Zavisni i nezavisni padei

Definicija:
Za oznaavanje razliitih odnosa u reenici upotrebljavaju se pojedini oblici imene , tj.
padei.
U srpskom jeziku ima pet pravih padea: genitiv, dativ, akuzativ, instrumental i lokativ,
ali pored ovih pet padea ima jo nominativ i vokativ, koji vre posebne slube, to znai da u
srpskohrvatskom jeziku ima svega 7 padeza.
Prave padee, koji uvek oznaavaju po neki odnos meu reima, zovemo zavisnim
padeima.
Nominativ i Vokativ su, meutim imenski oblici koji ne zavise ni od jedne druge rei u
reenici, pa se zato i zovu nezavisni padei.

Nominativ

Definicija:
Nominativ je imenski oblik u kome stoji ime pokretaa i vrioca glagolske radnje,
nosioca stanja ili osobine koja se iznosi u reenici. Taj oblik je nezavisan od ostalih rei, a sve
druge rei u reenici su, neposredno ili posredno, zavisne od njega. Najznaajnija funkcija
nominativa je funkcija reeninog subjekta.
Primeri: Nama se inilo da su nas ljudi ovde ve dugo oekivali i da njihova vera u na
povratak nikada nije umrla.
ali Ivan brata jedinoga.
Ti dobri ljudi mosle da je on kriv.

Upotreba nominativa:
1. U obliku nominativa upotrebljavaju se i imenice kad se u izuzetnom uzbuenju izriu
kao uzvici.
Sramota!- Neobian sluaj! - Voda! Vatra! Poar! Razbojnici!
2. U srpskom jeziku sve titule zvanja i zanimanja upotrebljavaju se iskljuivo u
Nominativu kad god imana njihovih nosilaca stoje u ovom padeu.
Va otac, Milan Petrovi, otiao je danas u Beograd.
Drugi primeri: hajduk Stanko, Knez Lazar, majstor Adam, sudija Nenadovi. ``
3. Apozicije subjekta naravno stoje u Nominativu.
Smirna, grad lepih Grkinja, nije videla lepi stas (Ivo Andri).
Javi se pirkanova sestra, stara Kata.
4. Ime u predikatu, bilo imenica, bilo koja pridevska re najee ima oblik nominativa.
Narod je svuda bistar i pametan.
Ulice su lepe, sloboda ih krasi.
Tako je Geras postao kalfa.
On je na svakom poslu prvi.
5. Kada se bilo predmet, bilo osobina koja je oznaena reju u Nominativu poredi sa
drugim pojmom , ime tog pojma stoji u nominativu.
Mi pravimo kao deca od snega junaka.
Uitelj prelazi, kao probuen, na ugodniji razgovor.
6. Imenski deo predikata iskljuivo je u Nominativu.
On je samo lisac.
To je novi ovek.
To je ista budalatina.
 7. Uz oblike zaviznih padea imenice: ime, naziv, naslov, rekoja ih otkriva obino stoji
u obliku nominativa:
Bee onamo pobegao i postrigao se pod imenom Sava. (Fugise n direcia aceea i s-a
clugrit sub numele de Sava)
I tu je podigao sebi zadubinu pod nazivom Visoki Deani.
Danii je sve Hadieve argumente obesnaio (a anula, a combate) u svome
naunom traktatu (tratat, studiu) s naslovom Rat za srpski jezik I pravopis.
8. Uz rece za ukazivanje i pojavljivanje predmeta evo, eto, eno, uz koje se u
knjievnom jeziku upotrebljava genitiv, u nekim govorima, a dosta esto I kod pojedinih pisaca
stoji oblik nominativa:
Evo i vi! Ve se naekasmo. (a atepta mult timp) (Njego, Gorski Vjenac)
Boe, boe, eto, zora. (Branko Radievi, Pesme).
Eno krava u Vukovom gaju (pdurice, dumbrav). (P. koi, Cjelokupna dela).
9. I najzad, u obliku nominativa se upotrebljavaju samostalne rei van upotrebe u
reenici.
1) kao etikete na pojedinim predmetima, u muzejma, na primer, ispod dotinih
objekata gde stoji napisano: konj, vuk, ljubiica.
2) U naslovima knjiga: itanka, Geomatrija, Travnika hronika, Seobe.
3) Na natpisima ustanova i radnji: Apoteka, Filozofski fakultet, Fabrika traktora.

Zadatak 1
U navedenom tekstu pronaite oblike nominativa i utvrdite njihove funkcije
(subjekat ili predikativ):

Pravopis se naeg jezika samo u izvesnom pravcu moe nazvati glasovnim, jer je
pisanje prema izgovoru ogranieno u njemu samo na zasebne rei i zasebne oblike. To znai da
na pravopis vodi rauna samo o promenama u zasebnim reima (npr. sladak, slatka), ali ne i o
promenama izvan zasebnih rei, kada bi promena glasova zavisila od neposredne blizine
zasebnih rei u reenici. Npr. iako se izgovara kot kue, njim, pie se kod kue, s njim, jer su
to zasebne rei, a svaka se re ili svaki se oblik rei pie , prema duhu naega pravopisa, onako
kako on sam glasi, bez obzira na njegovu vezu sa drugim reima u renici. Prema tome, i kad
dve rei obrazuju jednu, one se u toj rei podvrgavaju pravilima koja vrede za proste, tj. glasovi
se piu onako kako se izgovaraju (od kada, od tada, kad god) itd. treba pisati kada
ine sloene rei: otkada, otada, katkad itd.

(A. Beli, Pravopis srpskohrvatskog knjievnog jezika)

Zadatak 2

U navedenom tekstu pronaite oblike nezaviznih padea i utvrdite njihove funkcije:

Velika optina seoska Straite, na severoistonoj strani doline, najblia je kasabi. Njene kue
i bate ratrkane su preko nekoliko breuljaka i uljebljene u doljama koje te breuljke dele. Na
blagom prevoju jedne od tih glavica lei petnaestak kua utonulih u ljivike i odasvud
opkoljenih njivama. To je zaselak Belji Lug, mirno, lepo i bogato naselje na uzvisini. Zaselak
spada pod seosku optinu Straite, ali je blii kasabi nego svojoj optini, jer se ljudi Veljeg
Luga za pola sata sputaju u ariju. Izmeu njih i pravih kasabalja i nema razlike, do moda u
tome to su njihova imanja trajnija i sigurnija, jer su na jakoj prisojnoj zemlji i nisu vodoplavna,
a ljudi su skromniji i povueniji, bez varokih ravih navika. Belji Lug ima dobru zemlju,
zdravu vodu i lep svet.

VOKATIV

Definicija:
Oblik u koji se stavlja ime onoga kome hoe da se skrene panja na neto to se u
reenici iznosi i kojim se neko doziva zove se vokativ. On u srpskohrvatskom jeziku ima svoj
poseban oblik a vri i odreenu funkciju u jeziku, pa zato ga ubrajamo u padee.
Ovaj oblik se unosi meu delove reenice ili se stavlja ispred njih.

Primeri
to bi, slugo, u polju Kosovu? (narodna pesma)
Novi grade, sjedi na kraj mora i valove (val, talaz) broji niz puinu (aug.
popor)(Njego).
Knee Bajko, ti si neto sjetan. (trist, melancolic)(isto)
eno, to bledi, gde je dete moje (J. J. Zmaj, Politike i satirine pesme).
Xoemo l deco doekati zoru? (isto)
Potovani drue! Primio sam vae pismo , pa vam odmah odgovaram.
Upamti, junae, to je pismo vrlo vano i od njega zavise ivoti nekolicine naih drugova.
Ustani, sestro, da ih doeka.

Iako se unosi meu delove reenice, ili se stavlja ispred nje, vokativ nema nikakve
neposredne veze s bilo kojim delom reenice, niti ulaze u te delove. Zato se on redovno odvaja
zarezima.

Prema slubi koju vri, vokativ je esto neka vrsta uzvika, i tada se izgovara neto
povienim tonom, a upotrebljava se ispred reenice kojom se poinje neko due izlaganje.
Pri izgovoru njegova oblika, glas se tada naroito podie:
Brao i sestre, graani i graanke! Nisam mislio da govorim, ali vidim da treba da vas
pozdravim kao predstavnike herojske Srbije
Drugovi komandiri i komandanti! Oseam veliko zadovoljstvo i ponos da danas ovde
pozdravim oficire
 U pisanju se iza ovakvih vokativa stavlja uzvinik.

Padei u uem smislu, pravi padei iskazuju odnose u jezicima svih tipova. Svi odnosi
koji se oznaavaju zavisnim padeima grupiu se u srpskohrvatskom jeziku u pet zavisnoh
padeza od kojih svaki ima vie posebnih srodnih znaenja . tako, na primer Genitiv jeste pade
ticanja, dativ pade namene, akuzativ pade objekatske dopune, instrumental pade
zajednice, a lokativ najee- pade mesnog, prostornog odnosa. Po emu su ta znaenja opta
za pojedine padee, i kako oan u sebe ukljuuju ostala znaenja videemo u detaljnijem
izlaganju o njima.

Genitiv
Genitiv bez predloga

Genitiv je oblik u kome stoji ime pojma koji samo delimino obuhvata glagolska radnja,
koga se neto tie, od goka potie, ili kome pripada ono to oznaava re uz koju dolazi.
Na primer:

Ostalo mu je neto sitne stoke, krava i jaram volova ( o pereche de boi).

Tek se bila oslobodila svoje dandrljive (certre, glcevitor) gazdarice i svake pomisli
na nju.
Uto (n acel moment) se opet u glas domaice.

I iz date definicije i iz navedenih primera lako se moe zakljuiti da su odnosi koji se

kazuju genitivom razliiti. Genitiv ima tri osnovna znaenja: znaenje dela (partitivno),
znaenje poticanja (ablativno) i znaenje pripadanja (posesivno). A sva tri znaenja obuhvata
jedno opte znaenje genitiva, znaenje ticanja (sens de referin).

I Partitivni genitiv je genitiv u kome stoji ime pojma koji samo delimino obuhvata
glagolska radnja ili ga se neto samo dodiruje (vine in contact, se atinge).
Uzeo je nekoliko knjiga, neto rublja i jedan ah, pa otiao na odmor.
Mi smo vie siti takvih obeanja.
To su bili jedri (viguros) glasovi puni uzavrele radosti (bucurie agitat, clocotitoare).
Njegov rad je vredan panje.
Njihovo zalaganje je dostojno svakog potovanja.
Uzeu malo zgradice pod kiriju.
Dobro bi bilo da nainimo malo ugovora.

U poslednja dva primera se genitivom takoe oznaava nekakva deliminost, upravo

nepotpunost pojma, nepotpunost po vrednosti pojma ije ime stoji u ovom obliku.

II Ablativni genitiv se zove genitiv u kome stoji ime pojma od koga neto potie, od
koga se neto odvaja i udaljava.
U prvi mah su se deca plaila neznanog starca i njegovog divljeg izgleda.
Svestan svoje odgovornosti za uspeh celog preduzea, on je i danju i nou radio.
Kada je poodrastao, on se manuo (a abandonat, s-a scuturat de) svojih navika iz ranog
detinjstva.

III Posesivni genitiv

Oblik genitiva u kome stoji ime pojma kome neto pripada zove se posesivni genitiv.
 a) Pripadanje se u naem jeziku obino oznaava posesivnim pridevima i posesivnim
zamenicama. Kad hoe, recimo, da se oznai da knjige pripadaju bratu ili njemu, - kae se:
bratove knjige ili njegove knjige. Ali ako ime pojma kome neto pripada ima uza sebe bilo
kakvu odrednicu, onda se pripadanje tom pojmu kazuje oblikom genitiva (dar daca numele
notiunii careia ii apartine ceva este precedat de un determinant, apartenenta se realizeaza prin
forma de genitiv).
Knjige su starijeg brata.
Tu modu je doneo ovde nekakav lan jednog putujug pozorita.
Odjednom se zau glasina oca Sofronija.
Uvek je sluao savete svojih roditelja i starije brae.
Jo zadugo nije bilo poznato ime pisca koji je pripovetku napisao.
Tegoban je ovde ivot seljaka, koji nema ime ni svoju svoju porodicu ishraniti.

b) Genitivom se oznaava i pripadanje pojmovima od ijih imena se ne prave prisvojni

pridevi, kao i kad se kazuje pripadanje mnoini (prin genitiv se arata si apartenenta la notiunile
de la care nu se pot forma adjective posesive, ca i n cazul se arat apartenena la o mulime.
To je bilo predmet panje.(*panjev predmet)
Oko je organ vida.
Znao je pravila slube.
Kasna (tarzie) jesen je neprijatno doba godine.
Jedva se nazire krajiak (colior, margine) neba.
Pije za zdravlje eljadi i sermije (copii si vite).

c) Za oznaavanje pripadanja se esto upotrebljavaju naporedo oblik genitiva i

posesivni pridev.
I opet se zau glas domaice (moe i domaiin glas).
A majci hajduka to najtee pada (hajdukovoj majci to najtee pada).
U kui suseda esto se nae ega ni kod brata nema (u susedovoj kui).

Posebne vrste posesivnog genitiva jesu subjekatski i objekatski genitiv.

V Subjekatski genitiv:
Varianta je posesivnog genitiva.
Odnosi se prema glagolskim imenicama kao subjekti prema predikatima.

U umi nas doeka pevanje ptica. (ptije pevanje),

Na sve strane se iri miris cvea.
inilo mu se da se negde u blizini uju udarci sekire (topor).
Analizom ovih primera lako je utvrditi da su genitivi u njima stvarni vrioci radnja,
odnosno nosioci stanja ili imaoci osobina koje se oznaavaju imenima uz koje genitivi
stoje. Ono to se iznosi u reenici Na sve strane se iri miris cvea - moe da se kae i
Na sve strane cvee mirie.

VI Objekatski genitiv
Objekatskim genitivom se kazuje odnos subjekta prema stvarnom predikatu to se sadri u
imenici uz koju genitiv stoji.
Njemu je bio poveren ceo raspored posla. (rasporediti posao)
Silno ga je muilo oseanje sopstvene slabosti. (oseati sopstvenu slabost)
Mu je brani ene i deteta. (mu brani enu i dete)

VI Genitiv porekla
 Ovim tipom genitiva se kazuje kakvog je porekla, kakve vere, kakvog jezika pojam uz
ije ime genitiv stoji, kao u primerima.
U tom gradu ive ljudi razlinih plemena i jezika. (pleme: trib, ginta, neam popor,
sorginte)
Iako siromanog seljakog porekla, taj mladi je upornim radom u najteim uslovima
uspeo de stekne solidno obrazovanje.
Stari Grci su bili mnogoboanske vere.
Tako emo uspeti da se pribliimo naoj brai rimskoga zakona.

VII Kvalitativni genitiv je srodan sa genitivom porekla

Kao to prvi kazuje poreklo, kvalitativni genitiv kazuje osobinu kau u primerima:
A za njima se pojavi starac bele brade do pojasa.
Bio je to ovek osrednjeg rasta, veseo i vrlo pitom (nobil, blnd).
Na saputnik je skrtenih ruku stajao po strani.

Napomena:
Ipak postoji razlika izmeu ovog genitiva i genitiva porekla. Genitiv porekla i svi drugi
genitivi o kojima je dosad bilo re oznaavaju pokazne odnose, prema tome svi imaju padeno
znaenje. Kvalitativni genitiv, meutim, danas ne oznaava vie nikakav odnos, nego prosto
kazuje osobinu pojma uz ije ime stoji. Kvalitativni genitiv, dakle, nije nikakav pade, ve ima
obinu pridevsku funkciju.

VIII Temporalni genitiv

Kao kvalifikativni ne kazuje nikakav odnos i nema padeno znaenje. Temporalnim
genitivom se oznaava vreme kada se vri ili deava ono to se iznosi u reenici. On ima
priloko znaenje.
Treega jutra Stojan i Jakov dooe po njega.
Poslednjeg dana boravka ovde oni su najvie uradili.
Svakog etvrtka uvee se dre nauni sastanci.

IX Slovenski genitiv
Obino sl. genitiv se upotrebljava uz odrine glagole kao u primerima.
Ali susedi nikakao ne mogahu razumeti ptiijeg govora.
Ne obraa panje na ono to ja govorim.
I ne ekajui odgovora, on izvadi klju.
Napomena:
Danas se, meutim, sve ee upotrebljava akuzativ.
On ni svoj maternji jezik ne zna kao valja.

X Uz pokazne rece: evo, eto, eno upotrebljava se genitiv.

Eto vam novca, a evo vam mog blagoslova.

Genitiv sa predlozima

Najvei broj predloga srpskoga jezika slae se sa genitivom. Ali neki od tih predloga
imaju i drukija znaenja, prema tome se slau I sa drugim padeima.
Predlozi sa genitivom:
Predlozi: od, iz, sa, zbog i radi imaju ablativno znaenje.
a) predlogom od oznaava se odvajanje, poticanje I udaljavanje od onoga to znai ime u
genitivu:
Onda div odvali (desprinde) kamen od vrata.
Sada je doao od kue.
Ne vidi se nebo od silnih zvezda.

b) predlog iz oznaava poticanje iz unutranjosti: pojma ije ime stoji u genitivu:

Donosi nam dobre vesti iz grada.
Pele u velikim rojevima izleu iz konica. (konica stup)

c) predlogom sa (s) sa genitivom obeleava se odvajanje i poticanje neega sa povrine, sa

spoljne strane onoga to se oznaava ovim padeom.
Sa istog neba prostirala se vesela svetlost. (se ntindea, se rspndea)
Sa livade se irio miris cvea.

Genitivom sa predlogom sa ne oznaava se samo mesto od koga se neto odvaja, nego i mesto
uopte.
Sa obe strane puta zelene se poodrasla ita (inverzesc cerealele crescute).
Sa desne strane od ulaza su cvetne aleje, a levo su voke.

Predlog s uz genitiv moe oznaavati i vreme:

Rano sa prolea izvode stoku na planinu, a sa jeseni, kad sneg pone padati, opet se s njom
vraaju u ravnice.

Isti predlog moe oznaavati nain:

Nekako s visine gleda i na svoj posao i na ceo svoj ivot.

Oznaava i uzrok:
Taj manastir je odavno uven sa svojih kaluera.
S teke nepravde i nebo plae.

U granicama oznaavanja poticanja predlozi od, iz i sa odreuju ili mesto, ili vreme ili nain,
ili uzrok, ili neto slino. Meutim, predlozi zbog i radi odreuju samo uzrok i cilj.

a) predlog zbog stoji uz genitiv imena pojma od koga potie ono to se iznosi u dotinoj reenici.
Jo u detinjstvu se zbog siromatva otisnuo u daleki svet. (a porni)
Starac se nadaleko prouo zbog svoga tvrdiluka. (zgrcenie, avariie)

b) predlog radi (zaradi, poradi) stoji uz genitiv imena koje oznaava cilj, kao u primerima:
Mlad se poeo potucati po svetu radi zarade. (potucati se = a hoinri)
Prodao je celo imanje to je od oca nasledio i preao u grad radi kolovanja svoje dece.
Ja ovo, drugovi, vas radi govorim.

Ablativno znaenje imaju i predlozi: iza, ispred, iznad, ispod I izmeu.

Iza njega progovori drugi.
Uto ispred nas iskoi zec.
Iznad kue se dizao gust crni dim.
Sava stvarno izvire ispod planine jelovica.
Izmeu polurazruenih zidova izala su dva neprijateljska vojnika s rukama uvis.

Ali se ovim predlozima oznaava i zauzimanje prostora:

Ovce su pasle na livadi iza kue.
Kad su agi ispred dvora bili.
Iznad kue leti avion.
Hartije su bile razbacane ispod stola.
Ceo svoj vek provela sam izmeu ovih zidina.

A kao ovi predlozi tako i skoro svi ostali predlozi koji se slau sa genitivom oznaavaju
odvajanje, blizinu ili dodirivanje ili sve zajedno:
Kad su doli do granice, predomislili su se i vratili se natrag.
Ili su du livade.
Nijednog vie nije bilo kod kue.
Sedi kraj puta i eka drugove.
Tu nema vie onih velikih dvorova, ve mesto njih stoji jedna kuica.
Nie puta raste lipa.
ta se uje oko naeg dvora.
Pored sebe je imao i dva svoja najvernija druga.
Mi idemo preko polja, a oblaci preko neba.
elo stola sedeo je sam domain, a gost desno pored njega.
Otac pogleda put njega i nasmeja se.
Posle vezira, imao je najveu vlast u celoj Bosni.

Izrazito ablativnog znaenja su predlozi: bez, do, sem (osim) koji slue za oznaavanje
izuzimanja.

Bilo mu je vrlo teko da se vrati bez drugova s kojima je zajedno u borbu poao.
Ja nisam ni imao drutva osim tebe i sebe jednoga.
Nemam sine, do tebe jednoga.
Nigde to nee nai osim kod nas.

Predlozi za i u , kao i predlog sa o kome je ve bilo re, pored genitiva, slau se jo i sa drugim
padeima (za sa ak. i instrumentalom, u sa ak. i lok)

Predlog za sa genitivom odreuje vreme trajanja.

Primeri:
Za svoga slubovanja on je svake godine primao po deset dukata nagrade pored plate.
To se desilo za konzulovanja njegovog prethodnika.
Du te kamenite obale deca za letnjih dana povazdan (toat ziua) love sitnu ribu.

Predlog u sa genitivom po znaenju se slae sa predlogom kod.

Primeri:
Uvek su nalazili pomoi u svojih zatitnika.
Neto novaca je sam zaradio, a neto je pozajmio u svojih prijatelja.
Desnica je jaka u junaka.
Otkud toliko srce u tolikog oveka?
U Milice duge trepavice.
Naite sve genitive i odredite njihova znaenja u odlomku:
Za vreme tih prvih nekoliko meseci Davil nije prestajao u svojim izvetajima da se ali
na sve na ta jedan konzul u ovakvim prilikama moe da se poali. alio se na zlou i mrnju
domaih Turaka, na sporost i nesigurnost dravnih vlasti, na male plate i nedovoljne kredite, na
prokinjavanje kue, na klimu od koje mu deca pobolevaju, na intrige austrijskih agenata, na
nerazumevanje stareina u Carigradu i Splitu
Izmeu ostalog se naroito alio to mu ministarstvo ne alje pouzdanog oveka sa
znanjem turskog jezika.

Odredite posebna znaenja genitiva u primerima:

Bilo je tu ljudi razlinih plemena i jezika. Prvih meseci nigde nija mogao nai posla.
Sedi prekrtenih nogu s licem u rukama. Istae se jedna ostarija ena svetlih i krupnih oiju.
Evo ga pred mehanom. udne graje oko naeg dvora! A lanjske godine su poeli i
zaboraviti. Bee visok i suv, a opaljenih obraza. - Te noi su najmanje oekivali napad.

Naite sve predloge sa genitivom i odredite njihova znaenja u ovom odlomku:

Kua Mijata Turudije samovala je uvrh sela ispod jednog strmog golog
kamenjara koji se belio leti kao i zimi. U sunana jutra kozari su se sa te peine bacali
kamenicama dole na tamni Mijatov krov i gaali u badu, a za kinih dana niz planinu su derale
bujice i u otislini nie kue je jeao vodopad. U mulju nataloenom vie plota osvitali su vuji
i lisiji tragovi. A u neastivi ovuda pute i okupljaju se dole oko crvene stene, s koje je Tina
Boji skoila u duboku mranu provaliju i dva vrana gavrana zagraktala iznad provalije.
- Silazei sa kamenjara obasjana meseinom, Savan je molio:
- Nemoj da me ostavlja samo sa Turudijom, budi ti kraj mene.
Kod vratnica ih doeka crn krupan pas vezan lancem.
...
Aim se desnom rukom pozdravi s njim, a levom, iza svojih lea, dade Savanu znak da
malo zaostane. Bojei se psa Savan ne zaostade, nego koraknu napred, proe pored Aima i
Mijata i u iza sebe Aimov glas.

Dativ bez predloga

Dativ je pade u kome stoji ime pojma kome je neto namenjeno ili upravljeno.

Primeri: I zamoli me da pismo uruim Miliu.

Pri polasku svi domainu zahvaljuju na gostoprimstvu.
 To se naroito svidelo naim gostima.
Staroj Ani bilo je drago to joj je ki hrabra.
Jesi li mi zdravo putovao?

Vrsta dativa:
a) Najjednostavniji i najjasniji sluj namene je onaj koji se izraava glagolima davanja, kao u
primerima:
Pismo je uruio zameniku komandira i isto vee se vratio u tab (stat-major,
organ superior).
Sveina i um reke dadoe snage bolesniku.
Ona ga zamoli da uzme tu torbu i da je preda njenoj kri.

b) I glagolima govorenja (ili pismenog saoptavanja) takoe se nekome ili neemu namenjujie
to god:
Sestra svome bratu poruuje.
Sve to ste nam kazali mi smo to preneli drugovima na terenu.
On je dugo narodu govorio o njegovim potrebama i davao mu uputstva kako da
te potrebe zadovolji.
Ove rei su bile upuene mladom ranjeniku.
ovek doe kui pa ree eni.

c) Glagoli i izrazi koji oznaavaju da se nekome neto ini zahtevaju dativ. A kada sve ono to
se ini donosi karist ili tetu, onda ovaj dativ zovemo dativ koristi i tete (komodi iinkomodi),
a imamo ga u primerima:
Razlika izmeu nas i vas je u tome to mi sluimo svome narodu, a vi
neprijatelju.
Radan sie s kola da volovima olaka teret.
Taj zakon je narodu ograniio i onako oskudna (insuficient) prava, a nametnuo
(a arunca peste, a azvrli) mu mnoge teke dunosti.

d) Isto tako i stanje u kome se neko nalazi moe biti prijatno ili neprijatno i ime pojma kome se
to stanje pripisuje takoe stoji u dativu.
Starcu udarie suze od radosti.
To ne dolikuje lepo vaspitanom mladiu. (dolikovati a se cuveni).
Meni je ovde vrlo prijatno.
I posle dolaska u luku svim putnicima je jo nekoliko sati bilo teko. (luka = port,
adpost).
A Marku je pesma omilila. ( a ndrgi, a deveni drag)
Pred vee je dunuo vetar i deci je bilo hladno.
Bolesniku je opet od jue ravo.
Starici se poe dremati.
e) U dativu se nalazi i pojam kao nosilac stanja i koji je stvarni subjekat u reenici (logiki
subjekat).
Jako smo se obradovali vaem dolasku. (Va dolazak jako nas je obradovao)
Svi u selu se dive njenoj hrabrosti. (Njena hrabrost divi svima u selu).
Ona vie nee verovati svakakvim priama. (Svakakve prie ona nee vie
verovati).
f) Posebnim znaenju dativa koristi i tete je blizak posesivni dativ, koji oznaava pojam kome
pripadaono to se na njega odnosi:
Milanku je otac ve bio poginuo kada se on rodio, i majka ga je sama podizala.
 Uzee ga da im bude uitelj deci njihovoj.
A moemo se nadati da e to biti i kraj naem ratovanju.
On je dobio mesto i zbrinuo je sebe, ali mu roditelji jo teko ive.
Velika je ast biti rukovodilac ovakvom kolektivu.
Kuriru se sve koulje bile raspale.
Kapetanu je uniforma bila jako pohabana. (jerpelit, uzat)
Majka joj je obanica bila.
g) Sa posesivnim dativom srodan je takozvani dativ intersovanja (etiki dativ), kojim se
izraava i interesovanje za pojam ca imenom u dativu.
Gde si meni, od Zadra Todore!
Jeste li nam zdravo osvanuli? (a se ivi , a aprea, a nnopta)
Jesi l mi se umorila, majko?
Kako si mi, ta mi radi?
h) Uz sve glagole i izraze koji oznaavaju kretanje ili upravljenost u nekome pravcu, ime pojma
kome se to kretanje vri i prema kome je neto upravljeno stoji takoe u dativu:
U zgodan as pritri neprijateljskom straaru.
Ne mogavi se navii na gradski ivot, on se naskoro vratio svojim roditeljima u
selo.
Poslednji pogled sa puine upute svome zaviaju.
Jelena se lagano okrete i uputi se prozoru.
Pa opet okrete oi brdovima.
obanin je seo i urno okrenuo lice vatri. (urno = grbit)
Mladi prie starici i poljubi je u ruku.
Nikada nije propustio priliku da, prolazei pored kole, ne svrati uitelju na kafu
i na razgovor.
Ode Stojan svome vinogradu (vi de vie).

Dativ sa predlozima

Uz glagole kretanja i upravljenosti prema pojmu sa imenom u dativu vrlo esto dolaze
predlozi koji se znaenjem slau sa ovim imenskim oblikom. Takvih predloga u srpskom jeziku
ima svega nekoliko, a od njih su najee u upotrebi predlozi k (ka) i prema.
Predlog ka upotrebljava se sa dativom uz glagole koji oznaavaju kretanje i
upravljenost, kao u primerima:

Doao sam k tebi da ti se naem dok se oporavi, a posle emo zajedno k mojima u selo.
Neka kola su jurila k stanici.
Bobrnjac se okrete ka svojim ljudima i dade im znak da pou.
Nosi knjigu ka Solunu gradu,
Ka Dojinu, mome pobratimu.
Po velikim brdima k Bosni i Hercegovini ima jelove i borove ume.

Sa istim osnovnim znaenjem upravljenosti i okrenutosti upotrebljava se i predlog

prema:
Posle desetak minuta avion je odleteo prema jugu.
Video sam ga ponovo kad je iao prema reci.
Brko odluno zakorai prema vratima.
U prvi sumrak putnik na konju je brzo grabio prema selu.
Odavde se lepo vide padine brda koja se sputaju prema Drini.
Odmah sutradan smo se uputili prema Srebrnici.
 Predlog prema se upotrebljava i uz glagole i uz druge rei i izraze to oznaavaju neko
raspoloenje, u kom sluaju u dativu stoji ime pojma prema kome se ima to raspoloenje.
Moja odvratnost prema njemu otada se jo vie pojaala.
On je, koliko je meni poznato, vrlo lepo raspoloen prema vama.
Vi se jo neozbiljno odnosite prema svojim zadacima.

Napomena: u ovom znaenju predlog ka ne upotrebljava se vie sa dativom.

Sa dativom se jo slau ponekad i predlozi: blizu, nasuprot, protiv i uprkos, koji inae
idu sa genitivom.
A neto blie moru raste kaktus.
Pa se caru poprimae blizu.
On sve to vama uprkos radi.
I nasuprot vaoj volji on e otii.
Sad je protiv zakonu postupio.
Nezavisni padezi: nominativ i vokativ

Oblici deklinabilnih rijeci rijeci ( imenski) funkcioniraju kao glavne ili za sastavnice rijeci (tamna
ulica, vrata skole). U recenici takvi oblici mogu funkcionirati kao samostalni (subjekat, predikat,
objekat, priloska odredba) ili nesamostalni clanovi recenicnog ustrojstva (atribut i apozicija):

Student Amir ide na fakultet, Filozofski, svaki dan i pise seminarske radove.

Kakvu ce poziciju ili sluzbu pojedini od tih blika imati bilo uz koju rijec ili u recenici ovisi o
njegovim gramatickim svojstvima, posebno o poziciji. Jednom recenicom receno u sintaksi
padeza proucavaju se znacenja sluzbe pojedinih padeznih oblika u vecim sintaksickim
jedinicama. Padezi se uobicavaju dijeliti na SAMOSTALNE(GLAVNE) i NESAMOSTALNE (KOSE).

SAMOSTALNIM (nominativ i vokativ) se nazivaju tako zato sto nisu ovisni o drugim rijecima u
sintagmama ili recenicama, doksu NESAMOSTALNI uvijek ovisni o drugima.

Nezavisni padezi nisu nezavisni samo zato sto morfoloski stoje samo:nego i zato sto im
nedostaju padezni nastavci. Nastvci im nedostaju zato sto ulaskom u sintaksicke relacije ne
dobijaju nikakve relacione morfeme. To znaci: da ni N ni V ne izrazavaju nikakve odnose: jedan
sluzi za imenovanje a drugi za dozivanje. Sve su to razlozi zbog kojih se ova dva padeza
analiziraju na morfoloskom ali gotovo nikada na sintaksickom planu. Razloge sto su ova dva
padeza u sintaksi skoro zanemarljiva pronalazimo u cinjenici sintaksicke analize:

a) 1.Pozicija

b) 2.Funkcija

c) 3.Znacenje

Niti jedan od ova tri aspekta u oba ova padeza nije relativan, a jedan od dokaza je i to i
jednostavna mogucnost da se u analizi izostavi. Pozicija nas obavezuje da utvrdimo relaciju
prema imenici (nominalnost), prema pridjevu (adjektivnost) i prema glagolu (adverbijalnost).

Obicno N i V nemaju ove relacije nego su sami po sebi ili imenovanja ili skretanja paznje.
Funkcija koju N i V mogu dobiti u recenici identicna je i na morfoloskom i na sintaksickom planu.
Funkcionalnost podrazumijeva brojne mogucnosti iskazivanja necega odredjenim padezom:
vrijeme, mjesto, nacin, gnoma (poslovica), dionost (partitivnost), prisvojnost (posesivnost),
namjera, zelja...

U tom kontekstu iz funkcije prizlaze i konkretna znacenja.

NOMINATIV (funkcije i znacenja.);

1.subjekat (Ptica leti.);

2. atribut ( Rijeka Sava nadolazi.);

3.apozicija ( Ivo Andric, bosanskohercegovacki nobelovac, rodio se na jucerasnji dan.);

4.imenski dio predikata (Moja komsinic je losa ucenica.);

5.s rijeccom KAO javlja se u sluzbi adverbijalne odredbe (Azra radi kao rob.);

6.nominativna recenica ( vatra, voda, kisa ...)

VOKATIV (funkcija i znacenje)

1.skretanje paznje (Hej, covjece, zalutao si!);

2. u narodnim pjesmama najcesce iz metrickih razloga (Koplje lomi, mladi Kraljevic.);

3.u razgovornom stilu (umjesto N)- (Buraz, sta radis?);

Ni N ni V ne iskazuju se nikakvi odnosi jer oba padeza nisu integralni dio recenice. Upravo zato
oni se mogu i izostaviti ili se odvajaju zarezom.

Dosao je, Ismet, moj najstariji brat.( Ismet- N apozicija)

Suti o tome, covjece,kad te o tome niko ne pita.

Oni nemaju sintaksicku funkciju, to nisu njihove sintaksicke funkcije, a samim tim i njihova
znacenja, nego funkcije i znacenja clanova recenice (subjekat, predikat, atribut...)

Genitiv

Genitiv je jedna od sintaksickih formi imenskih rijeci. Upotrebljava se s prijedlozimanajcesce u

prostornom smislu (od, usred, nasred, natkraj, ukraj, uvrh, navrh, kod, sirom, van, izvan,
mimo, blizu, nadomak, kraj, ispred, iznad, vise, povise), i bez prijedloga. Termin genitiv potice
od lat.rijeci genitivus (radni, radja) i njime se kazuje cega se sta tice ili na sta se odnosi rijec uz
koju genitiv stoji. G moze biti razmatran u vezi s pozicijom znacenjem i funkcijom(sluzbom). U
vezi s pozicijom genitiv mozemo posmatrati uz imenice, glagole i ostala upotreba.

Genitiv uz imenice:

Stojeci uz imenice genitiv ima razlicitu sluzbu i razlicita znacenja, ustvari on najcesce ima
atributsku sluzbu ali ima i razlicita znacenja od kojih su najcesca posesivna, kvalifikativna,
ablativna i partitivna.

Posesivni G
U bosankom jeziku posesivno znacenje najcesce se izrazava posesivnim pridjevima,
posesivnim zamjenicama, posesivnim G pa i D. U nekim slucajevima moguca je paralelna
upotreba pasivnog pridjeva i pasivnog G. Npr. Siroke su ulice (moga) grada.

Siroke su gradske ulice.

U izrazavanju posesivnog znacenja upotrebljava se G bez i sa prijedlogom.

Npr. Procitala sam roman Gospodjica od Ive Andrica. (posesivno znacenje)

Kao sto se vidi u posesivnom G nalaze se imenice koje uza se imaju atributsku odredbu.

Prijateljeva zena ili zena od prijatelja.

Kao podvrsta posesivnog G javlja se subjekatski i objekatski G koji se upotrebljavaju uz

glagolske imenice tipa: ucenje, kopanje, pusenje, provjeravanje...

1.Pusenje ucenika , pricanje prolaznika, lajanje pasa;

2.pusenje cigareta, kopanje rud e, placanje dugova.

Tako se i prvim i dr.G izrazava znacenje pripadnosti. U primjerima pod 1 imenica u G oznacava
vrsioca radnje kad se ona izrazi glagolom u recenici, npr.pusenje ucenika-ucenici puse,
ogovaranje prolaznika-prolaznici ogovaraju.

U drugim primjerima imenicom u G izrzava se objekat radnje, glagolske imenice, sto se

najbolje vidi kad se imenicka sintagma transformise u glagolsku (pusiti cigaretu-pusenje
cigareta).

Kvalifikativni genitiv i genitiv porijekla (genitiv za kakvocu)

Ovaj genitiv je cest i njegova osnovna vrijednost je sto istice osobinu u trajnom posjedu, zbog
cega se ona smatra kvalitetom (nije sat, minuta, dan nego nesto trajnije).

Moj brat je momcina sirokih ramena.

Mi smo porodicno krupnog glasa.

Vidjela sam covjeka duge brade.

Ovaj G se nalazi u atributskoj sluzbi. Ovom G je srodan i G porijekla, npr.: zena njemackog
porijekla, djevojka postenog rada.

Ablativni genitiv
Njime se oznacava poticanje i odvajanje od necega. Cesce se javlja u adverbijalnoj funkciji, dok
u atributskoj sluzbi takav ablativni G je, ustvari, G meterije: prsten od zlata, kuca od drveta i sl.

Ablativno znacenje cesto imaju i primjeri iz narodnih pjesama koje danas dozivljavaju, npr. od
Malene Banjske...

Partitivni genitiv

Ovim se G konkretno i bez mnogo dvojbe ukazuje na dio necega ali se ne utvrdjuje tacno koliki
je to dio: Kg secera, l ulja, kasika soli...(dioni ili dijelni G).

Odsijeci mi kruha i donesi mi vode.

Genitiv kao prilosko- odredbeni atribut

Npr. da imenica u G odredjuje dr.imenicu u pogledu mjesta, vremena ali uz poziciju uz

imenicu i atributsku sluzbupa se takav G naziva prilosko-odredbeni (prilosko-odredbeni
atribut), npr.kuca pored jezera, dogadjaj od prosle godine, njihova kuca je pored rijeke
(pozicija uz imenicu).

Genitiv uz glagole

I u adverbijalnoj poziciji G ima razlicita znacenja i funkcije:

1.ablativno (odvajanje od necega) znacenje; najcesce dolazi uz glagole: odreci se, stidjeti se,
bojeti se, okaniti se, osloboditi se. Ovi G imeju funkciju i znacenje daljeg objekta ali i nijansu
prilosko-odredbenog znacenja uzroka ( bojati se mraka).

2.slavenski G javlja se samo u slavenskim jezicima. Nekada je bio vrl frekventan, a danas se
sve cesce zamjenjuje Akk . slavenski G je G uz odricne prijelazne glagole, npr. nemati ni jedne
haljine, nemati ni oca ni majke, ne uzeti ni dinara.

3. prilosko-odredbeni G sa znacenjem mjesta, npr.sjediti pored puta; sa znacenjem

vremena:dolaziti svake subote; sa znacenjem nacina: dati drage volje; znacenje uzroka:
zakasniti zbog kise; znacenje namjere (radi):ici u grad radi kupovine. Uz glagole se koristi G
kao logicki subjekat i to najcesce u poslovicama: Nesta blaga, nesta prijatelja!

Ostala upotreba G

Moze sluziti i kao dopune dr.vrstama rijeci. Npr. uz brojeve (desetdinara, pet dana), uz priloge
(mnogo novaca, puno srece), uz pridjeve (gladan hljeba, zeljan odmora, sit ucenja

Dativ

Latinsko porijeklo, dativus-znaci namjena, i ta je namjena zapravo najveca sintaksicka razlika u

odnosu na lokativ. Osnovno znacenje mu je da kazuje kome ili cemu je sto namjenjeno, prema
tome se kao cilju nesto upucuje. Iz toga proizilazi da je osnovno znacenje dativa-znacenje
namjene ili cilja. Kad znaci namjenu D ima sluzbu daljeg objekta, a kad znaci cilj- adverbijalne
odredbe. To je padez koji se najcesce javlja uz glagole i to glagole koji znace davanje,
namjenjivanje, upucivanje i sl. Uz njih D stoji kao dopuna i oznacava kome ili cemu se nesto
upucuje, namjenjuje, daje i sl.

npr.dati drugu, pruziti drugarici, upaliti komsiji, i sl.

U ovim situacijama on je u D u sluzbi daljeg objekta (ka, prema, unatoc, uprkos, nadomak).

Prijedlozi koji se javljaju uz D su : k, ka, prema, naspram, nasuprot, uprkos, unatoc, nadomak...

Kod D odnos medju predmetima je u prvom planu. To znaci okrenutost predmeta A prema
predmetu B (predmet A gleda prema predmetu B ili moze da se krece npr. Davanje pomoci).
Kao podvrsta D namjene javlja se D koristi(commodi) i D stete (incommodi). Kad se cini nesto
s namjerom da se neko koristi ili damo da se ucini steta onda se ime onoga u ciju korist ili
stetu to cini izrazava dativom. Takav D je uvijek u funkciji daljeg objekta. Iako se javlja kao
podvrsta dativa namjene ovaj D cini posebnost u jezicima srednjojuznoslavenskog dijasistema.

Prijatelji su pomogli Hasanu da on napravi kucu.

Neko je kamenom komsiji razbio prozor.

Dativ interesovanja- njime se izrazava interes ili naklonost prema necemu ili nekome. U ovom
D najcesce se upotrebljava licna zamjenica prvog lica jednine i prvog lica mnozine,npr. Kako si
mi spavao? Prijatelj mi je u Afganistanu. Odmori se ti nama, zasluzio si.

Uvijek se javlja u sluzbi daljeg objekta.

Dativ cilja njime se iskazuje kome ili cemu je nesto namijenjeno ili upuceno kao cilju. Ovaj D
DOLAZI UZ GLAGOLE KRETANJE, USMJERAVANJA. Uvijek je u sluzbi adverbijalne (priloske)
odredbe. Znacenje cilja moze se izraziti upotrebom D sa prijedlogom i bez njega. Znacenje
pravca izrazava se ddativom s prijedlogom prema. Isti se prijedlozi upotrebljavaju s L. Razlika
je u tome sto se D oznacavaju usmjerenost, upravljenost, kretanje prema necemu, a s L
mirovanje prema necemu.

Ici prema kuci. (D) Stojati prema kuci.(L)

 GENITIV od koga? ega? Neto dolazi
ADNOMINALNA POZICIJA => Atn.
1. POSESIVNI oznaava pripadnost Prozor kue, vrata sobe, kosa djevojice, ruka djeaka..
2. OBJASNIDBENI (vezan za apstraktne Izraz potovanja
stvari)
3. SUBJEKATSKI Sjedenje ovjeka, odlazak ljudi, pisanje pisaca, tranje
djece (djeca tre)
4. OBJEKATSKI (glagolska imenica Pisanje pjesme, pisanje prie, branje jabuka..
pretvorena u lini gl. oblik)
5. KVALITATIVNI (G porijekla karakterie Djevojka roda dobra
ga obavezni determinator, od ega je neto
nastalo)
6. ABLATIVNI (G porijekla odnosi se na Prsten od zlata
metriju)
7. PARTITIVNI Komad hljeba, kaika graha, aa vode..
8. ADVERBIJALNOODREDBENI Kua ispod planine, pria iz davnine..
ADVERBALNA POZICIJA => O ili PO?
1. ADVERBIJALNOODREDBENI => PO Doi ispod planine, ostati kod kue..
2. ABLATIVNI => PO (esto je u pitanj Pobjei od kue, bojati se mraka..
POU-uzrok)
3. PARTITIVNI => O Kupiti knjiga, nabrati borovnica..
4. SLAVENSKI => O (zanijekani oblik, Nemati olovke, nemati sveske..
odrini)
UZ PRIDJEVE:
1. PARTITIVNI Gladan hljeba, dostojan potovanja, sit svega..
2. POREDBENI Bolji od njih, bolji od nas..
UZ IMENIKE ZAMJENICE:
1. ABLATIVNI Svako od njih, mnogi od nas..
UZ BROJEVE I PRILOGE:
1. PARTITIVNI Pet dana, est ljudi..
 DATIV ima osnovno znaenje namjene i cilja, a odgovara na pitanja: kome? emu?
NEGRANINA DIREKTIVNOST oznaena dativom je samo orijentir kretanja
ADNOMINALNA POZICIJA => Atn.
1. POSESIVNI DATIV (pripadnost) Ruka mi je utrnula, boli je glava, povrijeena mu je noga, cijene
kukuruzu, ne vidi se kraj krizi..
2. DATIV KORISTI/ TETE (zavisi od upravne Pomaganje starijim, odmaganje starijim..
rijei)
ADVERBALNA POZICIJA => O ili PO?
1. DATIV CILJA Doi kui, vui sebi
2. DATIV NAMJENE (O uvijek) Dati sestri, kupiti majci, rei bratu..
3. DATIV KORISTI/ TETE Odmoi sirimanim, pomoi siromanim..
4. DATIV INTERESA Javlja se u reeninim konstrukcijama tipa kako si mi?
UZ PRILOGE (u veini sluajeva dalji objekat, Slino majci..
D-namjene)
UZ PRIDJEVE (D-namjene) Odan prijatelju, duan svima..

Prijedlozi uz pade genitiv: od, ispred, do, iz, s(a), van, iza, izvan, unutar,
iznad, vie, ispod, povie, nie, uoi, prije, poslije, nakon, tokom, za,
tijekom, dno (nadno, podno, odno), vrh (povrh, uvrh, navrh, zavrh), elo,
onkraj, nakraj, krajem, potkraj, sred (nasred, usred, posred), oko, blizu,
okolo, kod, pokraj, kraj, pored, nadohvat, nadomak, du, i, u, mimo, uzdu,
irom, preko, diljem, bez, osim, mjesto (namjesto, umjesto), uime, pomou,
putem, posredstvom, izmeu, protiv,(na)spram, put, usuprot, nasuprot,
zbog, usprkos, unato, uslijed, radi (poradi, zaradi), glede, prilikom,
prigodom, povodom

Prijedlozi uz pade dativ

nadomak, k(a), prema, naprama, nasuprot, nadohvat, usprkos, usuprot,

unato, protiv