ta se dogodilo sa malim Albertom?

Jedan od najintrigantnijih, i etiki svakako najupitnijih psiholokih ekperimenata je onaj sa

malim Alebertom.
Sve je poelo 1920.godine kada je napravljen snimak eksperimenta u kome su Votson i
Rajnerova nastojali da pokau da se strahovi mogu stei uenjem (i da nisu nuno posledica
nesvesnih procesa, to je u to vreme bilo ustaljeno miljenje pod uticajem psihoanalize).
Deaka starog 9 meseci, koga su u svom radu nazvali Albert B., su izlagali istovremenom
iznenadnom neprijatnom zvuku i belom pacovu i tako stvorili kod njega strah od objekta koji
ranije nije postojao. To je bio revolucionarni nalaz, poetak jednog od najznaajnijih pravaca
u psihologiji danas- bihejviorizma, ali i poetak prie o nastanku i mogunostima leenja
fobija. Meutim, Votson nije ba paljivo vodio evidenciju i time je doprineo

nastanku misterije koje je dugo muila psihologe. ta se desilo sa malim Albertom posle? Da
li je nastavio da se plai svega to je belo? Kako je, eksperiment koji bi danas bio etiki
neprihvatljiv, uticao na sudbinu deaka? I svi smo se uvek pitali ta mu se desilo posle, da
li je danas sedi starac sa iracionalnim strahom od krznenih ivotinja i Deda Mraza. Ispostavilo
se da je iste godine objavljen, sada ve, uveni lanak Hall P. Beck-a, koji je itavih sedam
godina istraivao tu priu.
Bek je sa svojim studentima poeo od starih Votsonovih dokumenata na Univerzitetu Don
Hopkins, gde je eksperiment bio sproveden. Gotovo detektivskim tehnikama i uz pomo FBI
strunjaka za prepoznavanje lica, uspeli da dou do sledeih podataka.
Sa velikom verovatnoom se moe potvrditi da je deak, poznat pod pseudonimom mali Albert,
zapravo bio Daglas Merit, vanbrani sin Arvile Merit, koja je radila kao negovateljica i dojilja
u oblinjem Henrijet Lejn Domu za decu sa invaliditetom- pedijatrijskoj ustanovi Don
Hopkins Univerziteta, koja se nalazila vrlo blizu Votsonove laboratorije. Daglas je
roen 9.marta 1919. i skoro celu svoju prvu godinu je proveo u istom tom Henrijet Lejn
domu.
Postoje podaci o tome da je majka dobila 1$ za uee svog sina u eksperimentu, ali izgleda da
nije znala iz ega e se on zapravo sastojati. Zna se da se, ubrzo nakon to je Votson sproveo
eksperiment, majka odselila povevi dete sa sobom.
Na osnovu njenog devojakog prezimena (Irons) koje je koristila kada se kasnije ponovo udala,
uspeli su da stupe u kontakt sa potomcima i doli do jo podataka. Umrla je 1988.godine (kada
je imala 89.godina), a na njenom tavanu je pronaena slika deaka (koja je kasnije poslata FBI-
ju na analizu).
Sudbina malog Daglasa je, meutim, bila tuna. Ubrzo nakon to je sa majkom napustio dom
u kome je proveo skoro itavu godinu, ozbiljno se razboleo od hidrocefalusa (nagomilane
tenosti u lobanji) i umro sa 6 godina, 10.maja 1925.godine. Sahranjen je na groblju Locust
Grove Cementery (nedaleko od mesta gde e i ona biti sahranjena mnogo godina kasnije).
Autor zakljuuje da su sa ovim otkriima nestala i njegova matanja o tome kako e pronaci
sedokosog starca kome e pokazati Votsonov film. U zakljuku, autor pie da je njihovo
sedmogodinje istraivanje bilo due od deakovog kratkog ivota. Na kraju, izvetava nas da
je posetio Daglasov grob, ostavio cvee i osetio veliki mir.
Sigurno je, meutim, da do razuslovljavanja nikada nije dolo mada izgleda da ni strah koji
se kod deaka razvio nije bio tako intenzivan niti je trajao kao to je Votson inicijalno izvestio.
Ipak, nije poznato da li je strah ostao nakon eksperimenta.
Danas su mnogi aspekti Votsnovog uvenog eksperimenta osporeni. Zapravo, to je vie bila
pilot studija nego eksperiment. Nema dokaza da je deak razvio intenzivan strah niti da ga je
generalizovao onako brzo kao to je Votson prvobitno izvestio. Zanimljivo je da postoje
originalni snimci eksperimenta iako je to bilo vrlo neuobiajeno za to vreme. Zna se da je,
ubrzo nakon tog eksperimenta, Votson izgubio poziciju na univerzitetu zbog vanbrane afere
sa Rajnerovom i da se kasnije uspeno bavio marketingom. Moda je upravo promocija i
vanost koja je ovom nepotpunom eksperimentu data, kao i velika fama koja se stvorila oko
identiteta malog Alberta, zapravo samo dokaz u prilog tezi da je reklama- ono to je vano, ak
i kada se radi o nauci!