F O R M A C IJA
TURIZAM JE
BANKARKI SEKTOR PRAVNI SEKTOR
JAVNE KOM UNALNE M EUNARODNA P O S TO JI

SARADNJA
IN F O R M A C IJ A
USTANOVE
TEKSTIL ANALITIKA
RAZVOJ
DA
HEM IJA I
PETROHEM IJA LOGISTIKA
ENERGETIKA ODRAVANJE DA

V O E N JE T R A JK O V A POLICIJA KONTROLA
TELEKOM UNIKACIJE IZDAVAKI SEKTOR
R A Z V IJ A N J E S V E T S K E IN T E G R A C IJ E

ULAZ IZLAZ
S O C IJA LN I D IJA LO G

R A Z V IJ A T I R E F O R M E

POVERENITVA U
IZ R D A K O LE K T IV N O G U G O V O R A
REPUBLICI SRBIJI 118
R A Z V O J IN F R A S T R U K T U R E M L A D IH

E D U K A C IJA
P R O IR IT I L A N S T V O

Z
IZLA
M E D IJS K A Z A S T U P JLE N O S T K L E K T IV N I J E D IN S T V E N Z A C E L U
4..PODSISTEM UPRAVLJANJ S R B IJ U
KONGRES
PREDSEDNIK
VEE SEKCIJA M LADIH I
PREDSEDNITVO ENA
O S T V A R E N C ILJ Z A T T A P R A V A
STATUTARNI ODBOR S IS T E M U N A P R E E N
NADZORNI ODBOR
Z A P O S LE N IH

U P R A V L J A T I S O C IJ A L N IM D IJ A L O G O M

IZ R A D O M K O L E K T IV N IH U G O V O R A

P O T O V A N J A M E U N A R O D N IH
R U K O V O D IT IM E D IJ S K O M

R U K O V O D IT I S IS T E M O M
U PR AVLJATI R AZVO JEM
O D R A V A N J E S IS T E M A

ZASTU PLJEN O U
U P R A V L J A N J E S IS T E M O M

S IS T E M O U V A N
K O N V E N C IJ A
IN F O R M A C IJ A
PO STO JI

DA
NE
 LITERATURA

[1] erniek, I. i Molnar, R., Teorija Sistema Udbenik, Visoka tehnika kola strukovnih
studija u Zrenjaninu, Zrenjanin, 2012.
[2] Molnar, R.: Teorija sitema - Praktikum, Visoka tehnika kola strukovnih studija u
Zrenjaninu, Zrenjanin, 2011.
[3] Mihajlovi, I. i Nikoli, ., Osnove teorije sistema, Tehniki fakukltet u Boru, Bor, 2009.