Zavisna reenica

ne moe da stoji samostalno. Ona objanjava glavnu, blie je odreuje ili dopunjava.Moe da
ima funkciju reeninog lana-subjekta, objekta, priloke odredbe za vreme, mesto, uzrok.

Sloena reenica

sadri dva ili vie predikata:

Ana ui dok Bane slua muziku.

Kad sam otila u potu, platila sam raune i poslala estitke.

Sloene reenice mogu biti nezavisno-sloene i zavisno-sloene.

Naporedni odnosi meu nezavisnim reenicama

Ako se u okviru jedne komunikativne reenice jave dve ili vie nezavisnih predikatskih
reenica, one se moraju koordinirati.Pri tome se obino kao naporedne javljaju reenice iste
vrste, tj. reenice koje realizuju isti tip komunikativnog akta.

Sastavni(kopulativni) odnosi

javljaju se meu reenicama ija je sadrina istog smera, tj. situacija oznaena drugom
reenicom smisaono je paralelna sa situacijom prve reenice ili se nadovezuje na nju.

Veznici: i, ni, niti, pa te.

Ispred veznika i ne upotrebljava se zarez, osim kad se eli da se taj lan izdvoji ili istakne.

Ako se u nabrajanju ispred svakog lana konstrukcije upotrebi i (Nikola se i kliza, i skija, i igra
hokej), dobija se emfatiki polisindet, kojim se istie vanost svakog lana niza, tada se zarez
upotrebljava ispred svakog lana niza.

polisindet-viestruka upotreba veznika

ispred pa zarez se ne mora upotrebiti, ali se esto stavlja.

Rastavni(disjunktivni) odnos

povezuje reenice kojima se iznose alternativne situacije.

veznik ili

Ana e ili doi ili e telefonirati.

Od alternativnih situacija najee se realizuje samo jedna. No, ako se odnose na razne
prilike, ili se svaka situacija pripisuje delu vrilaca(neki ljudi)onda se sve situacije realizuju.

Suprotni(adverzativni) odnosi

povezuju su reenice meu ijim sadrajima postoji nepodudarnost ili suprotnost.

 Veznici:a, ali, nego, no, ve, pa ipak.

Marko je otiao, a Ivan je ostao.

Ana se nije oseala dobro, ali je ipak otila na posao.

Ana nije dola,nego, no, ve se javila telefonom.

veznik a najee obeleava kontrast ili pokazuje da situacija u drugoj reenici predstavlja
neto razliito u odnosu na prethodnu reenicu.

veznik ali je najtipiniji suprotni veznik

oznaava: 1. koncesivni odnos kojim se pokazuje da se na osnovu sadrine prve reenice ne

bi oekivala sadrina druge reenice.

2. kompenzativni odnos sadrajem druge reenice se ublaava ili neutralie sadraj prve reenice.

Zakljuni(konkluzivni) odnos

javlja se u naporednoj konstrukciji u kojoj se drugom reenicom iznosi zakljuak koji proistie
iz sadrine prve reenice. Druga reenica je najee asindetska, tj. nema veznika, ali se
zakljuni odnos moe eksplicirati zakljunom recom dakle ili izrazom prema tome.

Laste su se vratile: prolee je, dakle, tu.

Poto nema veznika, mora se upotrebiti neki znak interpunkcije, a to mogu biti dve take,
taka i zarez ili samo zarez.

Iskljuni(ekskluzivni)odnos

sadraj druge reenice iskljuuje se iz onoga to znai prva reenica.

veznici, vezniki spojevi: samo to, jedino to, tek to.

Svi su se vratili kui, samo je Ana nastavila put.

U sobi je vladala tiina, samo to se ulo kucanje zidnog sata.

Ispred druge reenice se uvek stavlja zarez.

Gradacioni odnosi

u gradacioni konstrukcijama istie se drugi lan konstrukcije naroitim povezivanjem sa prvim

lanom.

1. ne realizuje se samo sadraj prve reenice, nego i sadraj druge reenice:

Ana ne samo to je pametna nego je i vredna.

ne stavlja se zarez

2. istie se drugi lan kontrastiranjem sa prvim lanom:

 Ja bih pomogao i nepoznatom, a kamoli da neu najboljem drugu.