: :

. , 81

, 2017.
:
...................................................... 2
............................................................................................................. 5
...................................................................................................................................... 12
................................................................................................................................... 13

,
1966.
,,
Communications, 1969.
( , Grammaire du Dcamron).1
: autoreferencijalni prorezi teksta: prostorni i vremenski pokazni
prilozi, zameniki i glagolski oblici to su u teoriju pripovedanja uli preko Bilerovih,
Benvenistovih i Jakobsonovih istraivanja; zatim, razliite tehnike predstavljanja svesti:
pripovedano miljenje, gledanje, govorenje, nezamislive bez posredovanja jezikih sklopova
(Pouillon, Cohn); forme neupravnog prenoenja govora (Voloinov, Bahtin, Banfield, McHale);
mikrosegmenti i makrosegmenti opisa (Hamon, Slawinski); karakterizacija i fragmentizacija
likova (Dacherty); pripovedne situacije i pripovedno gledite (Stanzel, Lanser); aspekti primaoca
naracije (Prince, Pywowarerik); transtekstualnosti i s njima povezani problemi implicitnog autora
i autora-kao-funkcije (Genette, Foucalut). Posebnu vanost ima sklop revalorizacije jezikog
kvaliteta teksta, istraivanje face-to-face pripovednih interakcija (Goffman, Glich, Quasthoff, L.
Polanyi, Labov, Waletrky) i to ne samo u uobiajenim dnevnim situacijama, ve i u
psihoanalitikom dijalogu (Labov, Fanshel, Flader, Giescke, Kermode) (Biti 1987: 94).
70- 80- 20. ,
.
80-
,, (narrative turn)
. ,,Narativni zaokret uslovio je
svest o tome da su narativi centralni u mnogim oblastima kulture, od autobiografije, istorije i
psihologije, preko prirodnih nauka, do bankarstva i, ak, sporta (Milutinovi 2014: 359).
.
1999. ,,Narratologies: New Perspectives on Narrative

1
. ,, .
: . (,, ), .
(,, ), . ( ), . (,,), .
(,, ).

2
Analysis: ,, Postklasina naratologija, koja ne bi trebalo da se spaja sa poststrukturalistikim
teorijama pripovedanja, sadri klasinu naratologiju kao jedan svoj segment, ali je obeleena
obiljem novih metodologija i istraivakim hipotezama te predstavlja okrilje novim perspektivama
o formi i funkcijama samog narativa. Postklasina naratologija ne preispituje samo granice, ve i
mogunosti starijih strukturalistikih modela pripovedanja, slino postklasinoj fizici koja ne
odbacuje klasine njutnovske modele, ve nanovo promilja njihove konceptualne podsticaje i
preispituje oblasti njihove primene (1999: 23).
,, (1999: 1)
.
, ,
.

(1999: 1).
, . (1999: 2).
.

,
, , , .


(1999: 3).



( , ,
)
(1999: 10)

(1999:
8). ,, ,,relaciju
izmeu prie koju itaoci tumae i konteksta unutar kog se pria tumai (Herman 2004, nav.

3
prema Milosavljevi Mili 2016: 10).

,
(1999: 12).
(Ansgar Nning) Narratology or Narratologies? Taking Stock
of Recent Developments, Critique and Modest Proposals for Future Usages of the Term
. :
, ; ,
, , . ; ,
, ; ,
; ,
; ,
; , ();

(2003: 243, 244).
,

(Jan Alber and Monika Fludernik)
,,Postclassical Narratology: Approaches and Analysis (2010).
, a
.2

2
(ENN)
. 2009.
,,Mind Narrative Ethics, ,,Narrative and Narratology: Metamorphosing
the Structures .
(ISSN) 1986. ,
, .

: ,
, , , .
: , , , ,
, ja. ,,U fokus svog interesovanja kognitivna naratologija
stavlja ona mentalna orua, procese i aktivnosti koji omoguavaju konstruisanje i razumevanje
narativa. Ona odgovara na pitanja na koji nain narativ stvara i daje smisao ljudskom iskustvu, ta
se nalazi u osnovi ovekove tenje za pripovedanjem i recepcijom pria, koji obrasci uestvuju u
njihovom procesuiranju/interpretaciji (Milosavljevi Mili 2016: 10).
: , - ,
, , , ,
.
,,Storytelling and The Sciences of Mind: Cognitive Narratology,
Discursive Psihology, and Narratives in FacetoFace Interaction

. .
,
, , , 20.
.
.

(2007: 312).

: ,,positioning, embodiment, the
distributed versus localized nature of mind, emotion discours and and emotionology, qualia
(2007: 314).
. ,,Pozicije su selekcije napravljene od
uesnika u diskursu koji koriste govorne inove dodeljivanja pozicija da bi izgradili linije pria
(Herman 2007: 314).

5
 .

(Herman 2007: 314-315).
, , (Herman 2007: 317).
(Herman 2007: 318).
. ,,Zaokret u socijalnopsiholokim istraivanjima sugerie
da kljuna svojstva uma ne mogu biti shvaena bez razumevanja uma kao podeljenog. Umovi su
raireni meu uesnicima u diskursu, njihovih govornih inova i objekata u materijalnom
okruenju (Herman 2007: 317).
.
,
, (2007:
321-322).

(Herman 2007: 322).
(theory od mind)
,
, (2016: 15).
qualia Janet Levin Daniel Dennett
,,kvalitativnih, iskustvenih i oseanih svojstva mentalnih stanja
,,nefamilijarni termin za neto to ne bi moglo da bude vie poznato za svakog od nas: naini
na koje nam se stvari samo ine (Herman 2007: 325).
:

(2007: 326-327).
- (MarieLaure Ryan) ,,Narratology and Cognitive Science: A
Problematic Relation (2010) ,, ,

.
: , ,
, ,

6
 . (immersion)

,
.

,
,
.

.
.
, ,
.

.

.
.

,, :
, , .
, ,
, ,
.
: ,
, . ,,

.

.

7
 ,,kao tri kljune konceptualne paradigme mogu se
izdvojiti: okviri i scenarija (frames and scripts), skalarni pristup i ukidanje binarnih opozicija, te
svet prie (story world) (Milosavljevi Mili 2016: 11).
(Marvin Minsky),
(Rger Schank and Robert Abelson). ,,Za Minskog (1979) frejmovi su metakoncepti, kulturno
formirani, koji poseduju izvesnu stabilnost [] Dok bi se frejmovi vie odnosili na stanja i
situacije, skripti i scenarija (Schank and Abelson 1977) predstavljaju stereotipne sekvence
dogaaja, neku vrstu shematizovane akcije zadate okvirom (Milosavljevi Mili 2016: 11).
, ,
, , ,, ,,, .
,, (Milosavljevi Mili 2016: 16), ,,naputanje binarnih opozicija
(priadiskurs, pripovednodoivljajno JA, stvarniimplicitni autor, fiktivnofaktuelno, da
pomenemo samo neke), najoiglednije manifestuje u prelazu sa samog pojma narativ na njegovo
svojstvo narativnost. Tekst se vie ne odreuje unutar granica pripovedanja, kako je glasio
naslov jedne enetove studije, ve po stepenu posedovanja narativnih svojstava. Umesto pitanja:
ta narativ jeste? Trae se odgovori na pitanje: Kako narativ saznajemo ili procesuiramo?
(Milosavljevi Mili 2016: 1516).
,, (possible
worlds theory) .
(storyworld) ,,podrazumeva mentalne modele koji se tiu
pitanja: ko/ta, sa kim, kada, gde, zato i kako je neko neto uradio u svetu u koji se recipijent
prenosi (Milosavljevic Mili 2016: 13).
(Joanna Gavins) ,,Text World Theory: An Introduction

,, .


(Gavins 2007: 36).
,,[se] bavi neposrednom situacijom koja okruuje ljudska bia dok
komuniciraju jedna sa drugima (Gavins 2007: 9).

8

(immersion). ,,Cyberage Narratologie: Computers, Metaphor, and Narrative
.
: ,
, , , ,

.
, , .
: , ,
(Ryan 1999, nav. prema Milosavljevi Mili 2016: 26).
: ,,svaki put kada se novim okvirom aktivira novi
nivo prie, tekst e pomeriti priu na onu stranu koja trai dovravanje; jednom, kada se ta
unutranja pria zaokrui, panja e se usmeriti ili vratiti ponovo na prethodnni nivo (Ryan 1999,
nav. prema Milosavljevi Mili 2016: 26).
,,narativnu jedinicu koja je razgraniena onim to moe biti
predstavljeno u tekstualnom svetu jednim zahvatom (Ryan 1999, nav. prema Milosavljevi Mili
2016: 30). ,,morfinga ,
, , , ,
(Ryan 1999, nav. prema Milosavljevi Mili 2016: 32).
: 1),,periferna
mogua pria ije bi podvrste bile kontrainjenice i hipotetika fokalizacija; 2) narativne negacije;
3)poreenja; 4) simulirani narativ (Milosavljevi Mili 2007: 42)

, ,
, , ,
.
(Monika Fludernik) ,
, ,,za razliku od Hermana, njihovu osnovnu funkciju vidi u razmeni ljudskog iskustva
(Milosavljevic Mili 2016: 14). ,
, ,
. .

9

.
. , ,
,,
,
(Fludernik 2010: 128).
,, (the natural narratology).
,,
(1996: 10).

(Claude Bremond)
,
:
1) ,
,
-
;
2)
: (telling),
(viewing), (experiencing),
(action, acting).
3)
.
,
.

.
4)
(1996: 32-33).
(Culler)
. (Culler), ,

10
 ,
.

.
, .
(Fludernik 1996: 33).

(1996: 34).
,, (unnatural narratology)
,,odnosno onih antimimetikih narativa koji prikazuju u stvarnom svetu nemogue scenarije i
dogaaje dovodei u pitanje osnovne empirijske kategorije identiteta, vremena i prostora. Brajan
Riardson (Richardson, 1987, 1997, 2000, 2002, 2006) je najznaajniji predstavnik ovog pristupa
poznatog kao unnatural narratology koji kombinuje postmodernistiku i kognitivnu naratologiju
(Milutinovi 2014: 363).

a . ,,Za novi kognitivni zaokret indikativan
je rad Elen Spolski (Ellen Spolsky) u kome se narativu pristupa iz homeostatike perspektive
glad za narativom je specifian oblik kognitivne gladi i upravo su konzumacija i kreacija
narativne fikcije, tvrdi Spolski, omoguili evolutivno napredovanje (Milosavljevi Mili 2016:
17). (Richard
Walsh).


,,potreba za povratkom
knjievnosti da bi se razumela ljudska kognicija, to jest za prouavanjem narativa koje moe
doprineti teoriji uma (Milosavljevi Mili 2016: 19).

11


80-
20. ,,
, ,

, , , ,
.

.

. :
,
(story world) .
: (possible worlds theory)
,
(immersion) , (natural narratology)
, ,, (unnatural narratology) ,
, .

.

12
:
Alber, Jan; Fludernik, Monica. Postclassical Narratologie, Approaches and Annalysis. Columbus,
The Ohio State University Press, 2010.
Biti, Vladimir. Pojmovnik suvremene knjievne teorije. Zagreb, Matica hrvatska, 1997.
Fludernik, Monica. Towards a Natural Narratologie, London, New York: Routledge, 1996.
Gavins, Joanna. Text World Theory: An Introduction. Edinburgh University Press, 2007.
Herman, David. ,,Introduction: Narratologies. In: Narratologies: New Perspectives on Narrative
Analysis, ed. David Herman, Ohio State University Press, 1999.
Herman, David. ,,Storytelling and Sciences of Mind: Cognitive Narratology, Disursive Psihology,
and Narratives in FacetoFace Interaction, Narratives, 15(3), 2007, p. 306334.
Milosavljevi Mili, Sneana. ,,Kognitivna naratologija. U: Virtuelni narativ: Ogledi iz
kognitivne naratologije, Ni: Filozofski fakultet; Novi Sad; Sremski Karlovci: Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia, 2016.
Milutinovi, Dejan, ,,Postklasina naratologija. U: Svet u knjievnosti knjievnost u svetu, ed.
Bojana Dimitrijevi, Filozofski fakultet Univerziteta u Niu, 2014, str. 358369.
Ryan, MarieLaure. ,,Narratology and Cognitive Science: A Problematic Relation, Style (44:4)
[Winter 2010], p. 469495.
Nning, Ansgar. ,,Narratology or Narratologies? Taking Stock of Recent Developments, Critique
and Modest Proposals for Future Usages of the Term. In: What is Narratology?, ed. Tom
Kindt and Hans-Harald Mlle, Berlin: de Gruyter, 2003, p. 239 275.

13