ZAKON

O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I

VASPITANJA
("Sl. glasnik RS", br. 88/2017)

I OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona

lan 1

Ovim zakonom ureuju se osnove sistema predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i

vaspitanja i obrazovanja odraslih, i to: principi, ciljevi, ishodi, standardi obrazovanja i vaspitanja,
znanja, vetina i stavova (u daljem tekstu: kompetencije), nain i uslovi za obavljanje delatnosti
predkolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, vrste
programa obrazovanja i vaspitanja, osnivanje, organizacija, finansiranje i nadzor nad radom
ustanova obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: ustanova), kao i druga pitanja od znaaja za
obrazovanje i vaspitanje.

Ovim zakonom ureuju se i radni odnosi zaposlenih u ustanovi.

Srednje vojno obrazovanje ureuje se posebnim zakonom u sistemu odbrane i ovim zakonom.

Na pitanja postupanja u upravnim stvarima, koja nisu ureena ovim zakonom, primenjuje se
zakon kojim se ureuje opti upravni postupak.

Termini izraeni u ovom zakonu u gramatikom mukom rodu podrazumevaju prirodni muki i
enski rod lica na koje se odnose.

Obrazovanje i vaspitanje

lan 2

Sistem obrazovanja i vaspitanja obuhvata predkolsko vaspitanje i obrazovanje, osnovno i

srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih.

Specifinosti obavljanja delatnosti predkolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog

obrazovanja i vaspitanja i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih, ureuju se
posebnim zakonom (u daljem tekstu: posebni zakon).

Pravo na obrazovanje i vaspitanje

lan 3
Svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje.

Dravljani Republike Srbije jednaki su u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje.

Lice sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvaava
njegove obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinanu
odnosno grupnu dodatnu podrku u nastavi i uenju ili u posebnoj vaspitnoj grupi ili koli, u
skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Lice sa izuzetnim sposobnostima ima pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvaava njegove
posebne obrazovne i vaspitne potrebe, u obrazovno-vaspitnom sistemu, u posebnim
odeljenjima ili posebnoj koli, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Strani dravljanin, lice bez dravljanstva i lice trailac dravljanstva ima pravo na obrazovanje i
vaspitanje pod istim uslovima i na nain propisan za dravljane Republike Srbije.

Pravo na besplatno obrazovanje

lan 4

U ustanovi iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave
obezbeuje se besplatno:

1) vaspitanje i obrazovanje dece u godini pred polazak u kolu, u skladu sa ovim i posebnim
zakonom;

2) osnovno obrazovanje i vaspitanje uenika i odraslih, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;

3) srednje obrazovanje redovnih i vanrednih uenika, pod jednakim uslovima, u skladu sa ovim i
posebnim zakonom.

Redovan uenik jeste lice koje je u prvom razredu srednjeg obrazovanja i obrazovanja za rad
mlae od 17 godina, a vanredan uenik - lice starije od 17 godina.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, i lice mlae od 17 godina moe da stie srednje obrazovanje ili
obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog uenika, uz saglasnost ministra nadlenog za poslove
obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: ministar), i to:

1) lice koje se profesionalno bavi sportom;

2) lice ija priroda bolesti objektivno ne dozvoljava redovno pohaanje nastave;

3) u drugim opravdanim sluajevima kada objektivne okolnosti ne dozvoljavaju redovno

pohaanje nastave.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, lice starije od 17 godina koje je prethodne kolske godine
zavrilo osnovnu kolu u trajanju od osam godina, moe u narednoj kolskoj godini upisati
srednju kolu u svojstvu redovnog uenika.
Uzrast lica koje stie osnovno i srednje obrazovanje po programu za odrasle, ureuje se
posebnim zakonom.

Lice koje je steklo srednje obrazovanje, a eli da se prekvalifikuje ili dokvalifikuje, stekne
specijalistiko ili majstorsko obrazovanje, plaa kolarinu.

Izuzetno, lica koja se iz zdravstvenih razloga prekvalifikuju ili dokvalifikuju ne plaaju kolarinu.

Visinu kolarine utvruje ministarstvo nadleno za poslove obrazovanja i vaspitanja (u daljem

tekstu: Ministarstvo), prema vrstama obrazovanja i vaspitanja, s tim da se pojedini vanredni
uenici - lica starija od 17 godina, usled teke materijalne i socijalne situacije, mogu osloboditi
plaanja kolarine, radi postizanja pune ravnopravnosti u sticanju obrazovanja i vaspitanja.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i uenika moe da se opredeli za sticanje
osnovnog obrazovanja i vaspitanja, kod kue, uz obezbeivanje trokova obrazovanja i
vaspitanja.

Upotreba jezika

lan 5

Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku i irilikom pismu (u daljem tekstu:

srpski jezik).

Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na jeziku, odnosno

govoru (u daljem tekstu: jezik nacionalne manjine) i pismu nacionalne manjine.

Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad moe da se izvodi i dvojezino na

jeziku i pismu nacionalne manjine i na srpskom jeziku, a u skladu sa posebnim zakonom.

Obrazovno-vaspitni rad moe da se izvodi i na stranom jeziku, odnosno dvojezino na stranom

jeziku i na srpskom jeziku ili dvojezino na stranom jeziku i na jeziku i pismu nacionalne
manjine, a u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Obrazovno-vaspitni rad za lice koje koristi znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga
tehnika reenja, moe da se izvodi na znakovnom jeziku i pomou sredstava tog jezika.

Kada se obrazovanje stie na jeziku nacionalne manjine, stranom jeziku ili dvojezino, uenje
srpskog jezika je obavezno.

Kvalitet obrazovanja i vaspitanja

lan 6

Elementi kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji, su:

1) principi obrazovanja i vaspitanja;

2) ciljevi obrazovanja i vaspitanja;

3) programi obrazovanja i vaspitanja;

4) obrazovni standardi;

5) kompetencije uenika;

6) obuhvat i briga o osetljivim kategorijama dece i uenika;

7) okruenje za uenje;

8) kompetencije i profesionalni razvoj nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika, direktora i

sekretara;

9) saradnja sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima i irom zajednicom;

10) nezavisno vrednovanje ostvarenosti ciljeva obrazovanja i rezultata uenja;

11) samovrednovanje, praenje i nezavisno vrednovanje rada nastavnika, vaspitaa i strunih

saradnika i direktora;

12) sistem upravljanja;

13) standardi prostora i opreme ustanove;

14) odgovarajui materijalni i finansijski resursi.

Opti principi obrazovanja i vaspitanja

lan 7

Sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, uenike i odrasle:

1) jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovanom na

socijalnoj pravdi i principu jednakih ansi bez diskriminacije;

2) usmerenost obrazovanja i vaspitanja na dete i uenika kroz raznovrsne oblike uenja,

nastave i ocenjivanja kojima se izlazi u susret razliitim potrebama deteta i uenika, razvija
motivacija za uenje i podie kvalitet postignua;

3) potovanje ljudskih prava i prava svakog deteta, uenika i odraslog i uvaavanje ljudskog
dostojanstva; obrazovanje i vaspitanje u demokratski ureenoj i socijalno odgovornoj ustanovi u
kojoj se neguju otvorenost, saradnja, tolerancija, svest o kulturnoj i civilizacijskoj povezanosti u
svetu, posveenost osnovnim moralnim vrednostima, vrednostima pravde, istine, solidarnosti,
slobode, potenja i odgovornosti i u kojoj je osigurano puno potovanje prava deteta, uenika i
odraslog;

4) visok kvalitet obrazovanja i vaspitanja za sve; kvalitetno i uravnoteeno obrazovanje i

vaspitanje, zasnovano na tekovinama i dostignuima savremene nauke, primena dostignua
naunih disciplina vanih za proces obrazovanja i vaspitanja i prilagoenih uzrasnim i linim
obrazovnim potrebama svakog deteta, uenika i odraslog;

5) celoivotno uenje, koje ukljuuje sve oblike uenja i znai uestvovanje u razliitim oblicima
obrazovnih aktivnosti tokom ivota, sa ciljem stalnog unapreivanja potrebnih linih, graanskih,
drutvenih i radnih kompetencija;

6) obrazovanje i vaspitanje zasnovano na kompetencijama u skladu sa stratekim i

funkcionalnim okvirom za planiranje i ostvarivanje procesa obrazovanja i vaspitanja, ime se
stvaraju uslovi i prua podrka za razvoj svih kompetencija;

7) profesionalnu etiku i kompetentnost koja podrazumeva visoku strunost nastavnika,

vaspitaa, strunih saradnika, direktora i sekretara, stalni profesionalni razvoj i visok nivo
profesionalne odgovornosti i etinosti;

8) horizontalnu i vertikalnu prohodnost kojom se osigurava mogunost da uenici i odrasli tokom

obrazovanja promene vrstu obrazovanja (horizontalna prohodnost) i mogunost daljeg
obrazovanja i sticanja vieg nivoa obrazovanja (vertikalna prohodnost);

9) demokratinost kroz ukljuenost svih uesnika u sistemu obrazovanja i vaspitanja u stvaranju

i sprovoenju obrazovnih politika, potujui potrebe i prava uz obaveze i odgovornosti;

10) autonomija ustanove kroz planiranje i ostvarivanje odgovarajuih aktivnosti, programa i

projekata u cilju unapreivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja potujui specifinosti
ustanove i lokalne sredine.

U ostvarivanju principa, posebna panja posveuje se:

1) saradnji sa porodicom, ukljuivanjem roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika, radi

uspenog ostvarivanja postavljenih ciljeva obrazovanja i vaspitanja, lokalnom zajednicom i
irom drutvenom sredinom;

2) podrci prelaska deteta, odnosno uenika u sledei nivo obrazovanja i vaspitanja i

ostvarivanju kontinuiteta u obrazovanju i vaspitanju;

3) identifikaciji, praenju i podsticanju uenika i odraslih sa izuzetnim sposobnostima

(talentovani i daroviti) uz obezbeivanje uslova da, bez obzira na sopstvene materijalne uslove
imaju pristup odgovarajuim nivoima obrazovanja i vaspitanja i ustanovama;

4) mogunosti da deca, uenici i odrasli sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i iz osetljivih

grupa, bez obzira na sopstvene materijalne uslove imaju pristup svim nivoima obrazovanja i
vaspitanja u ustanovama, a lica smetena u ustanove socijalne zatite, deca, uenici i odrasli sa
zdravstvenim problemima ostvaruju pravo na obrazovanje za vreme smetaja u ustanovi i
tokom bolnikog i kunog leenja;

5) smanjenju stope naputanja sistema obrazovanja i vaspitanja, posebno lica iz socijalno

ugroenih kategorija stanovnitva i nerazvijenih podruja, lica sa smetnjama u razvoju i
invaliditetom i drugih lica sa specifinim tekoama u uenju i podrci njihovom ponovnom
ukljuenju u sistem, u skladu sa principima inkluzivnog i interkulturalnog obrazovanja i
vaspitanja;

6) karijernom voenju i savetovanju zaposlenih, uenika i odraslih usmerenom ka linom

razvoju pojedinca i napredovanju u obrazovnom i profesionalnom smislu;

7) ostvarivanju prava na obrazovanje i ukljuivanjem u sistem obrazovanja i vaspitanja na

razliitim uzrastima i nivoima, bez ugroavanja drugih prava deteta i drugih ljudskih prava;

8) saradnji sa uenicima, radi uspenog ostvarivanja postavljenih ciljeva obrazovanja i

vaspitanja, kao i ostvarivanja odgovarajuih aktivnosti, programa i projekata u cilju
unapreivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Ciljevi obrazovanja i vaspitanja

lan 8

Osnovni ciljevi obrazovanja i vaspitanja su:

1) obezbeivanje dobrobiti i podrka celovitom razvoju deteta, uenika i odraslog;

2) obezbeivanje podsticajnog i bezbednog okruenja za celoviti razvoj deteta, uenika i

odraslog, razvijanje nenasilnog ponaanja i uspostavljanje nulte tolerancije prema nasilju;

3) iri obuhvat dece predkolskim vaspitanjem i obrazovanjem i sveobuhvatna ukljuenost

uenika u sistem obrazovanja i vaspitanja;

4) razvijanje i praktikovanje zdravih ivotnih stilova, svesti o vanosti sopstvenog zdravlja i

bezbednosti, potrebe negovanja i razvoja fizikih sposobnosti;

5) razvijanje svesti o znaaju odrivog razvoja, zatite i ouvanja prirode i ivotne sredine i
ekoloke etike, zatite i dobrobiti ivotinja;

6) kontinuirano unapreivanje kvaliteta procesa i ishoda obrazovanja i vaspitanja zasnovanog

na proverenim naunim saznanjima i obrazovnoj praksi;

7) razvijanje kompetencija za snalaenje i aktivno uee u savremenom drutvu koje se menja;

8) pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fiziki razvoj svakog deteta, uenika i
odraslog, u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima;

9) razvijanje kljunih kompetencija za celoivotno uenje, meupredmetnih kompetencija i

strunih kompetencija u skladu sa zahtevima zanimanja, potrebama trita rada i razvojem
savremene nauke i tehnologije;

10) razvoj svesti o sebi, stvaralakih sposobnosti, kritikog miljenja, motivacije za uenje,
sposobnosti za timski rad, sposobnosti samovrednovanja, samoinicijative i izraavanja svog
miljenja;
11) osposobljavanje za donoenje valjanih odluka o izboru daljeg obrazovanja i zanimanja,
sopstvenog razvoja i budueg ivota;

12) razvijanje pozitivnih ljudskih vrednosti;

13) razvijanje oseanja solidarnosti, razumevanja i konstruktivne saradnje sa drugima i

negovanje drugarstva i prijateljstva;

14) razvijanje kompetencija za razumevanje i potovanje prava deteta, ljudskih prava,

graanskih sloboda i sposobnosti za ivot u demokratski ureenom i pravednom drutvu;

15) razvoj i potovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezike, verske, rodne, polne i uzrasne
ravnopravnosti, tolerancije i uvaavanje razliitosti;

16) razvijanje linog i nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i oseanja pripadnosti Republici
Srbiji, potovanje i negovanje srpskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog
naroda i nacionalnih manjina, razvijanje interkulturalnosti, potovanje i ouvanje nacionalne i
svetske kulturne batine;

17) poveanje efikasnosti upotrebe svih resursa obrazovanja i vaspitanja, zavravanje

obrazovanja i vaspitanja u predvienom roku sa minimalnim produetkom trajanja i smanjenim
naputanjem kolovanja;

18) poveanje efikasnosti obrazovanja i vaspitanja i unapreivanje obrazovnog nivoa

stanovnitva Republike Srbije kao drave zasnovane na znanju.

Ishodi obrazovanja i vaspitanja

lan 9

Ishodi obrazovanja i vaspitanja su jasni iskazi o tome ta se od uenika oekuje da zna, razume
i da je sposoban da pokae, odnosno uradi nakon zavrenog odgovarajueg nivoa obrazovanja
i vaspitanja.

Ishodi obrazovanja i vaspitanja su osnova za planiranje, praenje i vrednovanje obrazovanja i

vaspitanja.

Ishodi obrazovanja i vaspitanja predstavljaju sposobnost uenika da:

1) izrazi i tumai ideje, misli, oseanja, injenice i stavove u usmenoj i pisanoj formi;

2) prikuplja, analizira, organizuje i kritiki procenjuje informacije;

3) koristi srpski jezik, odnosno jezik nacionalne manjine i strani jezik u zavisnosti od kulturnog
naslea i sredine, potreba i interesovanja;

4) efikasno i kritiki koristi nauna i tehnoloka znanja, uz pokazivanje odgovornosti prema

svom ivotu, ivotu drugih i ivotnoj sredini;
5) radi efikasno sa drugima kao lan tima, grupe, organizacije i zajednice;

6) zna kako da ui;

7) ume da razlikuje injenice od interpretacija;

8) primenjuje matematiko miljenje i znanje u cilju reavanja niza problema u svakodnevnim

situacijama;

9) pouzdano, kritiki i odgovorno prema sebi i drugima koristi digitalne tehnologije;

10) odgovorno i efikasno upravlja sobom i svojim aktivnostima;

11) efikasno i konstruktivno uestvuje u svim oblicima radnog i drutvenog ivota, potuje
ljudska prava i slobode, komunicira asertivno i nenasilno posebno u rastuoj raznolikosti
drutava i reavanju sukoba;

12) pokree i spremno prihvata promene, preuzima odgovornost i ima preduzetniki pristup i
jasnu orijentaciju ka ostvarivanju ciljeva i postizanju uspeha;

13) ostvaruje ideje, planira i upravlja projektima radi postizanja ciljeva koji doprinose linoj
afirmaciji i razvoju, drutvenoj ili privrednoj aktivnosti;

14) shvata svet kao celinu povezanih sistema i prilikom reavanja konkretnih problema razume
da nisu izolovani;

15) ima svest o sopstvenoj kulturi i raznolikosti kultura, uvaava znaaj kreativnog izraavanja
ideja, iskustava i oseanja putem razliitih medija, ukljuujui muziku, knjievnost, izvoake i
vizuelne umetnosti.

Ostvarivanje ishoda obrazovanja i vaspitanja obezbeuje se ukupnim obrazovno-vaspitnim

procesom na svim nivoima obrazovanja i vaspitanja, kroz sve oblike, naine i sadraje rada.

Standardi obrazovanja i vaspitanja

lan 10

Standardi obrazovanja i vaspitanja predstavljaju skup normi na osnovu kojih se vri procena
kvaliteta u sistemu obrazovanja i vaspitanja, i to:

1) standardi postignua uenika;

2) standardi kvaliteta rada ustanove;

3) standardi kvaliteta udbenika;

4) standardi kompetencija nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika;

5) standardi kompetencija direktora.

 Kljune kompetencije za celoivotno uenje

lan 11

Kljune kompetencije predstavljaju skup integrisanih znanja, vetina i stavova koji su potrebni
svakom pojedincu za lino ispunjenje i razvoj, ukljuivanje u drutveni ivot i zapoljavanje.

Kljune kompetencije za celoivotno uenje su:

1) komunikacija na maternjem jeziku: sposobnost izraavanja i tumaenja koncepata, misli,

oseanja, injenica i miljenja u usmenoj ili pisanoj formi;

2) komunikacija na stranom jeziku: sposobnost izraavanja i tumaenja koncepata, misli,

oseanja, injenica i miljenja u usmenoj ili pisanoj formi ukljuujui vetine posredovanja
sumiranjem, tumaenjem, prevoenjem, parafraziranjem i na druge naine, kao i interkulturalno
razumevanje;

3) matematike, naune i tehnoloke kompetencije: osnovno numeriko rezonovanje,

razumevanje sveta prirode, sposobnost primene znanja i tehnologije za ljudske potrebe
(medicina, transport, komunikacije i dr.);

4) digitalna kompetencija: samopouzdano i kritiko korienje informacionih i komunikacionih

tehnologija za rad, odmor i komunikaciju;

5) uenje uenja: sposobnost da se efektivno upravlja sopstvenim uenjem: planiranje,

upravljanje vremenom i informacijama, sposobnost da se prevaziu prepreke kako bi se
uspeno uilo, korienje prethodnih znanja i vetina, primena znanja i vetina u razliitim
situacijama, individualno i/ili u grupi;

6) drutvene i graanske kompetencije: sposobnost da se efikasno i konstruktivno uestvuje u

drutvenom i radnom ivotu i da se angauju u aktivnom i demokratskom ueu, posebno u
sve raznovrsnijim zajednicama;

7) oseaj za inicijativu i preduzetnitvo: sposobnost da se ideje pretvore u akciju kroz

kreativnost, inovativnost i preuzimanje rizika, kao i sposobnost za planiranje i upravljanje
projektima;

8) kulturoloka osveenost i izraavanje: sposobnost da se shvati znaaj kreativnih ideja,

iskustava i emocija u razliitim medijima - muzika, knjievnost, ples, likovna umetnost i drugo.

Kompetencije iz stava 1. ovog lana, osim okvira tradicionalnih kolskih predmeta, obuhvataju i
angauju kolska znanja na pripremi uenika da budu konkurentni i funkcionalni u sadanjem i
buduem obrazovnom i profesionalnom prostoru i da kompetentno i aktivno ostvaruju svoje
graanske uloge.

Opte meupredmetne kompetencije

lan 12
Cilj orijentacije ka optim meupredmetnim kompetencijama i kljunim kompetencijama je
dinaminije i angaovanije kombinovanje znanja, vetina i stavova relevantnih za razliite realne
kontekste koji zahtevaju njihovu funkcionalnu primenu.

Opte meupredmetne kompetencije zasnivaju se na kljunim kompetencijama, razvijaju se

kroz nastavu svih predmeta, primenjive su u razliitim situacijama i kontekstima pri reavanju
razliitih problema i zadataka, neophodne su svim uenicima za lino ostvarenje i razvoj, kao i
ukljuivanje u drutvene tokove i zapoljavanje i ine osnovu za celoivotno uenje.

Opte meupredmetne kompetencije za kraj obaveznog osnovnog obrazovanja i vaspitanja u

Republici Srbiji, su:

1) kompetencija za uenje;

2) odgovorno uee u demokratskom drutvu;

3) estetika kompetencija;

4) komunikacija;

5) odgovoran odnos prema okolini;

6) odgovoran odnos prema zdravlju;

7) preduzimljivost i orijentacija ka preduzetnitvu;

8) rad sa podacima i informacijama;

9) reavanje problema;

10) saradnja;

11) digitalna kompetencija.

Opte meupredmetne kompetencije za kraj srednjeg obrazovanja i vaspitanja u Republici

Srbiji, su:

1) kompetencija za celoivotno uenje;

2) komunikacija;

3) rad sa podacima i informacijama;

4) digitalna kompetencija;

5) reavanje problema;

6) saradnja;
7) odgovorno uee u demokratskom drutvu;

8) odgovoran odnos prema zdravlju;

9) odgovoran odnos prema okolini;

10) estetika kompetencija;

11) preduzimljivost i preduzetnika kompetencija.

Delatnost obrazovanja i vaspitanja

lan 13

Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova.

Vojno obrazovanje ostvaruju srednje vojne kole, u skladu sa posebnim zakonom u sistemu
odbrane.

Na osnivanje i rad ustanove iz stava 1. ovog lana primenjuju se odredbe ovog zakona i propisa
o javnim slubama.

Nain obavljanja delatnosti obrazovanja i vaspitanja propisan je ovim zakonom i posebnim

zakonima.

Ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada

lan 14

U ustanovi vaspitno-obrazovni, obrazovno-vaspitni i vaspitni rad (u daljem tekstu: obrazovno-

vaspitni rad) obavljaju: nastavnik, vaspita i struni saradnik.

U obavljanju obrazovno-vaspitnog rada nastavniku, vaspitau i strunom saradniku mogu da

pomau i druga lica, u skladu sa ovim zakonom.

kola moe da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad kao poseban oblik rada za uenike na duem
kunom i bolnikom leenju, u skladu sa posebnim zakonom.

Nastava moe da se ostvaruje i kao nastava kod kue i nastava na daljinu u skladu sa
posebnim zakonom.

Deo programa obrazovanja i vaspitanja u praktinoj nastavi moe da ostvaruje privredno

drutvo, drugo pravno ili fiziko lice, u skladu sa posebnim zakonom.

U privrednom drutvu ili drugom pravnom licu iz stava 5. ovog lana obrazovno-vaspitni rad
obavlja nastavnik praktine nastave, koordinator uenja kroz rad i instruktor koji ispunjava
uslove propisane posebnim zakonom.
Obrazovno-vaspitni rad obuhvata nastavne i vannastavne aktivnosti ustanove kojima se
ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja i postiu propisani ciljevi i standardi postignua, u
skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Evidencije i javne isprave

lan 15

Ustanova vodi propisanu evidenciju u tampanom i/ili elektronskom obliku i izdaje javne isprave,
u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Ustanova ponitava javnu ispravu koja je izdata suprotno zakonu.

Svaka javna isprava sadri Mali grb Republike Srbije.

Srednje vojne kole vode evidenciju i izdaju javne isprave u skladu sa ovim i posebnim
zakonom u sistemu odbrane.

Svi vidovi prikupljanja, obrade, objavljivanja i korienja podataka sprovode se u skladu sa

ovim, posebnim i zakonom kojim se ureuje zatita podataka o linosti.

Nadzor

lan 16

Nadzor nad primenom ovog zakona vri Ministarstvo, u skladu sa zakonom.

II OSTVARIVANJE OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Upis dece u predkolsku ustanovu

lan 17

U predkolsku ustanovu moe da se upie dete na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog
zastupnika.

U predkolsku ustanovu upisuju se sva deca u godini pred polazak u kolu.

Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik dostavlja i dokaz
o zdravstvenom pregledu deteta.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ije dete nije obuhvaeno vaspitno-obrazovnim
radom u predkolskoj ustanovi, duan je da upie dete starosti od pet i po do est i po godina u
predkolsku ustanovu, odnosno osnovnu kolu koja ostvaruje pripremni predkolski program, s
tim da ima pravo da izabere predkolsku ustanovu, odnosno osnovnu kolu.

Predkolska ustanova iji je osniva jedinica lokalne samouprave, odnosno osnovna kola koja
ostvaruje predkolski program, a iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili
jedinica lokalne samouprave, duni su da upiu svako dete radi pohaanja pripremnog
predkolskog programa, bez obzira na prebivalite roditelja, odnosno drugog zakonskog
zastupnika.

Pohaanje programa iz stava 4. ovog lana u ustanovi iji je osniva Republika Srbija,
autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave - besplatno je.

Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obavetava predkolsku ustanovu, odnosno

osnovnu kolu koja ostvaruje pripremni predkolski program o deci koja su stasala za
pohaanje pripremnog predkolskog programa, u skladu sa posebnim zakonom.

Blie uslove za utvrivanje prioriteta za upis dece u predkolsku ustanovu, propisuje ministar.

Upis uenika u osnovnu kolu

lan 18

Upisom u prvi razred dete stie svojstvo uenika.

U prvi razred upisuje se svako dete koje do poetka kolske godine ima najmanje est i po, a
najvie sedam i po godina.

Izuzetno, detetu moe da se odloi upis u prvi razred za godinu dana, u skladu sa posebnim
zakonom.

Dete koje ima od est do est i po godina upisuje se u prvi razred nakon provere spremnosti za
polazak u kolu.

kola je duna da organizuje proveru spremnosti iz stava 4. ovog lana.

Ako dete starije od sedam i po godina zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u prvi razred,
moe da se upie u prvi ili odgovarajui razred, na osnovu prethodne provere znanja.

Prethodnu proveru znanja obavlja tim sastavljen od nastavnika razredne nastave, pedagoga i
psihologa kole uvaavajui standarde postignua i cenei najbolji interes deteta.

Blii uslovi za upis uenika u osnovnu kolu ureuju se posebnim zakonom.

Upis uenika u srednju kolu

lan 19

U prvi razred srednje kole upisuju se lica sa steenim osnovnim obrazovanjem i vaspitanjem, u
skladu sa posebnim zakonom.

U prvi razred srednje kole koja ostvaruje programe muzikog i baletskog obrazovanja,
prilagoen ili individualizovani kolski program za uenike sa izuzetnim sposobnostima, kao i
individualni obrazovni plan za uenike i odrasle sa smetnjama u razvoju, upisuju se lica u skladu
sa posebnim zakonom.
Izuzetno, pojedina lica ili grupe lica iz osetljivih kategorija, lica sa smetnjama u razvoju i
invaliditetom, mogu da se upiu u srednju kolu pod povoljnijim uslovima radi postizanja pune
ravnopravnosti u sticanju obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa merilima i po postupku koji
propie ministar.

Nakon zavrenog srednjeg obrazovanja i vaspitanja u srednju kolu moe da se upie lice radi
prekvalifikacije, dokvalifikacije, specijalistikog ili majstorskog obrazovanja, u skladu sa
posebnim zakonom.

U srednju kolu moe da se upie i lice sa steenim ili zavrenim osnovnim obrazovanjem i
vaspitanjem radi strunog osposobljavanja, odnosno obuavanja.

Izuzetno, odrasli koji stie osnovno obrazovanje moe uporedo da pohaa propisani ili odobreni
program obuke u srednjoj koli.

Upis u razvojnu grupu u predkolskoj ustanovi i u kolu za obrazovanje uenika

sa smetnjama u razvoju

lan 20

U razvojnu grupu u predkolskoj ustanovi, odnosno u kolu za obrazovanje uenika sa

smetnjama u razvoju, dete, odnosno uenik upisuje se na osnovu miljenja interresorne
komisije za procenu potreba za pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne
podrke, uz saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Upis u muziku, odnosno baletsku kolu

lan 21

U osnovnu muziku, odnosno osnovnu baletsku kolu moe da se upie dete i uenik osnovne i
srednje kole koji poloi prijemni ispit za utvrivanje muzike, odnosno baletske sposobnosti.

Uenik koji nije zavrio prvi ciklus osnovne muzike, odnosno osnovne baletske kole moe da
se upie u drugi ciklus nakon poloenog ispita za proveru znanja.

Uenik osnovne muzike ili osnovne baletske kole moe da nastavi sticanje muzikog,
odnosno baletskog obrazovanja i vaspitanja po jedinstvenom kolskom programu za talente,
ako se utvrdi da ima izuzetne muzike, odnosno baletske sposobnosti.

Odgovornost za upis i redovno pohaanje nastave

lan 22

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik odgovoran je za upis deteta u kolu, za redovno
pohaanje nastave i obavljanje drugih kolskih obaveza.

Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obavetava kolu i roditelje, odnosno druge
zakonske zastupnike, o deci koja treba da se upiu u prvi razred osnovne kole najkasnije do
kraja februara tekue godine za narednu kolsku godinu.
kola je duna da, u skladu sa prostornim i kadrovskim mogunostima, obavesti roditelja,
odnosno drugog zakonskog zastupnika o odluci po njegovom zahtevu za upis deteta van
podruja kole, do 30. aprila tekue kalendarske godine.

kola je duna da obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i jedinicu lokalne
samouprave o detetu koje nije upisano u prvi razred, najkasnije 15 dana pre poetka kolske
godine.

kola je duna da obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika o ueniku koji
neredovno pohaa ili je prestao da pohaa nastavu, najkasnije dva dana od dana prestanka
pohaanja nastave.

Ako roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik po prijemu obavetenja iz stava 5. ovoga lana
ne obezbedi da u roku od tri dana uenik nastavi redovno da pohaa nastavu, kola odmah
obavetava jedinicu lokalne samouprave i nadlenu ustanovu socijalne zatite.

Upis dece u predkolsku ustanovu i upis uenika u osnovnu i srednju kolu ureeni su
posebnim zakonom.

Upis stranog dravljanina, lica bez dravljanstva i traioca dravljanstva

lan 23

Strani dravljanin, lice bez dravljanstva i trailac dravljanstva, upisuju se u ustanovu iz lana
89. ovog zakona i ostvaruju pravo na obrazovanje i vaspitanje pod istim uslovima i na nain
propisan zakonom za dravljane Republike Srbije.

Za decu i uenike iz stava 1. ovog lana, za prognana i raseljena lica, izbeglice i migrante i decu
i uenike koji su vraeni u zemlju na osnovu sporazuma o readmisiji, koja ne poznaju jezik na
kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad ili pojedine programske sadraje od znaaja za nastavak
obrazovanja i vaspitanja, ustanova organizuje uenje jezika, pripremu za nastavu i dopunsku
nastavu, po posebnom uputstvu koje donosi ministar.

Dete stranog dravljanina, dok boravi u Republici Srbiji, ima pravo da pohaa nastavu
maternjeg jezika i kulture, besplatno pod uslovom reciprociteta ili na teret roditelja, u
prostorijama ustanove koju odredi organ jedinice lokalne samouprave.

Trajanje predkolskog vaspitanja i obrazovanja

lan 24

Predkolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se u trajanju utvrenom programom

predkolskog vaspitanja i obrazovanja.

Program pripreme deteta pred polazak u osnovnu kolu, kao deo predkolskog vaspitanja i
obrazovanja (u daljem tekstu: pripremni predkolski program) traje etiri sata dnevno, najmanje
devet meseci i ostvaruje ga vaspita.

Trajanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja

 lan 25

Osnovno obrazovanje i vaspitanje traje osam godina i ostvaruje se u dva obrazovna ciklusa u
skladu sa posebnim zakonom.

Osnovno muziko obrazovanje i vaspitanje traje od dve do est, a baletsko etiri godine i
ostvaruju se u dva obrazovna ciklusa, u skladu sa posebnim zakonom.

Osnovno obrazovanje odraslih organizuje se po razredima od prvog do osmog razreda i traje od

tri do pet godina, u skladu sa posebnim zakonom.

Trajanje srednjeg obrazovanja i vaspitanja i strunog usavravanja

lan 26

Srednje obrazovanje i vaspitanje traje tri ili etiri godine, u skladu sa posebnim zakonom.

Specijalistiko i majstorsko obrazovanje traje od godinu do dve godine, u skladu sa posebnim

zakonom.

Trajanje drugih oblika strunog obrazovanja

lan 27

Obrazovanje za rad traje dve godine.

Struno osposobljavanje i obuka traju do godinu dana, u skladu sa propisanim, odnosno

odobrenim programom.

kolska i radna godina

lan 28

Obrazovno-vaspitni rad kole ostvaruje se u toku kolske godine, koja poinje 1. septembra, a
zavrava se 31. avgusta naredne godine.

Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u dva polugodita.

Uenici imaju kolski raspust.

Vreme, trajanje i organizacija obrazovno-vaspitnog rada i kolskog raspusta utvruje se

kolskim kalendarom.

kolski kalendar moe da se menja:

1) u izuzetnim sluajevima po odluci ministra;

2) na zahtev kole uz saglasnost ministra;

3) na zahtev jedinice lokalne samouprave uz saglasnost ministra.

kolski kalendar propisuje ministar do 1. juna tekue godine za narednu kolsku godinu.

Vaspitno-obrazovni rad predkolske ustanove ostvaruje se u toku radne godine, koja se

prilagoava kolskoj godini.

Vreme koje uenik provodi u koli

lan 29

Vreme koje uenik provodi u koli izraava se u satima.

Vreme, iz stava 1. ovog lana, obuhvata:

1) asove obaveznih predmeta;

2) asove izbornih programa;

3) vreme provedeno u aktivnostima, koje su sadrane u kolskom programu i u funkciji su

razvoja sposobnosti, interesovanja i kreativnosti uenika.

Vreme koje uenik provodi u osnovnoj i srednjoj koli blie se ureuje posebnim zakonom.

III RAZVOJ, OBEZBEIVANJE I UNAPREIVANJE KVALITETA

OBRAZOVANJA I VASPITANJA

1. MINISTARSTVO
Nadlenost Ministarstva

lan 30

U obezbeivanju uslova za ostvarivanje prava dece, uenika i odraslih na besplatno

obrazovanje i drugih prava utvrenih ovim zakonom, Ministarstvo preduzima sve neophodne
mere kojima se u potpunosti obezbeuje ostvarivanje tih prava.

Ministarstvo obezbeuje funkcionisanje sistema obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa optim

principima i ciljevima obrazovanja i vaspitanja, a naroito:

1) planira i prati razvoj obrazovanja i vaspitanja;

2) posebno planira i prati unapreivanje kvaliteta obrazovanja na osnovu relevantnih injenica

informacionog sistema u obrazovanju, istraivanja, analiza i vrednovanja obrazovanja, odnosno
planira razvoj kvaliteta obrazovanja zasnovan na injenicama;

3) vri nadzor nad radom ustanova, Zavoda za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda
za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja;
4) planira, koordinira i organizuje programe stalnog strunog usavravanja zaposlenih u
ustanovama;

5) vri proveru rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva obrazovanja i vaspitanja na republikom

nivou;

6) posebno planira i prati sprovoenje mera sa ciljem poveanja obuhvata dece, uenika i
odraslih na svim nivoima obrazovanja i vaspitanja i prevencije njihovog osipanja iz sistema;

7) ostvaruje meunarodnu saradnju na planu razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, analizu i

prenoenje stranih iskustava i evropskih programa i dostignua;

8) obezbeuje uee u komparativnim i evaluacionim studijama koje se odnose na politike

obrazovanja, u programima Evropske unije za saradnju u oblasti obrazovanja i obuka i uee
predstavnika Republike Srbije u radnim grupama i aktivnostima koje se organizuju u okviru
Otvorenog metoda koordinacije;

9) uspostavlja i upravlja jedinstvenim informacionim sistemom prosvete u Republici Srbiji, stara

se o nesmetanom protoku podataka i obezbeuje dostupnost i zatitu podataka;

10) vodi registar i izdaje dozvole za rad nastavnika, vaspitaa, strunih saradnika, direktora i
sekretara.

kolska uprava

lan 31

Za obavljanje struno-pedagokog nadzora, spoljanjeg vrednovanja rada ustanova, davanje

podrke razvojnom planiranju i unapreivanju kvaliteta rada ustanova i obavljanje drugih
poslova utvrenih zakonom, u Ministarstvu se obrazuju organizacione jedinice za obavljanje tih
poslova van sedita Ministarstva - kolske uprave, u skladu sa zakonom.

Ministarstvo u okviru kolske uprave:

1) obavlja struno-pedagoki nadzor u ustanovama;

2) planira i sprovodi spoljanje vrednovanje rada ustanova;

3) prati struno usavravanje nastavnika, vaspitaa, strunog saradnika, direktora i sekretara

ustanove i daje predloge za struno usavravanje, a radi unapreivanja linog i profesionalnog
razvoja zaposlenih i ukupnog rada ustanove;

4) daje podrku razvojnom planiranju, razvoju predkolskog, kolskog i vaspitnog programa i

unapreivanju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao podrka samovrednovanju i sprovoenju
spoljanjeg vrednovanja;

5) uestvuje u pripremama plana razvoja obrazovanja i vaspitanja za podruje za koje je

obrazovana kolska uprava i prati njegovo ostvarivanje;
6) obezbeuje sve uslove da ustanove nesmetano unose, popunjavaju, auriraju i odravaju
bazu podataka o obrazovanju i vaspitanju u okviru jedinstvenog informacionog sistema
prosvete;

7) sarauje sa svim nadlenim organima, slubama i organizacijama na teritoriji za podruje za

koje je kolska uprava obrazovana;

8) uestvuje u planiranju mree ustanova;

9) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

2. SAVETI
Vrste saveta

lan 32

Radi praenja, omoguavanja razvoja i unapreivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja

obrazuju se:

1) Nacionalni prosvetni savet - za predkolsko, osnovno i srednje opte i umetniko

obrazovanje i vaspitanje;

2) Savet za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih - za srednje struno obrazovanje i

vaspitanje, specijalistiko i majstorsko obrazovanje, obrazovanje odraslih, obrazovanje za rad,
struno osposobljavanje i obuku.

Saveti iz stava 1. ovog lana duni su da meusobno sarauju i da prilikom razmatranja pitanja
koja su u nadlenosti oba saveta usklauju svoje stavove i saine zajedniko objedinjeno
miljenje.

Kada saveti iz stava 1. ovog lana razmatraju pitanja koja su od opteg znaaja za oblast
obrazovanja, duni su da obezbede usaglaene stavove sa odgovarajuim savetom u ijoj su
nadlenosti pitanja razvoja visokog obrazovanja.

Saveti su duni da podnose tromesene izvetaje o svom radu i o stanju u oblasti obrazovanja i
vaspitanja Vladi i Ministarstvu, najkasnije u roku od 30 dana od isteka tromeseja, a na zahtev
Ministarstva i ee.

Saveti iz stava 1. ovog lana mogu da obrazuju stalne i povremene komisije iz reda nastavnika,
vaspitaa, strunih saradnika i drugih istaknutih strunjaka i naunika, u skladu s poslovnikom.

Stalne komisije iz stava 5. ovog lana mogu da se obrazuju i za pitanja od znaaja za

obrazovanje pripadnika nacionalnih manjina.

Sredstva za rad saveta iz stava 1. ovog lana obezbeuju se u budetu Republike Srbije.
lanovi Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih
imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi Vlada.
Ministarstvo je duno da obezbedi sve uslove za obavljanje administrativno-tehnikih poslova
za potrebe saveta iz stava 1. ovog lana.

Saveti iz stava 1. ovog lana donose odluke veinom glasova od ukupnog broja lanova.

Saveti iz stava 1. ovog lana donose poslovnik o svom radu.

Rad saveta iz stava 1. ovog lana je javan.

Predsednik saveta iz stava 1. ovog lana bira se iz reda strunjaka iz oblasti obrazovanja i
vaspitanja.

Sednicama saveta iz stava 1. ovog lana mogu da prisustvuju predstavnici Ministarstva, Unije
srednjokolaca Srbije i nadlenog odbora Narodne skuptine, bez prava odluivanja.

Sastav Nacionalnog prosvetnog saveta

lan 33

Nacionalni prosvetni savet ima 35 lanova, ukljuujui i predsednika, koje imenuje Vlada, sa
liste predlagaa.

Predsednik i lanovi Nacionalnog prosvetnog saveta su:

1) predstavnik akademika - redovnih profesora univerziteta;

2) predstavnik Matice srpske - redovnih profesora univerziteta;

3) dva predstavnika Konferencije univerziteta Srbije (u daljem tekstu: KONUS);

4) po jedan predstavnik iz reda nastavnika, vaspitaa, strunih saradnika, direktora ustanova sa

liste koje predlau:

(1) Savez udruenja vaspitaa Srbije;

(2) Savez uitelja Republike Srbije;

(3) Drutvo za srpski jezik i knjievnost Srbije;

(4) Drutvo za strane jezike Srbije;

(5) Drutvo matematiara Srbije;

(6) drutava istoriara;

(7) Srpskog geografskog drutva;

(8) Drutva fiziara Srbije;

 (9) Srpskog hemijskog drutva;

(10) Srpskog biolokog drutva;

(11) Srpskog filozofskog drutva;

(12) Drutva likovnih pedagoga Srbije;

(13) Saveza profesora fizikog vaspitanja;

(14) Drutva psihologa Srbije;

(15) Pedagokog drutva Srbije;

(16) Sociolokog drutva Srbije;

(17) Drutvo defektologa Srbije;

(18) udruenja direktora ustanova;

(19) Zajednice gimnazija;

(20) Zajednice srednjih strunih kola;

(21) Zajednice muzikih i baletskih kola;

(22) udruenja nastavnika informatike;

(23) udruenja nastavnika tehnikog obrazovanja;

5) predstavnik nacionalnih saveta nacionalnih manjina;

6) predstavnik Srpske pravoslavne crkve;

7) predstavnik Komisije za versku nastavu u koli iz reda tradicionalnih crkava i verskih

zajednica, osim Srpske pravoslavne crkve;

8) predstavnik Udruenja poslodavaca Srbije;

9) etiri predstavnika reprezentativnih sindikata.

lanove Nacionalnog prosvetnog saveta imenuje Vlada sa lista predlagaa: Srpske akademije
nauka, Matice srpske, KONUS-a, nacionalnih saveta nacionalnih manjina, Srpske pravoslavne
crkve, Komisije za versku nastavu u koli, strukovnih udruenja, strunih drutava i sindikata iz
stava 2. ovog lana.

Vlada imenuje lanove Nacionalnog prosvetnog saveta na vreme od etiri godine.

Izuzetno od stava 4. ovog lana, Vlada polovinu lanova, odnosno 18 lanova prvoimenovanog
sastava Nacionalnog prosvetnog saveta, imenuje na period od dve godine.

Podnosioci lista iz stava 3. ovog lana duni su da dostave liste kandidata za lanove
Nacionalnog prosvetnog saveta najkasnije etiri meseca pre isteka mandata lanova kojima
mandat istie, a Vlada je duna da imenuje lanove Nacionalnog prosvetnog saveta najkasnije
dva meseca pre isteka mandata lanova kojima mandat istie.

Lista iz stava 3. ovog lana sadri vei broj kandidata od broja lanova koji se imenuju.

Ako podnosilac liste ne dostavi listu u roku iz stava 6. ovog lana, Vlada imenuje lanove
Nacionalnog prosvetnog saveta iz reda propisane strukture.

lanovi Nacionalnog prosvetnog saveta iz stava 2. ta. 1) i 2) ovog lana zakona imenuju se sa
razliitih univerziteta.

Za lana Nacionalnog prosvetnog saveta ne moe da bude imenovano lice koje je

pravnosnanom presudom osueno za krivino delo za koje je izreena bezuslovna kazna
zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili koje je pravnosnano osueno za krivino delo:
nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica ili
rodoskvrnue; za krivina dela primanje ili davanje mita; za krivino delo iz grupe krivinih dela
protiv polne slobode, protiv pravnog saobraaja i protiv ovenosti i drugih dobara zatienih
meunarodnim pravom, bez obzira na izreenu krivinu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa
zakonom, utvreno diskriminatorno ponaanje, lice koje je imenovano, izabrano ili postavljeno
na funkciju u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave,
lice izabrano u organ politike stranke ili organ upravljanja ustanove, lice zaposleno u
Ministarstvu, Zavodu za unapreivanje vaspitanja i obrazovanja, Zavodu za vrednovanje
kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Pedagokom zavodu Vojvodine, kao i predstavnik izdavaa
udbenika i prosvetni inspektor.

Vlada razreava lana Nacionalnog prosvetnog saveta pre isteka mandata, i to: na lini zahtev,
na predlog predlagaa i ako ne ispunjava svoju dunost lana, odnosno svojim postupcima
oteava rad Nacionalnog prosvetnog saveta ili ukoliko nastupi uslov iz stava 10. ovog lana.

Ukoliko lan Nacionalnog prosvetnog saveta ne ispunjava svoju dunost, obrazloeni predlog
za razreenje Vladi moe podneti i ministar.

U sluaju razreenja lana Nacionalnog prosvetnog saveta pre isteka mandata, imenuje se novi
lan do isteka mandata razreenog lana saveta, sa odgovarajue podnete liste.

Nadlenost Nacionalnog prosvetnog saveta

lan 34

U oblasti razvoja i unapreivanja sistema obrazovanja i vaspitanja Nacionalni prosvetni savet

daje miljenje:

1) o stanju obrazovanja i vaspitanja na svim nivoima iz svoje nadlenosti i usaglaenosti

sistema obrazovanja i vaspitanja sa evropskim principima i vrednostima;
2) o pravcima razvoja i unapreivanja kvaliteta predkolskog, osnovnog i srednjeg opteg i
umetnikog obrazovanja i vaspitanja;

3) Ministarstvu u postupku donoenja zakona i drugih akata, kojima se ureuju pitanja od

znaaja za oblast obrazovanja i vaspitanja;

4) o standardima postignua;

5) o standardima i to:

(1) standardima kompetencija za profesiju nastavnika i vaspitaa i strunog saradnika

i njihovog profesionalnog razvoja;

(2) standardima kompetencija direktora;

(3) standardima kvaliteta udbenika i nastavnih sredstava;

(4) standardima uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predkolskog

vaspitanja i obrazovanja;

(5) standardima kvaliteta rada ustanove;

6) na osnove programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja, Nacionalni okvir obrazovanja i

vaspitanja, planove i programe nastave i uenja osnovnog i srednjeg opteg i umetnikog
obrazovanja i vaspitanja, deo planova i programa nastave i uenja srednjeg strunog
obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih za opteobrazovne predmete i osnove vaspitnog
programa;

7) o predlogu programa: zavrnog ispita osnovnog obrazovanja i vaspitanja, opte i umetnike

mature, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

U oblasti razvoja i unapreivanja sistema obrazovanja i vaspitanja Nacionalni prosvetni savet

daje predloge:

1) za smanjenje stope osipanja i ranog naputanja obrazovnog sistema i utvruje predloge

mera za nastavak obrazovanja dece i uenika koji su napustili sistem;

2) u vezi sa obrazovanjem i o dopunskom obrazovanju nastavnika, vaspitaa i strunih

saradnika;

3) o postojanju potrebe za novim udbenicima;

4) i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

U oblasti razvoja i unapreivanja sistema obrazovanja i vaspitanja Nacionalni prosvetni savet

uestvuje u:

1) pripremi strategije obrazovanja na osnovu utvrenih pravaca razvoja predkolskog, osnovnog

i srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja;
2) konsultacijama i pribavljanju miljenja predstavnika relevantnih drutvenih grupa;

3) i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

Sastav Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih

lan 35

Savet za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih ima 17 lanova, ukljuujui i predsednika.

Predsednika i lanove Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, imenuje Vlada iz

reda: istaknutih predstavnika privredne komore, zanatlija, udruenja poslodavaca, strunjaka iz
oblasti strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih, privrede, zapoljavanja, rada, socijalne i
omladinske politike, nastavnika iz zajednica strunih kola i dva predstavnika reprezentativnih
sindikata.

Vlada imenuje lanove Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih na vreme od etiri
godine.

Izuzetno od stava 3. ovog lana, Vlada polovinu lanova, odnosno devet lanova
prvoimenovanog sastava Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, imenuje na
period od dve godine.

Za lana Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih ne moe da bude imenovano

lice koje je pravnosnanom presudom osueno za krivino delo za koje je izreena bezuslovna
kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili koje je pravnosnano osueno za krivino
delo: nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica ili
rodoskvrnue; za krivina dela primanje ili davanje mita; za krivino delo iz grupe krivinih dela
protiv polne slobode, protiv pravnog saobraaja i protiv ovenosti i drugih dobara zatienih
meunarodnim pravom, bez obzira na izreenu krivinu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa
zakonom, utvreno diskriminatorno ponaanje, lice koje je imenovano, izabrano ili postavljeno
na funkciju u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave,
lice izabrano u organ politike stranke ili organ upravljanja ustanove, lice zaposleno u
Ministarstvu, Zavodu za unapreivanje vaspitanja i obrazovanja, Zavodu za vrednovanje
kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Pedagokom zavodu Vojvodine, kao i predstavnik izdavaa
udbenika i prosvetni inspektor.

Vlada razreava lana Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih pre isteka
mandata, i to: na lini zahtev, na predlog predlagaa i ako ne ispunjava svoju dunost lana,
odnosno svojim postupcima oteava rad Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih
ili ukoliko nastupi uslov iz stava 5. ovog lana.

Ukoliko lan Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih ne ispunjava svoju dunost,
obrazloeni predlog za razreenje Vladi moe podneti i ministar.

U sluaju razreenja lana Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih pre isteka
mandata, imenuje se novi lan do isteka mandata razreenog lana saveta, iz reda
predstavnika iz stava 2. ovog lana.
 Nadlenost Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih

lan 36

Savet za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih:

1) prati i analizira stanje obrazovanja iz svoje nadlenosti, njegovu usaglaenost sa potrebama

trita rada i predlae mere za njegovo unapreivanje;

2) uestvuje u pripremi strategije razvoja i unapreivanja kvaliteta strunog obrazovanja, a

posebno srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja, obrazovanja odraslih, specijalistikog i
majstorskog obrazovanja, srednjeg strunog obrazovanja i obuka lica sa smetnjama u razvoju i
invaliditetom i drugih oblika strunog obrazovanja (formalnog i neformalnog);

3) daje miljenje o:

(1) posebnim standardima postignua za srednje struno obrazovanje;

(2) dodatnim standardima kvaliteta rada strunih kola i kola za obrazovanje

odraslih;

(3) delu planova i programa nastave i uenja za obrazovne profile, i to za strune

predmete i module srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja
odraslih i programe drugih oblika strunog obrazovanja - obrazovanja za rad,
strunog osposobljavanja i obuke;

(4) programima: specijalistikog ispita, majstorskog ispita, zavrnog ispita

obrazovanja za rad, ispita strunog osposobljavanja, ispita za obuku i modele
priznavanja prethodno steenih znanja i vetina, u skladu sa ovim i posebnim
zakonom;

(5) standardima kvalifikacija za nivo srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja,

strunog usavravanja i drugih oblika strunog obrazovanja;

(6) programima strune mature i zavrnog ispita srednjeg strunog obrazovanja;

(7) razvoju i sprovoenju karijernog voenja i savetovanja.

4) daje predloge o:

(1) listi obrazovnih profila;

(2) standardima programa i standardima za ostvarivanje programa strunog

osposobljavanja i obuke kada se ostvaruju prema vankolskim propisima;

(3) potrebi za novim udbenicima;

(4) odgovarajuim merama za prevenciju ranog naputanja obrazovnog sistema i za

nastavak obrazovanja.
5) razmatra, zauzima stavove i daje miljenje Ministarstvu u postupku pripremanja nacrta
zakona, predloga propisa o mrei strunih kola i kola za obrazovanje odraslih i drugih akata
kojima se ureuju pitanja od znaaja za obrazovanje iz njegove nadlenosti;

6) prati, podstie i usmerava aktivnosti koje povezuju obrazovanje i vaspitanje i zapoljavanje i

njihov uticaj na privredni razvoj;

7) povezuje i ukljuuje potrebe i interese socijalnih partnera sa pravcima razvoja strunog

obrazovanja i obrazovanja odraslih;

8) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

Sektorska vea

lan 37

Sektorska vea su struna tela ija je osnovna funkcija utvrivanje predloga standarda
kvalifikacija u odreenom sektoru rada u skladu sa zakonom koji utvruje nacionalni okvir
kvalifikacija.

Formiranje, sastav i nadlenosti sektorskih vea utvruju se zakonom koji utvruje nacionalni
okvir kvalifikacija.

3. ZAVODI
lan 38

Radi praenja, obezbeivanja i unapreivanja kvaliteta i razvoja sistema obrazovanja i

vaspitanja, za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraivakih i drugih strunih poslova u
predkolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, Republika Srbija osniva:

1) Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja;

2) Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Akt o osnivanju Zavoda za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje

kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: zavodi) donosi Vlada.

Na osnivanje, organizaciju i rad zavoda primenjuju se propisi o javnim slubama.

Radom zavoda rukovodi direktor, koga imenuje Vlada na vreme od etiri godine. Za direktora
zavoda imenuje se lice koje ima profesionalni ugled i radno iskustvo u sistemu obrazovanja i
vaspitanja.

O promeni naziva, sedita i statusnoj promeni zavoda odluuje Vlada.

Na statut i godinji plan i program rada zavoda saglasnost daje Vlada.

Zavodi su obavezni da sarauju po svim pitanjima obrazovanja i vaspitanja koja su od
zajednikog znaaja.

Svoj rad, planove i programe rada zavodi usaglaavaju sa utvrenim pravcima razvoja
obrazovanja i vaspitanja, strategijama Vlade koje se odnose na obrazovanje i vaspitanje,
planskim aktima Ministarstva, Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za struno obrazovanje i
obrazovanje odraslih i aktivnostima koje se odnose na evropske integracije.

Zavodi podnose izvetaje o svom radu Vladi i ministru najmanje jedanput godinje, a periodine
izvetaje o vanim pitanjima iz delatnosti zavoda na zahtev Ministarstva.

Za osnivanje i rad zavoda sredstva se obezbeuju u budetu Republike Srbije.

Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja

lan 39

Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja strune poslove iz oblasti obrazovanja

i vaspitanja i uestvuje u pripremi propisa iz nadlenosti Ministarstva, kao i druge poslove u
skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom.

Zavod iz stava 1. ovog lana u svom sastavu ima organizacione jedinice - centre, i to:

1) Centar za razvoj programa i udbenika;

2) Centar za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih;

3) Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju.

Zavod iz stava 1. ovog lana moe da ima posebne organizacione jedinice za pitanja
obrazovanja nacionalnih manjina, kao i druge organizacione jedinice, u skladu sa statutom.

Centar za razvoj programa i udbenika

lan 40

Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za razvoj programa i

udbenika obavlja strune poslove koji se, naroito, odnose na:

1) pripremu standarda:

(1) kvaliteta udbenika;

(2) uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predkolskog vaspitanja i

obrazovanja;

2) pripremu:

(1) osnova programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja;

 (2) Nacionalnog okvira obrazovanja i vaspitanja;

(3) planova i programa nastave i uenja osnovnog, opteg srednjeg i umetnikog

obrazovanja i vaspitanja na osnovu Nacionalnog okvira obrazovanja i vaspitanja;

(4) osnova vaspitnog programa za kole sa domom i domove uenika;

(5) dela plana i programa nastave i uenja strunog obrazovanja i vaspitanja i

obrazovanja odraslih za opteobrazovne predmete;

(6) programa predkolskog i osnovnog obrazovanja u inostranstvu;

(7) plana udbenika osnovnog i srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i

vaspitanja i uestvovanje u pripremi plana udbenika opteobrazovnih predmeta
strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih;

3) pripremu i ostvarivanje obuke za ocenjivae kvaliteta udbenika;

4) odobravanje dodatnih nastavnih sredstava;

5) predlaganje ministru odobravanja udbenika osnovnog i srednjeg opteg i umetnikog

obrazovanja i vaspitanja, opteobrazovnih predmeta srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja
i obrazovanja odraslih;

6) uestvovanje u izradi metodologije praenja i vrednovanja ogleda;

7) pokretanje inicijative za uvoenje ogleda, praenje ogleda u delu koji se odnosi na ishode,
sadraj programa ogleda i metode rada;

8) druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.

Poslove iz stava 1. taka 5) ovog lana Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja

obavlja kao povereni posao.

Centar za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih

lan 41

Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za struno obrazovanje i

obrazovanje odraslih obavlja strune poslove koji se, naroito, odnose na:

1) pripremu standarda iz nadlenosti Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih;

2) pripremu dela plana i programa nastave i uenja srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja
za obrazovne profile i programa zavrnog ispita i strune mature na osnovu standarda
kvalifikacija;

3) pripremu standarda kvalifikacija za obrazovne profile u strunom obrazovanju;

4) pripremu dela planova i programa nastave i uenja osnovnog i srednjeg strunog
obrazovanja odraslih;

5) pripremu programa majstorskog i specijalistikog obrazovanja i njihovih ispita;

6) pripremu sadraja programa obuke i ispita za instruktore za izvoenje uenja kroz rad kod
poslodavca u dualnom obrazovanju;

7) pripremu koncepta i standarda priznavanja prethodno steenih znanja i vetina;

8) uestvovanje u pripremi standarda kvaliteta udbenika strunog obrazovanja i obrazovanja

odraslih i plana udbenika;

9) davanje strune ocene udbenika strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih u postupku

odobravanja;

10) pripremu dela nacionalnog okvira kvalifikacija i pripremu liste kvalifikacija;

11) pripremu mree strunih kola i kola za obrazovanje odraslih i praenje njene
celishodnosti;

12) pripremu razvojnih projekata, analiza, istraivanja i aktivnosti koje povezuju struno
obrazovanje i zapoljavanje;

13) davanje miljenja o ispunjenosti standarda za ostvarivanje programa strunog

osposobljavanja i obuke;

14) pomo u koordinaciji socijalnog dijaloga i partnerstva na razliitim nivoima planiranja,

razvoja i ostvarivanja strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih;

15) daje inicijativu za uvoenje ogleda a ukoliko nije inicijator, prati u toku sprovoenja ogleda
deo koji se odnosi na sadraj programa ogleda i metode rada;

16) druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.

Poslove iz stava 1. taka 9) ovog lana Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja

obavlja kao povereni posao.

Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju

lan 42

Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za profesionalni razvoj

zaposlenih u obrazovanju obavlja strune poslove koji se, naroito, odnose na:

1) unapreivanje i razvoj standarda kompetencija za profesiju nastavnika i direktora;

2) pripremu standarda kompetencija za profesiju vaspitaa i strunog saradnika;

3) pripremu i stalno unapreivanje programa:

(1) uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika - pripravnika;

(2) za polaganje ispita za dozvolu za rad;

4) pripremu programa i ostvarivanje obuke za mentore; priprema i stalno unapreivanje

kriterijuma za izbor mentora;

5) pripremu programa i ostvarivanje obuke za polaganje ispita za direktora ustanove;

6) pripremu programa ispita za direktora ustanove;

7) pripremu i ostvarivanje obuka za primenu novih programa nastave i uenja i koncepcije

vaspitanja i obrazovanja na kojoj se oni zasnivaju;

8) uestvovanje u ostvarivanju nacionalnih i meunarodnih programa i istraivanja u oblasti

profesionalnog razvoja zaposlenih;

9) pripremu i objavljivanje prirunika, vodia i drugih didaktikih materijala za nastavnike,

vaspitae, strune saradnike i direktore ustanova;

10) analizu strunog usavravanja na osnovu podataka koje Centar kontinuirano prikuplja o
razliitim aspektima ostvarenih oblika strunog usavravanja;

11) informisanje strune javnosti o pitanjima relevantnim za struno usavravanje;

12) odobravanje programa i ostalih oblika stalnog strunog usavravanja nastavnika, vaspitaa,
strunog saradnika i direktora;

13) druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.

Poslove iz stava 1. taka 12) ovog lana Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja
obavlja kao povereni posao.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja

lan 43

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obavlja strune poslove u oblasti

praenja i vrednovanja stepena ostvarenosti optih principa, ciljeva obrazovanja i vaspitanja,
ostvarivanja standarda postignua po nivoima i vrstama obrazovanja, kao i druge poslove, u
skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom.

Zavod iz stava 1. ovog lana u svom sastavu ima organizacione jedinice - centre, i to:

1) Centar za osiguranje kvaliteta rada ustanova;

2) Centar za ispite;
3) Centar za meunarodna, nacionalna ispitivanja i razvojno-istraivake poslove.

Zavod propisuje nain osiguranja tajnosti i rukovanja podacima u postupku pripreme ispita,
nain korienja i arhiviranja podataka dobijenih u sprovedenim meunarodnim i nacionalnim
ispitima.

Zavod je duan da objavi izvetaj o rezultatima nacionalnih i meunarodnih ispita i istraivanja i

nacionalne izvetaje o spoljanjem vrednovanju kvaliteta rada ustanova, u roku od 30 dana od
dana izrade izvetaja.

Centar za osiguranje kvaliteta rada ustanova

lan 44

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u okviru Centra za osiguranje kvaliteta

rada ustanova obavlja sledee strune poslove:

1) izrauje obrazovne standarde;

2) razvija standarde kvaliteta rada ustanova;

3) uestvuje u spoljanjem vrednovanju rada ustanova;

4) razvija metodologiju i instrumente za samovrednovanje i spoljanje vrednovanje rada

ustanova;

5) razvija i ostvaruje programe obuka u oblasti samovrednovanja;

6) razvija i ostvaruje programe obuke za procenu pedagoke dodate vrednosti kole kao
pokazatelja kvaliteta rada ustanove;

7) razvija i ostvaruje programe obuka u oblasti praenja napredovanja uenika i ocenjivanja

priprema i objavljuje publikacije iz oblasti osiguranja kvaliteta rada ustanova;

8) priprema publikacije iz oblasti spoljanjeg vrednovanja sistema, samovrednovanja ustanova i

promocije kvaliteta ustanova.

Centar za ispite

lan 45

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za nacionalne ispite

obavlja sledee strune poslove:

1) uestvuje u planiranju strategije i metodologije sprovoenja ispita;

2) konstruie zadatke, testove, ispitne materijale;

3) priprema predlog programa ispita;

4) objavljuje ispitne kataloge;

5) izrauje i publikuje radne materijale i prirunike za pripremanje ispita;

6) uestvuje u organizaciji i sprovoenju svih vrsta nacionalnih ispitivanja ukljuujui zavrni

ispit u osnovnom obrazovanju i maturu u srednjem obrazovanju i vaspitanju za opteobrazovne
predmete;

7) prua strunu pomo i podrku u pripremi strune i umetnike mature;

8) uestvuje u izradi izvetaja o rezultatima nacionalnih ispitivanja;

9) razvija i ostvaruje programe obuka za kvalitetnu pripremu i sprovoenje svih faza ispita;

10) izrauje i odrava banke zadataka za nacionalna ispitivanja.

Centar za meunarodna, nacionalna ispitivanja i razvojno-istraivake poslove

lan 46

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za meunarodna,

nacionalna ispitivanja i razvojno-istraivake poslove obavlja sledee strune poslove:

1) uestvuje u planiranju strategije i metodologije spoljanjeg vrednovanja sistema obrazovanja

i vaspitanja;

2) uestvuje u sprovoenju meunarodnih i drugih istraivanja od znaaja za kvalitet

obrazovanja i vaspitanja;

3) priprema i sprovodi istraivaki rad u podruju obrazovnih merenja, spoljanjeg proveravanja

ostvarenosti standarda postignua uenika i dodate vrednosti u obrazovanju i vaspitanju;

4) analizira i statistiki obrauje, priprema i objavljuje izvetaje o rezultatima ispita, spoljanjeg

vrednovanja ustanova i drugih istraivanja u oblasti obrazovanja i vaspitanja;

5) sprovodi istraivake i evaluacione studije u oblasti obrazovanja i vaspitanja;

6) predlae Ministarstvu mere za unapreivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja na osnovu

rezultata istraivanja i analize kvaliteta ispita i ispitivanja;

7) sprovodi vrednovanje ogleda u obrazovanju i vaspitanju.

Strune komisije

lan 47

Zavodi mogu da obrazuju posebne strune komisije i timove iz reda kompetentnih lica u oblasti
obrazovanja i vaspitanja ili da angauju naunoistraivake ustanove, ukoliko za obavljanje
odreenih poslova nemaju odgovarajue kadrovske kapacitete ili poveani obim posla to
zahteva, uz prethodnu saglasnost Ministarstva.

Odnos Ministarstva prema Nacionalnom prosvetnom savetu, Savetu za struno

obrazovanje i obrazovanje odraslih i zavodima

lan 48

Zavodi, koji su nadleni za pripremu ili uee u pripremi podzakonskih akata koje donosi
ministar, duni su da ove poslove obave i pripremljene materijale dostave Ministarstvu u roku
koji odredi ministar.

Ukoliko zavodi ne dostave akte iz stava 1. ovog lana u utvrenom roku, odnosno dostave akte
koji nisu u skladu sa zahtevom ministra, ministar formira komisiju sastavljenu od strunjaka u
oblasti obrazovanja i vaspitanja da pripremi potrebna akta.

Sredstva za rad komisija iz stava 2. ovog lana padaju na teret sredstava zavoda.

Ministar dostavlja materijal iz stava 1. ovog lana nadlenom savetu radi davanja miljenja,
odnosno predloga.

Ako nadleni savet najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema materijala iz stava 1. ovog
lana ne dostavi miljenje, odnosno predlog Ministarstvu, ministar e doneti odgovarajui akt
bez miljenja nadlenog saveta.

U sluaju nepostupanja ili neblagovremenog postupanja zavoda, odnosno saveta po nalogu

ministra, ministar moe predloiti Vladi razreenje direktora zavoda, odnosno predsednika i/ili
lana nadlenog saveta.

4. OBEZBEIVANJE I UNAPREIVANJE KVALITETA

Obezbeivanje kvaliteta rada ustanove

lan 49

Ustanova se samostalno i u saradnji sa nadlenim organom jedinice lokalne samouprave stara

o obezbeivanju i unapreivanju uslova za razvoj obrazovanja i vaspitanja, obezbeivanju i
unapreivanju kvaliteta programa obrazovanja i vaspitanja, svih oblika obrazovno-vaspitnog
rada i uslova u kojima se on ostvaruje.

Radi obezbeivanja kvaliteta rada u ustanovi se vrednuju ostvarivanje ciljeva, ishoda i

standarda postignua, Nacionalnog okvira obrazovanja i vaspitanja, nastavnog plana i
programa obrazovanja i vaspitanja, predkolskog programa, kolskog programa, razvojnog
plana, doprinos i ukljuenost roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika dece i uenika u
razliite oblike obrazovno-vaspitnog rada i uslova u kojima se on ostvaruje.

Vrednovanje kvaliteta ostvaruje se kao samovrednovanje i spoljanje vrednovanje.

Samovrednovanjem ustanova ocenjuje: kvalitet programa obrazovanja i vaspitanja i njegovo
ostvarivanje, sve oblike i nain ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada, struno usavravanje i
profesionalni razvoj, uslove u kojima se ostvaruje obrazovanje i vaspitanje, zadovoljstvo dece,
uenika i roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika dece i uenika.

U samovrednovanju uestvuju struni organi, savet roditelja, ueniki parlament, uenici,

nastavnici, vaspitai, struni saradnici, direktor i organ upravljanja ustanove.

Samovrednovanje se obavlja svake godine po pojedinim oblastima vrednovanja, a svake etvrte

ili pete godine - u celini.

Izvetaj o samovrednovanju kvaliteta rada ustanove podnosi direktor vaspitno-obrazovnom,

nastavnikom, odnosno pedagokom veu, savetu roditelja, uenikom parlamentu i organu
upravljanja, kao i nadlenoj kolskoj upravi.

Spoljanje vrednovanje rada ustanove obavlja se struno-pedagokim nadzorom Ministarstva i

od strane Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja uestvuje u spoljanjem vrednovanju

kvaliteta rada ustanove putem vrednovanja postignua uenika na zavrnim i maturskim
ispitima ili po ukazanoj potrebi i na zahtev Ministarstva.

Organe i tela ustanove, postupke praenja ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja,

drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada i uslova rada, osnove i merila za samovrednovanje i
vrednovanje, sadrinu i nain objavljivanja rezultata samovrednovanja i vrednovanja kvaliteta
rada ustanove, po pribavljenom miljenju nadlenog saveta, propisuje ministar.

Razvojni plan ustanove

lan 50

Ustanova ima razvojni plan.

Razvojni plan ustanove jeste strateki plan razvoja ustanove koji sadri prioritete u ostvarivanju
obrazovno-vaspitnog rada, plan i nosioce aktivnosti, kriterijume i merila za vrednovanje
planiranih aktivnosti i druga pitanja od znaaja za razvoj ustanove.

Razvojni plan ustanove donosi se na osnovu izvetaja o samovrednovanju i izvetaja o

spoljanjem vrednovanju, najkasnije 30 dana pre isteka vaeeg razvojnog plana ustanove.

Razvojni plan donosi organ upravljanja, na predlog strunog aktiva za razvojno planiranje, za
period od tri do pet godina.

U postupku vrednovanja kvaliteta rada ustanove vrednuje se i ostvarivanje razvojnog plana

ustanove.

Ogled

lan 51
Unapreivanje kvaliteta i osavremenjavanje obrazovno-vaspitnog rada, uvoenje novih sadraja
programa obrazovanja i vaspitanja, organizacionih novina ili naina finansiranja mogu da se pre
njihovog uvoenja proveravaju ogledom.

Inicijativu za uvoenje ogleda sa predlogom programa moe da podnese ustanova, nadleni

savet ili zavod.

Predlog programa ogleda sadri cilj, oekivane ishode, trajanje, nain i uslove njegovog
ostvarivanja, praenja i vrednovanja.

Odluku o odobravanju programa ogleda donosi ministar na osnovu strune procene i preporuke
nadlenog saveta, odnosno zavoda, kao i odgovarajue institucije kompetentne za predmet
ogleda, ukoliko nisu podnosioci te inicijative.

Struna procena, odnosno preporuka iz stava 4. ovog lana donosi se na osnovu kriterijuma
koje utvruju nadleni savet, odnosno zavod, kao i odgovarajua institucija kompetentna za
predmet ogleda, ukoliko nije podnosilac inicijative za uvoenje ogleda.

Ministar moe da raspie konkurs za ustanove u kojima e se sprovoditi ogled.

Ogled moe da traje najdue jednu godinu due, od perioda za koji se podnosi predlog.

Praenje i vrednovanje ogleda ostvaruje se u skladu sa metodologijom za praenje i

vrednovanje koju utvruju zavodi i Ministarstvo.

Prosvetni savetnik prati sprovoenje ogleda, a Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja

prati kvalitet sadraja programa ogleda i metoda rada.

Procenu ostvarenosti ciljeva i ishoda ogleda, odnosno vrednovanje ogleda, sprovodi Zavod za
vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Izvetaj o rezultatima praenja i vrednovanja
ogleda, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja dostavlja ministru i inicijatoru
ogleda. Izvetaj sadri preporuku o daljem statusu ogleda i predloge za unapreivanje. Izvetaj
o rezultatima praenja i vrednovanja ogleda sa preporukom o daljem statusu ogleda, objavljuju
se na zvaninoj internet stranici Ministarstva i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i
vaspitanja.

Za vreme izvoenja ogleda u ustanovi ne mogu se vriti statusne promene.

Isprava izdata od strane ustanove u kojoj se sprovodi ogled, vaea je i ima karakter javne
isprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Blie uslove o sprovoenju, proceni i prevoenju ogleda u sistem, kao i druga pitanja od
znaaja za kvalitet ogleda propisuje ministar.

Ustanova vebaonica

lan 52
Ustanova iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave
moe da bude nastavna baza visokokolske ustanove - vebaonica, u skladu sa zakonom.

U vebaonici se ostvaruje praksa studenata na studijskim programima za obrazovanje

nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika.

Za sprovoenje prakse studenata, vebaonica treba da obezbedi:

1) koordinatora studentske prakse, koga reenjem odreuje direktor ustanove;

2) mentora studentske prakse u ustanovi;

3) poseban prostor za konsultacije studenata i mentora, razmenu iskustva i ideja i planiranje

drugih aktivnosti;

4) savremenu opremu za ostvarivanje nastave i uenja.

Detaljan program rada studenata na praksi zajedniki razvijaju nastavnici visokokolskih

ustanova, koordinatori, mentori i studenti. Studentska praksa obuhvata sve aspekte vaspitnog i
obrazovnog rada u ustanovi.

Listu vebaonica, na osnovu sprovedenog javnog konkursa, reenjem utvruje ministar.

Blie uslove za rad vebaonice propisuje ministar.

Model ustanova

lan 53

Ustanova moe da stekne status model ustanove.

Model ustanova je ustanova koja ostvaruje izuzetne rezultate u obrazovnom i vaspitnom radu,
naroito doprinosi unapreivanju obrazovne i vaspitne prakse u skladu sa optim principima i
ciljevima obrazovanja i vaspitanja.

Odluku o dodeli statusa model ustanove donosi ministar.

Blie uslove za sticanje statusa model ustanove i prestanka vaenja statusa, propisuje ministar.

Resursni centar

lan 54

Ustanova moe da stekne status resursnog centra za asistivne tehnologije u obrazovanju i

vaspitanju (u daljem tekstu: resurs centar) radi pruanja podrke deci, uenicima i odraslima
kojima je potrebna asistivna tehnologija.

Resursni centar na zahtev ustanove ili interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom
obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrkom detetu, ueniku i odraslom vri procenu
potrebe i utvruje vrstu asistivne tehnologije za dete, uenika i odraslog; vri nabavku,
odravanje i popravku sredstava asistivne tehnologije; obuava korisnike za upotrebu asistivne
tehnologije; omoguava i pomae razmenu sredstava asistivne tehnologije izmeu korisnika;
informie interresornu komisiju i druge zainteresovane ustanove, organe i organizacije o
dostupnim i savremenim asistivnim tehnologijama; uspostavlja i koordinira mreu strunjaka za
podrku primeni asistivnih tehnologija.

Odluku o dodeli statusa resursnog centra donosi ministar.

Blie uslove za sticanje statusa resurs centra, organizovanja rada i prestanka vaenja statusa
zajedniki propisuju: ministar nadlean za poslove lokalne samouprave, ministar nadlean za
poslove zdravlja, ministar nadlean za poslove socijalne zatite i ministar.

Centar za struno usavravanje

lan 55

Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave moe

samostalno ili u saradnji sa drugom jedinicom lokalne samouprave da osnuje centar za struno
usavravanje nastavnika, vaspitaa, strunih saradnika, direktora, sekretara i drugih uesnika u
ostvarivanju obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: centar), u skladu sa zakonom kojim se
ureuju javne slube.

U ostvarivanju delatnosti u delu strunog usavravanja, centar je duan da struno

usavravanje iz stava 1. ovog lana ostvaruje u skladu sa zakonom.

U ostvarivanju delatnosti centar sarauje sa Ministarstvom, zavodom, drugim centrima na

republikom i lokalnom nivou, kao i sa drugim organima, slubama, ustanovama i
organizacijama od znaaja za struno usavravanje.

IV PROGRAMI OBRAZOVANJA I VASPITANJA I ZAVRNI ISPITI

1. PROGRAMI OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Programi obrazovanja i vaspitanja u ustanovi

lan 56

Predkolska ustanova razvija i ostvaruje programe vaspitanja i obrazovanja dece, u skladu sa

osnovama programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja, predkolskim programom i
posebnim zakonom.

Osnovna kola ostvaruje kolski program, a moe da ostvaruje i: individualni obrazovni plan za
uenike i odrasle sa smetnjama u razvoju, kao i za uenike sa izuzetnim sposobnostima,
individualan program srpskog jezika, odnosno jezika nacionalne manjine za uenike koji ne
poznaju jezik na kome se izvodi nastava, kolski program za muziko i baletsko obrazovanje,
kolski program za obrazovanje odraslih, vaspitni program za uenike u koli sa domom i druge
programe, u skladu sa posebnim zakonom.
Srednja kola ostvaruje kolski program opteg, strunog i umetnikog obrazovanja i vaspitanja,
a moe da ostvaruje i: individualni obrazovni plan za uenike i odrasle sa smetnjama u razvoju,
kao i za uenike sa izuzetnim sposobnostima, individualan program srpskog jezika, odnosno
jezika nacionalne manjine za uenike koji ne poznaju jezik na kome se izvodi nastava, kolski
program za muziko i baletsko obrazovanje, kolski program za obrazovanje odraslih, vaspitni
program za uenike u koli sa domom, program specijalistikog i majstorskog obrazovanja,
program obrazovanja za rad, programe strunog osposobljavanja, obuke i druge programe, u
skladu sa posebnim zakonom.

Izuzetno, osnovna kola moe da ostvaruje i predkolski program, a srednja kola - predkolski
program, program osnovnog obrazovanja i vaspitanja i vaspitni program.

Osim programa iz st. 1-4. ovog lana ustanova moe da ostvaruje i druge programe i aktivnosti
usmerene na unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada, poveanja kvaliteta i dostupnosti
obrazovanja i vaspitanja.

Osnove programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja

lan 57

Osnove programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja su osnova za:

1) izradu i razvijanje programa vaspitno-obrazovnog rada na nivou predkolske ustanove (u

daljem tekstu: predkolski program), odnosno vaspitne grupe;

2) razvijanje razliitih programa i oblika u predkolskom vaspitanju i obrazovanju, u skladu sa

posebnim zakonom;

3) izradu kriterijuma za praenje i vrednovanje kvaliteta predkolskog vaspitanja i obrazovanja;

4) unapreivanje i razvoj predkolske ustanove i delatnosti u celini.

Predkolski program

lan 58

Predkolski program donosi predkolska ustanova u skladu sa osnovama programa

predkolskog vaspitanja i obrazovanja.

Blii uslovi za izradu predkolskog programa ureuju se posebnim zakonom.

Nacionalni okvir obrazovanja i vaspitanja

lan 59

Nacionalni okvir obrazovanja i vaspitanja daje smernice za proces obrazovanja i vaspitanja na

predkolskom, osnovnokolskom i srednjokolskom nivou, postavlja ih u zajedniki okvir i
uzajamno povezuje kljune elemente procesa obrazovanja i vaspitanja.
Nacionalni okvir obrazovanja i vaspitanja je osnova za izradu planova i programa nastave i
uenja.

Planovi i programi nastave i uenja osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja

lan 60

Planovi nastave i uenja u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, sadre:

1) listu obaveznih predmeta i izbornih programa i aktivnosti po razredima;

2) ukupan godinji fond asova po predmetima, programima i aktivnostima;

3) nedeljni fond asova po predmetima, programima i aktivnostima.

Programi nastave i uenja u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, sadre:

1) ciljeve osnovnog, opteg srednjeg, strunog i umetnikog obrazovanja i vaspitanja i ciljeve

uenja predmeta, izbornih programa i aktivnosti po razredima;

2) opte predmetne kompetencije;

3) specifine predmetne kompetencije;

4) ishode uenja;

5) obrazovne standarde za osnovno obrazovanje i vaspitanje i opte srednje obrazovanje i

vaspitanje;

6) standard kvalifikacije za srednje struno obrazovanje i vaspitanje;

7) kljune pojmove sadraja svakog predmeta;

8) uputstvo za didaktiko-metodiko ostvarivanje programa;

9) uputstvo za formativno i sumativno ocenjivanje uenika;

10) nain prilagoavanja programa muzikog i baletskog obrazovanja i vaspitanja, obrazovanje i

vaspitanje uenika sa smetnjama u razvoju, uenika sa izuzetnim sposobnostima, za
obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine i obrazovanje odraslih.

Uenik obavezno bira sa liste izbornih programa versku nastavu ili graansko vaspitanje i drugi
strani jezik.

Uenik koji se opredelio za versku nastavu ili graansko vaspitanje, izborni program moe
jedanput da menja u toku ciklusa osnovnog, odnosno do kraja sticanja srednjeg obrazovanja i
vaspitanja.
kola je duna da obezbedi ostvarivanje obaveznih fizikih aktivnosti za sve uenike, kao i da
ponudi listu aktivnosti za koje se uenici opredeljuju u skladu sa svojim interesovanjima.

Programi srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja i dualnog obrazovanja kao dela srednjeg
strunog obrazovanja i vaspitanja, blie se ureuju posebnim zakonom.

kolski program

lan 61

Osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, specijalistiko i majstorsko obrazovanje i drugi

oblici strunog obrazovanja ostvaruju se na osnovu kolskog programa.

kolski program donosi kolski odbor, po pravilu na period od etiri godine.

kolski program izrauje se u skladu sa Nacionalnim okvirom obrazovanja i vaspitanja i sadri:

1) ciljeve kolskog programa;

2) naziv, vrstu i trajanje svih programa obrazovanja i vaspitanja koje kola ostvaruje;

3) jezik na kome se ostvaruje program;

4) nain ostvarivanja kolskog programa;

5) nain prilagoavanja kolskog programa prema nivou obrazovanja i vaspitanja;

6) druga pitanja od znaaja za kolski program.

Blii uslovi za izradu kolskog programa ureuju se posebnim zakonom.

Godinji plan rada

lan 62

Godinjim planom rada utvruju se vreme, mesto, nain i nosioci ostvarivanja programa
obrazovanja i vaspitanja.

Godinji plan rada ustanova donosi u skladu sa kolskim kalendarom, razvojnim planom i
predkolskim, kolskim i vaspitnim programom, do 15. septembra.

Ukoliko u toku kolske, odnosno radne godine doe do promene nekog dela godinjeg plana
rada, ustanova donosi izmenu godinjeg plana rada u odgovarajuem delu.

Udbenici

lan 63
U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada koriste se udbenici i nastavna sredstva, u skladu sa
posebnim zakonom.

Kvalifikacija i standard kvalifikacije

lan 64

Kvalifikacija, u smislu ovog zakona, jeste formalno priznanje steenih kompetencija. Pojedinac
stie kvalifikaciju kada nadleno telo propisano nastavnim programom nastave i uenja,
odnosno programom obuke utvrdi da je dostigao ishode uenja prema zadatom standardu
kvalifikacije, to se potvruje javnom ispravom - diplomom ili sertifikatom, izdatom u skladu s
posebnim zakonom.

Kvalifikacija se moe stei formalnim ili neformalnim obrazovanjem, odnosno postupkom

priznavanja prethodnog uenja.

Standard kvalifikacije je osnov za sticanje kvalifikacije na odreenom nivou zahtevnosti. Sadri

ciljeve i ishode uenja i nain provere dostignutosti ishoda uenja. U strunom obrazovanju i
obuavanju sadri i opis strunih kompetencija potrebnih za obavljanje grupe slinih poslova i
zadataka u okviru jednog ili vie srodnih zanimanja.

Standardi kvalifikacija utvruju se u skladu sa zakonom koji ureuje nacionalni okvir

kvalifikacija.

Drugi oblici strunog obrazovanja i njihovi programi

lan 65

Drugi oblici strunog obrazovanja, u smislu ovog zakona jesu: obrazovanje za rad, struno
osposobljavanje i obuka.

Obrazovanjem za rad stiu se znanja, vetine i pozitivan odnos prema zanimanju.

Strunim osposobljavanjem stiu se znanja, vetine i pozitivan odnos prema obavljanju

odreenih poslova za zanimanje.

Obukom se stiu osnovna znanja, vetine i pozitivan stav za obavljanje odreenih poslova ili
operacija u procesu rada.

Programi drugih oblika strunog obrazovanja iz stava 1. ovog lana jesu osnova za donoenje
kolskog programa u srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Posebni programi strunog osposobljavanja i obuke doneti prema drugim propisima ostvaruju
se na osnovu utvrenih standarda.

Osnove vaspitnog programa i program vaspitnog rada

lan 66
Osnove vaspitnog programa i program vaspitnog rada u koli sa domom i domu uenika
ureeni su posebnim zakonom.

Nadlenost i postupak za donoenje programa obrazovanja i vaspitanja

lan 67

Osnove programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja, Nacionalni okvir obrazovanja i

vaspitanja, planove i programe nastave i uenja osnovnog i srednjeg opteg obrazovanja i
vaspitanja, plan i program nastave i uenja opteobrazovnih predmeta srednjeg strunog
obrazovanja i vaspitanja, umetnikog obrazovanja i vaspitanja, obrazovanja odraslih i osnove
vaspitnog programa, po pribavljenom miljenju Nacionalnog prosvetnog saveta, donosi ministar.

Plan i program nastave i uenja osnovnog obrazovanja odraslih po pribavljenom miljenju

Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi
ministar.

Plan i program nastave i uenja strunih predmeta srednjeg strunog obrazovanja, umetnikog
obrazovanja i obrazovanja odraslih, po pribavljenom miljenju Saveta za struno obrazovanje i
obrazovanje odraslih, donosi ministar.

Program osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja za pripadnike nacionalnih manjina na

predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine i miljenja Nacionalnog prosvetnog saveta,
donosi ministar.

Programe specijalistikog i majstorskog obrazovanja, po pribavljenim miljenjima nadlenih

ministarstava i Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi ministar.

Programe drugih oblika strunog obrazovanja, po pribavljenom miljenju Saveta za struno

obrazovanje i obrazovanje odraslih, donosi ministar.

Donoenje programa obrazovanja i vaspitanja ustanova

lan 68

Predkolski, kolski i program vaspitnog rada pripremaju odgovarajui struni organi ustanove.

Program iz stava 1. ovog lana donosi organ upravljanja ustanove.

O predlogu programa iz stava 1. ovog lana ustanova pribavlja miljenja saveta roditelja, a
kola i od uenikog parlamenta.

Donoenje i objavljivanje programa obrazovanja i vaspitanja ustanova

lan 69

kolski program donosi se najkasnije dva meseca pre poetka kolske godine u kojoj e poeti
njegova primena.
Predkolski, kolski i program vaspitnog rada objavljuje se, u skladu sa optim aktom ustanove.

Ustanova je u obavezi da program iz stava 2. ovog lana uini dostupnim svim zainteresovanim
korisnicima.

Nastava u prirodi, ekskurzija i studijsko putovanje

lan 70

Ustanova moe, uz saglasnost saveta roditelja da organizuje nastavu u prirodi, ekskurziju i

studijsko putovanje.

Program aktivnosti iz stava 1. ovog lana usaglaen je sa planovima i programima nastave i

uenja za osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje i sastavni je deo godinjeg plana rada
ustanove.

Blie uslove za organizaciju i ostvarivanje nastave u prirodi i ekskurzije propisuje ministar.

Nastava u inostranstvu

lan 71

Za decu i uenike koji privremeno ili stalno borave u inostranstvu nastava na srpskom jeziku
moe da se organizuje, po posebnom programu.

Poseban program obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu, nain voenja evidencije i izdavanja

javnih isprava, posebne uslove za nastavnika, obezbeivanje i nain isplate sredstava za plate i
druga pitanja od znaaja za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu, propisuje
ministar.

2. PRAENJE I NAPREDOVANJE UENIKA

Praenje i ocenjivanje uenika

lan 72

Ocenjivanjem u koli procenjuje se ostvarenost propisanih ishoda i standarda postignua, a za

uenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom prilagoenih ciljeva, sadraja i ishoda u
savladavanju individualnog obrazovnog plana.

Praenje razvoja, napredovanja i ostvarenosti postignua uenika u toku kolske godine obavlja
se formativnim i sumativnim ocenjivanjem.

Ocenjivanje je javno i ocena mora odmah da bude obrazloena ueniku.

Uspeh redovnog uenika prati se i ocenjuje tokom nastave.

Uenik se ocenjuje iz svakog nastavnog predmeta i iz vladanja.

Uenik se ocenjuje najmanje etiri puta u polugoditu, a ako je nedeljni fond asova nastavnog
predmeta jedan as najmanje dva puta u polugoditu.

Na osnovu praenja i vrednovanja tokom nastavne godine zakljunu ocenu iz nastavnog

predmeta utvruje odeljenjsko vee koje ine nastavnici koji predaju ueniku na predlog
predmetnog nastavnika, a ocenu iz vladanja na predlog odeljenjskog stareine.

U toku kolske godine ocenjivanje je opisno i brojano.

Zakljuna ocena iz predmeta jeste brojana i izvodi se na kraju prvog i drugog polugodita,
prema utvrenim standardima postignua i propisanim kriterijumima za ocenjivanje. Uenik sa
smetnjama u razvoju i invaliditetom ocenjuje se u skladu sa prilagoenim ciljevima i ishodima.

Brojane ocene uenika u pojedinim nastavnim predmetima su: odlian (5), vrlo dobar (4),
dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1). Ocena nedovoljan (1) nije prelazna ocena.

Uenik koji na kraju kolske godine ima prelazne ocene iz svih nastavnih predmeta prelazi u
naredni razred.

U koli koja ostvaruje meunarodni, odnosno strani program uenik se ocenjuje u skladu sa
programom koji se ostvaruje.

Ocenjivanje i napredovanje uenika

lan 73

U prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja zakljuna ocena iz obaveznih premeta,

izbornih programa i aktivnosti je opisna.

Ocena iz stava 1. ovog lana utvruje se na kraju prvog i drugog polugodita i iskazuje se kao
miljenje o razvoju i napredovanju uenika.

Miljenje iz stava 2. ovog lana unosi se u aku knjiicu i uenik prelazi u naredni razred.

Blii uslovi o sadraju miljenja iz stava 2. ovog lana ureeni su posebnim zakonom.

U ostalim razredima osnovnog i u srednjem obrazovanju i vaspitanju ocenjivanje je opisno i

brojano u toku kolske godine.

Opisna ocena sadri povratnu informaciju za uenika i roditelja, drugog zakonskog zastupnika i
prua jasno uputstvo kako da se unapredi rad uenika.

Ueniku drugog i treeg razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji na kraju prvog
polugodita ima nedovoljne ocene organizuje se pojaan obrazovno-vaspitni rad u toku drugog
polugodita, o emu nastavnik vodi posebnu evidenciju.

Uenik drugog i treeg razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji na kraju drugog
polugodita ima nedovoljne ocene prevodi se u naredni razred, na osnovu odluke odeljenjskog
vea.
Ueniku koji je preveden u naredni razred, priznaje se razred iz koga je preveden kao zavren i
organizuje mu se individualizovan rad.

Uenik od etvrtog do sedmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja i uenik srednjeg

obrazovanja i vaspitanja polae popravni ispit u avgustovskom ispitnom roku, a uenik zavrnog
razreda u junskom i avgustovskom roku.

Uenik koji polae popravni ispit obavezan da pohaa pripremnu nastavu, koju je kola duna
da organizuje neposredno pre polaganja popravnog ispita.

Uenik koji poloi popravni ispit zavrava razred.

Uenik od etvrtog do sedmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja i uenik srednjeg

obrazovanja i vaspitanja ponavlja razred ako na kraju drugog polugodita ima zakljuene vie
od dve nedovoljne brojane ocene ili ne poloi popravni ispit, osim ocene iz vladanja.

Izuzetno, redovan uenik srednjeg obrazovanja i vaspitanja koji ne poloi popravni ispit moe
da zavri zapoeti razred u istoj koli naredne kolske godine, u svojstvu vanrednog uenika
ponovnim polaganjem nepoloenog ispita, uz obavezu plaanja naknade stvarnih trokova koje
utvrdi kola. Kada zavri razred vanredan uenik ima pravo da se u istoj kolskoj godini upie u
naredni razred, u istom svojstvu.

Ueniku zavrnog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji ne poloi popravni ispit, kola
organizuje polaganje ispita u skladu sa optim aktom kole.

Uenik zavrnog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji poloi popravni ispit, stie
pravo da polae zavrni ispit u osnovnom obrazovanju i vaspitanju u propisanim rokovima.

Uenik zavrnog razreda srednjeg obrazovanja i vaspitanja koji ne poloi popravni ispit moe da
zavri razred u istoj ili drugoj odgovarajuoj koli u svojstvu vanrednog uenika polaganjem
ispita, uz obavezu plaanja naknade stvarnih trokova koju utvrdi kola.

Uenik zavrnog razreda srednjeg obrazovanja i vaspitanja koji poloi popravni ispit, stie pravo
da polae maturu u propisanim rokovima.

Vladanje uenika

lan 74

Vladanje uenika od prvog do petog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se

opisnom ocenom koja ne utie na opti uspeh uenika.

Vladanje uenika od estog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja i uenika svih razreda
srednjeg obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se brojano na kraju prvog i drugog polugodita i
utie na opti uspeh.

Zakljuna ocena iz vladanja jeste brojana, i to: primerno (5), vrlo dobro (4), dobro (3),
zadovoljavajue (2) i nezadovoljavajue (1) i ulazi u opti uspeh uenika.
Vladanje vanrednih uenika ne ocenjuje se.

Opti uspeh

lan 75

Opti uspeh utvruje se kao: odlian, vrlo dobar, dobar, dovoljan i nedovoljan.

Uenik nije sa uspehom zavrio razred ukoliko ima vie od dve nedovoljne ocene, osim ocene
iz vladanja ili nije poloio popravni ispit, osim uenika drugog i treeg razreda osnovne kole
koji se prevodi u naredni razred.

Ocene uenika iz predmeta od prvog do etvrtog razreda osnovne kole utvruje odeljensko
vee na predlog nastavnika razredne nastave.

Ocene uenika iz predmeta od petog do osmog razreda osnovne kole i ocene uenika srednje
kole utvruje odeljensko vee na predlog predmetnog nastavnika.

Opti uspeh uenika osnovnog obrazovanja i vaspitanja utvruje se na kraju prvog i drugog
polugodita na osnovu aritmetike sredine zakljunih prelaznih brojanih ocena iz obaveznih
predmeta i ocene iz vladanja, poev od estog razreda.

Opti uspeh uenika srednjeg obrazovanja i vaspitanja utvruje se na kraju prvog i drugog
polugodita na osnovu aritmetike sredine prelaznih zakljunih brojanih ocena iz predmeta i
ocene iz vladanja.

Nain, postupak i kriterijume ocenjivanja uspeha iz pojedinanih predmeta i vladanja i druga

pitanja od znaaja za ocenjivanje, propisuje ministar.

Individualni obrazovni plan

lan 76

Detetu i ueniku i odraslom kome je usled socijalne uskraenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta,
tekoa u uenju, rizika od ranog naputanja kolovanja i drugih razloga potrebna dodatna
podrka u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeuje otklanjanje fizikih i komunikacijskih
prepreka, prilagoavanje naina ostvarivanja kolskog programa i izradu, donoenje i
ostvarivanje individualnog obrazovnog plana.

Ueniku koji postie rezultate koji prevazilaze oekivani nivo obrazovnih postignua, ustanova
obezbeuje prilagoavanje naina ostvarivanja kolskog programa i izradu, donoenje i
ostvarivanje individualnog obrazovnog plana.

Individualni obrazovni plan (u daljem tekstu: IOP) je poseban akt, koji ima za cilj optimalni razvoj
deteta i uenika i ostvarivanje ishoda obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa propisanim ciljevima
i principima, odnosno zadovoljavanja obrazovno-vaspitnih potreba deteta i uenika.

IOP izrauje tim za dodatnu podrku detetu, odnosno ueniku na osnovu prethodno ostvarenih,
evidentiranih i vrednovanih mera individualizacije i izraenog pedagokog profila deteta,
uenika i odraslog, a ostvaruje se nakon saglasnosti roditelja, odnosno drugog zakonskog
zastupnika.

Ukoliko roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, neopravdano odbije uee u izradi ili
davanje saglasnosti na IOP, ustanova je duna da o tome obavesti nadlenu ustanovu socijalne
zatite u cilju zatite najboljeg interesa deteta, odnosno uenika.

Vrste IOP-a jesu:

1) IOP1 - prilagoavanje naina rada i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad; uenje
jezika na kome se odvija obrazovno-vaspitni rad;

2) IOP2 - prilagoavanje ciljeva sadraja i naina ostvarivanja programa nastave i uenja i

ishoda obrazovno-vaspitnog rada;

3) IOP3 - proirivanje i produbljivanje sadraja obrazovno-vaspitnog rada za uenika sa

izuzetnim sposobnostima.

IOP donosi pedagoki kolegijum ustanove na predlog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno
tima za pruanje dodatne podrke detetu i ueniku.

Tim za pruanje dodatne podrke detetu u predkolskoj ustanovi ine vaspita, struni saradnik,
saradnik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, a u skladu sa potrebama deteta i
pedagoki asistent, odnosno lini pratilac deteta, na predlog roditelja, odnosno drugog
zakonskog zastupnika.

Tim za pruanje dodatne podrke ueniku u koli ini nastavnik razredne nastave, odnosno
nastavnik predmetne nastave, odeljenjski stareina, struni saradnik, roditelj, odnosno drugi
zakonski zastupnik, a u skladu sa potrebama uenika i pedagoki asistent, odnosno lini
pratilac uenika, na predlog roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Donoenju IOP-a 2 prethodi donoenje, primena i vrednovanje IOP-a 1, a obavezno je

pribavljanje miljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom,
zdravstvenom i socijalnom podrkom detetu i ueniku.

Miljenje interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i

socijalnom podrkom detetu i ueniku, moe da predvidi i izmenu plana nastave i uenja.

U prvoj godini rada po IOP-u, IOP se vrednuje tromeseno, a u svakoj narednoj godini dva puta
u toku radne, odnosno kolske godine.

Sprovoenje IOP-a prati Ministarstvo, u skladu sa ovim zakonom.

Blie uputstvo za ostvarivanje IOP-a, njegovu primenu i vrednovanje donosi ministar.

Interresorna komisija

lan 77
Interresorna komisija vri procenu potreba deteta, uenika i odraslog za dodatnom obrazovnom,
zdravstvenom i socijalnom podrkom.

Dodatna podrka se odnosi na prava i usluge koje detetu obezbeuju prevazilaenje fizikih i
socijalnih prepreka u cilju nesmetanog obavljanja svakodnevnih ivotnih aktivnosti od znaaja
za ukljuivanje u obrazovni proces, ivot u zajednici i napredovanje.

Interresornu komisiju obrazuje organ jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove

drutvenih delatnosti na osnovu sporazuma o saradnji izmeu ustanova sistema obrazovanja,
dravne uprave i lokalne samouprave, socijalne zatite i zdravlja. Jedinica lokalne samouprave
odreuje sedite rada, obezbeuje i isplauje naknade za rad lanova, obezbeuje tehniku i
drugu podrku za njen rad, obezbeuje sredstva za finansiranje podrke preporuene od strane
interresorne komisije, obezbeuje arhiviranje i uvanje dokumentacije, prikuplja izvetaje o radu
inetrresorne komisije, predloenoj podrci i njenim efektima najmanje dva puta godinje.

Interresorna komisija ima pet lanova, i to etiri stalna (pedijatar, predstavnik centra za socijalni
rad, defektolog odgovarajueg profila i psiholog zaposlen u obrazovanju i vaspitanju) i jednog
povremenog lana. Povremeni lan je lice koje dobro poznaje dete, uenika i odraslog i koje je
sa njim imalo dui kontakt i bira se za svakog pojedinano.

Interresorna komisija prikuplja i obrauje podatke o linosti u svrhu procene potreba za

pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrke detetu, ueniku i odraslom.
Podaci se prikupljaju i obrauju uz potovanje naela svrsishodnosti, srazmernosti, obaveze
uvanja tajne, organizacionih i tehnikih mera, obrade podataka i zatite podataka o linosti
dece, uenika i odraslih i lanova njihovih porodica, u skladu sa zakonom kojim se ureuje
zatita podataka o linosti.

Interresorna komisija je rukovalac podataka u postupku prikupljanja i obrade podataka i vri

sledee radnje:

1) prikuplja i obrauje podatke o detetu, ueniku i odraslom za koga je pokrenut postupak

procene potrebe za pruanjem pomoi i evidenciju o toj zbirci podataka;

2) prikuplja i obrauje podatke i dokumentaciju o svom radu;

3) vodi zbirku podataka o svom radu i evidenciju o toj zbirci podataka;

4) izvetava lokalnu samoupravu o svom radu i predloenoj dodatnoj podrci dva puta godinje.

U zbirku podataka o deci, uenicima i odraslima unose se podaci iz zahteva, odnosno inicijative
za pokretanje postupka procene za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom
podrkom, koji sadri: ime, prezime i jedinstveni matini broj deteta, uenika i odraslog; datum i
mesto roenja; prebivalite deteta, uenika i odraslog, a ako je smeteno u ustanovi socijalne
zatite i podatke o ustanovi; ime i prezime roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika
deteta i uenika i kontakt podatke podnosioca zahteva; podatke za kontakt sa izabranim
lekarom, razloge i obrazloenje za pokretanje postupka procene; izjavu da je potpisnik upoznat
sa uslovima pod kojima se daju podaci o linosti deteta, uenika i odraslog; da podatke daje
dobrovoljno i da je upoznat da su neki od linih podataka naroito osetljivi podaci; potpis lica
koje predlae pokretanje postupka procene; potpis, odnosno saglasnost roditelja, odnosno
drugog zakonskog zastupnika, datum i mesto podnoenja predloga za procenu.
U zbirku podataka o radu interresorne komisije unose se podaci iz zapisnika sa sednica,
miljenje interresorne komisije, dokumenta, nalazi i miljenja lica i organa koji nisu njeni lanovi
i drugo.

Interresorna komisija pre prikupljanja podataka o deci i uenicima obavetava roditelja, odnosno
drugog zakonskog zastupnika o obradi podataka o njegovom detetu, u skladu sa zakonom
kojim se ureuje zatita podataka o linosti.

Naroito osetljivi podaci o deci i uenicima iz obe zbirke podataka prikupljaju se i obrauju se na
osnovu saglasnosti roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika.

Interresorna komisija vodi zbirke podataka iz stava 4. ovog lana, u elektronskoj i tampanoj
formi na obrascima.

Interresorna komisija uva podatke o deci, uenicima i odraslima u zavisnosti od svrhe obrade
podataka, a najdue do zavretka kolovanja uenika.

Pitanja kojima se ureuje procena potreba za pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili
socijalne podrke detetu, ueniku i odraslom, sastav i nain rada interresorne komisije,
propisuju sporazumno ministar nadlean za poslove zdravlja, ministar nadlean za poslove
socijalne politike i ministar nadlean za dravnu upravu i lokalnu samoupravu i ministar.

3. ZAVRNI ISPITI
Zavrni ispiti u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju

lan 78

Zavrni ispiti u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju su ispiti na dravnom nivou

kojima se zavrava odreeni nivo obrazovanja i vaspitanja, i to:

1) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju - zavrni ispit u osnovnom obrazovanju i vaspitanju;

2) u optem srednjem obrazovanju i vaspitanju - opta matura;

3) u srednjem umetnikom obrazovanju i vaspitanju - umetnika matura;

4) u srednjem strunom obrazovanju i vaspitanju - struna matura, zavrni ispit srednjeg

strunog obrazovanja, specijalistiki i majstorski ispit i ispiti drugih oblika strunog obrazovanja.

Uenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polae zavrni ispit u skladu sa njegovim ulnim i
motorikim mogunostima, odnosno uslovima koje zahteva odreena vrsta invaliditeta.

Uenik se moe upisati na sledei nivo obrazovanja i vaspitanja na osnovu rezultata

postignutog na ispitu iz stava 1. ovog lana, osim specijalistikog i majstorskog ispita.

Blie uslove kojima su ureeni zavrni ispiti iz stava 1. ovog lana propisuje ministar.
 V PRAVA DETETA I UENIKA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI
UENIKA
Prava deteta i uenika

lan 79

Prava deteta i uenika ostvaruju se u skladu sa potvrenim meunarodnim ugovorima, ovim i

drugim zakonima.

Ustanova, odnosno zaposleni u ustanovi duni su da obezbede ostvarivanje prava deteta i

uenika, a naroito pravo na:

1) kvalitetan obrazovno-vaspitni rad koji obezbeuje ostvarivanje principa i ciljeva iz l. 7. i 8.

ovog zakona;

2) uvaavanje linosti;

3) podrku za svestrani razvoj linosti, podrku za posebno iskazane talente i njihovu afirmaciju;

4) zatitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;

5) blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od znaaja za obrazovanje i vaspitanje;

6) informacije o pravima i obavezama;

7) uestvovanje u radu organa kole, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;

8) slobodu udruivanja u razliite grupe, klubove i organizovanje uenikog parlamenta;

9) javnost i obrazloenje ocene i podnoenje prigovora na ocenu i ispit;

10) pokretanje inicijative za preispitivanje odgovornosti uesnika u obrazovno-vaspitnom

procesu ukoliko prava iz stava 2. ta. 1)-9) ovog lana nisu ostvarena;

11) zatitu i pravino postupanje ustanove prema detetu i ueniku;

12) stipendiju, kredit, smetaj i ishranu u domu uenika, u skladu sa posebnim zakonom;

13) druga prava u oblasti obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa zakonom.

Uenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i uenika moe da podnese pismenu
prijavu direktoru ustanove u sluaju povrede prava iz stava 2. ovog lana ili neprimerenog
ponaanja zaposlenih prema detetu i ueniku, u skladu sa optim aktom ustanove, u roku od
osam dana od dana saznanja o povredi prava.

Zaposleni u ustanovi duan je da odmah po saznanju, a najkasnije narednog radnog dana,

podnese pismenu prijavu direktoru da je uinjena povreda prava deteta i uenika.
Direktor je duan da prijavu iz st. 3. i 4. ovog lana razmotri i da, uz konsultaciju sa uenikom i
roditeljem, odnosno drugim zakonskim zastupnikom deteta i uenika, kao i zaposlenim odlui i
preduzme odgovarajue mere, u roku od osam dana od dana prijema prijave.

Obaveze uenika

lan 80

U ostvarivanju svojih prava uenik ne sme da ugroava druge u ostvarivanju prava.

Uenik ima obavezu da:

1) redovno pohaa nastavu i izvrava kolske obaveze;

2) potuje pravila ponaanja u koli, odluke direktora i organa kole;

3) radi na usvajanju znanja, vetina i stavova utvrenih kolskim programom, prati sopstveni
napredak i izvetava o tome nastavnike i roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike;

4) ne ometa izvoenje nastave i ne naputa as bez prethodnog odobrenja nastavnika;

5) potuje linost drugih uenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u koli;

6) uva imovinu kole i istou i estetski izgled kolskih prostorija;

7) stara se o ouvanju ivotne sredine i ponaa u skladu sa pravilima ekoloke etike.

Prijava Ministarstvu radi zatite prava deteta i uenika

lan 81

Uenik, roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i uenika, ima pravo da podnese
prijavu Ministarstvu, ukoliko smatra da su mu povreena prava utvrena ovim ili drugim
zakonom, u sluaju:

1) donoenja ili nedonoenja odluke organa ustanove po podnetoj prijavi, prigovoru ili albi;

2) ako je povreena zabrana iz l. 110-113. ovog zakona;

3) povrede prava deteta i uenika iz lana 79. ovog zakona.

Prijavu iz stava 1. ovog lana uenik, njegov roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i
uenika moe podneti u roku od osam dana od dana saznanja za povredu svojih prava.

Ako oceni da je prijava iz stava 1. ovog lana osnovana, Ministarstvo e u roku od osam dana
od dana prijema prijave upozoriti ustanovu na uoene nepravilnosti i odrediti joj rok od tri dana
od upozorenja za otklanjanje uoene nepravilnosti.
Ako ustanova ne postupi po upozorenju iz stava 3. ovog lana, Ministarstvo e preduzeti
odgovarajue mere, u skladu sa zakonom.

Prigovor na ocenjivanje, ocenu i ispit

lan 82

Uenik osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, njegov roditelj, odnosno drugi zakonski
zastupnik ima pravo da podnese:

1) prigovor na ocenu iz predmeta i vladanja u toku kolske godine;

2) prigovor na zakljunu ocenu iz predmeta i vladanja na kraju prvog i drugog polugodita;

3) prigovor na ispit.

Prigovor na ocenu iz predmeta i vladanja podnosi se direktoru kole u roku od tri dana od
saoptenja ocene.

Prigovor na zakljunu ocenu iz predmeta i vladanja na kraju prvog i drugog polugodita podnosi
se direktoru kole u roku od tri dana od dana dobijanja ake knjiice, odnosno svedoanstva,
osim za uenike zavrnih razreda u roku od 24 sata.

Prigovor na ispit podnosi se direktoru kole, u roku od 24 sata od saoptavanja ocene na ispitu.

Direktor kole, u saradnji sa strunim saradnikom i odeljenskim stareinom, odluuje o

prigovoru iz stava 1. taka 1) ovog lana u roku od tri dana, odnosno u roku od 24 sata o
prigovoru iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana, prethodno pribavljajui izjavu nastavnika.

Direktor je duan da predmetnom nastavniku na iju ocenu je uloen prigovor, u roku od tri
dana od donoenja odluke dostavi odluku.

Ako oceni da je prigovor osnovan i da ocena nije javno saoptena, obrazloena, odnosno da
ocenjivanje nije u skladu sa propisima, direktor ponitava ocenu, pojaava pedagoko-
instruktivni rad sa nastavnikom u ustanovi i reenjem obrazuje komisiju za proveru znanja
uenika, pregled i ponovno ocenjivanje pismenog ili drugog rada uenika. Komisija ima tri lana,
od kojih su dva struna za predmet, odnosno oblast predmeta.

Ukoliko se utvrdi da zakljuna ocena nije izvedena u skladu sa propisima, direktor ponitava i
vraa ocenu odeljenjskom veu na razmatranje i zakljuivanje.

Nastavnik ija ocena je ponitena upuuje se i na struno usavravanje za oblast ocenjivanja i

komunikacijskih vetina.

Ukoliko pojaani pedagoko-instruktivni rad u ustanovi i struno usavravanje nastavnika ne

daju pozitivan rezultat, direktor je u obavezi da zahteva struno pedagoki nadzor nad radom
nastavnika od strane prosvetnog savetnika.
Ako direktor u saradnji sa strunim saradnikom i odeljenskim stareinom oceni da je prigovor na
ocenu iz vladanja osnovan i da ocenjivanje nije u skladu sa propisima upuuje odeljenjskom
veu na razmatranje i ponovno odluivanje, uz uee strunih saradnika.

Ako direktor utvrdi da zakljuna ocena iz predmeta nije izvedena u skladu sa propisima ili je
prigovor iz drugih razloga osnovan, reenjem ponitava zakljunu ocenu i upuuje uenika na
polaganje ispita.

Ako utvrdi da je ocena na ispitu izvedena protivno propisima, ponitie ispit i uputie uenika na
ponovno polaganje ispita. Ispit se organizuje u roku od tri dana od dana podnoenja prigovora.

Ukoliko kola nema potreban broj strunih lica za odgovarajui predmet, angauje struno lice
iz druge kole.

Nastavnik ija ocena je osporena ili na iji je predlog utvrena zakljuna ocena, ne moe da
bude lan komisije.

Kada je poniten ispit direktor obrazuje novu komisiju u ijem sastavu ne mogu da budu lanovi
komisije iji je ispit poniten.

Ocena komisije je konana.

Odgovornost uenika

lan 83

Prema ueniku koji vri povredu pravila ponaanja u koli ili ne potuje odluke direktora i organa
kole, neopravdano izostane sa nastave pet asova, odnosno koji svojim ponaanjem ugroava
druge u ostvarivanju njihovih prava, kola e uz uee roditelja, odnosno drugog zakonskog
zastupnika, pojaati vaspitni rad aktivnostima: u okviru odeljenjske zajednice, strunim radom
odeljenjskog stareine, pedagoga, psihologa, posebnih timova, a kada je to neophodno da
sarauje sa odgovarajuim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zatite sa ciljem
definisanja i pruanja podrke ueniku u vezi sa promenom njegovog ponaanja.

Uenik moe da odgovara za laku povredu obaveze utvrenu optim aktom kole, za teu
povredu obaveze koja je u vreme izvrenja bila propisana ovim zakonom i za povredu zabrane
iz l. 110-112. ovog zakona.

Tee povrede obaveza uenika su:

1) unitenje, oteenje, skrivanje, iznoenje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji koju
vodi kola ili druga organizacija, odnosno organ;

2) prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje kola ili organ, odnosno ispravi
koju izda druga organizacija;

3) unitenje ili kraa imovine kole, privrednog drutva, preduzetnika, uenika ili zaposlenog;
4) posedovanje, podstrekavanje, pomaganje, davanje drugom ueniku i upotreba alkohola,
duvana, narkotikog sredstva ili psihoaktivne supstance;

5) unoenje u kolu ili drugu organizaciju oruja, pirotehnikog sredstva ili drugog predmeta
kojim moe da ugrozi ili povredi drugo lice;

6) ponaanje uenika kojim ugroava vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih uenika,
nastavnika i zaposlenih u koli, u kolskim i drugim aktivnostima koje se ostvaruju van kole, a
koje kola organizuje i koje dovodi do njihovog fizikog i psihikog povreivanja;

7) upotreba mobilnog telefona, elektronskog ureaja i drugog sredstva u svrhe kojima se

ugroavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja;

8) neopravdano izostajanje sa nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada vie od 25

asova u toku kolske godine, od ega vie od 15 asova nakon pismenog obavetavanja
roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika od strane kole;

9) uestalo injenje lakih povreda obaveza u toku kolske godine, pod uslovom da su
preduzete neophodne mere iz stava 1. ovog lana radi korekcije ponaanja uenika.

Za povrede iz stava 3. ta. 8) i 9) ovog lana obavezna je postupnost u izricanju mera.

Uenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik odgovara za materijalnu tetu koju uenik
nanese koli, namerno ili iz krajnje nepanje, u skladu sa zakonom.

Odgovornost roditelja

lan 84

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta odgovoran je:

1) za upis deteta u predkolski pripremni program i upis deteta u kolu;

2) za redovno pohaanje nastave;

3) za redovno pohaanje pripremne nastave;

4) da odmah, a najkasnije u roku od 48 sati od momenta nastupanja spreenosti uenika da

prisustvuje nastavi o tome obavesti kolu;

5) da pravda izostanke uenika, najkasnije u roku od osam dana od dana prestanka spreenosti
uenika da prisustvuje nastavi odgovarajuom lekarskom ili drugom relevantnom
dokumentacijom;

6) da na poziv kole uzme aktivno uee u svim oblicima vaspitnog rada sa uenikom;

7) za povredu zabrane iz l. 110-112. ovog zakona uinjenu od strane uenika;

8) za tee povrede obaveze uenika iz lana 83. ovog zakona;

9) da potuje pravila ustanove.

Roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik duan je da nadoknadi materijalnu tetu koju uenik
nanese koli, namerno ili iz krajnje nepanje, u skladu sa zakonom.

kola podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, odnosno krivinu prijavu radi
utvrivanja odgovornosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika iz razloga propisanih
stavom 1. ovog lana.

Vaspitno-disciplinski postupak

lan 85

Za tee povrede obaveza uenika i za povrede zabrane iz l. 110-112. ovog zakona kola vodi
vaspitno-disciplinski postupak o kojem obavetava roditelja, odnosno drugog zakonskog
zastupnika uenika.

Direktor, u roku od 30 dana od dana uinjene povrede iz stava 1. ovog lana, zakljukom
pokree vaspitno-disciplinski postupak, vodi ga i okonava reenjem i o tome odmah, a
najkasnije narednog radnog dana obavetava roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

U vaspitno-disciplinskom postupku uenik, uz prisustvo roditelja, odnosno drugog zakonskog

zastupnika, kao i svi ostali uesnici i svedoci moraju biti sasluani i dati pisanu izjavu.

Ukoliko se roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik uenika, koji je uredno obaveten, ne
odazove da prisustvuje vaspitno-disciplinskom postupku, direktor kole postavlja odmah, a
najkasnije narednog radnog dana psihologa, odnosno pedagoga ustanove da u ovom postupku
zastupa interese uenika, o emu odmah obavetava centar za socijalni rad.

Vaspitno-disciplinski postupak za uinjenu teu povredu obaveze uenika, pokree se

najkasnije u roku od osam dana od dana saznanja.

Vaspitno-disciplinski postupak za uinjenu povredu zabrane iz l. 110-112. ovog zakona

pokree se odmah, a najkasnije u roku od dva dana od dana saznanja.

Vaspitno-disciplinski postupak okonava se, nakon voenja pojaanog vaspitnog rada sa

uenikom, donoenjem reenja u roku od 30 dana od dana pokretanja.

Pre donoenja reenja moraju se utvrditi sve injenice koje su od znaaja za odluivanje.

Ukoliko se u toku trajanja vaspitno-disciplinskog postupka uenik ispie iz kole, kola je u

obavezi da u ispisnicu unese napomenu da je protiv navedenog uenika pokrenut vaspitno-
disciplinski postupak.

Vaspitne i vaspitno-disciplinske mere i pravna zatita uenika

lan 86
Za povredu obaveze, odnosno zabrane propisane ovim zakonom, mogu da se izreknu mere, i
to:

1) za laku povredu obaveza uenika, vaspitna mera - opomena, ukor odeljenjskog stareine ili
ukor odeljenjskog vea, na osnovu izjanjavanja nastavnika koji ostvaruju nastavu u odeljenju
uenika, u skladu sa optim aktom kole;

2) za teu povredu obaveza uenika, vaspitno-disciplinska mera - ukor direktora i ukor

nastavnikog vea, a za uenika srednje kole i iskljuenje uenika iz kole, odnosno kole sa
domom;

3) za uinjenu povredu zabrane iz l. 110-112. ovog zakona, vaspitno-disciplinska mera:

(1) ukor direktora ili ukor nastavnikog vea;

(2) premetaj uenika od petog do osmog razreda u drugu osnovnu kolu na osnovu
odluke nastavnikog vea, uz saglasnost kole u koju prelazi, a uz obavetavanje
roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika;

(3) za uenika srednje kole - iskljuenje uenika iz kole, odnosno kole sa domom.

Vaspitna mera izrie se ueniku za laku povredu obaveze iz stava 1. taka 1) ovog lana, bez
voenja vaspitno-disciplinskog postupka.

Mera iz stava 1. ovog lana moe da se izrekne ueniku ako je kola prethodno preduzela
neophodne aktivnosti iz lana 83. stav 1. ovog zakona.

Kada preduzete neophodne aktivnosti dovedu do pozitivne promene ponaanja uenika,

obustavie se postupak, osim ako je uinjenom povredom zabrane iz l. 110-112. ovog zakona
ozbiljno ugroen integritet drugog lica.

Mera iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana izrie se ueniku nakon sprovedenog vaspitno-
disciplinskog postupka i utvrene odgovornosti.

kola, uporedo sa izricanjem vaspitne, odnosno vaspitno-disciplinske mere iz stava 1. ovog

lana, odreuje ueniku i obavezu obavljanja drutveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada,
koji se odvija u prostorijama kole ili van prostorija kole pod nadzorom nastavnika, odnosno
strunog saradnika.

Drutveno-koristan, odnosno humanitarni rad iz stava 6. ovog lana, kola odreuje ueniku u
skladu sa teinom uinjene povrede, vodei rauna o psihofizikoj i zdravstvenoj sposobnosti,
uzrastu i dostojanstvu uenika, o emu je duna da odmah obavesti roditelja, odnosno drugog
zakonskog zastupnika.

Vaspitna i vaspitno-disciplinska mera izriu se u kolskoj godini u kojoj je uinjena povreda

obaveze uenika.
Kada maloletan uenik izvri povredu obaveze, odnosno zabrane iz l. 110-112. ovog zakona,
kola odmah, a najkasnije narednog radnog dana obavetava roditelja, odnosno drugog
zakonskog zastupnika i ukljuuje ga u odgovarajui postupak.

Nastavniko vee donosi odluku o vaspitno-disciplinskoj meri iskljuenja uenika iz srednje

kole, a direktor reenje o iskljuenju uenika iz kole.

Uenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo da podnese albu kolskom
odboru na izreenu vaspitno-disciplinsku meru za izvrenu teu povredu obaveze uenika ili za
povredu zabrane iz l. 110-112. ovog zakona, u roku od osam dana od dana dostavljanja
reenja o utvrenoj odgovornosti i izreenoj meri.

kolski odbor reava po albi iz stava 11. ovog lana u roku od 15 dana od dana dostavljanja
albe od strane uenika, roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

alba odlae izvrenje reenja direktora.

Protiv drugostepenog reenja o izreenoj meri iskljuenja uenika iz srednje kole ili kole sa
domom, uenik, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo na sudsku zatitu u
upravnom sporu.

Blie uslove o nainu, sadraju, duini, mestu i vremenu obavljanja i drugim pitanjima od
znaaja za obavljanje drutveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada iz stava 6. ovog lana,
propisuje ministar.

Odeljenjska zajednica

lan 87

Odeljensku zajednicu ine uenici i odeljenjski stareina jednog odeljenja.

Nain rada odeljenjske zajednice blie se ureuje statutom kole.

Ueniki parlament

lan 88

U poslednja dva razreda osnovne kole i u srednjoj koli organizuje se ueniki parlament (u
daljem tekstu: parlament) radi:

1) davanja miljenja i predloga strunim organima, kolskom odboru, savetu roditelja i direktoru
o: pravilima ponaanja u koli, merama bezbednosti uenika, godinjem planu rada, kolskom
razvojnom planu, kolskom programu, nainu ureivanja kolskog prostora, izboru udbenika,
slobodnim aktivnostima, ueu na sportskim i drugim takmienjima i organizaciji svih
manifestacija uenika u koli i van nje i drugim pitanjima od znaaja za njihovo obrazovanje;

2) razmatranja odnosa i saradnje uenika i nastavnika, vaspitaa ili strunog saradnika i

atmosfere u koli;
3) obavetavanja uenika o pitanjima od posebnog znaaja za njihovo kolovanje i o
aktivnostima uenikog parlamenta;

4) aktivnog uea u procesu planiranja razvoja kole i u samovrednovanju kole;

5) predlaganja lanova strunog aktiva za razvojno planiranje i tima za prevenciju vrnjakog

nasilja iz reda uenika.

Parlament ine po dva predstavnika svakog odeljenja sedmog i osmog razreda u osnovnoj
koli, odnosno svakog odeljenja u srednjoj koli, a u umetnikoj koli - po tri iz svakog razreda,
odnosno godine.

lanove parlamenta biraju uenici odeljenjske zajednice svake kolske godine. lanovi
parlamenta biraju predsednika.

Parlament bira dva predstavnika uenika koji uestvuju u radu kolskog odbora, u skladu sa
lanom 119. ovog zakona.

Ueniki parlament ima poslovnik o radu.

Program rada parlamenta sastavni je deo godinjeg plana rada kole.

Ueniki parlamenti kola mogu da se udrue u zajednicu uenikih parlamenata, kao i da

sarauju sa udruenjima i organizacijama koje se bave zatitom i unapreenjem prava uenika.

VI USTANOVE, DRUGE ORGANIZACIJE I ORGANI USTANOVE

1. USTANOVE I DRUGE ORGANIZACIJE

Delatnost ustanove

lan 89

Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavljaju:

1) u predkolskom vaspitanju i obrazovanju - predkolska ustanova;

2) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju - osnovna kola, osnovna muzika kola, osnovna

baletska kola, osnovna kola za obrazovanje odraslih i osnovna kola za uenike sa
smetnjama u razvoju i invaliditetom;

3) u srednjem obrazovanju i vaspitanju - gimnazija, struna kola, srednja umetnika kola,

meovita kola i srednja kola za uenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom;

4) obrazovno-vaspitni centar je ustanova u kojoj se ostvaruje vie programa razliitih nivoa

obrazovanja i vaspitanja ili vie razliitih podruja rada.

Osnovna kola moe da ostvaruje pripremni predkolski program.

kola moe da obezbeuje smetaj i ishranu uenika (u daljem tekstu: kola sa domom).

kola za uenike i odrasle sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i ustanova koja ima decu
i uenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, duna je da u skladu sa raspoloivim
kapacitetima prua dodatnu podrku u obrazovanju dece, uenika i odraslih sa smetnjama u
razvoju i invaliditetom u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj koli i porodici, u skladu s kriterijumima
i standardima koje propisuje ministar.

Ustanova od posebnog interesa za Republiku Srbiju, u smislu ovog zakona, jeste ustanova koja
je od posebnog kulturnog, prosvetnog ili istorijskog znaaja za Republiku Srbiju.

Vlada odreuje ustanove od posebnog interesa za Republiku Srbiju.

Osnivanje ustanove

lan 90

Ustanovu moe da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave,
nacionalni saveti nacionalnih manjina i drugo pravno ili fiziko lice.

Prema osnivau, ustanova moe da bude javna ustanova ili privatna ustanova.

Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave je osniva javne
ustanove.

Osniva privatne ustanove moe da bude drugo domae i strano pravno ili fiziko lice.

Ukoliko ima vie osnivaa privatne ustanove njihova meusobna prava i obaveze ureuju se
ugovorom.

Ustanova se moe osnovati po modelu javno-privatnog partnerstva za oblast obrazovanja i

vaspitanja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje javno-privatno partnerstvo i javna svojina.

Ustanova moe da pone sa radom i obavljanjem delatnosti kada se utvrdi da ispunjava uslove
za osnivanje, poetak rada i obavljanje delatnosti, dobije reenje o verifikaciji i izvri upis u
registar nadlenog organa.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i uenika moe da se opredeli i za upis u
privatnu ustanovu, uz obezbeivanje trokova obrazovanja i vaspitanja.

Uslovi za osnivanje ustanove

lan 91

Ustanovu moe da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne

samouprave, ako:

1) postoji potreba za vaspitanjem i obrazovanjem dece, obrazovanjem i vaspitanjem uenika ili

obrazovanjem odraslih na odreenom podruju;
2) ima program obrazovanja i vaspitanja;

3) ima obezbeena sredstva za osnivanje i rad.

Drugo pravno ili fiziko lice moe da osnuje ustanovu ako, osim uslova iz stava 1. ta. 2) i 3)
ovog lana, ima garanciju poslovne banke da su obezbeena sredstva u visini potrebnih
sredstava za godinu dana rada predkolske ustanove, ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja
ili za trajanje programa srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Osniva ustanove ne moe da bude fiziko lice koje je osuivano pravnosnanom presudom za
krivina dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zaputanje i zlostavljanje
maloletnog lica ili rodoskvrnue, za krivina dela primanje ili davanje mita, za krivino delo iz
grupe krivinih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraaja i protiv ovenosti i drugih
dobara zatienih meunarodnim pravom, bez obzira na izreenu krivinu sankciju, i za koje
nije, u skladu sa zakonom, utvreno diskriminatorno ponaanje; za krivina dela protiv ivota i
tela, protiv ustavnog ureenja Republike Srbije i drugog krivinog dela poinjenog na tetu
deteta, kao i za krivino delo za koje je izreena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od
najmanje tri meseca.

Uslovi za poetak rada i obavljanje delatnosti ustanove

lan 92

Ustanova moe da pone sa radom i da obavlja delatnost obrazovanja i vaspitanja, ako

ispunjava uslove za osnivanje i ima:

1) propisani prostor, opremu i nastavna, odnosno didaktika sredstva;

2) nastavnike, vaspitae i strune saradnike u radnom odnosu, odnosno izjave saglasnosti

nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika da bi zasnovali radni odnos najkasnije danom
poetka rada ustanove;

3) upisanu decu, odnosno redovne uenike;

4) obezbeene higijensko-tehnike uslove (sanitarne i protivpoarne), u skladu sa propisima

kojima se ureuje ova oblast.

Izdvojeno odeljenje ustanove

lan 93

Ustanova obavlja delatnost u svom seditu.

Ustanova moe da obavlja delatnost i van sedita, odnosno u drugom objektu, organizovanjem
izdvojenog odeljenja, ako ispunjava uslove iz lana 92. ovog zakona, uz saglasnost
Ministarstva.

Izdvojeno odeljenje nema svojstvo pravnog lica.

Na organizovanje i rad izdvojenog odeljenja primenjuju se odredbe ovog i posebnog zakona.

Verifikacija ustanova

lan 94

Ustanova moe da pone sa radom kada se utvrdi da ispunjava uslove za osnivanje i poetak
rada i obavljanje delatnosti i dobije reenje o verifikaciji.

Zahtev za verifikaciju podnosi se i kada se u ustanovi vri statusna promena, menja sedite,
odnosno objekat, organizuje rad u izdvojenom odeljenju, uvodi novi obrazovni profil ili ostvaruje
novi program obrazovanja i vaspitanja.

Zahtev za verifikaciju sadri: naziv, sedite i vrstu ustanove, program obrazovanja i vaspitanja,
jezik na kome e se ostvarivati obrazovno-vaspitni rad, razloge i opravdanost osnivanja i uslove
koje obezbeuje osniva za poetak rada i obavljanje delatnosti. Uz zahtev se dostavljaju akt o
osnivanju ustanove i dokazi o ispunjenosti uslova iz l. 91. i 92. ovog zakona.

Zahtev za verifikaciju osnovne kole podnosi se najkasnije do 28. februara tekue kolske
godine za narednu kolsku godinu, a za srednju kolu najkasnije do 31. decembra za narednu
kolsku godinu.

O zahtevu za verifikaciju ustanove odluuje Ministarstvo najkasnije u roku od est meseci od

podnoenja urednog zahteva.

Reenje o zahtevu za verifikaciju ustanove je konano u upravnom postupku.

Statusne promene

lan 95

Ustanova moe da vri statusnu promenu, promenu naziva ili sedita.

Odluku o statusnoj promeni ustanove donosi organ upravljanja, uz saglasnost osnivaa.

Odluku o promeni naziva ili sedita javne ustanove donosi organ upravljanja, uz saglasnost
Ministarstva.

Zahtev za davanje saglasnosti za promenu naziva javne ustanove podnosi se Ministarstvu

najkasnije do 31. decembra tekue kolske godine, odnosno radne godine za predkolske
ustanove.

Odluku o promeni naziva privatne ustanove donosi organ upravljanja, uz saglasnost osnivaa
koji o tome obavetava Ministarstvo.

Odluku o promeni sedita privatne ustanove donosi organ upravljanja, uz saglasnost

Ministarstva kome se dostavlja zahtev za utvrivanje uslova za obavljanje delatnosti ustanove u
novom seditu.
Odluku o promeni naziva ili sedita ustanove, koja je osnovana po modelu javno-privatnog
partnerstva donosi organ upravljanja, uz saglasnost Ministarstva i osnivaa.

kola ne moe da vri statusne promene, promenu naziva ili sedita u toku nastavne godine.

Izuzetno, ukoliko nastupe okolnosti usled kojih je spreeno nesmetano odvijanje nastave,
statusna promena sedita moe se izvriti u toku nastavne godine, uz saglasnost Ministarstva.

Strana ustanova

lan 96

Strana ustanova je ustanova koja ostvaruje program donet i akreditovan u inostranstvu, a koju
moe da osnuje strano ili domae pravno ili fiziko lice.

Strana ustanova mora da ispunjava uslove za osnivanje, poetak rada i obavljanje delatnosti,
odnosno dobije reenje o verifikaciji ustanove od strane Ministarstva i izvri upis u registar
nadlenog organa.

Isprava koju izda ustanova iz stava 1. ovog lana priznaje se pod uslovima i po postupku,
propisanim posebnim zakonom.

Ministarstvo vodi evidenciju o stranim ustanovama.

Druga organizacija

lan 97

Druga organizacija, odnosno pravno ili fiziko lice moe da ostvaruje i posebne programe u
oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja, ako ispunjava standarde uslova za ostvarivanje
posebnih programa u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja.

Druga organizacija moe da ostvaruje posebne programe strunog osposobljavanja i obuke,

kao i druge aktivnosti obrazovanja odraslih, odnosno stekne status javno priznatog organizatora
aktivnosti obrazovanja odraslih u skladu sa posebnim zakonom.

O zahtevu iz st. 1. i 2. ovog lana, Ministarstvo odluuje reenjem.

Proirena delatnost ustanove

lan 98

Ustanova koja ima reenje o verifikaciji moe da obavlja i drugu delatnost kojom se unapreuje i
doprinosi kvalitetnijem i racionalnijem obavljanju obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu:
proirena delatnost) pod uslovom da se njome ne ometa obavljanje delatnosti obrazovanja i
vaspitanja.

Proirena delatnost ustanove moe da bude pruanje usluga, proizvodnja, prodaja i druga
delatnost, u skladu sa propisima kojima se ureuje klasifikacija delatnosti.
Nije dozvoljeno da kola uz novanu naknadu organizuje pripremnu nastavu radi upisa u tu
kolu.

kola moe da ostvaruje programe obuka, strunog osposobljavanja i druge aktivnosti

obrazovanja odraslih ukoliko stekne status javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja
odraslih, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Ostvarivanje proirene delatnosti ustanove planira se godinjim planom rada.

Odluku o proirenoj delatnosti donosi organ upravljanja ustanove, uz saglasnost Ministarstva.

Odluka o proirenoj delatnosti javne ustanove sadri plan prihoda i izdataka za obavljanje te
delatnosti, nain angaovanja uenika, odraslih i zaposlenih i nain raspolaganja i plan
korienja ostvarenih sredstava, u skladu sa propisima koji reguliu budetski sistem.

Sastavni deo odluke o proirenoj delatnosti su: ifra delatnosti, elaborat o ostvarivanju
delatnosti, dokazi o ispunjenosti posebnih uslova za obavljanje delatnosti pribavljenih od
nadlenih organa, miljenje saveta roditelja i odgovarajueg strunog organa ustanove.

Zahtev za davanje saglasnosti za proirenu delatnost ustanova podnosi Ministarstvu. Uz zahtev

se dostavlja odluka iz stava 6. ovog lana i reenje o verifikaciji osnovne delatnosti.

Zaposleni u ustanovi mogu da se angauju u ostvarivanju proirene delatnosti i u okviru drugih

oblika rada sa uenicima, ako se njihovim angaovanjem ne ometa ostvarivanje obrazovno-
vaspitnog rada.

kola moe, osim zaposlenih, da angauje druge saradnike za potrebe obavljanja proirene
delatnosti, koji e se finansirati iz sopstvenih prihoda kole, u skladu sa zakonom.

Uenici mogu da se angauju samo u okviru nastave, vannastavnih aktivnosti i obrazovno-

vaspitnog procesa sa ciljem podsticanja njihovog pozitivnog odnosa prema radu, profesionalne
orijentacije, razvijanja svesti o odgovornosti za preuzete obaveze, razvoj preduzimljivosti i
orijentacije ka preduzetnitvu, odgovoran odnos ka okolini, kao i razvoja pozitivnog odnosa
prema timskom radu, u skladu sa Ustavom, potvrenim meunarodnim konvencijama,
poveljama, sporazumima i zakonom.

Uenici mlai od 15 godina ne mogu da se angauju u proirenoj delatnosti ustanove, a uenici

stariji od 15 i mlai od 18 godina mogu se angaovati u skladu sa propisima u oblasti rada.

Autonomija ustanove

lan 99

Autonomija ustanove, u smislu ovog zakona, podrazumeva izbor pojedinih sadraja, naina
ostvarivanja, saradnika u skladu sa potrebama, mogunostima, interesovanjima, raspoloivim
resursima, karakteristikama lokalne zajednice prilikom:
1) donoenja statuta, razvojnog plana, programa, godinjeg plana rada, pravila ponaanja u
ustanovi, mera, naina i postupka zatite i bezbednosti dece i uenika i drugih optih akata
ustanove;

2) donoenja plana strunog usavravanja i profesionalnog razvoja nastavnika, vaspitaa i

strunog saradnika;

3) donoenja programa zatite od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;

4) samovrednovanja rada ustanove u okviru izabrane oblasti na godinjem nivou u cilju

unapreivanja obrazovno-vaspitnog rada.

Autonomija ustanove, u smislu ovog zakona, podrazumeva i:

1) pedagoku autonomiju kole: pravo da se definie deo kolskih programa zavisno od lokalnih
prilika; da se u realizaciji obaveznog opteg programa maksimalno koriste lokalni resursi; pravo
da se kolski kalendar delimino prilagodi lokalnim prilikama, promene u dinamici ostvarivanja
kolskih programa uz potovanje godinjeg plana rada, organizacija nastave u blokovima i
zajednikih asova srodnih predmeta kod interdisciplinarnih tema, puno uvaavanje lokalnih
specifinosti pri izradi razvojnog plana i viegodinjeg kolskog programa u skladu sa
karakteristikama lokalnog stanovnitva; razvijanje sistema strunog usavravanja nastavnika u
samoj koli na osnovu realnih potreba kole;

2) autonomiju nastavnika kao pedagokog strunjaka i strunjaka za predmet, pravo nastavnika

kao profesionalca da samostalno koncipira proces nastave i uenja, uz odgovornost za rezultate
uenja;

3) donoenje odluke o izboru udbenika;

4) nain ostvarivanja saradnje sa ustanovama iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, zdravstva,

socijalne i deje zatite, javnim preduzeima, privrednim drutvima i drugim organima,
slubama i organizacijama, radi ostvarivanja prava dece, uenika i zaposlenih.

Ustanova donosi opte i druge akte potujui opte principe i ciljeve obrazovanja i vaspitanja i
kojima se na najcelishodniji nain obezbeuje ostvarivanje optih ishoda obrazovanja i pri tome
ukljuuje i roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike i njihova udruenja i lokalnu zajednicu.

Statut ustanove

lan 100

Ustanova ima statut.

Statut je osnovni opti akt ustanove, kojim se blie ureuje organizacija, nain rada, upravljanje
i rukovoenje u ustanovi, postupanje organa ustanove radi obezbeivanja ostvarivanja prava i
obaveza deteta i uenika, prava i obaveza roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika,
zatita i bezbednost dece, uenika i zaposlenih i mere za spreavanje povreda zabrana
utvrenih ovim zakonom, nain objavljivanja optih akata i obavetavanja svih zainteresovanih
strana o odlukama organa i druga pitanja, u skladu sa zakonom.
 Sredstva ustanove

lan 101

Zemljite, zgrade i druga sredstva koja su steena, odnosno koja steknu ustanove iji je osniva
Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, jesu u javnoj
svojini i koriste se za obavljanje delatnosti utvrene ovim zakonom.

Povezivanje ustanova i zaposlenih

lan 102

Ustanove mogu meusobno da se povezuju u zajednice ustanova radi ostvarivanja saradnje u

oblasti organizacije, planiranja, programiranja, kao i drugih pitanja od znaaja za unapreivanje
obrazovno-vaspitnog rada i obavljanja delatnosti.

Ustanove mogu da se povezuju i sarauju i sa odgovarajuim ustanovama u inostranstvu radi

unapreivanja obrazovanja i vaspitanja i razmene iskustva.

Vaspitai, nastavnici, struni saradnici i drugi zaposleni mogu da se meusobno povezuju u

struna drutva.

Struna drutva se bave unapreivanjem obrazovno-vaspitnog rada i mogu da imaju

predstavnike u komisijama i timovima koji se bave obrazovanjem i vaspitanjem.

Na osnivanje, organizaciju, upis u registar i rad zajednice ustanova iz stava 1. ovog lana i
strunih drutava iz stava 4. ovog lana primenjuju se propisi kojima se ureuje udruivanje.

Uenike zadruge

lan 103

kola moe da osnuje ueniku zadrugu u cilju razvijanja vannastavnih aktivnosti i

preduzetnikog duha uenika.

Rad uenike zadruge ureuje se posebnim zakonom.

Mrea javnih ustanova

lan 104

Broj i prostorni raspored javnih ustanova prema vrsti i strukturi, planira se aktom o mrei
ustanova.

Ustanova iz stava 1. ovog lana osniva se u skladu sa aktom o mrei javnih ustanova.

Akt o mrei javnih predkolskih ustanova i akt o mrei javnih osnovnih kola donosi skuptina
jedinice lokalne samouprave na osnovu kriterijuma koje utvrdi Vlada.
U jedinici lokalne samouprave u kojoj je u slubenoj upotrebi i jezik i pismo nacionalne manjine,
odnosno u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku i pismu nacionalne manjine, akt o
mrei javnih predkolskih ustanova i javnih osnovnih kola donosi se uz prethodno pribavljeno
miljenje nacionalnog saveta nacionalne manjine iji je jezik i pismo u slubenoj upotrebi u
jedinici lokalne samouprave, odnosno iji se jezik i pismo koristi u obrazovno-vaspitnom radu.

Saglasnost na akt o mrei javnih osnovnih kola daje Ministarstvo.

Kada Ministarstvo utvrdi da nadleni organ jedinice lokalne samouprave nije doneo akt o mrei
ili je doneo akt o mrei koji nije u skladu sa kriterijumima iz stava 3. ovog lana, odredie rok za
njegovo donoenje koji ne moe biti dui od 30 dana.

Ako nadleni organ jedinice lokalne samouprave ne donese akt u roku iz stava 6. ovog lana,
Ministarstvo e u roku od 30 dana doneti odgovarajui akt.

Vlada utvruje kriterijume na osnovu kojih se donosi akt o mrei javnih srednjih kola.

Akt o mrei javnih srednjih kola donosi Vlada na osnovu kriterijuma iz stava 8. ovog lana.

Akt o mrei javnih srednjih kola na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine donosi nadleni
organ autonomne pokrajine uz primenu kriterijuma iz stava 8. ovog lana.

Prekid obrazovno-vaspitnog rada

lan 105

Obrazovno-vaspitni rad bie prekinut u sluaju vie sile i drugim sluajevima u kojima su
ugroeni bezbednost i zdravlje dece, uenika i zaposlenih.

Odluku o prekidu obrazovno-vaspitnog rada donosi nadleni organ jedinice lokalne

samouprave, odmah, odnosno narednog dana od nastupanja okolnosti iz stava 1. ovog lana.

Ako nadleni organ jedinice lokalne samouprave ne donese odluku o prekidu obrazovno-
vaspitnog rada u roku iz stava 2. ovog lana, odluku donosi ministar.

Nakon prestanka razloga za prekid obrazovno-vaspitnog rada, kola nadoknauje proputeni

rad, na nain koji odredi kola, po odobrenju ministra.

U sluaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, vanrednog stanja ili drugih vanrednih
okolnosti, ministar propisuje poseban program obrazovanja i vaspitanja, uputstvo o organizaciji i
radu ustanove i odreuje ustanove koje nastavljaju sa radom.

Zabrana rada ustanove

lan 106

Kada organ nadlean za obavljanje poslova inspekcijskog, odnosno struno-pedagokog

nadzora utvrdi da ustanova ne ispunjava propisane uslove za rad ili ne obavlja delatnost na
propisani nain, kao i u sluaju obustave rada ili trajka organizovanog suprotno zakonu,
Ministarstvo preduzima jednu od sledeih mera:

1) odreuje rok za ispunjenje uslova, odnosno otklanjanje nepravilnosti u obavljanju delatnosti i

o tome obavetava osnivaa;

2) razreava organ upravljanja i imenuje privremeni organ upravljanja;

3) razreava direktora i postavlja vrioca dunosti direktora;

4) razreava organ upravljanja i direktora i imenuje privremeni organ upravljanja i postavlja

vrioca dunosti direktora.

Privremeni organ upravljanja iz stava 1. ta. 2) i 4) ovog lana ima pet lanova i obavlja poslove
iz nadlenosti organa upravljanja.

Ako u toku trajanja mere iz stava 1. taka 2) ovog lana istekne mandat direktoru ustanove ili
vriocu dunosti direktora ustanove, ministar postavlja vrioca dunosti direktora do prestanka
privremene mere i izbora direktora.

Ako u toku trajanja privremene mere iz stava 1. taka 3) ovog lana istekne mandat organu
upravljanja ustanove, ministar imenuje privremeni organ upravljanja, do prestanka privremene
mere i imenovanja organa upravljanja.

Vrilac dunosti direktora ustanove i privremeni organ upravljanja obavljaju dunosti dok
Ministarstvo ne utvrdi da su ispunjeni uslovi, otklonjene nepravilnosti iz stava 1. ovog lana i da
su se stekli uslovi za prestanak privremenih mera, a najdue est meseci.

Za vreme trajanja privremenih mera ne moe se raspisivati konkurs za izbor direktora ustanove.

Za vreme trajanja privremenih mera ovlaeni predlagai iz ustanove ne mogu vriti predlaganje
svojih predstavnika za novi organ upravljanja.

Ako vrilac dunosti direktora ustanove i privremeni organ upravljanja ne otklone utvrene
nepravilnosti, Ministarstvo reenjem zabranjuje rad ustanove.

Kada ustanova iji je osniva drugo pravno ili fiziko lice ne postupi u datom roku po nalogu
organa iz stava 1. ovog lana, odnosno kada organ upravljanja ne obavlja poslove iz svoje
nadlenosti, a osniva ne preduzme mere u skladu sa zakonom ni posle propisanog roka za
otklanjanje nepravilnosti, Ministarstvo reenjem zabranjuje rad ustanove.

Osniva odmah po dobijanju reenja kojim se zabranjuje rad ustanove odreuje ustanovu u
kojoj deca odnosno uenici imaju pravo da nastave zapoeto obrazovanje i vaspitanje.

Ukoliko osniva ne postupi u skladu sa odredbama stava 10. ovog lana ustanovu odreuje
Ministarstvo.

Ukidanje ustanove
 lan 107

Ustanova se ukida u skladu sa zakonom.

Deca koja pohaaju pripremni predkolski program u ustanovi i uenici u koli koja se ukida
imaju pravo da nastave zapoeto obrazovanje i vaspitanje u drugoj ustanovi koju odredi
osniva.

Ukoliko osniva ne postupi u skladu sa stavom 2. ovog lana, ustanovu odreuje Ministarstvo.

Odgovornost ustanove za bezbednost dece i uenika

lan 108

Ustanova donosi akt kojim propisuje mere, nain i postupak zatite i bezbednosti dece i uenika
za vreme boravka u ustanovi i svih aktivnosti koje organizuje ustanova, u saradnji sa nadlenim
organom jedinice lokalne samouprave, koje je duna da sprovodi.

Uputstvo za izradu akta iz stava 1. ovog lana donosi ministar.

Pravila ponaanja u ustanovi

lan 109

U ustanovi se neguju odnosi meusobnog razumevanja i uvaavanja linosti dece, uenika,

odraslih, zaposlenih i roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika.

Zaposleni imaju obavezu da svojim radom i ukupnim ponaanjem doprinose razvijanju pozitivne
atmosfere u ustanovi.

Ustanova je duna da aktom uredi pravila ponaanja i meusobne odnose dece, uenika,
roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika i zaposlenih u ustanovi.

Zabrana diskriminacije

lan 110

U ustanovi su zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan

ili posredan, otvoren ili prikriven nain, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa,
odnosno vri proputanje (iskljuivanje, ograniavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lice ili
grupe lica, kao i na lanove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven nain, a
koji se zasniva na rasi, boji koe, precima, dravljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog
lica, nacionalnoj pripadnosti ili etnikom poreklu, jeziku, verskim ili politikim ubeenjima, polu,
rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu,
roenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu,
branom i porodinom statusu, osuivanosti, starosnom dobu, izgledu, lanstvu u politikim,
sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim linim
svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrenim zakonom kojim se propisuje zabrana
diskriminacije.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti,
zatite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom poloaju.

Ustanova je duna da preduzme sve mere propisane ovim zakonom kada se posumnja ili utvrdi
diskriminatorno ponaanje u ustanovi.

Blie kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, uenika,

odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili treeg lica u ustanovi, zajedniki
propisuju ministar i ministar nadlean za ljudska i manjinska prava.

Postupanje ustanove kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponaanje, naine

sprovoenja preventivnih i interventnih aktivnosti, obaveze i odgovornosti zaposlenog, deteta,
uenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika, treeg lica u ustanovi,
organa i tela ustanove i druga pitanja od znaaja za zatitu od diskriminacije, propisuje ministar.

Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

lan 111

U ustanovi je zabranjeno fiziko, psihiko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje,
zlostavljanje i zanemarivanje zaposlenog, deteta, uenika, odraslog, roditelja odnosno drugog
zakonskog zastupnika ili treeg lica u ustanovi.

Povrede zabrane, iz stava 1. ovog lana, koje zaposleni uini prema drugom zaposlenom u
ustanovi, ureuju se zakonom.

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput uinjenog, odnosno

ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponaanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno
ugroavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva linosti deteta, uenika i odraslog.

Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja proputanje ustanove ili zaposlenog da

obezbedi uslove za pravilan razvoj deteta, uenika i odraslog.

Ustanova je duna da odmah podnese prijavu nadlenom organu ako se kod deteta, uenika ili
odraslog primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.

Pod fizikim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se: fiziko kanjavanje deteta, uenika ili
odraslog od strane zaposlenog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili treeg lica u
ustanovi; svako ponaanje koje moe da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog
povreivanja deteta, uenika, odraslog ili zaposlenog; nasilno ponaanje zaposlenog prema
detetu, ueniku ili odraslom, kao i uenika i odraslog prema drugom ueniku, odraslom ili
zaposlenom.

Pod psihikim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se ponaanje koje dovodi do trenutnog ili
trajnog ugroavanja psihikog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva.

Pod socijalnim nasiljem, u smislu ovog zakona, smatra se iskljuivanje deteta, uenika i
odraslog iz grupe vrnjaka i razliitih oblika aktivnosti ustanove.
Pod seksualnim nasiljem i zlostavljanjem, u smislu ovog zakona, smatra se ponaanje kojim se
dete i uenik seksualno uznemirava, navodi ili primorava na uee u seksualnim aktivnostima
koje ne eli, ne shvata ili za koje nije razvojno dorastao ili se koristi za prostituciju, pornografiju i
druge oblike seksualne eksploatacije.

Pod digitalnim nasiljem i zlostavljanjem, u smislu ovog zakona, smatra se zloupotreba

informaciono komunikacionih tehnologija koja moe da ima za posledicu povredu druge linosti i
ugroavanje dostojanstva i ostvaruje se slanjem poruka elektronskom potom, sms-om, mms-
om, putem veb-sajta (web site), etovanjem, ukljuivanjem u forume, socijalne mree i drugim
oblicima digitalne komunikacije.

Ustanova je duna da nadlenom organu prijavi svaki oblik nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja
u ustanovi poinjen od strane roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika ili treeg lica u
ustanovi.

Protokol postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje i zlostavljanje, sadraj i naine

sprovoenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i naine za procenu rizika, naine
zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, propisuje ministar.

Blie uslove o nainima prepoznavanja neverbalnih oblika zlostavljanja dece i uenika od strane
zaposlenog za vreme nege, odmora, rekreacije i drugih oblika vaspitno-obrazovnog rada,
propisuje ministar.

Zabrana ponaanja koje vrea ugled, ast ili dostojanstvo

lan 112

Zabranjeno je svako ponaanje zaposlenog prema detetu, ueniku i odraslom; deteta, uenika i
odraslog prema zaposlenom; roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika ili treeg lica
prema zaposlenom; zaposlenog prema roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku;
deteta, uenika i odraslog prema drugom detetu, ueniku ili odraslom, kojim se vrea ugled,
ast ili dostojanstvo.

Direktor ustanove duan je da u roku od tri dana od dana saznanja za povredu zabrane iz stava
1. ovog lana preduzme odgovarajue aktivnosti i mere u okviru nadlenosti ustanove.

Blie uslove o nainima prepoznavanja ponaanja kojima se vrea ugled, ast ili dostojanstvo u
ustanovi, zajedniki propisuju ministar i ministar nadlean za ljudska i manjinska prava.

Postupanje ustanove kada se posumnja ili utvrdi vreanje ugleda, asti ili dostojanstva, naine
sprovoenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i naine za procenu rizika, naine
zatite i druga pitanja od znaaja za zatitu, propisuje ministar.

Zabrana stranakog organizovanja i delovanja

lan 113

U ustanovi je zabranjeno stranako organizovanje i delovanje i korienje prostora ustanove u

te svrhe.
 2. ORGANI USTANOVE
lan 114

Ustanova ima organe upravljanja, rukovoenja, strune i savetodavne organe, u skladu sa ovim
zakonom, osnivakim aktom i optim aktom.

Sastav i imenovanje organa upravljanja i strunih organa privatna ustanova ureuje optim
aktom. Privatna ustanova obezbeuje ravnopravnu zastupljenost roditelja u organu upravljanja.

3. ORGANI JAVNE USTANOVE

Organi upravljanja

lan 115

Organ upravljanja u predkolskoj ustanovi jeste upravni odbor.

Organ upravljanja u koli jeste kolski odbor.

Predsednik i lanovi organa upravljanja obavljaju poslove iz svoje nadlenosti, bez naknade.

Sastav i imenovanje organa upravljanja

lan 116

Organ upravljanja ima devet lanova ukljuujui i predsednika.

Organ upravljanja ine po tri predstavnika iz reda zaposlenih u ustanovi, roditelja, odnosno
drugih zakonskih zastupnika i tri predstavnika na predlog jedinice lokalne samouprave.

kolski odbor osnovne kole za obrazovanje odraslih ima sedam lanova, ukljuujui i
predsednika, od kojih etiri iz reda zaposlenih i tri predstavnika na predlog jedinice lokalne
samouprave.

U kolski odbor srednje strune kole skuptina jedinice lokalne samouprave imenuje tri
predstavnika: privredne komore, zanatlija, udruenja poslodavaca, nacionalne organizacije za
zapoljavanje, sindikata i drugih zainteresovanih za rad kole (u daljem tekstu: socijalni partneri)
iz podruja rada kole.

lanove organa upravljanja ustanove imenuje i razreava skuptina jedinice lokalne

samouprave, a predsednika biraju lanovi veinom glasova od ukupnog broja lanova organa
upravljanja.

lanove organa upravljanja iz reda zaposlenih predlae vaspitno-obrazovno, odnosno

nastavniko vee, za kolu sa domom - nastavniko i pedagoko vee, na zajednikoj sednici, a
iz reda roditelja - savet roditelja, tajnim izjanjavanjem.
U ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine lanovi
organa upravljanja - predstavnici jedinice lokalne samouprave imenuju se uz pribavljeno
miljenje odgovarajueg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Ukoliko nacionalni savet
nacionalne manjine ne dostavi miljenje u roku od 30 dana od prijema zahteva, smatra se da je
miljenje dato.

U ustanovi u kojoj se u svim ili veini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku
nacionalne manjine, nacionalni savet nacionalne manjine predlae tri predstavnika jedinice
lokalne samouprave u organ upravljanja.

Za lana organa upravljanja ne moe da bude predloeno ni imenovano lice:

1) koje je pravnosnanom presudom osueno za krivino delo za koje je izreena bezuslovna

kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili koje je pravnosnano osueno za krivino
delo: nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica ili
rodoskvrnue; za krivina dela primanje ili davanje mita; za krivino delo iz grupe krivinih dela
protiv polne slobode, protiv pravnog saobraaja i protiv ovenosti i drugih dobara zatienih
meunarodnim pravom, bez obzira na izreenu krivinu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa
zakonom, utvreno diskriminatorno ponaanje;

2) koje bi moglo da zastupa interese vie struktura (roditelja, odnosno drugih zakonskih
zastupnika, zaposlenih u ustanovi, predstavnika jedinice lokalne samouprave), osim lanova
sindikata;

3) iji su poslovi, dunost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu upravljanja u
skladu sa zakonom kojim se ureuje spreavanje sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija;

4) koje je ve imenovano za lana organa upravljanja druge ustanove;

5) koje je izabrano za direktora druge ustanove;

6) koje obavlja poslove sekretara ili pomonika direktora te ustanove;

7) u drugim sluajevima, utvrenim zakonom.

Ako ovlaeni predlaga ne sprovede postupak u skladu sa ovim zakonom ili predloi kandidata
suprotno odredbama ovog zakona, skuptina jedinice lokalne samouprave odreuje rok za
usklaivanje sa ovim zakonom.

Ako ovlaeni predlaga ni u datom roku ne postupi u skladu sa ovim zakonom, skuptina
jedinice lokalne samouprave imenovae lanove organa upravljanja bez predloga ovlaenog
predlagaa.

Ukoliko je predlog ovlaenih predlagaa za lana organa upravljanja iz reda zaposlenih u

ustanovi i roditelja sproveden u skladu sa zakonom, skuptina jedinice lokalne samouprave
duna je da usvoji njihov predlog.

Skuptina jedinice lokalne samouprave donosi reenje o imenovanju organa upravljanja.

Izuzetno, organ upravljanja kome je istekao mandat nastavlja sa radom do imenovanja
privremenog organa upravljanja.

Reenje o imenovanju, odnosno razreenju organa upravljanja konano je u upravnom

postupku.

Mandat organa upravljanja

lan 117

Mandat organa upravljanja traje etiri godine.

Postupak za imenovanje lanova organa upravljanja pokree se najkasnije tri meseca pre isteka
mandata prethodno imenovanim lanovima organa upravljanja, a predlog ovlaenih
predlagaa dostavlja se skuptini jedinice lokalne samouprave najkasnije mesec dana pre
isteka mandata prethodno imenovanim lanovima.

Skuptina jedinice lokalne samouprave razreie, pre isteka mandata, pojedine lanove,
ukljuujui i predsednika ili organ upravljanja ustanove, na lini zahtev lana, kao i u sluaju da:

1) organ upravljanja donosi nezakonite odluke ili ne donosi odluke koje je na osnovu zakona i
statuta duan da donosi;

2) lan organa upravljanja neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemoguava

rad organa upravljanja;

3) u postupku preispitivanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti;

4) se pokrene inicijativa za razreenje lana organa upravljanja na predlog ovlaenog

predlagaa, odnosno zbog prestanka osnova po kojem je imenovan u organ upravljanja;

5) nastupi uslov iz lana 116. stav 9. ovog zakona.

Ispunjenost uslova iz stava 3. ta. 1)-3) i 5) ovog lana, utvruje prosvetni inspektor o emu
obavetava nadleni organ jedinice lokalne samouprave.

Izborni period novoimenovanog pojedinog lana organa upravljanja traje do isteka mandata
organa upravljanja.

Kada Ministarstvo utvrdi nepravilnosti u postupku imenovanja, odnosno razreenja organa

upravljanja, skuptina jedinice lokalne samouprave duna je da odmah, a najkasnije u roku od
15 dana od dana dostavljanja akta kojim se nalae mera, otkloni utvrene nepravilnosti.

Ako skuptina jedinice lokalne samouprave ne pokrene postupak za preispitivanje akta o

imenovanju, odnosno razreenju organa upravljanja i ne usaglasi ga sa ovim zakonom, u roku
iz stava 6. ovog lana, ministar razreava postojei i imenuje privremeni organ upravljanja
ustanove najkasnije u roku od 15 dana.

Privremeni organ upravljanja

 lan 118

Ministar imenuje privremeni organ upravljanja ustanove ako jedinica lokalne samouprave ne
imenuje organ upravljanja do isteka mandata prethodno imenovanim lanovima organa
upravljanja.

Mandat privremenog organa upravljanja ustanove traje do imenovanja novog organa upravljanja
od strane jedinice lokalne samouprave.

Nadlenost organa upravljanja

lan 119

Organ upravljanja ustanove:

1) donosi statut, pravila ponaanja u ustanovi i druge opte akte i daje saglasnost na akt o
organizaciji i sistematizaciji poslova;

2) donosi predkolski, kolski, odnosno vaspitni program (u daljem tekstu: program obrazovanja
i vaspitanja), razvojni plan, godinji plan rada, usvaja izvetaje o njihovom ostvarivanju,
vrednovanju i samovrednovanju;

3) utvruje predlog finansijskog plana za pripremu budeta Republike Srbije;

4) donosi finansijski plan ustanove, u skladu sa zakonom;

5) usvaja izvetaj o poslovanju, godinji obraun i izvetaj o izvoenju ekskurzija, odnosno

nastave u prirodi;

6) raspisuje konkurs za izbor direktora ustanove;

7) daje miljenje i predlae ministru izbor direktora ustanove;

8) zakljuuje sa direktorom ustanove ugovor iz lana 124. stav 1. ovog zakona;

9) odluuje o pravima i obavezama direktora ustanove;

10) donosi odluku o proirenju delatnosti ustanove;

11) razmatra potovanje optih principa, ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i

standarda postignua i preduzima mere za poboljanje uslova rada i ostvarivanje obrazovno-
vaspitnog rada;

12) donosi plan strunog usavravanja zaposlenih i usvaja izvetaj o njegovom ostvarivanju;

13) odluuje po albi na reenje direktora;

14) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom.

Organ upravljanja donosi odluke veinom glasova ukupnog broja lanova.

Sednicama organa upravljanja prisustvuje i uestvuje u njihovom radu predstavnik sindikata u

ustanovi, bez prava odluivanja.

Sednicama kolskog odbora prisustvuju i uestvuju u njihovom radu dva predstavnika

uenikog parlamenta, bez prava odluivanja.

Za obavljanje poslova iz svoje nadlenosti organ upravljanja odgovara organu koji ga imenuje i
osnivau.

Savet roditelja

lan 120

Ustanova ima savet roditelja, osim kole za obrazovanje odraslih.

U savet roditelja kole bira se po jedan predstavnik roditelja, odnosno drugog zakonskog
zastupnika uenika svakog odeljenja, odnosno vaspitne grupe, ako kola ostvaruje pripremni
predkolski program.

U ustanovi u kojoj stiu obrazovanje pripadnici nacionalne manjine u savetu roditelja srazmerno
su zastupljeni roditelji, odnosno drugi zakonski zastupnici dece, odnosno uenika pripadnika
nacionalne manjine.

U ustanovi u kojoj stiu obrazovanje deca i uenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, lan
saveta roditelja je i predstavnik roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika dece, odnosno
uenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Predstavnici saveta roditelja biraju se svake kolske godine.

Savet roditelja:

1) predlae predstavnike roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika dece, odnosno uenika
u organ upravljanja;

2) predlae svog predstavnika u sve obavezne timove ustanove;

3) uestvuje u predlaganju izbornih sadraja i u postupku izbora udbenika;

4) razmatra predlog kolskog programa, razvojnog plana, godinjeg plana rada;

5) razmatra izvetaje o ostvarivanju programa obrazovanja i vaspitanja, razvojnog plana i

godinjeg plana kole, spoljanjem vrednovanju, samovrednovanju, zavrnom ispitu,
rezultatima nacionalnog i meunarodnog testiranja i sprovoenje mera za obezbeivanje i
unapreivanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada;

6) razmatra namenu korienja sredstava od donacija i od proirene delatnosti ustanove;

7) predlae organu upravljanja namenu korienja sredstava ostvarenih radom uenike
zadruge i prikupljenih od roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika;

8) razmatra i prati uslove za rad ustanove, uslove za odrastanje i uenje, bezbednost i zatitu
dece i uenika;

9) uestvuje u postupku propisivanja mera iz lana 108. ovog zakona;

10) daje saglasnost na program i organizovanje ekskurzije, odnosno programe nastave u prirodi
i razmatra izvetaj o njihovom ostvarivanju;

11) predlae predstavnika i njegovog zamenika za optinski savet roditelja;

12) razmatra i druga pitanja utvrena statutom.

Savet roditelja svoje predloge, pitanja i stavove upuuje organu upravljanja, direktoru, strunim
organima ustanove i uenikom parlamentu.

Nain izbora saveta roditelja ustanove ureuje se statutom ustanove, a rad poslovnikom saveta.

Optinski savet roditelja

lan 121

Optinski savet roditelja ine predstavnici saveta roditelja, svih ustanova sa podruja optine,
odnosno gradske optine (u daljem tekstu: optina). Predstavnici saveta roditelja biraju se
svake kolske godine.

Optinski savet roditelja:

1) daje miljenje, inicira akcije i predlae mere za ostvarivanje prava deteta, unapreivanje
obrazovanja, vaspitanja i bezbednosti dece, odnosno uenika u optini;

2) uestvuje u utvrivanju optinskih planova i programa koji su od znaaja za ostvarivanje

obrazovanja, vaspitanja i bezbednosti dece;

3) prati i razmatra mogunosti za unapreivanje jednakog pristupa, dostupnosti i mogunosti

obrazovanja i vaspitanja za decu, odnosno uenike; spreavanja socijalne iskljuenosti dece
odnosno uenika iz ugroenih i osetljivih grupa na teritoriji optine;

4) prua podrku savetu roditelja svih ustanova na teritoriji optine u vezi sa pitanjima iz njihove
nadlenosti;

5) zastupa interese dece i uenika optine u situacijama koje su od znaaja za unapreivanje

njihovog obrazovanja, vaspitanja, bezbednosti i dobrobiti na teritoriji optine;

6) sarauje sa organizacijama koje deluju u oblasti obrazovanja i vaspitanja, zatite zdravlja,

socijalne zatite, kulture, zatite i unapreenja prava deteta i ljudskih prava;
7) obavlja i druge poslove u vezi sa obrazovanjem i vaspitanjem na teritoriji optine.

Blie uslove u vezi naina rada optinskog saveta roditelja zajedniki propisuju ministar i
ministar nadlean za poslove lokalne samouprave.

Direktor ustanove

lan 122

Direktor rukovodi radom ustanove.

Direktor ustanove moe da bude lice koje ispunjava uslove propisane lanom 139. i lanom
140. st. 1. i 2. ovog zakona.

Dunost direktora predkolske ustanove moe da obavlja lice koje ima: obrazovanje iz lana
140. st. 1. i 2. ovog zakona za vaspitaa ili strunog saradnika, dozvolu za rad nastavnika,
vaspitaa i strunog saradnika, obuku i poloen ispit za direktora ustanove i najmanje osam
godina rada u predkolskoj ustanovi na poslovima vaspitanja i obrazovanja nakon steenog
odgovarajueg obrazovanja.

Dunost direktora predkolske ustanove moe da obavlja i lice koje ima: odgovarajue
obrazovanje iz lana 140. stav 3. ovog zakona za vaspitaa, dozvolu za rad nastavnika,
vaspitaa i strunog saradnika, obuku i poloen ispit za direktora ustanove i najmanje deset
godina rada u predkolskoj ustanovi na poslovima vaspitanja i obrazovanja nakon steenog
odgovarajueg obrazovanja.

Dunost direktora kole moe da obavlja lice koje ima odgovarajue obrazovanje iz lana 140.
st. 1. i 2. ovog zakona za nastavnika te vrste kole i podruja rada, za pedagoga i psihologa,
dozvolu za rad nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, obuku i poloen ispit za direktora
ustanove i najmanje osam godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon
steenog odgovarajueg obrazovanja.

Izuzetno, ako se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa odgovarajuim obrazovanjem iz

lana 140. st. 1. i 2. ovog zakona, dunost direktora osnovne kole moe da obavlja lice koje
ima odgovarajue obrazovanje iz lana 140. stav 3. ovog zakona za nastavnika te vrste kole,
dozvolu za rad nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, obuku i poloen ispit za direktora
ustanove i najmanje deset godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon
steenog odgovarajueg obrazovanja.

Ispit za direktora ustanove moe da polae i lice koje ispunjava uslove za direktora ustanove i
koje ima i dokaz o pohaanom propisanom programu obuke.

Lice koje poloi ispit za direktora stie dozvolu za rad direktora (u daljem tekstu: licenca za
direktora).

Izabrani direktor koji nema poloen ispit za direktora, duan je da ga poloi u roku do dve
godine od dana stupanja na dunost.
Direktoru koji ne poloi ispit za direktora u roku od dve godine od dana stupanja na dunost,
prestaje dunost direktora.

Licenca za direktora oduzima se direktoru koji je osuen pravnosnanom presudom za povredu

zabrane iz l. 110-113. ovog zakona, za krivino delo ili privredni prestup u vrenju dunosti.

Program obuke u skladu sa standardima kompetencija direktora, program ispita, nain i

postupak polaganja ispita, sastav i nain rada komisije Ministarstva, odnosno nadlenog organa
autonomne pokrajine pred kojom se polae ispit za direktora, sadrinu i izgled obrasca licence
za direktora, sadraj i nain voenja registra izdatih licenci za direktora, naknade za rad lanova
komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita i sticanjem licence za direktora, propisuje
ministar.

Izbor direktora ustanove

lan 123

Direktora ustanove imenuje ministar, na period od etiri godine.

Direktora ustanove ije sedite se nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine imenuje
ministar, uz prethodno pribavljenu saglasnost nadlenog organa autonomne pokrajine.

Ukoliko nadleni organ autonomne pokrajine ne dostavi saglasnost u roku od 15 dana od dana
prijema zahteva, smatra se da je saglasnost data.

Direktor ustanove bira se na osnovu konkursa.

Konkurs za izbor direktora raspisuje organ upravljanja ustanove.

Konkurs za izbor direktora raspisuje se najranije est meseci, a najkasnije etiri meseca pre
isteka mandata direktora.

Prijava na konkurs za izbor direktora, zajedno sa potrebnom dokumentacijom, dostavlja se

ustanovi.

U ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine, organ

upravljanja pribavlja miljenje odgovarajueg nacionalnog saveta nacionalne manjine.

Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi miljenje, u roku od 15 dana od prijema
zahteva, smatra se da je miljenje dato.

Organ upravljanja obrazuje komisiju za izbor direktora (u daljem tekstu: Komisija) koja ima
neparan broj lanova i sprovodi postupak za izbor direktora, i to: obradu konkursne
dokumentacije, utvruje ispunjenost zakonom propisanih uslova za izbor direktora, obavlja
intervju sa kandidatima i pribavlja miljenje vaspitno-obrazovnog, nastavnikog, odnosno
nastavnikog i pedagokog vea o prijavljenim kandidatima.

Obavezne lanove Komisije ine po jedan predstavnik iz reda nastavnika razredne nastave,
nastavnika predmetne nastave i nenastavnog osoblja.
Miljenje vea iz stava 10. ovog lana daje se na posebnoj sednici kojoj prisustvuju svi
zaposleni i koji se izjanjavaju o svim kandidatima tajnim izjanjavanjem.

Blii uslovi o broju lanova, sastavu i nainu obrazovanja Komisije ureuju se optim aktom
ustanove.

Osim utvrivanja ispunjenosti uslova za izbor direktora, Komisija ceni i dokaz o rezultatu
struno-pedagokog nadzora u radu kandidata (izvetaj prosvetnog savetnika).

Ukoliko se na konkurs prijavilo lice koje je prethodno obavljalo dunost direktora ustanove,
duno je da dostavi rezultate struno-pedagokog nadzora ustanove i ocenu spoljanjeg
vrednovanja.

Komisija sainjava izvetaj o sprovedenom postupku za izbor direktora, koji sadri dostavljenu
dokumentaciju kandidata i potrebna miljenja i dostavlja ih organu upravljanja u roku od osam
dana od dana zavretka postupka.

Organ upravljanja, na osnovu izvetaja, sainjava obrazloenu listu svih kandidata koji
ispunjavaju uslove i predlog za izbor direktora, koje zajedno sa izvetajem Komisije, dostavlja
ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja izvetaja Komisije.

Ministar u roku od 30 dana od dana prijema dokumentacije iz stava 17. ovog lana, vri izbor
direktora ustanove i donosi reenje o njegovom imenovanju, o emu ustanova obavetava lica
koja su se prijavila na konkurs.

Ukoliko ministar utvrdi da postupak konkursa za izbor direktora nije sproveden u skladu sa
zakonom, odnosno da bi izbor bilo kog kandidata sa liste iz stava 17. ovog lana mogao da
dovede u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti ustanove, u roku od osam dana donosi
reenje o ponovnom raspisivanju konkursa za izbor direktora.

Reenje ministra o imenovanju direktora konano je u upravnom postupku.

Uesnik konkursa ima pravo na sudsku zatitu u upravnom sporu.

U privatnoj ustanovi izbor direktora ureuje se optim aktom ustanove.

Status direktora

lan 124

Prava, obaveze i odgovornosti direktora utvruju se posebnim ugovorom o meusobnim

pravima i obavezama, bez zasnivanja radnog odnosa.

Direktoru ustanove miruje radni odnos za vreme trajanja dva mandata i ima pravo da se vrati na
poslove koje je obavljao pre imenovanja.

Ukoliko direktoru ustanove kome miruje radni odnos prestane dunost zbog isteka mandata ili
na lini zahtev tokom treeg i svakog narednog mandata, rasporeuje se na poslove koji
odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja.
Ako nema odgovarajuih poslova, lice iz stava 3. ovog lana ostvaruje prava kao zaposleni za
ijim radom je prestala potreba, u skladu sa zakonom.

Vrilac dunosti direktora

lan 125

Vrioca dunosti direktora imenuje ministar do izbora novog direktora u roku od osam dana od
dana nastupanja razloga za imenovanje vrioca dunosti direktora.

Vrioca dunosti direktora ustanove ije sedite se nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine
Vojvodine, imenuje nadleni organ autonomne pokrajine.

Za vrioca dunosti direktora ustanove moe da bude imenovano lice koje ispunjava propisane
uslove za direktora ustanove, osim poloenog ispita za direktora ustanove, i to do izbora
direktora, a najdue est meseci.

Nakon prestanka dunosti, vrilac dunosti direktora ima pravo da se vrati na poslove koje je
obavljao pre imenovanja.

Prava, obaveze i odgovornosti direktora ustanove odnose se i na vrioca dunosti direktora.

Nadlenost i odgovornost direktora ustanove

lan 126

Direktor je odgovoran za zakonitost rada i za uspeno obavljanje delatnosti ustanove.

Direktor za svoj rad odgovara ministru i organu upravljanja.

Direktor ustanove ije sedite se nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine za svoj rad
odgovara ministru, nadlenom organu autonomne pokrajine i organu upravljanja.

Osim poslova utvrenih zakonom i statutom ustanove, direktor:

1) planira i organizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja i svih aktivnosti ustanove;

2) je odgovoran za obezbeivanje kvaliteta, samovrednovanje, stvaranje uslova za sprovoenje

spoljanjeg vrednovanja, ostvarivanje standarda postignua i unapreivanje kvaliteta
obrazovno-vaspitnog rada;

3) je odgovoran za ostvarivanje razvojnog plana ustanove;

4) odluuje o korienju sredstava utvrenih finansijskim planom i odgovara za odobravanje i

namensko korienje tih sredstava, u skladu sa zakonom;

5) sarauje sa organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udruenjima;

6) prua podrku u stvaranju ambijenta za ostvarivanje preduzetnikog obrazovanja i
preduzetnikih aktivnosti uenika;

7) organizuje i vri instruktivno-pedagoki uvid i prati kvalitet obrazovno-vaspitnog rada i

pedagoke prakse i preduzima mere za unapreivanje i usavravanje rada nastavnika,
vaspitaa i strunih saradnika;

8) planira i prati struno usavravanje zaposlenih i sprovodi postupak za sticanje zvanja

nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika;

9) je odgovoran za regularnost sprovoenja svih ispita u ustanovi u skladu sa propisima;

10) preduzima mere u sluajevima povreda zabrana iz l. 110-113. ovog zakona;

11) preduzima mere radi izvravanja naloga prosvetnog inspektora i predloga prosvetnog
savetnika, kao i drugih inspekcijskih organa;

12) je odgovoran za blagovremen i taan unos i odravanje aurnosti baze podataka o ustanovi
u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete;

13) obavezan je da blagovremeno informie zaposlene, decu, uenike i roditelje, odnosno druge
zakonske zastupnike, strune organe i organe upravljanja o svim pitanjima od interesa za rad
ustanove u celini;

14) saziva i rukovodi sednicama vaspitno-obrazovnog, nastavnikog, odnosno pedagokog

vea, bez prava odluivanja;

15) obrazuje struna tela i timove, usmerava i usklauje rad strunih organa u ustanovi;

16) sarauje sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima dece i uenika ustanove i
savetom roditelja;

17) podnosi izvetaj organu upravljanja, najmanje dva puta godinje, o svom radu i radu
ustanove;

18) odluuje o pravima, obavezama i odgovornostima uenika i zaposlenih, u skladu sa ovim i

drugim zakonom;

19) donosi opti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova, u skladu sa zakonom;

20) obezbeuje uslove za ostvarivanje prava dece i prava, obaveze i odgovornosti uenika i
zaposlenih, u skladu sa ovim i drugim zakonom;

21) sarauje sa uenicima i uenikim parlamentom;

22) odluuje po albi na reenje konkursne komisije za izbor kandidata za prijem u radni odnos;

23) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.

U sluaju privremene odsutnosti ili spreenosti direktora da obavlja dunost, zamenjuje ga
nastavnik, vaspita ili struni saradnik u ustanovi na osnovu ovlaenja direktora, odnosno
organa upravljanja, u skladu sa zakonom.

lan 127

Izuzetno, direktor moe da obavlja i poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, u

skladu sa reenjem ministra.

Instruktivno-pedagoki uvid u rad direktora koji obavlja poslove iz stava 1. ovog lana vri
savetnik - spoljni saradnik.

Prestanak dunosti direktora

lan 128

Dunost direktora ustanove prestaje: istekom mandata, na lini zahtev, navravanjem 65 godina
ivota i razreenjem.

Odluku o prestanku dunosti direktora donosi ministar.

Odluku o prestanku dunosti direktora ustanove, ije sedite se nalazi na teritoriji Autonomne
pokrajine Vojvodine, donosi ministar, uz prethodno pribavljenu saglasnost nadlenog organa
autonomne pokrajine.

Ukoliko nadleni organ autonomne pokrajine ne dostavi saglasnost u roku od 15 dana od dana
prijema zahteva, smatra se da je saglasnost data.

U ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine ministar

pribavlja miljenje odgovarajueg nacionalnog saveta nacionalne manjine.

Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi miljenje u roku od osam dana od dana
prijema zahteva, smatra se da je miljenje dato.

Ministar razreava direktora ustanove, ako je utvreno da:

1) ne ispunjava uslove iz lana 139. ovog zakona;

2) odbije da se podvrgne lekarskom pregledu na zahtev organa upravljanja ili ministra;

3) ustanova nije blagovremeno donela program obrazovanja i vaspitanja, odnosno ne ostvaruje

program obrazovanja i vaspitanja ili ne preduzima mere za ostvarivanje principa, ciljeva i
standarda postignua;

4) ustanova ne sprovodi mere za bezbednost i zatitu dece i uenika;

5) direktor ne preduzima ili neblagovremeno preduzima odgovarajue mere u sluajevima

povreda zabrana iz l. 110-113. ovog zakona i teih povreda radnih obaveza zaposlenih;
6) u ustanovi nije obezbeeno uvanje propisane evidencije i dokumentacije;

7) u ustanovi se vodi evidencija i izdaju javne isprave suprotno ovom i drugom zakonu;

8) ne ispunjava uslove iz lana 122. ovog zakona;

9) ne postupa po preporuci, nalogu, odnosno meri nadlenog organa za otklanjanje utvrenih

nedostataka i nepravilnosti;

10) nije obezbedio uslove za inspekcijski, struno-pedagoki nadzor i spoljanje vrednovanje;

11) je za vreme trajanja njegovog mandata kola dva puta uzastopno ocenjena najniom
ocenom za kvalitet rada;

12) ometa rad organa upravljanja i zaposlenih, nepotpunim, neblagovremenim i netanim

obavetavanjem, odnosno preduzimanjem drugih aktivnosti kojim utie na zakonito postupanje
organa upravljanja i zaposlenih;

13) nije obezbedio blagovremen i taan unos i odravanje baze podataka ustanove u okviru
jedinstvenog informacionog sistema prosvete kao i kontrolu unetih podataka;

14) je u radni odnos primio lice ili angaovao lice van radnog odnosa suprotno zakonu,
posebnom kolektivnom ugovoru i optem aktu;

15) je namerno ili krajnjom nepanjom uinio propust prilikom donoenja odluke u disciplinskom
postupku, koja je pravnosnanom sudskom presudom ponitena kao nezakonita i ako je
ustanova obavezana na naknadu tete;

16) je odgovaran za prekraj iz ovog ili drugog zakona, privredni prestup ili krivino delo u
vrenju dunosti, kao i drugim sluajevima, u skladu sa zakonom;

17) i u drugim sluajevima kada se utvrdi nezakonito postupanje.

Direktor je odgovoran za tetu koju namerno ili krajnjom nepanjom nanese ustanovi, u skladu
sa zakonom.

Ministar reenjem razreava direktora u roku od 15 dana od dana saznanja, a najkasnije u roku
od jedne godine od nastupanja uslova iz stava 7. ovog lana.

Reenje ministra kojim se direktor razreava, konano je u upravnom postupku.

Pomonik direktora

lan 129

Ustanova moe da ima pomonika direktora, u skladu sa normativom kojim se utvruju

kriterijumi i standardi za finansiranje ustanove.
Reenjem direktora na poslove pomonika direktora rasporeuje se nastavnik, vaspita i struni
saradnik, koji ima profesionalni ugled i iskustvo u ustanovi, za svaku kolsku, odnosno radnu
godinu.

Pomonik direktora organizuje, rukovodi i odgovoran je za pedagoki rad ustanove, koordinira

rad strunih aktiva i drugih strunih organa ustanove i obavlja druge poslove, u skladu sa
statutom ustanove.

Nakon prestanka dunosti, pomonik direktora ima pravo da se vrati na poslove koje je obavljao
pre postavljenja.

Pomonik direktora moe da obavlja i poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, u

skladu sa reenjem direktora.

Struni organi, timovi i pedagoki kolegijum ustanove

lan 130

Struni organi predkolske ustanove jesu vaspitno-obrazovno vee i struni aktivi vaspitaa i
medicinskih sestara - vaspitaa, aktiv za razvojno planiranje i drugi struni aktivi i timovi, u
skladu sa statutom.

Struni organi osnovne kole jesu: nastavniko vee, odeljenjsko vee, struno vee za
razrednu nastavu, struno vee za oblasti predmeta, struni aktivi za razvojno planiranje i za
razvoj kolskog programa i drugi struni aktivi i timovi, u skladu sa statutom.

Struni organi srednje kole jesu: nastavniko vee, odeljenjsko vee, struno vee za oblasti
predmeta, struni aktivi za razvojno planiranje i za razvoj kolskog programa i drugi struni
aktivi i timovi, u skladu sa statutom.

kola sa domom ima i pedagoko vee.

Vaspitno-obrazovno vee u predkolskoj ustanovi ine vaspitai i struni saradnici.

Nastavniko vee ine nastavnici i struni saradnici, kao i koordinatori praktine nastave u
srednjoj strunoj koli. U koli u kojoj se ostvaruje pripremni predkolski program, u radu
nastavnikog vea uestvuju i vaspitai.

Pedagoko vee ine vaspitai i struni saradnici koji ostvaruju vaspitni rad u koli sa domom.

Odeljenjsko vee u koli ine nastavnici koji izvode nastavu u odreenom odeljenju i odeljenjski
stareina i kada izvodi nastavu u tom odeljenju.

Struno vee za razrednu nastavu ine svi nastavnici koji ostvaruju nastavu u prvom ciklusu
obrazovanja i vaspitanja. Nastavnik koji ostvaruje obrazovno-vaspitni rad u produenom
boravku uestvuje u radu strunog vea za razrednu nastavu, bez prava odluivanja.

Pedagoki, odnosno andragoki asistent uestvuje u radu vea iz st. 3-7. ovog lana bez prava
odluivanja.
Struno vee za oblasti predmeta ine nastavnici koji izvode nastavu iz grupe srodnih
predmeta.

Struni aktiv za razvojno planiranje ine predstavnici nastavnika, vaspitaa, strunih saradnika,
jedinice lokalne samouprave, uenikog parlamenta i saveta roditelja. lanove strunog aktiva
za razvojno planiranje imenuje organ upravljanja.

Struni aktiv za razvoj kolskog programa ine predstavnici nastavnika i strunih saradnika.
lanove strunog aktiva za razvoj kolskog programa imenuje nastavniko vee.

U ustanovi direktor obrazuje sledee timove:

1) tim za inkluzivno obrazovanje;

2) tim za zatitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;

3) tim za samovrednovanje;

4) tim za obezbeivanje kvaliteta i razvoj ustanove;

5) tim za razvoj meupredmetnih kompetencija i preduzetnitva;

6) tim za profesionalni razvoj;

7) druge timove za ostvarivanje odreenog zadatka, programa ili projekta.

Predkolska ustanova nije u obavezi da obrazuje tim iz stava 14. taka 5) ovog lana.

Tim ine predstavnici zaposlenih, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika, uenikog
parlamenta, jedinice lokalne samouprave, odnosno strunjaka za pojedina pitanja.

Pedagoki kolegijum ine predsednici strunih vea i strunih aktiva, koordinatori strunih
timova i struni saradnici.

Pedagoki kolegijum razmatra pitanja i daje miljenje u vezi sa poslovima direktora iz lana 126.
stav 4. ta. 1)-3) i ta. 5)-7) ovog zakona.

Nastavnikim veem i pedagokim kolegijumom predsedava i rukovodi direktor odnosno

pomonik direktora, a odeljenjskim veem odeljenjski stareina.

Sednicama strunih organa kole mogu da prisustvuju predstavnici uenikog parlamenta, bez
prava odluivanja.

Nadlenost strunih organa, timova i pedagokog kolegijuma

lan 131

Struni organi, timovi i pedagoki kolegijum: staraju se o obezbeivanju i unapreivanju

kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada ustanove; prate ostvarivanje kolskog programa; staraju se
o ostvarivanju ciljeva i standarda postignua; razvoja kompetencija; vrednuju rezultate rada
nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika; prate i utvruju rezultate rada uenika i odraslih;
preduzimaju mere za jedinstven i usklaen rad sa decom, uenicima i odraslima u procesu
obrazovanja i vaspitanja i reavaju druga struna pitanja obrazovno-vaspitnog rada.

Odeljenjski stareina ima organizaciono-rukovodeu i pedagoko-instruktivnu ulogu u radu sa

uenicima odeljenja kojima je odeljenjski stareina, u saradnji sa njihovim roditeljima, odnosno
drugim zakonskim zastupnicima i vodi propisanu evidenciju i pedagoku dokumentaciju.

Nadlenost, nain rada i odgovornost strunih organa, timova i pedagokog kolegijuma ureuje
se statutom ustanove.

Sekretar ustanove

lan 132

Pravne poslove u ustanovi obavlja sekretar.

Sekretar mora da ima obrazovanje iz oblasti pravnih nauka u skladu sa lanom 140. stav 1.
ovog zakona i dozvolu za rad sekretara (u daljem tekstu: licenca za sekretara).

Sekretar se uvodi u posao i osposobljava za samostalan rad savladavanjem programa za

uvoenje u posao i polaganjem ispita za licencu za sekretara. Sekretaru - pripravniku direktor
odreuje mentora sa liste sekretara ustanova koju utvrdi kolska uprava.

Sekretar je duan da u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa poloi ispit za
licencu za sekretara.

Trokove polaganje ispita iz stava 4. ovog lana, snosi ustanova.

Ministarstvo izdaje licencu za sekretara.

Sekretaru koji ne poloi ispit za licencu za sekretara u roku iz stava 4. ovog lana prestaje radni
odnos.

Sekretar koji ima poloen struni ispit za sekretara, pravosudni ili struni ispit za zaposlene u
organima dravne uprave ili dravni struni ispit, smatra se da ima licencu za sekretara.

Nain i program uvoenja u posao, program, sadrinu, nain i rokove za polaganje ispita za
licencu za sekretara, sastav i nain rada komisije Ministarstva, odnosno nadlenog organa
autonomne pokrajine pred kojom se polae ispit, sadraj i obrazac licence za sekretara,
naknade za rad lanova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita za licencu za
sekretara, propisuje ministar.

Poslovi sekretara

lan 133

Sekretar ustanove obavlja sledee poslove:

1) stara se o zakonitom radu ustanove, ukazuje direktoru i organu upravljanja na nepravilnosti u
radu ustanove;

2) obavlja upravne poslove u ustanovi;

3) izrauje opte i pojedinane pravne akte ustanove;

4) obavlja pravne i druge poslove za potrebe ustanove;

5) izrauje ugovore koje zakljuuje ustanova;

6) pravne poslove u vezi sa statusnim promenama u ustanovi;

7) pravne poslove u vezi sa upisom dece, uenika i odraslih;

8) pravne poslove u vezi sa javnim nabavkama u saradnji sa finansijskom slubom ustanove;

9) prua strunu pomo u vezi sa izborom organa upravljanja u ustanovi;

10) prua strunu podrku i koordinira rad komisije za izbor direktora ustanove;

11) prati propise i o tome informie zaposlene;

12) druge pravne poslove po nalogu direktora.

Ustanova je duna da obezbedi sekretaru pristup jedinstvenoj informacionoj bazi pravnih

propisa.

Zajednika struna sluba

lan 134

Vie ustanova na teritoriji jedinice lokalne samouprave moe, iz reda zaposlenih, da organizuje
zajedniku strunu slubu, u skladu sa odlukom organa upravljanja ustanova i saglasnost
Ministarstva.

Zajednika struna sluba iz stava 1. ovog lana moe da obavlja finansijsko-raunovodstvene,

administrativne, pravne, pomono-tehnike i poslove odravanja.

Zajednika struna sluba iz stava 1. ovog lana moe da ima logopeda, defektologa i
socijalnog radnika koji obavljaju strune poslove za vie ustanova.

VII ZAPOSLENI U USTANOVI

Nastavnici, vaspitai i struni saradnici

lan 135
Vaspitno-obrazovni rad u predkolskoj ustanovi ostvaruje vaspita, u skladu sa posebnim
zakonom.

Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u koli ostvaruje nastavnik.

Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u koli za obrazovanje uenika sa smetnjama

u razvoju i invaliditetom moe da ostvaruje i defektolog.

Vaspitni rad sa uenicima u koli sa domom ostvaruje vaspita.

Vaspitni rad sa uenicima u koli sa domom za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju i

invaliditetom ostvaruje defektolog vaspita.

Strune poslove na unapreivanju vaspitno-obrazovnog rada u predkolskoj ustanovi obavljaju

pedagog i psiholog i drugi struni saradnici, u skladu sa posebnim zakonom.

Strune poslove u koli obavlja struni saradnik: psiholog, pedagog i bibliotekar.

Zavisno od potreba kole i programa koji se ostvaruje, dodatnu podrku i strune poslove moe
da obavlja i socijalni radnik, defektolog, logoped i andragog.

Strune poslove u koli za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom obavlja

struni saradnik: psiholog, pedagog, socijalni radnik, defektolog, logoped, bibliotekar i
medijatekar.

Strune poslove u muzikoj koli obavlja struni saradnik: psiholog, pedagog, nototekar i
medijatekar.

Strune poslove u koli za obrazovanje odraslih obavlja struni saradnik: andragog, socijalni
radnik, psiholog i bibliotekar.

Saradnik, pedagoki i andragoki asistent, lini pratilac i pomoni nastavnik

lan 136

U obavljanju delatnosti predkolska ustanova ima saradnika: nutricionistu, socijalnog i

zdravstvenog radnika, a moe da ima i drugog saradnika, u skladu sa posebnim zakonom.

kola za uenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom moe da ima saradnika za izradu i

korienje didaktikih sredstava i pomagala za decu sa senzo-motorikim smetnjama.

Pedagoki asistent prua pomo i dodatnu podrku grupi dece i uenika u ustanovi, u skladu sa
njihovim potrebama i pomo zaposlenima u cilju unapreivanja njihovog rada.

Pedagoki asistent u svom radu ostvaruje saradnju sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim
zastupnicima, organima jedinice lokalne samouprave, nadlenim ustanovama, organizacijama i
udruenjima.
Izuzetno, obrazovno-vaspitnom radu moe da prisustvuje i lini pratilac deteta, odnosno
uenika, radi pruanja pomoi detetu, odnosno ueniku sa smetnjama u razvoju i invaliditetom,
u skladu sa zakonom.

Lini pratilac dostupan je detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je

potrebna podrka za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom ivotu u oblasti
kretanja, odravanja line higijene, hranjenja, oblaenja i komunikacije sa drugima, pod
uslovom da je ukljueno u ustanovu, do kraja redovnog kolovanja, ukljuujui zavretak
srednje kole.

Andragoki asistent prua podrku odraslima za ukljuivanje u sistem obrazovanja i pomo

zaposlenima u ostvarivanju programa obrazovanja.

Andragoki asistent u svom radu ostvaruje saradnju sa organima jedinice lokalne samouprave,
nadlenim ustanovama, organizacijama i udruenjima.

Za pomo nastavniku za pruanje dodatne podrke u nastavi, odnosno ostvarivanju obrazovno-

vaspitnog rada mogu da se obrazuju struni timovi na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Poslove pripreme laboratorijskih vebi, izvoenja i demonstriranja postupaka, tehniko-

tehnoloke pripreme, izvoenja dela praktine nastave i drugih poslova, pod neposrednim
rukovodstvom nastavnika, obavlja pomoni nastavnik.

Blie uslove za rad pedagokog asistenta i andragokog asistenta ureuje ministar.

Zadaci nastavnika i vaspitaa

lan 137

Zadatak nastavnika jeste da svojim kompetencijama osigura postizanje ciljeva obrazovanja i

vaspitanja i standarda postignua, uvaavajui principe obrazovanja i vaspitanja, predznanja,
potrebe, interesovanja i posebne mogunosti uenika i odraslog.

Zadatak vaspitaa u predkolskoj ustanovi jeste da svojim kompetencijama osigura uvaavanje

principa vaspitanja i obrazovanja, ostvarivanje ciljeva vaspitanja i obrazovanja i unapreivanje
vaspitno-obrazovnog rada sa decom.

Zadatak defektologa vaspitaa, odnosno defektologa nastavnika u razvojnoj grupi u

predkolskoj ustanovi i koli za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom
jeste da svojim kompetencijama osigura postizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda
postignua, u skladu sa IOP-om i programom obrazovno-vaspitnog rada.

Nastavnik i vaspita ostvaruje zadatke na osnovu utvrenih standarda kompetencija.

Zadaci strunog saradnika

lan 138

Zadaci strunog saradnika su da, u okviru svoje nadlenosti, radi na:

1) unapreivanju obrazovno-vaspitnog rada u ustanovi;

2) praenju, podsticanju i pruanju podrke ukupnom razvoju deteta i uenika u domenu fizikih,
intelektualnih, emocionalnih i socijalnih kapaciteta i predlaganju mera u interesu razvoja i
dobrobiti deteta;

3) pruanju strune podrke vaspitau, nastavniku i direktoru za:

(1) stvaranje podsticajne sredine za uenje uz primenu savremenih nauno

zasnovanih saznanja;

(2) jaanje kompetencija i profesionalni razvoj nastavnika, vaspitaa i strunih

saradnika;

(3) razvijanje kompetencija za ostvarivanje ciljeva i optih ishoda obrazovanja i

vaspitanja;

4) razvoju inkluzivnosti ustanove;

5) strunim poslovima u zatiti od nasilja i stvaranju bezbedne sredine za razvoj dece i uenika,
zatiti od diskriminacije i socijalne iskljuenosti dece, odnosno uenika;

6) praenju i vrednovanju obrazovno-vaspitnog rada i predlaganju mera za poveanje kvaliteta

obrazovno-vaspitnog rada;

7) ostvarivanju saradnje sa decom i uenicima, roditeljima, odnosno drugim zakonskim

zastupnicima i drugim zaposlenima u ustanovi;

8) ostvarivanju saradnje sa nadlenim ustanovama, strunim udruenjima i drugim organima i

organizacijama;

9) koordinaciji saradnje i obezbeivanju primene odluka saveta roditelja ustanove i optinskih

saveta roditelja;

10) sprovoenju stratekih odluka Ministarstva u ustanovi, u skladu sa svojim opisom posla.

Struni saradnik ostvaruje zadatke na osnovu standarda kompetencija za strune saradnike.

Program svih oblika rada strunih saradnika, donosi ministar.

Uslovi za prijem u radni odnos

lan 139

U radni odnos u ustanovi moe da bude primljeno lice, pod uslovima propisanim zakonom i to
ako:

1) ima odgovarajue obrazovanje;

2) ima psihiku, fiziku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i uenicima;

3) nije osuivano pravnosnanom presudom za krivino delo za koje je izreena bezuslovna

kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivina dela nasilje u porodici,
oduzimanje maloletnog lica, zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskvrnue, za
krivina dela primanje ili davanje mita; za krivina dela iz grupe krivinih dela protiv polne
slobode, protiv pravnog saobraaja i protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim
pravom, bez obzira na izreenu krivinu sankciju, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvreno
diskriminatorno ponaanje;

4) ima dravljanstvo Republike Srbije;

5) zna srpski jezik i jezik na kojem ostvaruje obrazovno-vaspitni rad.

Uslovi iz stava 1. ovog lana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku
rada.

Dokazi o ispunjenosti uslova iz stava 1. ta. 1), 3)-5) ovog lana sastavni su deo prijave na
konkurs, a dokaz iz stava 1. taka 2) ovog lana pribavlja se pre zakljuenja ugovora o radu.

Obrazovanje nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika

lan 140

Nastavnik, vaspita i struni saradnik jeste lice koje je steklo odgovarajue visoko obrazovanje:

1) na studijama drugog stepena (master akademske studije, master strukovne studije,

specijalistike akademske studije) i to:

(1) studije drugog stepena iz naune, odnosno strune oblasti za odgovarajui

predmet, odnosno grupe predmeta;

(2) studije drugog stepena iz oblasti pedagokih nauka ili interdisciplinarne,

multidisciplinarne, transdisciplinarne studije drugog stepena koje kombinuju celine i
odgovarajue naune, odnosno strune oblasti ili oblasti pedagokih nauka;

2) na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, po propisima koji su ureivali

visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine.

Lice iz stava 1. taka 1) podtaka (2) ovog lana mora da ima zavrene studije prvog stepena iz
naune, odnosno strune oblasti za odgovarajui predmet, odnosno grupu predmeta.

Izuzetno, nastavnik i vaspita jeste i lice sa steenim odgovarajuim visokim obrazovanjem na

studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne i specijalistike strukovne
studije), studijama u trajanju od tri godine ili viim obrazovanjem.

lan 141
Poslove vaspitaa u predkolskoj ustanovi moe da obavlja lice sa steenim odgovarajuim
visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, studijama drugog stepena, studijama u
trajanju od tri godine, viim obrazovanjem, odnosno sa odgovarajuim srednjim obrazovanjem,
u skladu sa posebnim zakonom.

Poslove nastavnika, vaspitaa u koli sa domom i strunog saradnika moe da obavlja lice sa
odgovarajuim obrazovanjem iz lana 140. st. 1. i 2. ovog zakona, a nastavnika strunog
predmeta u oblasti zdravstva i sa odgovarajuom specijalizacijom.

Izuzetno, poslove nastavnika umetnikih i strunih predmeta u muzikoj koli i odreenih

strunih predmeta u strunoj koli, za koje se ne obrazuju nastavnici sa odgovarajuim
obrazovanjem iz lana 140. st. 1. i 2. ovog zakona, moe da obavlja i lice sa odgovarajuim
obrazovanjem iz lana 140. stav 3. ovog zakona, odnosno srednjim obrazovanjem.

Poslove nastavnika praktine nastave u strunoj koli moe da obavlja i lice sa odgovarajuim
obrazovanjem iz lana 140. stav 3. ovog zakona ili sa odgovarajuim srednjim obrazovanjem i
poloenim specijalistikim, odnosno majstorskim ispitom i petogodinjim radnim iskustvom u
struci steenim posle specijalistikog, odnosno majstorskog ispita.

Poslove nastavnika igrakih predmeta u baletskoj koli moe da obavlja lice koje ima najmanje
srednje baletsko obrazovanje i 10 godina igrake prakse, odnosno pedagokog rada.

Poslove vaspitaa u predkolskoj ustanovi i nastavnika razredne nastave, moe da obavlja lice
koje je steklo odgovarajue obrazovanje na jeziku na kome se ostvaruje taj rad ili je poloilo
ispit iz jezika sa metodikom, po programu odgovarajue visokokolske ustanove.

Poslove nastavnika i strunog saradnika, moe da obavlja lice koje je steklo srednje, vie ili
visoko obrazovanje na jeziku na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad ili je poloilo ispit iz
tog jezika po programu odgovarajue visokokolske ustanove.

Potvrdu o poznavanju romskog jezika izdaje visokokolska ustanova ili nacionalni savet romske
nacionalne manjine na osnovu poloenog standardizovanog testa koji izrauje Ministarstvo.

Blie uslove u pogledu stepena i vrste obrazovanja nastavnika, vaspitaa, strunog saradnika,
saradnika u predkolskoj ustanovi koji ostvaruje razliite programe, pedagokog i andragokog
asistenta i pomonog nastavnika, program obuke za osposobljavanje nastavnika, strunog
saradnika i andragokog asistenta za rad sa odraslima i program obuke za pedagokog
asistenta, propisuje ministar.

Stepen i vrstu obrazovanja saradnika u predkolskoj ustanovi koji ne obavljaju vaspitno-

obrazovni rad, sporazumno propisuju ministar i ministri nadleni za poslove zdravlja i socijalne
politike.

Stepen i vrstu obrazovanja nastavnika verske nastave u koli, na predlog organa nadlenog za
poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama, po pribavljenom miljenju tradicionalnih
crkava i verskih zajednica, propisuje ministar.

Obrazovanje nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika iz psiholokih,

pedagokih i metodikih disciplina
 lan 142

Obavezno obrazovanje lica iz lana 140. ovog zakona je obrazovanje iz psiholokih,

pedagokih i metodikih disciplina steeno na visokokolskoj ustanovi u toku studija ili nakon
diplomiranja, od najmanje 30 bodova, od kojih najmanje po est bodova iz psiholokih,
pedagokih i metodikih disciplina i est bodova prakse u ustanovi, u skladu sa evropskim
sistemom prenosa bodova.

Obrazovanje iz stava 1. ovog lana, nastavnik, vaspita i struni saradnik je obavezan da

stekne u roku od jedne, a najvie dve godine od dana prijema u radni odnos, kao uslov za
polaganje ispita za licencu.

Program za sticanje obrazovanja iz stava 1. ovog lana ostvaruje visokokolska ustanova u

okviru akreditovanog studijskog programa ili kao program obrazovanja tokom itavog ivota, u
skladu sa propisima kojima se ureuje visoko obrazovanje.

Smatra se da nastavnik, vaspita i struni saradnik koji je u toku studija poloio ispite iz
pedagogije i psihologije ili je poloio struni ispit, odnosno ispit za licencu ima obrazovanje iz
stava 1. ovog lana zakona.

Obrazovanje iz stava 1. ovog lana zakona nije obavezno za lice sa srednjim obrazovanjem:
medicinska sestra - vaspita, nastavnik igrakih predmeta i nastavnik praktine nastave.

Utvrivanje steenog obrazovanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika

lan 143

Kada je obrazovanje steeno u nekoj od republika SFRJ do 27. aprila 1992. godine, u Crnoj
Gori do 16. juna 2006. godine ili u Republici Srpskoj, a vrsta obrazovanja ne odgovara vrsti
obrazovanja koja je propisana lanom 140. ovog zakona, ministar, po prethodno pribavljenom
miljenju odgovarajue visokokolske ustanove, reenjem utvruje da li je vrsta obrazovanja
odgovarajua za obavljanje poslova nastavnika, vaspitaa, odnosno strunog saradnika.

Kada je obrazovanje steeno u sistemu vojnog kolstva, ispunjenost uslova u pogledu steenog
obrazovanja za obavljanje poslova nastavnika, vaspitaa, odnosno strunog saradnika, po
prethodno pribavljenom miljenju odgovarajue visokokolske ustanove, utvruje reenjem
ministar.

Kada je obrazovanje steeno u inostranstvu, ispunjenost uslova u pogledu steenog

obrazovanja za obavljanje poslova nastavnika, vaspitaa, odnosno strunog saradnika, na
osnovu akta o priznavanju strane visokokolske isprave i miljenja odgovarajue visokokolske
ustanove, utvruje reenjem ministar.

Uslovi za rad nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika

lan 144

Poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika moe da obavlja lice koje ima dozvolu za
rad (u daljem tekstu: licenca).
Bez licence poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika moe da obavlja:

1) pripravnik;

2) lice koje ispunjava uslove za nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, sa radnim staom
steenim van ustanove, pod uslovima i na nain utvrenim za pripravnike;

3) lice koje je zasnovalo radni odnos na odreeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog;

4) saradnik u predkolskoj ustanovi;

5) pedagoki i andragoki asistent i pomoni nastavnik.

Lice iz stava 2. ta. 1)-3) ovog lana moe da obavlja poslove nastavnika, vaspitaa i strunog
saradnika bez licence, najdue dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u ustanovi.

Saradnik u predkolskoj ustanovi moe da obavlja vaspitno-obrazovni rad bez licence ako ima
obrazovanje iz lana 142. ovog zakona.

Pripravnik

lan 145

Pripravnik, u smislu ovog zakona, jeste lice koje prvi put u svojstvu nastavnika, vaspitaa,
strunog saradnika, odnosno sekretara zasniva radni odnos u ustanovi, sa punim ili nepunim
radnim vremenom i osposobljava se za samostalan rad, savladavanjem programa za uvoenje
u posao i polaganjem ispita za licencu, odnosno strunog ispita za sekretara ustanove.

Pripravniki sta traje najdue dve godine.

Za vreme trajanja pripravnikog staa, radi savladavanja programa za uvoenje u posao

nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, ustanova pripravniku odreuje mentora.

Prva tri meseca pripravnikog staa nastavnik, odnosno vaspita - pripravnik radi pod
neposrednim nadzorom nastavnika ili vaspitaa koji ima licencu i koje mu odreuje mentor.

Prva tri meseca pripravnikog staa struni saradnik radi pod neposrednim nadzorom
odgovarajueg strunog saradnika koji ima licencu i koga mu odreuje mentor.

Izuzetno, ako ustanova nema mentora, odnosno odgovarajueg nastavnika, vaspitaa i

strunog saradnika sa licencom, angaovae nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika sa
licencom iz druge ustanove.

Struni saradnik - pripravnik koji ima obrazovanje iz lana 140. ovog zakona i koji je tokom
studija ostvario najmanje 10 bodova, u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova na
osnovu prakse u ustanovi, svoj rad moe da obavlja bez neposrednog nadzora strunog
saradnika sa licencom iz stava 5. ovog lana.
Pripravnik koji savlada program uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika
ima pravo na polaganje ispita za licencu posle navrenih godinu dana rada.

Pripravniku prestaje pripravniki sta kada poloi ispit za licencu.

Ukoliko nadleni organ ne organizuje polaganje ispita za licencu pripravniku koji je u zakonom
propisanom roku prijavljen za polaganje ispita za licencu, pripravniku se rok za polaganje ispita
za licencu produava do organizovanja ispita.

Trokove polaganje ispita iz stava 8. ovog lana, snosi ustanova.

Program obuke za mentora, program uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i strunog

saradnika, koji ukljuuje i program osposobljavanja za rad sa decom i uenicima sa smetnjama
u razvoju i invaliditetom, nain i postupak provere savladanosti tog programa, program ispita za
sticanje i ponovno sticanje licence, nain polaganja i jezik na kome se polae ispit, sastav i
nain rada komisije Ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine pred kojom
se polae ispit za licencu, propisuje ministar.

Pripravnik - staista

lan 146

Poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika moe da obavlja i pripravnik - staista.

Pripravnik - staista obavlja pripravniki sta, savladava program za uvoenje u posao i

polaganje ispita za licencu pod neposrednim nadzorom nastavnika, vaspitaa i strunog
saradnika koji ima licencu.

Ustanova i pripravnik - staista zakljuuju ugovor o strunom usavravanju u trajanju od

najmanje godinu, a najdue dve godine.

Ugovorom iz stava 3. ovog lana ne zasniva se radni odnos.

Pripravnik - staista ima pravo da uestvuje u radu strunih organa bez prava odluivanja i
nema pravo da ocenjuje uenike u koli.

Na ostvarivanje prava iz stava 2. ovog lana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje
se odnose na pripravnika.

Licenca nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika

lan 147

Licenca je javna isprava.

Ministarstvo izdaje licencu.

Ustanova je duna da blagovremeno dostavi Ministarstvu sve podatke u vezi sa licencom

nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika.
Sadraj i obrazac licence propisuje ministar.

Izdavanje licence nastavniku, vaspitau i strunom saradniku

lan 148

Licenca se izdaje nastavniku, vaspitau i strunom saradniku koji ima poloen ispit za licencu.

Suspenzija licence nastavniku, vaspitau i strunom saradniku

lan 149

U toku vaenja licenca moe da bude suspendovana.

Licenca se suspenduje nastavniku, vaspitau i strunom saradniku koji:

1) prema izvetaju prosvetnog savetnika ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na nain i po

postupku kojim se omoguava postizanje propisanih principa, ciljeva i standarda postignua,
programa obrazovanja i vaspitanja i vrednovanja rezultata uenja, za koga prosvetni savetnik
utvrdi da nije otklonio nedostatke u svom radu, ni posle datih strunih primedbi, predloga i
upozorenja u pisanom obliku, na osnovu ega je dva puta negativno ocenjen od strane razliitih
prosvetnih savetnika;

2) se prema izvetaju prosvetnog savetnika nije struno usavravao, a prosvetni savetnik u

svom izvetaju utvrdi da razlozi za to nisu opravdani.

Ustanova ima obavezu da Ministarstvu dostavi podatke o razlozima za suspenziju licence

nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika odmah, a najkasnije u roku od tri dana od prijema
izvetaja iz stava 2. ovog lana.

Nastavnik, vaspita i struni saradnik ima pravo da izjavi primedbu ministru na izvetaj
prosvetnog savetnika iz stava 2. ovog lana, u roku od osam dana od dana prijema izvetaja.

Ministar reenjem odluuje o suspenziji licence u roku od osam dana od isteka roka za
podnoenje primedbe.

Reenje ministra o suspenziji licence konano je u upravnom postupku.

Suspenzija licence traje najdue est meseci.

Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku kome je suspendovana licenca iz razloga

navedenih u stavu 2. taka 1) ovog lana, ukida se suspenzija, ukoliko najkasnije u roku od est
meseci od dostavljanja reenja ministra ponovo poloi ispit za licencu, a ako ga ne poloi,
prestaje mu radni odnos.

Dok traje suspenzija licence nastavnik i vaspita prisustvuje nastavi, odnosno aktivnostima
drugih nastavnika i vaspitaa koje mu odreuje direktor, a struni saradnik radu strunog
saradnika u drugoj ustanovi koju odredi direktor.
Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku kome je suspendovana licenca, na osnovu stava 2.
taka 2) ovog lana, ukida se suspenzija ako u roku od est meseci od suspenzije dostavi
dokaze o odgovarajuem strunom usavravanju.

Nastavnik, vaspita i struni saradnik za vreme trajanja suspenzije licence ostvaruje pravo na
naknadu plate u visini od 65% plate koju je primio za mesec koji prethodi mesecu u kome mu je
suspendovana licenca.

Oduzimanje licence nastavniku, vaspitau i strunom saradniku

lan 150

Licenca se oduzima nastavniku, vaspitau i strunom saradniku:

1) koji je pravnosnanom presudom osuen za krivino delo: nasilja u porodici, oduzimanje

maloletnog lica, zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskvrnue, primanje ili davanje
mita, protiv polne slobode, pravnog saobraaja i ovenosti i drugih dobara zatienih
meunarodnim pravom, bez obzira na izreenu krivinu sankciju;

2) na osnovu pravnosnane sudske odluke kojom je utvrena zakonitost reenja o prestanku

radnog odnosa zbog povrede zabrane iz l. 110, 111. i 113. ovog zakona, odnosno po isteku
roka za sudsku zatitu;

3) na osnovu pravnosnane sudske odluke kojom je utvrena zakonitost reenja o prestanku

radnog odnosa zbog povrede zabrane iz lana 112. ovog zakona uinjene drugi put, odnosno
po isteku roka za sudsku zatitu;

4) na osnovu pravnosnane sudske odluke kojom je utvrena zakonitost reenja o prestanku

radnog odnosa zbog povrede radne obaveze iz lana 164. ta. 1)-6) ovog zakona, odnosno po
isteku roka za sudsku zatitu;

5) ako odbije vrenje spoljanjeg vrednovanja rada ili struno-pedagokog nadzora;

6) kome je suspendovana licenca u skladu sa lanom 149. ovog zakona, a stekli su se uslovi za
novu suspenziju.

Licenca se oduzima na period od pet godina.

Lice kome je oduzeta licenca nema pravo na rad u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Izuzetno, od stava 2. ovog lana, lice kome je oduzeta licenca iz razloga propisanih u stavu 1.
taka 1) ovog lana nema pravo na njeno ponovno izdavanje niti na rad u ustanovi.

Reenje ministra o oduzimanju licence konano je u upravnom postupku.

Oduzeta licenca vraa se Ministarstvu preko ustanove u kojoj je lice zaposleno.

Lice kome je oduzeta licenca na period od pet godina, po isteku tog roka moe da podnese
Ministarstvu zahtev za ponovno polaganje ispita za licencu.
Lice kome je oduzeta licenca na period od pet godina stie pravo da Ministarstvu podnese
zahtev za ponovno izdavanje licence, uz dostavljanje dokaza o poloenom ispitu iz stava 7.
ovog lana.

Struno usavravanje i profesionalni razvoj nastavnika, vaspitaa i strunog

saradnika

lan 151

Nastavnik, vaspita i struni saradnik, sa licencom i bez licence, duan je da se stalno struno
usavrava radi uspenijeg ostvarivanja i unapreivanja obrazovno-vaspitnog rada i sticanja,
odnosno unapreivanja kompetencija potrebnih za rad, u skladu sa optim principima i za
postizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignua.

U toku strunog usavravanja nastavnik, vaspita i struni saradnik moe profesionalno da

napreduje sticanjem zvanja: pedagoki savetnik, samostalni pedagoki savetnik, vii pedagoki
savetnik i visoki pedagoki savetnik.

Nastavnik, vaspita i struni saradnik ostvaruje pravo na uveanu platu za steeno zvanje.

Nastavnik, vaspita i struni saradnik ima pravo na odsustvo iz ustanove u trajanju od tri radna
dana godinje radi pohaanja odobrenog oblika, naina i sadraja strunog usavravanja.
Raspored odsustva nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika radi strunog usavravanja
planira pedagoki kolegijum.

Plan strunog usavravanja u skladu sa prioritetima ustanove radi ostvarivanja ciljeva

obrazovanja i vaspitanja i standarda postignua i prioritetima Ministarstva, donosi organ
upravljanja ustanove.

Podatke o profesionalnom razvoju nastavnik, vaspita i struni saradnik uva u mapi

profesionalnog razvoja (u daljem tekstu: portfolio).

Prioritetne oblasti za period od tri godine, oblike strunog usavravanja, programe i nain
organizovanja stalnog strunog usavravanja, uslove, organ koji odluuje o sticanju zvanja i
postupak napredovanja, sticanje zvanja u toku strunog usavravanja nastavnika, vaspitaa i
strunih saradnika, obrazac uverenja o savladanom programu, sadraj portfolija i druga pitanja
od znaaja za struno usavravanje, propisuje ministar.

Zasnivanje radnog odnosa u ustanovi

lan 152

Prijem u radni odnos u ustanovi iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica
lokalne samouprave vri se na osnovu preuzimanja zaposlenog sa liste zaposlenih za ijim
radom je u potpunosti ili delimino prestala potreba i zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa
nepunim radnim vremenom (u daljem tekstu: preuzimanje sa liste), kao i na osnovu preuzimanja
ili konkursa ako se nije moglo izvriti preuzimanje sa liste.
Zaposleni koji je u radnom odnosu na neodreeno vreme sa punim radnim vremenom moe biti
preuzet iako nije stavljen na listu iz stava 1. ovog lana, ukoliko na toj listi nema lica sa
odgovarajuim obrazovanjem, uz saglasnost zaposlenog i direktora ustanove i radne podgrupe
iz lana 153. stav 7. ovog zakona.

Ustanove mogu vriti i uzajamno preuzimanje zaposlenih na neodreeno vreme, na

odgovarajue poslove, na osnovu potpisanog sporazuma o uzajamnom preuzimanju uz
prethodnu saglasnost zaposlenih, ako je razlika u procentu njihovog radnog angaovanja do
20%.

Ukoliko nisu ispunjeni uslovi iz st. 1-3. ovog lana, radni odnos u ustanovi moe se zasnovati na
osnovu konkursa na neodreeno vreme i odreeno vreme, u skladu sa zakonom ili
preuzimanjem iz druge javne slube, na nain propisan zakonom kojim se ureuju radni odnosi
u javnim slubama.

Preuzimanje zaposlenog sa liste

lan 153

Zaposleni koji je u ustanovi u radnom odnosu na neodreeno vreme, a za ijim radom je u

potpunosti prestala potreba, smatra se nerasporeenim i ostvaruje pravo na preuzimanje sa
liste.

Zaposleni iz stava 1. ovog lana ostvaruje pravo na naknadu plate u visini od 65% plate koju je
primio za mesec koji prethodi mesecu u kome je ostao nerasporeen do preuzimanja sa liste, a
najkasnije do 15. septembra naredne kolske godine.

Zaposlenom iz stava 1. ovog lana koji nije preuzet sa liste u roku iz stava 2. ovog lana,
prestaje radni odnos i ostvaruje pravo na otpremninu, u skladu sa zakonom.

Zaposlenom iz stava 1. ovog lana, koji bez opravdanih razloga odbije preuzimanje sa liste,
prestaje radni odnos bez prava na otpremninu.

Zaposleni za ijim radom je delimino prestala potreba i zaposleni koji je zasnovao radni odnos
sa nepunim radnim vremenom, stavljanjem na listu zaposlenih sa koje se vri preuzimanje,
ostvaruje pravo na preuzimanje sa liste i ne ostvaruje druga prava koja ima zaposleni za ijim
radom je u potpunosti prestala potreba.

Posebna radna grupa, koju obrazuje ministar, prati i kontrolie preuzimanje sa liste i daje
miljenje o opravdanosti razloga odbijanja preuzimanja sa liste iz stava 4. ovog lana.

Pri svakoj kolskoj upravi ministar obrazuje radnu podgrupu koja utvruje postojanje uslova i
daje saglasnost za raspisivanje konkursa.

Ustanova je u obavezi da Ministarstvu dostavi podatke o potrebi za angaovanjem zaposlenih,

odluku o raspisivanju konkursa, kao i odluku o preuzimanju zaposlenih sa liste radi objavljivanja
na zvaninoj internet stranici Ministarstva.

Blie uslove za rad radne grupe i podgrupe iz st. 6. i 7. ovog lana propisuje ministar.
 Radni odnos na neodreeno vreme

lan 154

Prijem u radni odnos na neodreeno vreme vri se na osnovu konkursa koji raspisuje direktor.

Direktor donosi odluku o raspisivanju konkursa. Kandidati popunjavaju prijavni formular na

zvaninoj internet stranici Ministarstva, a potrebnu dokumentaciju, zajedno sa odtampanim
prijavnim formularom dostavljaju ustanovi.

Konkurs sprovodi konkursna komisija koju imenuje direktor. Obavezni lan komisije je sekretar
ustanove. Komisija ima najmanje tri lana.

Komisija utvruje ispunjenost uslova kandidata za prijem u radni odnos iz lana 139. ovog
zakona, u roku od osam dana od dana isteka roka za prijem prijava.

Kandidati iz stava 4. ovog lana, koji su izabrani u ui izbor, u roku od osam dana upuuju se na
psiholoku procenu sposobnosti za rad sa decom i uenicima koju vri nadlena sluba za
poslove zapoljavanja primenom standardizovanih postupaka.

Konkursna komisija sainjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove za prijem u radni odnos u
roku od osam dana od dana prijema rezultata psiholoke procene sposobnosti za rad sa decom
i uenicima.

Konkursna komisija obavlja razgovor sa kandidatima sa liste iz stava 6. ovog lana i donosi
reenje o izboru kandidata u roku od osam dana od dana obavljenog razgovora sa kandidatima.

Kandidat nezadovoljan reenjem o izabranom kandidatu moe da podnese albu direktoru, u

roku od osam dana od dana dostavljanja reenja iz stava 7. ovog lana.

Direktor o albi odluuje u roku od osam dana od dana podnoenja.

Kandidat koji je uestvovao u izbornom postupku ima pravo da, pod nadzorom ovlaenog lica
u javnoj slubi, pregleda svu konkursnu dokumentaciju, u skladu sa zakonom.

Ako po konkursu nije izabran nijedan kandidat, raspisuje se novi konkurs u roku od osam dana.

Reenje iz stava 7. ovog lana oglaava se na zvaninoj internet stranici Ministarstva, kada
postane konano.

Radni odnos na odreeno vreme

lan 155

Radni odnos na odreeno vreme u ustanovi zasniva se na osnovu konkursa, sprovedenog na

nain propisan za zasnivanje radnog odnosa na neodreeno vreme.

Ustanova moe da primi u radni odnos na odreeno vreme lice:

1) radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana;

2) radi obavljanja poslova pedagokog asistenta, odnosno andragokog asistenta.

Izuzetno, ustanova bez konkursa moe da primi u radni odnos na odreeno vreme lice:

1) radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana;

2) do izbora kandidata - kada se na konkurs za prijem u radni odnos na neodreeno vreme ne

prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove, a najkasnije do
31. avgusta tekue kolske godine;

3) do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konanosti odluke o izboru kandidata po konkursu

za prijem u radni odnos na neodreeno vreme, a najkasnije do 31. avgusta tekue kolske
godine;

4) radi izvoenja verske nastave.

Listu nastavnika verske nastave, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, utvruje
ministar.

Nastavnika verske nastave upuuje u kolu tradicionalna crkva ili verska zajednica sa utvrene
liste za svaku kolsku godinu.

Za izvoenje verske nastave nastavnik sa kolom u koju je upuen zakljuuje ugovor o radu na
12 meseci za svaku kolsku godinu.

U postupku izbora pedagokog asistenta, odnosno andragokog asistenta pribavlja se miljenje

nadlenog organa jedinice lokalne samouprave.

Za obavljanje poslova pedagokog asistenta, odnosno andragokog asistenta ustanova sa

licem zakljuuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku kolsku godinu.

U ustanovi od posebnog interesa za Republiku Srbiju moe da se angauje nastavnik ili asistent
odgovarajue visokokolske ustanove ili zaposleni u naunom institutu s odgovarajuim
zvanjem, na odreeno vreme za svaku kolsku godinu, za najvie 30% od punog radnog
vremena, uz saglasnost ministra.

Radni odnos na odreeno vreme ne moe da preraste u radni odnos na neodreeno vreme.

Probni rad

lan 156

Ustanova optim aktom moe da propie obavezu ugovaranja probnog rada sa nastavnikom,
vaspitaem i strunim saradnikom koji ima licencu i koji se prima u radni odnos na neodreeno
vreme.
Izuzetno od stava 1. ovog lana probni rad moe da se ugovori i u sluaju prijema u radni odnos
na odreeno vreme.

Probni rad obavlja se u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad.

Rad nastavnika u inostranstvu

lan 157

Obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu izvodi nastavnik koji ispunjava sledee
uslove:

1) da je u radnom odnosu na neodreeno vreme u koli u Republici Srbiji;

2) poseduje licencu;

3) ima najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

Reenje o upuivanju nastavnika na rad u inostranstvo donosi ministar, na osnovu konkursa.

Nastavnik se upuuje na rad u inostranstvo na vreme od godinu dana, uz mogunost

produenja, a najdue na period od etiri godine.

Nastavnik u toku profesionalne karijere moe biti angaovan na konkursu samo jednom za
ostvarivanje nastave na srpskom jeziku u inostranstvu.

Nastavniku miruje radni odnos na poslovima sa kojih je upuen na rad u inostranstvo.

Ugovor o izvoenju nastave

lan 158

Direktor kole moe da zakljui ugovor o izvoenju nastave ili za polaganje ispita, za najvie
30% od punog radnog vremena sa licem zaposlenim u drugoj ustanovi ili kod drugog
poslodavca, u sluajevima i pod uslovima propisanim za lica iz lana 155. stav 3. ovog zakona.

Direktor kole pre zakljuenja ugovora o izvoenju nastave pribavlja saglasnost druge
ustanove.

Lice angaovano po osnovu ugovora iz stava 1. ovog lana ne zasniva radni odnos u koli.

Pravo na naknadu za obavljeni rad stie na osnovu izvetaja o obavljenom radu.

Lice iz stava 1. ovog lana uestvuje u radu strunih organa kole bez prava odluivanja, osim
u radu odeljenjskog vea, u skladu sa zakonom.

Radno vreme zaposlenog u ustanovi

lan 159
Puno radno vreme zaposlenog u ustanovi iznosi 40 sati nedeljno.

Nepuno radno vreme zaposlenog u ustanovi, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme krae od
punog radnog vremena.

Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku svake kolske godine direktor reenjem utvruje
status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu programa
obrazovanja i vaspitanja, godinjeg plana rada i podele asova za izvoenje obaveznih
predmeta i izbornih programa i aktivnosti, u skladu sa planom i programom nastave i uenja.

Norma neposrednog rada nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika

lan 160

U okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje, norma neposrednog rada nastavnika je:

1) 24 kolska asa (u daljem tekstu: as) neposrednog rada sa uenicima, od ega 20 asova
nastave obaveznih predmeta, izbornih programa i aktivnosti, s tim da se neposredni rad do 24
asa dopunjuje drugim aktivnostima (dopunski, dodatni, individualni, pripremni rad i drugi oblici
rada) u skladu sa nastavnim planom;

2) 26 asova nastave sa uenicima za nastavnike praktine nastave;

3) 20 asova radnog vremena za nastavnika u koli za obrazovanje uenika sa smetnjama u

razvoju koji izvodi nastavu i individualne oblike neposrednog rada sa uenicima;

4) 20 asova radnog vremena za nastavnika razredne nastave u koli za obrazovanje odraslih

koji izvodi nastavu i individualne oblike neposrednog rada sa uenicima/polaznicima.

U okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje, norma neposrednog rada vaspitaa je:

1) 30 sati neposrednog vaspitno-obrazovnog rada sa decom u predkolskoj ustanovi;

2) 20 sati neposrednog vaspitno-obrazovnog rada sa decom u pripremnom predkolskom

programu, u poludnevnom trajanju u predkolskoj ustanovi, odnosno osnovnoj koli;

3) 20 sati neposrednog vaspitno-obrazovnog rada sa decom na ostvarivanju razliitih programa

i oblika, u poludnevnom trajanju u predkolskoj ustanovi.

Vaspita u koli sa domom u okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje ostvaruje 30
sati neposrednog vaspitnog rada sa uenicima.

Struni saradnik u ustanovi u okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje ostvaruje 30
sati svih oblika neposrednog rada sa decom, uenicima, nastavnicima, vaspitaima,
pedagokim asistentima, roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima dece i uenika i
drugim saradnicima.

Strukturu i raspored obaveza nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika u okviru radne nedelje
utvruje ustanova godinjim planom rada.
Struktura i raspored obaveza nastavnika u pogledu svih oblika neposrednog rada sa uenicima
moe da se utvrdi tako da budu razliiti u okviru radnih nedelja.

Normu svih oblika neposrednog rada sa decom i uenicima i drugih oblika rada nastavnika,
vaspitaa i strunog saradnika u okviru nedeljnog punog radnog vremena i na godinjem nivou,
kao i broj sati obrazovno-vaspitnog rada koji se dodatno moe rasporediti na druge izvrioce,
propisuje ministar.

Ako kola ne moe da obezbedi struno lice za najvie est asova nastave nedeljno iz
odreenog predmeta, moe da rasporedi ove asove nastavnicima tog predmeta najdue do
kraja kolske godine i ovaj rad se smatra radom preko pune norme asova.

Nastavniku koji nema punu normu asova, rasporeivanje asova iz stava 8. ovog lana,
smatra se dopunom norme.

Odmori i odsustva

lan 161

Zaposleni u ustanovi ima pravo na odmore i odsustva u skladu sa zakonom kojim se ureuje
rad, optim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Zaposleni u koli, po pravilu, koristi godinji odmor za vreme kolskog raspusta.

Odgovornost zaposlenog

lan 162

Zaposleni odgovara za:

1) laku povredu radne obaveze, utvrenu optim aktom ustanove i zakonom;

2) teu povredu radne obaveze propisanu ovim zakonom;

3) povredu zabrane iz l. 110-113. ovog zakona;

4) materijalnu tetu koju nanese ustanovi, namerno ili krajnjom nepanjom, u skladu sa
zakonom.

Udaljenje sa rada

lan 163

Zaposleni se privremeno udaljuje sa rada zbog uinjene tee povrede radne obaveze iz lana
164. ta. 1)-4), 6), 9) i 17) i povrede zabrane iz l. 110-113. ovog zakona do okonanja
disciplinskog postupka, u skladu sa ovim i zakonom kojim se ureuje rad.

Tee povrede radne obaveze

 lan 164

Tee povrede radne obaveze zaposlenog u ustanovi su:

1) izvrenje krivinog dela na radu ili u vezi sa radom;

2) podstrekavanje na upotrebu alkoholnih pia kod dece i uenika, ili omoguavanje, davanje ili
neprijavljivanje nabavke i upotrebe;

3) podstrekavanje na upotrebu narkotikog sredstva ili psihoaktivne supstance kod uenika ili
njeno omoguavanje, ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe;

4) noenje oruja u ustanovi;

5) naplaivanje pripreme uenika kole u kojoj je nastavnik u radnom odnosu, a radi

ocenjivanja, odnosno polaganja ispita;

6) dolazak na rad u pripitom ili pijanom stanju, upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava;

7) neopravdano odsustvo sa rada najmanje tri uzastopna radna dana;

8) neovlaena promena podataka u evidenciji, odnosno javnoj ispravi;

9) nesprovoenje mera bezbednosti dece, uenika i zaposlenih;

10) unitenje, oteenje, skrivanje ili iznoenje evidencije, odnosno obrasca javne isprave ili
javne isprave;

11) odbijanje davanja na uvid rezultata pismene provere znanja uenicima, roditeljima, odnosno
drugim zakonskim zastupnicima;

12) odbijanje prijema i davanja na uvid evidencije licu koje vri nadzor nad radom ustanove,
roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku;

13) neovlaeno prisvajanje, korienje i prikazivanje tuih podataka;

14) nezakonit rad ili proputanje radnji ime se spreava ili onemoguava ostvarivanje prava
deteta, uenika ili drugog zaposlenog;

15) neizvravanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvravanje poslova ili naloga
direktora u toku rada;

16) zloupotreba prava iz radnog odnosa;

17) nezakonito raspolaganje sredstvima, kolskim prostorom, opremom i imovinom ustanove;

18) druge povrede radne obaveze u skladu sa zakonom.

 Disciplinski postupak

lan 165

Disciplinski postupak se pokree i vodi za uinjenu teu povredu radne obaveze iz lana 164. i
povredu zabrane iz l. 110-113. ovog zakona.

Direktor ustanove pokree i vodi disciplinski postupak, donosi reenje i izrie meru u
disciplinskom postupku protiv zaposlenog.

Disciplinski postupak pokree se pismenim zakljukom, a koji sadri podatke o zaposlenom,

opis povrede zabrane, odnosno radne obaveze, vreme, mesto i nain izvrenja i dokaze koji
ukazuju na izvrenje povrede.

Zaposleni je duan da se pismeno izjasni na navode iz zakljuka iz stava 3. ovog lana u roku
od osam dana od dana prijema zakljuka.

Zaposleni mora biti sasluan, sa pravom da usmeno izloi svoju odbranu, sam ili preko
zastupnika, a moe za raspravu dostaviti i pismenu odbranu.

Izuzetno, rasprava se moe odrati i bez prisustva zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni na
raspravu uredno pozvan.

Disciplinski postupak je javan, osim u sluajevima propisanim zakonom.

Po sprovedenom postupku donosi se reenje kojim se zaposlenom izrie disciplinska mera,

kojim se oslobaa od odgovornosti ili kojim se postupak obustavlja.

Pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od tri meseca od dana saznanja za povredu
radne obaveze i uinioca, odnosno u roku od est meseci od dana kada je povreda uinjena,
osim ako je uinjena povreda zabrane iz l. 110-113. ovog zakona, u kom sluaju pokretanje
disciplinskog postupka zastareva u roku od dve godine od dana kada je uinjena povreda
zabrane.

Voenje disciplinskog postupka zastareva u roku od est meseci od dana pokretanja

disciplinskog postupka.

Zastarelost ne tee ako disciplinski postupak ne moe da se pokrene ili vodi zbog odsustva
zaposlenog ili drugih razloga u skladu sa zakonom.

Lake povrede radne obaveze, kao i nain i postupak izricanja disciplinskih mera za lake
povrede radne obaveze, propisane ovim zakonom, ustanova utvruje optim aktom.

Disciplinske mere

lan 166

Mere za teu povredu radne obaveze iz lana 164. i povredu zabrane iz l. 110-113. ovog
zakona su novana kazna, udaljenje sa rada i prestanak radnog odnosa.
Mere za laku povredu radne obaveze su pisana opomena i novana kazna u visini do 20% od
plate isplaene za mesec u kome je odluka doneta u trajanju do tri meseca.

Novana kazna za teu povredu radne obaveze izrie se u visini od 20%-35% od plate
isplaene za mesec u kome je odluka doneta, u trajanju do est meseci.

Zaposlenom koji izvri povredu zabrane propisane lanom 112. ovog zakona jedanput, izrie se
novana kazna ili privremeno udaljenje sa rada tri meseca.

Zaposlenom koji izvri povredu zabrane propisane l. 110, 111. i 113. ovog zakona, odnosno
koji drugi put izvri povredu zabrane propisane lanom 112. ovog zakona i zaposlenom koji
uini povredu radne obaveze iz lana 164. ta. 1)-7) ovog zakona, izrie se mera prestanka
radnog odnosa.

Zaposlenom prestaje radni odnos od dana prijema konanog reenja direktora.

Za povredu radne obaveze iz lana 164. ta. 8)-18) ovog zakona izrie se novana kazna ili
udaljenje sa rada u trajanju do tri meseca, a mera prestanka radnog odnosa ukoliko su
navedene povrede uinjene svesnim nehatom, namerno ili u cilju pribavljanja sebi ili drugome
protivpravne imovinske koristi.

Prestanak radnog odnosa

lan 167

Radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje sa navrenih 65 godina ivota i najmanje 15

godina staa osiguranja.

Zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz
lana 139. stav 1. ovog zakona ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu u nadlenoj
zdravstvenoj ustanovi na zahtev direktora.

Zaposleni kome prestane radni odnos iz razloga utvrenog lanom 139. stav 1. taka 2) ovog
zakona, ostvaruje pravo na otpremninu.

Pravna zatita zaposlenih

lan 168

Na reenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na albu organu
upravljanja, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja direktora.

Organ upravljanja duan je da odlui po albi u roku od 15 dana od dana dostavljanja albe.

Organ upravljanja reenjem e odbaciti albu, ukoliko je neblagovremena, nedoputena ili

izjavljena od strane neovlaenog lica.

Organ upravljanja e reenjem odbiti albu kada utvrdi da je postupak donoenja reenja
pravilno sproveden i da je reenje na zakonu zasnovano, a alba neosnovana.
Ako organ upravljanja utvrdi da su u prvostepenom postupku odlune injenice nepotpuno ili
pogreno utvrene, da se u postupku nije vodilo rauna o pravilima postupka ili da je izreka
pobijanog reenja nejasna ili je u protivrenosti sa obrazloenjem, reenjem e ponititi
prvostepeno reenje i vratiti predmet direktoru na ponovni postupak.

Protiv novog reenja direktora zaposleni ima pravo na albu.

Ako organ upravljanja ne odlui po albi ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom
odlukom, moe se obratiti nadlenom sudu u roku od 30 dana od dana isteka roka za
donoenje reenja, odnosno od dana dostavljanja reenja.

U radnom sporu zaposleni koji pobija konano reenje, tubom mora obuhvatiti i prvostepeno i
drugostepeno reenje.

VIII NADZOR
Inspekcijski nadzor

lan 169

Inspekcijski nadzor nad radom ustanova i zavoda, sprovoenju ovog i posebnog zakona i
propisa donetih na osnovu njih, vri Ministarstvo u skladu sa zakonom.

Struno-pedagoki nadzor

lan 170

Poslove struno-pedagokog nadzora vri prosvetni savetnik.

Prosvetni savetnik:

1) vrednuje kvalitet rada ustanove, odnosno doma uenika na osnovu utvrenih standarda,
ostvarivanje razvojnog plana i programa obrazovanja i vaspitanja;

2) prua pomo i podrku samovrednovanju ustanove;

3) prati potovanje optih principa i ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja;

4) savetuje i prua strunu pomo nastavniku, vaspitau, strunom saradniku i direktoru radi
poboljanja kvaliteta njihovog rada i rada ustanove i ostvarivanja standarda postignua;

5) savetuje i prua strunu pomo ustanovi, odnosno domu uenika u obezbeivanju zatite
dece, uenika i zaposlenih od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi;

6) ostvaruje neposredan uvid u rad ustanove, odnosno doma uenika, nastavnika, vaspitaa,
strunog saradnika i direktora;

7) prisustvuje izvoenju nastave, ispita i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada;

8) prati ostvarivanje ogleda;

9) procenjuje ispunjenost uslova za sticanje zvanja;

10) prati i procenjuje kvalitet rada savetnika - spoljnog saradnika;

11) predlae ustanovi, ministru i nadlenim organima preduzimanje neophodnih aktivnosti za

otklanjanje nedostataka i unapreivanje obavljanja obrazovno-vaspitnog, strunog, odnosno
vaspitnog rada, a ukoliko utvrdi nepravilnosti u radu inicira pokretanje postupka inspekcijskog
nadzora, u skladu sa zakonom kojim se ureuje inspekcijski nadzor i zakonom kojim se ureuje
inspekcijski nadzor u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Uslovi za prosvetnog savetnika

lan 171

Poslove prosvetnog savetnika moe da obavlja lice koje ima:

1) odgovarajue obrazovanje iz l. 140. i 142. ovog zakona;

2) licencu za nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika;

3) osam godina rada u oblasti obrazovanja i vaspitanja;

4) ostvarene rezultate u razvoju obrazovanja i vaspitanja i steen profesionalni ugled;

5) struni rad objavljen u meunarodnim ili domaim asopisima ili zbornicima sa recenzijom,
odnosno odobreni udbenik, prirunik ili drugo nastavno sredstvo.

Poslove prosvetnog savetnika moe da obavlja lice iz stava 1. ovog lana koje poloi dravni
struni ispit i ispit za prosvetnog savetnika.

Prosvetnom savetniku koji ne poloi ispite iz stava 2. ovog lana u propisanom roku prestaje
radni odnos.

Prosvetni savetnik duan je da se stalno struno usavrava radi uspenijeg ostvarivanja i

unapreivanja struno-pedagokog nadzora.

Program, nain i rok za polaganje, sastav i nain rada komisije Ministarstva pred kojom se
polae ispit za prosvetnog savetnika, obrazac uverenja o poloenom ispitu, naknadu za rad
lanova komisije, program i oblike strunog usavravanja prosvetnog savetnika i druga pitanja u
vezi sa strunim usavravanjem prosvetnih savetnika, propisuje ministar.

Savetnik - spoljni saradnik

lan 172

Za pruanje savetodavne i strune pomoi nastavniku, vaspitau i strunom saradniku, a radi

kvalitetnijeg obavljanja obrazovno-vaspitnog rada, Ministarstvo odreuje listu savetnika -
spoljnih saradnika za predmete, grupe i oblasti predmeta, aktivnosti i strune poslove (u daljem
tekstu: savetnik).

Ministarstvo reenjem odreuje broj savetnika neophodnih za pruanje pomoi iz stava 1. ovog
lana.

Izbor savetnika vri ministar reenjem na osnovu konkursa, odnosno na predlog prosvetnog
savetnika ili zavoda.

Izabrani savetnik duan je da zavri odgovarajuu obuku.

Nastavnik, vaspita, struni saradnik i savetnik zavoda koji ispunjava uslove iz lana 171. stav
1. ta. 1)-4) ovog zakona, moe da bude izabran za savetnika.

Uslovi iz lana 171. stav 1. ta. 1)-4) ovog zakona dokazuju se prilikom prijave na konkurs,
odnosno dostavljaju se prosvetnom savetniku ili zavodu i proveravaju se tokom angaovanja
savetnika.

Prednost pod jednakim uslovima ima kandidat koji je stekao zvanje iz lana 151. stav 2. ovog
zakona ili zvanje na osnovu zakona kojim se ureuje visoko obrazovanje, odnosno ima strune
radove objavljene u meunarodnim ili domaim asopisima ili zbornicima sa recenzijom,
odobreni udbenik, prirunik ili drugo nastavno sredstvo.

Savetnik postupa po nalogu ministra.

Savetnik prua strunu pomo nastavniku, vaspitau, strunom saradniku, strunim veima,
aktivima i timovima: demonstriranjem postupaka i metoda, odravanjem oglednog asa ili
aktivnosti, pruanjem povratne informacije o aktivnostima i preduzetim merama nastavnika,
vaspitaa i strunog saradnika, davanjem strunih preporuka za poboljanje rada i sarauje sa
prosvetnim savetnikom i prosvetnim inspektorom.

O izvrenom zadatku savetnik podnosi izvetaj ministru.

Savetnik moe da bude iskljuen sa liste ako se na osnovu vrednovanja rada oceni da zadatke
ne izvrava na kvalitetan nain.

Sprovoenje struno-pedagokog nadzora

lan 173

Nain sprovoenja struno-pedagokog nadzora i obavljanja poslova savetnika, merila za

vrednovanje kvaliteta rada ustanove, nain vrednovanja rada prosvetnog savetnika i savetnika i
obrazac legitimacije za prosvetnog savetnika, propisuje ministar.

IX EVIDENCIJE U OBRAZOVANJU I VASPITANJU

Evidencije o deci, uenicima i odraslima koje vodi ustanova

lan 174
Ustanova vodi evidenciju o deci, uenicima i odraslima obuhvaenim formalnim obrazovanjem,
o roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima i o zaposlenima, u skladu sa ovim i
posebnim zakonom.

Evidencija o deci, uenicima i odraslima i o roditeljima, odnosno drugim zakonskim

zastupnicima predstavlja skup linih podataka kojima se odreuje njihov identitet, obrazovni,
socijalni i funkcionalni status i potrebna dodatna obrazovna, socijalna i zdravstvena podrka, u
skladu sa posebnim zakonom.

Evidencija o zaposlenima predstavlja skup linih podataka kojima se odreuje njihov identitet,
stepen i vrsta obrazovanja, radno-pravni status, plata i podaci za njen obraun i isplatu, struno
usavravanje, poloeni ispiti za rad u obrazovanju i vaspitanju, karijerno napredovanje i kretanje
u slubi, u skladu sa posebnim zakonom.

Ustanova vodi:

1) matinu knjigu upisane dece, uenika i odraslih;

2) evidenciju o vaspitno-obrazovnom, obrazovno-vaspitnom, odnosno vaspitnom radu i o

uspehu i vladanju uenika i odraslih;

3) zapisnik o poloenim ispitima;

4) evidenciju o izdatim javnim ispravama.

Evidencija iz stava 4. taka 2) ovog lana moe se voditi i elektronski.

Evidencije iz stava 4. ovog lana ustanova vodi na srpskom jeziku irilikim pismom na
propisanom obrascu.

Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, ustanova vodi

evidenciju na srpskom jeziku irilikim pismom i na jeziku i pismu nacionalne manjine, osim
evidencije o obrazovno-vaspitnom radu koja se vodi na jeziku na kome se izvodi obrazovno-
vaspitni rad.

Ustanova je rukovalac podataka iz st. 1-3. ovog lana i odgovorna je za njeno prikupljanje,
upotrebu, auriranje i uvanje, u skladu sa ovim, posebnim zakonom i zakonom o zatiti
podataka o linosti.

Vrste, naziv, sadraj obrazaca evidencije i javnih isprava i nain njihovog voenja,
popunjavanja, izdavanja, propisuje ministar, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Jedinstveni informacioni sistem prosvete

lan 175

Jedinstveni informacioni sistem prosvete (u daljem tekstu: JISP) uspostavlja i njime upravlja
Ministarstvo.
Ustanove unose i auriraju podatke iz evidencija iz lana 174. ovog zakona u elektronskom
obliku u JISP u okviru odgovarajueg registra.

Ministarstvo vodi registar:

1) ustanova;

2) dece, uenika i odraslih;

3) zaposlenih u ustanovama.

Blie uslove i nain uspostavljanja JISP-a, registara, voenja, prikupljanja, unosa, auriranja,
dostupnosti podataka koji se unose u registre, kao i vrsti statistikih izvetaja na osnovu
podataka iz registara, propisuje ministar.

Jedinstveni obrazovni broj

lan 176

Za potrebe voenja registra iz lana 175. stav 3. taka 2) ovog zakona i zatite podataka o
linosti formira se jedinstveni obrazovni broj (u daljem tekstu: JOB) koji prati njegovog nosioca
kroz sve nivoe formalnog obrazovanja i vaspitanja i predstavlja klju za povezivanje svih
podataka o detetu, ueniku i odraslom u JISP-u.

JOB predstavlja individualnu i neponovljivu oznaku koja se sastoji od 16 karaktera i koja se

dodeljuje detetu, ueniku i odraslom u automatizovanom postupku preko JISP-a, na zahtev
ustanove, pri prvom upisu u ustanovu.

Privremeni JOB dodeljuje se detetu, ueniku i odraslom do dobijanja jedinstvenog matinog

broja graana, stranom dravljaninu, licu bez dravljanstva, prognanom i raseljenom licu.

U zahtevu za dodelu JOB-a ustanova unosi podatke u JISP o identitetu deteta, uenika i
odraslog (ime, prezime, ime jednog roditelja, jedinstveni matini broj graana, broj pasoa i
izdavalac za strane dravljane).

Podaci o linosti iz stava 4. ovog lana prikupljaju se iskljuivo u svrhu dodele JOB-a detetu,
ueniku i odraslom.

Ovlaeno lice ustanove duno je da JOB lino dostavi detetu i ueniku preko roditelja, odnosno
drugog zakonskog zastupnika i odraslom u zatvorenoj koverti, zajedno sa podacima za lini
pristup registru iz lana 175. stav 3. taka 2) ovog zakona i da o tome vodi evidenciju.

Podaci o JOB-u i privremenom JOB-u uvaju se trajno.

Ministarstvo je rukovalac podacima o linosti iz stava 4. ovog lana.

Blie uslove u pogledu postupka dodele JOB-a, propisuje ministar.

Podaci u registru dece, uenika i odraslih

 lan 177

Ustanova unosi i aurira podatke iz lana 174. stav 2. ovog zakona u registar dece, uenika i
odraslih, preko svog pristupnog naloga preko JOB-a, i to:

1) podatke za odreivanje identiteta deteta, uenika i odraslog: JOB, pol, datum, mesto i drava
roenja, drava i mesto stanovanja;

2) podatke za odreivanje obrazovnog statusa deteta, uenika i odraslog: prethodno zavren

program obrazovanja i vaspitanja, odnosno nivo obrazovanja, jezik na kojem su zavreni
prethodni nivoi obrazovanja i vaspitanja, ustanova, grupa, razred i odeljenje u koji je upisan,
vrsta i trajanje programa obrazovanja, jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad, maternji
jezik, nacionalna pripadnost (izjanjavanje o nacionalnoj pripadnosti nije obavezno), izborni
programi, obrazovanje po individualnom obrazovnom planu, ocene, poloeni ispiti, pohvale i
nagrade osvojene tokom obrazovanja, izostanci, vladanje i izdate javne isprave;

3) podatke za odreivanje socijalnog statusa deteta, uenika i odraslog: pripadnost socijalno

ugroenim kategorijama stanovnitva, uslovi stanovanja i stanje porodice; socijalni status
roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika: steena struna sprema, zanimanje i oblik
zaposlenja;

4) podatke za odreivanje funkcionalnog statusa deteta, uenika i odraslog: podaci dobijeni na

osnovu procene potreba za pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrke koju
utvruje Interresorna komisija, odnosno ustanova i unose se u registar kao podatak o postojanju
funkcionalnih potekoa u domenu vida, sluha, grube ili fine motorike, intelektualnih potekoa,
potekoa sa komunikacijom, sa ponaanjem i socijalizacijom.

Rukovalac podacima iz stava 1. ovog lana je Ministarstvo.

Podaci u registru ustanova

lan 178

Registar ustanova predstavlja skup: optih podataka kojima se odreuje pravni status ustanove
i status ustanove u sistemu obrazovanja i vaspitanja; podataka o programima obrazovanja i
vaspitanja i modelima obrazovanja koje realizuje i jeziku na kome se ostvaruju, o broju dece po
uzrastu, uenika i odraslih po razredima, odnosno po vrsti programa; podataka o objektima -
broju zgrada u seditu i u izdvojenim odeljenjima kole i njihova kvadratura, broj kabineta,
laboratorija, radionica, bibliotekih jedinica; podataka o aktima i organima ustanove, rezultatima
spoljanjeg vrednovanja ustanove; podataka o finansijskim sredstvima koja se stiu iz budeta
Republike Srbije i jedinice lokalne samouprave, i podataka o prihodima od proirene delatnosti i
njihovom troenju.

U registar iz stava 1. ovog lana unose se i drugi podaci od znaaja za razvoj sistema
obrazovanja i vaspitanja.

Podaci iz registra ustanova su otvoreni podaci, javno dostupni na zvaninoj internet stranici
Ministarstva u mainski obradivom obliku, osim podataka o finansijskim sredstvima koja se stiu
iz budeta Republike Srbije i jedinice lokalne samouprave i podataka o prihodima od proirene
delatnosti i njihovom troenju.

Evidencija o zaposlenima

lan 179

Podaci o zaposlenima o kojima ustanova vodi evidenciju iz lana 174. stav 3. ovog zakona su
lini podaci, i to: ime i prezime, jedinstveni matini broj graana, pol, datum roenja, mesto,
optina i drava roenja, dravljanstvo, nacionalna pripadnost (izjanjavanje o nacionalnoj
pripadnosti nije obavezno), adresa, mesto, optina i drava stanovanja, kontakt telefon, adresa
elektronske pote, nivo i vrsta obrazovanja i ustanova u kojoj je steen najvii stepen
obrazovanja, podatak o obrazovanju iz lana 142. ovog zakona, psiholokoj proceni
sposobnosti za rad sa decom i uenicima, poznavanju jezika nacionalne manjine, strunom
ispitu, odnosno licenci, vrsti radnog odnosa, nainu i duini radnog angaovanja, istovremenim
angaovanjima u drugim ustanovama, podaci o strunom usavravanju i steenim zvanjima,
izreenim disciplinskim merama, podaci o zaduenjima i fondu asova nastavnika, vaspitaa,
strunih saradnika i pomonih nastavnika, ueu u radu organa ustanove, a u svrhu
ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Za ustanove iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave
podaci o zaposlenima su plata i podaci za njen obraun i isplatu.

Rukovalac podacima iz st. 1. i 2. ovog lana je ustanova.

Podaci u registru zaposlenih

lan 180

Ustanova unosi i aurira podatke iz lana 174. stav 3. ovog zakona u registar zaposlenih, i to:

1) podatke o identitetu: ime, prezime, ime jednog roditelja, jedinstveni matini broj graana, pol,
datum, mesto i drava roenja, drava i mesto stanovanja, adresa, kontakt telefon i drugi podaci
u skladu sa zakonom;

2) podatke o profesionalnom statusu: stepen i vrsta obrazovanja, jezik na kojem je steeno

osnovno, srednje i visoko obrazovanje, ustanova u kojoj je angaovan, radno-pravni status,
struno usavravanje, poloeni ispiti za licencu i podaci o suspenziji i oduzimanju licence,
karijerno napredovanje i kretanje u slubi.

Za ustanove iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave
podaci o zaposlenima su plata i podaci za njen obraun i isplatu.

Od podataka iz registra zaposlenih dostupni su javnosti ime i prezime, stepen i vrsta

obrazovanja, ustanova u kojoj je angaovan, podaci o strunom ispitu, odnosno licenci i
karijernom napredovanju.

Rukovalac podacima iz st. 1. i 2. ovog lana je Ministarstvo.

 Svrha obrade podataka

lan 181

Svrha obrade podataka o kojima ustanova vodi evidenciju jeste praenje i unapreivanje
kvaliteta, efikasnosti i efektivnosti rada ustanove i zaposlenih, praenje, prouavanje i
unapreivanje vaspitanja i obrazovanja dece, odnosno obrazovnog nivoa uenika i odraslih u
procesu obrazovanja i vaspitanja i ostvarivanje prava na izdavanje javne isprave.

Svrha obrade podataka iz registara iz lana 175. stav 3. ovog zakona jeste obezbeivanje
indikatora radi praenja i unapreivanja kvaliteta, efikasnosti i efektivnosti sistema obrazovanja i
vaspitanja na nivou ukupnog sistema, ustanove i pojedinca, a naroito praenje obuhvata dece,
uenika i odraslih obrazovanjem i vaspitanjem, njihovog napredovanja i obrazovnih postignua,
naputanja obrazovnog sistema od strane dece, uenika i odraslih, zavravanja obrazovanja;
funkcionisanje sistema obrazovanja i vaspitanja, planiranja i preduzimanja mera obrazovne i
upisne politike; sprovoenja zavrnih ispita i mature; praenje profesionalnog statusa i
usavravanja zaposlenih; praenje rada ustanova, finansiranja sistema obrazovanja i
vaspitanja, stvaranje osnova za sprovoenje nacionalnih i meunarodnih istraivanja u oblasti
obrazovanja i vaspitanja, kao i bezbedno, efikasno i racionalno uvanje podataka i izvetavanja
o obrazovnim indikatorima po preuzetim meunarodnim obavezama.

Korienje podataka

lan 182

Korisnik svih podataka iz registara iz lana 175. stav 3. ovog zakona je Ministarstvo.

Ustanova je korisnik podataka koje unosi u registre i statistikih izvetaja koji proistiu iz njih.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i uenika, moe dobiti podatke koji se o
njegovom detetu, odnosno ueniku vode u registru iz lana 175. stav 3. taka 2) ovog zakona, u
skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita podataka o linosti.

Podatke koji se o njemu vode u registru iz lana 175. stav 3. taka 2) ovog zakona moe dobiti i
odrasli, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita podataka o linosti.

Zaposleni u ustanovi moe dobiti podatke koji se o njemu vode u registru iz lana 175. stav 3.
taka 3) ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita podataka o linosti.

Korisnik podataka iz registara iz lana 175. stav 3. ovog zakona moe biti i dravni i drugi organ
i organizacija, kao i pravno i fiziko lice, pod uslovom da je zakonom ili drugim propisima
ovlaeno da trai i prima podatke, da su ti podaci neophodni za izvrenje poslova iz njegove
nadlenosti ili slue za potrebe istraivanja, uz obezbeivanje zatite podataka o identitetu
linosti.

Auriranje i uvanje podataka

lan 183
Ustanova aurira podatke u evidencijama koje vodi na dan nastanka promene, a najkasnije 15
dana od dana promene.

Ustanova unosi, odnosno aurira podatke u registre iz lana 175. stav 3. ovog zakona na dan
nastanka promene, a najkasnije 30 dana od dana promene.

Podatke u evidenciji iz lana 174. stav 4. ta. 1) i 4) ustanova uva trajno, a iz ta. 2) i 3) - 10
godina.

Podaci iz registra o ustanovama uvaju se trajno.

Podaci iz registra dece, uenika i odraslih uvaju se trajno, osim podataka o socijalnom,
zdravstvenom i funkcionalnom statusu deteta, uenika i odraslog koji se uvaju pet godina od
prestanka statusa.

Podaci iz registra o zaposlenima uvaju se trajno.

Zatita podataka

lan 184

Prikupljanje, uvanje, obrada i korienje podataka sprovode se u skladu sa ovim zakonom,

posebnim zakonom i zakonom kojim se ureuje zatita podataka o linosti i najviim
standardima o zatiti podataka.

Ustanova obezbeuje mere zatite od neovlaenog pristupa i korienja podataka iz evidencija

koje vodi.

Ministarstvo obezbeuje mere zatite od neovlaenog pristupa i korienja podataka u JISP-u.

Za potrebe naunoistraivakog rada i prilikom obrade podataka i izrade analiza lini podaci
koriste se i objavljuju na nain kojim se obezbeuje zatita identiteta linosti.

Poslove administriranja JISP-a i registra iz lana 175. stava 3. ovog zakona obavlja posebno
ovlaeno lice u Ministarstvu.

X POVERAVANJE POSLOVA DRAVNE UPRAVE

AUTONOMNOJ POKRAJINI
lan 185

Poslovi utvreni lanom 4. stav 8, lanom 28. st. 5. i 6, lanom 52. stav 5, lanom 67. stav 4,
lanom 81, lanom 93. stav 2, lanom 94. stav 5, lanom 95, lanom 98. st. 6. i 9, lanom 104.
st. 5-7 i stav 10, lanom 105. st. 3. i 4, lanom 106. stav 1, st. 3-5 i st. 8, 9. i 11, lanom 107.
stav 3, lanom 117. st. 6. i 7, lanom 118. stav 1, lanom 122. (poslovi polaganja ispita za
direktora), lanom 125. stav 2, lanom 126. stav 3, lanom 132. (poslovi polaganja ispita za
licencu za sekretara) i lanom 145. (poslovi polaganja ispita za licencu), poveravaju se
autonomnoj pokrajini.
Sredstva za finansiranje ustanova na teritoriji autonomne pokrajine, obezbeuju se u skladu sa
zakonom.

Poslovi zavoda iz lana 40. stav 1. taka 2) podtaka (1) i podta. (3)-(5) i taka 5), lana 41.
stav 1. ta. 9) i 13), lana 42. stav 1. ta. 2), 3), 9) i 12), l. 44-46. ovog zakona, koji se odnose
na obrazovno-vaspitni rad koji se izvodi na jezicima nacionalnih manjina, poveravaju se
Pedagokom zavodu Vojvodine.

Organi autonomne pokrajine sarauju sa organima Republike Srbije i organima jedinice lokalne
samouprave u obavljanju poslova iz stava 1. ovog lana.

Ministarstvo ima prema autonomnoj pokrajini, u pogledu poverenih poslova dravne uprave iz
stava 1. ovog lana, prava i dunosti propisane zakonom kojim se ureuje dravna uprava.

XI FINANSIRANJE DELATNOSTI USTANOVA IJI JE OSNIVA

REPUBLIKA SRBIJA, AUTONOMNA POKRAJINA I JEDINICA
LOKALNE SAMOUPRAVE
Izvori sredstava

lan 186

Sredstva za finansiranje delatnosti ustanova obezbeuju se u budetu Republike Srbije,

autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Ustanove mogu da ostvare i sopstvene prihode po osnovu proirene delatnosti, kao i druge
prihode u skladu sa zakonom.

Sredstva iz stava 1. ovog lana obezbeuju se u skladu sa kriterijumima i standardima

finansiranja ustanove koje propisuje ministar.

Ostvarivanje prihoda, evidentiranje i korienje sredstava iz stava 2. ovog lana vri se u skladu
sa propisima kojima se ureuje budetski sistem.

Sredstva iz budeta Republike Srbije

lan 187

U budetu Republike Srbije obezbeuju se sredstva za sticanje obrazovanja i vaspitanja dece i

uenika i odraslih u ustanovi koju osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica
lokalne samouprave.

U budetu Republike Srbije obezbeuju se sredstva za:

1) ostvarivanje pripremnog predkolskog programa u godini pred polazak u kolu u trajanju od

etiri sata, u seditu i van sedita ustanove;

2) ostvarivanje predkolskog programa za rad sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom;

3) ostvarivanje predkolskog programa za rad sa decom na bolnikom leenju;

4) plate, naknade i dodatke zaposlenih u osnovnim i srednjim kolama, doprinose za obavezno

socijalno osiguranje i otpremnine;

5) plaanja po osnovu izvrnih presuda donetih u radnopravnim sporovima pred nadlenim

sudovima u vezi sa stavom 2. taka 4) ovog lana;

6) razvojne programe i projekte ustanova, kao i uee Republike Srbije u oblasti investicija,
strunog usavravanja zaposlenih i takmienja uenika na republikom i meunarodnom nivou,
u skladu sa utvrenim sredstvima, a prema programima i kriterijumima koje propisuje ministar;

7) rad kola od posebnog interesa za Republiku Srbiju, koje odredi Vlada;

8) podrku posebno talentovanim uenicima u vidu bespovratne novane pomoi koju ministar
propisuje posebnim aktom svake godine.

Na utvrivanje i obraun plata, naknada i dodataka zaposlenih u ustanovi primenjuju se propisi

kojima se ureuju plate i naknade i druga primanja zaposlenih u javnim slubama.

Sredstva iz stava 2. ta. 1)-3) ovog lana utvruje ministar podzakonskim aktom.

Sredstva iz budeta autonomne pokrajine

lan 188

U budetu autonomne pokrajine obezbeuju se sredstva za rad ustanove, za deo ekonomske

cene, u skladu sa zakonom kojim se ureuje finansiranje ustanova na teritoriji autonomne
pokrajine.

Sredstva u budetu jedinice lokalne samouprave

lan 189

U budetu jedinice lokalne samouprave obezbeuju se sredstva za:

1) ostvarivanje delatnosti predkolskog vaspitanja i obrazovanja (poludnevni i celodnevni

boravak, ishrana, nega i preventivna zatita dece predkolskog uzrasta) u visini do 80% od
ekonomske cene po detetu, ukljuujui u celosti sredstva za plate, naknade i druga primanja,
socijalne doprinose na teret poslodavca, otpremnine, kao i pomo zaposlenima u predkolskoj
ustanovi, rashode za pripremni predkolski program osim onih za koje se sredstva obezbeuju
u budetu Republike Srbije i ostale tekue rashode;

2) ostvarivanje dodatne podrke detetu i ueniku u skladu sa miljenjem Interresorne komisije,

osim onih za koje se sredstva obezbeuju u budetu Republike Srbije;

3) struno usavravanje zaposlenih;

4) jubilarne nagrade i pomo zaposlenima u osnovnoj i srednjoj koli;

5) prevoz: dece i njihovih pratilaca radi pohaanja pripremnog predkolskog programa na
udaljenosti veoj od dva kilometra, uenika osnovne kole na udaljenosti veoj od etiri
kilometra od sedita kole; prevoz, smetaj i ishranu dece i uenika sa smetnjama u razvoju i
invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od kole; prevoz
dece i uenika koji imaju prebivalite na teritoriji jedinice lokalne samouprave na udaljenosti
veoj od etiri kilometra od sedita kole i u sluajevima kada uenici osnovne kole pohaaju
kolu na teritoriji druge jedinice lokalne samouprave - ako je kola koju pohaaju najblia mestu
prebivalita uenika; prevoz uenika na republika i meunarodna takmienja;

6) prevoz zaposlenih;

7) kapitalne izdatke;

8) zatitu i bezbednost dece i uenika, u skladu sa propisanim merama iz lana 108. ovog
zakona;

9) druge tekue rashode, osim onih za koje se sredstva obezbeuju u budetu Republike Srbije;

10) plaanja po osnovu izvrnih presuda donetih pred nadlenim sudovima u sporovima u vezi
sa ovim lanom.

Obezbeivanje sredstava za vii kvalitet obrazovanja

lan 190

Ustanova moe ueem jedinice lokalne samouprave ili od proirene delatnosti da obezbedi
sredstva za vii kvalitet u oblasti predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Sredstva iz stava 1. ovog lana, ustanova moe obezbediti i sredstvima donatora ili sponzora,
kao i dobrovoljnim ueem roditelja dece i uenika, u skladu sa zakonom.

Sredstva iz stava 1. ovog lana koriste se za poboljanje uslova obrazovanja i vaspitanja u

pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava, za ostvarivanje programa koji nisu osnovna
delatnost ustanove, za ishranu i pomo deci i uenicima.

XII KAZNENE ODREDBE

lan 191

Novanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj ustanova ako:

1) ne upie dete u predkolsku ustanovu, odnosno osnovnu kolu radi pohaanja pripremnog
predkolskog programa (lan 17);

2) ne upie dete u osnovnu kolu (lan 18);

3) ne donese razvojni plan i godinji plan rada u roku propisanom ovim zakonom ili ih ne
primenjuje (l. 50. i 62);
4) sprovodi ogled bez odobrenja ministra ili vri statusne promene za vreme ogleda, suprotno
lanu 51. ovog zakona;

5) ne donese blagovremeno, odnosno ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja ili ne

preduzima mere za ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignua (l. 56, 58, 60-62, 65,
68. i 69);

6) ne donese ili ne ostvaruje individualni obrazovni plan (lan 76);

7) ne propie nain i postupak za zatitu i bezbednost dece, odnosno uenika (lan 108);

8) ne preduzima ili neblagovremeno preduzima odgovarajue mere u sluajevima povreda

zabrana iz l. 110. i 111. ovog zakona i teih povreda radnih obaveza zaposlenih;

9) dozvoli stranako organizovanje ili delovanje u ustanovi i korienje prostora ustanove u te

svrhe suprotno lanu 113. ovog zakona;

10) primi u radni odnos zaposlenog koji ne ispunjava uslove iz l. 139-145. ovog zakona ili na
nain i po postupku, suprotno l. 152-155. ovog zakona;

11) ne dostavi Ministarstvu sve podatke u vezi sa licencom nastavnika, vaspitaa i strunog
saradnika iz l. 149. i 150. ovog zakona;

12) ne udalji sa rada zaposlenog zbog uinjene tee povrede radne obaveze (lan 163);

13) zakljui ugovor o izvoenju nastave suprotno lanu 158. ovog zakona.

Novanom kaznom od 25.000 do 100.000 dinara za prekraj iz ovog lana kaznie se i direktor,
odnosno odgovorno lice ustanove.

lan 192

Novanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kaznie se za prekraj ustanova ako pone
sa radom, organizuje izdvojeno odeljenje, obavlja proirenu delatnost, izvri statusne promene i
promene naziva i sedita ustanove, suprotno l. 90-98. i lanu 103. ovog zakona.

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i direktor, odnosno odgovorno lice ustanove
novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

lan 193

Novanom kaznom u iznosu od 5.000 do 10.000 dinara kaznie se za prekraj roditelj, odnosno
drugi zakonski zastupnik deteta i uenika, odrasli i zaposleni ukoliko ne dostavi tane podatke
za potrebe voenja registara iz lana 177. ovog zakona.

Novanom kaznom od 50.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj trailac podataka -

pravno lice ukoliko dobijene podatke koristi ili objavljuje suprotno svrsi koju je naznaio u svom
zahtevu i ovom zakonu (lan 182. stav 6).
Novanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj trailac podataka -
fiziko lice ukoliko dobijene podatke koristi ili objavljuje suprotno svrsi koju je naznaio u svom
zahtevu, odnosno suprotno ugovoru i ovom zakonu (lan 182. stav 6).

Novanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj ustanova o

kojoj se vodi registar ustanova, ukoliko ne unosi i meseno aurira podatke u odgovarajue
registre, u skladu sa lanom 183. ovog zakona.

Novanom kaznom u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice
ustanove za prekraj iz stava 4. ovog lana.

lan 194

Novanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj roditelj, odnosno drugi
zakonski zastupnik za povredu obaveze iz lana 84. ovog zakona.

lan 195

Novanom kaznom od 30.000 do 100.000 hiljada dinara kaznie se roditelj, odnosno drugi
zakonski zastupnik deteta ili uenika koji uini povredu zabrane iz l. 111. i 112. ovog zakona.

lan 196

Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj zavod ako ne

pripremi odgovarajui materijal i dostavi ga ministru u odreenom roku (lan 48).

Novanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana i
direktor zavoda, kao odgovorno lice.

XIII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 197

Vlada e imenovati lanove Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za struno obrazovanje i

obrazovanje odraslih u skladu sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.

Danom imenovanja lanova Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za struno obrazovanje i

obrazovanje odraslih u skladu sa odredbama ovog zakona, prestaje mandat lanovima
Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih
izabranih, odnosno imenovanih po propisima koji su vaili do stupanja na snagu ovog zakona.

lan 198

Vlada e, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrditi kriterijume za
donoenje mree srednjih kola i doneti akt o mrei srednjih kola.
Vlada e, u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrditi kriterijume za
donoenje mree predkolskih ustanova i osnovnih kola.

Jedinica lokalne samouprave e, u roku od godinu dana od dana utvrivanja kriterijuma iz stava
2. ovog lana, doneti akt o mrei predkolskih ustanova i osnovnih kola.

lan 199

Podzakonski akti doneti do stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se ako nisu u suprotnosti
sa ovim zakonom, do donoenja novih podzakonskih akata na osnovu ovog zakona.

lan 200

Ministar e doneti podzakonske akte u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog
zakona, osim akta iz lana 187. stav 4. ovog zakona koji e doneti u roku od est meseci od
dana stupanja na snagu ovog zakona, do kada visinu sredstava iz lana 187. stav 2. ta. 1)-3)
ovog zakona, ministar utvruje reenjem.

lan 201

Ustanova je duna da u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usaglasi
statut, organizaciju i nain rada sa ovim zakonom.

lan 202

Zavodi e usaglasiti organizaciju i rad sa ovim zakonom, u roku od tri meseca od dana stupanja
na snagu ovog zakona.

lan 203

Ogledi ije je sprovoenje zapoelo pre stupanja na snagu ovog zakona, vrednovae se u
skladu sa propisom koji je vaio do stupanja na snagu ovog zakona.

lan 204

Do donoenja posebnog zakona kojim se blie ureuje inspekcijski nadzor u oblasti

obrazovanja i vaspitanja, primenjuju se odredbe l. 146-150. i lana 166. Zakona o osnovama
sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slubeni glasnik RS", br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 -
autentino tumaenje, 68/15 i 62/16 - US) u delu koji se odnosi na poveravanje poslova iz lana
146. st. 4. i 5. i lana 149. tog zakona.

lan 205

Zvanje pedagokog savetnika i vieg pedagokog savetnika koje je stekao nastavnik, vaspita i
struni saradnik do 4. februara 1990. godine, na osnovu Zakona o stalnom strunom
usavravanju nastavnog i vaspitnog osoblja ("Slubeni glasnik SRS", br. 47/78 - preieni
tekst, 16/79 i 43/84) izjednaava se zvanjem pedagokog savetnika, odnosno vieg
pedagokog savetnika, iz lana 151. ovog zakona.
Odredbe lana 151. stav 3. ovog zakona primenjuju se od kolske 2018/2019. godine.

lan 206

Nastavnici, vaspitai i struni saradnici koji obavljaju obrazovno-vaspitni rad u koli, a koji su
ispunjavali uslove u pogledu stepena i vrste obrazovanja po propisima koji su vaili prilikom
prijema u radni odnos, mogu i dalje da obavljaju obrazovno-vaspitni rad u koli i mogu biti
preuzeti, u smislu ovog zakona.

Zaposlenom koji je nerasporeen u smislu ovog zakona, a nije preuzet sa liste do 1. decembra
2017. godine, radni odnos prestaje do 31. decembra 2017. godine.

Zaposleni iz stava 2. ovog lana, ostvaruje pravo na otpremninu na nain propisan zakonom
kojim se ureuje nain utvrivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

lan 207

Smatra se da licencu ima lice koje je poloilo struni ispit u oblasti obrazovanja, a 25. juna
2003. godine nije bilo u radnom odnosu u ustanovi.

Smatra se da licencu ima nastavnik, vaspita i struni saradnik koji je 25. juna 2003. godine bio
u radnom odnosu u ustanovi, a imao je prekid radnog odnosa posle ovog datuma, i poloio
struni ispit u oblasti obrazovanja do 25. juna 2005. godine.

Smatra se da licencu ima pripravnik - volonter koji se godinu dana osposobljavao za

samostalan obrazovno-vaspitni rad u ustanovi i koji je poloio struni ispit u oblasti obrazovanja
do 25. juna 2005. godine.

Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku koji je pre zasnivanja radnog odnosa u ustanovi u
Republici Srbiji poloio struni ispit u oblasti obrazovanja po propisima Republike Crne Gore,
poloeni struni ispit priznaje se kao licenca, ako je taj ispit poloen do 16. juna 2006. godine.

Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku koji je pre zasnivanja radnog odnosa u ustanovi u
Republici Srbiji poloio struni ispit u oblasti obrazovanja i vaspitanja po propisima Republike
Srpske, poloeni struni ispit priznaje se kao licenca, ako je taj ispit poloen u vreme kada je
nastavnik, vaspita i struni saradnik bio u radnom odnosu u Republici Srpskoj.

Strunom saradniku - bibliotekaru koji nema poloen struni ispit u oblasti obrazovanja, a ima
poloen ispit u oblasti bibliotekarstva, na ispitu za licencu priznaje se odgovarajui deo
poloenog ispita.

Strunom saradniku - bibliotekaru koji je prvi put zasnovao radni odnos u ustanovi posle 25.
juna 2003. godine i poloio struni ispit u oblasti bibliotekarstva, na ispitu za licencu ne priznaje
se odgovarajui deo poloenog ispita.

Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji je prvi put zasnovao radni odnos u ustanovi posle 25.
juna 2003. godine i koji je poloio struni ispit u oblasti obrazovanja do 25. juna 2005. godine,
smatra se da nema licencu.
Pripravnik - volonter koji je angaovan u ustanovi posle 25. juna 2003. godine i koji je poloio
struni ispit u oblasti obrazovanja do 25. juna 2005. godine, smatra se da nema licencu.

Nastavnik sa steenim specijalistikim strukovnim studijama drugog stepena koji je ispunjavao

uslove i zasnovao radni odnos u ustanovi do stupanja na snagu ovog zakona, smatra se da
ispunjava uslove iz lana 140. ovog zakona.

lan 208

Postupci zapoeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okonae se po odredbama Zakona
o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slubeni glasnik RS", br. 72/09, 52/11, 55/13,
35/15 - autentino tumaenje, 68/15 i 62/16 - US).

lan 209

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai lan 12. Zakona o obrazovanju
odraslih ("Slubeni glasnik RS", broj 55/13).

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o osnovama sistema
obrazovanja i vaspitanja ("Slubeni glasnik RS", br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 - autentino
tumaenje, 68/15 i 62/16 - US).

lan 210

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".