Sirak

Sorghum bicolor L., Sorghum vulgare Pers.,

Andropogon sorghum Brot., Sorghum sorghumL.
Sinonimi: sirek, sirk; ruski - ; engleski sorghum, indian millet; francuski - le sorgho; nemaki -
Mohrenhirse.

Zrno sirka slui za ishranu stoke i ivine a u manjem obimu za ishranu ljudi (Azija i Afrika). Zelena masa
se koristi za ishranu stoke kao silaa ili kao seno. Sirkova silaa je neto manje hranljive vrednosti od kukuruzne.

Sorghum bicolor L.

Od zrna sirka se preradom dobija skrob, glukoza, sirup, ulje, gluten, alkohol i dr. Od stabla podvrste
eernog sirka dobija se eerni sirup. Sok sirka eerca sadri 13-17% eera, od ega 10-14% saharoze.
Zrno sirka je po hemijskom sastavu slino zrnu kukuruza: 72-76 % skroba, 8-12% proteina, 3,2% masti,
1,5% sirove celuloze i 1,6% mineralnih materija. Metlice tehnikog sirka slue za izradu metli i etaka.

Preklo sirka
Sirak je stara gajena biljna vrsta. Gajen je u Africi pre 5000 godina, u Kini pre 3000 {godina, a u srednjoj
Aziji pre 2500 godina. U Evropu je uvezen preko enove i Venecije, u XV veku. Smatra se da je postojbima sirka
srednja Afrika.
Veina istraivaa smatra da sirak potie od divljih viegodinjih sirkova, dok drugi smatraju da sirak
potie (od jednogodinj'ih sirkova s dugom metlicom. Optimalnim rejonom gajenja sirka smatra se areal izmeu

Prof. dr Jovan Todorovi, Prof. dr Ilija Komljenovi Posebno ratartvo

73
ekvatora i 250 severne geografske irine i izmeu 13 i 350 june geografske irine. Meutim, sirak se gaji i
severnije iznad 450 severne geografske irine.

Poreklo i rasprostranjenost sirka

Proizvodnja sirka u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA)

Zemlja Povrina (u ha) Prinos (t/ha) Proizvodnja (u t)
Indija 10 1800 000 0.82 8 390 000
Kina 780 000 3.45 2 700 000
Meksiko 1 960000 3.32 6 500 000
Nigeria 6 750 000 1.16 7 800 000
Sudan 5 000 000 0.70 3 500 000
Argentina 540 000 5.07 2 750 000
Australia 770 000 2.30 1 780 000
Etiopija 1 650 000 1.12 1 850 000
Kolumbija 60 000 2.83 170 000
Venecuela 260 000 1.50 390 000
Egipat 160 000 4.69 750 000
Jemen 400 000 0.90 360 000
Tanzania 600 000 0.92 550 000
Niger 1 500 000 0.43 650 000
Juna Afrika 80 000 2.63 200 000
Tajland 160 000 1.25 200 000
SAD 3 470 000 3.76 13 070 000
Ostali 5 500 000 1.00 5 490 000
Svet ukupno 39 820 000 1.43 57 090 000

Botanika klasifikacija
Sirak pripada redu Poales, porodica Poaceae, potporodica Panicoideae, rod Sorghum. U ratarstvru gajeni
sirak je predstavljen dvema vrstama, koje imaju najveu privrednu vanost:
1. Obian sirak -Andropogon sorghum Brot., koji ima vie podvrsta, odlika i sorti;
a) sudanska trava -Andropogon sudanense Pers., koja je veoma cenjena jednogodinja
krmna.
b) divlji sirak - Sorghum halepense koji predstavlja opasan karantinski korov.

Jednogodinji gajeni sirak Sorghum bicolor ima u somatinim elijama 20 hromozoma (n = 10, 2n =
20). Ova vrsta se prema obliku metlice, deli na dve podvrste:
1. Sorghum bicolor ssp. contractum Krn., sa zbijenom metlicom;
2. Sorghum bicolor ssp. effusum Krn., sa rastresitom metlicom.

Prof. dr Jovan Todorovi, Prof. dr Ilija Komljenovi Posebno ratartvo

74
Mnogobrojne sorte sirka po nainu korienja u proizvodnji podeljene su na:
a) Sirak za zrno (Sorghum bicolor var. eusorghum L.) niskog je rasta, zrno sadri malo tanina pa je
zato pogodan za ishranu, sr stabla je malo slatka.

Sirak za zrno

b) Sirak metla (tehniki sirak), (Sorghum bicolor var. technicum) ima dugake metlice (do 50 cm) bez
vretena s tankim elastinim granama povijene na jednu stranu.

Od tehnikog siraka se proizvode etke i metle

c) Sirak za seno i pau, (sudanska trava), (Sorghum sudanense L.) mnogo se bokori i grana, stablo je
suvo i visoko s velikom lisnom masom. Koristi se za pau i seno.

Sudanska trava

d) Sirak za zelenu krmu i silau (Sorghum vulgare L.) visokog je srednje bujnog rasta , sr stabla je
sona i vie manje slatka.

Prof. dr Jovan Todorovi, Prof. dr Ilija Komljenovi Posebno ratartvo

75
 Sirak za zelenu krmu i silau

e) eerni sirak za sirup (Sorghum bicolor va., sacharatum L.)- odlikuje se visokim stablom (od 5 do 6
m) sa sri bogatom eerom od koje se moe izdvajati eer i praviti pekmez. Dobro se bokori.

eerni sirak Od eernog siraka se proizvodi i sirup

Morfoloke osobine sirka

Korenov sistem u sirka je iliast i za razliku od mnogih trava trava, veoma razvijen. Prodire u dubinu
180-250 cm, a u irinu do 130 cm, pri emu se jako grana u vertikalnom i horizontalnom pravcu. Klicin koreni,
koji se razvija pri klijanju semena, dobro je razvijen i od momenta nicanja do obrazovanja od 3 do 4 lista,
intenzivno se grana, obrazujui mnotvo bonih korenia pokrivenih korenskim dlaicama. Pored primarnog i
sekundarnih korenova, koji se razvijaju u zemljitu, sirak iz donjih nadzemnih kolenaca stabla obrazuje vazdune
ili potporne korene, koji slue kao potpora ili oslonac nadzemnom delu, a zatim prodirui u vrni sloj zemljita oni
uestvuju u upijanju vode i hrane.

Prof. dr Jovan Todorovi, Prof. dr Ilija Komljenovi Posebno ratartvo

76
 Vazduni korenovi u sirka

Stablo je slino drugim itima. vrsto je i uspravno a sastoji se iz

lanaka, iji su broj i duina razliiti, u zavisnosti od pripadnosit grupi (za
zrna, eerac, metliar, krmni) kao i od duine vegetacije. Ukupna duina
stabla u eernatih sorti dostie 3-6 m, a u tropskim rejonima i vie.
Unutranjost stabla je rastresito tkivo kojem se nalaze sudovni snopii, a
spolja mehaniroo tkivo i epidermis, pokriven votanom prevlakom. U tkivima
stabla nakuplja se od 8 do 15, pa ak i do 18% eera. Iz vora bokorenja
razvija se nekoliko stabala, a normalno razvie dostie njih 4 do 5.
List se sastoji iz liske i lisnog rukavca. Liske su dogake od 40 do 80
cm, a iroke od 5 do 14 cm. Sredini nerv je jako razvijen. Sivozelena boja
ovog nerva ukazuje da je i stablo ispunjena sonom sri, a bela boja ukazuje na
suvu sr. Liske su plavozelene boje, to potie od votane prevlake. Du
glavnog nerva liske nalaze se grupe specifinih elija, koje omoguavaju
savijanje, a ne uvrtanje liski, to utie na otpornost sirka prema sui (kod
kukuruza liske se uvru, ali ne i savijaju). Bokorenje sirka
Cvast je metlica ija je sredinje vreteno duine od 12 do 60 cm.Vreteno metlice moe biti uspravno ili u
razliitom stepenu uvrnuto. U zavisnosti od duine grana, metlice imaju razliitu veliinu, zbijenost (rastresita,
zbijena, savijena) i oblik (stoastu, cilindrinu, ovalnu, okruglu, jajastu, piramidalnu). Na bonim granicama se
nalaze po dva klasia, od kojih je jedan dvopolan, plodan i sedei, a drugi na dugoj drci neplodan jer ima samo
pranike. Neplodni klasii opadaju posle cvetanja. Pleve su tvrde, koaste i vrsto obuhvataju zrno. Plevice su nene
i tanke.

Cvast (metlica) sirka

Prof. dr Jovan Todorovi, Prof. dr Ilija Komljenovi Posebno ratartvo

77
 Razliite boje i forme metlice sirka

Zrno u pleviastih sorti je vrsto pokriveno plevama i plevicama, a u golozrnih sorti pokrivenost je labava,
pa se zrno lako vri, ostajui pod pokrivaem omota ploda. Boja pleve je razliita, od bele do mrkosive.
U zrnastih sorti seme je vie okruglo i okruglo ovalno, kod eerca i metlaa izdueno, jajasto ili
krukoliko. Masa 1000 zrna u krupnozrnih sorti iznosi od 30 do 32 g, srednjezrnih od 20 do 30 g a sitnozrnih 20 g.
Omota zrna je obojen u svetle i tamne tonove. Kod mnogih formi endosperm je obojen zbog sadraja tanina u zrnu.
To je negativna osobina ako se zrno koristi u ishrani a pozitivna kada se koristi u preradi.

Klasii sirka Zrno sirka zrnaa

Uslovi uspevanja
Odnos prema toploti. Sirak je biljka koja voli topli klimat, iako visoke temperature od setve do
bokorenja na njege deluju negativno jer do tada nije dovoljno razvijen korenov sistem.
Seme sirka poinje da klija i nie na temperaturi od 10 do 12 0C. Ove temperature si istovremeno bioloki
minimum, dok je optimum od 15 do 18 0C. Kratkotrajni i slabi mrazevi (-20C) ga unitavaju, dok pri 120C raste
veoma sporo. Optimalna temperatura za rast i razvoj sirka se kree od 27 do 30 0C.
Odnos prema vlazi. - Zahvaljujui svojim anatomskim i fiziolokim osobinama, sirak je biljka koja je
od svih ita najotpornija prema sui. Odlikuje se i prisustvom epidermisa i sposobnou da zaustavi rast pri
dugotrajnoj sui a kasnije da nastavi rast ukoliko se pobolja vodni reim zemljita. Kada biljka zbog sue zaustavi
rast, listovi se savijaju u oblik cevi, to smanjuje transpiraciju. Ima i votanu prevlaku na listovima, to takoer
usporava otputanje vlage transpiracijom. Visoka otpornost na suu omoguena je sposobnou korena da snanu
upija vlagu iz zemljita.
Sirak je samooplodna biljka (ponekad moe biti i stranooplodna), kratkog dana. Duina vegetacionog
perioda kod ranih sorti iznosi od 90 do 110, srednje ranih od 115 do 128 i kasnih od 130 do 140 dana.

Prof. dr Jovan Todorovi, Prof. dr Ilija Komljenovi Posebno ratartvo

78
 Kod eernog sirka, sirka za silau i sudanske trave, stvara se glikozid (durin) na bazi cijanovodonika
(HCN) koji izaziva trovanje stoke. Stoka se najvie truje mladim listovima, koji sadre od 2 do 3 puta vie HCN od
stabla. Posle metlianja, opasnost od trovanja cijnovodonikom prestaje. Vee koliine azota prilikom ubrenja
sirka uzrokuje vei sadraj HCN u biljci. Zbog toga ukupna koliina azota pri ubrenju sirka za zelenu masu ne sme
biti vea od 180 kg/ha.
Odnos prema prema zemljitu. Najbolje uspeva na lakim, plodnim zemljitima ali dobar urod daje
i na aeriranim teim glinuama. Poto nema velike zahteve prema zemljitu, dobro reaguje na poboljanje uslove
mineralne ishrane naroito na siromanim peskovitim zemljitima. Najbolje reaguje na azot ukoliko je u
optimalnom odnosu sa fosforom i kalijumom.

Agrotehnika za sirak
Predusev . Najbolji predusevi za sirak su strna ita, zrnene leguminoze, povre, eerna repa, krompir.
Kao predusevm sirak nije pogodan za ozime useve (posebno za ozima ita) jer ima duu vegetaciju od kukuruza,
zatim koren gradi jak i kompaktan busen, to oteava zakasnelu osonovnu i predsetvenu obradu zemljita za
ozimine. Zbog toga se posle sirka uglavnom gaje jari usevi.
Obrada zemljita. Slina je kao i za kukuruz. Preporuuje se to ranija osnovna obrada, gruba jesenja
i kvalitetna prolena predsetvena priprema zemljita. Kvalitetna predsetvena priprema zemljita je bitna zbog
sitnog semena, kasnije setve i sporog poetnog razvoja, kada je sirak osetljiv na napade korova. Zbog toga je
primena kombinovanih orua sa valjkom u predsetvenoj pripremi zemljita u jednom prohodu veoma bitna mera.

Mlada biljka sirka Mlade biljke sudanske trave

ubrenje. U zavisnosti od od plodnosti zemljita, planiranog prinosa, svrhe gajenja i drugih vanih
faktora, za sirak zrna i krmni sirak treba upotrebiti od 25 do 30 t/ha stajnjaka, 70 kg/ha N i 140 kg/ha P 2O5 i
K2O. Ako se stanjak ne primenjuje, koliine azota,
fosfora i kalijuma se poveavaju za 50%.
Raspored ubriva je sledei: celokupna
koliina stajnjaka, 2/3 fosfora i kalijuma i 1/4 azota
se zaoravaju u osnovnoj obradi zemljita, 1/3
fosfora i kalijuma i 1/4 azota se daju predsetveno,
dok se 1/2 azota ostavlja za prihranjivanje.
Setva.- U naim grotehnikim uslovima,
sirak se seje 10 do 15 dana kasnije od poetka setve
kukuruza, kada temperatura zemljita na 10 cm dubine
bude 12 do 150C. To je trea dekada meseca aprila.
Seje se u iroke redova na razmak od 50 do 60 cm red
od reda i od 10 do 15 cm unutar reda izmeu biljaka.
Za proizvodnju stone hrane. Rastojanje izmeu
redova je manje (od 20 do 40 cm). Koliina semena
zavisi od naina setve, gustine useva, krupnoe
semena, a u proseku iznosi 10 do 30 kg/ha, do dubina
setve iznosi od 3 do 5 cm. iroki redovi sirka

Prof. dr Jovan Todorovi, Prof. dr Ilija Komljenovi Posebno ratartvo

79
 Nega useva. Nega useva sirka slina je kao i kod kukuruza a sastoji se od unitavanja korova
herbicidima, meurednog kultiviranja, prihranjivanja i proreivanja kao i navodnjavanja ako za to postoje uslovi.
Kod sirka eerca za proizvodnju sirupa, preporuuje se skidanje metlicau mlenom stanju, da bi se poveao sadraj
eera u stablu. Meutim, ova mera je dosta skupa zbog runog rada, pa je esto ekonomski neopravdana.
etva.- etva sirka za zrno obavlja se u punoj zrelosti jer on teko dozreva u otkosima i snopovima. Pri
kombajniranju, odsecaju se samo metlice. Posle toga se stablo see silokombajnima. Tehniki sirak se anje runo
u poetku votane zrelosti, pri emu se prvo seku metlice duine sa 20 do 25 cm stabla, a zatim se stablo kosi
kosaicom. Metlice sa zrnom se sue prirodnim putem na njivi ili u sunici na temperaturi od 45 do 500C. Najbolje
rezultate daje suenje metlica na policama od letvica u trajanju od 10 do 12 dana u slojevima od 10 do 15 cm.
Vridba tehnikog sirka se obavlja pomou maina mlatilica sa valjcima koji ne uvlae metlicu ve samo
skidaju zrno sa grana.
etva sirka za silau i stonu hranu, obavlja se silokombajnima, za zelenu hranu u vreme od vlatanja do
metlianja, a za silau u metlienju, raunajui da se moe dobiti i drugi otkos (otava).

etva sirka zrnaa Kosidba sirka za silau

Prof. dr Jovan Todorovi, Prof. dr Ilija Komljenovi Posebno ratartvo

80