Serijal: Svet bez bogova (1)

Petokraka sa pet roga, ja se borim protiv boga

Ree bezumnik u srcu svojemu: nema Boga, kae se u svetim spisima hrianskim. Da li e serijal o
ateistikoj misli biti bezuman ili ne ostaje da se vidi, ja u svakako u izlaganju bogoporicateljskih ideja
pokuati upravo razumom ponajvie da se rukovodim. Uostalom, Ako postoji bog, ateizam je za njega
manja uvreda od religije, umesno je primetio francuski pisac Edmon de Gonkur, pod uslovom naravno
da bog iole vrednuje razum. Kako god, korist od ovih svetogrdnih lanaka moe biti viestruka. Ateisti i
druga buntovna bratija mogu izotriti svoju argumentaciju, stei nove uvide i uveati polemike snage, ili
naprosto obnoviti gradivo. Oni, pak, koji veruju, kroz ponueni ateistiki izazov mogu kaliti svoje
ubeenje, u svakom sluaju priznali bi slabost svoje vere ukoliko zabiju glavu u pesak, zazirui od
izlaganja bogohulnim shvatanjima koja su pred vama.

Pre bilo kakvog udubljivanja u problematiku potrebno je razbistriti pojmove kojima emo se sluiti, a to
e biti predmet ovog, a delimice i narednog lanka. Naime, ne samo da je ateistiki renik nedovoljno
jasan i, usled trajne prevlasti boijih pobornika, neadekvatan, nego nema ni univerzalno prihvaene
definicije boga, otud ni religije.

Pre svega, strogo govorei, ja ne samo da sam ateist, ja sam antiteist. Naime, ne tek da drim kako bog
ne postoji, da nema zagrobnog ivota, da nema nikakve onostranosti, nikakve stvarnosti izvan prirode,
ve osim toga smatram da je religija tetna, te sledstveno i da je borba protiv nje opravdana i svakako
potrebna. Antiteizam je, dakle, aktivno suprotstavljanje religiji, i naravno crkvi (to je stanovite
antiklerikalnosti, anticrkvenosti, dok je klerikalizam nastojanje crkve da ima bitnu, ak odluujuu ulogu
u dravi), re je, dakle, o borbenom ateizmu.

Religija, kako se obino uzima, usled tri funkcije tako dugo i ilavo opstojava objanjavalake,
uteiteljske i funkcije utemeljivaa moralnosti. Danas je, verujem, jasno da religija grdno promauje u
objanjavanju porekla i prirode kosmosa i ljudskog roda, da je religiju u potpunosti smenila nauka.
Takoe, ne samo da je jasno kako moral i vrline ne padaju s neba, ve i to da je religiozni moral, pre
svega emo se baviti hrianskim, i pored odreenih hvalevrednih strana, ne samo neoriginalan, ve i
zatucan i neprihvatljiv (odnos morala i religije tematizovaemo u jednom od nastavaka serijala).
Svejedno, ukoliko su intelektualne i moralne pretenzije religije sasvim neosnovane, potreba za utehom,
za placebom ili, Marksovim reima, za opijumom da poniene i uvreene eka bolji ivot na onom
svetu i dalje je tu. Ateizam, meutim, smatra da bedniku ne treba vera u drugi ivot, vera koja skrta
ruke u krilo i ostavlja zla kakva jesu, ve odluna tenja da se ovaj ivot, jedan jedini, izmeni. Otud
boansko bie iz fantazije i fikciju prekogrobnog ivota treba rtvovati zarad stvarnog bia, oveka, i
ovozemaljskog ivota. injenica da je vernik sreniji od skeptika nije nita blie istini od injenice da je
pijanac sreniji od treznog oveka, ustvrdio je irski dramski pisac Bernard o. Uostalom, u nekom od
nastavaka zapitaemo se da li je vernik uistinu sreniji od ateiste, a razmatraemo i uteiteljsku funkciju
religije uopte.

ini se da u odnosu na prosto neverovanje u boga, pozicija ateizma podrazumeva misaonu utemeljenost,
deklarisanost, osveenost, reenost da se raskrsti sa religioznim predrasudama, sa abokreinom
mistike. Nema sumnje da neobaveznije zvui rei ne verujem u boga nego izjava ja sam ateista. Sa
druge strane, ateizam moe naprosto podrazumevati hladan, ravnoduan utisak da, eto, boga nema,
tavie ateista moe biti i neko ko ne zna nita o bogu, ko nikada nije ni uo za boga, poput dece,
mentalno zaostalih osoba, ili ponekih plemena.

Otud je podesnije kada kaem da sam antiteista, neko dakle ko aktivno, borbeno odrie religioznost, ko
istie tetnost vere u boga, iako istini za volju ja nikada nisam odbacio religioznost zahvaljujui
vaspitanju ja je nikada nisam ni imao (veronaukom, ateistikim vaspitanjem, uopte pitanjem
indoktrinacije, baviemo se nekom kasnijom prilikom). Pojedini ateisti meutim smatraju da je sama re
ateizam neprikladna, ak izlina naime, onaj ko ne veruje u boga naprosto prihvata oigledno samim
tim ova re i ne bi trebalo da postoji, ba kao to nemamo posebnu re za one koji ne veruju u duhove, u
vetice ili gremline. Zar nije blesavo danas sebe predstavljati kao neastrologa, nealhemiara,
netarotologa?! tavie, odriui mi nehotice dajemo na znaaju i afirmiemo to to poriemo. Naravno,
bilo bi lepo nositi nazive koji bi izraavali slobodoumnost, snani, kritiki i pozitivni vid linosti koja je s
on stranu magijskog miljenja i izmiljenih, neretko maloumnih pria. Meutim, odrene rei, koje
sugeriu da njihovom nosiocu neto fali, da je na neki nain obogaljen ateista, nevernik, bezbonik,
antihrist (rogovi iz naslova dodue nisu satanistiki, a to potvruje i nastavak ove posleratne
socijalistike pesmice za decu Petokraka sa pet roga, ja se borim protiv boga, ne borim se protiv Hrista,
on je bio komunista) danas, u uslovima kada oveanstvo ni blizu nije uvereno da bog ne postoji, kada
je potrebna borba, ove rei zadravaju puni smisao. Izriito odbacivanje, negiranje vere, iako moda
lino nikada nismo ni verovali u boga, i dalje je nuno. U toj stvari se upravo i razmimoilazim sa
graanskim, isto naunim konceptom ateizma naime, tek u socijalizmu bie mogue osloboenje
oveka, a bez toga pruanje egzistencijalne utehe, kao najperfidniji momenat religioznosti uopte,
ostae i dalje visokotraena usluga (vie o tome u sledeem nastavku).

Na kraju krajeva, dobar deo deklarisanih vernika ine praktini ateisti koji se iz raznih vanreligioznih
pobuda kolektivizam, tradicija itd i dalje izvana dre svoje veroispovesti. A u odreenom pogledu,
kao to je britanski komiar Riki Dervejs duhovito primetio, jedan hrianin, uopte monoteist, i ne
razlikuje se mnogo od ateiste On je skoro u istoj meri ateista koliko i ja. Ja ne verujem u 2870 bogova,
a on u 2869.

Amin.