1.

Padei

Padei su razliiti oblici imenskih rei.To su: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ,
instrumental i lokativ. Oni se meusobno, po pravilu razlikuju po nastavcima.
Po padeima se menjaju imenice, zamenice, pridevi i neki brojevi.
Svaki pade moe imati vie znaenja i vie razliitih funkcija(slubi) u reenici.
Znaenje i funkciju(upotrebu)padea u reenici prouava sintaksa.
Sve padee delimo na NEZAVISNE i ZAVISNE
Nezavisni su: nominativ i vokativ.
Zavisni padei su: genitiv, dativ, akuzativ, instrumental i lokativ.Oni oznaavaju da imenica stoji u
nekom zavisnom odnosu prema drugim reima u reenici.
Nominativ
je osnovni oblik imenskih rei. Upotrebljava se bez predloga. Ima funkcije:
subjekta:Vetar nosi lie.Ana e doi sutra kod nas.
imenskog dela predikata:Marko je ak.
u poredbenim konstrukcijama:
Ana je visoka kao Sara.
VOKATIV
slui za dozivanje i obraanje. Upotrebljava se bez predloga.U govoru je istaknut intonacijom, a u
pisanju se uvek odvaja zarezom.
Deco, smirite se!
GENITIV
znaenja:
1.pripadnost(prisvojni ili posesivni gen.), funkcija:atribut
Vrati mi knjigu moga brata.
2. deo neega(deoni ili partitivni genitiv).
Daj mi hleba.Popila sam au soka.
f: pravi objekat(moemo ga zameniti akuzativom bez predloga):
Daj mi hleba.>Daj mi hleb.
f: nepravi objekat(ne moemo ga zameniti akuzativom bez predloga):
Najeo sam se hleba.
f: logiki subjekat:
U prodavnici nema mleka.
3. odvajanje(ablativni genitiv)
f: nepravi objekat:Oslobodili smo se njega.
f: priloka odredba za mesto: Ana je izala iz uionice.
f. priloka odredba za vreme:On mi je prijatelj iz detinjstva.
4. osobina(opisni ili kvalitativni genitiv).
f: atribut: Dola je devojica plavih oiju.
5. mesto(opisni ili kvalitativni genitiv)
f: priloka odredba za mesto:
Iza zgrade je dvorite.
6. vreme(opisni ili kvalitativni genitiv).
f:priloka odredba za vreme:
-bez predloga:Ovog leta idem na more.
-sa predlogom:Od ponedeljka poinjem da uim.
7.uzrok
f: priloka odredba za uzrok:Zbog kie nismo izali napolje.
 8. cilj
f: priloka odredba za cilj:Otile su u grad radi kupovine.
9. nain
f: priloka odredba za nain:Gledao me ispod oka.
1o. poreenje
f: priloka odredba za poreenje:Moma je vii od Anje, a nii od Tamare.
Predlozi uz genitiv: iz, s(a), od,do, pored, kraj, kod, blizu, iznad, ispod, iza, izmeu, pre, posle,
nakon, uoi, usred, oko, prilikom, zbog, usled...
Dativ
znaenja:
1. namena
f:nepravi objekat:Dala sam drugarici knjigu.
2.usmerenost
f:priloka odredba za mesto:Idem kui.Pogledao je ka kui.
3. cilj
f: priloka odredba za cilj: Otila je k njemu.
4. nosilac svojstva ili raspoloenja:
f: logiki subjekat: Spava mi se.
5. pripadnost
f: atribut: Stao je maki na rep.
6. dopusno
f:priloka odredba za doputanje: Izali su uprkos oevoj zabrani.
Predlozi uz dativ: k(a), prema, uprkos.
Akuzativ
znaenja:
1. pojam obuhvaen radnjom
f:pravi objekat bez predloga:Seem hleb.
nepravi objekat sa predlogom:
Igor se opredelio za matematiku.
2.namena
f:nepravi objekat: Imam poklon za tebe.
3.nosilac stanja
f:logiki subjekat: Raduje me tvoj tvoj uspeh.
4. mesto
f: priloka odredba za mesto: Otili su u kolu.
5. vreme
f: priloka odredba za vreme: Svako jutro idem u prodavnicu.
6. nain
f:priloka odredba za nain: Spremila se na brzinu.
Predlozi uz akuzativ:na, u, o, po, uz, niz, kroz, za, nad, pod, pred, meu.
Instrumental
znaenja:
1. sredstvo, orua
f: priloka odredba sredstva: Pie olovkom.
2. drutvo
f: pridrueni subjekat: Igram se sa bratom.
3. pojam obuhvaen radnjom
f: nepravi objekat:Dirigovao je horom.
 4. osobina
f: atribut: Devojka sa plavim oima.
Predlozi:s(a), meu, nad, pod, za.
Lokativ
se upotrebljava samo sa predlogom. Znaenja su:
1. mesto
f:priloka odredba za mesto:Bila sam u koli.
2. vreme
f:priloka odredba za vreme:U junu idemo na more.
3.nain
f:priloka odredba za nain: Ili smo na prstima.
4. pojam
f:nepravi objekat:Priali smo o Marku.
Predlozi uz lokativ: u, na, o, po, pri,
Dativ i lokativ imaju isti oblik ali im je znaenje razliito. Dativom se iskazuje kretanje, a
lokativom mirovanje.
Idem ka bazenu.dativ
Ja sam u bazenu.lokativ
Padeni sinonimi
su razliiti padei koji imaju isto ili slino znaenje.
Dodaj mi hleb. ak.-pravi objekat
Dodaj mi hleba.deoni genitiv-pravi objekat

2.Padeni sistem i njegova upotreba

Morfoloka kategorija
Sistem oblika u promeni imenskih rei.
Sintaksika kategorija
Reguliu upotrebne vrednosti imenikih rei u reenici.

Na osnovu padenog sistema imenike jedinice dobijaju tipizirane upotrebne vrednosti u

reenici.
Obeleavaju sintaksike funkcije i znaenja kojima se date imenike jedinice povezuju sa drugim
delovima reenine ili sintagmatske konstrukcije.
Informacija koju prua pade moe biti:
strukturna
semantika
komunikativna
Povezivanje padea u sistem
Padei : nezavisni i zavisni
Nezavisni: Nominativ, Vokativ
Zavisni: Genitiv, Dativ, Akuzativ, Instrumental, Lokativ
Nominativ
Glavna funkcijaobeleavanje subjekta
neutralan pade(samo imenuje)
Vokativ
Glavna funkcija: skretanje panje i dozivanje
Genitiv
 Opte znaenje: ticanje, koje obuhvata tri znaenja: posesivni, partitivni(deoni) i
ablativni genitiv
Dativ
Glavna znaenja: namena i upravljenost
Akuzativ
Glavna funkcija: obeleavanje pravog objekta , tj. dopune prelaznih( tranzitivnih) glagola
Instrumental
Opte znaenje: zajednica, koja obuhvata dva ua znaenja:
1. sredstvo(instrumental bez predloga)
2. Drutvo (instrumental sa predlogom s(a)
Glavno znaenje: mesno

Polivalentnost padea
Isti pade moe da obelei razliite funkcije i iskae razliita znaenja, tj. padei su funkcionalno i
semantiki polivalentni.

Upotrebna vrednost padea(bez predloga)

Nominativ
obeleavanje gramatikog subjekta
obeleavanje predikativa
obeleavanje nepromenljivog atributiva
Genitiv
rekcijske dopune(nepravi objekat...); po znaenju to su partitivni i ablativni genitiv
obeleavanjelogikog subjekta(part. genitiv)
partitivna varijanta pravog objekta
tzv. slovenski genitiv , part. genitiv
posesivno pridevsko znaenje; posesivni genitiv
kvalitativno pridevskoznaenje; kvalitativni genitiv
vremensko(priloko) znaenje; vremenski ili temporalni genitiv
Dativ
obeleavanje nepravog objekta i drugih rekcijskih dopuna
Obeleavanje logikog subjekta
Obeavanje recipijenta
etiki dativ, sintaksiki redundantni pade sa ekspresivnom funkcijom
Akuzativ
obeleavanjepravog objekta
vremensko(temporalno ) znaenje
znaenje mere
Instrumental
rekcijske dopune( nepravi objekat ...)
Obeleavanje predikativa
Znaenje sredstva
Znaenje naina
Znaenje mesta
Znaenje vremena
Znaenje mere
Znaenje agensa-faktora
 Polivalentnost padea ispoljava se kao polifunkcionalnost(upotreba u vie funkcija) i kao
polisemija(viestruko znaenje).

3.Predloko-padene konstrukcije

I pored svoje polivalentnosti, zavisni padei ne bi bilo dovoljni za iskazivanje svih potrebnih
informacija u vezi s upotrebom imenice.Upotrebom predloga mogue je konkretizovati znaenja
zavisnih padea i dodati im nove semantike vrednosti.
Genitiv
iz, s(a), od, do,pored, kraj, blizu, iznad, ispod, ispred, iza, izmeu, pre,posle, nakon, uoi, usred,
oko, prilikom, zbog, radi, poput, uprkos, protiv....
Dativ
k(a), prema, uprkos
Akuzativ
Na, u, o, po,uz, niz, kroz, za, nad, pod, pred, meu
Instrumental
s(a), nad, pod, pred, za, meu
Lokativ
na, u, po, o, prema, pri

Lokativ samo sa predlozima

Ostali zavisni padei i bez predloga
Polisemija predloga na,u, s(a), od za, iz
PADENA SINONIMIJA
PRIMERI
bojati se zmija/ od zmija;
devojka plave kose/s plavom kosom
Za pojedina znaenja i funkcije postoje sinonimni padei i predloko-padene konstrukcije.

OSNOVNE FUNKCIJE I ZNAENJE PADEA

Nominativ
subjekat
imenski deo predikata
Genitiv
znaenje: pripadanje neemu
funkcija: atribut
z:deo neega
f: dopuna odg. prilogu, broju, imenici
deoni genitiv
f: pravi objekat
partitivni genitiv
f: logiki subjekat
ablativni genitiv
f: nepravi objekat
kvalitativni genitiv
f: atribut
Genitiv s predlozima znaenja
mesno znaenje
 vremensko znaenje
znaenje uzroka
znaenje cilja
znaenje naina
znaenje izuzimanja
4.Dativ

Dativ bez predloga ima tri osnovna znaenja:

a) znaenje namene
b) znaenje usmerenosti
c) znaenje nosioca stanja
Dativ s predlozimaima sledea glavna znaenja:
a) znaenje usmerenosti
b) znaenje cilja
c) dopusno znaenje
Akuzativ
Akuzativbez predloga oznaava:
a) trpioca radnje
b) nosioca stanja
c) vreme
Akuzativ s predlozima ima sledea glavna znaenja:
a) znaenje mesta
b) znaenje vremena
c) znaenje naina
d) znaenje namene
e) razliita apstraktna znaenja
Vokativ
U ovom padeu je ime onoga iju panju elimo da skrenemo.
Petre, doi!
INSTRUMENTAL
Glavna znaenja instrumentala bez predloga su sledea:
a) znaenje sredstva
b) znaenje naina
c) znaenje mesta
d) znaenje vremena
Instrumental s predlogom s(a) ima sledea znaenja:
a) znaenje drutva
b) znaenje predmeta-pratioca
c) znaenje osobine
d) znaenje naina
Instrumental s predlozima pred, za, nad, pod, meu ima sledea znaenja:
a) znaenje mesta
b) razna apstraktna znaenja
LOKATIV
Glavna znaenja lokativa su:
a) znaenje mesta
b) znaenje vremena
 c) znaenje naina
d) razna apstraktna znaenja

5.Znaenja glagolskih oblika

Svaki glagolski oblik ima svoja znaenja, odnosno upotrebu u reenici.

Prezent
Prezent uvek oznaava istovremenost radnje sa nekim trenutkom.
Usvom osnovnom (indikativnom) znaenju, prezent oznaava istovremenost radnje sa sadanjim
trenutkom (koristi se samo nesvreni glagol).
ta radi?
Kucam na kompjuteru.
Prezent moe oznaavati i istovremenost sa nekim drugim trenutkom(prolim ili buduim)
relativno znaenje prezenta.
a) narativni prezent( istovremenost sa nekim prolim trenutkom): Jue izlazim iz kue i sretnem
Peru.
b) prezent za budunost (istovremenostsa nekim trenutkom ubudunosti): Sutra posle nastave
putujem u Novi Sad.
c) modalni prezent : Ne dam ti nita!
Perfekat
a)Oznaava radnju koaj prethodi sadanjem trenutku ( indikativno znaenje): Jue smo posetili
muzej.
b)Relativno znaenje (ako oznaava radnju koja prethodi nekom trenutku u prolosti): Vratio je u
biblioteku knjigu koju je je pozajmio jo pre mesec dana.
c) Modalno znaenje
1) uverenost da e se neka radnja izvriti
2) stroga naredba
Futur I
a)Oznaava radnju koja sledi za nekim trenutkom. Ako oznaava buduu radnju, to je njegovo
indikativno znaenje: Sutra emo ii na izlet.
b) Modalno znaenje:
1) zapovest
2) pretpostavku
Pluskvamperfekat
Oznaava radnju koja se dogodila u prolosti pre neke druge prole radnje: Kad smo stigli, oni su
ve bili otili.
Uvek ima relativno znaenje.
Potencijal
Najee iskazuje:
a) mogunost vrenja radnje: ta god da uradi, ne bi me zaudilo.
b) elja ili spremnost da se radnja izvri: Rado bih ila u pozorite.
c) namera da se radnja izvri
Pored ovih modalnih znaenja, potencijal ima i vremensko znaenja (narativni potencijal):
Svakog dana bi odlazila bolesnoj prijateljici i odnosila neto za jelo.