Andej Sapkovski

LASTAVIJA
KULA
esti deo Sage o vecu

S poljskog prevela
Zorana Lutovac

arobna
knjiga
 Naslov originala
Andrzej Sapkowski
WIEA JASKOLKI

Copyright 2013 za srpsko izdanje arobna knjiga

Ilustracija na naslovnoj strani

Alejandro Colucci

ISBN 978-86-7702-310-2

arobna knjiga
Beograd 2013.
U noi crnoj poput gavrana, pristigli su u Dun Dre
Gde je mlada vetica dospela
Sa svake strane selo su okruili
Kako im pobei ne bi uspela
U noi crnoj poput gavrana, pokuase je obmanuti
Avaj, to im je u prah palo
Pre no to bledo sunce proviri, na omrzlom je putu
Trideset leeva lealo

Prosjaka pesma o stranom pokolju koji se odigrao u Dun Dreu tokom

Saovinske noi
 Mogu ti dati sve to zaeli ree vraara. Bogatstvo, vlast i skiptar, slavu, dug i
srean ivot. Biraj.
Ne elim bogatstvo, ni slavu, ni vlast, ni skiptar odgovori vetica. elim da imam
konja koji bi bio crn i nedostian kao noni vihor. elim da imam ma koji bi bio svetao i
otar kao meseev zrak. elim da u noi crnoj preleem svet na mom crnom konju, elim
da pokorevam sile Zla i Tame mojim blistavim maem. To elim.
Dau ti konja koji e biti crnji od noi i poletniji od nonog vihora kaza vraara.
Dau ti ma koji e biti svetliji i otriji negoli meseev zrak. Ali mnogo trai, vetice,
stoga e morati skupo da mi plati.
ime? Ja svakako nemam nita.
Svojom krvlju.
Fluren Delanoj, Bajke i predanja
 Prvo poglavlje

Kao to je optepoznato, svemir se, kao i ivot, kree u krug. Krug na ijem je obruu
oznaeno osam maginih taaka, koje daju pun obrtaj, ili godinji ciklus. Te take to
stoje na obruu kruga u paru, tano jedna naspram druge, jesu: Imbaelk odnosno
Klijanje, Lamas odnosno Sazrevanje, Beletein Cvetanje i Saovine Zamiranje. Na
krugu su oznaena i dva solsticija, odnosno suncostaja zimski, zvani Midinvaerne, i
Midaete, letnji. Postoje i dva ekvinocija, odnosno ravnodnevice Birke, prolena, i Velen,
jesenja. Ovi datumi dele krunicu na osam delova tako se, takoe, u vilenjakom
kalendaru deli godina.
Iskrcavi se na plae u okolini ua Jaruge i Pontara, ljudi su tu sa sobom doneli vlastiti
kalendar, koji se zasniva na mesecu i deli godinu na dvanaest meseci, to daju ciklus
godinjem radu zemljoradnika od poetka, od izraivanja pritki u januaru, sve do kraja
do trenutka kada mraz pretvori zemlju u tvrdu grudu. Ali iako su ljudi delili godinu i
raunali datume na drugaiji nain, prihvatili su vilenjaki krug i osam taaka na
njegovom obruu. Imbaelk i Lamas, Saovine i Beletein, oba suncostaja i obe
ravnodnevice preuzete iz vilenjakog kalendara, postali su i kod ljudi vani praznici i
sveani datumi. Izdvajali su se od drugih datuma u tolikoj meri u kolikoj se usamljeno
drvo izdvaja na livadi.
Zato to te datume izdvaja magija.
Nije bila i nije nikakva tajna da su ovih osam datuma dani i noi tokom kojih neobino
jaa arobna aura. Nikoga vie ne ude magini fenomeni i zagonetne pojave koje prate
tih osam datuma, a pogotovo ekvinocije i solsticije. Svi su se ve navikli na takve
fenomene i oni retko bude veu senzaciju.
Ali ove godine je bilo drugaije.
Ove godine, ljudi su, kao i obino, proslavili jesenji ekvinocij sveanom, porodinom
veerom, tokom koje se na stolu moralo nalaziti to vie plodova iz ovogodinje berbe,
makar po mrvica od svakog. Tako je nalagao obiaj. Pojevi veeru i zahvalivi boginji
Meliteli za etvu, ljudi su otili na poinak. I tada poe strava.
Neto pre ponoi, podie se strana oluja i zaduva uasan vihor, u kom su se, kroz um
drvea povijenog gotovo do zemlje i kripu krovnih greda i lupnjavu prozorskih kapaka,
uli sablasno zavijanje, krici i jecanje. Oblaci koji su jurili po nebu preuzimali su
fantastine oblike, meu kojima su se najee ponavljale siluete jednoroga i konja u
galopu. Bura se gotovo ceo as nije stiala, a u iznenadnoj tiini koja je nastupila posle
nje, no je oivela treperenjem i lepranjem krila stotina kozodoja, tih tajanstvenih ptica
to se, sudei po narodnim verovanjima, okupljaju kako bi otpevale demonsku, samrtnu
pesmu nad onim koji umire. Ovoga puta, hor leganja je bio tako velik i glasan kao da ceo
svet treba da skona.
Legnjevi su divljim glasovima ispevali samrtnu pesmu, a horizont pokrie oblaci gasei
ostatke meseevog svetla. Tada zajea strana Beani, vesnica neije brze i nasilne
smrti, a preko crnog neba projuri Divlji Gon povorka plamenookih utvara na konjskim
skeletima koja hue iskidanim platevima i barjacima. Kao i svakih nekoliko godina, Divlji
Gon je sakupio svoj prinos, ali decenijama to nije bilo tako strano kao ove godine
samo u Novigradu je izbrojano preko dvadeset osoba koje su nestale bez traga i glasa.
Kada je Gon odgalopirao a oblaci se razili, ljudi su ugledali mesec u opadanju, kao to
i biva u vreme ravnodnevice. Ali ove noi, mesec je bio boje krvi.
Obian narod je za ekvinocijske fenomene imao mnogo tumaenja, koja su se
uostalom znatno razlikovala shodno specifinostima regionalnih demonologija. Astrolozi,
druidi i arobnjaci su takoe imali tumaenja, ali ona su u veini sluajeva bila pogrena i
smiljena na brzu ruku. Bilo je malo, neobino malo ljudi koji su uspeli da poveu te
pojave sa stvarnim injenicarna.
Na Skelikim ostrvima, na primer, malobrojni, veoma sujeverni ljudi, u udnovatim su
dogaajima videli najavu Tedd Deireadh kraja sveta, kojoj prethodi bitka Rag nar Rog,
poslednja borba Svetla i Tame. Silovitu oluju koja je u noi jesenje ravnodnevice potresla
Ostrva, sujeverni ljudi su prihvatili kao talas odgurnut pramcem udovinog Naglfara iz
Morhoga, drakara{1} koji je prevozio armiju aveti i demona Haosa i iji su bokovi bili
izraeni od mrtvakih noktiju. Ipak, prosveeniji ili bolje informisani ljudi su ludilo nebesa
i mora dovodili u vezu s linou zle arobnice Jenefer i s njenom stranom smru. A trei,
jo bolje informisani, u uzburkanom su moru videli znak da umire neko u ijim ilama tee
krv kraljeva Skeliga i Cintre.
Koliko je svet dug i irok, toliko je i no jesenjeg ekvinocija bila no mora, komara i
prividenja, no iznenadnih i zaguenih buenja, koja je rastutnjao strah na iskidanim
aravima mokrim od znoja. Privienja i buenja nisu zaobilazila ni najprosveenije glave
uz vrisak se u Nilfgardu sa zlatnim tvravama probudio car Emhir var Emreis. Na
Severu, u Lan Ekseteru, iz postelje je skoio kralj Esterad Tisen, uz to budei suprugu,
kraljicu Zulejku. U Tretogoru je poskoio i posegao za bodeom arhipijun Dajkstra,
razbudivi pritom suprugu ministra finansija. U ogromnom zamku Montekalvo, iz postelje
od damasta, skoila je arobnica Filipa Ejlhart, ne probudivi pritom suprugu grofa De
Noalje. Probudili su se manje ili vie naglo patuljak Jarpen Zigrin u Mahakamu, stari
vetac Vesemir u planinskoj tvravi Kaer Morhen, bankarski inovnik Fabio Sahs u gradu
Gors Velen, jarl {2} Krah an Krajte na palubi drakara Ringhorn. Probudila se arobnica
Fringila Vigo u zamku Bokler, probudila se svetenica Sigrdrifa u Hramu boginje Freje na
ostrvu Hindarsfjal. Probudio se Danijel Eeveri, grof Garamone, u opkoljenoj tvravi
Maribor. Zivik, desetar Mrkog Stega, u utvrdi Ban Glean. Trgovac Dominik Bombast
Huvenagel u gradiu Klaremont. I mnogo, mnogo drugih.
Ipak, malo je bilo ljudi sposobnih da sve te pojave dovedu u vezu sa stvarnom,
konkretnom injenicom. I s konkretnom osobom. Sticajem okolnosti, troje od ovih ljudi je
provelo no jesenjeg ekvinocija pod jednim krovom u hramu boginje Melitele u
Elanderu.

Kozodoji... jauknu pisar Jare, zagledan u tamu koja je prekrivala park hrama.
Verovatno ih ima hiljadu, itava jata... Krete o neijoj smrti... O njenoj smrti... Ona
umire...
Ne priaj gluposti! Tris Merigold se naglo okrenu i podie stisnutu pesnicu, te se na
trenutak inilo da e gurnuti ili udariti momka u grudi. Veruje u glupo sujeverje?
Septembar se blii kraju i legnjevi se okupljaju pred odlazak. To je potpuno normalno!
Ona umire...
Niko ne umire! viknu arobnica, pobledevi od besa. Niko, razume li? Prestani
da lupeta!
U hodnik biblioteke izbijale su polaznice probuene nonom uzbunom. Njihova lica su
bila ozbiljna i bleda.
Jare Tris se umiri, poloi momku dlan na rame i jako ga stisnu. Ti si jedini
mukarac u hramu. Sve gledamo u tebe i traimo u tebi oslonac i pomo. Ne sme da se
boji, ne sme da panii. Obuzdaj se. Nemoj da nas izneveri.
Jare duboko uzdahnu, pokuavajui da umiri drhtanje ruku i usana.
To nije strah... proapta, izbegavajui pogled arobnice. Ja se ne bojim, ja se
brinem! Za nju. Video sam u snu...
I ja sam videla Tris stisnu usne. Neneke, ti i ja smo sanjali isti san. Ali ni rei o
tome.
Krv na njenom licu... Toliko krvi...
uti, ve sam te zamolila. Neneke dolazi.
Arhisvetenica prie k njima. Lice joj je bilo umorno. Na nemo Trisino pitanje
odgovorila je odrinim pokretom glave. Primetivi da Jare otvara usta, preduhitri ga.
Naalost, nita. Dok je Divlji Gon preletao hram, probudile su se gotovo sve, ali
nijedna nije imala viziju. ak ni tako maglovitu kao to je bila naa. Idi da spava,
mome, nema ovde nieg za tebe. Devojke, idite u dormitorij!
Obema rukama protrlja lice i oi.
Eh... Ekvinocij! Prokleta no... Idi da legne, Tris. Nita ne moemo da uradimo.
Ta nemo arobnica stisnu pesnice dovodi me do ludila. Na pomisao da ona
tamo negde pati, da krvari, da je u opasnosti... Doavola, kad bih znala ta da uradim!
Neneke, arhisvetenica Melitelinog hrama, okrenu se.
A jesi li probala da se moli?

Na Jugu, daleko iza Amelskih planina, u Ebingu, u zemlji zvanoj Pereplut, na ogromnim
movarama, preseenim rekama Veldom, Letom i Aretom, u mestu koje je udaljeno
osamsto milja letom vrane od grada Elandera i hrama Melitele, snen komar naglo
probudi starog pustinjaka Visogotu. Probueni Visogota nikako nije mogao da se priseti
sadraja sna, ali udan nemir nije mu dozvolio da opet zaspi.

Hladno, hladno, hladno, brrr brbljao je u sebi Visogota, marirajui stazom kroz
trsku. Hladno, hladno, brrrr.
 Naredna zamka je bila prazna. Nijedne ondatre. Izuzetno neuspean lov. Mrmljajui
psovke i mrui smrznutim nosom, Visogota oisti zamku od blata i soivice.
Hladno, brrr, huha brbljao je, idui prema kraju movare. A jo je septembar! Pa
tek je etiri dana prolo od ekvinocija! Ha, u ivotu nisam zapamtio ovakvu studen pred
kraj septembra. A ipak ivim dosta dugo!
I naredna, pretposlednja zamka bila je prazna. Visogota nije ak imao volje ni da
psuje.
Sigurno je istina mumlao je hodajui da je klima sve hladnija iz godine u godinu.
A sada se ini da e se efekat hlaenja pokrenuti kao lavina. Ha, vilenjaci su to jo davno
predvideli, ali ko je verovao u vilenjaka predskazanja?
Nad glavom starca opet zaumie krila i zatreperie neverovatno brzi, sivi oblici. Magla
nad movarom ponovo je odzvanjala divljim, isprekidanim trilerom kozodoja i brzim
lepranjem krila. Visogota nije obraao panju na ptice. Nije bio sujeveran, a kozodoja je
uvek bilo mnogo u movarama, naroito su u zoru leteli tako gusto da je ak vladao strah
da e nekoga u glavu udariti. Dobro, moda ih nije uvek bilo tako mnogo kao danas i
moda nisu uvek tako pakleno kriali... Ali ta da se radi, u poslednje vreme priroda je
prireivala udne vragolije, a neobinost je jurila za neobinou i svaka je bila neobinija
od prethodne.
Taman izvue iz vode poslednju praznu zamku kad zau rzanje konja. Kao po naredbi,
legnjevi odjednom nestae.
Na movarama Perepluta bile su ade, suva, visoko pozicionirana mesta zarasla crnom
brezom, jovovinom, svibom, drenikom i trnjinom. Blatita su tako precizno okruivala
veinu ada da je bilo apsolutno nemogue da tamo dospe konj ili jaha koji ne poznaje
stazu. A ipak je rzanje koje Visogota opet zau dopiralo ba s takve ade.
Radoznalost je nadvladala opreznost.
Visogota se slabo razumeo u konje i njihove rase, ali je bio esteta, umeo je da
raspozna i proceni ta je lepo. A vran konj, grive blistave kao antracit, kojeg je video u
pozadini brezovih stabala, bio je zapanjujue lep. Bio je prava sutina lepote. Bio je tako
lep da se inio nestvarnim.
Ali bio je stvaran. I potpuno stvarno uhvaen u zamku, upleten voicama i uzdama u
krvavocrvene grane svibe, stvorene za hvatanje. Kada je Visogota priao blie, konj
podavi ui, zatopota tako da se ak i zemlja zatresla, trgnu graciozno glavom i okrenu se.
Sada se moglo videti da je to kobila. Moglo se videti jo neto. Neto to je prouzrokovalo
da Visogotino srce pone da udara kao ludo, a nevidljiva kleta adrenalina stegla su mu
grlo.
Iza konja, u plitkoj jami, leao je le.
Visogota baci na zemlju vreu. Postide se prve pomisli, koja je bila da se okrene i
pobegne. Priao je zadravajui opreznost, jer je vrana kobila topotala, povijala ui, cerila
zube na valama i samo ekala priliku da ga ugrize ili ritne.
Le je bio le deaka od deset-petnaest godina. Leao je licem okrenutim ka zemlji,
jedna ruka je bila prignjeena telom, a druga je bila ispruena u stranu i prstima zarivena
u pesak. Deak je imao na sebi jaknicu od jelenje koe, tesne kone pantalone i meke
vilenjake izme s kopama, duboke do kolena.
 Visogota se sagnu i u tom trenutku le glasno zajea. Vrana kobila zarza otegnuto i
lupi kopitima o zemlju.
Pustinjak kleknu i paljivo okrenu ranjenika. Nehotice povue glavu i siknu na prizor
udovine maske od prljavtine i zgruane krvi, kakvu je deak imao umesto lica. Paljivo
je obrisao mahovinu, lie i pesak sa usana pokrivenih pljuvakom i slinom i pokuao da
otkine sa obraza kosu slepljenu krvlju i zbijenu u tvrdi koltun. Ranjenik zajea potmulo,
stegnu se i poe da drhti. Visogota mu odlepi kosu s lica.
Devojka ree glasno, ne mogavi da poveruje u ono to je imao pravo pred
nosom. Ovo je devojka.

Da je toga dana, nakon to je pao mrak, neko uspeo da se tiho prikrade do kolibe
izgubljene meu movarama, s upalom strehom obraslom mahovinom, i da je pogledao
kroz pukotine na prozorima, onda bi u unutranjosti, oskudno osvetljenoj lojanicama,
ugledao devojku od deset-petnaest godina, glave debelo omotane zavojima, kako
nepomino, gotovo mrtvaki, lei na drvenom krevetu prekrivenom koama. I video bi
starca sive, klinaste brade i duge bele kose koja od ruba snane ele pada na ramena i
lea i izduuje izbrazdano elo daleko iza temena. Opazio bi kako starac pali jo jednu
lojanicu, kako stavlja na sto peanik, kako otri pero, kako se naginje nad listom
pergamenta. Kako tone u misli i zamiljeno sebi govori neto u bradu, ne sputajui oka s
devojke koja lei na krevetu.
Ali to nije bilo mogue. Niko to nije mogao videti. Koliba pustinjaka Visogote bila je
dobro sakrivena meu movarama, u pustoi veito pokrivenoj maglom, u koju se niko
nije usuivao da zae.

Zapiimo Visogota umoi pero u mastilo sledee: Prolo je tri asa od

intervencije. Dijagnoza: vulnus incisivum, posekotina nanesena velikom snagom
nepoznatim otrim oruem s verovatno zakrivljenom otricom. Obuhvata levi deo lica,
poinje od infraorbitalnog predela, preseca obraz i dosee sve do parotidnog predela.
Najdublja je rana u poetnom delu ispod one duplje, na jabunoj kosti, budui da dopire
do pokosnice. Pretpostavlja se da je period koji je proao od zadobijanja rane do prvog
previjanja deset asova.
Pero zakripa na pergamentu, ali kripanje nije trajalo due od nekoliko minuta. I
redova. Visogota nije smatrao da je nuno da zapie sve to je govorio u sebi.
Vratimo se previjanju rane nastavi ubrzo starac, zagledan u plamen lojanice koji je
treperio i adio i zapiimo sledee: Nisam isekao krajeve ozlede, ograniio sam se
jedino na uklanjanje neprokrvljenih paria i, naravno, na ugruke. Isprao sam ranu
ekstraktom vrbove kore. Uklonio sam prljavtinu i strana tela. Stavio sam avove od
konoplje. Neka bude zapisano da nisam imao na raspolaganju drugu vrstu niti. Naneo
sam oblogu od planinske arnike i stavio zavoj napravljen od muslina.
 Na sredinu kolibe istra mi. Visogota mu baci pare hleba. Devojka je na krevetu
nemirno disala i jeala u snu.

Osam asova nakon intervencije. Stanje bolesnika bez promene. Stanje lekara
to znai moje popravilo se, poto sam uhvatio malo sna... Mogu da nastavim s
beleenjem. Valja pretoiti na te listove neto informacija o mojoj pacijentkinji. Za
budua pokolenja. Pod uslovom da bilo kakvo pokolenje stigne na ove movare pre no to
sve istruli i raspadne se u prah.
Visogota teko uzdahnu, umoi pero i prevue ga preko ivice mastionice.
A to se tie pacijentkinje promumla neka bude zabeleeno sledee: Kako se
ini, ima esnaest godina, visoka, grae prilino mrave, ali nikako slabunjave, jer ne
ukazuje na neuhranjenost. Muskulatura i fizika konstrukcija su posve tipine za mladu
vilenjakinju, ali nisu utvrene nikakve karakteristike mestike, niti kvarteronke. Kao to je
poznato, mogue je da nii procenat vilenjake krvi ne ostavi tragove.
Visogota kao da se tek sada setio da nije zapisao na papiru nijednu runu, nijednu re.
Prislonio je pero na papir, ali mastilo se osuilo. Starca to uopte nije uzbudilo.
Neka bude zabeleeno i to nastavi da devojka nikada nije raala. Takoe, na
telu nema nikakvih zastarelih belega, oiljaka, ogrebotina, nikakvih tragova kakve
ostavljaju teak rad, nezgode i ivot pun rizika. Naglaavam: govorim o zastarelim
tragovima. Sveih tragova ne manjka na njenom telu. Devojka je bila tuena. Bila je
ibana, i to nikako oevom rukom. I verovatno je bila utirana.
Takoe sam na njenom telu pronaao dosta udan, poseban znak... Hm... Zapiimo
to za dobro nauke... Na preponama, odmah pored venerinog breuljka, devojka ima
istetoviranu crvenu ruu.
Visogota je usredsreeno posmatrao zaotreni kraj pera, pa ga potom umoi u
mastionicu. Ovoga puta ipak nije zaboravio s kakvim ciljem je to uinio brzo poe da
pokriva list jednakim redovima nakrivljenog pisma. Pisao je dok se pero nije osuilo.
U polusvesnom stanju je govorila i vritala nastavi. Njen akcenat i nain
izraavanja, ukoliko zanemarimo este upadice iz opscenog argona kriminalaca, veoma
su zbunjujui i teko je odrediti njihovu lokalizaciju, ali usudio bih se da tvrdim da pre
potiu sa Severa nego s Juga. Neke rei...
Ponovo zakripa perom po pergamentu, ali ne previe dugo, mnogo krae, kako bi
mogao da zapie sve to je maloas izgovorio. Potom zapoe monolog, tano tamo gde
ga je prekinuo.
Neke rei, imena i nazivi koje devojka mrmlja u bunilu vredi zapamtiti. I prouiti.
Sve ukazuje na to da je zaista, ali zaista vrlo nesvakidanja osoba pronala put do kolibe
starog Visogote...
utao je neko vreme, oslukujui.
Samo da se promumla koliba starog Visogote ne pokae kao kraj njenog puta.

*
 Visogota se nagnu nad pergamentom i ak stavi na njega pero, ali ne zapisa nita,
nijednu runu. Baci pero na sto. Neko vreme je brektao, besno mumlao i mrcao.
Posmatrao je krevet i sluao zvukove koji su otuda dopirali.
Treba utvrditi i zapisati ree umornog glasa da je veoma loe, Svi moji napori i
intervencije mogu se pokazati nedovoljnim, a trud uzaludnim. Moje bojazni su bile
opravdane. Rana je inficirana. Devojka je u snanoj groznici. Ispoljila su se ve tri od
etiri kardinalna simptoma akutnog zapaljenja: rubor, calor i tumor{3}. U ovom trenutku je
ve lako to ustanoviti vizuelno i dodirom. Kada proe postintervenini ok, pojavie se i
etvrti simptom: dolor{4}. Neka bude zapisano da je minulo skoro pola veka od kada sam
se poeo baviti medicinskom praksom; oseam kako te godine gue moje seanje i
vetinu mojih prstiju. Ne umem mnogo toga da uradim, a jo manje mogu da uradim.
Sredstava i medikamenata imam manje nego to je inae malo. Sva nada je u
odbrambenom mehanizmu mladog organizma...

Dvanaest asova posle intervencije. Kao to sam i oekivao: pojavio se etvrti

kardinalni simptom infekcije: dolor. Bolesnica vriti od bola, a temperatura i drhtavica
postaju snanije. Nemam nita, nijedno sredstvo koje bih mogao da joj dam. Imam na
raspolaganju malu koliinu eliksira tatule, ali devojka je preslaba da bi preivela njeno
dejstvo. Imam i neto jedia, ali jedi bi je nesumnjivo ubio.

Petnaest asova nakon intervencije. Zora. Bolesnica je nesvesna. Groznica brzo

raste, a drhtavica jaa. Osim toga, javljaju se jake kontrakcije facijalnih miia. Ukoliko je
to tetanus, devojka je izgubljena. Ipak, nadajmo se da je to samo facijalni ivac... Ili
trigeminalni. Ili oba... U tom sluaju e devojka biti unakaena... Ali ivee...
Visogota pogleda pergament na kojem nije napisao nijednu runu, nijednu re.
Pod uslovom kaza neujno da preivi infekciju.

Dvadeset asova nakon intervencije. Groznica raste. Rubor, calor, tumor i dolor
dostiu, kako mi se ini, kriznu taku. Ali devojka nema ansi da preivi, da makar doivi i
tu taku. Stoga, evo, zapisujem... Ja, Visogota iz Korva, ne verujem u postojanje bogova.
Ali ako postoje, neka uvaju tu devojku. I neka mi oproste to to sam uradio... Ako se
ispostavi da je to to sam uradio bila greka.
Visogota odloi pero, protrlja nateene i svrbljive kapke i pritisnu pesnice uz
slepoonice.
Dao sam joj meavinu tatule i jedia ree neujno. Naredni asovi e sve
odluiti.
 *

Nije spavao, samo je dremao, kad ga iz dremke trgnue lupa i tutnjava praene
jaukom koji je poticao vie od gneva nego od bola.
Napolju se razdanjivalo, pukotine na prozorima proputale su slabu svetlost. Peanik
se presuo do kraja, i to odavno. Visogota je kao i obino zaboravio da ga okrene. Lojanica
je jedva tinjala, rumeni ar iz ognjita slabo je osvetljavao ugao kolibe. Starac usta i
pomeri improvizovani paravan od ebadi kojim je ogradio krevet od ostatka prostorije,
kako bi bolesnici osigurao mir.
Bolesnica je ve stigla da se podigne s poda, na koji je maloas pala; sedela je
pogrbljena na ivici leaja, trudei se da poee lice ispod zavoja. Visogota se nakalja.
Zamolio sam te da ne ustaje. Previe si slaba. Ako neto eli, pozovi. Uvek sam u
blizini.
Ja upravo i ne elim da bude u blizini ree tiho, nerazgovetno, ali potpuno jasno.
Hou da pikim.
Kad se vratio da uzme nokir, leala je poleuke na krevetu i opipavala zavoj
pritegnut uz obraz i obavijen oko ela i vrata. Kada joj je uskoro opet priao, nije
promenila poziciju.
etiri dana? upita, gledajui u tavanicu.
Pet. Proao je ceo dan od naeg poslednjeg razgovora. Prespavala si ceo dan. To je
dobro. Potreban ti je san.
Oseam se bolje.
Drago mi je to to ujem. Skinuemo zavoj. Pomoi u ti da sedne. Uhvati se za
moju ruku.
Rana je zarastala lepo i nije bila vlana, te je ovog puta gotovo prolo bez bolnog
skidanja zavoja s kraste. Devojka paljivo dodirnu obraz. Namrtila se, ali Visogota je
znao da to nije samo bol. Svaki put je nanovo otkrivala obim povrede i shvatala ozbiljnost
rane. Sa uasom se uveravala da to to je prethodno osetila dodirom nije bio komar
izazvan groznicom.
Ima li ovde neko ogledalo?
Nemam slagao je.
Gledala ga je, moda prvi put potpuno svesno.
Dakle, toliko je loe? upita, paljivo prelazei prstima po avovima.
To je veoma velika povreda proguna, ljut na sebe to se izgovara i pravda pred
balavicom. Lice ti je stalno vrlo oteeno. Za nekoliko dana u skinuti avove, a do tada
u nanositi jedi i vrbov ekstrakt. Neu ti vie obavijati celu glavu. Lepo zarasta. Zaista
lepo.
Nije odgovorila. Pomerala je usta i vilicu, mrtila i krivila lice, isprobavajui ta rana
doputa a ta ne.
Pripremio sam orbu od goluba. Hoe da jede?
Jeu. Ali ovaj put u probati sama. Poniavajue je da me hrane kao da sam
paralizovana.
 Dugo je jela. Drvenu kaiku je prinosila ustima paljivo i s takvim naporom kao da je
bila teka dve funte. Ali uspela je sama, bez pomoi Visogote, koji ju je posmatrao
zainteresovano. Visogota je bio znatieljan i goreo je u radoznalosti. Znao je da e
zajedno s devojinim ozdravljenjem poeti razmena reenica koje bi mogle da bace
svetlost na tajanstveni sluaj. Znao je za to i nije mogao da doeka taj trenutak. Previe
dugo je iveo sam u pustinji.
Devojka je zavrila s jelom i pala na jastuke. Nekoliko trenutaka je mrtvo posmatrala
plafon, a zatim okrenula glavu. Neobino velike, zelene oi jo jednom je potvrdio
Visogota davale su njenom licu izraz nevinog deteta, a u tom su se trenutku upadljivo
prepirale sa grozno osakaenim obrazom. Visogota je poznavao taj tip lepote veito
dete krupnih oiju i fizionomija koja izaziva instinktivnu reakciju simpatije. Veita
devojka, ak i kada dvadeseti, pa i trideseti roendan ve odavno padnu u zaborav. Da,
Visogota je dobro poznavao taj tip lepote. Njegova druga ena bila je takva. Njegova
kerka bila je takva.
Moram da beim odavde ree odjednom devojka. I to to pre. Ja sam begunac.
Ali ti to zna.
Znam klimnu glavom. To su bile tvoje prve rei, koje uprkos izgovoru nisu bile
plod bunila. Tanije, jedne od prvih. Najpre si pitala za svog konja i za svoj ma. Tim
redom. Kada sam te uverio da su i konj i ma u dobrim rukama, posumnjala si da sam
saveznik nekakvog Bonharta i da te neu leiti, ve da u te izloiti torturi. Kada sam te
uz veliki trud uverio da grei, predstavila si se kao Falka i zahvalila mi za to to sam te
spasao.
Dobro je okrenu glavu na jastuku, kao da je htela da pobegne od potrebe da mu
gleda u oi. Dobro je da nisam zaboravila da zahvalim. Ja se toga seam kao kroz
maglu. Ne znam ta je bilo java, a ta san. Bojala sam se da se nisam zahvalila. Ne
zovem se Falka.
I to sam saznao, mada sluajno. Govorila si u groznici.
Ja sam begunac ree, ne okreui se. Izgnanik. Opasno je pruati mi sklonite.
Opasno je znati kako se zaista zovem. Ja moram sesti na konja i beati, pre no to me
ovde pronau...
Maloas neno kaza imala si problem da sedne na nokir. Ne mogu ba da te
zamislim kako seda na konja. Ali uveravam te da si ovde bezbedna. Niko te nee
pronai.
Sigurno me gone. Slede tragove, pretresaju okolinu...
Smiri se. Svaki dan pada kia, niko nee pronai tragove. A ti si u pustinji. U kui
pustinjaka koji je odseen od sveta. Da, kako svetu ne bi bilo lako da ga pronae. Ipak,
ako eli, mogu da potraim nain da prijateljima ili rodbini prenesem vest o tebi.
Ne zna ak ni ko sam...
Ti si ranjena devojka prekinu je koja bei od nekoga ko se ne dvoumi da povredi
devojke. Da li eli da prenesem neku poruku?
Nema kome odgovori ubrzo, a Visogota ulovi uhom promenu glasa. Moji prijatelji
nisu ivi. Svi su ubijeni.
Nije komentarisao.
 Ja sam smrt nastavi udnim, visokim glasom. Svako ko doe u kontakt sa mnom
umire.
Ne svako opovrgnu Visogota, paljivo piljei u nju. Nije Bonhart, onaj ije si ime
uzvikivala u groznici, onaj od koga sada eli da bei. Va kontakt je vie tebi nakodio
nego njemu. To te je on... ranio po licu?
Ne stisnu usta, kako bi savladala neto, to je bio ili jezik ili psovka. Po licu me
je ranio Sova. Stefan Skelen. A Bonhart... Bonhart me je ranio znatno ozbiljnije. Dublje.
Da li sam i o tome govorila u groznici?
Smiri se. Oslabila si, mora da se kloni jakih uzbuenja.
Zovem se Ciri.
Napraviu ti oblogu od jedia, Ciri.
Priekaj... trenutak. Daj mi nekakvo ogledalo.
Kazao sam ti...
Molim te!
Posluao ju je, poto je doao do zakljuka da tako treba i da ne moe vie da
odugovlai. ak je doneo i lojanicu, kako bi mogla bolje da vidi ta su uradili s njenim
licem.
Pa da ree izmenjenim, isprekidanim glasom. Pa da. Upravo je onako kako sam i
mislila. Gotovo onako kako sam i mislila.
Izaao je, povlaei za sobom improvizovani paravan od ponjave.
Trudila se da jeca tiho, tako da je ne uje. Veoma se trudila.

Sledeeg jutra, Visogota je skinuo polovinu avova. Ciri je opipavala obraz i siktala kao
zmija, alei se na snaan bol uha i hiperesteziju vrata u predelu vilice. Ipak je ustala,
obukla se i izala u dvorite. Visogota se nije protivio. Pravio joj je drutvo. Nije morao ni
da joj pomae, ni da je pridrava. Devojka je bila zdrava i dosta snanija nego to je
mogao da pretpostavi.
Zanosila se tek kada bi ulazila i tada se pridravala za dovratnike i tokove.
Ala... odjednom se zagui vazduhom. Ala je hladno! Mraz, ta li? Ve je zima?
Koliko dugo sam tu leala? Nekoliko nedelja?
Tano est dana. Sada je peti dan oktobra. Ali ima izgleda da e biti veoma hladan
oktobar.
Peti oktobar? Ciri se namrti i siknu od bola. Pa kako to? Dve nedelje...
ta? Kakve dve nedelje?
Nije vano slegnu ramenima. Moda ja to neto greim... A moda i ne greim.
Reci mi, ta ovde tako uasno smrdi?
Koe. Lovim ondatre, dabrove, nutrije i vidre, i tavim koe. ak i pustinjaci moraju
od neega da ive.
Gde je moj konj?
U oboru.
Vrana kobila glasnim rzanjem pozdravi posetioce, a Visogotina koza je proprati
beketom u kom se ulo veliko nezadovoljstvo zbog toga to je morala da deli smetaj s
drugim stanarom. Ciri zagrli konja oko vrata, potapa ga i pomazi po grivi. Kobila je
frktala i kopitom rila slamu.
Gde je moje sedlo? Podsedlica? Orma?
Ovde.
Nije se protivio, nije obraao panju, nije izraavao svoje miljenje. utao je,
podupirui se tapom. Nije se pomerio kada je zastenjala pokuavajui da podigne sedlo,
nije se ni trznuo kada se zanela pod teretom i teko, uz glasni jauk, svalila na pod posut
slamom. Nije priao, nije joj pomogao da ustane. Posmatrao ju je ozbiljno.
Pa da ree kroz stisnute zube, odgurujui kobilu, koja se trudila da posadi nos na
njen okovratnik. Sve je jasno. Ali ja moram da beim odavde, doavola! Jednostavno
moram!
Kuda? upita hladno.
Opipavala je lice, jo uvek sedei na slami pored isputenog sedla.
to dalje.
Klimnuo je glavom kao da je odgovor bio zadovoljavajui, sve je razjasnila i nije
ostavila mesta za nagaanja. Ciri je ustala s naporom. Nije ni pokuavala da se sagne po
sedlo i ormu. Samo je proverila da li kobila ima seno i ovas u jaslama i poela da gladi
lea i bokove konja svenjem slame. Visogota je u tiini ekao i doekao. Devojka posrnu
o stub koji je podravao tavanicu i poblede kao krpa. Bez rei joj prui tap.
Nita mi nije. Samo...
Samo ti se okrenulo u glavi, jer si bolesna i slaba kao novoroene. Vratimo se.
Mora da legne.

Pred zalazak sunca, prespavavi dobrih nekoliko sati, Ciri opet izae. Vraajui se s
reke, Visogota naleti na nju kraj prirodne ive ograde od kupina.
Ne idi predaleko od kolibe ree otro. Kao prvo, previe si slaba...
Oseam se bolje.
Kao drugo, to nije bezbedno. Okolo se nalazi ogromna movara i beskonano polje
trske. Ne poznaje staze, moe da se izgubi ili da se utopi u kaljuzi.
A ti pokaza na vreu koju je vukao oigledno poznaje staze. I ti njima ne ide
daleko, to znai da movara uopte nije tako velika. tavi koe kako bi iveo, shvatam.
Moja kobila, Kelpi, ima ovas, a ovde polja ne vidim. Mi smo jeli kokoku i prekrupu. I
hleb. Pravi hleb, a ne lepinju. Od lovca ne bi dobio hleb. A to znai da se u okolini nalazi
selo.
vrsta logika potvrdi mirno. Stvarno, dobijam namirnice iz oblinjeg sela. Iz
oblinjeg, ali uopte nije blizu, nalazi se na kraju movara. Movare se naslanjaju na
reku. Menjam koe za hranu koju mi dovoze laom. Hleb, kau, brano, so, sir, ponekad
zeca ili kokoku. A ponekad poruke.
Nije doekao pitanje, pa je nastavio.
Horde konjanika su u poteri za tobom dva puta bile u naselju. Prvi put su nas
upozorili da te ne skrivamo, a seljacima su pretili ognjem i maem ukoliko te uhvate u
naselju. Drugi put su obeavali nagradu za onoga ko pronae le. Tvoji gonitelji su
ubeeni da lei mrtva u umama, u nekakvom jarku, ili provaliji.
I nee se srniriti promumla sve dok ne pronau telo. Dobro znam za to. Moraju
da imaju dokaz da nisam iva. Bez tog dokaza nee odustati. Sve e pretraiti. Na kraju
e stii i ovde...
Ba im je stalo primeti. Rekao bih, neobino im je stalo...
Ona stegnu usta.
Ne plai se. Otii u pre nego to me tu nau. Neu te izloiti opasnosti... Ne boj se.
Zato pretpostavlja da se bojim? slegnu ramenima. Zar postoji razlog da se
plaim? Ovde niko nee dospeti i niko te ovde nee pronai. Meutim, ukoliko promoli
nos kroz trsku, dospee svojim goniteljima pravo u ruke.
Drugim reima podie gordo glavu moram da ostanem ovde? To si eleo da
kae?
Ti nisi zatvorenik. Moe da ode kad god poeli. Tanije kada bude u stanju. Ali
moe i da ostane kod mene i da prieka neko vreme. Tragai ponekad izgube volju.
Uvek se razoaraju, pre ili kasnije. Uvek. Moe mi verovati. Razumem se u to.
Njene zelene oi blesnue kad ga pogleda.
Uostalom ree brzo, sleui ramenima i beei od njenog pogleda uinie onako
kako poeli. Ponavljam, nisam te ovde zatvorio.
Moda danas ipak neu otii brecnu se. Slaba sam... I sada e sunce zai... A ja
svakako ne poznajem staze. Prema tome, hajdemo u kolibu. Srnrzla sam se.

Kazao si da sam leala kod tebe sedam dana. Da li je to istina?

Zbog ega bih lagao?
Ne uzbuuj se. Trudim se da izraunam dane... Ja sam pobegla... Ranjena sam... na
dan ravnodnevice. Dvadeset treeg septembra. Ukoliko radije rauna po vilenjacima,
poslednjeg dana Lamasa.
To je nemogue.
Zato bih lagala? vrisnu i jauknu, hvatajui se za lice. Visogota ju je gledao
spokojno.
Ne znam zato kaza hladno. Ali ja sam nekada bio lekar, Ciri. Davno, ali i dalje
umem da razlikujem ranu koja je nanesena pre deset sati od rane koja je nanesena pre
etiri dana. Pronaao sam te dvadeset sedmog septembra. Prema tome, bila si ranjena
dvadeset estog. Treeg dana Velena, ako radije rauna po vilenjacima. Tri dana posle
ekvinocija.
Bila sam ranjena na sam ekvinocij.
To nije mogue, Ciri. Onda ti tu ima neki prastari pustinjski kalendar.
Neka ti bude. Zar je to toliko vano?
Ne. Nije uopte.
 *

Tri dana kasnije, Visogota je skinuo poslednje avove. Imao je mnogo razloga da bude
zadovoljan i ponosan na svoje delo linija uivanja je bila ravna i ista, nije trebalo da se
plai belega prljavtine koja je urasla u ranu. Satisfakciju mu je ipak pokvarilo to je
video Ciri kako u tmurnoj tiini promatra u ogledalu oiljak pod raznim uglovima i
bezuspeno pokuava da ga prikrije kosom, koju je eljala ka obrazu. Oiljak ju je
naruio. injenica je ostala injenica i tu nikakav savet nije mogao pomoi. Ni u emu
nije moglo pomoi pretvaranje da je drugaije. Oiljak neprestano crven, naduven kao
kanap, istakan ubodima igle i obeleen otiscima niti odista je izgledao sablasno. Takvo
stanje je imalo ansu da podlegne postepenoj, pa ak i brzoj popravci. Visogota je ipak
znao da nije bilo nikakvih ansi da oiljak nestane i prestane da je rui.
Ciri se oseala znatno bolje, ali na Visogotino uenje i zadovoljstvo, uopte nije
govorila o odlasku. Izvela je iz obora svoju vranu Kelpi Visogota je znao da je naziv
kelpi na Severu nosilo grozno morsko udovite koje je, sudei prema sujeverju, moglo
da preuzme oblik predivnog pastuva, delfina, pa ak i prekrasne ene, ali je u stvarnosti
uvek izgledalo kao gomila korova. Ciri osedla kobilu i nekoliko puta objaha dvorite i
okolinu kolibe, a zatim se Kelpi vrati u obor kako bi pravila drutvo kozi, a Ciri u kolibu
kako bi pravila drutvo Visogoti. ak mu je pomagala najverovatnije iz dosade u poslu
oko koa. Dok je on razvrstavao nutrije po veliini i nijansi, ona je rasecala ondatre po
leima i trbusima, razvrstavajui koe po dasci koja je bila postavljena na sredini kolibe.
Imala je izuzetno vete prste.
Upravo je za vreme tog posla dolo do dosta udnog razgovora meu njima.

Ne zna ko sam. ak i ne sluti ko sam.

Nekoliko puta je ponovila tu besmislenu tvrdnju i time ga lako razdraila. Stvar je
jasna, nije dao da se primeti razdraljivost za njega bi bilo poniavajue kada bi
pokazao svoja oseanja pred takvom balavicom. Ne, to nije mogao da dopusti, a nije
mogao da pokae ni radoznalost koja ga je muila.
U sutini, ta radoznalost je bila neosnovana, zato to je i bez truda mogao da
pretpostavi ko je ona. U vreme Visogotine mladosti, bande nisu bile retkost. Ni godine
koje su prole nisu mogle da eliminiu magnetsku silu s kojom je takva bagra privlaila
balavurdiju eljnu avanture i jakih uzbuenja. Vrlo esto na njihovu propast. Balavci koji
su prolazili samo sa oiljkom na licu mogli su da priaju o srei one manje srene ekala
je tortura, oma, kuka ili kolac.
Ha, od vremena Visogotine mladosti samo je jedna stvar podlegla promeni
emancipacija je napredovala. Bande nisu privlaile samo omladince, ve i bezumne
tinejderke, koje su zamenile iglu, kudelju i ekanje svatova za konja, ma i avanturu.
Visogota joj nije sve to direktno rekao. Kazao joj je to okoliajui. Ali tako da bi
saznala da on zna. Da bi joj bilo jasno da, ako je neko tu zagonetka, to sigurno nije ona
maloletna razbojnica je udom pobegla od potere bande maloletnih razbojnika.
Unakaena balavica koja pokuava da se okrui oreolom tajanstvenosti.
Ne zna ko sam. Ali ne plai se. Uskoro u otii. Neu te izloiti opasnosti.
Visogoti bi dosta.
Ne preti mi nikakva opasnost kaza hladno. I kakva opasnost? ak i ukoliko se
ovde pojave progonitelji, u ta sumnjam, ta moe meni loe da se desi? Davanje pomoi
odbeglom prestupniku je kanjivo, ali ne u sluaju pustinjaka, poto pustinjak nije
upoznat sa svetovnim stvarima. Moja privilegija je da ugostim svakoga ko dospe u moju
pustaru. Dobro si rekla: ne znam ko si. Otkud ja, pustinjak, mogu znati ko si ti, ta si
zgreila i zbog ega te goni zakon? I kakav zakon? Ja zbilja ne znam ni iji zakon vlada u
ovim krajevima, kakva i ija jurisdikcija. I to me ne zanima. Ja sam pustinjak.
Osetio je da je ve previe govorio o pustinjatvu. Ali nije odustajao, a njene gnevne
zelene oi probadale su ga kao mamuze.
Ja sam ubogi eremit. Umro sam radi sveta i radi njegovih stvari. Ja sam prost i
neobrazovan ovek, nisam upoznat sa svetovnim pitanjima...
Preterao je.
Tano! ona vrisnu, sabijajui kou i no u pod. Smatra me glupom, ili ta? Ja
nisam glupa, nemoj misliti. Pustinjae, ubogi eremito! Kada te nije bilo, bacila sam
pogled naokolo. Pogledala sam tamo, oh, u ugao, iza one ne ba iste zavese. Otkuda su
se tamo na policama stvorile uene knjige, ha, prosti i nesvesni ovee?
Visogota baci kou nutrije na gomilu.
Nekada je ovde iveo sakuplja poreza ree bezbrino. To su katastri i
raunovodstvene knjige.
Lae Ciri iskrivi lice i protrlja oiljak. Lae me pravo u oi!
Nije odgovorio, pretvarajui se da ocenjuje nijansu sledee koe.
Moda ti misli ubrzo nastavi devojka da ako ima sedu bradu, bore i sto godina
za vratom moe lako da prevari naivnu curu, je li? Ovo u ti kazati: moda bi i obmanuo
neku sluajnu prolaznicu. Ali ja nisam bilo koja prolaznica.
On podie obrve u znak nemog ali provokativnog pitanja. Nije ga ostavila da dugo
eka.
Ja sam, moj pustinjae, uila u mestima gde je bilo mnogo knjiga, kao i ovih istih
naslova to su na tvojim policama. Mnoge od tih naslova poznajem.
Visogota jo vie podie obrve. Ona mu je gledala direktno u oi.
udne stvari procedi ona brblja runa aljkavica, odrpana sirotinja, a moda i
lopua, ili banditkinja pronaena u grmlju sa smrvljenom vilicom. A ipak treba da zna,
gosn pustinjae, da sam ja itala Istoriju Roderika de Novembera. Pregledala sam, i to
ne jednom, delo pod naslovom Materia medica. Znam Herbarius, isti takav kao na tvojoj
polici. I znam ta na koricama knjiga oznaava hermelinski krst na crvenom titu. To je
znak da je knjigu izdao Univerzitet u Oksenfurtu.
Zautala je, nastavljajui da ga posmatra obazrivo. Visogota je utao i trudio se da
njegovo lice ne oda nita.
- Zbog toga mislim ree ona, podiui glavu na njoj svojstven, ponosan i otar
nain da ti uopte nisi prostak i pustinjak. Da uopte nisu umro radi sveta, ve si
pobegao od njega. I skriva se ovde, u pustinji, zamaskiran prividima i beskrajnim
trakom.
Ako je tako osrnehnu se Visogota onda su se u sutini nae sudbine na
zadivljujui nain ispreplitale, moja naitana gospoice. Eto, isti cilj nas je na veoma
zagonetan nain zbliio. Na kraju krajeva, i ti se ovde skriva. Na kraju krajeva, i ti, Ciri,
umeno prede oko sebe veo privida. Ja sam ipak star ovek, pun sumnji i ogorenosti,
senilnog nepoverenja...
Nepoverenja u mene?
U svet, Ciri. U svet u kom prevarantski privid stavlja masku istine, kako bi izneo vani
drugu istinu lanu, i pokuao da obmanjuje. U svet u kom se grb Univerziteta u
Oksenfurtu slika na dverima bordela. U svet u kom se ranjene razbojnice izdaju za
iskusne, uene, moda i gospoice plemenitog porekla, intelektualke i erudite, koje itaju
Roderika de Novembera i koje su upoznate sa simbolima Akademije. Uprkos svim
izgledima. Uprkos tome to same nose drugi znak. Banditsku tetovau. Crvenu ruu
ubockanu na preponama.
U sutini, bio si u pravu zagrize usne, a lice joj prekri rumenilo tako duboko da se
linija oiljka inila crnom. Ti si ogoren starac. I nametljiv deda.
Na mojoj polici, iza zavese pokaza glavom stoji Aen Nog Mab Teadhmore,
zbirka vilenjakih pria i pripovedaka u stihu. Tamo se nalazi, na neki nain slina naoj
situaciji i razgovoru, priica o starom gavranu i mladoj lastavici. Ciri, budui da sam isto
kao i ti erudit, usudiu se da se prisetim prigodnog fragmenta. Gavran, kao to sigurno
pamti, zamera lastavici na lakomislenosti i nepristojnom vrzmanju.
Hen Cerbin dicss aen nog Zireael
Aark, aark, caelm foile, te veloe, ell?
Zireael...
Uuta, nasloni laktove na sto, a podbradak na prekrtene prste. Ciri trgnu glavom,
ispravi se i pogleda ga izazivaki. I dovri.
... Zireael ueloe quess aen enssan irch
Mab og, Hen Cerbin, vean ni, guirk, quirk!
Ogoren i nepoverljiv starac ree uskoro Visogota, ne menjajui poziciju se
izvinjava mladoj eruditkinji. Stari gavran, koji svuda nanjuka lukavstvo i obmanu, moli za
oprotaj lastavicu ija je jedina krivica to to je mlada i puna ivota. I lepukasta.
Sada lupeta ona planu, spontano pokrivajui dlanovima oiljak na obrazu.
Takve komplimente moe da zadri za sebe. Oni nee popraviti krive avove kojima si
mi profircao kou. I ne pomiljaj da e na taj nain pridobiti moje poverenje. Ja i dalje
ne znam ko si ti zapravo. Zbog ega si me slagao oko tih datuma i dana? I sa kakvim
ciljem si mi zagledao meu noge, iako sam bila ranjena po licu. I da li se zavrilo na
gledanju?
Ovaj put joj je polo za rukom da ga izbaci iz ravnotee.
ta ti zamilja, balavice?! dreknu. Mogao bih ti biti otac!
Deda ispravi ga hladno. Ili pradeda. Ali nisi. Ja ne znam ko si. Ali zasigurno nisi
onakav kakvim bi hteo da se predstavi.
Ja sam onaj koji te je pronaao u movari, skoro smrznutu do uiju, sa crnom
ljuskom umesto lica, nesvesnu, blatnjavu i runu. Ja sam onaj koji te je odveo kui, iako
nije znao ko si, a imao je pravo da pomilja na najgore. Ko te je previo i stavio u krevet?
Leio, dok si umirala od groznice? Negovao? Prao? Istina, i u predelu tetovae.
Ciri ponovo pocrveni, ali besmisleno izazivanje nije ni pomiljalo da nestane iz njenih
oiju.
Na ovom svetu proguna prevarantski prizori ponekad lano predstavljaju istinu,
sam si tako rekao. Zamisli, i ja ve pomalo poznajem svet. Spasao si me, previo,
negovao. Hvala ti za to. Zahvalna sam ti za... za dobrotu. Ali ja ipak znam da ne postoji
tako neto kao dobrota bez...
Bez rauna i nade u izvlaenje koristi dovri s osmehom Visogota. Da, da, znam,
iskusan sam ja ovek, koji poznaje svet jednako dobro kao ti, Ciri. Ranjene devojke, kao
to je poznato, grabe se za bilo ta to ima neku vrednost. Ukoliko su nesvesne ili previe
slabe da bi se branile, obino puste na volju strastima i udnjama, a neretko na naine
koji su zloinaki i protivni prirodi. Zar ne?
Ne, nije tako kao to izgleda odgovori Ciri, opet se oblivi rumenilom.
Kako je tana samo ta tvrdnja Visogota dobaci sledeu kou na svoju gomilicu. I
kako nas je nemilosrdno dovela do zakljuka da mi, Ciri, ne znamo jedno o drugom nita.
Znamo samo privide, a oni su prolazni.
On poeka trenutak, ali Ciri nije urila da bilo ta kae.
Iako je oboma polo za rukom da proemo kroz neto slino uvodnoj inkviziciji, i
dalje ne znamo nita jedno o drugome. Ja ne znam ko si ti, ti ne zna ko sam ja...
Ovaj put je proraunato ekao. Posmatrala ga je, a iz njenih oiju vrebalo je pitanje
koje je oekivao. Neto udno je zasijalo u njenim oima kada je postavila to pitanje.
Ko e poeti?

Da se u sumrak neko prikrao do kolibe sa upalom i mahovinastom strehom, da je

pogledao unutra, pod svetlom plamena i ara ognjita video bi sedobradog starca,
pogrbljenog nad gomilom koa. Ugledao bi i devojku pepeljaste kose sa sablasnim
oiljkom na obrazu, oiljkom koji uopte ne pristaje zelenim oima kao u deteta.
Ali niko to nije mogao da vidi. Koliba je stajala meu trskom, u movari u koju se niko
nije usuivao da zae.

Zovem se Visogota iz Korva. Bio sam lekar. Hirurg. Bio sam alhemiar. Bio sam
istraiva, istoriar, filozof, etiar. Bio sam profesor na Oksenfurtskoj akademiji. Morao
sam da pobegnem odande nakon to sam objavio delo koje je proglaeno za
bezboniko, za ta se onda, pre pedeset godina, mogla dobiti smrtna kazna. Morao sam
da emigriram. Moja ena nije elela da emigrira, pa me je ostavila. A ja sam se zaustavio
tek daleko na jugu, u Nilfgardskom carstvu. Na kraju sam postao predava etike na
Imperijalnoj akademiji u Kastel Garaupijanu; na tom poloaju sam bio blizu deset godina.
Ali i odande sam morao da pobegnem, nakon to sam objavio neki traktat... Uzgred, u
delu sam obradio totalitarnu vlast i zloinaki karakter osvajakih ratova, ali delo je
zvanino odbaeno, kao i moj metafiziki misticizam i klerikalna izma. Zakljuili su da
sam delovao pod podstrekom ekspanzionistikih i revizionistikih svetenikih grupa, koje
faktiki vladaju kraljevstvom Nordlinga. Veoma je zabavan sluaj moje smrtne kazne za
ateizam pre dvadeset godina! tavie, istina je bila da su ekspanzionistiki svetenici na
Severu jo odavno pali u zaborav, ali u Nilfgardu to nisu prihvatali kao novost.
Povezivanje misticizma i sujeverja s politikom bilo je gonjeno i strogo kanjavano.
Danas, kada to analiziram iz perspektive godina, mislim da bi se afera rasprila da
sam se ja pokorio i pokazao kajanje i da se car zadovoljio bacanjem u nemilost, bez
sezanja za drastinim merama. Ali ja sam bio ozlojeen. Bio sam siguran u svoje ideje,
koje sam smatrao vanvremenskim, nadreene ovoj ili onoj vlasti ili politici. Oseao sam
se ponienim, nepravedno ponienim. Nasilno. Stoga sam uspostavio aktivne kontakte s
disidentima koji su se tajno borili protiv tiranina. Nisam uspeo ni da se okrenem, a ve
sam sedeo zajedno s disidentima u tamnici, a neki su, im su im izloili sprave za
muenje, pokazali na mene kao na glavnog ideologa pokreta.
Car je iskoristio svoje pravo pomilovanja, ali ipak sam bio osuen na progonstvo
pod pretnjom momentalne smrtne kazne u sluaju da se vratim u carske zemlje.
U to vreme sam bio ljut na ceo svet, na kraljevstva, carstva i univerzitete, na
disidente, inovnike, pravnike. Na kolege i prijatelje, koji su na dodir maginog tapia
prestali to da budu. Na drugu enu, koja je isto kao i prva smatrala da su muevljevi
problemi osnovni povod za razvod. Na decu, koja su me se odrekla. Postao sam pustinjak.
Ovde, u Ebingu, na blatitima Perepluta. Nasledio sam kuu od nekog eremite koga sam
jednom sluajno upoznao. Sudbina je htela da Nilfgard aneksira Ebing i, ni kriv ni duan,
opet sam se naao u Carstvu. Nemam vie ni snage ni volje za dalja lutanja i zbog toga
moram da se krijem. Carske kazne ne podleu zastarevanju, ak ni u situaciji kada je
imperator koji ju je izdao odavno mrtav, a sadanji car nema razloga da se umilno
prisea biveg i da deli njegove poglede. Smrtna kazna ostaje na snazi. Takav je zakon i
obiaj u Nilfgardu. Kazne za veleizdaju ne zastarevaju i ne podleu amnestiji, koju svaki
car oglaava nakon krunisanja. Po stupanju na tron novog cara, bivaju amnestirani svi
koje je njegov prethodnik osudio... Osim onih koji su krivi za veleizdaju. Nema razlike u
tome ko upravlja Nilfgardom: ukoliko se prouje da sam iv i da krim kaznu progonstva
tako to boravim na carskoj teritoriji moja glava e pasti na gubilitu.
Kao to iz ovoga vidi, Ciri, nalazimo se u potpuno istoj situaciji.

ta je to etika? Znala sam, ali sam zaboravila.

Nauka o moralu. O pravilima kulturnog, plemenitog, dobronamernog i asnog
ponaanja. O vrhovima dobra, na koje ljudsku duu uznose ispravnost i moral. I o
ponorima zla, u koje obaraju nedobronamernost i nemoral...
Vrhovi dobra! prasnu ona. Ispravnost! Moral! Ne zasmejavaj me, jer e mi se
oiljak na njuci raspui. Ima sree to nisu tragali za tobom, to nisu za tobom poslali
lovce na nagrade, takve kao... Bonhart. Video bi ti ta su to ponori zla. Etika? Tvoja etika
je ubre, Visogota iz Korva. Ne padaju na dno zli i neasni, ne! O ne! Nego zli ali odluni
onamo obaraju one koji su moralni, asni i plemeniti, ali i nespretni, neodluni i puni
skrupula.
Hvala ti za nauk podrugnu joj se. Makar i ceo vek poiveo, uveren sam da
nikada nije kasno da neto nauim. Zaista, uvek vredi posluati zrele, iskusne i ostvarene
osobe.
A rugaj se, rugaj trgnu glavom Ciri. Dok jo moe, poto je sada moj red. Sada
u se ja zabaviti priom. Ispriau ti kako je bilo sa mnom. A kad zavrim, videemo da li
e i dalje imati volju da se ruga.

Da se toga dana u sumrak neko prikrao do kolibe sa upalom strehom, da je pogledao

kroz pukotine u prozorima, ugledao bi u slabo osvetljenoj unutranjosti belobradog starca
koji usredsreeno slua priu devojke pepeljaste kose to sedi na deblu kraj kamina.
Primetio bi da devojka govori polako kao da je s naporom pronalazila rei, da nervozno
trlja obraz unakaen sablasnim oiljkom i da dugim trenucima utanja isplie priu o
svojoj sudbini, Priu o znanjima koja je dobila, a koja su se sva do jednog pokazala lana
i obmanjiva. O obeanjima koja su joj davali i koja nisu odrali. Priu o tome kako ju je
sudbina, u koju su joj rekli da veruje, nisko izdala i liila naslea. O tome kako su, svaki
put kad bi nanovo poela da veruje, na nju padali ravnodunost, bol, nepravda i
ponienje. O tome kako su je oni kojima je verovala i koje je volela izdali, nisu joj
pomogli kada je patila, kad su joj pretili sramota, muka i smrt. Priu o idealima, za koje
su joj preporuili da im bude verna, a koji su je razoarali, izdali i napustili onda kada su
joj bili potrebni, dokazujui kako su bili malo vredni. O tome kako je pomo, prijateljstvo i
ljubav pronala u onima u kojima naizgled nije trebalo da trai ni pomo, ni prijateljstvo.
A da ne govorimo o ljubavi.
Ali to niko nije mogao da vidi, a ni da uje. Koliba sa upalom i mahovinastom strehom
bila je dobro sakrivena pod maglom, na movarama u koje se niko nije usuivao da zae.
Zakoraujui u zrelo doba, mlada devojka poinje da prodire u oblasti ivota koje su joj
prethodno bile nedostupne, to u bajkama simbolizuje ulazak u tajanstvenu kulu i
traenje skrivene odaje. Devojka se uspinje navrh kule, koraajui po pokretnim
stepenicama stepenice u snovima simbol su erotskog iskustva. Zabranjena odaja, ta
mala soba kljuem zatvorena, simbolizuje vaginu; okretanje kljua u zamku simbol je
seksualnog ina.

Bruno Betlhejm, Upotreba maginih ini,

Smisao i znaaj bajki
 Drugo poglavlje

Zapadni vetar je doneo nonu oluju.

Ljubiasto-crno nebo lomilo se du linije munje i pucalo pod dugotrajnim topotom
groma. Kapljicama gustim kao ulje iznenadna kia udari u prainu na putu, zaumi na
krovovima, razmaza prljavtinu na prozorskim krilima. No snani vetar brzo predupredi
pljusak i odagna oluju nekud tamo, daleko, iza horizonta koji je goreo od munja.
I tada zalajae psi. Zatutnjae kopita, zazveketa oruje. Divlji krici i zviduci
nakostreie kose probuenim seljacima koji su poskakali u panici, te motkama podupirali
vrata i prozore. Znojave ruke stezale su rukohvate sekira i dralje vila. Stezale su silno.
Ali bespomono.
Teror, teror leti kroz selo. Progonjeni ili progonitelji? Mahniti i okrutni od gneva ili od
straha? Preletee ne zaustavljajui konje? Ili e se no uskoro zaariti od ognja zapaljenih
streha?
Tiho, tiho, deco...
Mama, jesu li to demoni? Da li je to Divlji Gon? More iz pakla? Mama, mama!
Tiho, tiho, deco... To nisu demoni, nisu avoli... jo gore.
To su ljudi.
Psi su ujedali. Duvao je vetar. Konji su rzali, a potkovice grmele.
Kroz selo i no letela je banda.

Hotsporn je odjahao na brdo, zaustavio se i okrenuo konja. Bio je smotren i ozbiljan,

nije voleo rizik, naroito onda kada obazrivost nita ne kota. Nije urio da se spusti,
pored reke, do potanske stanice. Vie je voleo da najpre sve dobro pregleda.
Ispred stanice nije bilo ni konja, a ni zaprega, tamo je stajao samo jedan furgon
upregnut dvema mazgama. Na plahti je stajao natpis koji Hotsporn nije mogao izdaleka
da proita. Ali nije odisalo opasnou. Hotsporn je umeo da razazna opasnost. Bio je
profesionalac.
Siao je na obalu obraslu bunjem i lozom, odluno je upro konja u reku i galopom
pregazio kroz prskotine vode, koje su ibale iznad sedla. Patke koje su se brkale pored
obale pobegoe uz glasno kvakanje.
Hotsporn pouri konja i ujaha kroz poruen plot u dvorite stanice. Sada je ve mogao
da proita natpis na plahti furgona, koji je glasio: Majstor Almavera, umetnik tetovae.
Svaka re na natpisu bila je obojena drugom bojom i poinjala je preterano velikim,
ukrasno osvetljenim slovom. A na krinji kola, iznad desnog prednjeg toka, purpurnom
bojom bila je naslikana mala, rascepana strela.
Silazi s konja! zau iza lea. Na zemlju, ajde ivlje! Ruke dalje od balaka!
Prioe mu i opkolie ga bez ikakvog uma s desne strane Ase, u crnoj konoj jakni
srebrnih nitni, s leve Falka, u zelenom gunju od jelenje koe i sa beretkom s perinorn.
Hotsporn skinu kapuljau i zastor s lica.
Ha! Ase spusti ma. To ste vi, Hotsporne. Prepoznao bih vas, ali me je zbunio taj
vrani konj!
Ala je lepa kobila ree ushieno Falka, zabacujui beretku na uho. Crna i blistava
kao ugalj, nema nijedne svetlije dlaice. A kako je vitka! Eh, lepotica!
A da, takva se potrefila za nepunih sto florena osmehnu se nehajno Hotsporn.
Gde je Giselher? Unutra?
Ase klimnu glavom, a Falka, posmatrajui kobilu kao omaijana, potapa je po vratu.
Kada je trala kroz vodu podie ka Hotspornu velike zelene oi bila je bukvalno
prava kelpi! Da je izronila iz mora, a ne iz reke, ne bih verovala da to nije prava kelpi.
A da li ste nekada, gospoice Falka, videli pravu kelpi?
Na slici devojka se odjednom rastui. Duga je to pria. Uite. Giselher eka.

Pored prozora koji je proputao neto svetlosti, stajao je sto. Na sto je bila naslonjena
Mistle, poduprta laktovima, od pojasa nadole gola, nije imala na sebi nita osim crnih
najlon arapa. Meu njenim drsko rairenim nogama kleao je mrav, dugokosi tip u
mrkom halatu. To nije mogao biti niko drugi do majstor Almavera, umetnik tetovae,
poto je upravo bio zauzet tetoviranjem viebojne sliice na Mistleinoj butini.
Prii blie, Hotsporne zamoli ga Giselher, izmiui stolicu od daljeg stola, za kojim
je sedeo sa Iskrom, Kajlijem i Rifom. Ova dvojica su, kao i Ase, nosili crnu teleu kou
priivenu kopama, nitnama, lancima i drugim dovitljivim ukrasima od srebra. Neki
zanatlija je sigurno odlino zaradio na njima, pomisli Hotsporn. Kada bi ih spopala elja
da se nalickaju, Pacovi su plaali krojaima, obuarima i sedlarima da ih opreme kao
kraljeve. Stvar je jasna, nikad se nisu libili da, sa osobe koju su napali, jednostavno
strgnu odeu ili nakit to su im zapali za oko.
Kako vidim, pronaao si nau poruku u ruevinama stare stanice? protegnu se
Giselher. Ha, ta lupam, u suprotnom ne bi bio ovde. Mada, moram priznati da si brzo
dojahao.
Zato to je kobila odlina dobaci Falka. Pretpostavljam da je i hitra!
Ja sam pronaao vau poruku Hotsporn nije sputao oka s Giselhera. A ta je s
mojom? Da li je stigla do tebe?
Stigla je... zajauka stareina Pacova. Ali... Pa, ukratko... Tada nije bilo vremena.
A zatim smo se zapili i bilo je potrebno da malo odahnemo. A kasnije nam je iskrslo neto
drugo...
Prokleti govnari, pornislio je Hotsporn.
Ukratko, nisi izvrio nareenje?
Pa ne. Vidi, Hotsporne, nije bilo tako... Ali sledei put, ho-ho! Nesumnjivo!
Nesumnjivo! potvrdi s emfazom Kajli, iako mu niko nije traio da potvrdi.
Prokleti, neodgovorni govnari. Zapili se. A kasnije im je neto drugo iskrslo. Sigurno
da odu kod krojaa po retku garderobu.
Hoe da pije?
 Ne, hvala.
A moda bi probao ono? Giselher pokaza na ukraenu, lakiranu kutijicu koja je
stajala izmeu opletenih boca i aa. Hotsporn je ve znao zbog ega se u oima Pacova
ario tako udan blesak, zbog ega su im pokreti bili tako nervozni i brzi.
Prvoklasan prah uveri ga Giselher. Hoe malo?
Ne, hvala. Hotsporn oito ugleda fleku krvi i trag na piljevini koji je nestajao u
komori, to je izrazito ukazivalo na to kuda i dokle je le prevlaen. Giselher primeti
njegov pogled.
Jedan momak je hteo tu da izigrava junainu prsnu on. ak je Iskra morala da
ga prevaspita.
Iskra se glasno nasmeja. Odmah se videlo da je bila jako stimulisana narkoticima.
-Tako sam ga prevaspitala da se udavio u sopstvenoj krvi pohvali se. A onda su se
i ostali urnirili ko mievi. To se zove teror!
Kao i obino, bila je okiena draguljima, dijamantsku alku je imala ak i u nosu. Nije
nosila kou, ve kaftan boje vinje s brokatnim dezenom, toliko slavnim da se smatrao
poslednjim modnim krikom meu zlatnom omladinom iz Turna. Slino kao i svilena
marama kojom je Giseiher obavijao glavu. Hotsporn je ve uo za devojke koje su se
iale na mistleinku.
To se zove teror ponovi zamiljen, neprestano gledajui u krvavu mrlju na podu.
A vlasnik stanice? Njegova ena? Sin?
Ne, ne iskrivi se Giselher. Misli da smo sve pokokali? Ma kakvi. Privremeno smo
ih zatvorili u ostavu. Sada je stanica, kao to vidi, naa.
Kajli je glasno isprao usta vinom i pljunuo na pod. Malom kaikom je pokupio ostatke
fisteha iz kutijice, briljivo ih posuo na oblizanu jagodicu kaiprsta i utrljao sebi narkotik
na desni. Dao je kutijicu Falki, koja je ponovila ritual i prosledila fisteh Rifu. Nilfgardijac je
odbio, poto je bio zauzet pregledanjem kataloga viebojnih tetovaa, i podao je kutiju
Iskri. Vilenjakinja nije uzela drogu, ve ju je prosledila Giselheru.
Teror! promrmlja, mrtei munjevite oi i mrui nosom. Stanica je pod
terorom! Car Emhir tako dri ceo svet, mi emo samo ovo. Ali pravila su ista!
Auuuu, majku ti! vrisnu sa stola Mistle. Pazi gde bode! Uradi to jo jednom i ja
u tebe nabosti!
Pacovi osim Falke i Giselhera prasnue u smeh.
Hoe da bude lepa, mora da trpi! povika Iskra.
Bodi je, majstore, bodi! dodao je Kajli. Ona je meu nogama oeliena!
Falka zverski opsova i baci na njega au. Kajli se sagnuo, a Pacovi ponovo prasnue u
smeh.
Znai tako Hotsporn odlui da stavi taku na veselje stanicu drite pod terorom.
A zbog ega? Osim, naravno, satisfakcije koja proistie iz terorisanja?
Mi ovde odgovori Giselher, utrljavajui sebi fisteh na desni stojimo u zasedi. Kad
neko tu stane da zameni konje, ili da se odmori, onda ga oderemo. Ovde je zgodnije
nego negde na raskrsnici, ili u ipraju kraj kolovoza. Mada su, kako je Iskra maloas
kazala, pravila ista.
Ali danas, od svitanja, samo jedan se ovde zaustavio dobaci Rif, pokazujui na
majstora Almaveru, gotovo skrivenog i s glavom meu razdvojenim Mistleinim butinama.
Golja, kao i svaki umetnik, nismo imali za ta da ga oderemo, pa ga deremo za njegovu
umetnost. Pogledajte kako je on umean u crtanju.
Svukao je rukav i pokazao tetovau nagu devojku koja pomera guzove kada se stisne
pesnica. I Kajli se pohvalio oko njegove ruke, iznad narukvice sa iljcima, uvijala se
zmija razjapljenih eljusti i skerletnog, ravastog jezika.
Uraeno s ukusom ree ravnoduno Hotsporn. I od pomoi je pri identifikaciji
leeva. Mada, to vam pri pljakanju nije palo na pamet, dragi Pacovi. Na kraju ete platiti
umetniku za njegovu umetnost. Nisam imao kad da vas upozorim: od pre sedam dana, od
prvog septembra, znak je purpurna, rascepljena strela. On ima takvu naslikanu na kolima.
Rif opsova sebi u bradu, Kajli se nasmeja, a Giselher ravnoduno odmahnu rukom.
-Teko. Ako se mora, onda emo mu platiti za njegove igle i boje. Purpurna strela,
kae? Zapamtiemo. Ako do sutra jo neko naie s takvim znakom, neemo mu nita
uraditi.
Nameravate da visite ovde do sutra? zaudi se preterano Hotsporn. To je
bezumno, Pacovi. Rizino i opasno.
Kako?
Rizino i opasno?
Giselher slegnu ramenima, a Iskra frknu i istrese nos na pod. Rif, Kajli i Faika su gledali
u nakupca kao da im je upravo saoptio da je sunce palo u reku i da ga brzo treba izvui,
pre no to ga rakovi oupkaju. Hotsporn je shvatio da se upravo obratio razumu
sumanutih balavaca, da je upozorio na rizik i opasnost fanfarone pune sumanute bravure,
kojima su ti pojmovi bili potpuno strani.
Jure vas, Pacovi.
I ta s tim?
Hotsporn uzdahnu.
Diskurs je prekinula Mistle, koja im je prila, i ne trudei se da se obue. Postavila je
nogu na klupu i, pomerajui bedra, svima je demonstrirala delo majstora Almavere:
svetlocrvenu ruu na zelenoj stabljici s dvama listiima, smetenu na butinama odmah
pored prepona.
Ha upita, stavljajui ruke na bokove. Njene narukvice, koje gotovo seu do
laktova, blesnue kao brilijant. ta kaete?
Predivno! prasnu Kajli, zabacujui kosu. Hotsporn je primetio da je Pacov nosio
alke u izbuenim unim koljkama. Nije bilo sumnje da e uskoro takve alke biti slino
kao i koa probijena metalom u modi meu zlatnom omladinom u Turnu i u celom
Gesou.
Tvoj red, Falka ree Mistle. ta e da ti istetovira?
Falka je dodirnula njene butine, nagnula se i zagledala tetovau. Iz blizine. Mistle joj
briljivo razbarui pepeljastu kosu. Falka se zakikota i bez ikakvog prenemaganja poe da
se skida.
elim istu takvu ruu kaza. Na istom mestu kao kod tebe, draga.

*
 Ali mi smo kod tebe, Visogota. Ciri prekinu priu, gledajui u pod, gde je, u krugu
svetlosti koji je bacala lojanica, trajao pravi miji turnir. Moglo je samo da se nagaa ta
se deava van kruga, u tami. Dobro bi ti dola maka. ili, jo bolje, dve make.
Glodari nakalja se pustinjak ulaze u kolibu, jer se zima pribliava. A maku sam
imao. Ali odlutala je nekuda, mangup, izgubila se.
Sigurno ju je ugrizla lisica, ili lasica.
Nisi poznavala tu maku, Ciri. Ako ju je neto ujelo, onda je to bio zmaj. Nita
manje.
Bila je takva? Ha, teta. Ona ne bi ovim mievima dozvolila da mi tumaraju po
krevetu. teta.
teta. Ali ja mislim da e se ona vratiti. Make se uvek vraaju.
Dodau drva u vatru. Hladno je.
Hladno je. Sada su noi avolski studene... A povrh svega, jo nije ni polovina
oktobra... Priaj dalje, Ciri.
Ciri je na trenutak sedela nepomino, zagledana u ognjite. Vatra je oivela od
baenog drvcta, zapucketala, zahuala i bacila na unakaeno devojino lice zlatni blesak i
iskriavu senu.
Priaj.

Majstor Almavera je bockao, a Ciri je osetila kako joj se suze vrpolje u uglovima oiju.
Iako se pre tretmana smotreno oamutila vinom i belim prakom, bol je bio nesnosan.
Stiskala je zube da ne bi jaukala. Ali nije jeala, da se razumemo, inilo se da ne obraa
panju na iglu, a da bol prezire. Trudila se da izgleda kao da je se ne tie da uestvuje u
razgovoru koji su vodili Pacovi s Hotspornom, tipom koji udi da se predstavlja kao
nakupac, a koji osim injenice da je iveo na raun trgovaca nije imao nita
zajedniko s trgovinom.
Tamni oblaci su se nadvili nad vaim glavama govorio je Hotsporn, prelazei
tamnim oima po licima Pacova. Nije vam dosta to vas lovi prefekt iz Amarila, malo
vam je i to vas gone Varnhageni, malo vam je to baron Kasadej...
Taj iskrivi se Giselher. Prefekta i Varnhagene razumem, ali ta taj neki Kasadej
hoe od nas?
Obavio se vuk ovijom koom osmehnu se Hotsporn i alosno bei: Bee-bee,
niko me ne voli, niko me ne razume, a kad se ne pokaem, gaaju me kamenjem i viu
huj-ha; zato, emu takva nepravda i uvrede? Posle dogaaja na reci Pliki, dragi
Pacovi, kerka barona Kasadeje je do dan-danas slaba i u groznici...
Aaaa priseti se Giseiher. Koija sa etiri taranta! To je ta gospoica?
Ta. Sada, kao to rekoh, boluje, nou u vrisku izgara, ime gosn Kajlija izgovara... Ali
naroito gicu Falku spominje. I bro, uspomenu na mamicu pokojnicu, bro koji je gica
Falka silom s haljine pokidala, razne rei pritom ponavljajui.
Uopte se ne radi o tome! frknu sa stola Ciri, poto je dobila priliku da vriskom
odreaguje na bol. Ukazali smo baronici nepotovanje i prezir, dozvoljavajui joj da se
izvue! Trebalo je tucati gicu!
Stvarno Ciri oseti Hotspornov pogled na svojim golim butinama. Zaista je to
veliko ponienje, ne tucati je. Nije ni udo to je uvreeni Kasadej okupio bandu i
ponudio nagradu. Javno se zakleo da ete svi visiti naglavake s nosaa njegovog zamka.
I naredio je da se za onaj bro, otrgnut od gice, Falki odere koa. Kaievima.
Ciri opsova, a Pacovi prsnue u divlji smeh. Iskra kinu i grozno umrknu fisteh joj je
draio sluzokou.
Mi slabo obraamo panju na te potere saopti, briui alom nos, usta, bradu i
sto. Prefekt, baron, Varnhageni! Trae, ali nee nai! Mi smo Pacovi! Posle Velde smo
triput ili u cikcak i sada te budale jure za petama jedni drugima, nasuprot tragovima.
Dok ukapiraju, bie daleko da bi se vraali.
A neka se i vrate! ree ustro Ase, koji je malopre doao sa strae, na kojoj ga
niko nije odmenio, a nije ni nameravao da ga odmeni. Rasporiemo ih i to je to!
Naravno! vrisnu sa stola Ciri, zaboravivi kako su prole noi beali od potere kroz
selo na Veldi, i kako se tada plaila.
Dobro Giselher lupi otvorenim dlanom o sto, naglo prekidajui glasno prianje.
Priaj, Hotsporne. Poto vidim da hoe da nam kae neto to je vanije od prefekta,
Varnhagena, barona Kasadeja i njegove osetljive kerke.
Bonhart ide vaim tragom.
Nasta tiina, neobino duga. ak je i majstor Almavera na trenurak prestao da
tetovira.
Bonhart ponovi otegnuto Giselher. Stara, seda bitanga. Mora da smo nekom
vanom stali na ulj.
Nekom bogatom potvrdi Mistle. Ne moe svako da se usprotivi Bonhartu.
Ciri se ve spremila da pita ko je taj Bonhart, ali su je preduhitrili gotovo
istovremeno, u jedan glas Ase i Rif.
To je lovac na nagrade pojasni tmurno Giselher. Nekada se petljao i s vojnom
slubom, zatim komercijalom, a na kraju se prihvatio ubijanja ljudi zarad nagrade. Kurvin
sin, malo je takvih.
Priaju kaza veoma oputeno Kajli da, kada bi sve one koje je Bonhart pokokao
sahranili u jednom grobu, grob bi morao da bude vei od pola jutra.
Mistle je stavila prstohvat belog praka u udubljenje izmeu palca i kaiprsta i otro ga
umrkala u nos.
Bonhart je rasturio bandu Velikog Lotara ree ona. Iskasapio je njega i njegovog
brata, onog to su ga zvali Muhomor.
Kau: udarcem u lea dobaci Kajli.
Ubio je i Valdeza dodao je Giselher. A kada je Valdez poginuo, njegova banda se
raspala. Bila je jedna od boljih. Ureena, estoka banda. Dobri ortaci. U svoje vreme sam
mislio da im se prikljuim, pre nego to smo se mi okupili.
Sve je to istina ree Hotsporn. Takve bande, kao to je bila Valdezova banda,
nije bilo i nee ni biti. Ljudi pevaju pesme o tome kako su se izvukli iz hajke kod Sarde.
To su bile estoke glave, to je bila momaka fantazija! Malo ko je mogao da im se
suprotstavi.
Pacovi naglo zautae i upiljie u njega blistave i zle oi.
Mi smo se procedi Kajli nakon trenutka tiine jednom zajedno probili kroz konjicu
nilfgardske divizije!
Preoteli smo Kajlija od Nisira! zarea Ase.
Ni s nama zasikta Ref niko ne sme da se kai.
Tako je, Hotsporne udari se u grudi Giselher. Pacovi nisu gori ni od jedne bande,
niri su gori od Valdezove bande. Momaka fantazija, kae? Onda u ti ja sada neto rei
o devojakoj fantaziji. Sve tri to sede ovde Iskra, Mistle i Falka usred bela dana su
prole kroz gradi Druig, a saznavi da su u kafani Varnhageni, progalopirale su kroz
kafanu! Skroz-naskroz! Ule su kroz prednja vrata i izale u dvorite. A Varnhageni su
ostali otvorenih gubica s polomljenim kriglama i prosutim pivom. Hoe rei da je to mala
fantazija?
Nee preduhitri odgovor Mistle, osmehujui se zloesto. Nee rei, jer zna ko su
Pacovi. I njegova gilda to zna.
Majstor Almavera je zavrio tetovau. Ciri mu je zahvalila ponositim izrazom lica,
obukla se i sela s druinom. Nakaljala se kada je na sebi osetila udan, kritiki i
nekako podsmeljiv Hotspornov pogled. Pogledala ga je prezrivo, demonstrativno se
ugnezdivi u Mistleine ruke. Ona je ve uspela da proveri u praksi da takve manifestacije
zbunjuju i uspeno hlade strasti gospode kojima su u glavi bili amori. U sluaju
Hotsporna, to je bilo nepotrebno, jer kvazinakupac nije u tom pogledu bio nametljiv.
Hotsporn je za Ciri bio zagonetka. Pre toga ga je videla samo jedan jedini put, a ostalo
joj je ispriala Mistle. Hotsporn i Giselher, pojasnila je, odavno se znaju i drue, imaju
dogovorene signale, ifre i mesta gde se sastaju. Tokom tih sastanaka, Hotsporn daje
informacije i onda odlaze na odreeni drum i napadaju odreenog nakupca, konvoj ili
karavan. Ponekad ubijaju odreenu osobu. I uvek je dogovaran znak nisu smeli da
napadaju nakupce koji su imali takav znak na kolima.
Ciri je u poetku bila zamiljena i pomalo razoarana gledala je u Giselhera kao u
dugu i smatrala Pacove uzorom slobode i nezavisnosti, sama je zavolela tu slobodu i taj
prezir prema svemu i svakome. Sve dok iznenada nije dolo vreme da se izvrava posao
po nareenju. Neko im je, kao unajmljenim ubicama, nareivao koga da ubiju. To nije
sve neko im je zabranjivao da nekog ubiju, a oni su sluali i podvijali rep.
Usluga za uslugu slegnu ramenima Mistle kad je Ciri upita o tome. Hotsporn nam
izdaje naredbe, ali nam daje i informacije zahvaljujui kojima preivljavamo. Sloboda i
prezir imaju svoju granicu. Na kraju je uvek tako orue si u neijim rukama. Takav je
ivot, Sokolice.
Ciri je bila zauena i razoarana, ali brzo je to prebrodila. Uila je. I to da se ne udi
previe i da ne oekuje previe, jer e u tom sluaju razoaranje biti manje bolno.
Ja, dragi Pacovi u meuvremenu je govorio Hotsporn imao bih remedijum za sve
vae probleme. Za Nisire, barone, prefekte, za Bonharta ak. Da, da. Jer iako se oko
vaih vratova stee oma, naao bih nain kako da se ispetljate.
Iskra zabrekta, a Rif se grohotom nasmeja. Ali Giselher ih je utiao gestom i dozvolio
Hotspornu da nastavi.
 Vest glasi ree uskoro nakupac da e za koji dan biti proglaena amnestija.
Ukoliko nekome preti kontumaciona presuda, ha, ukoliko nekome ak preti veanje, bie
pomilovan ako se samo pojavi i prizna krivicu.
Sranje! viknu Kajli, pomalo suznih oiju, jer je upravo umrknuo crtu fisteha.
Nilfgardski trik, podvala! Nee nas, stare lisce, tako navui na tanak led!
Polako zaustavi ga Giselher. Ne pali se, Kajli. Hotsporn kakvog znamo nema
obiaj da baca prainu u oi i da ne odri re. On obino zna ta i zbog ega govori. Stoga
sigurno zna i rei e nam otkud ta iznenadna nilfgardska velikodunost.
Car Emhir ree spokojno Hotsporn e se oeniti. Uskoro emo u Nilfgardu imati
caricu. Zbog toga moraju da oglase amnestiju. Car je navodno beskrajno srean, pa i
drugima eli sreu.
Fuka mi se za carsku sreu saopti gordo Mistle. A amnestiju neu iskoristiti, jer
mi neto ta nilfgardska milost smrdi na sve iver. Neto kao da su izdeljali kolac u pic,
hehe!
Sumnjam Hotsporn slegnu ramenima da bi to bila prevara. To je politika stvar.
I to velika. Vea nego to ste vi Pacovi, nego sve ovdanje bande zajedno. Tu se radi o
politici.
to znai ta? Giselher namrti obrve. Poto nita nisam shvatio.
Emhirov brak je politiki motivisan i uz pomo tog braka politika pitanja e biti
reena. Car brakom stvara uniju, eli da jo snanije ujedini carstvo, da stavi taku na
pogranine nerede i da uspostavi mir. Jer, znate li kime se eni? S Cirilom, naslednicom
prestola Cintre.
La! vrisnu Ciri. Izmiljotina!
Na osnovu ega mi gica Falka prebacuje da laem? Hotsporn podie na nju oi.
Moda je ona bolje informisana?
Naravno!
Tie, Falka namrti se Giselher. Kada su te na stolu tetovirali po trtici, bila si
tiha, a sada se dere? ta je to Cintra, Hotsporne? Kakva je to Cirila? Zato je toboe to
tako vano?
Cintra dobaci Rif, posipajui sebi fisteli na prst to je dravica na severu za koju
je carstvo ratovalo s tamonjim vladikama{5}. To je bilo pre tri ili etiri godine.
Istina potvrdi Hotsporn. Carska vojska je osvojila Cintru i ak su preli reku Jare,
ali kasnije su morali da se povlae.
Zato to su dobili batine kod Brda Soden proguna Ciri. Povlaili su se tako da su
umalo gae izgubili!
Gica Falka je, kako vidim, upuena u najnoviju istoriju. Pohvalno je, pohvalno, za
tako mlade godine. Mogu li da pitam gde je gica Falka uila kolu?
Ne moe!
Dosta! Giselher opet opomenu. Priaj o toj Cintri, Hotsporne. I o amnestiji.
Imperator Ernhir ree nakupac reio je da od Cintre stvori brljanovu dravu...
Kakvu?
Brljanovu. Koja kao i brljan ne moe da postoji bez snanog stabla oko koga se
obavija. A to stablo je oigledno Nilfgard. Ve postoje takve drave, uzmimo recimo
Metinu, Maeht, Tusen... Tamo kraljuju lokalne dinastije. Toboe, razume se.
To se zove lakoma autonomija pohvali se Rif. uo sam.
Problem s tom Cintrom, meutim, bio je takav da se tamonja kraljevska linija
ugasila...
Ugasila?! ini se da e se ubrzo iz Cirinih oiju razasuti zelene iskre. Lepo se
ugasila! Nilfgardi su ubili kraljicu Kalante. Jednostavno su je ubili!
Priznajem Hotsporn gestom sprei Giselhera, koji se spremao da opet izgrdi Ciri
to se ubacuje da nas ovde neprestano obasjava znanje gice Faike. Kraljica Cintre je
zapravo poginula tokom rata. Poginula je, kako se mislilo, i njena unuka Cirila, poslednja
osoba kraljevske krvi. Tada Emhir nije ba imao od ega da stvori tu, kako je to mudro
kazao gosn Rif, lakomu autonomiju. Dok se iz ista mira ta Cirila nije pojavila.
To su nekakve bajke frknu Iskra, oslanjajui se na Giselherovo rame.
Stvarno klimnu glavom Hotsporn. To je malo kao u bajci, treba priznati. Kau da
je zla arobnica zatvorila tu Cirilu negde na dalekom Severu, u maginoj kuli. Ali polo joj
je za rukom Cirili, a ne kuli da pobegne i zatrai azil u carstvu.
To je jedna velika, prokleta, neistinita la i besmislica! Ciri eksplodira, seui
drhtavim rukama za kutijicom s fistehom.
A imperator Emhir, kako glasi fama Hotsporn nastavi neometeno im ju je
ugledao, zaljubio se bezumno u nju, i sada eli da je uzme za enu.
Sokolica je u pravu Mistle kruto ree, naglaavajui iskaz lupanjem ake u sto.
To je prokleta besmislica! Doavola, prokleto ne mogu da razumem o emu se tu radi.
Jedno je sigurno: zasnivati na toj besmislici nadu u nilfgardsku milost bila bi jo vea
besmislica.
Tako je! Rif ju je podrao. ta nas briga za carsku enidbu. ak iako ne znam
kime se car oenio, nas e uvek ekati druga verenica. Spravljena od konoplje!
Ne radi se o vaim vratovima, dragi Pacovi podseti ih Hotsporn. To je politika.
Na severnim granicama carstva stalno su nemiri, pobune i neredi, pogotovo u toj Cintri i
okolini. A uzme li imperator za enu naslednicu Cintre, onda e se Cintra umiriti. Bie
sveana amnestija, a pobunjenike grupe e sii s planina i prestae da naruavaju
carstvo i ine gadosti. Ha, ako Cintrijka sedne na carski tron, onda e buntovnici stupiti u
carsku armiju. A, dodue, znate da na severu, preko reke Jare, traje rat i da se svaki
vojnik rauna.
Aha namrti se Kajli. Sada sam shvatio! Takva je ta amnestija. Dae nam izbor:
ovde je zaotren kolac, a onde carske boje. Ili kolac u dupe, ili boje na lea. I u rat, da
umremo za imperiju!
U rat ree polako Hotsporn u sutini je drugaije nego to je u toj pesmici.
Svakako ne moraju svi da ratuju, dragi Pacovi. Mogua je, naravno, nakon ispunjavanja
uslova amnestije, odnosno pojavljivanja i priznavanja krivice, odreena vrsta...
alternativne slube.
ega?
Ja znam o emu je re Giselherovi zubi nakratko blesnue na preplanulom licu
modrom od obrijanih dlaka. Udruenje nakupaca, deco, ima elju da nas uzme pod
svoje okrilje. Da nas zagrli i mazi. Kao roena majka.
 Bolje kao kurvina mater Iskra promrmlja u bradu. Hotsporn se pravio da nije uo.
Potpuno si u pravu, Giselhere ree hladno. Gilda moe, ako poeli, da vas
zaposli. Zvanino radi promene. I da vas mazi. Da vam prui zatitu. I zvanino i radi
promene.
Kajli je hteo neto da kae, Mistle je htela neto da kae, ali brz Giselherov pogled
oduzeo je oboma govor.
Prenesi gildi, Hotsporne ree ledeno stareina Pacova da smo zahvalni za
ponudu. Promisliemo, razmisliti i porazgovarati. Posavetovaemo se ta da inimo.
Hotsporn je ustao.
Idem.
Sada, po noi?
Prenoiu u selu. Ovde mi je nekako neugodno. A sutra pravac na granicu s Metinom,
zatim glavnim putem u Forgeham, gde u se zadrati do ekvinocija, a ko zna, moda i
due. Poto u tamo ekati one koji su ve odluili, spremni su da se pojave i da pod
mojim okriljem ekaju amnestiju. Ni vi nemojte da gubite vreme, lepo vam savetujem, s
promatranjem i razmiljanjem. Jer je Bonhart spreman da preduhitri amnestiju.
- Stalno nas plai tim Bonhartom ree polako Giselher, ustajui. Mislio bi neko
da je bitanga ve na pragu... A on je sigurno iza brda, iza uma...
... u Zavisti dovri mirno Hotsporn. U krmi Pod Himerinom glavom. Nekih
trideset milja odavde. Da nije bilo vaeg cikcaka kod Velde, sigurno biste naleteli jue na
njega. Ali vas to ne brine, znam. Zbogom, Giselhere. Zbogom, Pacovi. Majstore Almavera?
Idem u Metinu, a uvek se radujem drutvu na putu... ta kae, majstore? Hoe? Tako
sam i mislio. Onda pakuj svoju tezgu. Platite majstoru, Pacovi, za njegov umetniki trud.

Potanska stanica je mirisala na preni luk i orbu od krompira koju je spremala ena
efa stanice, privremeno putena iz zatoenitva u ostavi. Svea na stolu je vrcala,
podrhtavala i lelujala repom plamena. Pacovi su se tako nagnuli na sto da je plamen
grejao njihove glave, koje su se skoro dodirivale.
On je u Zavisti Giselher je tiho govorio. U krmi Pod Himerinom glavom.
Odavde ima jedva dan puta. ta mislite o tome?
Isto to i ti promrmlja Kajli. Ajmo tamo da ubijemo kurvinog sina.
Osvetiemo Valdeza ree Rif. Muhomorka.
I nee nas zasikta Iskra kojekakvi Hotspornovi bosti u oi tuom slavom i
fantazijom. Odradiemo tog Bonharta, tog leinara, tog vukodlaka. Prikucaemo njegovu
glavu iznad vrata kafane kako bi se slagala s nazivom! I da bi svi videli da nije bio mag,
ve srnrtnik kao i svi drugi, i da se na kraju drznuo na bolje od sebe. Pokazae se koja je
banda najbolja od Korata do Perepluta!
Pevae pesme o nama na vaarima! ree estoko Kajli. Ha, i u zamcima.
Hajmo Ase udari dlanom u sto. Hajmo da ubijemo gnjidu.
A kasnije zamisli se Giselber razmisliemo o toj amnestiji... O gildi... Zato krivi
gubicu, Kajli, kao da si progutao stenicu? Idu nam za petama, a ide i zima. Ovako sam
mislio, Pacovi: prezimiemo, grejaemo dupe uz kamin, amnestijom emo se utopliti i
naginjati amnestijsko toplo pivo. Pristojno i uljudno emo preiveti u toj amnestiji... lako
nekako do prolea. A u prolee... Kad trava prornili iz snega...
Pacovi se nasmejae u horu, tiho, zloslutno. Oi su im gorele kao pravim pacovima dok
nou u mranom sokaku prilaze ranjenom oveku nesposobnom da se brani.
Pijmo ree Giselher. Za Bonhartovu propast! Pojedimo ovu supu, pa na spavanje
da se odmorimo, jer emo pre jutra krenuti.
Razumemo frknu Iskra. Ugledajte se na Mistle i Falku, one su ve sat vremena u
krevetu.
ena efa stanice zadrhta kraj kotla, uvi opet od stola tiho, zlo, gnusno kikotanje.

Ciri je podigla glavu i neko vreme utala, zagledana u slab plamen lojanice, u kojoj su
ve dogoreli ostaci ulja.
Iskrala sam se tada iz stanice kao lopov nastavi priu. Pre jutra, u potpunom
mraku... Ali nisam uspela da pobegnem neopaeno. Mistle mora da se probudila kada
sam ustajala iz kreveta. Uhvatila me je u staji kada sam sedlala konja. Ali nije se
zaudila. I uopte nije pokuala da me zaustavi... Ve je poinjalo da svie...
I sada e jo malo zora zevnu Visogota. Vreme je za spavanje, Ciri. Sutra e
nastaviti priu.
Moda si u pravu i ona je zevnula, ustala i snano se protegnula. Jer su i meni
kapci ve teki. Ali ovim tempom, pustinjae, nikada neu zavriti. Koliko je ve veeri
prolo? Najmanje deset. Bojim se da e cela pria trajati hiljadu i jednu no.
Imamo vremena, Ciri. Imamo vremena.

Od koga eli da pobegne, Sokolice? Od mene? Ili od sebe?

Zavrila sam s beanjem. Sada elim da neto jurim. Zbog toga moram da se
vratim... tamo gde je sve poelo. Moram. Shvati to, Mistle.
A zbog toga... Zbog toga si bila mila prema meni, Prvi put posle toliko dana...
Poslednji, oprotajni put? A onda da zaboravi?
Ja te nikada neu zaboraviti, Mistle.
Zaboravie.
Nikada. Obeavam ti. A to nije bio poslednji put. Pronai u te. Doi u kod tebe...
Doi u zlatnom koijom sa est konja. Sa svitom posluge. Videe. Ja u ubrzo imati...
mogunosti. Mnogo mogunosti. Potrudiu se da se tvoja sudbina promeni... Videe.
Uverie se koliko u mnogo moi da uinirn. Koliko toga da promenim.
Za to treba imati veliku mo uzdahnu Mistle. I snanu magiju...
I to je takoe mogue Ciri obliza usne. I magija... Mogu da povratim... Sve to
sam nekada izgubila mogu da vratim... I opet e biti moje. Obeavam ti, zaudie se
kada se ponovo sretnemo.
 Mistle okrenu oianu glavu i zagleda se u plavo-ruiaste pruge koje je osvit ve
iscrtao na istonom kraju sveta.
U stvari ree tiho. Biu veoma zauena ako se jo nekada sretnemo. Ukoliko te
jo jednom vidim, malena. Odlazi vie. Ne odugovlaimo s tim.
ekaj me Ciri zarnrca. I ne daj da te ubiju. Razmisli o toj amnestiji o kojoj je
govorio Hotsporn. ak i ako Giselher i ostali ne budu hteli... Ti ipak razmisli o tome,
Mistle. To moe biti nain da preivi... Jer ja u se vratiti po tebe. Kunem se.
Poljubi me.
Svitalo je. Svetlost je jaala, a studen se pootrila.
Volim te, Svilorepa.
Volim te, Sokolice. Odlazi vie.

Naravno da mi nije verovala. Bila je ubeena da sam se uplaila i da sam jurnula za

Hotspornom da traim spas, da molim za tu amnestiju kojom nas je tako mamio. Otkud
je mogla da zna kakva su me oseanja svladala kada sam sluala ono to je Hotsporn
govorio o Cintri, o mojoj babi Kalante... I o tome da e neka Cirila postati ena cara
Nilfgarda. Tog istog cara koji je ubio baku Kalante, a za mnom poslao crnog viteza s
perima na lemu. Priala sam ti, sea se? Na ostrvu Taned, kada je ispruio ruku prema
meni, pustila sam mu krv! Trebalo je da ga ubijem tada... Ali nekako nisam mogla... Bila
sam glupa! A ko zna, moda je on tamo na Tanedu iskrvario i izdahnuo... Zbog ega me
tako gleda?
Priaj. Ispriaj kako si krenula za Hotspornom da povrati nasledstvo. Da povrati
ono to ti pripada.
Nema potrebe da ironino govori, nema potrebe da se podsmeva. Da, znam, to je
bilo glupo, sada to vidim, i onda sam... Bila sam mudrija u Kaer Morhenu i u hramu
Melitele, tamo sam znala da ono to je prolo ne moe vie da se vrati, da nisam vie
kneginjica Cintre, ve neko potpuno drugi, da nemam nikakvo nasledstvo, da je to
izgubljeno i da treba s tim da se pomirim. Objasnili su mi to mudro i smireno, a ja sam to
prihvatila. Takoe smireno. I odjednom je to poelo da se vraa. Najpre kada su probali
da mi bodu oi titulom te kasadejske baronese... Nikad me nisu potresale takve stvari, a
tada sam iznenada pobesnela, podigla nos i gromko zavritala da imam mnogo viu titulu
i da sam plemenitijeg roda. I od tog trenutka sam poela o tome da mislim. Osetila sam
kako u meni raste gnev. Razume li to, Visogota?
Razumem.
A Hotspornova pria je prevrila meru. Umalo nisam prokljuala od zlobe... Toliko su
mi nekada govorili o sudbi... A sada neko drugi ima korist od te sudbine, zahvaljujui
obinoj prevari. Neko se predstavio kao ja, kao Ciri iz Cintre, i imae sve, plivae u
luksuzu... Ne, nisam mogla da mislim ni na ta drugo... Odjednom sam shvatila da nisam
sita i da se smrzavam spavajui pod golim nebom, da moram da perem intimna mesta u
ledenim potocima... Ja! Ja treba da imam kadu od zlatnog lima! Vodu koja mirie na nard
i rue! Tople runike! istu posteljinu! Razume, Visogota?
 Razumem.
Odjednom sam bila spremna da odem u najbliu prefekturu, u najbliu tvravu, kod
tih Nilfgardijaca, kojih sam se tako bojala i koje sam tako mrzela... Bila sam spremna da
kaem: Ja sam Ciri, vi nilfgardske budale, mene treba da uzme za enu va glupi car,
podmetnuli su vaem caru neku bezobzirnu prevarantkinju, a taj idiot nije ni prepoznao
prevaru. Bila sam tako gnevna da bih to uradila da mi se ukazala prilika. Bez oklevanja.
Razume, Visogota?
Razumem.
Na sreu, dola sam sebi.
Na tvoju veliku sreu ozbiljno klimnu glavom Visogota. Pitanje te carske enidbe
nosi svakakva znamenja dravnih afera, borbu stranaka ili frakcija. Ako bi se pojavila i
pomrsila raune nekim uticajnim silama, ne bi umakla bodeu ili otrovu.
I to sam shvatila. I zapamtila. Dobro sam zapamtila. Da priznam ko sam, znailo je
smrt. Bila sam sposobna da se pomirim s tim. Ali ne zanemarujmo injenice.
utali su neko vreme, radei oko koa. Pre nekoliko dana lov je bio neoekivano dobar,
u zamke i varke upalo je dosta ondantri i nutrija, dve vidre i jedan dabar. Zato su imali
dosta posla.
Jesi li stigla Hotsporna? najzad upita Visogota.
Jesam Ciri obrisa elo rukavom. I to ak veoma brzo, poto on nije urio s
putovanjem. I uopte se nije zaudio kada me je ugledao!

Gice Falka! Hotsporn povue voice i u vidu plesa okrenu vranu kobilu. Kakvo
prijatno iznenaenje! Mada, moram da priznam, uopte nije tako veliko. Oekivao sam,
ne krijem, oekivao sam to. Znao sam da ete doneti odluku. Mudru odluku. Primetio sam
blesak inteligencije u vaim prelepim oima punim drai.
Ciri je prila blie, tako da su se umalo dodirnuli stremenima. Zatim otegnuto proisti
grlo, sagnu se i pljunu na pesak druma. Nauila je da pljuje na taj nain gnusan, ali
delotvoran kada je trebalo da ohladi neiju zavodniku strast.
Shvatio sam lagano se osmehnu Hotsporn da eli da iskoristi amnestiju?
Loe si shvatio.
emu onda da pripiem radost koju mi donosi pogled na vae draesno lice?
A mora li da postoji razlog? brecnu se. Na stanici si kazao da eli drutvo na
putu.
Nesumnjivo osmehnu se ire. Ali ukoliko se varam u vezi s amnestijom, onda
nije sigurno da li e nam putevi biti isti. Nalazimo se, kao to vidite, na raskru.
Raskrsnica, etiri strane sveta, potrebno je odluiti... Simbolika, kao u onoj poznatoj
legendi. Ako poe na istok, nee se vratiti... Ako poe na zapad, nee se vratiti... Na
sever... Hm... Severno od ovog stuba nalazi se amnestija...
Skini mi se s tom tvojom amnestijom.
Kako vi kaete. Kuda e vas onda, ako smem da pitam, put odvesti? Kojim ete
putem simbolinog raskra? Majstor Almavera, umetnik igle, uprtio je svoje mazge na
zapad, ka gradu Fano. Istoni drum vodi do naselja Zavist, ali ne bih ja savetovao taj
pravac...
Reka Jara ree polako Ciri o kojoj smo govorili na stanici, to je nilfgardski naziv
za reku Jarugu, zar ne?
Kako ste ueni pognu se i pogleda je u oi a ne znate to?
Zar ti ne moe ljudski da odgovori kad te ljudski pitaju?
Ali alio sam se, zato se odmah ljuti? Da, to je t:a reka. Na vilenjakom i
nilfgardskom je Jara, a na severu Jaruga.
A ue te reke nastavi Ciri je Cintra?
Tako je, Cintra.
Odavde, gde smo sada, koliko je daleko Cintra? Koliko milja?
Prilino. I zavisi u kojim miljama se rauna. Gotovo svaka nacija ima svoje,
drugaije, lako je pogreiti. Zgodnije je raunati takve distance danima, metodom svih
putujuih nakupaca. Da bi se odavde stiglo do Cintre, potrebno je nekih dvadeset pet,
trideset dana.
Kuda? Pravo na sever?
Gdicu Falku ba interesuje ta Cintra. Zbog ega?
elim da stupim na tamonji presto.
Dobro, dobro Hotsporn podie dlan kao da se brani. Shvatio sam delikatnu
aluziju, neu vie zadavati pitanja. Najjednostavniji put do Cintre, paradoksalno, ne vodi
pravo na sever, jer nema puteva i movarna jezera ometaju putovanje. Najpre treba
krenuti ka gradu Forgehamu, a kasnije treba ii na severozapad, do Metine, prestonice
zemlje identinog naziva. Potom bi trebalo ii preko ravnice Mag Deira, trgovakim putem
sve do grada Nojnrojt. Tek odande treba krenuti severnim drumom, koji vodi dolinom
reke Jelene. Odande je ve lako snai se: putem neprestano prolaze vojni odredi i
transporti, pa kroz Nazair i Stepenice Marnadala, planinski prevoj koji vodi na sever do
Doline Marnadal. A Dolina Marnadal to je ve Cintra.
Hm... Ciri se zagleda u zamagljeni horizont, u razmazanu liniju crnih brda. U
Forgeham, a kasnije na severozapad... To znai... Kuda?
Znate li ta? Hotsporn se osmehnu lagano. Ja putujem ba prema Forgehamu, a
potom u Metinu. Oh, tim putiem to se meu boriima peskom zlati. Hajdete sa mnom,
neete se izgubiti. Amnestija je amnestija, ali bie mi drago putovati s tako draesnom
gdicom.
Ciri ga odmeri najhladnijim pogledom kojim je mogla. Hotsporn zagrize usnu pri
vragolastom osmehu.
Dakle?
Idemo.
Bravo, gice Falka. Mudra odluka. Kazao sam, vi ste mudri koliko ste lepi.
Prestani da me zove gicom, Hotsporne. Iz tvojih usta to zvui nekako uvredljivo, a
ja ne dozvoljavam da me vreaju nekanjeno.
Kako gica naredi.

*
 Divna zora nije ispunila oekivanja, ve ih je obmanula. Dan koji je usledio posle nje
bio je siv i kiovit. Vlana magla je uspeno potamnjivala sjaj jesenjeg lia drvea to je
bilo povijeno nad putem i koje se prelivalo u hiljadu oker, crvenih i utih nijansi.
U vlanom vazduhu mirisalo je na koru drveta i gljive.
Ili su polako po tepihu od opalog lia, ali Hotsporn je esto terao svoju vranu kobilu
u lagani kas ili galop. Ciri je tada oarano piljila.
Ima li ona neko ime?
Ne blesnu zubima Hotsporn. Ja tretiram jahakog konja s gledita korisnosti i
menjam ih veoma esto, ne vezujui se. Davanje imena konjima, ukoliko ne dri ergelu,
smatram pretencioznim. Slae se sa mnom? Konj Vranac, pas Rundov, a maka Mrgud.
Pretenciozno!

Ciri se nisu dopali njegovi pogledi i dvosmisleni osmesi, a naroito blago podrugljiv ton
kojim je postavljao pitanja i odgovarao na njih. Usvojila je zatim jednostavnu taktiku:
utala je, govorila kratko i nije provocirala. Ukoliko joj je uspevalo. A nije joj uvek
uspevalo. Pogotovo kada je govorio o toj svojoj amnestiji. A kada je opet i to dosta
otro izrazila nezadovoljstvo, Hotsporn je iznenadno promenio plou: poeo je
odjednom da dokazuje da je u njenom sluaju amnestija bespotrebna, tavie da se ne
odnosi na nju. Amnestija obuhvata zloince, ree, a ne rtve zloina. Ciri je prasnula u
smeh.
Sam si rtva, Hotsporne!
Govorio sam potpuno ozbiljno uveri je. Ne da bih probudio tvoju ptiju radost,
ve da bih ti sugerisao na koji nain da spase kou ako te uhvate. Naravno, na barona
Kasadeju neto tako nee uticati, ni od Varnhagena nemoj da oekuje milost, oni e te u
najboljem sluaju linovati na licu mesta, brzo i, ako krene kako treba, bezbolno. Ako
ipak padne u ruke prefekta i ako bude stala pred surovo ali pravedno lice carevog
zakona... Ha, u tom sluaju bih ti preporuio sopstvenu liniju odbrane: oblije se suzarna i
izjavi da si nevina rtva spleta okolnosti.
A ko e u to poverovati?
Svako Hotsporn se nagnu u sedlu i pogleda je u oi. Jer to i jeste istina. Ti zaista
jesi nevina rtva, Falka. Nema jo esnaest godina, po carskim zakonima, ti si
maloletna. U bandi Pacova si se sluajno nala. Nije tvoja krivica to si zapala za oko
jednoj banditkinji, Mistle, kojoj neprirodne sklonosti nisu nikakva tajna. Mistle je
upravljala tobom, seksualno te iskoriavala i primoravala na...
Da, razjasnilo se prekide ga Ciri i sama se udei svojoj smirenosti. Na kraju se
razjasnilo o emu se radi, Hotsporne. Ve sam viala takve kao ti.
Zaista?
Kao i svakom petlu i dalje je bila smirena kresta ti se die na pomisao o meni i
Mistle. Kao i svakom glupom mujaku, u glupoj tintari ti je sinula ideja da proba da me
izlei od neprirodne bolesti i da bludnicu vrati na put istine. A zna li ta je u svemu
tome gnusno i neprirodno? Upravo takve misli!
Hotsporn ju je posmatrao utei i s veoma zagonetnim osmehom na brkatim usnama.
Moje misli, draga Falka ree uskoro moda i nisu pristojne, moda i nisu lepe,
ha, oigledno je da nisu nevine... Ali, tako mi bogova, one su u skladu s prirodom. S
mojom prirodom. Vrea me time to misli da je moja naklonost ka tebi zasnovana na
nekakvoj... perverznoj radoznalosti. Ha, ti i sama sebe vrea, ne primeujui ili ne elei
da prihvati injenicu da su tvoja nesvakidanja lepota i arm koji pleni u stanju da
svakog mukarca bace na kolena. Da arolija tvog pogleda...
Sluaj, Hotsporne prekinu ga. Da li ti to tei da spava sa mnom?
Kakva inteligencija rairi ruke. Jednostavno nemam rei.
Onda u ti ja pomoi. Lagano potera konja kako bi mogla da ga gleda preko
ramena. Poto ja imam rei u izobilju. Oseam se poastvovano. U nekim drugim
uslovima, ko zna... Da je to bio neko drugi, eh! Ali ti, Hotsporne, uopte mi se ne svia.
Nita, ali jednostavno nita kod tebe me ne privlai. A rekla bih ak da je suprotno: sve
me od tebe odbija. Sam vidi da bi u takvim uslovima seksualni in bio in protivan
prirodi.
Hotsporn se zasmejao, takoe terajui konja. Vrana kobila je zaplesala na umskom
putu, zahvalno podiui skladnu glavu. Ciri se zavrte na sedlu, borei se s udnim
oseanjem koje je odjednom oivelo u njoj, oivelo je negde duboko, u dnu stomaka, ali
brzo i dosledno je izbijalo napolje na kou koju je iritirala odea. Rekla sam mu istinu,
pomisli. On mi se ne svia, doavola, svia mi se njegov konj, ova vrana kobila. Ne on,
nego konj... Kakva je ovo prokleta glupost! Ne, ne, ne! ak iako ne uzmem u obzir Mistle,
bilo bi smeno i glupo da mu se predam samo zato to me uzbuuje gledanje vrane
kobile kako plee na putu.
Hotsporn joj je dozvolio da se popne i gledao ju je u oi s udnim osmehom. Zatim je
ponovo cimnuo voice i primorao kobilu na sitne korake, okrete i plesno koraanje u
stranu. Zna, pomisli Ciri, Stari lisac zna ta ja oseam.
Mater ti. Samo sam radoznala!
Borove iglice Hotsporn ree neno, prilazei veoma blizu i pruajui ruku zakaile
su ti se za kosu. Skinuu ih, ako dozvoli. Dodau da gest dolazi iz moje utivosti, ne iz
perverznih pouda.
Dodir to je uopte nije zaudilo prijao joj je. Bila je jo daleko od odluke, ali je radi
sigurnosti raunala dane od poslednje menstruacije. To ju je nauila Jenefer da rauna
unapred i hladne glave, jer kasnije, kada je vruina, nastaje udna mrskost za raunanje,
zajedno s tenjom da se zanemaruju posledice.
Hotsporn ju je gledao u oi i osmehivao se, kao da je u potpunosti znao da je proraun
ispao u njegovu korist. Jo da nije tako star, uzdahnu kriom Ciri. Ali on ima sigurno
preko trideset godina...
Turmalini Hotspornovi prsti su neno dodirnuli njeno uho i naunicu. Lepi su, ali
to su samo turmalini. Rado bih ti darovao i prikaio smaragde, dragocenije i intenzivnije
zelene boje, koji mnogo bolje pristaju tvojoj lepoti i boji oiju.
Znaj procedi Ciri gledajui ga bezobrazno da ako bi i dolo do neega, traila bih
ti smaragde unapred. Poto zasigurno ne tretira samo konje u pogledu korisnosti,
Hotsporne. U zoru nakon opojne noi, priseanje mog imena kao od ale bi ocenio
pretencioznim. Pas Rundov, maka Mrgud, a gica: Marica.
Tako mi asti nasmeja se kiselo. Uspeva da zamrzne i najvatrenije poude,
Kraljice Snega.
Prola sam dobru kolu.

Magla se malo podigla, ali i dalje je bilo tmurno. I uspavljujue. Pospanost je brutalno
prekinula vriska i topot. Iza hrastova pored kojih su upravo prolazili iskoili su konjanici.
Oboje su reagovali tako brzo i na tako uveban nain kao da su to vebali nedeljama.
Zaustavili su se i okrenuli konje, istog asa su krenuli u trk, u galop, u gnevni juri,
prilepivi se uz grive i terajui konje urlicima i udarajui ih petama. Iznad njihovih glava
zafijukala su krilca strela, digao se vrisak, zveket i tresak.
U umu! viknu Hotsporn. Skrei u umu! U gusti!
Skrenuli su bez usporavanja. Ciri se jo nie i jae priljubila uz konjski vrat, jer su
grane polomljene u juriu pretile da je zbace sa sedla. Videla je kako je luk iz samostrela
otkinuo komad stabla jovovine pored kog je prolazila. Vriskom je pourila, jer je u
svakom trenutku oekivala da je u lea pogodi vrh strele. Hotsporn, koji je jahao odmah
ispred nje, odjednom udno zastenja.
Preskoili su duboku jamu i spustili se niz vratolomnu liticu u trnovito ipraje. I tada
Hotsporn naglo skliznu sa sedla i strovali se u brusnice. Vrana kobila zarza, ritnu se,
mlatnu repom i pojuri dalje. Ciri se nije premiljala. Skoi i udari svog korija po zadnjici.
Kad je otrao za vranom kobilom, pomogla je Hotspornu da ustane; oboje su zaronili u
bunje, u jovovu umu, sapleli se, skotrljali niz padinu i pali u visoku paprat na dnu
jaruge. Mahovina je ublaila pad.
Odozgo, s litice, odjekivala su kopita potere na sreu, ili su kroz visoku umu za
odbeglim konjima. Kako se inilo, njihov nestanak u paprati nisu primetili.
Ko su ovi? siknu Ciri, izvlaei se ispod Hotsporna i istresajui iz kose zgnjeene
gluvare. Prefektovi ljudi? Varnhageni?
Obini banditi... Hotsporn ispljunu lie. Razbojnici...
Predloi im amnestiju zakripa peskom u zubima. Obeaj im...
Budi tiha. ue.
Hoooo! Hooooo! Ovamoooo! ulo se odozgo. Sleva siiiiiii! Slevaaaaa!
Hotsporne?
ta?
Ima krv na leima.
Znam odgovori hladno, izvlaei ispod pazuha smotuljak platna i okreui se ka
njoj postrance. Gurni mi to ispod majice. U visini leve lopatice...
Gde si pogoen? Ne vidim strelu...
To je bio arbalest... Gvozdena seanica, najverovatnije preseeni potkivaki klin.
Ostavi, ne diraj. To je ovde pored kime...
Mater ti. Pa ta da radim?
 Ostani tiha. Vraaju se.
Zatopotae kopita, a neko piskavo zviznu. Neko je vikao, zvao, nareivao nekom da se
vrati. Ciri nauli ui.
Odlaze promrmlja. Obustavili su poteru. Nisu uhvatili konje.
To je dobro.
Ni mi ih neemo uhvatiti. Hoe li moi da hoda?
Neu morati osmehnu se pokazujui joj bezvrednu narukvicu prikaenu za zglob.
Kupio sam ovu dranguliju zajedno s konjem. Magina je. Kobila ju je nosila otkad je bila
drebe. Kada je protrljam, oh, evo ovako, kao da sam je prizvao. Kao da je ula moj glas.
Dotrae ovamo. Malo e to potrajati, ali dotrae sigurno. Uz malo sree, i tvoj arac e
dotrati za njom.
A uz malo loe sree? Otii e sam?
Falka ree, uozbiljivi se. Ja neu otii sam, ja raunam na tvoju pomo. Morae
da me pridrava na sedlu. Prsti na nogama mi ve odumiru. Mogu da izgubim svest.
Sluaj: taj klanac e te odvesti do sliva potoka. Krenue gore, uzvodno, na sever.
Odvee me u mesto po imenu Tegamo. Tamo emo pronai nekoga ko e umeti da mi
izvadi gvoe iz lea, ne izazivajui pritom smrt ili paralizu.
Toje najblie mesto?
Ne. Blie je Zavist, nekih dvadeset milja odavde kotlinom, u suprotnom pravcu, uz
tok potoka. Ali tamo ni u kom sluaju nemoj da ide.
Zbog ega?
Ni pod kojim uslovom ponovi mrtei lice. Ne radi se tu o meni, ve o tebi. Zavist
je za tebe smrt.
Ne razumem.
I ne mora. Jednostavno mi poveruj.
Giselheru si rekao...
Zaboravi na Giselhera. Ukoliko eli da ivi, zaboravi na sve njih.
Zato?
Ostani sa mnom. Odrau obeanje, Kraljice Snega. Okitiu te smaragdima...
Obasuu te njima...
Stvarno odlian trenutak za ale.
Uvek je trenutak za ale.
Hotsporn je odjednom zagrli, pritisnu rukom i poe da joj otkopava bluzu. Bez
blefiranja, ak i bez urbe. Ciri odgurnu ruku.
Stvarno promrmlja. Odlian trenutak i za to!
I za to je uvek dobar trenutak. Pogotovo za mene, sada. Rekao sam ti, to je kima.
Sutra mogu da se jave potekoe... ta radi? Ah, prokletstvo...
Ovoga puta ga odgurnu jo jae. Prejako. Hotsporn poblede, zagrize usne i zastenja od
bola.
Izvini. Ali ako je neko ranjen, mora da lei mirno.
Blizina tvog tela ini da zaboravljam na bol.
Prestani, doavola!
Falka, budi mila prema oveku koji pati.
 Patie ti ako ne skloni ruku. Odmah!
Tie... Razbojnici e nas uti... Tvoja koa je kao saten... Ne vrti se, dovraga.
Ah, doavola, pomisli Ciri. Kud puklo da puklo. Na kraju krajeva, kakav znaaj to
ima? Radoznala sam. Smem da budem radoznala. U tome nema nijednog oseanja.
Tretirau ga u vidu korisnosti i to je to. I zaboraviu na to bespretenciozno.
Predala se dodiru i prijatnosti koju je nosio. Okrenula je glavu, ali shvatila je da je to
prekomerna skromnost i lana utogljenost nije htela da se prikae kao zavedena
istunica. Gledala mu je pravo u oi, ali joj je to izgledalo previe smelo i izazovno ni
takvom nije htela da se predstavi. Prosto je spustila kapke, obgrlila ga oko vrata i
pomogla mu oko guzova, jer mu je bilo teko i gubio je vreme. Dodirima prstiju pridruio
se dodir usana. Bila je ve na korak da zaboravi na ceo svet, kad Hotsporn odjednom
presta da se pomera. Neko vreme je leala strpljivo, setila se da je ranjen i da mu rana
sigurno smeta. Ali to je trajalo predugo. Njegova pljuvaka se osuila na njenim
bradavicama.
Hej, Hotsporne? Spava li?
Neto joj je kanulo na grudi i kuk. Dodirnula je prstima. Krv.
Hotsporne! gurnu ga sa sebe. Hotsporne, jesi li umro?
Glupo pitanje, pomisli. Pa vidim. Vidim da je umro.

Umro je s glavom na mojim grudima Ciri okrenu glavu. ar iz kamina zaigra na

njenom osakaenom obrazu. Mogue da je tamo bilo i rumenila. Visogota nije bio siguran
u to.
Jedino to sam tada osetila doda i dalje okrenuta to je razoaranje. Iznenauje
li te to?
Ne. Nikako, ne.
Razumem. Trudim se da ne ukraavam priu, da nita ne popravljam. Da nita ne
prikrivam. Mada ponekad elim, pogotovo ovo poslednje. Umrknu i zglobom na prstu
poeprka po uglu oka.
Pokrila sam ga granama i kamenjem. Nikako, priznajem. Smrklo se, te sam morala
tamo da prenoim. Banditi su neprestano kruili po okolini, sluala sam njihove urlike i
bila sam vie nego sigurna da to nisu bili obini banditi. Samo nisam znala koga su lovili
mene ili njega. Ipak sam morala da sedim tiho. Cele noi. Do zore. Pored lea. Brrrr.
U zoru nastavi uskoro od potere nije bilo ni traga ni glasa, i ve sam mogla da
krenem. Tada sam ve imala konja. Magina narukvica koju sam skinula s Hotspornove
ruke zaista je delovala. Vrana kobila se vratila. Sada je pripadala meni. To je bio moj
poklon. Takav je obiaj na Skelikim ostrvima, zna? Od svog prvog ljubavnika devojka
dobija skup poklon. ta ima veze to je moj umro pre nego to je stigao da to postane?

Kobila je lupila prednjim kopitima o zemlju, zarzala i stala sa strane kao da je

zahtevala da joj se dive. Ciri nije mogla da zadri uzdah divljenja videvi taj jednostavan,
vitak vrat delfina, miiavu, malu, skladnu glavu ispupenog ela, visoke sapi i grau koja
je fascinirala proporcionalnou.
Pribliila se obazrivo, pokazujui kobili narukvicu na zglobu. Kobila je otegnuto frknula i
nauljila nemirne ui, ali joj je dopustila da uhvati uzde i da je pomiluje po svilenom
nosu.
Kelpi ree Ciri. Crna si i okretna kao morska kelpi. Stoga e se zvati Kelpi. I ne
brinem da li je to pretenciozno ili ne.
Kobila zafrkta, uspravi ui i oinu svilenkastim repom, koji je dosegao do njenih
lanaka. Ciri, koja voli visoka sedla, suzi remen stremena i neobino opipa ravno sedlo
bez drvene osnove i prednjeg obluka. Smestila je izme u stremene i uhvatila konja za
grivu.
Mirno, Kelpi.
Uprkos svemu, sedlo je bilo potpuno udobno. I, iz oiglednih razloga, dosta lake od
uobiajenih konjikih sedala.
Sada emo ree Ciri, udarajui kobilu po vrelom vratu videti da li si hitra koliko si
lepa. Da li si pravi rasni konj ili samo meanac. ta kae na dvadeset milja galopa,
Kelpi?

Da je u dubokoj noi neko tiho uspeo da se prikrade toj kolibi izgubljenoj meu
movarama, sa upalom strehom obraslom mahovinom, da je pogledao kroz pukotine na
prozorima, video bi sedobradog starca kako slua priu devojke od petnaestak godina,
zelenih oiju i pepeljaste kose. Video bi kako ugaen ar u ognjitu oivljava i sjaji kao da
predosea ta e biti ispriano.
Ali to nije bilo mogue. Niko to nije mogao videti. Koliba pustinjaka Visogote bila je
dobro sakrivena meu movarama, u pustoi veito pokrivenoj maglom, u koju se niko
nije usuivao da zae.

Uvala potoka bila je ravna, pogodna za put, pa je Kelpi ila kao vihor. Naravno,
nisam ila uzvodno, ve nizvodno. Seala sam se tog udnog naziva: Zavist. Priseala sam
se ta je Hotsporn govorio Giselheru u stanici. Shvatila sam zbog ega me je upozorio na
to naselje. U Zavisti je sigurno bila zaseda. Kada je Giselher potcenio ponudu amnestije i
rad za gildu, Hotsporn mu je namerno napomenuo o lovcu na nagrade koji boravi u
naselju. Znao je da e Pacovi progutati taj mamac i da e otii tamo i upasti u klopku.
Morala sam da stignem do Zavisti pre njih, da im prepreim put, da ih upozorim. Da ih
vratim. Sve. Ili barem sarno Mistle.
Slutim promrmlja Visogota da ti nije polo za rukom.
Tada ree neujno sam mislila da u Zavisti eka velika divizija naoruana do
zuba. Ni na kraj pameti mi nije bilo da je ta zaseda jedan ovek...
 Uuta, zagledana u tamu.
I nisam imala pojma kakav je to ovek.

Birka je nekada bila bogato, divno selo, s neobino ivopisnim poloajem njene ute
strehe i crveni krovii tesno su popunjavali kotlinu strmih, umovitih padina, koje su
menjale boje u zavisnosti od godinjeg doba. Naroito je u jesen krajolik Birke naslaivao
estetsko oko i oseajno srce.
Tako je bilo dok naselje nije promenilo naziv. A to je bilo ovako: Mladi seljak, vilenjak
iz oblinje vilenjake kolonije, bio je nasmrt zaljubljen u mlinarevu ki iz Birke. Mlinarka-
vragolanka ismevala je vilenjakovo udvaranje i sve vie se putala u promet. sa
susedima, poznanicima, pa ak i roacima. Ovi poee da se podsmevaju vilenjaku i
njegovoj slepoj ljubavi. Vilenjak je veoma netipino za vilenjaka eksplodirao od besa
i osvete, eksplodirao je strano. Jedne noi, po jakom vetru, koji mu je bio naklonjen,
naloio je vatru i spalio celu Birku do temelja.
Uniteni seljaci, rtve poara, klonuli su duhom. Jedni su odlutali u svet, drugi su pali u
lenjost i pijanstvo. Novac koji je bio skupljan za obnovu bio je regularno proneveren i
popijen, a naselje je prualo sliku siromatva i oaja: bilo je zbirka gnusnih prvara
navrat-nanos sklepanih u podnoju gole i osmuene padine. Pre poara, Birka je imala
ovalni oblik i centralni trg, a sada je od nekoliko pristojno sagraenih kua, itnica i
destilerija bilo formirano neto poput duge uliice, koju je zatvarao ulaz zajedniki
sagraene krme Pod Himerinom glavom, pod upravom udovice Gule.
I ve sedam godina niko ne koristi naziv Birka. Govorilo se: Vatrena Zavist, skraeno
jednostavno Zavist.
Uliicama Zavisti jahali su Pacovi. Bio je hladan, oblaan i sumoran dan.
Ljudi su poleteli u kue, sakrili se u brvnarama i kolibama. Ko je imao prozore,
zatvarao ih je uz snaan tresak, ko je imao vrata, taj ih je podupirao motkom. A ko je jo
imao votku, pio je zbog hrabrosti. Pacovi su jahali polako, demonstrativno sporo, stremen
pred stremen. Na njihovim licima oslikavao se ravnoduan prezir, ali namrtene oi su
obazrivo motrile na prozore, verande i okove.
Jedan klin iz arbalesta! Giselher upozori gromko za svaki sluaj. Jedno povlaenje
tetive i poinjemo masakr!
I jo jedanput emo ovde podmetnuti crvenu vatru! Iskra dobaci zvunim i visokim
sopranom. Ostae samo zemlja i voda!
Neki od stanovnika su sigurno imali samostrel, ali nije se naao niko ko bi hteo da
proveri da li Pacovi priaju u vetar ili ne.
Pacovi su sili s konja. etvrtinu staje{6} koja ih je delila od krme Pod Himerinom
glavom preli su peice, nogu pred nogu, ritmino zveckajui i buei mamuzama,
ukrasima i nakitom.
Trojica Zaviana koji su gasili pivom jueranji mamurluk nestali su sa stepenita
krme im su ih ugledali.
Jo kada bi on bio ovde promrmlja Kajli. Protraili smo vreme. Nije trebalo da se
odmaramo, trebalo je da upadnemo nou...
Budalo isceri zube Iskra. Ako hoemo da bardi pevaju pesme o tome, onda ne
moemo to uraditi po noi i kad je mrak. Ljudi moraju da vide! Jutro je najbolje, jer su svi
jo trezni, zar ne, Giselhere?
Giselher nije odgovorio. Podigao je kamen, zarnahnuo njime i pogodio vrata kafane.
Izlazi, Bonharte!
Izlazi, Bonharte! Pacovi nastavie u horu. Izlazi, Bonharte!
Iznutra su dopirali koraci. Spori i teki. Mistle je osetila drhtavicu kako joj tri preko
vrata i ramena.
Bonhart je stajao na vratima.
Pacovi impulsivno odstupie korak nazad, potpetice visokih izama ukopae se u
zemlju, a dlanovi skoie ka rukohvatima maeva. Lovac na nagrade je svoj ma drao u
kanijama. Zahvaljujui tome, imao je slobodne ruke u jednoj je drao oljuteno jaje, a
u drugoj koru hleba.
Polako je priao do ograde i pogledao ih odozgo s visine. Stajao je na tremu, ali je i
sam bio visok. Ogroman, mada mrav kao gul.
Gledao ih je, prelazio vodnjikavim oima po svima redom. Zatim je odgrizao prvo
parence jajeta, pa parence hleba.
A gde je Falka? upita ravnoduno. Mrvice umanca pale su mu s brkova i usana.

Juri, Kelpi! Juri, lepotice! Juri svom snagom!

Vrana kobila zarza glasno, pruajui vrat u vratolomnom galopu. ljunak ispod kopita
udarao je kao grad, mada je izgledalo kao da kopita jedva dodiruju zemlju.

Bonhart se lenjo protegnu kripei konim gunjem, lagano je navukao i briljivo

namestio rukavice od losove koe.
- ta je ovo? iskrivi se. Hoete da me ubijete? A radi ega?
A radi Muhomora, da ne traimo daleko odgovori Kajli.
I radi zabave dodala je Iskra.
I za sveti mir dobaci Rif.
Aaaa ree polako Bonhart. Dakle, o tome se radi? A ako obeam da u vam
pokloniti mir, ostaviete me?
Ne, stari duke, neemo te ostaviti Mistle se arobno osmehnu. Poznajemo te.
Znamo da ti ne poklanja, da e gmizati za naim stopama i ekati priliku da nekog od
nas ubode u lea. Napolje!
Polako, polako Bonhart se osmehnu, razvlaei zlurada usta pod sedim brkovima.
Uvek ima vremena za ples, nema potrebe da se uzbuujete. Prvo u vam dati predlog,
Pacovi. Dozvoliu vam da birate, a vi uinite kako vam je volja.
ta brblja, starkeljo? viknu Kajli, pogrbivi se. Govori jasnije!
 Bonhart klimnu glavom i poea se po butini.
Nagrada je za vas, Pacovi. Velika. A treba iveti.
Iskra prasnu u smeh i iskolai oi kao hijena. Bonhart prekrsti ruke na grudima,
premetajui ma na pregib lakta.
Velika nagrada ponovi jeste za mrtve, a za ive je mnogo vea. A meni je,
iskreno da vam kaem, svejedno. Nemam nita lino protiv vas. Jo jue sam mislio da
vas pobijem, eto tako, radi razonode i zadovoljstva, ali sami ste doli i potedeli me
muke, a time ste osvojili moje srce. Stoga u vam dozvoliti da birate. Kako biste voleli da
vas uzmem: po dobroti ili po zlu?
Miii na Kajlijevim obrazima zadrhtae. Mistle se nagnula, spremna da skoi. Giselher
je uhvati za rame.
Hoe da nas razbesni siknu. Pusti smrdijivca da govori.
Bonhart prasnu u smeh.
I? ponovi. Po dobroti ili po zlu? Ja savetujem ovo prvo. Jer vidite, po dobroti
znatno, znatno manje boli.
Pacovi kao po naredbi izvukoe oruje. Giselher mahnu otricom unakrst i ukipi se u
odbrambenom stavu. Mistle sono pljunu na zemlju.
Doi ovamo, koati deduskaro ree toboe mirno. Doi, nitkove. Ubiemo te
kao starog, sedog psa.
Dakle, radije biste po zlu Bonhart, gledajui iznad krovova domainstava, polako
izvue ma i baci kanije. Siao je s trema bez urbe, zveckajui mamuzama.
Pacovi se brzo razmestie po ulici. Kajli je otiao najdalje ulevo, gotovo do zida
destilerije. Pored njega je stajala Iskra, krivei dlakave usne u svom uobiajenom,
stranom osmehu. Mistle, Ase i Rif su otili udesno. Giselher je ostao na sredini, zagledan
u lovca na nagrade ispod namrtenih kapaka.
Pa dobro, Pacovi Bonhart pogleda sebi u bokove, pogleda u nebo, a onda podie
ma i pljunu na otricu.
Ako emo da pleemo, pleimo. Muzika, sviraj!
Skoie jedan na drugoga kao vukovi, munjevito, tiho i bez upozorenja. Otrice
zahujae u vazduhu, ispunjavajui ulicu jaucima i zveketom elika. U poetku se uo
samo zveket otrica, uzdasi, jauci i ubrzano disanje.
A potom, odjednom i iznenada, Pacovi poee da vrite. I da umiru.
Rif je prvi izleteo iz gomile, pljesnuo leima o zid i krvlju isprskao prljavobelu fasadu.
Za njim se lelujavim korakom dogegao Ase, presavio se i pao na stranu, naizmenino
grei i ispruajui kolena.
Bonhart se izvijao i skakao kao igra, okruen sjajem i zveketom otrice. Pacovi su se
povlaili pred njim, skakali, napadali i provlaili gnevno, revnosno i bez milosti. I
bezuspeno. Bonhart je odbijao udarce, udarao, odbijao, udarao, skakao, napadao bez
pauze, nije doputao predah i menjanje tempa. A pacovi su se povlaili. I umirali.
Iskra, iseena po vratu, pala je u blato i skupila se kao maka, krv iz tetiva iknula je
na listove i kolena Bonhartu, koji je prolazio pored nje. Lovac je irokim zamahom odbio
Mistleine i Giselherove napade, posle ega se zaokrenu i munjevitim udarcem raspori
Kajlija, posekavi ga samim vrhom maa od kljune kosti sve do bedara. Kajli je
ispustio ma, ali nije pao samo se zgrio i oberuke uhvatio za grudi i stomak, a pod
dlanovima mu je buknula krv. Bonhart je opet izbegao Giselherov udarac, odbio Mistlein
napad i jo jednom zviznuo Kajlija, ali ovaj put mu je jednu stranu glave pretvorio u
skerletnu kau. Plavokosi Pacov je pao i iz njega je potekla lokva krvi pomeana s
blatom.
Mistle i Giselher su na trenutak oklevali. I umesto da bee, vrisnue u jedan glas, divlje
i besno. I bacie se na Bonharta.
Pronali su smrt.

Ciri je upala u grad i progalopirala ulicom. Ispod kopita vrane kobile letele su kapljice
blata.

Bonhart je potpeticom gurnuo Giselhera, koji je leao ispred zida. Stareina Pacova
nije pokazivao znake ivota. Iz razvaljene lobanje ve je prestala da tee krv.
Mistle je na kolenima traila ma i opipavala blato i glib obema rukama, ne videvi da
klei u crvenoj bari koja se sve vie irila. Bonhart joj je polako priao.
Neeeeeee!
Lovac podie glavu.
Ciri u trku skoi s konja, saplete se i pade na jedno koleno.
Bonhart se osmehnu.
Pacovica ree. Sedma Pacovica. Dobro je da si tu. Samo si mi ti nedostajala za
komplet.
Mistle je pronala ma, ali nije bila u stanju da ga podigne. Zabrektala je i bacila se
pod Bonhartove noge, a uzdrhtale prste je zabila u vrhove njegovih izama. Otvorila je
usta da bi vrisnula, ali joj je umesto vriska iz usta potekao sjajan krmezan mlaz. Bonhart
ju je snano utnuo i obalio u glib. Drei se oberuke za rasporeni stomak, Mistle je ipak
uspela da se ponovo pridigne.
Neeeeee! Ciri vrisnu. Mistleeeeee!
Lovac na nagrade nije obratio panju na njen vrisak, ak nije ni glavu okrenuo.
Zamahnuo je maem i energino je tresnuo kao kosom; snanim udarcem je podigao
Mistle sa zemlje i gurnuo je ak do zida kao meku, krpenu lutku, kao dronjak umazan
crvenom bojom.
Urlik je utihnuo u Cirinom grlu. Ruke su joj drhtale dok je sezala za maem.
Ubica rekla je, zaudivi se kako joj je glas stran. Bile su joj strane i usne, koje su
odjednom postale strahovito suve.
Ubica! Olo!
Bonhart ju je radoznalo posmatrao, naginjui lagano glavu.
Hoemo li da umiremo? upitao je.
Ciri je ila ka njernu i stvarala polukrug oko njega. Ma joj se u podignutim i
ispruenim rukama pomerao, varao je, dovodio u zabludu.
Lovac na nagrade se gromko zasmejao.
Da umiremo! ponovi. Pacovica eli da umre!
Polako se okrenuo, zastao u mestu i nije dao da ga namami u polukrunu klopku. Ali
Ciri je bilo svejedno. Kljuala je od besa i mrnje, drhtala od udnje da ubije. Htela je da
nasrne na tog stranog starca, da oseti kako mu se otrica zabija u telo. elela je da vidi
njegovu krv kako iklja iz poseenih tetiva u ritmu poslednjih otkucaja srca.
Pa, Pacovice Bonhart podie okrvavljeni ma i pljunu na otricu. Pre nego to
izdahne, pokai ta ui u tebi! Muzika, sviraj!

Zaista ne znam kako to da se nisu poubijali u tom prvom okraju est dana
kasnije priao je Niklar, sin pogrebnika. Ba su hteli da se poubijaju, to se dalo
primetiti. Ona njega, a on nju. Naletee jedno na drugo, usplamtee za manje od trena
oka i poe sveopti zveket maeva. Moda su razmenili dva, moda i tri udarca. Nije bilo
oveka koji je stigao da to izbroji okom ili uhom. Tako brzo su udarali, zlatni gospodine,
da to nije moglo da ulovi ni ljudsko oko, a ni uho. A plesali su i skakali jedno oko drugog
kao dve lasice!
Odskoie jedno od drugog nastavi momak ali nijedno nije imalo posekotinu.
Moglo bi se rei da je Pacovica bila besna kao sam avo, a siktala je kao maor kad
hoe da mu otme mia. A milostivi gospodin Bonhart je bio potpuno smiren.

Falka ree Bonhart nasmejan i iskeen kao pravi gul. Zaista ume da plee i
rukuje maem! Zaintrigirala si me, iparice. Ko si ti? Kai mi pre nego to umre.
Ciri je teko disala. Oseala je kako poinje da je obuzima strah. Shvatila je s kim ima
posla.
Kai ko si, a ja u ti darovati ivot.
Jo jae je stisnula rukohvat u aci. Morala je, morala je da odbije njegove napade i da
ga zvekne pre no to se zakloni. Nije mogla da dopusti da odbija njene udare, nije mogla
maem da prima njegove udarce i vie nijednom nije smela da rizikuje da oseti bol i
paralizu koja joj je proimala i obuhvatala lakat i podlakticu tokom napada. Nije smela da
trai energiju na pasivno izmicanje od njegovih uboda, koji su je za dlaku promaivali.
Moram da zaobiem njegov gard, pomisli, Odmah. U ovom okraju. Ili u umreti.
Umree, Pacovice ree dok je iao ka njoj s maem ispruenim daleko ispred
sebe. Ne boji se? To je zato to ne zna kako izgleda smrt.
Kaer Morhen, pomisli skaui, Lambert. ealj. Salto.
Napravila je tri koraka i polupiruetu, a kada ju je napao potcenivi trik, uradila je salto
unazad, doekala se veto na jedno koleno i odmah jurnula na njega; izmicala je
njegovoj otrici i zaokrenula zglob kako bi mu nanela straan udarac, potpomognut jakim
okretom kuka. Odjednom ju je obuzela euforija, ve je gotovo ula kako se otrica zariva
u telo.
Umesto toga, dolo je do tvrdog, piskavog zveketa metala o metal. I odjednom blesak
u oima, uas i bol. Osetila je da pada, osetila je da je pala. Odbio je udarac i uzvratio,
pomisli. Umirem, pomisli.
Bonhart ju je utnuo u stomak. Drugim utom, koji je bio precizno i bolno naciljan u
lakat, izbio joj je ma. Ciri se uhvatila za glavu, osetila je tup bol, ali pod prstima nije bilo
ni rane, ni krvi. Udario me je pesnicom, pomisli zgrozivi se. Jednostavno me je udario
pesnicom. Ili drkom maa. Nije me ubio. Prebio me je kao balavicu.
Otvorila je oi.
Lovac je stajao iznad nje, straan i mrav kao kostur, nadmaivao ju je kao bolesno
drvo bez listova. Smrdeo je na znoj i krv.
Uhvatio ju je za kosu na vratu, nadmono podigao, primorao da ustane, ali odmah ju
je povukao zatirui zemlju pod nogama i, dok je vritala iz sveg glasa, prostro ju je pored
Mistle, koja je leala kod zida.
Ne boji se smrti, a? promumla, povijajui joj glavu nadole. Onda pogledaj sebe,
Pacovice. To je smrt. Tako se umire. Pogledaj, ovo su creva. Ovo je krv. A ovo je govno.
To ovek ima u sebi.
Ciri se uspravljala, savijala i brektala u suvoj bljuvotini, dok ju je njegova ruka
pritiskala. Mistle je jo bila iva, ali oi su joj ve bile zamagljene, staklaste i buljave.
Njena aka skupljala se i irila kao kanda jastreba, zarivena u blato i ubrivo. Ciri je
osetila otar, prodoran smrad urina. Bonhart se zasmejao grohotom.
Tako se umire, Pacovice. U sopstvenoj piaki!
Pustio joj je kosu. Ciri se skljokala na sve etiri, rastrzana suvim, isprekidanim
jecanjem. Mistle je bila odmah pored nje. Mistleina ruka, uska, nena, meka, mudra
Mistleina ruka...
Vie se nije pomerala.

Nije me ubio. Privezao me je za prikolicu, za obe ruke.

Visogota je nepomino sedeo. Ve due je tako sedeo. ak je i dah zadravao. Ciri je
nastavila priu, a njen glas je postajao sve nejasniji, sve neprirodniji i sve neprijatniji.
Naredio je onima to su se razbeali da mu donesu vreu soli i bavu sireta. I
testeru. Nisam znala... Nisam mogla da shvatim ta smera... Ni tada nisam znala na ta
je spreman. Ja sam bila vezana... za prikolicu... Pozvao je neke momke i naredio im da
me dre za kosu... i za kapke. Pokazao im je kako... Tako da ne bih mogla da okrenem
glavu, ni da zatvorim oi... Da bih morala da gledam ta radi. Treba pripaziti da se roba
ne pokvari, rekao je. Da ne propadne...
Cirin glas se lomio, zaglavio se u suvom grlu. Visogota, shvativi odjednom ta e uti,
oseti kako mu se pljuvaka skuplja u ustima kao poplavni talas.
Odsekao im je glave ree Ciri nejasno. Testerom. Giselher, Kajli, Ase, Rif, Iskra...
I Mistle. Posekao im je glave... Redom. Pred mojim oima.
 *

Da je te noi neko uspeo da se prikrade do kolibe izgubljene meu movarama, sa

upalom strehom obraslom mahovinom, i da je pogledao kroz pukotine na prozorima,
onda bi u unutranjosti, oskudno osvetljenoj lojanicama, ugledao sedobradog starca u
kouhu i devojku pepeljaste kose, lica unakaenog oiljkom na obrazu. Video bi kako se
devojka trese od plaa, kako se davi u jecajima na starevim ramenima, i kako on
pokuava da je smiri tako to joj neumeno i mahinalno miluje i tape drhtava ramena.
Ali to nije bilo mogue. Niko to nije mogao videti. Koliba je bila dobro sakrivena meu
trskom na movarama, u pustoi veito pokrivenoj maglom, u koju se niko nije usuivao
da zae.
 esto me pitaju kako je dolo do toga da zapisujem svoje uspomene. Mnoge ljude
zanima trenutak kada su moji memoari poeli da nastaju kakva je zapravo injenica,
dogaaj ili senzacija pratila poetak zapisivanja ili ta je dalo podsticaj za to. Ranije sam
delio razna tumaenja i neretko sam lagao, a sada u doista odati potovanje, budui da
danas, kad mi je kosa posedela i proredila se, znam da je istina dragoceno zrno, a la
bezvredna ljuska.
A istina je ovakva: senzacija koja je svemu dala podsticaj, kojoj dugujem zahvalnost
za prve zapise, od kojih je kasnije poelo da se oblikuje delo moga ivota, bio je sluajan
pronalazak papira i olovke meu stvarima koje smo moji drugovi i ja ukrali iz lirijskih
vojnih tabora. To se dogodilo...
Neven, Pola veka poezije
 Tree poglavlje

... to se dogodilo petog dana nakon septembarskog mladog meseca, tano tridesetog
dana naeg pohoda, raunajui od polaska iz Brokilona, a est dana nakon Bitke na
Mostu.
Sada, dragi budui itaoe, vratiu se malo kroz vreme i opisau dogaaje koji su se
odigrali neposredno nakon slavne i posledicama bremenite Bitke na Mostu. Ipak, najpre
u prosvetiti mnogobrojan krug italaca koji o Bici na Mostu nita ne zna da li zbog
drugih interesovanja, da li kao posledicu opteg neznanja. Objanjavam: ova bitka se
odigrala poslednjeg dana meseca avgusta Godine Velikog rata u Angrenu, na mostu koji
spaja obe obale reke Jaruge, u blizini stanice po imenu Crvena Binduga. Strane tog
oruanog sukoba bile su: vojska Nilfgarda, korpus iz Lirije kojim je komandovala kraljica
Meve i mi, naa izvanredna druina ja, iliti dolepotpisani, a takoe i vetac Geralt,
vampir Emjel Regis Rohelec Terzif-Godfroa, streliarka Marija Baring zvana Milva i Kahir
Maur Difrin ep Kelah, Nilfgardijac koji je voleo tvrdoglavo da dokazuje bolju stvar,
odnosno da nije Nilfgardijac.
Moe biti nejasno za tebe, itaoe, otkud u Angrenu kraljica Meve, za koju se onomad
smatralo da je zajedno sa svojom vojskom poginula i nestala tokom nilfgardske julske
inkurzije na Liriju, Riviju i Edirn, a koja se zavrila potpunim osvajanjem tih zemalja i
njihovom okupacijom od strane imperijalne vojske. Ali Meve nije poginula u boju, kao to
se mislilo, nije pala u nilfgardsko zarobljenitvo. Nakon to je pod svoj barjak sazvala
preiveli ljubazni konjiki odred lirijske vojske i vrbovala sve koje je mogla, ukljuujui
plaenike i obine bandite, odvana Meve zapoela je s Nilfgardom partizanski rat. A za
ovakvu gerilu divlji Angren bio je idealan bilo da napada iz zasede, bilo da se pritaji u
nekom ipraju, poto je u Angrenu ipraja bilo u izobilju, istinu govorei, osim ipraja,
u toj zemlji nema niega to je vredno pomena.
eta Meve koju je njena vojska zvala jo Bela Kraljica brzo je ojaala i toliko se
okuraila da je uspela da se bez straba probije na levu obalu Jaruge, da bi tamo, u
dubokoj pozadini neprijateljskog fronta, pravila larmu i harala do mile volje.
Tu se vraamo naoj temi, to jest Bici na Mostu. Taktika situacija je izgledala ovako:
poharavi levu obalu Jaruge, partizani kraljice Meve hteli su da prebegnu na desnu obalu
Jaruge, ali su naleteli na Nilfgardijce, koji su harali na desnoj obali Jaruge i ba su hteli
da prebegnu na njenu levu obalu. Na gorenavedene smo nabasali sa centralne pozicije,
odnosno sa samog sredita reke Jaruge, okrueni sa svake strane da li leve ili desne
nekim naoruanim narodom. Poto tada nismo imali kuda da pobegnemo, ostali smo
junaci i ovenali smo se besmrtnom slavom. Bitku su, uzgred reeno, dobili Lirijci, jer im
je uspelo ono to su namerili, odnosno prelazak na desnu obalu. Nilfgardijci su pobegli u
nepoznatom pravcu i samim tim su bitku izgubili. Priznajem da sve ovo zvui dosta
konfuzno i pre publikacije neu propustiti da se konsultujem s nekim teoretiarem ratne
vetine. Zasad se oslanjam na autoritet Kahira ep Kelaha, jedinog vojnika u naoj druini
a Kahir je potvrdio da je pobeda u bici pomou brzog bega s bojnog polja dozvoljena s
take gledita veine vojnih doktrina.
Uee nae druine u bici bilo je neosporno slavno, ali imalo je i loe posledice. Milva,
koja je bila u drugom stanju, pretrpela je traginu nesreu. Mi ostali smo imali sree, te
niko nije zadobio ozbiljnije ozlede. Ali niko ni profit nije stekao, a ni zahvalnost nije
doekao. Izuzetak je bio vetac Geralt. Poto je vetac Geralt, uprkos to je vie puta
oigledno licemerno oglasio indiferentnost i to se mnogo puta deklarisao kao
neutralan, pokazao u bici ar toliko velik i preterano spektakularan; drugim reima, tukao
se doista paradno, da ne kaem: teatralno. I zapazili su ga Meve, kraljica Lirije,
sopstvenom ga je rukom proglasila za viteza. Od tog proglaenja, kako se ubrzo
pokazalo, bilo je vie neprijatnosti nego prednosti.
Ipak bi trebalo da zna, dragi itaoe, da je vetac Geralt uvek bio skroman, promiljen
i pribran ovek, due proste i jednostavne poput drke otroperca. Neoekivano
unapreenje i prividna blagonaklonost kraljice Meve ipak su ga promenili a da ga ne
znam bolje, rekao bih da se uobrazio; umesto da to bre i anonimno nestane sa scene,
Geralt se motao oko kraljevske svite, uivao ast, radovao se milosti i naslaivao slavom.
A nama su zapravo slava i glas bili najmanje potrebni. Podseam one koji se ne seaju
da su istog tog veca Geralta, sada proglaenog viteza, jurili organi bezbednosti sva etiri
kraljevstva zbog pobune arobnjaka na ostrvu Taned. Mene, osobu nevinu i istu poput
suze, pokuali su da optue za pijunau. Uz to treba pomenuti Milvu, koja je saraivala s
drijadama i Skojataelima i bila umeana, kako se ispostavilo, u ozloglaen masakr ljudi
na granicama ume Brokilon. Tome treba dodati Kahira ep Kelaha, Nilfgardijca,
stanovnika neprijateljske nacije, ije prisustvo na pogrenoj strani fronta ne bi moglo lako
da se objasni i opravda. Tako se zadesilo da je jedini lan nae druine iji ivotopis nisu
prljale politike ili kriminalne stvari bio vampir. Prema tome, demaskiranje i
prepoznavanje bilo koga od nas pretilo je ostalima nabijanjem na zaotrene jasikove
koeve. Svaki dan proveden u poetku lepo, sito i bezbedno u senci lirijskih barjaka
poveavao je ovaj rizik.
Geralt, kad sam ga na to jasno podsetio, lagano se smrknuo, ali je predoio svoje
razloge, a imao ih je dva. Kao prvo, Milva je nakon svoje nelagodne nesree stalno
iziskivala zatitu i brigu, a u vojsci su postojali feleri. Kao drugo, vojska kraljice Meve
uputila se na istok, u pravcu Ked Dua. A naa druina, pre nego to je promenila pravac i
uglavila se u goreopisanu bitku, isto se kretala ka Ked Duu nadali smo se da emo od
tamonjih druida dobiti nekakvu informaciju koja bi mogla da pomogne u potrazi za Ciri. S
prostog puta ka pomenutim druidima potisnule su nas konjike izvidnice i razuzdane
gomile koje su harale po Angrenu. Sada, pod zatitom prijateljske lirijske vojske i u
milosti i naklonosti kraljice Meve, put do Ked Dua bio je otvoren, ha, inio se
jednostavnim i bezopasnim.
Upozorio sam veca da tako samo izgleda, da je to samo privid, da je kraljevska milost
varljiva i da je kratkog veka. Vetac nije hteo da slua. A ko je bio u pravu, uskoro se
pokazalo. Kad je grunula vest da od istoka, od prevoja Klamat, ide nilfgardska kaznena
ekspedicija svom snagom na Angren, lirijska vojska se bez oklevanja vratila na sever u
pravcu planina Mahakama. Kao to je lako pretpostaviti, Geraltu uopte nije odgovarala
ta promena pravca urilo mu se kod druida, a ne u Mahakam! Naivan kao dete, poleteo
je kod kraljice Meve s namerom da trai otpust iz vojske i kraljevski blagoslov za njegove
privatne interese. I u tom trenutku se okonala kraljevska ljubav i naklonost, a
potovanje i divljenje prema junaku Bitke za Most rasprili su se kao dim. Hladnim, ak
tvrdim tonom, podsetili su viteza Geralta iz Rivije na njegove viteke obaveze prema
kruni. Neprestano slaboj Milvi, vampiru Regisu i dolepotpisanom savetovali su da se
prikljue koloni begunaca i civila koja se vukla za taborima. Kahira ep Kelaha, krupnog
mlaana, koji ni u kom sluaju nije liio na civila, opasali su belo-plavom lentom i ukljuili
u takozvanu nezavisnu kompaniju, odnosno konjiki odred koji se sastojao iz kojekakvog
oloa to ga je lirijski korpus skupljao po ulicama. Na taj nain su nas razdvojili i sve je
ukazivalo na to da se na pohod definitivno i sasvim zavrio.
Ipak, kao to pretpostavlja, dragi itaoe, to uopte nije bio kraj, ma, to ak nije bio
ni poetak! im je saznala za razvoj dogaaja, Milva je istog asa objavila da je zdrava i
prava i prva je dala znak za bekstvo. Kahir je bacio kraljevske boje u bunje i zbrisao iz
nezavisne kompanije, a Geralt se iskrao iz luksuznih atora odabranih vitezova.
Neu ii u pojedinosti, a skromnost mi ne dozvoljava prekomerno eksponiranje mojih
sopstvenih ne tako malih zasluga u opisanom poduhvatu. Konstatovau injenicu: u
noi petog na esti septembar, cela naa druina je kradom napustila korpus kraljice
Meve. Pre opratanja s lirijskom vojskom, nismo oklevali da se bogato snabdemo, a
pritom uopte nismo pitali efa konaarske slube za saglasnost. Re otimaina, koju je
upotrebila Milva, smatram previe dosadnom. Svakako nam je pripadala nekakva nagrada
za nae uee u epohalnoj Bici za Most. A ako li ne nagrada, onda barem obeteenje i
poravnanje pretrpljenje tete! Izuzimajui traginu Milvinu nesreu, ne raunajui
Geraltove i Kahirove ozlede i ubode, u bici su nam ubijeni ili osakaeni svi konji osim
mog vernog Pegaza i udljive Ukljeve, veeve kobile. U okviru rekompenzacije, uzeli smo
tri istokrvna jahaka konja i jednog loijeg konja. Pokupili smo i onoliko opreme koliko
nam je padalo u ruke pravde radi u dodati da smo polovinu kasnije morali da bacimo.
Kao to je rekla Milva, tako biva kad se krade u mraku. Najkorisnije stvari iz dravnih
rezervi uzeo je vampir Regis, koji u mraku vidi bolje nego za dana. Regis je dodatno
snizio odbrambenu mo lirijske vojske za debelog sivkastog magarca, kojeg je izveo iz
poseda tako veto da nijedna ivotinjka nije zafrktala niti zatopotala. Stoga, prie o
ivotinjama koje oseaju vampire i reaguju na njihov miris paninim strahom treba
uvrstiti u bajke moda se radi samo o nekim ivotinjama i nekim vampirima. Dodau da
ovog sivkastog magarca jo imamo. Od gubitka loijeg konja, koji nam je kasnije uginuo
u umama Prekoreja kad su ga uplaili vukovi, magarac nosi na imetak ili bolje, ono
to je od njega ostalo. Magarac se zove Drakul. Regis ga je tako nazvao odmah posle
krae i tako je i ostalo. To ime najizrazitije zabavlja Regisa i nesumnjivo ima nekakvo
domiljato znaenje u kulturi i govoru vampira, ali nije hteo da nam objasni, tvrdei da je
to igra rei koja se ne moe prevesti.
Eto, na takav nain se naa druina opet nala na okupu, a duga lista ljudi koji nas ni
pre toga nisu voleli produila se jo vie. Geralt iz Rivije, vitez bez mane, napustio je
redove vitetva jo pre nego to je proglaenje potvreno ukazom i pre nego to mu je
dvorski heraldiar izmislio grb. A Kahir ep Kelah je u velikom sukobu Nilfgarda s
Nordlinzima uspeo da se bori u obe vojske i da iz obe dezertira zaradivi u obema smrtnu
kaznu u odsustvu. Ni mi ostali nismo bili u boljoj situaciji na kraju krajeva, oma je
oma i veoma je mala razlika za ta se visi za uvredu viteke asti, dezerterstvo ili
nazivanje vojnog magarca Drakulom.
Pa neka te ne zaudi, itaoe, to smo ulagali doista ogromne napore kako bismo
maksimalno poveali razdaljinu koja nas je delila od korpusa kraljice Meve. Svim
konjskim snagama pojurili smo na jug, ka Jarugi, sa namerom da preemo na levu obalu.
Ne samo da bismo se rekom ogradili od kraljice i njenih partizana ve i zato to su pustoi
Prekoreja bile manje odvratne od Angrena obuhvaenog ratom do druida u Ked Duu
bilo je mnogo razumnije putovati levom nego desnom obalom. To je bilo paradoksalno,
jer je na levoj obali Jaruge bilo neprijateljsko Nilfgardsko carstvo. Otac ove levoobalne
koncepcije bio je vetac Geralt, koji je po istupanju iz bratstva proglaenih bezonika u
znatnoj meri pronaao zdrav razum, sposobnost logikog miljenja i sebi svojstvenu
obazrivost. Budunost je pokazala da je veev plan bio bremenit posledicama i da je
odigrao presudnu ulogu u sudbini cele ekspedicije. Ali o tome kasnije.
Kada smo stigli, kod Jaruge je ve bilo mnogo Nilfgardijaca, koji su prelazili preko
obnovljenog mosta u Crvenoj Bindugi nastavljajui ofanzivu na Angren a sigurno i dalje,
na Temeriju, Mahakam i avo e ga znati na ta jo i ta je isplanirao nilfgardski
generaltab. Nije moglo biti rei o savlaivanju reke mariranjem, morali smo da se
pritajimo i ekamo da vojska pree. Tokom cela dva dana sedeli smo u renom pruu
uzgajajui reumatizam i hranei komarce. Da bude vee zlo, vreme se uskoro pokvarilo,
rominjalo je i duvalo kao vrag, a od hladnoe smo uspevali samo da cvokoemo zubima.
Meu brojnim septembrima utkanim u mom seanju, ne mogu da se prisetim septembra
slinog ovom. Upravo sam tada, dragi itaoe, pronaavi papir i olovku meu opremom
pozajmljenom od lirijskih tabora, poeo ne bih li ubio vreme i zaboravio na neprilike
da zapisujem i ovekoveujem neke od naih avantura.
Nesnosna susneica i prinudna neaktivnost pokvarili su nam raspoloenje i probudili
razne crne misli. Naroito u veca. Geralt je ve odavno navikao da rauna dane koji su
ga delili od Ciri a svaki dan, po njegovom miljenju, nesumnjivo ga je sve vie
odaljavao od devojke. Sada, u mokrom pruu, na hladnoi i na kii, vetac je gotovo iz
asa u as postajao sve tmurniji i ogoreniji. Primetio sam i da je grdno opao, a kada je
mislio da niko ne gleda i ne slua, psovao je i siktao od bola. Uzgred, treba da zna, dragi
itaoe, da su Geraltu slomljene kosti tokom pobune arobnjaka na ostrvu Taned.
Magijskom brigom drijada iz ume Brokilon, frakture su zarasle i zaleile se, ali se videlo
da nisu prestale da dosauju. Stoga je vetac, kako kau, jednako trpeo telesni bol,
koliko i duevni, a zbog toga je bio ljut kao paprika i bolje je bilo ne prilaziti mu.
I ponovo su poeli da ga progone snovi. Devetog septembra ujutru, nakon to se
odmorio od none strae, sve nas je prestraio probudivi se uz krik i hvatajui se za ma.
To je izgledalo kao nastup ludila, ali, na sreu odmah ga je prolo.
Otiao je na stranu, a kad se uskoro vratio sumornog lica, saoptio je, ni manje ni vie,
da iz istih stopa rasputa druinu i dalje kree sam, zato to se tamo negde deavaju
strane stvari, zato to vreme ne eka i zato to postaje opasno, a on nikog ne eli da
ugroava i ni za koga da snosi odgovornost. Priao je i mudrovao tako dosadno i
neubedljivo da niko nije hteo sa njim da diskutuje. ak ga je i obino elokventni vampir
skinuo s vrata sleganjem ramena, Milva pljuvanjem, a Kahir oporim napominjanjem da on
odgovara za samog sebe, a to se tie rizika, on ne nosi ma da bi mu zatezao kai. Posle
toga su zamrli u tiini i namerno uperili oi u niepotpisanog, verovatno oekujui da u
iskoristiti priliku i vratiti se kui. Ne moram da dodajem da su se prevarili.
Ipak, dogaaj nas je naveo da prekinemo mrtvilo i gurnuo nas u smeli in da
preemo Jarugu. Priznajem da je podvig u meni probudio nemir plan je bio da uvee
preemo reku plivajui citiram Milvu i Kahira: za konjskim repovima. ak i ako je to
bila metafora sumnjam da nije bila nekako u tom prelasku nisam mogao da zamislim
ni sebe, ni svog pastuva Pegaza, u iji rep je trebalo da poloim sve nade. Generalno,
plivanje nije bilo i nije moja najjaa strana. Da je Majka Priroda htela da plivam, u inu
stvaranja i procesu evolucije ne bi oklevala da me obdari koicom meu prstima. To isto
se odnosilo i na Pegaza.
Moji nemiri su se pokazali neosnovanim barem kada se radi o plivanju za konjskim
repom. Preli smo na drugi nain. Ko zna, moda je bio jo bezumniji. Na potpuno smeo
nain: preko obnovljenog mosta u Crvenoj Bindugi, ispred nosa samih nilfgardskih straa i
patrola. Poduhvat, kako se ispostavilo, samo je na prvi pogled mirisao na sumanutu
drskost i smrtonosni rizik, a u stvarnosti je krenulo kao po loju. Poto su linijske jedinice
prele tamo-amo preko mosta, krenuo je transport za transportom, vozilo za vozilom,
stado za stadom, raznolike gomile, ukljuujui i civilne rulje meu kojima se naa druina
uopte nije isticala i zapadala za oko. Tako smo desetog dana meseca septembra svi
preli na levu obalu Jaruge, a samo jednom je na nas viknula straa, kojoj je Kahir,
zapovedniki namrtivi obrve, strano zareao neto o carskoj slubi koristei klasine
vojne iskaze i uvek prigodnu mater vam vau. Pre nego to je jo neko uspeo da se
zainteresuje za nas, bili smo na levoj obali Jaruge u dubini prekorejanskih uma ali tu
je bio samo jedan put koji je vodio na jug, a nama nisu odgovarali ni pravac, ni broj
Nilfgardijaca koji su tuda tumarali.
Na prvom bivakovanju u umama Prekoreja, i mene je uvee snaao udan san
ipak, za razliku od Geralta, nisam usnio Ciri, ve arobnicu Jenefer. San je bio udan,
uznemirujui Jenefer, kao i obino u crnini i belini, uznosila se u vazduhu iznad
sumornog planinskog zamka, a odozdo su joj druge arobnice pretile pesnicama i
obasipale je psovkama. Jenefer je zamahala dugim rukavima haljine i odletela poput
crnog albatrosa iznad beskrajnog mora, pravo u izlazee sunce. Od tog trenutka, san se
pretvorio u komar. Kad sam se probudio, detalji su nestali iz mog seanja, ostale su
maglovite, malo smislene slike, ali to su bile stravine slike torture, krik, bol, strah,
smrt... Jednom reju: horor.
Nisam se pohvalio Geraltu tim snom. Ni re nisam pisnuo. Kako se kasnije pokazalo, s
pravom.

Zvala se Jenefer! Jenefer iz Vengerberga. I bila je uvena arobnica! Dabogda ne

doekala sutra ako laem!
Tris Merigold je drhtala, okrenula se i pokuavala da se pogledom probije kroz guvu i
sivi dim koji su potpuno napunili glavnu salu kafane. Najzad je ustala od stola i sa alom
ostavila filet lista s patetom od sardele, lokalni specijalitet i pravi delikates. Meutim,
ona se nije smucala po kafanama i krmama Bremervorda da bi jela delikatese, ve da bi
dobila informacije. Osim toga, morala je da misli na liniju.
Krug ljudi u koji je trebalo da se ugura ve je bio gust i nabijen u Bremervordu su
ljudi voleli prie i nisu proputali nijednu priliku da posluaju novu. A brojni mornari koji
su tu pristizali nikad ih nisu izneverili uvek su imali nov i sve repertoar morskih bajki i
anegdota. Stvar je jasna, uglavnom su bile izmiljene, ali to ipak nije imalo ni najmanji
znaaj. Pria je pria. Ima svoje zakone.
Ova koja je upravo priala i koja je pomenula Jenefer bila je ribarka sa Skelikih
ostrva, krupna, irokih ramena, kratko oiana i, isto kao njene etiri saputnice, u prsluku
od koe narvala, koji je bio toliko izlizan da je bletao.
Bilo je to devetnaestog dana meseca avgusta, jutro nakon drugog punog meseca
ostrvljanka nastavi priu prinosei ustima kriglu piva. Njen dlan, kako je primetila Tris, bio
je boje stare cigle, a obnaeno vornovato miiavo rame imalo je barem dvadeset cola u
obimu. Tris je imala dvadeset dva cola u struku.
U cik zore nastavi ribarka prelazei pogledom po licima slualaca izala je naa
barkasa na more, u moreuz izmeu An Skeliga i Spikeroga, na ostrinjak gde obino
stavljamo mree za losose. Mnogo smo urili, poto se spremala oluja i nebo se jako
mrailo iz pravca zapada. Trebalo je to bre pokupiti losose iz mrea, jer u suprotnom
znate kako je, kada posle oluje najzad ponovo moe izai na more, u mreama zatekne
samo zgnjeene, izgrizene glave, i sav lov je otiao u propast.
Sluaoci, veinom stanovnici Bremervorda i Cidarisa, ljudi koji su uglavnom iveli od
mora i iji je ivot zavisio od njega, klimali su glavom i saoseajno mumlali. Tris je losose
ponajvie viala u obliku ruiastih kriki, ali je i ona klimala glavom i mumlala, budui da
nije htela da se istie. Bila je tu inkognito, u tajnoj misiji.
Doplovili smo... nastavi ribarka ispraznivi kriglu i davi znak da joj neko od
slualaca moe doneti drugu. Doplovili smo i vadimo mree, kad tu odjednom Gudrun,
Sturlina kerka, vriti na sav glas! I prstom pokazuje u desnu stranu broda! Gledamo, a tu
neto leti u vazduhu, a nije ptica! ak mi je srce na trenutak stalo, jer sam odmah
pomislila da je viverna ili mali grifon, doleu takvi ponekad na Spikerog, istina, kada zima
zavlada, naroito uz zapadni vetar. A onda ti to neto crno: pljus u vodu! I pod talas
mugnu! Pravo u nae mree. Uplelo se u mreu i koprca se u vodi kao foka, a onda mi,
koliko nas je bilo, a bilo je nas osam enskih, svom snagom za mreu i dr ne daj na
palubu! I tad nam vilice padoe do zemlje! Ispostavi se da je ena! U crnoj haljini, a i
sama crna kao ova vrana. Umotana u mreu izmeu dva lososa, od kojih je jedan, da
sam iva i zdrava, imao etrdeset dve i po funte!
Ribarka iz Skeliga oduva penu iz krigle i valjano potegnu. Niko od slualaca nije
komentarisao niti izraavao nevericu, uprkos injenici da se najstariji ljudi nisu seali
ulova lososa tako zadivljujue teine.
Crnokosa u mrei nastavi ostrvijanka kalje, pljuje morsku vodu i trza se, a
Gudrun, nervozna jer oekuje dete, u vrisak: Kelpi! Kelpi! Sirena! A svaka budala je
znala da to nije kelpi, jer bi kelpi ve odavno pokidala mreu ako bi uopte uspeli da
izvuemo stvora na barkasu! A nije ni sirena, jer nema riblji rep, a morska diva riblji rep
uvek ima! Pa pala je s neba u more, a vide li neko da su kelpi ili sirena letele po nebu? Ali
i Skadi, Unina kerka ta se uvek esti isto u vrisak: Kelpi! I kad dohvati sonjak! I sa
sonjakom po mrei! A iz mree kad sevnu neto modro, a Skadi zaskia! Sonjak ulevo,
ona udesno, nek crknem ako laem, tri puta se preokrenula i razbi dupe o palubu! Ha,
ispostavilo se da je takva arobnica u mrei gora negoli meduza, karpina ili elektrina
jegulja! A uz to vetica poe da vriti i da tera sve po spisku, da se zgrozi! A iz mree
iti, smrdi i para ide, ona tamo nasred mree vradbine stvara! Vidimo, nije to ala...
Ostrvljanka ispi kriglu i bez oklevanja segnu za sledeom.
Nije to ala grornko podrignu, obrisa nos i usta uloviti u mreu arobnicu!
Oseamo da od te magije, da sam iva i zdrava, i barkasa poinje jae da se njie. Nema
oklevanja! Brita, Karenina kerka, pritisnu mreu kukom, a ja ti dohvatim veslo i bam!
Bam! Bam!!!
Pivo pljusnu visoko i proli se po blatu, a nekoliko prevrnutih krigli pade na pod, sluaoci
protrljae obraze i obrve, ali niko ne pusti ni re zamerke ili opomene. Pria je pria. Ima
svoje zakone.
Shvatila je vetica s kim ima posla ribarka isturi pozamano poprsje i pogleda
izazovno oko sebe. Sa enskama iz Skeliga ne sme da se ali! Rekla je da nam se
predaje dobrovoljno i obeala da nee bacati ni kletve ni ini. I ime nam je svoje rekla:
Jenefer iz Vengerherga.
Sluaoci zaumee. Od dogaaja na ostrvu Taned prola su jedva dva meseca seali
su se imena izdajica koje je Nilfgard potkupio. Ime divne Jenefer takoe.
Odvezli smo je nastavi ostrvljanka na Ard Skelig, u Kaer Trold, kod jarla Kraha
an Krajtea. Vie je nisam videla. Jarl je bio u pohodu, kau, kad se vratio, isprva je
pristupao arobnici surovo, ali kasnije se odnosio prema njoj utivo i ljubazno. Hm... A ja
sam samo ekala kakvo e mi iznenaenje arobnica prirediti za to to sam je izlemala
veslom. Mislila sam da e me ocrniti kod Jarla. Ali ne. Ni re nije rekla, nije se poalila,
znam to. asna enska. Kasnije, kad se ubila, ak mi ju je bilo ao...
Jenefer nije iva? vrisnu Tris od uasa, zaboravivi da je tu inkognito i u tajnoj
misiji. Jenefer iz Vengerberga nije iva?
Pa, nije ribarka popi pivo. Mrtva je kao ova skua. Ubila se sopstvenim inima,
izvodei arobnjake trikove. To se desilo sasvim nedavno, poslednjeg dana avgusta,
malo pre mladog meseca. Ali to je potpuno druga pria...

Nevene! Ne spavaj na sedlu!

Ja ne spavam. Ja kreativno razmiljam.

I putovali smo, dragi itaoe, umama Prekoreja prema istoku, ka Ked Duu, traei
druide koji e nam pomoi u pronalaenju Ciri. ta se u vezi s tim desilo, ispriau. Ipak,
najpre, radi istorijske pravde, zapisau nesto o naoj druini, o njenim pojedinim
lanovima.
Vampir Regis je imao vie od etiristo godina. Ako nije lagao, onda je to znailo da je
bio stariji od svih nas zajedno. Naravno, to je mogla biti obina prevara, ko je bio u
stanju proveriti? Ipak, radije sam polazio od toga da je na vampir bio istinozborac,
budui da se i sam tako deklarisao, da je zarad opteg dobra i neopozivo odbacio
isisavanje krvi iz ljudi zahvaljujui toj izjavi nekako smo spokojnije odlazili na noni
poinak. Primetio sam i da su obino nakon buenja Milva i Kahir plaljivo i uznemireno
opipavali vratove, ali ubrzo su prestali. Vampir Regis je bio ili se tako inio apsolutno
astan vampir. Ako je kazao da nee sisati, onda nee sisati.
Ipak, on je posedovao mane koje ni u kom sluaju nisu bile rezultat njegove vampirske
prirode. Regis je bio intelektualac i voleo je da to demonstrira. Imao je iritantan obiaj da
povienim tonom i i prorokim izrazom lica deklamuje tvrdnje i istine, na ta smo ipak
brzo prestali da reagujemo, jer su deklamovane tvrdnje bile ili injenine istine, ili su
zvuale kao istina, ili su bile neproverljive, to je u sutini jedno te isto. S druge strane,
veoma je bio nesnosan Regisov nain odgovaranja pre nego to bi ovaj to pita
formulisao pitanje ma, nekad ak i pre nego lo bi poeo da ga formulie. Ja sam to
tobonje ispoljavanje visoke bajagi inteligencije uvek vie smatrao ispoljavanjem
prostakluka i arogancije, a te osobine, koje pasuju univerzitetskoj sredini ili dvorskim
krugovima, teko je trpeti kod saputnika s kojim po ceo dan putuje stremen o stremen,
a nou spava pod istim pokrivaem. Meutim, do ozbiljnijih raspri nije dolo, a toje bilo
pod Milvinim uticajem. Za razliku od Geralta i Kahira, kojima je uroeni oportunizam
nareivao da se prilagode vampirovim manirima, pa ak i da se takmie s njim u tom
pogledu, streliarka Milva je predlagala jednostavna i skromna reenja. Kada joj je Regis
po trei put dao odgovor usred pitanja, teko ga je opsovala koristei rei i atribute koji
su u stanju da izazovu crvenilo smetenosti ak i kod starog najamnika. udo jedno,
delovalo je vampir se u tren oka otarasio iritantnih manira. Iz toga proistie da je
najdelotvornija odbrana od intelektualne dominacije solidno psovanje intelektualca koji
pokuava da dominira.
Milva je, kako mi se ini, dosta teko preivela svoju traginu nesreu i gubitak. Piem:
kako mi se ini, jer sam svestan da, budui da sam mukarac, uopte ne mogu da
zamislim ta je za enu takva nesrea i takav gubitak. Iako sam pesnik i ovek od pera,
ak se i moja kolovana i uvebana mata tu vara, i ja tu nita ne mogu.
Streliarka je brzo povratila fiziku spremnost, a s psihikom je bilo jo gore. inilo se
da po ceo dan, od sumraka do svitanja, ne progovara ni re. Volela je da nestane i da se
dri po strani, to je sve malo uznemiravalo. Sve dok najzad nije dolo do preloma. Milva
je odreagovala kao drijada ili vilenjakinja estoko, impulsivno i ne naroito razumljivo.
Jednog jutra, pred naim oima, uze no i bez rei odsee sebi pletenicu uz samo teme.
Ne pristoji mi, jer nisam devica! ree videvi nae ispale vilice.
A nisam ni udovica, dodala je, ovim se zavrava moja alost. Od tog trenutka, bila
je kao i nekada naprasita, zajedljiva, drska i orna za neparlamentarne rei. Iz toga smo
zakljuili da je sreom ve prebrinula krizu.
Trei, nita manje udan, lan druine bio je Nilfgardijac koji je voleo da dokazuje da
nije Nilfgardijac. Zvao se, kako je tvrdio, Kahir Maur Difrin ep Kelah...

Kahire Maure Difrine, sine Kelahov izrazito izjavi Neven nanianivi u Nilfgardijca
olovni ekser. S mnogim stvarima koje ne volim, koje ak i ne podnosim, morao sam da
se pomirim u toj visokopotovanoj kompaniji. Ali ne sa svim! Ne podnosim da mi neko
gleda preko ramena dok piem! I s tim ne nameravam da se mirim!
Nilfgardijac se odmae od pesnika i nakon malo razmiljanja uhvati svoje sedlo, kouh
i prekriva i prevue sve blie Milvi, koja je izgleda spavala.
Izvinjavam se ree. Oprosti na nametljivosti, Nevene. Instinktivno sam
pogledao, iz iste radoznalosti. Mislio sam da crta mapu ili ureuje neke raune...
Nisam knjigovoa! Pesnik se uzdie i metaforiki i doslovno. Ni kartografi A ak i
da jesam, to ne opravdava nabijanje nosa u moje spise!
Ve sam se izvinio Kahir ga oporo podseti nametajui postelju na novom mestu.
S mnogim stvarima sam se pomirio u ovoj potovanoj kompaniji i na mnoge sam se
navikao. Ali navikao sam i da se izvinim samo jednom.
U sutini odazvao se vetac i potpuno neoekivano za sve, pa i za sebe samog,
stao na stranu mladog Nilfgardijca. Postao si avolski razdraljiv, Nevene. Ne moe a
da se ne primeti da je to nekako u vezi s papirom koji si u logoru odskoro poeo da kalja
komadom olova.
Istina potvrdi vampir Regis stavljajui u vatru brezine grane. Na putujui pesnik
je odnedavno postao razdraljiv, a uz to je povuen, diskretan i trai samou. O ne, u
vrenju velike nude svedoci mu ni najmanje ne smetaju, to uopte i nije za uenje u
naoj situaciji. Stidljiva zatvorenost i razdraljivost koje izaziva neiji pogled iskljuivo se
ispoljavaju na papiru ispisanom sitnim slovima. Zar se to u naem prisustvu stvara
poema? Rapsodija? Ep? Romansa? Kancona?
Ne poreknu Geralt, primiui se vatri i ututkavajui lea polu ivaem. ja ga
poznajem. To ne moe biti stihovani govor, jer on ne huli, ne brblja i ne broji slogove na
prste. Pie u tiini, prema tome to je proza.
Proza! vampir blesnu zailjenim onjacima, to se obino trudio da ne ini.
Moda pripovetka? Ili esej? Moralitet? Sto mu gromova, Nevene! Ne stavljaj nas na muke!
Otkrij ta pie?
Memoare.
ta?
Evo iz ovih beleaka Neven pokaza tubus natrpan papirima nastae delo mog
ivota. Memoari koji nose naslov Pedeset godina poezije.
Glup naslov oporo ustvrdi Kahir. Poezija nema godine.
A ako uzmemo da ima dobaci vampir onda je sigurno starija.
Ne razumete. Naslov oznaava da je autor dela proveo pedeset godina, ni manje ni
vie, u slubi Gospodarice Poezije.
U tom sluaju, to je jo vea glupost kaza vetac. Ti, Nevene, svakako jo
nema etrdeset. Vetina pisanja ti je ibom uterana u dupe u prvom razredu, kad si
imao osam godina. ak i ako uzmemo da si jo u prvom razredu pisao rime, tvojoj
Gospodarici Poeziji ne slui vie od trideset godina. Ali ja dobro znam, jer si i sam mnogo
puta o tome priao, da si poeo ozbiljno da rimuje i kornponuje melodije kad si imao
devetnaest godina, inspirisan ljubavlju prema kontesi De Stel. To je manje od
dvadesetogodinjeg staa u tvojoj slubi, Nevene. Odakle si onda istresao tih naslovnih
pedeset godina? Da li to treba da bude neka metafora?
Ja bard se naduri milju obuhvatam iroke horizonte. Opisujem sadanjost, ali
beim u budunost. Delo koje poinjem da piem nameravam da objavim za nekih
dvadeset do trideset godina, a tada niko nee moi da sumnja u naslovnu kalkulaciju.
Ha. Sad razumem. Ako me neto udi, onda je to predusretljivost. Obino te je malo
interesovala sutranjica.
Sutranjica me i dalje malo interesuje nadmeno saopti pesnik. Mislim o
buduim pokolenjima. I o venosti!
S take gledita pokolenja primeti Regis nije naroito etiki zapoeti pisanje ve
sad, unapred. Posle ovakvog naslova pokoljenje ima pravo da oekuje delo napisano iz
poluvekovne perspektive i od strane osobe koja ima gotovo poluvekovni fond znanja i
iskustva...
Neko ko ima pola veka iskustva prekide ga grubo Neven po samoj prirodi stvari
mora biti sedamdesetogodinji truli deda s mozgom koji je pojela rospija skleroza. Takav
treba da sedi na verandi i da puta vetrove, a ne memoare da diktira, jer e mu se ljudi
smejati. Ja tu greku neu napraviti, moje uspomene u zapisati ranije, kada budem u
punoj stvaralakoj snazi. A posle, pred samo objavljivanje, izvriu samo kozmetike
prepravke.
ta je to pola veka? osmehnu se vampir. Momenat, prolazan tren... Aha,
Nevene, mala opaska: Pola veka poezije, po mom miljenju, zvui bolje od Pedeset
godina poezije.
Ne poriem trubadur se nadvi nad listom i zakraba po njemu olovkom. Hvala,
Regise. Najzad neto konstruktivno. Ima li jo neko neke primedbe?
Ja imam odazva se neoekivano Milva, isturajui glavu ispod ebeta. Zato
razgoraujete oi! Zato to sam nepismena? Ali nisam i luda! Mi smo u pohodu, idemo Ciri
u pomo, idemo s orujem u ruci kroz neprijateljske zemlje. Moe da se desi da ta
Nevenova pisarija padne u neprijateljske ape. A znamo stihoklepca, nije tajna da je
brbljivac i spletkaro. Prema tome, neka vodi rauna ta kraba, da nas ne bi sluajno
poveali zbog te njegove krabotine.
Preteruje, Milva ree oputeno vampir.
I to debelo potvrdi Neven.
I meni se tako ini doda bezbrino Kahir. Ne znam kako je to kod Nordlinga, ali
posedovanje rukopisa se u carstvu ne smatra zloinom, a knjievna delatnost ne podlee
kazni.
Geralt iskosi oi na njega i buno polomi drvce kojim se zabavljao.
Ali u gradovima koje je osvojila ta kulturna nacija, biblioteke podleu spaljivanju
ree smirenim tonorn, ali s jasnom ironijom.
U svakom sluaju, nije vano. Marija, i meni se ini da preteruje. Nevenova pisarija
nema, kao i obino, nikakav znaaj. Pa ni za nau bezbednost.
Dabome, tano! zapeni streliarka sedajui. Ja svoje znam! Kada su kraljevski
komornici vrili popis stanovnitva kod nas, moj ouh je uhvatio maglu, skoio u guaru i
dve nedelje je tamo sedeo, nos nije vadio. Gde je pergament, tu je jurament, obino je
govorio, A ko je danas mastilom zapisan, taj je sutra omom otpisan. I bio je u pravu,
iako je bio smrdljivac, prosto straan! Verujem da gori u paklu, kurvin sin!
Milva je odbacila ebe i sela kraj vatre definitivno istrgnuta iz sna. Spremao se, primeti
Geralt, jo jedan dug noni razgovor.
Kako mogu da zakljuim, nisi volela svog ouha primeti Neven nakon trena utnje.
Nisam Milva ujno zakripa zubima. Zato to je bio smrdljivac. Kad mama nije
gledala, udvarao se i apama me opipavao. Poto rei nije sluao, na kraju sam mu se
obratila grabuljama i klepila ga, a kad je pao, ubola sam ga jo jednom ili dvaput u rebra
i u slabo mesto. Posle toga je dva dana leao i pljuvao krv... A ja sam pobegla iz kue
daleko u svet, ne ekajui da ozdravi. Posle su do mene doprle glasine da je umro, a i
moja mama ubrzo posle njega... Ej bre, Nevene! Ti to zapisuje? Ne sme! Ne sme,
uje li ta govorim?

udno je bilo to je s nama putovala Milva, a iznenaujua je bila. injenica da nam je

drutvo pravio vampir. Svakako najudniji i sasvim nepojmijivi bili su motivi Kahira,
koji je najednom od neprijatelja postao ako ne drug, a ono saveznik. Mladi je to dokazao
u Bici na Mostu, bez dvoumljenja je s maem u ruci stao uz veca protiv svojih zemljaka.
Tim inom osvojio je nau simpatiju i na kraju rasprio nae sumnje. Piui nae, imam
na misli vampira i streliarku. S druge strane, iako se borio sa Kahirom rame uz rame,
iako je uz njega gledao smrti u oi, Geralt je i dalje bio nepoverljiv prema Nilfgardijcu i
nije ga darovao simpatijom. Ruku na srce, starao se da sakrije svoju ozlojeenost, ali
poto je bio moda sam to ve napomenuo osoba prava kao koplje, nije umeo da se
pretvara, i antipatija je na svakom koraku izlazila poput jegulje iz probuenog pecarokog
bubnja.
Uzrok je bio oigledan, a to je bila Ciri.
Sudbina je udesila da sam bio na ostrvu Taned za vreme julskog mladog meseca, kada
je dolo do krvave svae izmeu arobnjaka vernih kralju i izdajica koje je pobudio
Nilfgard. Izdajicama su pomogle Veverice, buntovne vilenjakinje i Kahir, Kelahov sin.
Kahir je bio na Tanedu, poto su ga tamo poslali u specijalnu misiju trebalo je da uhvati
i dovede Ciri. Branei se, Ciri ga je ranila Kahir ima na levom dlanu oiljak, koji kad god
vidim padne mi mrak na oi. To mora da je avolski bolelo, a dva prsta i dalje ne moe
da savije.
A posle svega toga mi smo ga spasli, kod Vrpce, kad su ga njegovi sopstveni zemljaci
vezali u lance na estoku kaznu. Za ta, pitam, za kakve prestupe su hteli da ga pogube?
Da li samo za poraz na Tanedu? Kahir nije priljiv, ali ja imam osetljivo uvo ak i za
nepotpune rei. Momak nema jo ni trideset, a izgleda da je u nilfgardskoj vojsci bio oficir
visokog ina. Budui da se optim jezikom besprekorno slui, to je retko u Nilfgardijaca,
mislim da znam u kakvoj je vojsci Kahir sluio i zbog ega je tako brzo napredovao. I
zbog ega mu je poverena tako udna misija. I to van granica.
Zato to je upravo Kahir bio taj koji je ve jednom pokuao da otme Ciri. Pre skoro
etiri godine, u vreme pokolja u Cintri. Tada je prvi put osetio cilj koji upravlja sudbinom
te devojke.
Igrom sluaja, razgovarao sam o tome s Geraltom. Bilo je to treeg dana po prelasku
Jaruge, deset dana pre ekvinocija, za vreme prolaska kroz ume Prekoreja. Iako veoma
kratak, taj razgovor je bio pun neprijatnih i uznemirujuih nota. A na licu i u oima veca
ve tad se oslikavao nagovetaj zverstva koje je eksplodirao kasnije, u noi ekvinocija,
nakon to nam se prikljuila svetlokosa Angulema.

Vetac nije gledao u Nevena. Nije gledao ispred sebe. Gledao je u Ukljevinu grivu.
Kalante nastavi je pred smrt iznudila zakletvu od nekoliko vitezova. Nisu smeli
da dozvole da Ciri dospe u ake Nilfgardijaca. Tokom bekstva, ti vojnici su ubijeni, a Ciri
je ostala sama usred leeva i poara, u zamci sokaka zapaljenog grada. Ne bi se spasla, u
to nema sumnje. Ali on ju je pronaao. On, Kahir. Izveo ju je iz eljusti vatre i smrti.
Spasao ju je. Hrabro! Plemenito!
Neven je malo usporio Pegaza. Oni su jahali pozadi, a Regis, Milva i Kahir su bili ispred
njih za nekih etvrt staje, ali pesnik nije eleo da re tog razgovora dospe do uiju
saputnika.
Problem je u tome nastavi vetac to je na Kahir bio plemenit po naredbi. Bio
je plemenit kao kormoran: nije gutao ribu, jer je oko grla imao prsten. Trebalo je da
odnese ribu u kljun svog gospodara. Nije mu polo za rukom, pa se gospodar razbesneo
na kormorana! Kormoran je sad u nemilosti! Da li zbog toga trai prijateljstvo i drutvo
riba? ta misli, Nevene?
Trubadur se savio u sedlu kako bi izbegao obeenu granu lipe. Grana je ve imala
potpuno uto lie.
Ipak joj je spasao ivot, sam si rekao. Zahvaljujui njemu, Ciri je otila iz Cintre
itava.
I vritala je nou kada joj doe u san.
Ipak ju je on spasao. Prestani da se prisea, Geralte. Dosta toga se promenilo, da,
svakog dana se menja, priseanje ne prua nita osim briga koje zasigurno nisu od
koristi. On je spasao Ciri. injenica je bila, jeste i ostae injenica.
Geralt najzad skloni pogled s grive i podie glavu. Neven je bacio pogled na njegovo
lice i brzo pretrao oima u stranu.
injenica e ostati injenica ponovi vetac zlim, metalnim glasom. O da! On mi
je tu injenicu viknuo u lice na Tanedu, a od jeze mu se glas zavezao u grlu, zato to je
gledao u otricu mog maa. Ta injenica i to vikanje trebalo je da budu argumenti da ga
ne ubijem. ta e, desilo se i moda e tako i ostati. A teta je. Ve tada, na Tanedu,
trebalo je da pokrenem lanac. Dug lanac smrti, lanac osvete o kojoj bi i nakon sto godina
kruile prie. Prie koje bi nou straile ljude. Razume li to Nevene?
 Ne ba.
Onda idi doavola.

Odvratan je bio taj razgovor i odvratno je lice tada imao vetac. Oj, nije mi se
dopadalo kada je upadao u takvo raspoloenje i na taj nain zapoinjao razgovor.
Ipak, moram priznati da je slikovito uporeivanje s kormoranom odigralo svoju ulogu
postajao sam uznemiren. Riba u kljunu, noena tamo gde e je oamutiti, oistiti i
smazati! Zaista simpatina analogija, radosna perspektiva...
Ipak, razum se protivio takvim bojaznima. Na kraju krajeva, ukoliko emo se i dalje
drati ribljih metafora, ko bismo onda bili mi? Bodorke, male, koate bodorke. U zamenu
za tako triav ulov, kormoran Kahir nije mogao da rauna na carsku milost. A i sam
uostalom sigurno nije bio takva tuka kakvom je hteo da se predstavi, bio je bodorka isto
kao i mi. U vremenima kada rat poput gvozdene drljae ore i zemlju i ljudske sudbine, ko
uopte obraa panju na bodorke.
Glavu dajem da se u Nilfgardu niko vie ne sea Kahira.

Vatje de Rido, ef nilfgardske vojne obavetajne slube, sputene glave sluao je

carske prekore.
Znai tako nastavi zajedljivo Emhir var Emreis. Institucija koja guta triput vie
dravnog budeta od kolstva, kulture i umetnosti zajedno, nije u stanju da pronae
jednog oveka. Taj ovek je jednostavno nestao, skriva se, dok ja dajem basnoslovne
sume instituciji od koje niko nema prava da se sakrije! Jedan ovek kriv za izdaju ruga se
pravo u oi instituciji kojoj sam dao dosta privilegija i sredstava da ne bi ak ni nevinima
dala mira. O, moe mi verovati, Vatje, kad sledei put u savetu pone da se govori kako
je potrebno srezati budet tajnim slubama, rado u ih sasluati, moe mi verovati!
Vaa carska milosti Vatje de Rido proisti grlo doneu, ne sumnjam u to,
sopstvenu odluku nakon to prvo izvagam sve za i protiv. Takoe, i neuspehe i uspehe
koje je sluba ostvarila. Vae velianstvo takoe moe biti sigurno da izdajnik Kahir ep
Kelah nee umai kazni. Postarao sam se...
Ne plaam vas da se postarate, ve za rezultate. A oni su proseni, Vatje, proseni!
ta je s Vilgeforcovim pitanjem? Gde je, doavola, Cirila? ta mrmlja tamo? Glasnije!
Mislim da Vae velianstvo treba da se oeni ovom devojkom koju drimo u Darn
Rovanu. Potrebno nam je to venanje, legalitet suverenog feuda Cintre, smirivanje
Skelikih ostrva i pobunjenika iz Atre, Strepta, Mag Turga i Strmina. Potrebna je
generalna amnestija, mir u pograninim zonama i na linijama snabdevanja. Potrebna je
neutralnost Esterada Tisena iz Kovira.
Znam za to, ali ta iz Darn Rovana nije ona prava. Ne mogu se oeniti njome.
Vaa carska milost e mi oprostiti, ali kakav ima znaaj da li je prava ili manje
prava? Politika situacija iziskuje sveano sklapanje braka. Hitno. Mlada e nositi veo. A
kada najzad pronaemo pravu Cirilu, nevestu emo jednostavno... zameniti.
Jesi li poludeo, Vatje?
Tu lanu su nam pokazali na brzinu. Onu pravu iz Cintre niko nije video etiri godine,
uostalom, vest glasi da je ona vie boravila na Skeligu nego u samoj Cintri. Garantujem
da niko nee primetiti trik.
Ne!
Vaa carska...
Ne, Vatje! Pronai mi pravu Ciri! Pomerite vie zadnjice. Pronaite mi Ciri. Pronaite
Kahira. I Vilgeforca. Pre svega Vilgeforca. Zato to on ima Ciri, siguran sam u to.
Vae carsko velianstvo...
Sluam, Vatje! Sve vreme sluam!
U svoje vreme sam sumnjao da je takozvani Vilgeforcov problem obina provokacija.
Da je arobnjak ubijen ili zarobljen, a spektakularan i izvikan lov slui Dajkstri da nas
ocrni i opravda krvavu represiju.
I ja sam imao takve sumnje.
A ipak... U Redanji to nije javno objavljeno, ali ja znam od mojih agenata da je
Dajkstra pronaao jedno od Vilgeforcovih skrovita, a u njemu dokaze da je arobnjak
vrio zverske eksperimente na ljudima. Tanije, na ljudskim embrionima... i na
bremenitim enama. Ako je pak Vilgeforc imao Cirilu, onda se bojim da je dalja potraga
za njom...
uti, doavola!
S druge strane ree brzo Vatje de Rido, gledajui imperatorovo lice, izmenjeno od
besa. To sve moe biti dezinformacija. Kako bi diskreditovali arobnjaka. To lii na
Dajkstru.
Morate pronai Vilgeforca i uzeti mu Ciri! Neka te avo nosi! Odstupa od teme i
nagaa! Gde je Sova? I dalje u Gesou? On je navodno tamo prevrnuo svaki kamen i
pogledao u svaku rupu u zemlji. Navodno devojke tamo nema i nije je ni bilo. Astrolog je
pogreio ili lae. Sve su to citati iz njegovih izvetaja. ta on vie tamo radi?
Usudiu se da primetim, koroner Skelen preduzima radnje koje nisu naroito jasne...
Svoj odred, onaj koje mu je Vae velianstvo naredilo da organizuje, vrbuje u Maehtu, u
utvrdi Rokain, gde je postavio bazu. Taj odred, dozvoliu sebi da dodam, velika je
sumnjiva skupina. A nadasve je udno to to je pred kraj avgusta gospodin Skelen
unajmio uvenog profesionalnog ubicu...
ta?
Uzeo je najamnog razbojnika i naredio mu da likvidira bandu koja je harala po
Gesou. Stvar je sama po sebi za pohvalu, ali da li je to zadatak carskog koronera?
Jesi li siguran da kroz tebe ne progovara zavist, Vatje? Da moda ona ne doliva boju
i zanos tvojim izvetajima?
Izlaem samo injenice, Vae velianstvo.
injenice car naglo usta to ja hou da vidim. Dosadno mi je da vie sluam o
njima.

*
 Bio je to zaista teak dan. Vatje de Rido je bio umoran. U rasporedu je isplanirao jo
sat ili dva rada s papirima kako ne bi utonuo u nezavrenu dokumentaciju, ali sama ga je
pomisao na to potresla. Ne, pomislio je, Nita na silu. Posao nee pobei. Idem kui...
Ne, ne kui. ena e saekati. Idem kod Kantarele. Kod slatkaste Kantarele, pored koje
se tako dobro odmaram.
Nije se dugo premiljao. Jednostavno je ustao, uzeo kaput i izaao. Sekretar je
pokuao da mu gurne tanu od safijana punu dokumenata koje je hitno trebalo potpisati,
ali on ga je zaustavio gestom punim gnuanja. Sutra! Sutra je takoe dan!
Napustio je palatu kroz zadnji izlaz, pokraj vrtova, i krenuo empresnim drvoredom.
Proao je vetako jezero u kom je starost doekao aran od sto trideset dve godine; tu
ga je pustio car Tores, o emu svedoi zlatna komemorativna medalja prikaena na krge
ogromne ribe.
Dobro vee, vikonte.
Vatje je kratkim pokretom nadlaktice odreio stilet skriven u rukavu. Rukohvat je sam
skliznuo u dlan.
Mnogo rizikuje, Rjense ree hladno. Mnogo rizikuje pokazujui u Nilfgardu
svoju oprljenu gubicu. ak i u vidu magijske teleprojekcije.
Primetio si! A Vilgeforc mi je garantovao da, ako ne dotakne, nee ni pogoditi da
je to iluzija.
Vatje skloni stilet. Uopte nije pogodio da je to iluzija, ali sada je ve znao.
Prevelika si kukavica, Rjense ree da bi se ovde lino pokazao. Svakako zna ta
bi te tada moglo snai.
Car je i dalje prema meni tako nepopustljiv? I prema mom gospodaru Vilgeforcu?
Tvoj bezobrazluk razoruava.
Doavola, Vatje. Uveravam te da i dalje stojimo na vaoj strani, Vilgeforc i ja.
Priznajem, obmanuli smo vas dajui vam lanu Cirilu, ali to je bilo u najboljoj nameri, u
najboljoj nameri, neka me utope ako laem. Poto je prava nestala, Vilgeforc je smatrao
da e bolja biti lana negoli nijedna. Mislili smo da vam je svejedno...
Tvoj bezobrazluk je prestao da razoruava, poeo je da vrea. Nemam nameru da
traim vreme na askanje sa iluzijom koja me vrea. Kada te najzad uhvatim u pravom
obliku, razgovaraemo, i to dugo, kunem se. A do tada... Apage{7}, Rjense.
Ne prepoznajem te, Vatje. Ranije, ak i ako bi ti se sam avo prikazao, pre
egzorcizma ne bi oklevao da ispita da li tu ima neke koristi za tebe.
Vatje nije udostojio iluziju pogleda, ve je umesto toga posmatrao arana obraslog
algama kako lenjo muti mulj u jezeru.
Korist? ponovi najzad nabravi prkosne usne. Od tebe? A ta bi mi ti mogao dati?
Moda pravu Cirilu? Moda svog patrona Vilgeforca? Moda Kahira ep Kelaha?
Stop! Rjensova iluzija podie iluzornu ruku. Pomenuo si.
ta sam pomenuo?
Kahir. Isporuiemo vam Kahirovu glavu. Ja i moj gospodar Vilgeforc...
Smiluj se, Rjense prasnu Vatje. Deder, promeni redosled.
Kako hoe. Uz moju skromnu pomo, Vilgeforc e vam dati glavu Kahira, Kelahovog
sina. Znamo gde je on, moemo ga izvui kao maku iz daka, po volji.
Molim vas, ako imate takve mogunosti. Zar imate tako dobre cinkaroe u vojsci
kraljice Meve?
Testira me? iskrivi se Rjens. Ili stvarno ne zna? Verovatno je ovo drugo. Kahir,
moj dragi Vikonte, jeste... Mi znamo gde je, znamo kuda se uputio, znamo u kakvoj
kompaniji. eli njegovu glavu, dobie je.
Glavu osmehnu se Vatje. Koja nee moi da mi odgovori ta se doista desilo na
Tanedu.
Moda je tako bolje ree cinino Rjens. zato davati Kahiru mogunost da
govori? Na zadatak je da ublaimo, a ne da produbimo animozitet izmeu Vilgeforca i
cara. Dostaviu ti utljivu glavu Kahira ep Kelaha. Udesiemo to tako da izgleda kao da je
tvoja, i iskljuivo tvoja zasluga. Dostava u toku naredne tri nedelje.
Prastari aran u jezeru talasao je vodu grudnim perajima. Zver, pomisli Vatje.
Sigurno je veoma mudra. Samo, ta e mu ta mudrost? Svuda samo isti mulj i isti
lokvanji.
Tvoja cena, Rjense?
Sitnica. Gde je i ta namerava Stefan Skelen?

Kazao sam mu ta je eleo da zna Vatje de Rido isprui se na jastucima igrajui se

pramenom zlatne kose Kartije van Kanten. Vidi, slatka moja, odreenim stvarima
treba pristupiti pametno. A pametno znai komforno. Ukoliko se bude postupalo
drugaije, nee se nita imati. Samo ukvarena voda i smrdljiv mulj u bazenu. I ta s tim
to je bazen od mermera i to je na tri koraka od palate? Zar nisam u pravu, slatka moja?
Kartija van Kanten, odmila zvana Kantarela, nije odgovarala. Vatje uopte nije
oekivao odgovor. Devojka je imala osamnaest godina i generalno govorei nije bila
genije. Njena interesovanja barem sada sastojala su se iz voenja ljubavi sa barem
sada Vatjeom. Kantarela je u pogledu seksa bila prirodan talenat, spajala je strast i
posveenost s tehnikom i umetnou. Ipak, to nije bilo najvanije.
Kantarela je govorila malo i retko, a s druge strane, sluala je odlino i rado. Pored
Kantarele je mogao da pria do mile volje, da se odmori, da se opusti duhovno i obnovi
psihiki.
ovek u takvoj slubi moe da doeka samo prekore ree gorko Vatje. Zato to
nije pronaao tamo neku Cirilu! A to zahvaljujui radu mojih ljudi vojska odnosi uspehe,
to je malo? A to generaltab zna svaki korak neprijatelja, to je nita? Malo li je to su
moji agenti otvorili carskoj vojsci tvravu koju bi trebalo osvajati nedeljama? A ne, za to
te niko nee pohvaliti. Vana je samo tamo neka Cirila!
Dahui gnevno, Vatje de Rido uzeo je iz Kantarelinih ruku putir napunjen poznatim
vinom est est iz Tusena, iz godine koja pamti vremena kada je car Emhir var Emreis bio
dete, lien prava na tron i okrutno okrivljen, a Vatje de Rido mlad i nevaan oficir u
hijerarhiji odreda.
To je bila dobra godina. Za vina.
 Vatje je pijuckao, igrao se skladnim Kantarelinim grudima i priao. Kantarela je
posveeno sluala.
Stefan Skelen, slatka moja mrmljao je ef carskog odreda je hohtapler i
zaverenik. Ali ja u saznati ta on namerava pre nego to tamo dospe Rjens... Ja ve
imam oveka tamo... Veoma blizu Skelena... Veoma blizu...
Kantarela je razvezala vrpcu oko Vatjeove kune haljine i sagla se. Vatje oseti njen
dah i zajea naslutivi uitak. Talenat, pomislio je. A potom mu je mek i vreo dodir
svilenih usana izgnao iz glave sve misli.
Kartija van Kanten je polako, veto i talentovano pruala uitak Vaijeu de Ridou, efu
carskog odreda. To svakako nije bio jedini Kartijin talenat. Ali Vatje de Rido o tome nije
imao pojma.
Nije znao da je, uprkos svemu, Kartija van Kanten posedovala izvanredno pamenje i
inteligenciju na zavidnom nivou.
Sve to joj je Vatje priao, svaku informaciju, svako slovo koje je kraj nje ispustio,
Kartija je ve sutradan prenosila arobnici Asire var Anahid.

Da, glavu dajem da su u Nilfgardu odavno ve svi zasigumo zaboravili Kahira, pa i

verenica, ukoliko ju je imao.
Ali o tome kasnije, vratimo se zasad do dana i meseca kad smo preli Jarugu. Putovali
smo dosta brzo na istok, elei da stignemo u okolinu Crne ume, koja se na Drevnom
jeziku zvala Ked Du. Naime, tamo su iveli druidi koji su bili sposobni da proreknu Cirino
mesto prebivanja, eventualno da protumae ono mesto iz udnih snova koji su titili
Geralta. Pulovali smo kroz ume Gornjeg Prekoreja, koji se jo zvao Levoobalje, divlju i
praktino nenaseljenu zemlju izmeu Jaruge i zemlje u podnoju Amelskih planina, zvanih
Strmine; od istoka je bila ograniena Dolinom Dol Angra, a od zapada movarnom
jezerskom oblau iji mi je naziv nekako odleprao iz seanja.
Prema ovoj zemlji niko nikada nije imao naroitih pretenzija, te otuda nikad nije bilo
dobro poznato kome ta zemlja zaista pripada i ko njome vlada. U tom pogledu, kako se
ini, imali su ta da kau vladari Temerije, Sodena, Cintre i Rivije, koji su sa razliitim
ishodima posmatrali Levoobalje kao feud sopstvene krune i ponekad pokuavali da
dokau svoja prava ognjem i elezom. A posle toga je iza Amelskih planina naila vojska
Nilfgarda i vie niko nije imao ta da kae, niti sumnje u pogledu prava feuda i vlasnitva
zemlje. Sve juno od Jaruge pripadalo je Carstvu. U trenutku dok piem ove rei, Carstvu
pripada i mnogo zemalja severno od Jaruge. Usled nedostatka tanih informacija, ne
znam koliko zemalja i koliko daleko na sever.
Vratimo se Prekoreju. Dozvolie mi, dragi itaoe, digresiju koja se tie istorijskih
procesa. Istorija date teritorije esto je stvarana i oblikovana sluajno, kao sporedni
proizvod sukoba spoljanjih sila. Istoriju date zemlje veoma esto su stvarali doljaci.
Prema tome, doljaci su uvek uzrok, a posledice uvek i nesumnjivo snose metani.
Ovo pravilo se odnosilo na Prekoreje celom njegovom duinom i irinom.
Prekoreje je imalo svoje stanovnike, roene Prekorejane. Njih su neprestani i
viegodinji razdori i borbe pretvorili u prosjake i primorali na migraciju. Sela i imanja su
zapaljena, a ruevine okuja i polja pretvorena u ugar progutala je prauma. Trgovina je
propala, a karavani su izbegavali zanemarene puteve i drumove. Malobrojni Prekorejani
koji su ostali pretvorili su se u podivljale prostake. Od deravaca i medveda razlikovali su
se samo po tome to su nosili pantalone. Barem neki. Odnosno, neki su ih nosili, a neki
su se razlikovali. U sutini, to je bio sebian, prostaki i grubijanski narod.
I totalno operisan od smisla za humor.

Tamnokosa pelareva kerka zabacila je na lea pletenicu koja ju je ometala i vratila

se besnom i energinom okretanju rvnja. Nevenovi napori bili su uzaludni inilo se da
pesnikove rei uopte ne dopiru do adresatkinje. Neven namignu ostalim kompanjonima
pravei se da uzdie i podie pogled ka tavanici. Ali nije odustajao.
Daj ponovi cerei zube. Daj da ja sameljem, a ti skoi do podruma po pivo.
Tamo negde sigurno ima skrivena elija, a u eliji bava. Jesam li u pravu, lepotice?
Ostavite devojku na miru, gospodine ree gnevno pelareva supruga, visoka i
zgodna ena zasenjujue lepote koja se motala po kuhinji. Pa ve sam vam rekla da
ovde kod nas nema nikakvog piva,
Ve vam je sto puta to reeno, gospodine pelar podra enu prekidajui razgovor
sa vecem i vampirom. Spremiemo vam palainke s medom, tada ete jesti. Ali najpre
neka devojka u miru samelje zrno u brano, jer bez brana ni arobnjak nee stvoriti
palainku! Pustite je, neka brusi u miru.
Jesi uo, Nevene? povika vetac. Makni se od devojke i radi neto korisno. Ili pii
memoare!
Hou da pijem. Popio bih neto pre jela. Imam neto bilja, spremiu sebi odvar.
eno, ima li ovde u kolibi vrue vode? Vrue vode, pitam, ima li?
Starica, pelareva majka, koja je sedela na klupici, podie glavu s arape koju je
krpila.
Nai e se, golubiu, nai e se zamumla. Samo, ohladila se.
Neven jauknu i rezigniran sede za sto gde su kompanjoni askali s pelarem, kog su
prethodnog jutra sreli u umi. Pelar je bio nizak, zdepast, crnomanjast i uasno zarastao,
pa nije ni udo to je druini uterao strah u kosti kada se iznenada promolio iz ume i to
su mislili da je likantrop. to je jo smenije, onaj to je prvi vrisnuo: Vukodlak,
vukodlak, bio je vampir Regis. Nastala je mala zbrka, ali stvar se ubrzo reila, a pelar,
iako naizgled dangrizav, pokazao se gostoljubiv i ljubazan. Druina je bez oklevanja
prihvatila poziv na njegovo okuje. Okuje u pelarskom argonu sala nalazilo se na
raskrenoj poljaui, a pelar je tu iveo s majkom, enom i kerkom. Ove dve poslednje
bile su ene izuzetne, ak pomalo udne lepote, koja je evidentno ukazivala da je meu
precirna bila drijada ili hamadrijada.
Tokom razgovora koji su usledili, pelar je odmah ostavio utisak da s njim moe da se
razgovara iskljuivo o pelama, konicama, sau, odimljavanju, maticama, vosku, meu i
skupljanju meda, ali to je bio samo privid.
 U politici? A ta treba da bude u njoj? Isto to i uvek. Sve vee poreze treba davati.
Tri urne meda, a ceo kotur voska. Jedva diem da bih sve postigao, od sumraka do
svitanja stojim kraj saa, konice podmeem... Kome plaam danak? Pa onom ko trai,
otkud ja znam ko je sad na vlasti? U poslednje vreme u nilfgardskom govoru ga zovu taj,
tog... Kao mi smo sad neka impirijalna provencija ili neto tako. Za med, ako neto
prodam, plaaju impirijalnim novcem na kom je cer utisnut. Po liku je vie lep, mada
surov, odmah ga pozna. Taj, tog...
Oba psa crn i ri sedoe naspram vampira, zabacie glave i poee da zavijaju.
Pelareva ena hamadrijada okrenu se od ognjita i klepi ih metlom.
Lo znak ree pelar kada psi usred dana zavijaju. Taj, tog... ta je ono trebalo
da priam?
O druidima iz Ked Dua.
Jes! Znai, niste se alili, uvaena gospodo? Vi zaista hoete da idete kod druida?
ivot vam se zgadio ili ta? Pa tamo je smrt! Svakog ko se odvai da izae na njihove
poljane imelai e zgrabiti, na vrbovo deblo nabiti i na tihoj vatri variti.
Geralt pogleda u Regisa, a Regis mu namignu. Obojica su dobro znali glasine koje su
kruile o druidima, a sve do jedne bile su izmiljene. Meutim, Milva i Neven poee da
sluaju s veim interesovanjem nego dotad. I sa oiglednom zabrinutou.
Jedni kau nastavi pelar da se imelai svete, jer su ih Nilfgardijci prvi izazvali
kada su izali na svetu hrastovu umu kroz Dol Angru i poeli da tuku druide bez ikakvog
razloga. A drugi priaju da su druidi zapoeli, pa im Nilfgard sada vraa. ta je istina, ne
znam. Ali jedno je sigurno, druidi grabe, stavljaju u Vrbovu Babu i pale. Ii meu njih:
sigurna smrt.
Mi se ne bojimo ree mirno Geralt.
Verujem pelar odmeri pogledom veca, Milvu i Kahira, koji su upravo ulazili u
kolibu, nakon to su nahranili konje. Vidi se da ste neustraivi ljudi, borbeni i naoruani.
Ha, sa takvima kao to ste vi nije strah putovati... Taj, tog... Ali imelai nisu vie u Crnom
Gaju, stoga je uzaludan va trud i va put. Potisnuo ih je Nilfgard, izgnao iz Ked Dua.
Nema ih vie tamo.
Kako to?
Eto tako. Imelai su pobegli.
Kuda?
Pelar je pogledao svoju hamadrijadu i utao na trenutak.
Kuda? ponovi vetac.
arena pelareva maka izae ispred vampira i strano zamjauka. Hamadrijada je
udari metlom.
Lo je znak kada maka usred dana mjaue promumla pelar, udno smeten. A
druidi... Taj, tog... Pobegli su na Strmine. Da. Dobro sam rekao. Na Strmine.
Dobrih ezdeset milja na jug oceni Neven vrlo slobodnim, ak veselim glasom.
Meutim, uutao je kada ga je vetac pogledao.
U tiini koja je zavladala moglo se uti samo zloslutno mjaukanje make isterane na
dvorite.
U sutini progovori vampir u emu je razlika?
 *

Jutro narednog dana donelo je nova iznenaenja. I zagonetke, koje su ipak veoma
brzo reene.
Nek me avo nosi ree Milva, koja se prva promolila iz plasta, probuena
komeanjem. Nek vrat slomim. Pogledaj ono, Geralte.
Poljana je bila puna naroda. Na prvi pogled moglo se videti da su se tu skupili s pet ili
est pelarskih salaa. Veto veevo oko ulovilo je u gomili nekoliko zamara i barem
jednog katrandiju. Sve ukupno bilo je nekih dvanaest mukaraca, deset ena, deset
tinejdera oba pola i isto toliko maloletne dece. Od opreme, gomila je imala est kola,
dvanaest volova, deset krava, etiri koze, dosta ovaca, a takoe i neto pasa i maaka,
ije je njuke i mjauke u takvim uslovima nesumnjivo trebalo shvatiti kao lo predznak.
Zanima me Kahir protrlja oi ta ovo moe da znai?
Nevolju ree Neven istresajui seno iz kose. Regis je utao, ali imao je udan izraz
lica.
elimo da pozovemo velmonu gospodu na doruak ree pelar kojeg su poznavali
prilazei plastu u drutvu mukarca irokih ramena. Doruak je ve gotov. Ovsena
varenika. I med... Ah, dozvolite da vam predstavim: Jan Kronin, na pelarski
starosta{8}...
Drago mi je vetac je slagao ne odgovarajui na naklon, a i koleno ga je mnogo
bolelo da bi to uinio. A ta gomila, otkud ona tu?
Taj, tog... pelar se poea po temenu. Vidite, ide zima... Konice su ve
oiene, poslovi obavljeni... Ve nam je vreme da se vratimo u Strmine, u Ridbrun...
Treba da ostavimo med, da prezimimo... Ali u umama je opasno... Kad si sam...
Pelarski starosta se nakalja. Pelar pogleda u Geraltov izraz lica i kao da se malo
stegnu.
Vi ste konjanici i naoruani ste zamucka. Borbeni i smeli, odmah se vidi. S
takvima kao to ste vi nije strah putovati... A i vama e biti udobno... Mi poznajemo
svaku stazu, svaki drum, svaki umarak i baru... I hraniemo vas...
A druidi su ree hladno Kahir otputovali iz Ked Dua. Ba na Strmine. Kakva
udna sluajnost.
Geralt polako prie pelaru. Oberuke ga uhvati za kaftan na grudima. Ali ubrzo se
predomislio, pustio ga i pogladio mu odeu. Nita nije rekao. Nita nije pitao. Ali pelar je
ipak pourio sa objanjenjima.
Kazao sam istinu! Kunem se! Neka u zemlju propadnem ako sam slagao! Imelai su
otili iz Ked Dua. Nisu tamo!
I na Strminama su, zar ne? zarea Geralt. Tamo kuda putuje cela vaa skupina?
Dokle elite da putujete s naoruanom pratnjom? Govori, seljae. Ali pazi, zemlja samo
to se nije otvorila!
Pelar je spustio pogled i uznemireno pogledao u zemlju pod nogama. Geralt je
ubedljivo utao. Milva, shvativi o emu je re, grozno opsova. Kahir je prezreno frktao.
I? pouri ga vetac. Kuda su otputovali druidi?
 A ko zna, gospodine, kuda probrblja najzad pelar. Ali mogu biti na Strminama...
Tamo je jednako dobro kao i negde drugde. Na Strminama ima mnogo velikih hrastovih
uma, a druidi vole da imaju hrastovu umu...
Izuzev staroste Kronina, iza pelara su i dalje stajale obe hamadrijade majka i
kerka. Dobro je da se kerka dala na majku, a ne na oca, pomisli mahinalno vetac.
Pelar pasuje eni kao nerast kobili. Primetio je da je iza hamadrijada stajalo jo
nekoliko ena, znatno manje lepih, ali slinog molbenog pogleda.
Pogledao je u Regisa ne znajui da li da se smeje ili da psuje. Vampir slegnu
ramenima.
Ruku na srce ree pelar je u pravu, Geralte. U sutini, vrlo je verovatno da su
druidi otputovali na Strmine. To je teren koji im dosta odgovara.
Ova verovatnoa je veev pogled je bio veoma, veoma hladan po tvom
miljenju, dovoljna da odjednom promenimo pravac i naslepo otputujemo zajedno sa
ovima?
Regis ponovo slegnu ramenima.
A koja je razlika? Razmisli. Druidi nisu u Ked Duu, stoga taj pravac treba iskljuiti.
Mislim i da povratak u Jarugu ne moe biti predmet raspave. Prema tome, svi ostali
pravci su jednako dobri.
Ma nemoj? Temperatura veevog glasa bila je jednaka temperaturi pogleda. A
od svih tih ostalih, koji bi, po tvom miljenju, bio najpreporuljiviji? Onaj zajedniki s
pelarima? Ili neki sasvim suprotan? Moe li to da ustanovi u svojoj bezgraninoj
mudrosti?
Varnpir se polako okrenu prema pelaru, pelarskom starosti, hamadrijadama i drugim
enama.
A zbog ega se upita ozbiljno tako plaite, dobri ljudi, da preklinjete za pratnju?
ta u vama budi strah? Kaite iskreno.
Oj, gospodine jauknu Jan Kronin, a u njegovim oima se pojavi prava jeza. Jo
pitate... Na put je kroz Gnjilo Uroite! A tamo je, gospodine, strano! Tamo ima,
gospodine, brukolaka, listonoaca, endrijaga i mnogih drugih nemani! Pre manje od dve
nedelje, lesnik je uhvatio mog zeta, a zet samo to je uspeo da hripne i ve je bio gotov.
I vi se udite to nas je strah da idemo tamo sa enama i decom? A?
Vampir pogleda u veca, a lice mu je bilo veoma ozbiljno.
Moja bezgranina mudrost ree kao najbolji pravac savetuje mi onaj koji je
najpodesniji za veca.

I krenuli smo na jug, ka Strminama, zemlji smetenoj u podnoju Amelskih planina.

Krenuli smo s velikom svitom u kojoj je bilo svega i svaega: mlade devojke, pelari,
zamari, ene, deca, mlade devojke, domai gmizavci, lina svojina, mlade devojke i
prokleto mnogo meda. Sve se lepilo od tog meda, ak i devojke.
Tabor je iao brzinom peaka i kola, ali tempo mara ipak nije opao, poto nismo
lutali, ve smo ili kao pod konac pelari su poznavali puteve, staze i rovove izmeu
jezera. A to je bilo dobro znati, oj, dobro, zato to je poelo da sipi i celo prokleto
Prekoreje je odjednom utonulo u maglu gustu poput pavlake. Bez pelara bismo se
neminovno izgubili i udavili negde u movarama. Takoe, nismo morali da traimo vreme
i energiju na organizovanje i pripremanje hrane hranili su nas izdano tri puta dnevno,
mada to nismo traili. A posle obroka su nas ostavljali da nekoliko trenutaka poleimo
poleuke.
Ukratko govorei, bilo je udesno. ak je i vetac, taj stari namor i gnjavator, poeo
ee da se smeje i raduje ivotu, zato to je izraunao da prelazimo po petnaest milja
dnevno, a od polaska iz Brokilona nijednom nam neto slino nije polo za rukom. Za
veca nije bilo nikakvog posla jer, iako je Gnjilo Uroite bilo toliko gnjilo da teko moe
zamisliti neto to je vie gnjilo, nismo sreli nikakve monstrume. Eto, nou su malo
zavijale utvare, lelekale umske ptice i plesale blede vatrice na barutinama. Nita
senzacionalno. Istina, malkice je uznemiravalo to ponovo putujemo u sluajno
izabranom pravcu i ponovo bez tano odreenog cilja. Ali, kao to se izrazio vampir Regis,
bolje je bez cilja ii napred nego bez cilja stajati u mestu, a sigurno je daleko bolje nego
se bez cilja povui.

Nevene! Pritegni bolje taj tvoj tubus! Bilo bi teta kada bi pola veka poezije ispalo i
izgubilo se u paprati.
Ne bojte se! Neu ga izgubiti, budite sigurni. I neu dati da mi ga otmu! Svako ko
bude hteo da mi otme ovaj tubus, prvo e morati da pree preko mog hladnog tela. Mogu
li znati, Geralte, ta izaziva tvoj biserni osmeh? ekaj, da pogodim... Uroeni kretenizam?

Vrei iskopavanja u Bokleru, ekipa arheologa sa univerziteta u Kastel Garaupijanu je

pod slojem ugljena koji je ukazivao na veliki poar pronala jo stariji sloj, datiran u XIII
veku. U tom sloju iskopana je kaverna koju su stvorili ostaci zidina i koja je bila
zaepljena glinom i krenjakom, a u njoj, na veliku radost naunika, pronaena su dva
savreno ouvana ljudska skeleta: ene i mukarca. Pored skeleta osim oruja i
mnogobrojnih sitnih artefakata pronaen je tubus izraen od tavljene koe i dug
trideset cola. Na koi je bio utisnut grb izbledelih boja na kom su bili predstavljeni lavovi i
rombovi. Voa ekipe, profesor liman, uveni specijalista sfragistike mranog doba,
identifikovao je taj grb kao amblem Rivije drevnog kraljevstva ija lokacija nije
utvrena.
Entuzijazam arheologa je dostigao vrhunac, budui da su se u mranom dobu u takvim
tubusima uvali rukopisi, a zbog teine tubusa pretpostavljalo se da unutra ima mnogo
papira ili pergamenta. Odlino stanje tubusa davalo je nadu da e dokumenti biti itljivi i
bacilo je svetlo na prolost utonulu u mrak. Vekovi bi progovorili! To je bila neviena
srea, pobeda nauke koja nije smela biti protraena. Iz predostronosti su pozvali
lingviste i prouavaoce mrtvih jezika iz Kastel Garaupijana, a takoe i specijaliste koji bi
umeli da otvore tubus bez rizika da se neprocenjiva vrednost i najmanje oteti.
Meutim, meu ekipom profesora limana rairile su se glasine o blagu. Sticajem
okolnosti, te rei su dospele do tri tipa iznajmljena za kopanje gline, poznatih kao Ukeb,
Jarac i Kamil Ronsteter. Ubeeni da je tubus doslovno natrpan zlatom i vrednostima,
trojica unajmljenih kopaa uvee su ukrali dragoceni artefakt i pobegli s njime u umu.
Tamo su zapalili malu vatru i seli oko nje.
ta eka? Jarac ree Ukebu. Otvaraj tu tubu!
Kad se ne da Ukeb se poalio Jarcu. Dri se kao vraji sin!
Zgazi je, majku ti kurvinu! posavetova ga Kamil Ronsteter.
Poklopac dragocenog pronalaska je popustio pod Ukebovom potpeticom i dragocenost
je ispala na zemlju.
O, majku ti kurvinu! viknu preneraeni Jarac. ta je to?
Pitanje je bilo glupo poto se na prvi pogled videlo da su to listovi papira. Ukeb,
umesto da odgovori, uze jedan od listova u ruku i priblii ga nosu. Dugo je zagledao
udne znakove.
Ispisan je utvrdi najzad autoritativno. To su slova.
Slova? vrisnu Kamil Ronsteter pobledevi od jeze. Ispisana su slova? O, majku
mu!
Ispisan je, znai da su to ini! probrblja Jarac cvokoui zubima od straha. Slova,
znai da je vradbina. Ne dirajte to, mamu li mu njegovu! Time se moemo zaraziti!
Ukeb nije hteo dva puta da ponavlja, gurnuo je list u vatru i nervozno obrisao drhtave
ruke o pantalone. Kamil Ronsteter je utnuo u vatru ostatak papira. Na kraju krajeva,
neka deca su mogla da nabasaju na tu prokletinju. Zatim su se sva trojica brzo udaljila od
opasnog mesta.
Dragoceni spomenik pismenosti mranog doba goreo je u svetlom, visokom plamenu.
Nekoliko kratkih trenutaka vekovi su progovarali tihim apatom papira koji se crneo u
vatri. A onda se plamen ugasi i bludna tama pokri zemlju.
 Huvenagel Dominik Bombast, roen 1239, obogatio se u Ebingu, bavei se iroko
rasprostranjenom trgovinom, i nastanio se u Nilfgardu; potovan od strane prethodnih
careva, za vlade imperatora fana Kalvejta bio je imenovan burggrafom i venendalskim
upnikom, a kao nagradu za pruene usluge dobio je zvanje neveugenskog staroste. Kao
verni savetnik cara, H. je posedovao njegovo uvaavanje i uestvovao u mnogim
politikim stvarima. Umro 1301. Jo u Ebingu je H. obavljao iroku humanitarnu
delatnost, pomagao siromanima i onima kojima je bilo potrebno, gradio je sirotita,
bolnice i obdanita, troio je velike sume na to. Veliki ljubitelj lepih umetnosti i sporta,
finansirao je u prestonici pozorite i stadion, te oba nose njegovo ime. Uzima se kao
poslovini uzor ispravnosti, estitosti i trgovake uglednosti.
Efenberg i Talbot,
Encyclopaedia Maxima Mundi, tom VII
 etvrto poglavlje

Prezime i ime svedoka?

Selborn, Kena. Znai, izvinite: Joana.
Profesija?
Pruanje raznih usluga.
Svedok se dri ala? Svedok se podsea da stoji pred carskim tribunalom u procesu
o veleizdaji! Od izjave svedoka zavisi ivot mnogih ljudi, budui da je kazna za izdaju
smrt! Svedok se podsea da pred tribunalom ne stoji svojom voljom, ve je dovedena iz
citadele, iz kaznene ustanove, a to da li e se tamo vratiti, da li e izai na slobodu, zavisi
izmeu ostalog od iskaza svedoka. Tribunal je omoguio dugu tiradu kako bi predoio
svedoku koliko su daleko neprimerene ale i dosetke u ovoj sali! Ne samo da su neukusne
ve i prete veoma ozbiljnim posledicama. Svedoku se daje pola minuta da razmisli o tom
pitanju. Posle toga, tribunal e ponovo postaviti pitanje.
Moe, velmoni sudija.
Molim da nam se obraate s visoki tribunale. Profesija svedoka?
Ja sam osetljiva, visoki tribunale. Ali uglavnom sam na usluzi carskom odredu,
znai...
Molim da dajete konkretne i kratke odgovore. Kada sud poeli ira objanjenja, sam
e ih traiti. Sudu je poznata injenica saradnje svedoka sa sekretarskim slubama
carstva. Molim da se ipak izdiktira u zapisnik ta znai odredba osetljiva, koju je svedok
upotrebio da oznai svoju profesiju?
Imam ist pe-pe-es{11}, znai psi prvog stepena, bez mogunosti pe-ka{12}.
Konkretno, evo ta mogu: da ujem tue misli, razgovaram izdaleka s arobnjakom,
vilenjakom ili drugom osetljivom. I da milju prenesem naredbu. Dakle, da primoram
nekog da uradi ono ta ja hou. Mogu da radim i pre-kog{13}, ali samo kada sam
uspavana.
Molim da se unese u zapisnik da je svedok Joana Selborn psioniarka koja ima
sposobnost nadsenzorne percepcije. Ona je telepata i tele-empata, pod hipnozom je
sposobna za prekogniciju, ali nema sposobnost psihokineze. Svedok se opominje da je
korienje magije i natulnih moi strogo zabranjeno u ovoj sali. Nastavljamo sasluanje.
Kada, gde i u kakvim okolnostima se svedok upoznala s pitanjem osobe koja se
predstavlja kao Cirila, kneginjica Cintre?
O tome da je to tamo neka Cirila saznala sam tek u buvari... Znai, u kaznenoj
ustanovi, velmoni tribunale. U toku istrage. Tada su mi saoptili da je to ista ona koju su
u mom prisustvu zvali Falka ili Cintrianka. A okolnosti su bile takve da ih moram redom
izloiti, da bi bilo jasno, znai. Ovako je bilo: u krmi u Etoliji zakaio me je Dakre Silifant,
eno onaj to sedi tamo...
Molim da se unese u zapisnik da je svedok Joana Selborn pokazala okrivljenog
Silifanta bez pozivanja. Molim nastavite.
Dakre, velmoni tribunale, vrbovao je bandu... Znai, oruani odred. Sve sami silni
mukarci i ene... Dufikoj Krel, Neratin Ceka, Hloe tic, Andres Verni, Til Ehrad... Niko
vie nije iv, tribunale... A od onih to su preiveli veina je ovde, eno sedi pod straom...
Molim da tano kaete kada se desio susret svedoka i okrivljenog Silifanta.
Prole godine je to bilo, meseca avgusta, tamo negde pred kraj, ne seam se tano.
U svakom sluaju, nije bilo u septembru, jer taj septembar, oho-ho, dobro mi se urezao u
seanje! Dakre, koji je negde saznao za mene, kazao mi je da mu u bandi treba osetljiva
koja se nee uplaiti ini jer e imati posla sa arobnjacima. Posao je, govorio je, za cara
i carstvo, uz to dobro plaen, a komandu nad bandom e preuzeti niko drugi do sama
Sova lino.
Govorei o Sovi, svedok misli na Stefana Skelena, carskog koronera?
Na njega mislim, nego ta.
Molim da se to unese u zapisnik. Kada i gde se svedok susreo s koronerom
Skelenom?
A, ve u septembru, etrnestog, u utvrdi Rokain. Rokain je, velmoni tribunale,
pogranina stanica koja see trgovaki put to vodi iz Maehta u Ebing, Geso i Metinu. Ba
tamo je nau bandu doveo Dakre Silifant, na petnest konja. Znai da nas je bilo sve
ukupno dvadeset i dvoje, zato to su ostali ve stajali spremni u Rokainu, pod komandom
Ola Harejma i Berta Brigdena.

Drveni pod zahua pod tekim izmama, zazveae mamuze, zazvonie metalne kope.
Pozdrav, Stefane.
Sova ne samo da nije ustao ve nije skinuo ni noge sa stola. Samo odmahnu rukom na
veoma gospodarski nain.
Najzad ree kiselo. Dugo te ekam, Silifante.
Dugo? zasmeja se Dakre Silifant. Pa to je smeno! Da li ste mi, gosn Stefane,
etiri nedelje da bih vam sazvao i doveo vie od deset najboljih delija koje je carstvo s
okolinom ikada iznedrilo. Doveo sam vam takvu bandu da bi i godina dana bilo malo da
se skupi! A ja sam se za dvadeset i dva dana vratio. Vredno pohvale, a?
Suzdrimo se ree hladno Skelen od pohvala dok ne vidim tu tvoju bandu.
Moe odmah. Evo mojih, a sada vaih, gosn Stefane, porunika: Neratin Ceka i
Dufikoj Krel.
Mi se dobro poznajemo Dakre Silifant snano stisnu desnicu Ole Harejma. Mi
smo pod starim Brajbantom zgromili pobunu u Nazairu. Bilo je super, ha, Ola? Eh, super!
Konji su hodali po krvi do glenjeva! A gosn Brigden je, ako se ne varam, iz Gemere? Od
Mirotvoraca? A bie u odredu drugova! Ima ve nekoliko Mirotvoraca tamo.
Nestrpljiv sam da vidim dobaci Sova. Moemo li ii?
Samo trenutak ree Dakre. Neratine, idi i postroj bratstvo kako bi pred
milostivim koronerom izgledali paradno.
Neratin Ceka je on ili ona? Sova namrti oi gledajui u trag oficira koji je izlazio.
Je li to ena ili mukarac?
Gosn Skelene Dakre Silifant se zakalja, ali kada je progovorio, glas mu je bio
siguran, a pogled hladan. Ja to sigurno ne znam. Po izgledu je mukarac, ali nisam
siguran. A to se tie toga kakav je oficir Neratin Ceka, u to sam siguran. To to ste
izvoleli pitati, imalo bi znaaja da sam nameravao da mu zatraim ruku. A ne
nameravam. Vi, nadam se, isto ne nameravate.
U pravu si prizna nakon kratkog razmiljanja Skelen. Nema vie ta da se kae.
Hajmo da pogledamo tvoju bandu, Silifante.
Neratin Ceka, osoba nepoznatog pola, nije gubio vreme. Kada su Skelen i oficiri izali u
dvorite utvrde, odred je ve stajao u pedantnom stroju, izravnavi liniju tako da nijedna
konjska glava nije bila isturena vie od pedlja. Sova se nakaljao, zadovoljan. Dobra
banda, pomisli. Eh, da nije te politike, sazvao bih takvu bandu i poao na pogranije da
haramo, silujemo, ubijamo i palimo... ovek bi se opet osetio mladim... Eh, da nije te
politike!
I ta kaete, gosn Stefane? upita Dakre Silifant, pocrveneo od skrivenog
uzbuenja. Kako cenite moje paradne kopce?
Sova je prelazio pogledom od lica do lica, od siluete do siluete. Neke je poznavao lino
bolje ili loije. Za druge, koje je prepoznao, uo je iz pria i po reputaciji.
Til Ehrad, svetlokosi vilenjak, izvia gemerskih Mirotvoraca. Rispat la Puant, konjiki
narednik iz iste formacije. I jo jedan Gemerac: Kiprijan Frip mlai. Skelen je prisustvovao
egzekuciji starijeg. Oba brata su bila slavna po sadistikim sklonostima.
Dalje, slobodno nagnura preko sedla pirgave kobile, Hloe tic, kradljivica koju su
ponekad unajmljivale i iskoriavale tajne slube. Sova je brzo sklonio pogled od njenih
bezobraznih oiju i zloestog osmeha.
Andres Verni, Nordling iz Redanje, glavorezac. Stigvard, pirat, odmetnik iz Skeliga.
Dede Vargas, vrag zna odakle potie, profesionalni ubica. Kabernik Turent, ubica iz
strasti.
I drugi. Slini. Svi su oni slini, pomisli Skelen. Bratstvo, konfraternija, u kom svi
postaju isti nakon to ubiju prvih petoro ljudi. Isti pokreti, isti gestovi, isti nain govora,
pokret i stav. Iste oi. Ravnodune i hladne, ravne i nepokretne, oi kao u zmije, iji izraz
nita ne moe da promeni, ak ni najodvratnija strahota.
I ta kaete? Gosn Stefane?
Nije loe. Nije loa banda, Silifante.
Dakre jo vie pocrvene i salutira na gemerski nain: pesnicom prislonjenom na
kalpak.
Posebno sam zahtevao Skelen ga podseti nekoliko ljudi kojima magija nije
strana. Koji se nee uplaiti ni ini, ni arobnjaka.
Zapamtio sam. Evo Tila Ehrada! A osim njega, tu je i ona visoka gica na paradnoj
katanki{14}, ona pored Hloe tic.
Kasnije e je dovesti kod mene.
Sova se naslonio na gelender i udario u njega okovanom drkom nagajke.
Zdravo, kompanjoni!
Zdravo, gosn koroneru!
Mnogi od vas nastavi Skelen kada je progrmeo eho gromoglasne rike bande ve
su radili sa mnom, poznaju mene i moje zahteve. Oni neka objasne onima koji me ne
znaju ta oekujem od podreenih, a ta kod podreenih ne toleriem. Ja neu vie
bespotrebno tupiti jezik.
Ve danas e neki od vas dobiti zaduenja i sutra u zoru krenuti da ih izvre, na
teritoriji Ebinga. Podseam, Ebing je zvanino autonomno kraljevstvo i zvanino tamo
nemamo nikakvu jurisdikciju, stoga nareujem da delate obazrivo i diskretno. Ostaete u
carskoj slubi, ali zabranjujem da se time hvalite i razmeete i da se arogantno odnosite
prema lokalnoj vlasti. Naredujem da se ponaate tako da ne skreete niiju panju.
Jasno?
Jasno, gospodine koroneru!
Ovde, u Rokainu, vi ste gosti i morate da se ponaate kao gosti. Zabranjujem
naputanje dodeljenih soba bez krajnje potrebe. Zabranjujem kontakt sa osobljem
utvrde. Uostalom, oficiri e smisliti neto da se ne biste ubijali od dosade. Gospodine
Harejme, gospodine Brigdene, smestite odred u sobe!

Jedva da sam uspela da siem s kobile, visoki tribunale, a Dakre... cap za rukav.
Gosn Skelen, brblja on, eli s tobom da razgovara, Kena. Pa i nemam ta da radim.
Hajmo. Sova sedi za stolom, noge na stolu dri i nagajkom udara po izmama. I kao
grom iz vedra neba, pita me da li sam ja ta Joana Selborn upletena u nestanak broda
Zvezda Juga. Ja mu odgovorim da nema nikakvih dokaza za to. On u smeh. Volim,
kae, takve to im nita ne moe dokazati. A potom je pitao, dakle, da li mi je uroen
talenat za pe-pe-es i osetljivost. Kada sam potvrdila, uozbiljio se i rekao: Mislio sam da
e mi taj tvoj talenat dobro doi za arobnjake, ali najpre e imati posla sa drugom
osobom, nita manje zagonetnom.
Svedok je sigurna da je koroner Skelen upotrebio ba te rei?
Jesam. Pa ja sam osetljiva.
Molim nastavite.
Razgovor nam je tada prekinuo glasonoa, trokav, videlo se da nije alio konja.
Imao je hitnu poruku za Sovu, a Dakra Silifant, kad smo ili u kvartir, ree da e nas ta
glasonoina poruka jo pre veere posaditi na sedla. I bio je u pravu, visoki tribunale. Jo
pre nego to je neko i pomislio na veeru, polovina bande je ve bila na konjima.
Meni se posreilo, poveli su Tila Ehrada, vilenjaka. Bilo mi je drago jer me je posle tih
nekoliko dana na putu dupe otkidalo, a tek strah... A i, da bude vee zlo, poela mi je
menstruacija...
Svedok neka se suzdri od slikovitih opisa sopstvenih intimnih nelagodnosti. I neka
se dri teme. Kada je svedok saznala ko je ta zagonetna osoba koju je spominjao
koroner Skelen?
Sada u to rei, ali mora postojati neki redosled, inae e se sve umrsiti tako da
nee nikad razmrsiti! Oni to su u velikoj brzini odsedlali konje pojurili su iz Rokaina u
Malhun. I dovezli su odande nekakvog tinejdera...

*
 Nikler je bio ljut na sebe, toliko da je hteo da zaplae.
Samo da je zapamtio upozorenja koja su mu dali pametni ljudi. Samo da se setio
poslovica, ili barem one bajke o gavranu koji nije umeo da dri zatvoren kljun! Samo da
je uradio ono to je trebalo da uradi i vratio se kui u Zavist! Ali ne! Razdraen
avanturom, ponosan to poseduje jahakog konja, osetivi u depu drag teret novca,
Nikler nije izdrao a da se ne istakne. Umesto da se iz Klaremonta vrati pravo u Zavist,
otputovao je u Malhun, gde je imao brojne poznanike, ukijuujui i nekoliko gospoica
kojima se udvarao. U Malhunu se epurio kao uran u prolee, harao, pljakao, galopirao
po mejdanu, plaao ture po kafani bacajui novac na ank sa izrazom lica i stavom ako ne
kneza, onda barem grofa.
I priao je.
Priao je o tome ta se desilo u Zavisti etiri dana ranije. Priao je, svaki as menjao
verziju, dodavao, fantazirao i lagao pravo u oi to uopte nije smetalo sluaocima.
Gosti kafane, i lokalni i pridolice, rado su sluali. A Nikler je priao pravei se da je dobro
informisan. I sve ee je stavljao sebe u centar isfantaziranih dogaaja.
Ve tree veeri njegov sopstveni dugi jezik dovukao mu je probleme za vrat.
Kada su gosti ugledali ljude koji su uli u krmu, nastala je grobna tiina, a u toj tiini
buka mamuza, zveket metalnih kopi i kripa oruja zagrmeli su kao zloslutno zvono koje
nosi nesreu.
Nikler nije imao ansu ni da izigrava junaka. Uhvaen je i odveden iz krme tako brzo
da je uspeo samo tri puta da dodirne potpeticama pod. Poznanici koji su jo jue
deklarisali prijateljstvo do smrti dok su pili za njegov novac sada su utke ponabijali glave
ispod stolova kao da su se tamo, pod stolovima, deavala neka uda ili plesale gole ene.
ak je i prisutni zamenik erifa okrenuo glavu ka zidu i nije pisnuo ni rei.
Nikler takoe nije pisnuo ni rei, nije pitao ko, ta, za ta i zbog ega. Strah mu je
oduzeo jezik. Posadili su ga na konja i naredili mu da jae. Nekoliko sati. Posle toga su
doli u utvrdu s palisadom i kulom. Dvorite puno gorde, bune soldaije ukraene
orujem. I izba. U izbi troje ljudi. Odmah se videlo da su to komandir i dvojica
nadreenih. Zdepast, crnomanjast, bogato odeven komandir bio je staloen dok je priao
i, za pravo udo, ljubazan. Nikler je ak razjapio usta kada je uo da mu se izvinjava za
probleme i neugodnosti i da ga uverava da mu se nee nita desiti. Ali nije dao da ga
namagare. Ti ljudi su ga veoma podseali na Bonharta.
Ispostavilo se da je bojazan bila zadivljujue opravdana. Upravo ih je Bonhart
interesovao. Nikler je to mogao da nasluti. Ipak ga je njegov vlastiti jezik bacio u taj
kripac.
Kada su ga pozvali, poeo je da pria. Podsetili su ga da govori istinu i da ne ulepava.
Podsetili su ga ljubazno, ali strogo i jasno, a taj koji ga je podsetio, onaj bogato odeveni,
sve vreme se igrao okovanim biem, a oi su mu bile ogavne i zle.
Nikler, sin sanduara iz naselja Zavist, priao je istinu. Celu istinu i samo istinu. O tome
kako je devetog septembra ujutru u naselju Zavist, Bonhart, lovac na nagrade, posekao
do nogu bandu Pacova, darujui ivot samo jednoj razbojnici, najmlaoj, koja se zvala
Falka. Priao je da je cela Zavise pritrala da gleda kako e Bonhart izlemati i kazniti
zarobljenicu, ali ljudi su se jako prevarili, jer Bonhart, udo jedno, nije ucmekao Falku,
ak je nije ni muio! Nije joj uinio nita to obian mukarac ne ini eni u subotu uvee
kad se vrati iz kafane eto, normalno ju je izgazio i nekoliko puta udario u labrnju i
nita vie.
Bogato odeveni gospodii s biem je utao, a Nikler je priao kako je kasnije, pred
Falkinim oima, Bonhart urinirao po glavama ubijenih Pacova i kako je iz tih glava, poput
suvog groa iz kolaa, upkao zlatne naunice s kameniima. Kako se Falka, gledajui
to, drala i povraala dok je bila vezana za prikolicu.
Priao je kako je posle toga Bonhart zakaio Falki oko vrata pseu ogrlicu i kako ju je
za tu ogrlicu odvukao u kafanu Pod Himerinom glavom. A onda...

A onda je priao je momak svaki as oblizujui usne milostivi gosn Bonhart

naruio pivo jer se uasno oznojio i grlo mu se osuilo. Meutim, onda je viknuo da ima
elju da nekome pokloni dobrog konja i celih pet florena gotovine. Ba je tako rekao, ba
tim reima. I ja sam se odma javio, ne ekajui da me neko pretekne, poto sam veoma
hteo da imam konja i malo sopstvenog novca. Otac mi ne daje nita, sve popije to
zaradi na sanducima. Javio sam se tad i pitam koji je to konj, sigurno neki od tih
Pacovskih, kog mogu da uzmem. A milostivi gosn Bonhart pogleda, ak su me proli
marci, i ree mi da mogu da dobijem nogu u dupe i da druge stvari treba zaraditi. ta
sam mogao? Kobila pored plota, kako u poslovici tako i vi stvarnosti, jer su Pacovski konji
stajali u prikolici, a i ta Falkina vrana kobila, konj retke lepote. I ja se naklonim i pitam
ta da uradim da zaradim. A gosn Bonhart mi kae da treba da odem u Klaremont i da
usput svratim do Fanoa. Na konju kog sam izaberem. Sigurno je znao da mi se oko
ustrelilo na onu vranu kobilu, jer mi je odmah zabranio da je uzmem. zato sam izabrao
katanku s belom lisom...
Dosta o konjskim bojama opomenu ga oporo Stefan Skelen. Vie o konkretnim
stvarima. Priaj, ta ti je Bonhart naloio?
Milostivi gosn Bonhart je napisao pisma i naredio da ih dobro sakrijem. Naloio mi je
da odem u Fano i Klaremont i da odreenim osobama lino u ruke predam pisma.
Pisma? ta je u njima bilo?
A otkud ja to znam, uvaeni gospodine? Ja itam sporo, a i ta pisma su bila
zatvorena peatom gosn Bonharta.
Ali za koga su bila pisma, sea li se?
Nego kako, seam se. Gosn Bonhart mi je naredio da deset puta ponovim da ne bih
zaboravio. Stigao sam tamo gde je trebalo bez lutanja, a pisma sam predao lino u ruke
kome je trebalo. Oni su me hvalili da sam bistar nadniar, a onaj velmoni gosn trgovac
mi je ak dao denar...
Kome si uruio pisma? Priaj izrazitije!
Prvo pismo je bilo za gosn Esterhazija, maonou i oruara iz Fanoa. A drugo pak za
velmonog Huvenagela, nakupca iz Klaremonta.
Da li su moda pred tobom otvarali pisma? Moda je neko neto rekao dok je itao?
Napregni seanje, ovee.
Pa kad se ne seam. Nisam tada obraao panju, a i sad neto ne mogu da se
setim...
Mune, Ola Skelen pozva autante, uopte ne povisujui glas. Vodite prostainu u
dvorite, spustite mu gae i izbrojte trideset snanih udaraca biem.
Seam se! vrisnu momak. Odmah sam se setio!
Za seanje iskezi zube Sova nema nita bolje od oraha s medom ili nagajke nad
dupetom. Priaj.
Kada je u Klaremontu gosn nakupac Huvenagel itao pismo, tamo je bio jo jedan
gospodin, mali tako, pravi patuljak. Gosn Huvenagel onome ree... Eeee... Rekao je da
mu ba piu da tu moe doi do cirkusa i salame koje svet nije video. Tako je rekao!
Ne izmilja?
Tako mi majinog groba! Ne nareuj da me tuku, gospodine uvaeni! Smilujte se!
Deder, deder, dii se, ne balavi mi izme! Evo ti tu denar.
Stoput fala... Laskave...
Rekao sam da mi ne balavi izme. Ola, Mune, razumete li neto od ovog? Kakve
veze ima salama...
Galama ree odjednom Boreas Mun. Ne salama, ve galama.
Eto! vrisnu momak. Tako je rekao! Kao da ste bili tamo, uvaeni gospodine!
Galama i cirkus! Ola Harejm udari pesnicom o pesnicu. Dogovorena ifra, ali ne
preterano kreativna. Laka. Cirkus, to je upozorenje od patrole ili potere. Bonhart ih je
upozorio da ute. Ali pred kim? Pred nama?
Ko zna ree zamiljeno Sova. Ko zna. Treba poslati ljude u Klaremont... I u
Fano. Pozabavi se time, Ola, podelie grupama zadatke... Nego, sluaj, mome...
Po nareenju, uvaeni gospodine!
Kada si otputovao iz Zavisti s Bonhartovim pismima, on je, koliko sam shvatio, i
dalje bio tamo? A da li se spremao za put? urio je? Moda je rekao kuda ide?
Nije rekao. A nije se ni spremo za put. Naredio je da mu operu i oiste odeu, koja
mu je uasno bila isprskana krvlju, tako da je samo u koulji i gaama iao, ali s
pripasanim maem. Mada mislim da je urio. Poto je pobio Pacove i odrezao im glave za
nagradu, morao je da ode i da zahteva tu nagradu. A i tu Falku je uzeo sa sobom da bi je
nekom ivu predao. Uostalom, takva je njegova profesija, zar ne?
Ta Falka... Jesi li je pogledao dobro? ta se kikoe, budaletino?
Oj, uvaeni gospodine! Jesam li je dobro pogledao? I te kako! Sa svim detaljima!

Skidaj se ponovi Bonhart, a u njegovom glasu je bilo neto to je nateralo Ciri da

instinktivno ustukne. Meutim, bunt je prevladao.
Ne!
Nije videla pesnicu, ak nije ulovila okom njegov pokret. U oima je blesnulo, zemlja
se zaljuljala, pobegla joj pod nogama i odjednom je bolno tresnula o kuk. Obraz i uho
goreli su kao vatra shvatila je da je nije udario pesnicom, ve vrhom otvorene ake.
 Stajao je iznad nje i privukao ka njenom licu stisnutu pesnicu. Videla je teki peat u
obliku mrtvake glave, koja ju je maloas udarila u lice kao strljen.
Duna si mi jedan prednji zub ree ledeno. Zato sledei put kada ujem od tebe
re ne, odmah u ti izbiti dva. Skidaj se.
Ustala je nestabilno i drhtavim rukarna poela da raspinje kope i dugmad. Prisutni
varoani u kafani Pod Himerinom glavom zaumeli su, zafrktali i iskolaili oi. Vlasnica
kafane, udovica Gule, sagnula se pod ank pretvarajui se da tamo neto trai.
Skidaj sa sebe sve. Do poslednje prnje.
Oni nisu ovde, pomisli dok se skidala i tupo gledala u pod. Ovde nema nikoga. Ni
mene ovde nema.
Stani u raskorak.
Uopte nisam ovde. Ovo to e se sada desiti uopte me se ne tie. Uopte. Nimalo.
Bonhart se zasmejao.
ini mi se da ti previe laska sebi. Moram ti raspriti snove. Skidam te, idiotkinjo,
da bih proverio da na sebi nisi sakrila magine znake, talismane ili amulete, a ne da bih
pario oi tvojom golotinjom vrednom saaljenja. Ne uobraavaj bogzna ta. Ti si goljava
balavica ravna kao daska, a uz to, runa si kao trideset sedam nesrea. Verujem, ak i
kad bi mi ba prigorelo, da bih radije karao urku.
Pribliio se, razbacao joj odeu vrhom izme i premerio je pogledom.
Rekao sam sve! Naunice, prstenje, ogrlicu, narukvicu!
Uurbano joj je poskidao nakit. Iutirao je u oak gunj sa okovratnikom od plave
lisice, rukavice, arene marame i pojas od srebrnih lanaca.
Nee paradirati kao papagaj ili poluvilenjakinja iz bordela! Ostale prnje moe
obui. A vi, ta blenete? Gule, donesi neku hranu jer sam ogladneo! A ti, debeli, proveri
ta je s mojom odeom!
Ja sam ovdanji alderman{15}!
Stoji ti procedi Bonhart, a pod njegovim pogledom alderman Zavisti kao da je
poeo da mravi. Ako neto bude uniteno tokom pranja, kao osoba od vlasti trpee
posledice. Pravac veeraj! Vi ostali isto mar odavde! A ti, slinave, zato jo stoji tu?
Pisma ima, a konj je osedlan, prema tome, polazi na drum i u galop! I zapamti: omane
li, izgubi li pisma ili pobrka adrese, pronai u te i unakaziti tako da te ni roena majka
nee prepoznati!
Ve jurim, uvaeni gospodine! Ve jurim!

Tog dana Ciri stegnu usta tukao me je jo dva puta: pesnicom i biem. A onda je
izgubio volju. Samo je sedeo i piljio u mene bez rei. Oi su mu bile... Nekako riblje. Bez
obrva, bez trepavica... Vodenaste kuglice, a u svakoj je utonulo crno jezgro. Nabijao je te
oi u mene i utao. Time me je vie uplaio nego batinama. Nisam znala ta smera.
Visogota je utao. Po kolibi su trali mievi.
Stalno je pitao ko sam, ali ja sam utala. Kao i onda, kada su me u pustinji Korat
uhvatili Hvatai, tako sam i sada pobegla duboko u sebe, do sredita, ako zna na ta
mislim. Hvatai su tada govorili da sam lutka, i bila sam lutka od drveta, bezoseajna i
mrtva. Na sve to su radili s tom lutkom gledala sam nekako s visine. ta ima veze to
tuku, ta ima veze to utiraju, to mi stavljaju oko vrata ogrlicu kao psu? To ipak nisam
ja, ja tu uopte nisam... Razurne li?
Razumem klimnu glavom Visogota. Razumem, Ciri.

Tada je, visoki tribunale, doao red na nas. Na nau grupu. Komandu nad nama
preuzeo je Neratin Ceka, a dodelili su nam i Boreasa Muna, tragaa. Kau, velmoni
tribunale, da bi Boreas Mun uspeo da nanjui i ribu u vodi. Takav je bio! Pria se da je
jednom, Boreas Mun...
Svedok neka se suzdri od digresija.
Kako? Ah, da... Shvatam. Znai, naredili su nam tada da letimo punim galopom u
Fano. Bilo je to esnestog septembra ujutru...

Neratin Ceka i Boreas Mun jahali su napred, a za njima bok uz bok Kabernik Turent i
Kiprijan Frip mlai, dalje Kena Selborn i Hloe tic, i na kraju Andres Verni i Dede Vargas.
Ova dva poslednja su pevala u poslednje vreme popularnu vojniku pesmu koju je
sponzorisalo i lansiralo Ministarstvo rata. ak i meu vojnikim pesmama, ta se isticala
zastraujuom oskudicom rima i razoruavajuim nedostatkom potovanja prema
gramatikim pravilima. Nosila je naslov U ratiu, budui da su sve strofe a bilo ih je vie
od etrdeset poinjale tim reima.

U ratiu razno biva,

as neko nekom glavu razbiva,
as opet u suton daju na znanje,
Da e vojnika imati manje.

Kena je tiho zvidala takt. Bila je zadovoljna to je ostala meu prijateljima koje je
dobro upoznala tokom dugog puta iz Etolije u Rokain. Posle razgovora sa Sovom, vie je
oekivala da e je rasporediti u neki nasumian odred, na primer u grupu koja se
sastojala iz Brigdenovih i Harejmovih ljudi. U takvu grupu je rasporeen Til Ehrad, ali
vilenjak je poznavao veinu svojih novih saboraca, a i oni njega.
Ili su polako, iako je Dakre Silifant naredio da jau punim galopom. Ali oni su bili
profesionalci. Galopirali su diui prainu, ali im vie niko nije mogao da ih vidi iz utvrde,
usporili su. Zamaranje konja i ludaki galop dobri su za balavce i amatere, a brzina se
dokazuje samo u hvatanju buva.
Hloe tic, profesionalna kradljivca iz Imlaka, priala je Keni o svojoj davnoj saradnji s
koronerom Stefanom Skelenom. Kabernik Turent i Frip mlai usporavali su konje i
prislukivali, esto se osvrui ka njima.
 Poznajem ga dobro. Nekoliko puta sam sluila pod njim...
Hloe lagano jauknu kada je shvatila da je dala dvosmislen odgovor, ali odmah se
nasmejala slobodno i bezbrino.
Pod njegovom komandom sam takoe sluila prasnu u smeh. Ne, Kena, ne plai
se. Sa Sovom to ne mora da radi. Nije se nabacivao, pa sam ja sarna traila priliku i
pronala je. A da bi bilo jasno, rei u: nee sebi osigurati njegovu protekciju na taj
nain.
Ne planiram nita slino Kena napui usne izazovno gledajui sladostrasne osmehe
Turenta i Fripa. Neu traiti priliku, ali nisam se ni uplaila. Mene ne moe bilo ta
uplaiti. A sigurno ne kita!
Vi ne umete ni o emu drugom da priate primeti Boreas Mun zauzdavajui
kulaastog pastuva i ekajui da se Kena i Hloe izravnaju s njim.
Ovde se nee ratovati za kite, moje dame! nastavi jaui pored devojaka. Ko
poznaje Bonharta, zna da mu u mau nema mnogo ravnih. Bio bih srean kada bi se
ispostavilo da izmeu njega i gosn Skelena nema nesuglasica i neprijateljstva. Kada bi
sve dolo na svoje.
A ja to ne razumem Andres Verni prizna iz pozadine. Trebalo je da traimo
nekog arobnjaka, zbog toga su nam i dali osetljivu, ovde prisutnu Kenu Selborn. A sada
se govori o nekakvom Bonhartu i o nekakvoj devojci!
Bonhart, lovac na nagrade nakalja se Boreas Mun imao je s gosn Skelenom
ugovor. I prekrio ga je. Iako je obeao gosn Skelenu da e ubiti tu devojku, ostavio ju je
u ivotu.
Zato to mu je sigurno neko drugi dao vie novca za ivu negoli Sova za mrtvu
slegnu ramenima Hloe tic. Takvi su oni, lovci na nagrade. Kod njih ne trai ast!
Bonhart je bio drugaiji usprotivi se Frip mlai. Bonhart nikada nije prekrio datu
re.
Onda je jo udnije to je naprasno poeo to da ini.
A zbog ega je upita Kena ta devojka toliko vana? Ta to je trebalo da bude
ubijena, a nije ubijena?
A ta nas briga? iskrivi se Boreas Mun. Mi imamo naredbe! A gosn Skelen ima
prava da trai pravdu. Bonhart je trebalo da krkne Falku, nije je krknuo. Pravo gosn
Skelena je da trai, on to mora da shvati.
Taj Bonhart ponovi Hloe tic namerava da uzme vei novac za nju ivu nego za
mrtvu. Eto, to je sva mudrost.
I gosn koroner je ree Boreas Mun u prvi mah mislio da je jednom baronu iz
Gesoa, koji je uzeo bandu Pacova za zub, Bonhart obeao ivu Falku radi poigravanja i
dugotrpnog muenja. Ali ispostavilo se da to nije istina. Ne znam za koga Bonhart skriva
ivu Falku, ali sigurno ne za tog barona.

Gosn Bonharte! krupni alderman Zavisti upade u kafanu dahui i brekui.

Gosn Bonharte, naoruani ljudi su u naselju! Jau na konjima!
 Ma ta mi ree Bonhart obrisa tanjir hlebom. Imao bih emu da se udim kada bi
jahali, recirno, na majmunima. Koliko?
etvoro!
A gde je moja odea?
Nije sve oprano... Nije se osuilo...
Crkli dabogda. Morau da doekam goste u gaama. Ali istini za volju, kakvi gosti
takav i doek.
Popravio je pojas s maem zakaen oko gaa i povukao lanac prikaen za Cirinu
ogrlicu.
Na noge, Pacovice.
Kada ju je izveo na trem, etvorica konjanika su se ve pribliavala krmi. Videlo se da
su prevalili dug put kroz stranputice i nevolje odea, oprema i konji bili su iarani
skorenom prainom i blatom.
Bilo ih je etvorica i vodili su jo jednog konja. Kad ga je videla, Ciri je osetila kako joj
odjednom postaje vrue, iako je dan bio veoma hladan. Bila je to njena vlastita alatua,
koja uvek nosi svoju sopstvenu opremu i sedla. I eonik, poklon od Mistle. Konji su
pripadali onima koji su ubili Hotsporna.
Zaustavili su se ispred krme. Jedan, sigurno voa, priao je blie i poklonio se
Bonhartu kalpakom od kuninog krzna. Bio je crnoput i imao je crni bri iznad gornje usne
koji je izgledao kao linijica nacrtana ugljenom. Gornja usna, primetila je Ciri, grila mu se
svaki as zbog tog tika, tip je stalno izgledao razjareno. A moda i jeste bio besan?
Zdravo, gosn Bonharte!
Zdravo, gosn Imbra. Zdravo milostivi Bonhart ne urei zakai Cirin lanac o kuku
na stubu. Oprostite to sam neprikladno obuen, ali nisam vas oekivao. Preli ste dalek
put, oj, dalek... Dojurili ste iz Gesoa ak ovde u Ebing? Kako je potovani baron? Zdrav li
je?
Kao krastavi odgovori ravnoduno crnoputi, opet grei gornju usnu. Ali
nemam vremena za avrljanje. urimo.
Ja Bonhart podie pojas i gae vas uopte ne zadravam.
uli smo da si pobio Pacove.
Istina je.
I kao to si obeao baronu crnoputi se i dalje pravio da ne vidi Ciri na tremu
Falku si uzeo ivu.
I to je istina, rekao bih.
Posreilo ti se sa onim to nama nije polo za rukom crnoputi pogleda u alatuu.
Dobro. Uzeu devojku i idem kui. Ruperte, Stavro, uzmite je.
Polako, Imbra Bonhart podie ruku. Nikoga neete uzeti. I to iz prostog razloga
to vam ja ne dam. Predomislio sam se. Zadrau tu devojku za sebe, za moj vlastiti
uitak.
Crnoputi Imbra nagnuo se u sedlu, proistio grlo i pljunuo zadivljujue daleko, gotovo
na stepenice trema.
Ali obeao si gosn baronu!
Obeao sam. Ali predomislio sam se.
 ta? Da li ja to dobro ujem?
Kako ti uje, Imbra, nije moja briga.
Tri dana si se gostio u zamku za obeanje dato gosn baronu. Tri dana si pio i drao.
Najlepa vina iz podruma, peene paune, srnetinu, patete, kara u pavlaci. Tri noi si
kao kralj spavao u postelji od paperja. A sad si se predomislio. Je li tako?
Bonhart je utao uvajui ravnoduan i bezbrian izraz lica. Imbra je stisnuo zube kako
bi priguio drhtanje usne.
A zna li ti, Bonharte, da ti moemo Pacovicu uzeti na silu?
Bonhartovo lice, do tada bezbrino i veselo, momentalno se stegnulo.
Pokuajte. Vas je etvorica, a ja jedan. A povrh toga u gaama. Ali ja za takve
seronje ne moram da oblaim pantalone.
Imbra ponovo pljunu, cimnu uzde i okrenu konja.
Pih, Bonharte, ta se desilo s tobom? Uvek si bio poznat po tome to si bio solidan,
pravi profesionalac, i to si datu re verodostojno drao. A sada ispada da tvoja re vredi
manje od govneta! A ako se ovek po rei vrednuje, onda ispada da si ti...
Ako ve govorimo o reima prekinu ga hladno Bonhart, oslanjajui ruke na kope
pojasa onda pazi, Imbra, da ti sluajno ne izleti neto grubo dok pria, jer e te moda
boleti kad ti to budem nabijao natrag u grlo.
Hrabar si protiv etvorice, a ima li i dovoljno hrabrosti za etrnaestoricu? Zato to ti
ja mogu garantovati da ti baron Kasadej nee prei preko uvreda.
Rekao bih ti ta bih uradio s tvojim baronorn, ali, evo, masa se skuplja, a u njoj ima
ena i dece. Zato u ti samo rei da u ja za nekih deset dana biti u Klaremontu. Ko hoe
da dokazuje prava, sveti uvrede ili da mi uzme Falku, neka doe u Klaremont.
Ja u doi!
ekau te tamo. A sada se nosite odavde.

Plaili su ga se. Oajniki su ga se plaili. Oseala sam strah koji je izbijao iz njih.
Kelpi zarza glasno i cimnu glavom.
Bilo ih je etvorica naoruanih do zuba. A on jedan, u zakrpljenim gaama i iskrzanoj
staroj koulji kratkih rukava. Bio bi smean da... Da nije bio straan.
Visogota je utao mrtei oi suzne od vetra. Stajali su na uzbrdici koja se izdizala na
movarama Perepluta, nedaleko od mesta gde je pre dve nedelje starac pronaao Ciri.
Vetar je savijao trsku, talasao vodu na poplavljenim renim terenima.
Jedan od njih etvorice nastavi Ciri putajui kobilu da ue u vodu i pije imao je
mali samostrel pored sedla i ruka mu se stalno ispruala ka tom samostrelu. Gotovo sam
ula njegove misli, osetila njegov strah. Hou li stii da nategnem? Pogodim? A ta ako
promaim? I Bonhart je video taj samostrel i tu ruku, i on je uo te misli, sigurna sam. I
sigurna sam da taj jaha ne bi stigao da nategne samostrel.
Kelpi podie glavu, zafrkta i zazvoni alkama vala.
Sve bolje sam shvatala u ije ruke sam dospela. Ipak, nisam shvatala njegove
motive. ula sam njihov razgovor, setila sam se ta je ranije govorio Hotsporn. Taj baron
Kasadej me je hteo ivu i Bonhart mu je to obeao. A zatim se predomislio. Zbog ega?
Da li je hteo da me da nekome ko e platiti vie? Da li je na neki nain prepoznao ko sam
ja zaista i nameravao da me da Nilfgardijcima?
Otili smo iz tog naselja predvee. Dozvolio mi je da jaem na Kelpi. Ali vezao mi je
ruke i sve vreme drao lanac kod ogrlice. Sve vreme. A jahali smo gotovo bez
zaustavljanja, celu no i ceo dan. Mislila sam da u umreti od iscrpljenosti. A na njemu se
uopte nije video umor. To nije ovek. To je otelotvoreni avo.
Kud te je odveo?
U selendru koja se zove Fano.

Kada smo uli u Fano, velmoni tribunale, ve je bio mrak, tama da se prst ne vidi
pred okom, tek je bio esnesti septembar, ali dan je bio tmuran i hladan kao avo, rekao
bi ovek da je novembar. Nismo morali dugo da traimo radionicu oruara poto je to
najvee gazdinstvo u celom gradiu, a povrh toga, zvuk ekia koji kuju gvoe
neprestano je dopirao odande. Neratin Ceka... Uzalud gosn pisar zapisuje to ime, ne
seam se da li sam govorila o tome, ali Neratin vie nije iv, ubili su ga u selu zvanom
Govorog...
Molim da nas ne poduavate protokolu. Molim, nastavite s davanjem iskaza.
Neratin je zakucao na vrata, ljubazno je rekao ko smo i zbog ega smo doli i
ljubazno je molio da nas sasluaju. Pustili su nas unutra. Maonoina radionica je bila
lepa zgrada, ma, to je bila prava tvrava, palisada od borovih greda, tornjevi od hrastovih
dasaka, a unutra na zidovima glaana tisovina...
Sud ne interesuju arhitektonski detalji. Svedok neka pree na stvar. A pre toga
molim da ponovite u zapisnik prezime maonoe.
Esterhazi, velmoni tribunale, Esterhazi iz Fanoa.

Maonoa Esterhazi dugo je gledao u Boreasa Muna, ne urei da da odgovor na dato

pitanje.
Moda je Bonhart bio ovde ree najzad igrajui se kotanom zvidaljkom obeenom
oko vrata. A moda i nije bio ovde? Ko zna? Ovde, dragi moji, imamo radionicu koja
proizvodi maeve. Na sva pitanja koja se tiu maeva odgovoriemo rado, brzo, glatko i
podrobno. Ali ne vidim razlog da odgovaram na pitanja koja se tiu naih gostiju i
klijenata.
Kena izvue iz rukava maramicu pravei se da brie nos.
Razlog se moe pronai ree Neratin Ceka. Moete ga pronai vi, gosn Esterhazi.
A mogu i ja. elite li da birate?
Pored privida razneenosti, Neratinovo lice je uspevalo da bude tvrdo, a glas zloslutan.
Ali maonoa je samo frknuo igrajui se zvidaljkom.
Da izaberem izmeu podmiivanja i pretnje? Ne elim. Smatram da je i jedno i
drugo vredno iskljuivo pljuvanja.
Samo jedna malecna informacija nakalja se Boreas Mun. Zar je to tako mnogo?
Pa ne znamo se od jue, gosn Esterhazi, a ni prezime koronera Skelena nije vam strano...
Nije prekinu ga maonoa. Ni u kom sluaju nije. Prevare i izgredi s kojima se to
prezime dovodi u vezu takoe mi nisu strani. Ali ovo je Ebing, autonomno i samoupravno
kraljevstvo. Iako samo naizgled, ali uvek je tako bilo. Zbog toga vam nita neemo rei.
Idite svojim putem. Za utehu vam obeavamo da, ako se za nedelju ili mesec dana neko
bude raspitivao o vama, malo toga e uti od nas.
Ali, gosn Esterhazi...
Treba li da budem jasniji? Molim lepo. Nosite se odavde!
Hloe tic siknu besno, Fripovi i Vargasovi dlanovi zagmizae ka rukohvatima, a Andres
Verni osloni pesnicu na nadak koji mu je visio oko kuka. Neratim Ceka nije se pomerio,
ak mu ni lice nije zadrhtalo. Kena je videla da ne sputa pogled s kotane zvidaljke. Pre
nego to su izali, Boreas Mun ih je upozorio zviduk zvidaljke bio je signal za pritajene
uvare, roene maevaoce, koje su u maonoinoj radionici zvali kontrolorima kvaliteta
proizvoda.
Ali predvidevi sve to, Neratin i Boreas su isplanirali sledei korak. Imali su keca u
rukavu. Kenu Selborn. Osetljivu.
Kena je ve ranije sondirala maonou, neno ga probadala impulsima, obazrivo se
zavlaila u gusti njegovih misli. Sada je bila spremna. Prislonivi na nos maramicu
uvek je postojala opasnost od krvarenja prodrla je u mozak pulsacijom i naredbom.
Esterhazi se zagrcnuo, pocrveneo i oberuke zgrabio vrh stola za kojim je sedeo, kao da
se bojao da e sto odleteti u toplije krajeve zajedno sa gomilom faktura, mastionicom i
pritiskivaem za hartiju na kom je bila predstavljena nereida, kako se na zanimljiv nain
zabavlja s dvojicom tritona u isto vreme.
Mirno, naredi Kena, to nije nita, nita se ne deava. Jednostavno eli da nam pria
o onome to nas zanima. Ti zna ta nas zanima, a rei ve klijaju iz tebe. Samo napred.
Poni. im pone da govori, videe da e u glavi prestati da umi, u slepoonicama da
hui, a u uima da vri. I gr u obrazima e pustiti.
Bonhart ree promuklo Esterhazi otvarajui usta ee nego pri slogovnoj
artikulaciji. Bio je ovde pre etiri dana. Dvanaestog septembra. Vodio je sa sobom
devojku koju je zvao Falka. Oekivao sam tu posetu jer sam dva dana ranije primio
njegovo pismo...
Iz leve nozdrve potekao mu je tanak mlaz krvi.
Govori, naredi Kena. Govori. Govori sve. Videe da e ti biti lake.

Maonoa Esterhazi radoznalo je gledao u Ciri ne ustajui od hrastovog stola.

Za nju je ree tupkajui drkom pera u pritiskiva za hartiju na kom je bila
predstavljena udnovata grupa taj ma koji si traio u pismu. Zar ne, Bonharte? Dobro,
onda da ocenimo... Proveriemo da li se slae sa onim to si napisao. Visina pet stopa i
devet cola... Tano. Teina sto dvanaest funti... Pa, mogli bismo joj dati manje od sto
dvanaest, ali to je sitan detalj. Ruka, pisao si, kojoj odgovara rukavica broj pet... Pokai
ruke, uvaena gice... Da, i to je tano.
Kod mene je uvek tano Bonhart ree oporo. Ima li za nju nekakvo pristojno
gvoe?
U mojoj firmi odgovori ponosno Esterhazi mi stvaramo i nudimo samo pristojno
gvoe, nikako drugaije. Shvatam da se radi o mau za borbu, a ne za ukraavanje
glave. Aha, istina, pisao si. Jasno mi je. Oruje za tu gicu nai emo bez problema. Za
ovaj uzrast i ovu teinu idu maevi od trideset osam cola, standardne izrade. Njoj je zbog
lake grae i male ruke potreban mini-bastard s produenim rukohvatom do devet cola i
okruglim balakom. Mogli bismo i da preporuimo vilenjaku taldagu ili zerikansku sabiju,
relativno laku viroledanku...
Pokai robu, Esterhazi.
Nestrpljivi smo, a? Dobro, onda izvolite. Izvolite... Ej bre, Bonharte? ta je to, k
vragu? Zbog ega je vodi na povocu?
Gledaj svoja posla, Esterhazi. Ne trpaj nos gde mu nije mesto, inae e ga neto
tresnuti!
Esterhazi, igrajui se zvidaljkom obeenom oko vrata, gledao je u lovca bez straha i
potovanja, iako je morao da gleda jako visoko. Bonhart uvrnu brk i proisti grlo.
Ja ree neto tie, ali i dalje zlobno ne trpam nos u tvoje stvari i poslove. udi te
to isto traim od tebe?
Bonharte maonoi ak ni kapak nije zadrhtao. Kada napusti moju kuu i moje
dvorite, kada zatvori za sobom moju kapiju, onda u potovati tvoju privatnost, tajnost
tvojih poslova i specifinost profesije. I neu se trpati u njih, budi siguran. Ali u mojoj kui
neu dozvoliti naruavanje ljudskog dostojanstva. Jesi li me razumeo? Van moje kapije
moe da vue tu devojku iza konja, ako ti je volja. U mojoj kui e joj skinuti taj
okovratnik. Iz ovih stopa.
Bonhart segnu ka ogrlici i otkopa je, ne odriui se zadovoljstva da je trgne, to je
umalo obalilo Ciri na kolena. Esterhazi, pravei se da to nije video, skloni prste sa
zvidaljke.
Tako je bolje ree oporo. Hajdemo.
Proli su kroz galeriju u drugo, neto manje dvorite, koje se graniilo sa zadnjim
zidom kovanice i jednom stranom bilo otvoreno prema vrtu. Pod nadstrenicom
poduprtom izrezbarenim gredama stajao je dug sto na koji su sluge upravo poslagale
maeve. Esterhazi je rukom dao znak Bonhartu i Ciri da priu i pogledaju.
Izvolite, to je moja ponuda.
Prili su.
Ovde je Esterhazi pokaza dui niz maeva na stolu moja izrada, svi balaci su
ovde iskovani, uostalom, vidi se potkovica, moj zatitni znak. Cene su u proseku od pet
do devet florena, jer je ovo standardna izrada. S druge strane, ovi ovde su kod mene
samo sklopljeni i dovreni. Uglavnom su iz uvoza. A odakle su, vidi se po igovima. Oni iz
Mahakama imaju igosane ukrtene ekie, ovi iz Povisa krunu ili konjsku glavu, a oni iz
Virolede sunce i poznatu inskripciju njihove firme. Cene kreu od deset florena.
A kada staju?
 Zavisi. Evo, na primer, ova lepa viroledanka Esterhazi je uzeo s pulta ma,
salutirao njime, a zatim je stao u pozu maevaoca, veto obrui akom i nadlakticom u
komplikovanoj finti zvanoj anelika.
Ona kota petnaest. Stari rad, kolekcionarski balak. Vidi se da je raena po
porudbini. Motiv ugraviran na brazdi ukazuje da je oruje bilo namenjeno eni.
Okrenuo je ma i zadrao dlan u terci, okrenuvi greben otrice ka njima.
Kao i na svim balacima iz Vilorede, stoji tradicionalan natpis: Ne povlai bez
razloga, ne uvlai bez asti. Ha! U Viroledi se uvek graviraju takvi natpisi. A irom sveta
te otrice povlae protuve i budale. irom sveta, ast je vrlo pojeftinila, jer je to danas
nekurentna roba...
Ne brbljaj toliko, Esterhazi. Daj joj taj ma, nek isproba u ruci. Uzmi oruje, devojko.
Ciri je uzela lagani ma i odmah osetila kako joj rukohvat od agrena prirasta za dlan,
a teina otrice je poziva da savije ruku i udari.
To je mini-bastard podseti Esterhazi. Nije bilo potrebe za tim. Umela je da se slui
duim rukohvatom i da s tri prsta dri okrugli balak.
Bonhart se povukao za dva koraka u dvorite. Izvukao je svoj ma iz kanija i zavrteo
njime da je ak zafijukalo.
Hajde! rekao je Ciri. Ubij me. Ima ma i ima priliku. Ima ansu. Iskoristi je,
jer ti neu tako brzo dati drugu.
Da li ste poludeli?
Zavei, Esterhazi.
Zavarala ga je pogledom u stranu i lanim drhtanjem ramena i udarila kao grom iz
ravnog sinistra{16}. Otrica je zazvonila od parade tako jako da se Ciri zateturala i morala
je da odskoi, udarivi kukom o sto s maevima. Pokuavajui da vrati ravnoteu,
mahinalno je spustila ma znala je da bi je u tom trenutku ubio bez ikakvog problema,
samo da je hteo.
Da li ste poludeli? podie glas Esterhazi, a zvidaljku je opet drao u ruci. Sluge i
zanatlije gledali su se zgranuto.
Odloi elezo Bonhart nije skidao pogled s Ciri, a na oruara uopte nije obraao
panju. Odloi, kaem. Inae u ti odsei ruku.
Posluala ga je nakon trenutka kolebanja. Bonhart se sablasno osmehnuo.
Ja znam ko si ti, zmijo. Ali primorau te da mi to sama prizna. Reju ili delom!
Primorau te da prizna ko si. A onda u te ubiti.
Esterhazi siknu kao da ga je neko ranio.
A taj ma Bonhart ga ak nije ni pogledao bio je za tebe preteak. Zbog toga si
bila previe spora. Bila si spora kao pu u drugom stanju. Esterhazi! To to si joj dao bilo
je preteko za najmanje etiri unce.
Maonoa je bio bled, premetao je pogled s nje na njega, s njega na nju, a lice mu se
udno izmenilo. Najzad mahnu slugi i poluglasno mu izda naredbu.
Imam neto ree polako to bi trebalo da te zadovolji, Bonharte.
Pa zato mi odmah to nisi pokazao? zareao je lovac. Pisao sam ti da elim
neto ekstra. Moda misli da ne mogu da priutim bolji ma?
Ja znam ta ti moe da priuti istaknu Esterhazi. Znam to odavno. A zato
nisam odmah pokazao? Nisam mogao da znam koga dovodi kod mene... na povocu, sa
ogrlicom oko vrata. Nisam mogao da naslutim za koga je ma i za ta treba da slui. Sada
ve znam sve.
Sluga se vratio nosei poduu kutiju.
Prii, devojko Esterhazi ree tiho. Pogledaj.
Ciri se pribliila. Pogledala. I glasno uzdahnula.

Izvukla je ma brzim pokretom. Vatra iz kamina je zasenjujue obasjala valovito

iscrtanu ivicu otrice i osvetlila brazde crvenom bojom.
To je taj ree Ciri. Kao to verovatno pretpostavlja. Uzmi u ruku ako hoe. Ali
pazi, otriji je od britve. Osea li kako se rukohvat lepi za aku? Napravljen je od koe
ribe koja ima otrovnu bodlju na repu.
Raja.
Moda. Ta riba ima malecne zube u koi, zbog toga rukohvat ne klizi u ruci, ak ni
kad se ruka oznoji. Pogledaj ta je urezano na otrici.
Visogota se nagnuo i pogledao mrtei oi.
Vilenjaka mandala ree uskoro podiui glavu. Takozvana blathan caerme,
girlanda sudbine: stilizovani cvetovi hrasta, suruice i metlice. Kula u koju je udario grom,
kod Drevnog naroda simbol haosa i destrukcije... A iznad kule...
Lastavica dovri Ciri. Zirael. Moje ime.

U sutini, nije lo ree najzad Bonhart. Gnomski rad odmah se vidi. Samo su
gnomi kovali tako tamno gvoe. Samo su gnomi otrili plamenom i samo su gnomi
aurirali otrice kako bi smanjili na teini... Priznaj, Esterhazi. To je replika?
Ne negirao je maonoa. Original. Pravi gnomski gvihir. Taj balak ima preko
dvesta godina. Da se razumemo, drka je mnogo mlaa, ali ne bih je nazvao replikom.
Gnomi iz Tir Tohera radili su je na moju porudbinu. Po uzoru na stare tehnike, metode i
uzorke.
Prokletstvo. Moda stvarno neu moi da je priutim. Koliko trai za tu otricu?
Esterhazi je utao neko vreme. Lice mu je bilo nedokuivo.
Ja ga dajem za dabe, Bonharte ree najzad gluvim glasom. Kao poklon. Da bi
se ostvarilo ono to treba da se ostvari.
Hvala ree Bonhart vidno iznenaen. Hvala ti, Esterhazi. Kraljevski poklon,
zaista kraljevski. Prihvatam, prihvatam. I tvoj sam dunik...
Nisi. Ma je za nju, a ne za tebe. Prii, devojko to nosi ogrlicu oko vrata. Pogledaj
znakove koji su ugravirani na otrici. Ne razume ih, to je oigledno. Ali ja u ti objasniti.
Pogledaj. Linija koju je iscrtala sudbina je uvijena, ali vodi ka ovoj kuli. Ka propasti, ka
unitenju ustaljenih vrednosti, ustaljenog reda. Ali eno, nad kulom, vidi li? Lastavica.
Simbol nade. Uzmi taj ma. Neka se ostvari ono to treba da se ostvari.
 Ciri je oprezno ispruila ruku i delikatno pogladila tamnu otricu sa ivicama sjajnim
poput ogledala.
Uzmi ga ree polako Esterhazi gledajui u Ciri iroko otvorenim oima. Uzmi ga.
Uzmi ga u ruke, devojko. Uzmi...
Ne! Bonhart je odjednom viknuo, skoio, uhvatio Ciri za ruku i odgurnuo je otro i
jako. Dalje!
Ciri je pala na kolena, a ljunak u dvoritu bolno joj se zabio u dlanove, kojima se
poduprla.
Bonhart je zalupio kutiju.
Ne sada! zatutnji. Ne danas! Jo nije dolo vreme!
Oigledno saglasi se mirno Esterhazi gledajui mu u oi. Da, oigledno jo nije
dolo vreme. teta.

Nije bilo mnogo korisno, velmoni tribunale, itati misli tog maonoe. Mi smo tamo
bili esnaestog septembra, tri dana pre punog meseca. A kada smo se vraali iz Fanoa u
Rokain, stigla nas je konjika izvidnica, Ola Harejm i sedam konjanika. Gosn Ola nam je
naredio da punim galopom jurimo za ostatkom odreda. Zato to je dan ranije, petnaestog
septembra, bio masakr u Klaremontu. Nema potrebe da priam o tome, velmoni tribunal
sigurno zna za masakr u Klaremontu...
Molim da dajete iskaz ne brinui se za to ta tribunal zna.
Bonhart nas je pretekao za jedan dan. Petnaestog septembra je doveo Falku u
Klaremont...

Klaremont ponovi Visogota. Znam taj gradi. Kud te je odveo?

U veliku kuu na trgu. S kolumnama i arkadama na ulazu. Odmah se videlo da tamo
ivi bogata...

Zidove soba pokrivali su bogati gobleni i prelepe tapiserije na kojima su bile

predstavljene religijske i lovake scene i idile uz uee nagih ena. Nametaj je sijao od
intarzija i mesinganih okova, a tepisi su bili takvi da je pri koraanju stopalo upadalo u
njih do glenja. Ciri nije stigla da pogleda detalje jer je Bonhart koraao brzo i vukao je
za lanac.
Pozdrav, Huvenagele.
Pod dugom boja koju je bacao vitra, u pozadini lovake tapiserije stajao je mukarac
impozantne debljine, nosio je kaftan bogato ukraen zlatom i deliju opivenu
astraganom. Iako u punoj mukoj snazi, bio je jako elav, a obrazi su mu visili kao kod
ogromnog buldoga
 Pozdrav, Leo ree. I ti, gice...
Kakva gica. Bonhart pokaza lanac i ogrlicu. Ne treba da je pozdravlja.
Ljubaznost nita ne kota.
Osim vremena Bonhart povue za lanac, prie i slobodno potapa debeljka po
stomaku.
Lepo si nabujao oceni. asti ti, Huvenagele, kad stoji na putu, lake te je
preskoiti nego zaobii.
Korist pojasni aljivo Huvenagel i zatrese obrazima. Dobro doao, Leo. Ti si mi
drag gost, a danas sam i neizmerno radostan. Posao ide zadivljujue dobro, da mi doe
da samo pljujem protiv uroka, a kasa samo zvecka! Evo danas, daleko bilo, jedan
nilfgardski komandir rezerve, provijant-majstor koji se bavi transportom opreme na front,
utopio mi je est hiljada vojnih lukova, koje u ja desetostruko pretopiti i prodati u
detaljima lovcima, lovokradicama, razbojnicima, vilenjacima i drugim borcima za slobodu.
Takoe, jeftino sam kupio od jednog ovdanjeg markiza zamak...
A ta e ti, kog avola, zamak?
Moram da ivim reprezentativno. Vratimo se poslu: za jedan posao sam zahvalan
tebi, Leo. Reklo bi se beznadean dunik vratio mi je dug. Bukvalno maloas. Ruke su mu
se tresle dok je vraao. Tip te je video i mislio...
Znam ta je mislio. Jesi li dobio moje pismo?
Dobio sam Huvenagel je teko seo gurajui stomakom sto tako da su ak
zazvonile boce i pehari. I sve sam spremio. Nisi video plakate? Sigurno je olo
pocepao... Ljudi se ve skupljaju u pozoritu. Kasa zvecka... Sedi, Leo. Imamo vremena.
Popriaemo i napiti se vina.
Ne elim tvoje vino. Sigurno je dravno, ukradeno iz nilfgardskog transporta.
Mora da se ali. To je est est iz Tusena, groe je obrano kada je na milostivi car
Emhir bio malian i kakio u pelene. Bila je to dobra godina. Za vina. U tvoje zdravlje, Leo.
Bonhart mu je u tiini otpozdravio peharom. Huvenagel je zamljackao, vrlo kritino
gledajui u Ciri.
A ta krupnooka srnica ree najzad treba da nam obezbedi zabavu koju si naveo
u pismu? Poznato mi je da je Vindzor Imbra ve u gradu. Da vodi sa sobom nekoliko
dobrih glavorezaca. A i nekoliko lokalnih maevalaca je videlo plakat...
Da li te je moja roba ikada razoarala, Huvenagele?
Nikada, istina. Ali odavno od tebe nita nisam ni imao.
Ree radim nego ranije. Razmiljam da se potpuno penzioniem.
Za to je potreban kapital, da bi imao od ega da se izdrava. Moda imam nain...
Hoe li da uje?
U nedostatku druge razonode Bonhart privue stolicu i primora Ciri da sedne.
Nisi razmiljao da krene na sever? U Cintru, u Strmine ili preko Jaruge? Da li zna
da svakome ko ode tamo i poeli da se naseli na osvojenim terenima Carstvo garantuje
dodelu zemlje povrine etiri lana? I osloboenje od poreza deset godina?
Ja odgovori mirno lovac nisam sposoban da budem zemljoradnik. Ne bih mogao
da kopam zemlju niti da gajim ikakvu stoku. Ja sam previe gadljiv. Kad vidim govno ili
glistu, povraa mi se.
 Isto kao i meni zatrese obrazima Huvenagel. Od cele zemljoradnje toleriem
samo peenje rakije. Ostalo je odvratno. Kau da je zemljoradnja temelj ekonomije i da
garantuje korist. Ipak, smatram nedostojnim i poniavajuim da o mom blagostanju
odluuje neto to smrdi na ubrivo. Preuzeo sam napore u vezi s tim. Zemlju ne moram
da obraujem, a Bonhart ne mora da gaji nikakvu stoku. Dovoljno je samo imati je.
Ukoliko ima dovoljnu koliinu zemlje, moe lepo crpsti prihode. Moe, veruj mi, zaista
da ivi u izobilju. Da, preuzeo sam napore u tom pogledu, otud uostalom i moje pitanje
o putu na sever. Poto vidi, Bonharte, ja bih imao tamo posao za tebe. Stalan, dobro
plaen i neiscrpljujui. I upravo za gadljivog oveka: nema nikakvih govana, nikakvih
kinih glista.
Spreman sam da sasluam. Naravno, bez obaveza.
Od podele koju car garantuje naseljenicima moe se uz trunku preduzimljivosti i
malo inicijalnog kapitala nagomilati sasvim pristojan latifundijum.
Shvatam lovac zagrize brk. Shvatam na ta cilja. Ve znam kakve si napore
preuzeo u pogledu sopstvene koristi. Da li predvia neke potekoe?
Predviam. Dvojake. Kao prvo, treba pronai najamnike koji e se pretvarati da su
naseljenici i koji e poi na sever da preuzmu od kolonizatora zemlju. Formalno za sebe,
a praktino za mene. Ali pronalaenjem najamnika u se pozabaviti ja. Druga potekoa
tebe dotie.
Pretvorio sam se u uvo.
Neki najamnici e uzeti zemlju i nee hteti da je daju. Zaboravie na ugovor i na
novac koji su uzeli. Nee verovati, Bonharte, koliko su duboko prevara, podlost i
nitkovluk ukorenjeni u ljudskoj privredi.
Verujem.
Stoga emo morati da ubedimo neasne da se neasnost ne isplati i da je kanjiva.
Time bi se pozabavio ti.
Zvui lepo.
Zvui onako kako jeste. Ja imam praksu, ja sam ve radio takve prevare: nakon
formalne inkluzije Ebinga u Carstvo, kada su deljeni posedi, i kasnije, kada je zaiveo Akt
o ograivanju. Zahvaljujui tome, Klaremont, taj divan gradi, stoji na mojoj zemlji, te
samim tim pripada meni. Ceo taj teren pripada meni. ak tamo, daleko, do horizonta
prekrivenog sivom maglom. Sve je to moje. Svih sto pedeset lana. Carskih lana, a ne
kmetskih. To daje eststo trideset vloka. Odnosno osamnaest hiljada devetsto morgi.
O razvratno carstvo i pogibije bliske izrecitova ironino Bonhart. Pasti mora
imperija u kojoj svi kradu. Njena slabost ui u koristoljublju i samoljublju.
U tome ue njena mo i sila zatreska obrazima Huvenagel. Ti, Bonharte, brka
lopovluk sa individualnom preduzimljivou.
Vrlo esto priznao je ravnoduno lovac na nagrade.
I ta kae na na zajedniki posao?
A da ne delimo prerano te severne zemlje? Moda bi trebalo radi sigurnosti saekati
da Nilfgard pobedi u tom ratu?
Radi sigurnosti? Ne teraj egu. Ishod rata je unapred reen. U ratu se pobeuje
novcem. Carstvo ga ima, Nordlinzi ga nemaju.
 Bonhart se glasno nakalja.
Ako je ve re o novcu...
Sreeno Huvenagel zagreba po dokumentima na stolu. Ovde je bankarski ek na
sto florena. Tu je akt ugovora o obavezama uz pomo kog u od Varnhagena iz Gesoa
izvui nagradu za glave bandita. Potpii. Hvala. Pripada ti jo procenat od priliva od
predstave, ali rauni jo nisu zatvoreni, kasa stalno zvei. Veliko je interesovanje, Leo.
Zaista veliko. Ljudima u mom gradiu su se veoma smuile dosada i sumornost.
Zastao je i pogledao u Ciri.
Iskreno se nadam da ne grei u vezi s tom osobom i da e nam ona osigurati
valjanu zabavu... Da e eleti da sarauje zarad zajednike koristi...
Za nju Bonhart premeri Ciri hladnim pogledom nee u tome biti nikakve koristi.
Ona zna za to.
Huvenagel se iskrivi i planu.
To nije dobro, doavola, nije dobro to zna za to! Ne sme da zna! ta je s tobom,
Leo?! A ta ako ona ne bude htela da nas zabavi, ako se ispostavi da je nepouzdana? ta
onda?
Bonhart nije promenio izraz lica.
Onda emo ree napujdati tvoje mastife na nju u areni. Koliko se seam, one su
uvek bile pouzdano zabavne.

Ciri je dugo utala trljajui unakaeni oiljak.

Poela sam da shvatam ree napokon. Poela sam da razumem ta ele da
urade sa mnom. Sabrala sam se, bila sam odluna da pobegnem prvom prilikom... Bila
sam spremna za svaki rizik. Ali nisu mi dali priliku. Dobro su me uvali.
Visogota je utao.
Odvukli su me dole. Tamo su gosti ekali tog debelog Huvenagela. Jo ludaka!
Odakle se na svetu stvorilo toliko nastranih udovita, Visogota?
Mnoe se. Prirodna selekcija.

Prvi mukarac je bio nizak i debeljukast, vie je liio na patuljka nego na oveka, ak
je bio obuen kao patuljak skromno, fino, krasno i pastelno. Drugi mukarac, iako
stariji, imao je vojniki stav i figuru, imao je ma, a na ramenu njegovog crnog kaputa
bletao je srebrn vez na kojem je bio predstavljen zmaj s krilima slepog mia. ena je
bila svetlokosa i mrava, imala je lagano zakrivljen nos i tanke usne. Njena haljina boje
pistaa bila je duboko dekoltirana. To i nije bila najbolja ideja. Dekolte je imao malo ta
da pokae, ako ne raunamo izboranu i pergamentno suvu kou pokrivenu debelim
slojem rumenila i pudera.
Plemenita markiza De Nement-Ujvar predstavi je Huvenagel. Gosn Deklan Ros
ep Melhlad, komandir konjike vojne rezerve njegove imperatorske milosti cara Nilfgarda.
Gosn Penicvik, gradonaelnik Klaremonta. A ovo je gosn Leo Bonhart, moj roak i stari
komiliton{17}.
Bonhart se kruto nakloni.
Dakle, ovo je ta mala razbojnica koja treba da nas zabavi potvrdi injenicu mrava
markiza usmerivi u Ciri bledoplave oi. Glas joj je bio hrapav, uasno pripit i seksepilno
je vibrirao.
Nije previe lepa, rekla bih. Ali nije loe graena... Sasvim fino... telo.
Ciri se trgnu i odgurnu nametljivu ruku bledei od besa i sikui poput zmije.
Molim da ne dodirujete ree hladno Bonhart. Ne hranite. Ne izazivajte. Neu
preuzeti odgovornost.
Telo markiza obliza usne ne obraajui panju na njega uvek ga moe vezati za
krevet, tada je mnogo pristupanije. Moda biste mi je preprodali, gosn Bonharte? Moj
markiz i ja volimo takva tela, a gosn Huvenagel nam zamera kada hvatamo ovdanje
pastirice i seosku decu. Uostalom, markiz vie ne moe da lovi deurliju. Ne moe da tri,
a to je zbog tih angira i kondiloma koji su mu se pootvarali u meicama...
Dosta, dosta, Matilda ree oputeno ali brzo Huvenagel, videvi na Bonhartovom
licu izraz rastueg gnuanja. Moramo da krenemo u pozorite. Gosn gradonaelnik je
upravo obaveten da je u grad doao Vindzor Imbra sa odredom knehtova barona
Kasadeje. Vreme nam je da krenemo.
Bonhart izvue iz torbice flakon, protrlja rukavom oniksni vrh stoia i prosu na njega
mali breuljak belog praka. Privue Ciri za lanac pri ogrlici.
Zna kako se to koristi!
Ciri stisnu zube.
Uvuci u nos ili stavi na oblizan prst i utrljaj u desni.
Ne!
Bonhart nije ni okrenuo glavu.
Uradie to sama ree tiho ili u to ja uraditi, ali na takav nain da svi prisutni
uivaju. Nema sluz samo u ustima i nosu, Pacovice. Ima i na nekoliko drugih zabavnih
mesta. Pozvau sluge, narediu da te skinu, dre, a ja u iskoristiti ta zabavna mesta.
Markiza de Nement-Ujvar zasmejala se gromko gledajui kako Ciri drhtavom ruko see
po narkotik.
Zabavna mesta ponovi i obliza usne. Sjajna ideja. Moram to jednog dana
isprobati! Ej bre, ej, devojko, paljivo, nemoj da trai dobar fisteh! Ostavi malo za mene!

Narkotik je bio mnogo jai od onog koji je probala kod Pacova. Nekoliko trenutaka
posle uzimanja, Ciri je obuzela oslepljujua euforija, oblici su izotrili konture, svetlo i
boje probili su oi, mirisi su iritirali nos, zvukovi su postali nesnosno glasni, a sve naokolo
je postalo nerealno, prolazno poput sna. Bile su stepenice, bili su gobleni i tapiserije koji
su snano smrdeli na prainu, bio je hrapav osmeh markize De Nement-Ujvar. Bilo je
dvorite, bile su brze kapljice kie na licu, cimanje povoca koji je stalno imala na vratu.
Ogromna zgrada s drvenom kulom i velikom, groznom, kiastom slikom na ulazu. Na slici
su bili predstavljeni psi koji grizu stvora nije ni zmaj, ni grifon, ni viverna. Pred ulazom u
zgradu bili su ljudi. Jedan je vikao i gestikulirao.
To je gnusno! Gnusno je i greno, gosn Huvenagele, da nekadanji hram
iskoriavate za tako bezbonu, neljudsku i groznu radnju! I ivotinje oseaju, gosn
Huvenagele! I one imaju svoje dostojanstvo! Zloin je hukati ih jedne na druge u cilju
zabavljanja gledalaca!
Smirite se, bogobojaljivi ovee! I ne trpajte mi se u privatnu preduzimljivost!
Uostalom, ovde se nee danas hukati ivotinje. Nijedna ivotinja! Iskljuivo ljudi!
A, onda se izvinjavam.
Unutar zgrade je bilo mnogo ljudi koji su sedeli na poreanim klupama tvorei
amfiteatar. U njegovom centru bila je iskopana rupa u zemlji, kruno udubljenje prenika
nekih trideset stopa, ojaano debelim balvanima i opasano balustradom. Smrad i galama
su izazivali vrtoglavicu. Ciri je opet osetila trzanje povoca, neko ju je uhvatio pod pazuh,
neko ju je gurnuo. Odjednom se nala na dnu rupe ojaane balvanima, na jako utabanom
pesku.
U areni.
Prvi udar je proao, sada ju je narkotik samo dizao i izotravao joj misli. Ciri je
pritisnula dlanove na ui rulja koja je ispunila klupe amfiteatra huala je, lupala,
zvidala, buka je bila nepodnoljiva. Videla je da joj desnu pesnicu i nadlakticu stee
tesan koni titnik. Nije se seala trenutka kada su joj ga zakaili.
ula je poznat pripit glas i videla mravu pistanu markizu, nilfgardskog komandira,
pastelnog gradonaelnika, Huvenagela i Bonharta kako zauzimaju mesta u loi iznad
arene. Ponovo se uhvatila za ui jer je neko odjednom udario u mesingani gong.
Pogledajte, ljudi! Danas u areni nije vuk, nije goblin, nije endrijag! Moete se kladiti
kod kase na ulazu! Ne alite novac, ljudi! Razonodu nee pojesti, nee popiti, ali ako na
njoj krtari, nee dobiti, ve izgubiti!
Masa je kriala i pljeskala. Narkotik je delovao. Ciri je drhtala od euforije, njen pogled i
sluh registrovali su sve, svaki detalj. ula je Huvenagelovo kretanje, pripit markizin
smeli, ozbiljan gradonaelnikov glas, hladan Bonhartov bas, vrisak svetenika zatitnika
ivotinja, pisku ena i pla deteta. Videla je tamne mrlje krvi na balvanima koji su
ograivali arenu, a u njima razjapljenu, izgrebanu i smrdljivu rupu. Sjajne od znoja,
zverski iskrivljene njuke nad balustradom.
Iznenadno komeanje, povieni glasovi, psovke. Naoruani ljudi su se probijali kroz
masu, ali su se zaustavili kada su udarili u zid straara naoruanih partizanama. Jednog
od tih ljudi je ve viala, seala se crnoputog lica i crnog bria, poput ugljenom
naslikane crte iznad drhtave gornje usne.
- Gosn Vindzor Imbra? Hnvenagelov glas. Iz Gesoa? Seneal plemenitog barona
Kasadeje? Dobro doli, dobro doli, strani gosti. Zauzmite mesto, predstava e odmah
poeti. Ali ne zaboravite, molim vas, da platite na ulazu!
Ja nisam ovde zbog zabave, gosn Huvenagele! Ja sam ovde po slubenoj dunosti!
Bonhart zna o emu priam!
Zaista? Leo? Zna li o emu govori gosn seneal?
Ne alite se! Ovde nas je petnaestoro! Doli smo po Falku! Dajte nam je, inae e
biti zlo.
Ne razumem tvoje uzbuenje, Imbra Huvenagel namrti obrve. Ali skreem ti
panju, ovo nije ni Geso ni zemlja vaeg gospodiia barona. Ako budete pravili nered i
uzneiniravali, narediu da vas isteraju odavde bievima!
Bez uvrede, gosn Huvenagele umiri se Vindzor Imbra. Ali zakon je na naoj
strani! Ovde prisutni Bonhart obeao je Falku gosn baronu Kasadeji. Dao je re. Neka
odri datu re!
Leo? Huvenagel zatreska obrazima. Zna li o emu pria?
Znam, i u pravu je Bonhart je ustao i nehajno mahnuo rukom. Neu mu se
suprotstavljati niti u mu stajati na putu. Eno je devojka, svi vide. Kome je volja, neka je
uzme.
Vindzor Imbra se zabezeknuo, a usna mu je snano drhtala.
Kako?
Devojka je ponovi Bonhart namigujui Huvenagelu za onoga ko hoe da je uzme
iz arene. ivu ili mrtvu, kako ko voli neka izvoli.
Kako?
Majku mu, ve gubim strpljenje Bonhart je uspeno simulirao jarost. Nita drugo,
samo kako pa kako! Melje kao vodenica! Kako? Pa tako kako eli! Tvoja je volja, ako
hoe, meso pospi otrovom i baci joj kao vuici. Ali ne znam da li e ona zagristi. Ne
izgleda glupo, zar ne? Ne, Imbra. Ko hoe da je dobije morae sam da se potrudi za nju.
Tamo, u areni. Hoe Falku? Onda je uzmi!
Ti mi potura tu Falku pod nos kao somu abu na udici zarea Vindzor Imbra. Ne
verujem ti, Bonharte. Nanjuio sam da je u tom mamcu skrivena gvozdena kuka!
estitam ti na odlinom njuhu Bonhart je ustao, uzeo ispod klupe ma koji je
dobio u Fanou, izvukao ga iz kanija i bacio u arenu tako veto da se otrica zabila
uspravno, dva koraka ispred Ciri. Eto, tu je i elezo. Javno, uopte nije sakriveno. Meni
ta devojka nita ne vredi, ko eli neka je uzme. Ako uspe da je uzme.
Markiza de Nement-Ujvar nervozno se zasmejala.
Ako uspe da je uzme! ponovi svojim pripitim kontraaltom. Telo sada ve ima
ma. Bravo, milostivi Bonharte. Mrsko mi je bilo gledati bespomono telo preputeno na
milost i nemilost tim vucibatinama.
Gosn Huvenagele! Vindzor Imbra stavi ruke na kukove ne udostojivi ni pogledom
mravu aristokratkinju. Pod vaom auspicijom {18} se odrava ova predstava, ipak je ovo
vae pozorite. Recite mi samo, po ijim pravilima i normama ovde treba da igramo, po
vaim ili Bonhartovim?
Po pozorinim zakikota se Huvenagel treskajui stomakom i buldojim obrazima.
Iako je tano da je pozorite moje, ipak je klijent na gospodar, on plaa on zahteva!
Klijent postavlja pravila. A mi trgovci moramo da postupamo po tim pravilima: ta klijent
eli to mu treba dati.
- Klijent? Dakle, ovi ljudi? Vindzor Imbra irokim pokretom ruke pokaza na prepune
klupe. Svi ovi ljudi su doli ovamo i platili da bi se iuavali udu?
Posao je posao odgovori Huvenagel. Ako za neim postoji potranja, zato onda
to ne prodavati? Ljudi plaaju za borbu vukova? Za borbe endrijaga i ardvarka? Za
hukanje pasa na jazavca u bavi ili na vivernu? Zato se udi, Imbra? Igre i komedije su
ljudima potrebne kao hleb, ma, vie od hleba. Mnogi od ovih ljudi koji su ovamo doli
odvojili su od svojih usta. A pogledaj ih, kako im oi sijaju. Ne mogu da doekaju da
cirkus pone.
Ali u tome se doda Bonhart zajedljivo nasmejan moraju sauvati barem prividi
sporta. Jazavac, pre nego to ga psi izvuku iz bave, moe da grize zubima, to je sportski.
A devojka ima otricu. Neka i to bude sportski. ta kaete, dobri ljudi? Jesam li u pravu?
Dobri ljudi su neskladnim, gromkim i radosnim glasom potvrdili da je Bonhart potpuno
u pravu.
Baron Kasadej ree polako Vindzor Imbra nee biti srean, gosn Huvenagele,
garantujem vam da nee biti srean. Ne znam da li vam se isplati da ulazite u sukob s
njim.
Posao je posao ponovi Huvenagel i pomeri obraze. Baron Kasadej dobro zna za
ovo, pozajmio je od mene mnogo novca uz malu kamatu, a kada ponovo doe da
pozajmi, onda emo nekako reiti nae sukobe. Ali nee mi se neki strani gosn baron
trpati u privatnu i individualnu preduzimljivost. Opklade su ve date i ljudi su platili ulaz.
Na onom pesku, tamo u areni, mora potei krv.
Mora prodrao se Vindzor Imbra. avola mora! Sad me neto tera da vam
pokaem da uopte ne mora! Evo, izai u odavde i zajahau konja, i uopte se neu
okrenuti. A onda prolivajte ovde sopstvenu krv! Zlo mi je i od same pomisli da treba da
zabavljam masu!
Neka ide odjednom je iz gomile istupio zarastao tip u gunju od konjske koe.
Neka ide, ako mu je zlo. Meni tamo nije zlo. Govorili su da e onaj koji ubije tu Pacovicu
uzeti nagradu. Ja se prijavljujem i izai u u arenu.
Malo sutra! odjednom vrisnu jedan od Imbrinih ljudi, nizak ali ilav i mono graen
mukarac. Kosa mu je bila bujna, raupana i ulepljena. Mi smo prvi bili! Zar ne,
momci?
Ha, nego ta! potvrdi drugi, mrav sa picastom bradom. Mi imamo prednost! A
ti se ne razbacuj svojom au, Vindzore! Pa ta ako svetina gleda? Falka je u areni,
samo treba ispruiti ruku i uzeti je. A prostaci neka pilje oi, pia nam se za to!
I jo e nam neto kapnuti u depove zarza trei, obuen u dublet ivahne boje
amaranta. Ako je sport, onda neka bude sport, nije li tako, gosn Huvenagele? Ako je
cirkus, neka je cirkus! Ovde se prialo o nekakvoj nagradi!
Huvenagel se osmehnu iroko i potvrdno klimnu glavom, ponosno i velianstveno
treskajui obeenim obrazima.
A kako zaintrigira se onaj s bradom stoje opklade?
Zasad se zasmeja se nakupac jo uvek ne skupljaju opklade za ishod borbe!
Zasad stoji samo tri prema jedan da se nijedan od vas nee osrneliti da ue u ograeni
prostor.
Phuuuu! vrisnu Konjska Koa. Ja u se osmeliti! Ja sam spreman!
Makni se, rekao sam! vrisnu na njega Ulepljeni. Mi smo bili prvi i mi imamo
prvenstvo. Hajde, ta ekamo?
Koliko nas moe tarno kod nje? Amarant okrenu pojas. Ili moramo pojedinano?
 Ah, vi kurvini sinovi! potpuno neoekivano riknu pastelni gradonaelnik bivoljim
glasom, koji uopte nije pristajao njegovoj figuri.
Moda hoete vas desetorica protiv nje same? Moda na konjima? Moda s koijom?
Moda da vam pozajmimo katapult iz oruarnice kako biste mogli iz daljine da gaate
devojku? I?
Dobro, dobro prekinu ga Bonhart, brzo se konsultujui neto s Huvenagelom.
Neka bude sportski, ali neka bude malo i zabave. Moe po dvoje, to jest u parovima.
Kakvi parovi? Kako po dvoje? Ulepljeni naglim pokretom zbaci kaput s ramena.
Nije vas sramota, momci? Pa to je samo devojka! Pih! Pomerite se. Sam u otii i
patosirati je. Jaka stvar!
Ja hou ivu Falku pobuni se Vindzor Imbra. Doavola s vaim borbama i
duelima! Mene ne zanima Bonhartov cirkus, ja hou devojku! ivu! Poi ete vas dvojica,
ti i Stavro. I izvucite je odande.
Za mene je ponovi Stavro, onaj s bradom uvreda da u paru idemo na tu
mravicu.
Baron e ti tu uvredu zasladiti florenima. Ali samo za ivu.
Znai da je baron tvrdica zakikota se Huvenagel tresui stomakom i buldojim
obrazima. U njemu nema ni trunke sportskog duha. A ni volje da nagradi tui sportski
duh! A ja podravam sport i zbog toga poveavam nagradu. Ko sam izae u tu arenu i
sam na sopstvenim nogama iz nje izae, evo ovom rukom u mu iz ove vree isplatiti ne
dvadeset, ve trideset florena.
Pa ta onda ekamo? vrisnu Stavro. Ja idem prvi!
Polako! zaria ponovo mali gradonaelnik. Devojka ima samo tanani lan preko
lea! Stoga i ti skini oklop, vojnie! To je sport!
Kuga vas pokosila Stavro skinu sa sebe kaftan nabijen gvoem, a potom skinu
koulju preko glave, otkrivajui grudi i mrava ramena zarasla kao u pavijana. Kuga vas
pokosila, velmoni, i va usrani sport! Idem ovako, gole koe! Ah, da! I pantalone da
skinem?
Skini i pantalone prohrapa seksepilno markiza De Nement-Ujvar. Da vidimo da
nisi mukarac samo na reima!
Nagraen burnim aplauzom, go do pojasa, Stavro izvue oruje i prekorai nogom
preko barijere od balvana oprezno posmatrajui Ciri. Ciri je ukrstila ruke na grudima. Nije
napravila ni korak ka mau zabijenom u pesku. Stavro se dvoumio.
Ne radi to ree Ciri veoma tiho. Ne teraj me... Neu ti dozvoliti da me takne.
Ne ljuti se, devojko Stavro preskoi barijeru. Nemam nita protiv tebe. Ali posao
je posao...
Nije ni zavrio, a Ciri je ve bila pored njega i ve je imala u ruci Lastavicu tako je u
mislima zvala gnomski gvihir. Primenila je najjednostavniji, detinji, odluan napad, fintu
zvanu tri koraia ali Stavro se upecao na to. Napravio je korak unazad i mahinalno
podigao ma, i tada je ve bio pod njenom milou pri odskoku se oslonio leima na
balvane koji su ograivali arenu, a Lastaviina otrica zavrila je na col ispred njegovog
nosa.
Taj trik Bonhart pojasni markizi nadglaavajui urlike i vrisku zove se tri
koraia, pogreka i napad tercijom. Jeftin broj, oekivao sam od devojke neto mnogo
uglaenije. Ali ipak treba priznati da je htela, tip bi ve bio mrtav.
Ubij ga! Ubij! drali su se gledaoci, a Huvenagel i gradonaelnik Penicvik pokazivali
su palac okrenut nadole. Sa Stavrinog lica je potekla krv, a na obrazima su se pojavile
rune bubuljice i rupice od osipa.
Rekla sam ti, ne teraj me siknu Ciri. Ne elim da te ubijem! Ali neu dozvoliti da
me takne! Vraaj se tamo odakle si doao.
Povukla se, okrenula, spustila ma i pogledala uvis prema loama.
Igrate se sa mnom? vrisnu isprekidanim glasom. elite da me naterate da se
borim? Da ubijam? E pa neete me naterati! Neu se boriti!
uje, Imbra? zazvua u tiini ironian Bonhartov glas. ista korist! A nijedan
rizik! Ona nee da se bori. Prema tome, moe je uzeti iz arene i odvesti ivu kod barona
Kasadeje, da se igra s njom do mile volje. Moe je bez brige uzeti! Goloruk!
Vindzor Imbra je pljunuo. Stavro, prilepljen leima za balvane, teko je disao i stiskao
ma u ruci. Bonhart se zasmejao.
Ali ja se, Imbra, kladim u brilijante protiv oraha da vam to nee poi za rukom.
Stavro je snano izdahnuo. Izgledalo mu je da je devojka, koja mu je bila okrenuta
leima, rastrojena i dekoncentrisana. Kipeo je od besa, stida i mrnje. I nije izdrao.
Napao ju je. Brzo i podmuklo.
Publika nije primetila kako je izbegla napad i uzvratila udarac. Videla je samo kako se
Stavro baca na Falku i pravi iznenadan baletski poskok, posle koga je na potpuno
nebaletski nain pao okrenut stomakom i licem nadole u pesak, koji se momentalno
natopio krvlju.
Instinkti su nadmoni! Bonhart nadvika masu. Refleksi deluju! ta je,
Huvenagele? Zar ti nisam rekao? Videe, mastifi uopte nee biti potrebni!
Kakva lepa i profitabilna publika Huvenagel namrti oi od zadovoljstva.
Stavro se pridigao na ruke, koje su se tresle od napora, protresao je glavu, zavritao,
zahriptao, povratio krv i pao na pesak.
Kako se zove taj udarac, milostivi Bonharte? seksepilno zahripta markiza De
Nement-Ujvar trljajui koleno o koleno.
To je bila improvizacija ispod usne lovca na nagrade, koji uopte nije gledao
markizu, blesnue zubi. Lepa, kreativna i jednostavna, rekao bih, visceralna
improvizacija. uo sam za mesto gde poduavaju takvom paranju utrobe. Kladim se da
naa gica zna to mesto. Ja ve znam ko je ona.
Ne terajte me! vrisnu Ciri, a u glasu joj zadrhta sasvim sablasna nota. Ne elim!
Razumete li? Ne elim!
Ti kurvo iz pakla! Amarant hitro preskoi barijeru i odmah poe da krui po areni
kako bi skrenuo Cirinu panju sa Ulepljenog, koji je uskoio s druge strane. Za Ulepljenim
je barijeru proao i Konjska Koa.
Nije fer! zaria gradonaelnik Penicvik, mali poput patuljka i osetljiv na fer-plej, a
zajedno sa njim riala je masa.
Trojica idu na nju! Nije fer!
Bonhart se zasmejao. Markiza obliza usne i poe jae da trlja nogama.
 Plan trojke je bio jednostavan naterati devojku da se povue do balvana, a onda e
dvojica da je blokiraju, trei da ubije. Nita od toga nije bilo. Iz prostog razloga. Devojka
se nije povukla, ve je napala.
Baletskom piruetom je uklizala meu njih tako glatko da gotovo nije dodirnula pesak.
Ulepljenog je u preletu udarila ba tamo gde je trebalo. U vratnu ilu. Udarac je bio tako
lagan da nije izgubila ritam, tanano se okrenula u suprotnu stranu toliko brzo da na nju
nije pala ni kapljica krvi koja je ikljala iz vrata Ulepljenog, u potoku dugom gotovo jedan
suanj. Amarant, koji je bio iza nje, klepio ju je u vrat, ali njegov podmukli udarac odbio
se o otricu prebaenu iza lea u munjevitoj paradi. Ciri se zavrtela kao opruga i ubola ga
ojaavajui silinu udarca otrim pokretom kuka. Tamna gnomska otrica bila je kao
britva, rasparala je stornak uz zvuke itanja i mljackanja. Amarant je zaurlao, pao na
pesak i sklupao se. Konjska Koa, doskakujui, zadao je devojci udarac u grlo, a ona se
izvila da bi izbegla udarac, glatko se okrenula, kratko ga posekla sredinom otrice po licu
i rascepala mu oko, nos, usta i bradu.
Publika je vritala, zvidala, udarala i zavijala. Markiza de Nement-Ujvar stavila je obe
ake meu stisnute butine, oblizala bletave usne i smejala se pripitim, nervoznim
kontraaltom. Nilfgardski komandir rezerve bio je bled kao najfiniji papir. Neka ena je
pokuavala da pokrije oi deaku koji se migoljio. Sedi starac iz prvog reda strano i
glasno je povraao spustivi glavu meu kolena.
Konjska Koa je jecao drei se za lice, a ispod prstiju mu je lila krv pomeana sa
slinama i pljuvakom. Amarant se trzao i skiao kao vepar. Ulepljeni je prestao da grebe
balvane klizave od krvi, koja je prskala iz njega u ritmu otkucaja srca.
Upomoooooooo! zavijao je Amarant pomamno pridravajui iznutrice koje su mu
ispadale iz stomaka. Karnaradi! Upomooooo!
Pfuuu... bljuuu... fljuuu... Konjska Koa je pljuvao i istresao iz nosa krv.
U-bij-ga! U-bij-ga! publika je skandirala udarajui u ritmu. Starca koji je povraao
izgurali su s klupe i iutirali u galeriju.
Brilijanti protiv oraha razlee se kroz vrisku podrugljiv Bonhartov bas da se vie
niko nee osmeliti da izae u arenu. Brilijanti protiv oraha, Imbra! Ma ta, brilijanti protiv
ljuski od oraha!
U-bij! Rika, lupa, pljesak. U-bij!
Milostiva gospo! povika Vindzor Imbra, gestovima pozivajui podreene. Dozvoli
nam da uzmemo ranjene! Dozvoli nam da uemo u arenu i uzmemo ih, pre nego to
iskrvare i pomru! Budi ovek, milostiva gospo!
ovek ponovi Ciri s naporom, oseajui kako je tek sada u njoj proradio adrenalin.
Brzo je dola sebi udahnuvi nekoliko puta, kako su je nauili.
Uite i uzmite ih ree. Ali uite bez oruja. Budite i vi ljudi. Barem sada.
Neeeee! riala je i skandirala masa. U-bij! U-bij!
Vi podle zveri! Ciri se lagano okrenu prelazei pogledom po tribinama i klupama.
Vi nitavne svinje! Vi oloi! Bedni kurvini sinovi! elite krv? Doite ovamo, uite, probajte
i pomiriite! Liite dok se nije skorila! Zveri! Vampiri!
Markiza je jauknula, zadrhtala, prevrnula oima i lagano prilegla na Bonharta, ne
izvlaei ruke izmeu butina. Bonhart se iskrivio i odgurnuo je od sebe, uopte se ne
trudei da bude nean. Masa je zavijala. Neko je bacio u arenu izgrizenu kobasicu, neko
drugi izmu, a neko trei bacio je krastavac ciljajui u Ciri. Rasekla je krastavac udarcem
maa, budei jo glasniju riku.
Vindzor Imbra je nepomino stajao. ekao je da izvuku ranjene i ubijene. Gledao je
Ciri ispod namrtenih kapaka, a dok je ulazio u arenu, ruka mu je bila na rukohvatu maa,
koji uprkos obeanju nije otpasao.
Ne upozorila ga je, jedva pomerajui usne. Ne teraj me. Molim te.
Imbra je bio bled. Masa je lupala, riala i zavijala.
Ne sluaj je! Bonhart je opet nadglasao viku. Izvuci ma! U suprotnom e se
prouti da si kukavica i usranko! Od Albe do Jaruge e odjekivati da je Vindzor Imbra
pobegao od maloletne devojke, podavivi rep poput dukele!
Imbrina otrica je za col iskliznula iz kanije.
Ne ree Ciri.
Otrica se sakrila.
Kukavica! zaria neko iz mase. Govnar! entara!
Imbra je okamenjenog lica doao do kraja arene. Pre nego to je uhvatio ruke koje su
ispruili kamaradi, okrenuo se jo jednom.
Verovatno zna ta te eka, devojko! ree tiho. Verovatno ve zna ko je Leo
Bonhart. Verovatno ve zna ta je Leo Bonhart u stanju da uradi. ta ga uzbuuje.
Gurae te u arenu. Ubijae zarad razonode svinja i gadova kao to su ovi ovde. I jo
gorih od njih. A kada prestane da ih zabavlja to to ubija, kada Bonhartu dosadi nasilje
koje ti je zadao, onda e te ubiti. Pustie u arenu toliko ljudi da nee stii da odbrani
lea. Ili e pustiti pse. I psi e te rastrgnuti, a masa s tribina e njukati krv i vikati
bravo. A ti e izdahnuti na ukrvavljenom pesku. Isto kao i ovi koje si danas posekla.
Setie se mojih rei.
udno, ali tek sada je obratila panju na mali grb na njegovom emajliranom goretu.
Srebrni uzdignuti jednorog na crnom polju.
Jednorog.
Ciri je spustila glavu. Posmatrala je auriranu otricu maa.
Odjednom je postalo veoma tiho.
Tako mi Velikog Sunca odjednom se oglasio Deklan Ros ep Mehlad, komandir
rezerve, koji je utao do tada. Ne. Ne radi to, devojko. Ne tuven quess, luned!
Ciri je polako okrenula Lastavicu u ruci i naslonila balak na zemlju. Savila je koleno.
Pridravajui otricu desnom rukom, levom je precizno uperila vrh maa pod grudnu kost.
Otrica je odmah probila odeu, ubola je.
Samo nemoj da plae, pomisli Ciri dok se sve jae pritiskala na ma. Samo nemoj
da plae, nema razloga za to. Jedan snaan pokret i sve e biti... Sve e biti...
Nee moi razlegao se u potpunoj tiini Bonhartov glas. Nee moi, vetice. U
Kaer Morhenu su te nauili da ubija, zato i ubija kao maina. Instinktivno. A da bi ubila
sebe, mora imati karakter, snagu, odlunost i odvanost. A tome te oni nisu mogli
nauiti.

*
 Kao to vidi, bio je u pravu ree s naporom Ciri. Nisam mogla.
Visogota je utao. Drao je kou nutrije. Nepomino. Ve dugo. Gotovo je zaboravio na
tu kou dok je sluao.
Uplaila sam se. Bila sam kukavica. I platila sam za to, kao to plati svaka kukavica.
Bolom, sramotom, odvratnim ponienjem i uasnim gaenjem prema samoj sebi.
Visogota je utao.

Da se te noi neko prikrao do kolibe sa upalom strehom i da je pogledao kroz pukotine

na prozorima, video bi u oskudno osvetljenoj unutranjosti sedobradog starca i devojku
pepeljaste kose kako sede pored kamina. Video bi da oboje ute zagledani u zaareni
ugalj boje rubina.
Ali to niko nije mogao videti. Koliba s upalom i mahovinastom strehom bila je dobro
sakrivena pod maglom i oparom, meu beskrajnim trskama, u movarama Perepluta, u
koje se niko nije usuivao da zae.
 Ko krv oveju prolije, njegovu e krv ovek proliti.
Knjiga postanja, 9,6

Mnogi koji ive zasluuju smrt. A neki koji umiru zasluuju ivot. Moe li im dati taj
ivot? Onda nemoj tako olako da deli smrt u svome sudu. Jer ak ni jako mudri ne mogu
da vide sve ishode.
Don Ronald Ruel Tolkin

Zaista, treba biti toliko samouveren i toliko zaslepljen da bi krv koja lije s giljotine
nazivao pravednou.
Visogota iz Korvoa
 Peto poglavlje

ta vetac trai na mojoj teritotiji? ponovi pitanje Fulko Artevelda, prefekt iz

Ridbruna, ve vidno uznemiren predugom tiinom. Odakle je vetac doao? Kuda se
uputio? S kakvim ciljem?
Eto, tako se zavravaju igre s dobrim namerama, pomisli Geralt gledajui u
prefektovo lice obeleeno zadebljalim oiljcima. Tako se zavrava izigravanje plemenitog
veca radi saoseanja prema bandi bednih umskih ljudi. Tako se zavrava udnja za
luksuzom i noenje u krmama u kojima se uvek moe nai pijun. Takve su posledice
putovanja sa stihoklepcem-traarom. Eto, sada sedim u prostoriji koja podsea na eliju
bez prozora, na tvrdoj stolici za sasluavanje, privrenoj za pod, a na naslonu te
stolice ne moe a da se ne primeti drai i koni kaievi, za vezivanje ruku i
onesposobljavanje pomeranja vrata. Zasad ih nisu upotrebili, ali tu su.
I kako da se sada, doavola, izvuem iz ovog kripca?

Kada su nakon pet dana putovanja s prekorejanskim pelarima najzad izali iz

praume, kia je prestala, vetar je rasterivao oparu i mokru maglu, a sunce se probilo
kroz oblake. A pod suncem su vrhovi planina blesnuli snenom belinom.
Kako je jo ne tako davno reka Jaruga bila za njih izrazita cezura, granica, iji im je
prelazak predstavljao prelazak u dalju, ozbiljniju etapu pohoda, tako su i sada jo
snanije osetili da se pribliavaju kraju, barijeri, mestu s koga se samo mogu povui.
Oseali su to svi, s Geraltom na elu nije moglo biti drugaije, od jutra do veeri im je
pred oima bio silovit, zubat planinski lanac, zajaren od snega i ledenica, koji se izdizao
na jugu i pregraivao put. Amelske planine. I izdignut iznad pile Amela, grozno
majestetian, rogljast kao otrica kame, obelisk Gorgone, avolje planine. Nisu
razgovarali na tu temu, nisu diskutovali, ali Geralt je oseao ta svi misle. Poto se i
njemu, dok je gledao u lanac Amela i Gorgone, misao o nastavljanju mara na jug inila
pravom-pravcatom ludou,
Na sreu, iznenada se ispostavilo da nee morati da idu dalje na jug.
Ovu vest im je doneo onaj razbarueni praumski pelar zbog koga su poslednjih pet
dana nastupali kao oruana eskorta puta. Onaj suprug i otac prelepih hamadrijada, pored
kojih je izgledao kao vepar kraj kobile. Onaj to je probao da ih slae tvrdei da su druidi
iz Ked Dua otputovali na Strmine.
Bilo je to dan nakon dolaska u gradi Ridbrun, rojan poput mravinjaka, koji je bio cilj
mara pelara i trapera iz Prekoreja. Bilo je to dan nakon opratanja s eskortovanim
pelarima, kojima vetac vie nije bio potreban, i zbog toga se nadao da vie nikada
nikoga od njih nee videti. Ovim je njegovo uenje bilo vee.
Pelar je poeo od srdanih izraza zahvalnosti i uruivanja Geraltu vree pune sitnog
novca njegove plate. Prihvatio je, osetivi na sebi podrugljiv pogled Regisa i Kahira,
kojima se mnogo puta tokom mara alio na ljudsku nezahvalnost i naglaavao besmisao
kao i glupost bezinteresnog altruizma.
I tada je uzbueni pelar slobodno vrisnuo novost: taj, tog, imelai, znai druidi, dede,
gosn vee voljeni, taj, tog, u hrastovim umama kod jezera Lok Monduirn, koje se
nalazi, taj, tog, trideset pet milja u pravcu zapada.
Ove vesti pelar je dobio za vreme skupljanja meda i voska kod roaka koji ivi u
Ridbrunu, a roak je tu informaciju dobio od prijatelja koji je traga za dijamantima. A
kada je na pelar saznao za druide, odmah je dotrao da izvesti. I sad je cvetao od
sree, ponosa i oseaja vanosti, kao i svaki laov kada se sluajno ispostavi da je
njegova la istina.
Geralt je u poetku nameravao da krene na Lok Monduirn bez trena odlaganja, ali
kompanija se plahovito pobunila. Budui da raspolau novcem od pelara, izjavili su Regis
i Kahir, i budui da se nalaze u gradu u kom se trguje svim i svairn, treba dopuniti
namirnice i opremu. I dokupiti strele, dodala je Milva, jer su od nje stalno traili meso
divljai, a ona nee da gaa sastruganim prutovima. I makar jednu no prespavati u
krevetu u krmi, dodao je Neven, prilegavi u taj krevet nakon kupke i uz dragu pivsku
pripijenost.
Druidi, rekli su svi u horu, nee pobei.
Mada, to je bilo apsolutno sticajem prilika dodao je sa udnim osmehom vampir
Regis ali naa druina je na apsolutno pravom putu i kree se u apsolutno tanom
smeru. Stoga nam je evidentno i apsolutno sueno da stignemo do druida, dan ili dva
razlike nemaju nikakvo znaenje.
A to se tie brzine dobaci filozofski taj utisak da vreme strano uri obino je
alarm koji nareuje da usporimo, delujemo natenane i s podrobnim razmiljanjem.
Geralt se nije suprotstavio i nije se svaao. Takoe, nije se suprotstavio ni filozofiji
vampira, mada su ga noima poseivali udnovati komari i terali ga da pouri. Pored
injenice da treine tih komara nije bio u stanju da se priseti nakon buenja.
Bio je sedamnaesti septembar, pun mesec. Do jesenjeg ekvinocija ostalo je est dana.

Milva, Regis i Kahir preuzeli su na sebe zadatak obavljanja kupovine i kompletiranja

opreme. A Geralt i Neven trebalo je da izvre izvidnicu i prikupe informacije u gradu
Ridbrunu.
Smeten na okuci reke Neve, Ridbrun nije bio velik grad, ako se uzmu u obzir zidane i
drvene zgrade unutar prstena naikanih palisadom zemljanih nasipa. Ali zbijene zgrade
iza nasipa sada su inile samo centar zgrada, a tu je mogla da ivi samo jedna desetina
populacije. Devet desetina ivelo je pak oko nasipa u glasnom moru koliba, straara,
baija, daara, upa, atora i kola, koji su sluili kao stanovi.
Vecu i pesniku kao vodi je sluio pelarev roak, mlad, prevejan i arogantan, tipian
primerak lokalnog dangube, koji se rodio u slivniku, u mnogim slivnicima se kupao i u
mnogima gasio e. U gradskoj vrevi, guvi, prljavtini i smradu, ovaj mlaan oseao se
kao pastrmka u kristalnom planinskom brzaku, a mogunost da nekoga sprovodi po svom
gnusnom gradu evidentno ga je radovala. Uprkos injenici da ga niko ni za ta ne pita,
uliar je strasno delio objanjenja. Objasnio je da Ridbrun predstavlja vanu etapu za
nilfgardske naseljenike, koji putuju na sever po obeanu podelu dobara od strane cara:
etiri lana, otprilike petsto morgi. A uz to jo i desetogodinje osloboenje od poreza.
Ridbrun lei u otvoru Doline Dol Neve, koja preseca Amelske planine, preko prevoja
Teodula, to vezuje Strmine i Prekoreje s Mag Turgom, Gesoom, Metinom i Maehtom,
zemljama koje su ve odavno pripale nilfgardskoj imperiji. Grad Ridbrun, objasnio je
uliar, za naseljenike je poslednje mesto u kome jo uvek mogu da raunaju na neto
vie nego na sebe, na svoju enu i na to ta imaju u kolima. Zbog toga veina naseljenika
dugo ergari u gradu, prikupljajui dah za poslednji skok u Jarugu i iza Jaruge. A mnogi
od njih, dodao je uliar, s ponosom slivnikog patriote, ostaje u gradu zastalno, jer grad
je, oho-ho, kultura, a ne neka seoska zabit koja smrdi na ubrivo.
Grad Ridbrun je snano smrdeo, na ubrivo takoe.
Geralt je tu bio jednom pre mnogo godina, ali nije ga prepoznao. Previe toga se
promenilo. Ranije se tu nisu mogli videti kavaljeri u crnim oklopima i kaputima, sa
srebrnim amblemima na naramenicama. Ranije nije sa svih strana grmeo nilfgardski
govor. Ranije u gradu nije bilo kamenolorna u kojima su odrpani, runi, iznureni i
okrvavljeni ljudi razbijali kamen u tesanik i tucanik i koje su ibali kamdijama nadzornici
odeveni u crno.
Stacionirano je tu mnogo nilfgardske vojske, objasnio je uliar, ali ne zastalno, samo u
toku pauza u maru i potera za partizanima iz organizacije Slobodne Strmine. Tu e
poslati ogroman nilfgardski garnizon kada se sagradi velika zidana tvrava na mestu
starog grada. Tvrava od kamena dobijenog iz kamenoloma. Oni to lupaju kamen su
ratni zarobljenici. Iz Lirije, iz Edirna, u poslednje vreme iz Sodena, Brugea, Angrena i iz
Temerije. Ovde u Ridbrunu naporno radi etiri stotine ratnih zarobljenika. Dobrih pet
stotina radi u rudnicima i potkopima u okolini Belhavena, a preko hiljadu gradi mostove i
ravna puteve na prevoju Teodula.
Na trgu gradia i u Geraltovo vreme stajalo je tu gubilite, ali znatno skromnije. Nije
bilo na njemu toliko pribora koji izaziva odvratne asocijacije, a na vealima, koevima,
vilama i motkama nije visilo toliko dekoracija koje bude ogavnost i smrde na trule.
To je gospodin Fulko Artevelda, prefekt nedavno imenovan od strane vojne vlade,
objasnio je uliar, gledajui na gubilite i fragmente ljudske anatomije koji su ga krasili.
Ponovo je gospodin Fulko dao nekoga delatu. Nema ale sa gospodinom Fulkom, dodao
je. To je strog gospodin.
Traga za dijamantima, poznanik uliara, koga su pronali u gostionici, nije ostavio
dobar utisak na Geralta. Nalazio se u nestabilno bledom, polutreznom, polupijanom,
polurealnom stanju, bliskom snenom komaru, u koje oveka stavlja pijanenje tokom
nekoliko dana i noi bez prestanka. Geralt je odmah osetio razoaranje. inilo mu se da
je izvor senzacionalnih vesti o druidima mogao biti obian delirium tremens.
Ipak, previe pijan traga odgovarao je na pitanja svesno i smisleno. Na Nevenov
prigovor da ne lii na tragaa za dijamantima, odgovorio je duhovito, govorei da kada
pronae makar jedan dijamant, onda e liiti. Mesto prebivanja druida na jezeru
Monduirn naznaio je konkretno i tano, bez bajkovite slikovitosti i naduvanih
mitomanskih manira. Usudio se da pita ta to sagovornici trae kod druida, a kada su mu
uzvratili prezrivim utanjem, upozorio ih je da je ulazak u druidske hrastove ume sigurna
smrt, budui da su druidi navikli da hvataju uljeze, stavljaju ih u lutku zvanu Vrbova Baba
i spaljuju ih ive uz pomo molitvi, pesama i inkantacija. Neosnovana obmana i glupo
sujeverje, kako se ispostavilo, putovali su zajedno s druidima, hrabro drei korak s
njima, ne zaostajui ni za pola cola.
Dalji razgovor prekinulo je devet vojnika u crnim uniformama i naoruanih gizarmama,
a na naramenicama su nosili znak sunca.
Vi ste upita podoficir koji je komandovao vojnicima, udarajui se po listu na nozi
hrastovom palicom vetac zvani Geralt?
Da odgovorio je Geralt nakon trenutka razmiljanja. Mi smo.
Hoete li onda poi s nama?
Zato ste sigurni da hou? Da li sam uhapen?
Vojnik ga je gledao u beskonanoj tiini, a gledao je udno, kao bez potovanja. Nije
bilo sumnje da mu njegova osmolana pratnja daje smelost da tako gleda.
Ne ree napokon. Niste uhapeni. Nismo dobili nareenje da vas uhapsimo. Da
je postojalo takvo nareenje, drugaije bih vas pitao, milostivi gospodine. Potpuno
drugaije.
Geralt demonstrativno popravi pojas maa.
A ja bih ree hladno drugaije odgovarao.
Dobro, dobro, gospodo Neven odlui da se ubaci, prizivajui na lice neto to je po
njegovom miljenu bio osmeh iskusnog diplomate. emu takav ton? Mi smo asni ljudi,
ne moramo da se plaimo vlasti, ha, rado pomaemo vlasti. Razume se, onoliko koliko se
prui prilika za to. Ali na osnovu toga, i nama od vlasti neto pripada, zar ne, vojni
gospodine? Makar i malecna stvar kao to je objanjenje razloga zbog kojih eli da nam
ogranii nae graanske slobode.
Rat je, gospodine odgovori vojnik nimalo pometen tokom razgovora. Sloboda je,
kao to proistie iz samog naziva, stvar za mirna vremena. A svakojake razloge e vam
objasniti gospodin prefekt. Ja izvravam naredbe i ne smem da ulazim u rasprave.
to je istina, istina je prizna vetac i lako namignu trubaduru. Vodite me onda u
prefekturu, gospodine vojnie. Ti, Nevene, vrati se kod ostalih i reci im ta se desilo.
Uradite ta treba. Regis e ve znati ta.

ta vetac radi na Strminama? ta trai ovde?

Ovaj koji je zadao pitanje bio je mukarac irokih ramena, tamne kose i lica ukraenog
brazdama oiljaka i konim naonikom, koji mu je sakrivao levu onu upljinu. U mranoj
uliici prizor tog kiklopskog lica bio je u stanju da izazove jecaj groze iz mnogih grudi. To
je bilo sasvim neosnovano, jer je to bilo lice gospodina Fulka Artevelde, prefekta
Ridbruna, uvara zakona i reda najvieg ranga u celoj okolini.
ta vetac trai na Strminama? ponovi uvar zakona i reda najvieg ranga.
Geralt uzdahnu, slegnu ramenima pretvarajui se da je ravnoduan.
 Svakako znate odgovor na svoje pitanje, gospodine prefekte. To da sam vetac
mogli ste da saznate iskljuivo od pelara iz Prekoreja, koji su me unajmili da ih uvam
tokom mara. A na Strminama, ili negde drugde, kao vetac traim mogunost da
zaradim. A putujem u pravcu koji mi pokau opunomoitelji to me iznajmljuju.
Logino klimnu glavom Fulko Altervelda. Barem naizgled. S pelarima ste se
rastali pre dva dana. Ali nameravate da nastavite mar na jug, u malo udnom drutvu. S
kakvim ciljem?
Geralt nije sputao glavu, izdrao je uaren pogled jedinog prefektovog oka.
Da li sam uhapen?
Ne. Zasad ne.
Onda je cilj i pravac mog mara moja privatna stvar. Pretpostavljam.
Ipak bih vam sugerisao iskrenost i otvorenost. Eto, makar da biste dokazali da ne
oseate nikakvu krivicu i da se ne plaite ni zakona, a ni vlasti koja ga uva. Pokuau da
ponovim pitanje: Kakav cilj osvetljava va pohod, vee1
Geralt je kratko razmiljao.
Pokuavam da doem do druida koji su nekada iveli u Angrenu, a sada su se
preselili u ove krajeve. Nije bilo teko saznati to od pelara koje sam ispratio.
Neko vas je unajmio zbog druida? Da nisu uvari prirode spalili u Vrbovoj Babi neku
osobu vie nego to treba?
Bajke, prevare, sujeverje udni su za prosveenog oveka. Ja kod druida traim
informacije, a ne njihovu krv. Ali doista, gospodine prefekte, ini mi se da sam ve bio
previe iskren da bih dokazao da ne oseam nikakvu krivicu.
Ne radi se o vaoj krivici. Barem ne samo o njoj. Ipak, hteo bih da u naem
razgovoru ponu da dominiraju tonovi uzajamne naklonosti. Uprkos izgledu, cilj ovog
razgovora je, izmeu ostalog, spasenje tvog ivota i tvojih saputnika.
Izazvali ste odgovori Geralt moju veliku radoznalost, gospodine prefekte. Izmeu
ostalog. S velikom panjom u sasluati objanjenja.
Ne sumnjam. Doi emo do tih objanjenja, ali postepeno. Po etapama. Da li ste
uli nekada, gospodine vee, za instituciju krunskog svedoka? Da li znate ko je to?
Znam. Neko ko eli da pobegne od odgovornosti tako to odaje i kamarade.
Snano uproavanje ree bez osmeha Fulko Altervelda uostalom, tipino za
Nordlinga. Vi esto rupe u obrazovanju sakrivate sarkastinim ili karikaturnim
uproavanjem, koje smatrate duhovitim. Ovde na Strminama, gospodine vee, deluje
zakon Imperije. Preciznije, ovde e delovati zakon Imperije, kada se potpuno iskoreni
bezakonje koje se iri. Najbolji nain da se istrebi bezakonje i razbojnitvo jeste gubilite,
koje ste sigurno videli na trgu. Ali nekada se primenjuje i institucija krunskog svedoka.
Napravio je efektnu pauzu. Geralt ga nije prekidao.
Ne tako davno nastavi prefekt uspeli smo da namamimo bandu mladih
prestupnika u zasedu. Banditi su pruali otpor i poginuli.
Ali ne svi, zar ne? nestrpljivo se domisli Geralt, kome je ve poelo malo da
dosauje sve to krasnoreje. Jednog ste uzeli ivog. Obeana mu je milost ako postane
krunski svedok. To jest, ako pone da druka. I odrukao je mene.
Otkud takav zakljuak? Imali ste neke kontakte s lokalnim kriminalnim svetorn?
Sada ili ranije?
Ne. Nisam imao. Ni sada, ni ranije. Stoga oprostite, gospodine prefekte, ali cela ta
afera je ili potpuni nesporazum, ili prevara. Ili provokacija usmerena protiv mene. U ovom
poslednjem sluaju preporuio bih da ne gubite vreme i preete na sutinu stvari.
Izgleda da vas ne naputa misao o provokaciji usmerenoj protiv vas primeti
prefekt mrtei obrvu izoblienu oiljkom. Da li biste, uprkos uveravanjima, ipak imali
razloge da se plaite zakona?
Ne. Meutim, poinjem da se plaim da se borba s prestupnitvom ovde sprovodi
brzo, u velikoj meri i malo detaljno, bez munog ispitivanja: da li je neko kriv, ili nije kriv.
Ali ta ete, moda je to samo karikaturno uproavanje tipino za tupog Nordlinga.
Nordlinga koji i dalje ne razume na koji mu nain prefekt iz Ridbruna spasava ivot.
Fulko Altervelda ga je na trenutak posmatrao u tiini. Zatim je pljesnuo dlanovima.
Dovedite je naredio je pozvanim vojnicima.
Geralt se smirio uz pomo nekoliko izdisaja, budui da je iznenadna misao u njemu
izazvala ubrzano lupanje srca i pojaano dejstvo adrenalina. Uskoro je morao da izvri
narednih nekoliko uzdisaja, morao je ak neuveno akom skrivenom ispod stola da
napravi Znak. A rezultata nije bilo. Postalo mu je vrue. I hladno.
Straari su u kolibu ugurali Ciri.
Oh, pogledajte samo ree Ciri, odmah nakon to su je posadili na stolicu i vezali
joj ruke na leima, iza naslona. Pogledajte ta je maka donela!
Artevelda je napravio kratak gest. Jedan od straara, veliki mukarac lica ne previe
bistrog deteta, zamahnuo je rukom sporim pokretom i tresnuo Ciri u lice, tako da se i
stolica zateturala.
Oprostite joj, vaa velmonosti ree straar iznenaujue neno. Mlado je to,
glupo. Nepromiljeno.
Angulema Artevelda ree polako i jasno. Obeao sam da u te sasluati. Ali to je
znailo da u sluati tvoje odgovore na moja pitanja. Tvoje lakrdije ne nameravam da
sluam. Bie kanjena za njih. Jesi li razumela?
Da, ujko.
Gest. amar. Stolica se zateturala.
Mlado je to promrmlja straar trljajui aku o butinu. Nepromiljeno...
Iz prastog devojinog nosa Geralt je ve video da to nije Ciri i nije se mogao
nauditi svojoj pogreci potekao je tanak mlaz krvi. Devojka je jako umrknula i
osmehnula se krvolono.
Angulema ponovi prefekt. Jesi li me razumela?
Jesam, gospodine Fulko.
Ko je Angulema?
Devojka je ponovo umrknula, sagnula glavu i ustrelila u Geralta velike oi. Boje
oraha, ne zelene. Potom je protresla neurednu grivu svetlu poput slarne, iji su
neposluni pramenovi padali na obrve.
U ivotu ga nisam videla oblizala je krv koja joj je potekla na usnu. Ali znam ko
je on. Uostalom, to sam vam ve rekla, gospodine Fulko, sada znate da nisam lagala. On
se zove Geralt. On je vetac. Pre nekih deset dana preao je Jarugu i uputio se ka
Tusenu. Jesam li upravu, belokosi ujko?
Mlado je to... Nepromiljeno... ree brzo straar gledajui u prefekta s nekakvim
nemirom. Ali Fulko Altervelda se samo iskrivi i zavrte glavom.
Ti e i na gubilitu praviti egu, Angulema. Dobro, idemo dalje. S kime, po tvom
miljenju, taj vetac Geralt putuje?
I to sam vam rekla! S lepotanom po imenu Neven, koji je trubadur i nosi sa sobom
lutnju. S mladom enom koja ima tamnoplavu kosu oianu na vratu. Njeno ime ne znam.
I s jednim mukarcem bez opisa, ije ime takoe nije bilo navedeno. Skupa ih ima
etvoro.
Geralt je naslonio bradu na pesnice, s interesovanjem posmatrajui devojku. Angulema
nije sputala pogled.
Ali ti ima oi ree. udnovate oi!
Dalje, dalje, Angulema pouri je gospodin Fulko krivei se. Ko jo pripada toj
veevoj kompaniji?
Niko. Rekla sam, ima ih etvoro. Nema ui, ujko?
Gest, amar, krv. Straar je protrljao aku o butinu uzdravajui se od primedbi o
neposlunosti omladine.
Lae, Angulema ree prefekt. Koliko ih ima, pitam po drugi put?
Kako hoete, gospodine Fulko. Kako hoete. Vaa volja. Ima ih dvesta. Trista!
eststo!
Gospodine prefekte Geralt brzo i otro preduhitri naredbu za batine. Ostavimo
to, ako je mogue. To to je rekla je toliko precizno da ne moe biti rei o lai, vie o
nedovoljnoj informisanosti. Ali otkud njoj informacije? Sama je priznala da me vidi prvi
put u ivotu. I ja nju vidim prvi put. Kunem vam se.
Hvala Artevelda ga pogleda krivo za pomo u istrazi. Bila je dragocena. Kada
ponem da sasluavam vas, raunam da ete se pokazati jednako reiti. Angulema, ula
si ta je rekao gospodin vetac! Govori. I nemoj da uri.
Bilo je reeno devojka obliza krv koja joj je tekla iz nosa ako se vlasti donese
informacija o nekom planiranom zloinu, ako vidimo da neko planira neku krau, onda e
biti ukazana milost. Evo, ja govorim, zar ne? Znam za planiran zloin, hou da spreim
loe delo. Sluajte ta u rei. Slavuj i njegova banda ekaju u Belhavenu ovog ovde
veca i moraju da ga ubiju tamo. Taj kontrakt im je dao jedan poluvilenjak, stranac, avo
zna odakle je, niko ga ne zna. Sve im je rekao taj poluvilenjak. Ko, kako izgleda, odakle
e doi, kada e doi i u kakvoj kompaniji. Upozorio ih je da vetac nije bilo kakva
naivina, ve lisac, da ne izigravaju delije, ve da ga udare u lea, pogode samostrelom,
a najbolje da ga otruju kada negde u Belhavenu bude jeo ili pio. Poluvilenjak je za to dao
novac Slavuju. Mnogo novca. A obeao je vie posle svrenog posla.
Posle svrenog posla primeti Fulko Artevelda. A od tada je taj poluvilenjak stalno
u Belhavenu? Sa Slavujevom bandom?
Moda. Ne znam to. Ima ve vie od nedelju dana kako sam pobegla iz Slavujeve
bande.
I to bi bio razlog zbog koga ih druka? Lini rauni?
Devojine oi su zasuzile, a naduvene usne su se sablasno iskrivile.
 ta tebe briga za moje raune, ujko! A time to drukam ivot ti spasavam, ne?
Trebalo bi da mi zahvali!
Hvala Geralt ponovo preduhitri naredbu za batine. Samo sam eleo da skrenem
panju; ako su to tvoji lini rauni, onda tvoja verodostojnost bledi, krunski svedoe. Ljudi
drukaju da bi spasli kou i ivot, ali lau kada ele da se osvete.
Naa Angulema nema nikakvih ansi da spase ivot prekinu ga Fulko Artevelda.
Ali kou zaista eli da spase. Za mene je to apsolutno verodostojan motiv. I, Angulema?
eli da spase kou, zar ne?
Devojka stisnu usta i vidno poblede.
Banditska odvanost ree s prezrenjem prefekt. I u isto vreme govnarska.
Napadaju kad su nadmoniji, pljakaju siromane i ubijaju nemone. A da pogledate
smrti u oi, eh, to je ve tee. To ve ne moete.
Jo emo videti promrmlja.
Videemo potvrdi ozbiljno Fulko. I uemo. Iscepae plua vritanjem na
gubilitu, Angulema.
Obeali ste milost.
I odrau obeanje. Ako se ispostavi da je istina to to si izjavila.
Angulema se trgnula na stolici pokazujui na Geralta pokretom, inilo se, celog
mravog tela.
A to vrisnu ta je? Nije istina? Neka porekne da nije vetac i da nije Geralt! On
e tu da mi pria da nisam verodostojna! Pa nek ide u Belhaven, to e biti bolji dokaz da
ne laem! Njegov le ete u zoru nai u slivniku. Samo to ete tada rei da nisam
spreila zloin i od milosti nita! Zar ne? Prevaranti, doavola, vi ste! Prevaranti i nita
vie!
Ne tucite je ree Geralt. Molim vas.
U njegovom glasu je bilo neeg to je na pola puta zaustavilo dizanje prefektove i
straareve ruke. Angulema je umrknula gledajui ga pronicljivo.
Hvala, ujko ree. Ali batine su mala stvar, ako hoe, neka biju. Mene su
odmalena tukli, navikla sam. Ako hoe da bude dobar, onda potvrdi da govorim istinu.
Neka odre re. Neka me, doavola, obese.
Vodite je naredi Fulko, gestom utiavajui Geralta, koji je pokuao da se usprotivi.
Nije nam vie potrebna objasnio je kada su ostali sami. Ja znam sve i dau vam
objanjenja. A onda u traiti da mi vratite istom merom.
Najpre veev glas bee hladan objasnite o emu se radilo u tom glasnom finalu
zavrenom udnom molbom da je obesite. Ipak je devojka kao krunski svedok obavila
svoje.
Jo ne.
Kako to?
Homer Stragen, zvani Slavuj, izuzetno je opasan lupe. Okrutan i bezobrazan,
prepreden i bistar, a pritom ima i sree. To to prolazi nekanjeno podstie druge. Moram
to da okonam. Zato sam se dogovorio s Angulemom. Obeao sam da e, ako njene
izjave rezultiraju time da uhvatimo Slavuja, a njegovu bandu razbijemo, Angulema biti
obeena.
 Kako? vetac nije preterao sa uenjem. Ovde tako izgleda institucija krunskog
svedoka? U zamenu za saradnju s vlau oma? A ta ako neko odbije saradnju?
Kolac. A pre toga vaenje oiju i kidanje grudi vrelim kletima.
Vetac ne ree ni rei.
To se zove: primer uasa nastavi ubrzo Fulko Artevelda. Stvar veoma nuna u
borbi protiv banditizma. Zato stiskate pesnice da skoro ujem krckanje zglobova? Da li
ste vi moda pristalica humanog ubijanja? Vi moete da priutite taj luksuz, ipak se
uglavnom borite s biima koja, koliko god to smeno zvualo, isto humano ubijaju. Ja ne
mogu da priutim takav luksuz. Ja sam viao trgovake karavane i kue opljakane od
strane Slavuja i njemu slinih. Viao sam ta je radio ljudima da bi pokazali skrovita ili
otkrili magijske ifre kovega i sefova. Viao sam ene kod kojih je Slavuj noem
proveravao da li su sakrile dragocenosti. Viao sam ljude kojima je radio jo gore stvari
samo zarad razbojnike zabave. Angulema, ija vas sudbina tako uzbuuje, uestvovala
je u takvim zabavama, to je sigurno. Dosta dugo je bila u bandi. A da nije bilo iste
sluajnosti, da nije pobegla iz bande, niko ne bi saznao za zasedu u Belhavenu, a vi biste
je upoznali na drugaiji nain. Moda bi vas ona gaala u lea iz samostrela.
Ne volim ta bi bilo kad bi bilo. Da li vam je poznat razlog zbog kog je pobegla iz
bande?
Njeni iskazi su u tom pogledu bili nejasni, a moji ljudi nisu hteli to da istrauju. Ali
svi znaju da Slavuj pripada onim mukarcima koji ograniavaju ene na ulogu, rekao bih,
prvobitno prirodnu. Ako mu ne uspeva milom, onda enama tu ulogu namee silom.
Sigurno je zbog toga dolo do generacijskih konflikata. Slavuj je zreo ovek, a poslednji
Angulemini kompanjoni bili su tenci kao i ona. Ali to su nagaanja, u sutini me to ne
zanima. Usudiu se da pitam, a zato vas to toliko zanima? Zato se u vama javljaju tako
ive emocije otkad ste prvi put videli Angulemu?
udno pitanje. Devojka me je obavestila o napadu koji su navodno spremali za
mene njeni bivi kamaradi po naredbi nekog poluvilenjaka. Stvar je sama po sebi
senzacionalna, budui da nisam ni u kakvim starim svaama ni s jednim poluvilenjakom.
Povrh toga, devojka zna u kakvom drutvu putujem, s takvim detaljima kao to da se
trubadur zove Neven a da je devojci zaseena pletenica. Upravo zbog te pletenice
podozrevam u svemu tome la ili provokaciju. Nije potrebno nikakvo umee da se uhvati i
ispita neko od umskih pelara s kojima sam putovao poslednje nedelje. I da se brzo
inscenira...
Dosta! Artevelda je lupio pesnicom o sto. Previe ste mi se tu razmahali, moj
gospodine. Znai, ja bih morao neto toboe da insceniram? A s kakvim ciljem? Da bih
vas nasamario i uvukao u zamku? A ko ste vi kada se tako plaite provokacija i zamki?
Samo je kriminalcu pela iza kape, gospodine vee. Samo kriminalcu!
Dajte mi drugo objanjenje.
Ne, vi ga dajte meni!
ao mi je. Nemam nikakvo.
Mogao bih neto da doapnem prefekt se zloesto osmehnuo. Ali zato bih? Da
budem jasan, mene ne interesuje ko eli da vas vidi mrtvog i zbog ega. Ne zanima me
odakle je taj to ima o vama tako sjajne informacije, sve do boje i duine kose. Rei u
jo ovo: mogao bih da vas uopte ne obavestim o tom napadu, vee. Mogao bih mirno
da se odnosim prema vaoj kompaniji kao prema nesvesnom mamcu za Slavuja. Da
pratim, ekam, dok Slavuj ne proguta udicu, najlon, olovo i plovak. I onda da ga uzmem
kao svog. Zato to me on zanima, od njega zavisim. A to biste vi ve tada trunuli u
grobu? Ha, nuno zlo, vredi rtve!
Uutao je. Geralt nije komentarisao.
Znajte, moj gospodine vee nastavi ubrzo prefekt da sam ja sebi obeao da e
na ovom terenu zavladati zakon. Po svaku cenu i svim metodama, per fas et nefas. Zato
to zakon nije jurisprudencija{19}, nije debela knjiga puna paragrafa, to nisu filozofski
traktati, nisu naduvane besmislice o pravednosti, nisu otrcane fraze o moralu i etici.
Zakon su bezbedni putevi i drumovi, lokalni sokaci kojima moe da se eta ak i nakon
zalaska sunca. To su krme i kafane, iz kojih moe da izae u klozet ostavljajui
novanik na stolu, a enu za stolom. Zakon je miran san ljudi sigurnih da e ih probuditi
kukurikanje pevca, a ne crveni pevac{20}! A za one koji kre zakon oma, sekira, kolac i
uareno elezo! Kazna koja zastrauje druge. One koji kre zakon treba hvatati i
kanjavati. Svim dostupnim sredstvima i metodama... Ej bre, vee! Da li se negodovanje
koje se oslikava na tvom licu odnosi na cilj ili na metod? Mislim da je na metod! Zato to
je lako kritikovati metode, ali svi hoe da ive u bezbednom svetu, ne? Pa, odgovori!
Nemam ta da kaem.
Ja mislim da ima.
Meni se, gospodine Fulko ree mirno Geralt ak dopada svet iz tvoje vizije i tvoje
ideje.
Zaista? Tvoj izraz lica svedoi neto suprotno.
Svet iz tvoje ideje je pravi svet za veca. U njemu nikad nee nedostajati posla za
veca. Umesto kodeksa, paragrafa i naduvanih fraza o pravednosti, tvoja ideja daje
bezakonje, anarhiju, samovolju i koristoljublje kraljevske dece i samozvane gospode,
revnost karijerista koji ele da se omile svojim efovima, zaslepljeno osvetoljublje
fanatika, svirepost krvnika, revan i sadistiku osvetu. Tvoja vizija je svet straha, svet u
kome se ljudi boje da izlaze iz kua po sumraku, ne iz straha od bandita, ve od uvara
zakona, jer je svakako rezultat svakog velikog lova na bandite uvek to to razbojnici
odmah pristupaju u redove uvara zakona. Tvoja vizija je svet korupcije, iznude i
provokacije, svet krunskih svedoka i lanih svedoka. Svet pijunae i iznuenih iskaza.
Potkazivanja i straha od potkazivanja. I neizbeno e doi dan kada e se u tom svetu
iskidati kletima grudi pogrene osobe, kada e se neko nevin obesiti ili nabiti na kolac. A
tada e to ve biti svet zloina.
Ukratko govorei dovri svet u kom bi se vetac oseao kao riba u vodi.
Molim vas ree nakon trena utanja Fulko Altervelda, trljajui onu upljinu
zaklonjenu konim naonikom. Idealista! Vetac. Profesionalac za ubijanje. A ipak
idealista. I moralista. To je opasno u tvojoj struci, vee. To je znak da poinje da
prerasta svoju struku. Jednog dana e se dvoumiti da li da ubije strigu, jer moda je to
nevina striga? Jer moda je to slepa osveta i slepi fanatizam? Ne elim ti da do toga
doe. A ako ti nekad... ne elim ti ni to, ali to je ipak mogue, ako ti neko na okrutan i
sadistiki nain povredi blisku osobu, tada bih se rado vratio ovom naem razgovoru i
problematici kazne koja je proporcionalna krivici. Ko zna da li emo se tada toliko mnogo
razlikovati u gleditima? Ali danas, ovde, sada, to nee biti predmet konsideracije, ni
debate. Danas emo govoriti o konkretnim stvarima. A konkretna stvar si ti.
Geralt lako podie obrve.
Iako si se ironino izrazio o mojim metodama i mojoj viziji sveta zakona, posluie,
moj dragi vee, da se ta vizija ostvari. Ponoviu: ja sam se zakleo da e oni to kre
zakon dobiti svoje. Svi. Od onog sitnog to na trnici vara na vagi, do onog koji je negde
na putu opljakao transport lukova i strela za vojsku. Razbojnici, secikese, lopovi, lupei.
Teroristi iz organizacije Slobodne Strmine, koji sebe pompezno nazivaju borcima za
slobodu. I Slavuj. Pre svega Slavuj. Slavuja mora da sustigne kazna, a metoda je
nevana. to bre. Pre nego to proglase amnestiju, a on se izvue... Vee, ja mesecima
ekam neto to e mi omoguiti da budem za korak ispred njega. Neto to e mi
omoguiti da ga usmerim, da udesim da napravi greku, tu jednu odluujuu greku koja
e ga unititi. Moram li da govorim dalje, ili si ve pogodio?
Pogodio sam, ali nastavite.
Tajanstveni poluvilenjak, navodni inicijator i podstrekiva napada, upozorio je
Slavuja na veca, preporuio mu da bude oprezan i savetovao drsku arogantnost,
kooperenje i da ne bude zabrinut. Znam da to nije bez razloga. Ipak, upozorenje e biti
uzaludno. Slavuj e napraviti greku. Napae veca upozorenog i spremnog da se
odbrani. Napae veca koji eka napad. I to e biti kraj razbojnika Slavuja. elim da
sklopim dogovor s tobom, Geralte. Bie moj krunski vetac. Ne prekidaj me. Dogovor je
jednostavan, svaka strana se obavezuje, svaka e ispuniti obaveze. Ti e likvidirati
Slavuja. S druge strane, ja u u zamenu...
Zautao je na trenutak, osmehnuo se podmuklo.
Ne pitam ko ste, odakle dolazite, kuda i zbog ega putujete. Ne pitam zato jedan
od vas govori s jedva primetnim nilfgardskim akceutom, a drugog ponekad popreko
gledaju psi i konji. Neu narediti da se trubaduru Nevenu uzme tubus s belekama, neu
proveriti ta pie u tim belekama. A carska kontraobavetajna sluba e me informisati o
vama tek onda kada Slavuj bude mrtav ili u mojoj tamnici. ak i kasnije, zato da urimo?
Dau vam vremena. I ansu.
ansu za ta?
Da stignete u Tusen. U tu smenu kneevinu iz bajke ije granice ak ni nilfgardska
kontraobavetajna sluba ne sme da povredi. Posle toga se pak mnogo toga moe
promeniti. Bie amnestija. Bie moda primirje iza Jaruge. Moda ak trajan mir.
Vetac je dugo utao. Unakaeno prefektovo lice bilo je nepokretno, a njegovo oko je
sijalo.
Pristajem ree napokon Geralt.
Bez pogaanja? Bez uslova?
Dva uslova.
A kako drugaije. Sluam.
Moram najpre otii na nekoliko dana na zapad. Na jezero Monduirn. Kod druida,
poto...
Da li me ti smatra budalom? nasilno ga prekinu Fulko Artevelda. Da li ti hoe
da me nasamari? Kakav zapad? Kuda vodi tvoj put, svako zna! Tu ubrajam i Slavuja, koji
ba na tvom putu postavlja zasedu. Na jugu, u Belhavenu, na mestu gde Dolinu Neve
preseca Dolina Sansretur, koja vodi u Tusen.
Da li to znai...
... da druidi nisu na Lok Monduirnu. Ve skoro mesec dana. Otputovali su Dolinom
Sansretur do Tusena, pod okriljem kneginje Anrijete iz Boklera, koja je bila slaba na
svakojake udake, ludake i udovita. Rado je davala takvima azil u svojoj bajkovitoj
zemlji. Ali ti to zna, vee. Ne pravi me budalom. Ne pokuavaj da me obmane.
Neu pokuavati ree polako Geralt. Dajem re da neu. Sutra kreem u
Belhaven.
A da nisi neto zaboravio?
Ne, nisam zaboravio. Moj drugi uslov: elim Angulemu. Ubrzae za nju amnestiju i
pustie je iz tamnice. Krunskom vecu je potreban tvoj krunski svedok. Brzo, slae li se
ili ne?
Slaem odgovori gotovo odmah Fulko Altervelda. Nemam izbora. Angulema je
tvoja. Zato to ipak znam da pristaje na saradnju sa mnom samo zbog nje.

Jaui bok uz bok s Geraltom, vampir je sluao paljivo, nije ga prekidao. Veca nije
prevarila njegova pronicljivost.
Ima nas petoro, a ne etvoro ree im je Geralt prestao da pria. Putujemo u
petorci od kraja avgusta i u petorci smo preli Jarugu. A pletenicu je Milva sebi odsekla
tek u Prekoreju. Pre nekih nedelju dana. Tvoja svetlokosa tienica zna za Milvinu
pletenicu. A nije nas izbrojala petoro. udno.
Zar to nije najudnije u celoj toj udnoj prii?
Ni najmanje. Najudniji je Belhaven. Gradi u kom nam je navodno postavljena
zaseda. Gradi smeten duboko u planinama, na putu Doline Neve i prevoja Teodula...
Kud nikad nismo planirali da putujemo zavri vetac pourujui Ukljevu, koja je
poela da zaostaje. Pre tri nedelje, kada je taj razbojnik Slavuj primio od nekakvog
poluvilenjaka naredbu da me ubije, bili smo u Angrenu, kretali smo se ka Ked Duu,
plaei se movara Isgit. Nismo ak ni znali da emo morati da preemo Jarugu.
Doavola, mi jo jutros nismo znali...
Znali smo prekinu ga vampir. Znali smo da traimo druide. Jutros isto, kao i pre
tri nedelje. Taj tajanstveni poluvilenjak organizuje zasedu na putu koji vodi do druida,
ubeen da emo mi poi istim tim putem. On jednostavno...
... zna bolje od nas kuda taj put vodi vetac se revanira upadanjem u re.
Otkud on to zna? To treba njega pitati. Upravo si zbog toga pristao na prefektovu
ponudu, zar ne?
Svakako. Raunam da u uspeti da malo proaskam s tim gospodinom
poluvilenjakom osmehnu se zloesto Geralt. Ipak, pre nego to doe do toga, ne pada
ti na pamet nekakvo objanjenje? Zar prosto samo ne vapi?
Vampir ga je neko vreme posmatrao utei.
 Ne svia mi se to to govori, Geralte ree konano. Ne svia mi se to to misli.
Smatram da je ta misao rava. Prebrzo usvojena, bez razmiljanja. Proizilazi iz
predrasuda i nezadovoljstva.
Pa, ime objasniti...
ime god Regis ga je prekinuo tonom kakav Geralt nikad kod njega nije uo.
ime god, samo ne tim. Zar ne uzima, na primer, u obzir mogunost da tvoja svetlokosa
tienica jednostavno lae?
Deder, deder, ujko! povika Angulema jaui za njima na magarcu po imenu
Drakul. Ne prebacuj mi la ako mi je ne moe dokazati!
Ja nisam tvoj ujka, drago dete.
A ja nisam tvoje drago dete, ujko!
Angulema vetac se okrenu u sedlu. Zaepi.
Kako naredi Angulema se momentalno smirila. Ti moe da mi nareuje. Ti si
me izvukao iz jame i istrgao iz kandi gospodina Fulka. Tebe sluam, ti si sada voa,
glava bande...
Zaepi, molim te.
Angulema je zamrmljala sebi u bradu, prestala da pouruje Drakula i ostala pozadi, tim
pre to su Regis i Geralt ubrzali da bi sustigli Nevena, Kahira i Milvu, koji su jahali napred.
Ili su prema planinama obalom reke Neve, koja je brzo valjala po kamenju i pragovima
mutnu i uto-bronzanu vodu od poslednjih kia. Nisu bili sami. Veoma esto su sretali ili
zaobilazili eskadrone nilfgardske konjice, usamljene jahae, kola naseljenika i karavane
trgovaca.
Na jugu, sve blie i sve groznije, izdizale su se Amelske planine. I picasti vrh Gorgone,
avolje planine, potonule u oblake koji su brzo prekrivali celo nebo.
Kada e im kazati? upita vampir, pogledom pokazujui trojku koja je jahala
napred.
U logoru.

Neven je bio prvi koji je pustio glas kada je Geralt prestao da govori.
Ispravi me ako greim ree. Ta devojka, Angulema, koju si rado i bezbrino
prikljuio naoj druini, obina je kriminalka. Da bi je spasao od kazne, koja je uostalom
zasluena, pristao si da sarauje s Nilfgardijcima. Dao si da te unajme. Ha, nisi samo
sebe iznajmio, ve sve nas. Svi moramo da pomognemo Nilfgardijcima da uhvate ili
usmrte nekog lokalnog razbojnika. Ukratko: ti si, Geralte, postao nilfgardski najamnik,
lovac na nagrade, plaeni ubica. A mi smo unapreeni u tvoje pomonike... Ili sluge...
Ima neverovatan talenat za uproavanje, Nevene probrblja Kahir. Zar stvarno
nisi razumeo o emu se radi? Da li ti pria samo da bi priao?
uti, Nilfgardije. Geralte?
Ponimo od toga vetac ubaci u vatru drvce kojim se zanimao ve neko vreme
da u tome to nameravam niko ne mora da mi pomae. Mogu to da obavim sam. Bez
pomonika i slugu.
 Odvaan si, ujko javila se Angulema. Ali Slavujeva banda ima dvadeset i etvoro
dobrih delija, koji se ak ni veca nee uplaiti tako lako, a ako je re o mau, jedan ne
moe da istraje protiv dva tuceta ak iako je istina ono to priaju o vecima. Spasao si
mi ivot, pa u ti ja vratiti istom merom. Upozorenjem i pomoi.
ta je to, doavola, banda!
Aen Hanse objasni Kahir to je na naem jeziku naoruana druina, ali ona koju
spajaju prijateljske veze...
Kompanija?
E, upravo. Kao to vidim, re je ula u ovdanji argon...
Banda je banda prekinu ga Angulema. A na naem: bagra ili grupa. ta tu ima da
se pria? Ja sam ozbiljno upozorila. Jedan nema anse protiv cele bande. Da bude vee
zlo, on ne zna ni Slavuja, niti ikoga u Belhavenu i okolini, ni neprijatelja ni prijatelja ili
saveznika. Ne zna puteve koji vode u grad, a vode mnogi. Ja kaem: vetac nee sam
izai na kraj s tim. Ne znam kakvi obiaji vladaju kod vas, ali ja veca neu ostaviti
samog. On je mene, kao to je to rekao ujka Neven, rado i bezbrino primio u vau
druinu, iako sam ja kriminalka... Jo mi kosa smrdi na kriminal, ali nisam imala kako da
je operem... Vetac, a ne neko drugi, izvukao me je iz tog kriminala na svetlost dana. I ja
sam mu za to zahvalna. Zbog toga ga ja neu ostaviti samog. Odveu ga u Belhaven, na
Slavuja i tog poluvilenjaka. Idem zajedno s njim.
I ja ree odmah Kahir.
Ja takoe! glasno e Milva.
Neven je pritisnuo uz grudi tubus s rukopisima, od kog se u poslednje vreme nije
razdvajao ni na tren. Spustio je glavu. Videlo se da se bori s mislima. A misli uvek
pobeuju.
Ne meditiraj, pesnie ree oputeno Regis. Ipak, nema ega da se stidi. Ti si
jo manje sposoban od mene za uestvovanje u krvavom boju s maevima i noevima.
Nisu nas uili da ranjavamo blinje elezom. Povrh toga... Ja povrh toga...
Podigao je na veca i Milvu blistave oi.
Ja sam kukavica ree kratko. Ako ne budem morao, ne elim da preivim ono to
sam onda preiveo na trajektu i mostu. Nikad. Zbog toga vas molim da me iskljuite iz
borbene grupe koja ide u Belhaven.
S tog trajekta i mosta odazvala se oporo Milva izvukao si me na leima, kada mi
je slabost oduzela noge. Da je tamo umesto tebe bila neka kukavica, onda bi me ostavio
i pobegao. Ali tamo nije bilo nikakve kukavice. To si bio ti, Regise.
Dobro reeno, tetka ree s uverenjem Angulema. Ne razumem ba o emu je
re, ali dobro reeno.
Nisam ti ja nikakva tetka! Milvine oi blesnue zloslutno. Pazi, mala! Ako me jo
jednom tako nazove, videe!
ta u videti?
Mir! zarea otro vetac. Dosta s tim, Angulema! Kako vidim, sve vas treba
dovesti u red. Zavrilo se vreme putovanja naslepo, ka horizontu, ako i ima neto tamo
iza horizonta. Dolo je vreme za konkretna dela. Vreme za prerezivanje grla. Zato to
napokon imamo kome da ih prereemo. Oni koji dosad nisu razumeli neka shvate
napokon imamo nadohvat ruke konkretnog neprijatelja. Poluvilenjaka koji eli nau smrt,
a i agent je nama neprijateljskih sila. Zahvaljujui Angulemi, mi smo upozoreni, a
upozoreni znai naoruani, kako glasi poslovica. Moram da uhvatim tog poluvilenjaka i
iscedim iz njega po ijoj naredbi dela. Da li si najzad razumeo, Nevene?
ini se ree mirno pesnik da razumem vie i bolje nego ti. Bez ikakvog hvatanja
i ceenja, slutim da taj tajanstveni vilenjak dela po Dajkstrinoj naredbi, koga si pred
mojim oima obogaljio na Tanedu, slomivi mu skoni zglob. Dajkstra, po izvetaju
marala Visegerda, nas nesumnjivo smatra nilfgardskim pijunima. A nakon naeg bega iz
korpusa lirijskih partizana, kraljica Meve je sigurno dopisala nekoliko taaka na listu naih
zloina...
Greka, Nevene ubaci tiho Regis. To nije Dajkstra. A ni Visegerd. A ni Meve.
Pa ko onda?
Svaki sud i zakljuak bio bi preran.
Slaem se procedi hladno vetac. Zbog toga stvar treba ispitati na mestu. A
zakljuke izbaciti iz glave.
A ja nije odustajao Neven i dalje smatram da je ta ideja glupa i rizina. Dobro je
da smo upozoreni na zasedu i da znamo za nju. Ako znamo, zaobii emo je u irokom
luku. Neka nas taj vilenjak ili poluvilenjak eka do mile volje, a mi emo da pourimo
svojim putem...
Ne prekinu vetac. Kraj diskusije, dragi moji. Kraj anarhije. Dolo je vreme da
naa... banda... konano ima predvodnika.
Svi, ne iskljuujui Angulemu, gledali su ga u tiini punoj iekivanja.
Ja, Angulema i Milva ree idemo u Belhaven. Kahir, Regis i Neven skreu u
Dolinu Sansretur i idu u Tusen.
Ne ree brzo Neven, jae stiskajui svoj tubus. Nema anse. Ja ne mogu.
Zaepi. Nema rasprave. Ovo je nareenje voe bande! Idete u Tusen, ti, Regis i
Kahir. Tamo ete nas ekati.
Tusen je za mene smrt ree trubadur bez emfaze. Kada me prepoznaju u
Bokleru u zamku, gotov sam. Moram vam otkriti...
Ne mora prekinu ga grubo vetac. Prekasno je. Mogao si da se povue, nisi
hteo. Ostao si u druini da bi spasao Ciri. Zar ne?
Tako je.
Stoga e poi s Regisom i Kahirom Dolinom Sansretur. Saekaete nas u
planinama, ali neete odmah prei granice Tusena. Ali ako... Ako bude neophodno,
morate prei granicu. U Tusenu su navodno druidi, oni iz Ked Dua, Regisovi prijatelji. Ako
bude neophodno, dobiete od druida informacije, i krenite po Ciri... sami.
Kako to sami? Ti predvia...
Ne predviam, uzimam u obzir mogunost. Takozvani: za svaki sluaj. Krajnost, ako
vie voli. Moda sve proe dobro i neemo morati da se pokazujemo u Tusenu. Ali u
sluaju... Vano je to da u Tusen ne krene za vama nilfgardska potera.
Nee krenuti dobaci Angulema. udno je to, ali Nilfgard potuje rube Tusena.
Ja sam se takoe jednom tamo sakrila od potere. Ali tamonji vitezovi nisu bolji od Crnih!
Fini, ljubazni, ali hitri s kopljem i maem. A granicama patroliraju bez prestanka. Sebe
nazivaju: lutalice. Jau sami, po dvoje ili troje. I iskorenjuju lopovluk. Znai: nas. Vee,
jedna stvar u tim tvojim planovima treba da se promeni.
ta?
Ako treba da krenemo u Belhaven i uplaimo Slavuja, poi ete sa mnom ti i gosn
Kahir. A s njima neka ide tetka.
A zbog ega? Geralt gestom umiri Milvu.
Za taj posao su potrebni momci. to se esti, tetka? Ja znam ta priam! Ako doe
do neega, moda e trebati da se dela vie zastraivanjem nego snagom. A niko iz
Slavujeve bande nee se uplaiti trojke u kojoj na jednog momka idu dve ene.
Poi e s nama Milva. Geralt stisnu prste na nadlaktici ozbiljno razbesnele
streliarke. Milva, a ne Kahir. S Kahirom ne elim da idem.
Zato? upitae gotovo istovremeno Angulema i Kahir.
Upravo tako ree polako Regis. Zato?
Zato to nemam poverenja u njega izjavi kratko vetac.
Tiina koja je zavladala bila je neprijatna, teka, gotovo lepljiva. Iz pravca ume, u
kojoj je logorovao trgovaki karavan i grupa drugih putnika, dopirali su povieni glasovi,
krici i pesma.
Objasni ree najzad Kahir.
Neko nas je izdao ree oporo vetac. Posle razgovora s prefektom i Angulemine
izjave, u to nema sumnje. A kada se dobro razmisli, dolazi se do zakljuka da je izdajnik
meu nama. A da bi se pogodilo ko je on, uopte ne treba dugo razmiljati.
Kako mi se ini, ti si namrti obrve Kahir dozvolio sebi da sugerie da sam ja taj
izdajnik?
Ne krijem veev glas je bio hladan da me je spopala takva misao, razume se.
Mnogo stvari ukazuje na to. Mnogo stvari bi to razjasnilo. Veoma mnogo.
Geralte ree Neven. Da ti ne odlazi malice predaleko?
Neka govori napui usne Kahir. Neka govori. Neka se ne ustruava.
Pitali smo se Geralt pree pogledom po licima kompanjona kako je moglo doi
do izmiljene greke u raunu. Znate o emu govorim. O tome to nas je petoro, a ne
etvoro. Mislili smo da je neko jednostavno pogreio: tajanstveni poluvilenjak, razbojnik
Slavuj ili Angulema. A ako odbacimo verziju greke? Onda se namee sledea verzija:
druina broji pet osoba, a Slavuj treba da ubije samo etiri. Znai da je peta saveznik
atentatora. Neko ko ih stalno informie o koracima druine. Od poetka, od trenutka kada
se, nakon pojedene slavne riblje orbe, formirala druina, primivi u svoje redove
Nilfgardijca. Nilfgardijca koji mora da uhvati Ciri, mora da je preda caru Emhiru, jer od
toga zavisi njegov ivot i dalja karijera.
Znai, ipak nisam pogreio ree polako Kahir. Ipak sam izdajnik. Podao, dvolian
izdajica?
Geralte odazva se ponovo Regis. Oprosti na iskrenosti, ali tvoja teorija je uplja
kao staro reeto. A tvoja misao, ve sam ti to rekao, rava je.
Jesam izdajnik ponovi Kahir kao da nije uo vampirove rei. Meutim, koliko
shvatam, nema nikakvih dokaza za moju izdaju, postoje samo mutne indicije i veeve
pretpostavke. Koliko sam shvatio, na mene e pasti teret dokazivanja moje nevinosti. Ja
u morati da dokaem da nisam konj. Zar ne?
Bez patetike, Nilfgardije planu Geralt stojei pored Kahira i udarajui ga
pogledom. Da imam dokaz za tvoju krivicu, ne bih traio vreme na priu, ve bih te
rasporio po podbratku kao haringu! Zna princip cui bono? Onda mi odgovori: ko osim
tebe ima i najmanji razlog da izda? Ko bi osim tebe dobio bilo ta za izdaju?
Iz pravca logora trgovakog karavana razlegao se glasan i otegnut tresak. Na crnom
nebu zvezdasto je eksplodirala crveno-zlatna raketa, vatromet koji se rasprio kao roj
zlatnih pela i pao poput arene kie.
Nisam konj ree mladi Nilfgardijac zvunim, monim glasom. Naalost, to ne
mogu da dokaem. Mogu da uradim neto drugo. Ono to mi prilii, to moram da uradim
kada me vreaju i nipodatavaju, kada se kalja moja ast i blati moje dostojanstvo.
Njegov pokret je bio brz kao munja, ali bez obzira na to, ne bi iznenadio veca da nije
njegovog bolnog kolena, koje komplikuje pokrete. Ipak, Geralt nije uspeo da eskivira, a
pesnica u jahakoj rukavici tresnula ga je posred njuke takvom snagom da je poleteo
unazad i pao pravo u vatru, podiui prainu iskrica. Skoio je, ali opet presporo zbog bola
u kolenu. Kahir je ve bio pored njega. Ovog puta vetac nije uspeo ni da se zakloni,
pesnica ga je lupila u bok glave, a u oima su mu zasijali areni vatrometi, lepi i od onih
koje su ispaljivali trgovci. Geralt je vulgarno opsovao i bacio se na Kahira, obavio ga
rukama i svalio na zemlju, zakotrljali su se po ljunku, udarajui se meusobno
pesnicama.
Sve to se deavalo pod avetnim i neprirodnim svetlom vetake vatre koja je prskala
po nebu.
Prestanite! vritao je Neven. Prestanite, prokleti idioti.
Kahir je veto izbio Geraltu zemlju ispod nogu i, dok je ovaj pokuavao da ustane,
udario ga u zube. I ponovio je tako da je zazvonilo. Geralt se okrenuo, napregnuo i
utnuo ga, nije pogodio meicu, ali je pogodio butinu. Iznova su pali, prevrtali se, kotrljali
lomei jedan drugoga gde su stizali, oslepljeni udarcima i prainom i peskom u oima.
Iznenada su se razdvojili, zakotrljali na suprotne strane, sklupavi se i uvajui glavu
od fijukavih udaraca.
Milva je skinula s bedara debeli koni pojas, uhvatila ga je za kopu i obavila oko
korena ake, a potom je dohvatila ratnike i poela da ih lema iz sve snage, ne alei ni
ruke, ni remene. Pojas je fijukao i uz opori tresak padao na ruke, lea i ramena, as na
Kahirove, as na Geraltove. Kada su se razdvojili, Milva je skakala od jednog do drugog
kao zrikavac, i dalje ih amarajui pravedno, tako da nijedan ne dobije manje, a ni vie
od onog drugog.
Vi glupani glupavi! vrisnu, s treskom udarivi Geraita preko lea. Vi budale
budalaste! Nauiu vas ja pameti, obojicu!
Jo? vrisnu glasnije pritiskajui Kahira po rukama, kojima je sakrio glavu. Prolo
vas je? Smirili ste se?
Jesmo! zajea vetac. Dosta!
Dosta! ponovi sklupani Kahir. Dovoljno je!
Dovoljno je ree vampir. Zaista je ve dovoljno, Milva.
Streliarka je disala teko, obrisa elo pojasom oko pesnice.
 Bravo odazva se Angulema. Bravo, tetka.
Milva se okrenu na petama i iz sve snage je ljusnu pojasom preko lea. Angulema je
zajecala, sela i rasplakala se.
Rekla sam brektala je Milva da me ne zove tako. Rekla sam!
Nita se nije desilo! Neven pomalo rastresenim glasom umiri trgovce i putnike koji
su dotrali sa susednih ognjita. Mali prijateljski nesporazum. Prijateljska kavga. Ve je
spreena!
Vetac dodirnu jezikom klimav zub, pljunu krv koja mu je tekla iz raseene usne.
Osetio je kako mu na leima i rarnenima ve rastu kvrge, kako otie verovatno do
veliine karfiola uho udareno remenom. Pored njega, Kahir se tromo dizao sa zemlje,
pipajui se po obrazu. Na njegovoj otkrivenoj nadlaktici pred oima su izrastale i oticale
crvene pruge.
Na zemlju je pala kia koja je smrdela na sumpor, pepeo iz poslednjeg vatrometa.
Angulema je alosno plakala drei se za lea. Milva je bacila pojas i nakon trena
dvoumljenja prila joj, obuhvatila je i zagrlila bez rei.
Predlaem odazva se hladnim glasom vampir da pruite jedna drugoj ruku.
Predlaem da se nikada vie ne vraamo na ovu stvar.
Neoekivano je zaduvao i zaumeo vetar s planina, u kojem su, inilo se, brujala neka
avetna zavijanja, krici i alopojke. Hitri oblaci preuzeli su fantastine oblike. Srp meseca
postao je crven poput krvi.

Besan hor i uanj legnjeva probudio ih je pred zoru.

Krenuli su pred izlazak sunca, koje je kasnije zaslepljujuom vatrom zapalilo sneg na
vrhovima planina. Krenuli su mnogo pre no to je sunce stiglo da se prikae iza vrhova.
Uostalom, pre nego to se prikazalo, nebo su pokrili oblaci.
Kretali su se kroz ume, a put je vodio sve vie i vie, to se moglo prirnetiti po
promeni sastava drvea. Hrastovi i grabovi su se zavrili iznenada, uli su u mrak bukvika
zastrt opalim liem, mirisom plesni, pauinom i gljivama. Gljiva je bilo u izobilju. Vlaan
kraj leta uistinu je obrodio jesenjim gljivama. Oplata bukvika mestimino je nestajala pod
eirima rudnjaa, mlenica i muhara.
Bukvik je bio tih, izgledalo je da je veina ptica pevaica odletela u tople krajeve.
Samo su natopljene vrane krakale na rubovima rastinja.
Posle toga su se okonali bukvici, pojavile su se smre. Zamirisalo je na smolu.
Sve ee su naliazili na gola brda i uzvienja, meu kojima ih je sustizao vetar. Reka
Nevi penila se na pragovima i kaskadama, njena voda uprkos kii postala je kristalno
prozrana.
Na horizontu se uznosila Gorgona. Sve blie.
Sa iljatih rubova snane planine sputale su se ogromne ledenice i sneg, zbog ega je
Gorgona uvek izgledala kao da je opasana belim maramama. Vrh avolje planine, poput
glave i vrata tajanstvene neveste, neprestano su obavijali velovi oblaka. Ponekad je
Gorgona kao plesaica treskala svojom belom haljinicom prizor je bio divan, ali nosio je
smrt s vrletnih zidina planine, lavine su istile sve na svome putu, sve do odrona u
podnoju i dalje ka dnu, padinama, do najvie smrine kronje nad prevojem Teodula,
preko dolina Neve i Sansretur, preko crnih okica planinskih jezera.
Sunce, koje je uprkos svemu uspelo da se probije kroz oblake, vrlo brzo je zalo
jednostavno se sakrilo iza planina na zapadu, potpaljujui ih purpurno-zlatnim sjajem.
Prenoili su. Sunce je izalo.
Dolo je vreme da se razdvoje.

Paljivo je obavio glavu svilenom Milvinom maramom. Stavio je Regisov eir. Jo

jednom je proverio poloaj sihila na leima i oba stileta u kanijama.
Pored njega, Kahir je otrio svoj dugi nilfgardski ma. Angulema je opasala elo
vunenim zavojem, gurnula u kanije lovaki no, poklon od Milve. Streliarka i Regis
odsedlavali su im konje. Vampir je dao Angulemi svog vranca, a on je preao na magarca
Drakula.
Bili su spremni. Samo je jo jedna stvar trebalo da se obavi.
Hodite ovamo, svi.
Prili su.
Kahire, Kelahov sine poe Geralt, trudei se da ne bude patetian. Uvredio sam
te neuvenim podozrevanjem i ponaao sam se podlo prema tebi. Stoga se izvinjavam,
pred svima, i sputam glavu. Izvinjavam se i molim te da mi oprosti. I vas ostale molim
za oprotaj, jer je bilo podlo da vas teram da to sluate i gledate.
Istresao sam na Kahira i na vas moj gnev, moju zlobu i moj al, koji su proizali iz
toga to znam ko nas je izdao. Znam ko je izdao i uzeo Ciri koju mi elimo da spasemo.
Uzrok mog gneva je to to je re o osobi koja mi je nekada bila veoma bliska.
Gde smo, ta nameravamo, kuda idemo i kuda smo se uputili... sve to je otkriveno
pomou magije skeniranja, pronalaenja. Nije mnogo teko za majstora magije da uhvati
i posmatra iz daljine preko dobro znane i bliske osobe s kojom je imala dugotrajan
psihiki kontakt i stvorenu matricu. Ali arobnica i arobnjak o kojima govorim napravili su
greku. Demaskirali su se. Pogreili su brojei lanove druine, a ta greka ih je otkrila.
Kai im, Regise.
Geralt je moda u pravu ree polako Regis. Kao svaki vampir, ja sam nevidijiv za
magijsku sondu vizije i skeniranja, odnosno za ini pronalaska. Vampir se moe pratiti
analitikim inima, izbliza, meutim, nije mogue otkriti vampira na daljinu skenirajuim
inima. ini skeniranja nee pokazati vampira. Tamo gde je vampir, pronalaza e rei da
nema nikoga. Samo arobnjak je mogao tako da pogrei kada smo mi u pitanju: da
skenira etvoro tamo gde je u sutini petoro, to jest etvoro ljudi i jedan vampir.
Iskoristiemo tu greku arobnjaka nastavi opet vetac. Ja, Kahir i Angulema
idemo u Belhaven na razgovor s poluvilenjakom koji unajmljuje ubice na nas. Neemo
pitati vilenjaka po ijoj naredbi dela, jer to ve znamo. Pitaemo ga gde se nalaze
arobnjaci po ijim naredbama dela. Kada saznamo gde je to, poi emo tamo i
osvetiemo se.
 Svi su utali.
Prestali smo da raunamo datume, zbog toga nismo primetili da je ve dvadeset
peti septembar. Pre dva dana bila je ravnodnevica. Ekvinocij. Da, upravo ta no o kojoj
mislite. Vidim vau potitenost, vidim to to imate u oima. Primili ste tada signal, te
sablasne noi kada su pored nas logorovali trgovci i hrabrili se piritusom, pesmom i
vatrometom. Sigurno ste imali manje jasno predoseanje nego Kahir i ja, ali svakako
pretpostavljate. Sumnjate. I bojim se da su vae sumnje opravdane.
Zakrakae vrane koje su preletale preko uzvienja.
Sve ukazuje na to da Ciri vie nije iva. Pre dve noi, na ekvinocij, preminula je.
Negde daleko odavde, usamljena, sama meu neprijateljima i tuinima.
A nama je ostala samo osveta. Krvava i okrutna osveta, o kojoj e i za sto godina
kruiti prie. Prie koje e uterivati ljudima strah u kosti. A onima koji budu poeleli da
ponove takav zloin zadrhtae ruka na pomisao o naoj osveti. Daemo im primer jeze
koji e ih odvratiti, metodom gosn Fulka Artevelde, mudrog gosn Fulka, koji zna kako
treba s huljama i nitkovima. Primer jeze koji emo mi dati zaplaie ak i njega!
Stoga da ponemo i neka nam pakao bude u pomoi! Kahire, Angulema, na konje.
Idemo uzvodno Nevom ka Belhavenu. Nevene, Milva, Regise, vi kreete ka Sansreturu, ka
granicama Tusena. Neete zalutati, put e vam pokazati Gorgona. Dovienja.

Ciri je mazila crnog maka, koji se, po obiaju svih maaka sveta, vratio u kolibu na
movarama kada su slast slobode i parenje nadjaali hladnoa, glad i nevolje. Sada je
leao na kolenima devojke i gurao vrat pod njen dlan, a predenjem je iskazivao duboko
zadovoljstvo.
Ono to je devojka priala maka nimalo nije interesovalo.
To je bio jedini put kada sam sanjala Geralta nastavi Ciri. Od onog vremena, od
rastanka na ostrvu Taned, od Galebove kule, nikad ga nisam videla u snu. Zbog toga sam
mislila da nije iv. I iznenada je doao taj san, kakve sam imala i ranije, san o kakvima
mi je priala Jenefer da su proroki, prekognitivni, da pokazuju prolost ili budunost. To
je bilo dan pred ekvinocij. U gradiu ijeg se imena ne seam. U podrumu u koji me je
zatvorio Bonhart, nakon to me je muio i terao da mu priznam ko sam.
Otkrila si mu ko si? podie glavu Visogota. Kazala si mu sve?
Za kukaviluk obliza pljuvaku platila sam ponienjem i samoprezirom.
Priaj mi o tvom snu.
Videla sam u njemu planinu, strmu, rogljastu kao kameni no. Videla sam Geralta.
ula sam ta je govorio. Svaku re, kao da sam bila odmah pored njega. Seam se da
sam htela da viem da uopte nije tako, da je to sve la, da se grdno prevario... Da je
sve pogreio! Da jo uvek nije ni bio ekvinocij, pa ako se i desi da ja umrem na ekvinocij,
ne sme da me proglaava mrtvom ranije, ako jo ivim. I ne sme da vrea Jenefer i da
govori takve stvari o njoj...
Uutala je na trenutak, pomazila maku i jako umrknula.
Ali nisam mogla da pustim glas. Nisam mogla ni da diem... Kao da sam se davila. I
probudila sam se. Poslednje to sam videla, ega se seam iz sna, jeste trojka jahaa.
Geralt i jo dvoje kako galopiraju klisurom sa ijih su zidina lili vodopadi.
Visogota je utao.

Da se u sumrak neko prikrao do kolibe sa upalom strehom, da je pogledao kroz

pukotine u prozorima, ugledao bi u slabo osvetljenoj unutranjosti belobradog starca koji
koncentrisano slua priu devojke pepeljaste kose, s obrazom unakaenim odvratnim
oiljkom.
Video bi crnu maku kako lei na devojinim kolenima, lenjo prede i preklinje za
maenje na radost mieva koji su trkarali po izbi.
Ali to niko nije mogao da vidi. Koliba sa upalom i mahovinastom strehom bila je dobro
sakrivena pod maglom, na beskrajnim movarama Perepluta, u koje se niko nije usuivao
da zade.
 Poznato je da vetac, kada muku, bol i smrt zadaje, takva similissime blaenstva i
uitke spoznaje kakve ovek poboan i normalan samo onda ima kada sa suprugom
svojom venanom opti, ibidem cum eiaculatio. Iz toga jasno proizilazi da je i u toj
materiji vetac prirodi protivan stvor, nemoralan i bestidan izrod, s dna pakla najcrnjeg i
najsmrdljivijeg izroen, poto iz tuge i bola verovatno samo sam avo uitak crpsti moe.
Anonim,
Monstrum, iliti opis veca
 esto poglavlje

Sili su sa glavnog puta, koji vodi Dolinom Neve, i krenuli preicama kroz planine.
Jahali su onoliko brzo koliko je doputala staza, uska, krivudava, privijena uz stene
fantastinih oblika, pokrivene liajem viebojnih mahovina i rastinja. Jahali su meu
uspravnim stenovitim urvinama s kojih su se sputale iskrzane vrpce vodopada. Prejahali
su kroz klisure i jaruge, preko nestabilnih mostia nad provalijama, na dnu kojih su se
kovitlali potoci u beloj peni.
Izgledalo je kao da se rogljasta otrica Gorgone uznosi odmah tu iznad njihovih glava.
Vrh avolje planine nisu mogli videti utonuo je u oblake i maglu koja je prekrivala
nebo. Vreme kao to biva u planinama pokvarilo se u toku nekoliko sati, poelo je da
sipi, muno i odvratno da sipi.
Kada je poeo da pada sumrak, sve troje su nestrpljivo i nervozno poeli da trae
pastirsku kolibu, uniten tor ili barem peinu. Bilo ta to bi ih zatitilo od noi pune vode
koja je padala s neba.

Moda je prestalo da pada ree s nadom u glasu Angulema. Sada kaplje samo iz
rupa na krovu kolibe. Na sreu, sutra emo ve biti u blizini Belhavena, a u podgrau
moemo da prenoimo u nekoj upi ili ambaru.
Neemo ui u grad?
Nema ni govora o ulasku. Stranci na konjima zapadaju za oko, a Slavuj ima u gradu
hrpu informatora.
Uzeli smo u obzir plan da se svesno postavimo kao mamac...
Ne prekinu. To je lo plan. To to smo zajedno budi sumnju. Slavuj je
prepredena gnjida, a vest da sam uhvaena sigurno se ve rairila. A ako neto uznemiri
Slavuja, to e i do poluvilenjaka doi.
ta onda predlae?
Otii emo oko grada do istone strane, do otvora Doline Sansretur. Tamo su rudnici.
U jednom od tih rudnika imam prijatelja. Posetiemo ga. Ko zna, ako budemo imali sree,
moda nam se isplati ta poseta?
Moe li da govori jasnije?
Ispriau vam sutra. U rudniku. Ne elim da ureknem.
Kahir dobaci u vatru brezove grane. Kia je padala ceo dan, drugo drvo ne bi moglo da
gori. Ali brezovina, iako mokra, samo je malo zapucketala i odmah buknula visokim
modriastim plamenom.
Odakle si, Angulema?
Iz Cintre, vee. To je zemlja na moru, kod ua Jaruge...
Znam gde se nalazi Cintra.
Zato pita ako toliko zna? Toliko te mnogo interesujem?
 Recimo, malo.
utali su. Vatra je pucketala.
Moja majka je progovori najzad Angulema posmatrajui plamen u Cintri bila
plemkinja, i to verovatno iz visokog roda. Taj rod je na grbu imao morsku maku,
pokazala bih, poto sam imala od majke medaljon s tom njihovom glupom makom, ali
izgubila sam ga u kockanju... Ali taj rod se, dabogda ih iskidao morski pas, odrekao
mene, jer se moja majka navodno spanala s nekim prostakom, verovatno konjuarem, i
ja sam bila kopile, blam, sramota i mrlja na asti. Dali su me dalekim roacima da me
vaspitavaju, oni uistinu nisu imali na grbu ni maku, niti psa, niti nekog drugog vraga, ali
nisu bili loi prema meni. Poslali su me u kolu, u sutini su me malo tukli... Mada, dosta
esto su me podseali na to ko sam nekakvo kopile zaeto u koprivama. Majka me je
posetila moda tri ili etiri puta, kada sam bila dete. A onda je prestala da me obilazi.
Uostalom, mene je bolelo dupe...
Na koji nain si dospela meu kriminalce?
Pita kao istrani sudija! frknu krivei se groteskno. Meu kriminalce, fuuu!
Skrenula s puta vrlina, heee!
Promrmljala je, proeprkala ispod pazuha i izvukla neto, vetac nije precizno video
ta.
Jednooki Fulko je ree nejasno, zauzeto utrljavajui neto u desni i uvlaei u nos
ipak pristojan ovek. ta je uzeo uzeo je, ali prah je ostavio. Hoe malo, vee?
Ne. Radije bih da ni ti ne uzima.
Zato?
Zato.
Kahire?
Ne konzumiram fisteh.
Ala sam dospela meu neke bogomoljce zavrte glavom. Sada ete sigurno
poeti da mi popujete o moralu, da u da ogluvim, oslepim i oelavim od praha? Da u
roditi obogaljeno dete?
Ostavi to, Angulema. I zavri priu.
Devojka snano kinu.
Dobro, kako hoe. Gde sam stala... Aha. Izbio je rat, zna, s Nilfgardom, roaci su
izgubili sav imetak i morali su da napuste kuu. Imali su troje sopstvene dece, a ja sam
im postala teret, pa su me dali u sirotite kojim su upravljali svetenici kod nekog hrama.
Kako se ispostavilo, bilo je to veselo mesto. Obina javna kua, bordel, nita manje, nita
vie, za one koji vole kiselo voe s belim koticama, kapira? Mlade devojice. Mlade
deake takoe. Kada sam stigla tamo, ja sam ve bila previe odrasla, tinejderka, nije
bilo za mene zainteresovanih...
Potpuno neoekivano ju je oblilo rumenilo, koje je bilo vidljivo ak i pod svetlom vatre.
Gotovo nije bilo dodala je kroz zube.
Koliko si tada imala godina?
Petnaest. Upoznala sam tamo jednu devojku i pet momaka, mojih godina i malo
starijih. Sporazumeli smo se za tili as. Bilo kako bilo, znali srno legende i prie. O
Blesavom Deiju, o Crnobradom, o brai Kasini... Poeleli smo da krenemo na put, na
slobodu, u razbojnitvo! Rekli srno sebi, zato bisrno morali nekim bolesnicima da dajemo
dupe samo zbog toga to nas tu hrane dva puta dnevno...
Biraj rei, Angulema. Zna, ega ima previe, to nije zdravo.
Devojka je dugo prohrkljala i pljunula u vatru.
Bogomoljac! Dobro, prei u na stvar, zato to mi se ne pria. U kuhinji sirotita
nalazili su se noevi, bilo je dovoljno naotriti ih dobro na kamenu i za pojas zadenuti. Od
oblih nogara hrastove stolice ispale su lepe palice. Potrebni su nam bili samo konji i
novac, pa smo saekali da dou dva razvratnika, stalne muterije, starkelje, pih, moda
etrdesetogodinjaci. Doli su, seli, vino ispijali i ekali da im kao po obiaju svetenici
priveu izabranu maloletnicu za specijalan, zgodan nametaj... Ali tog dana nisu orgijali!
Angulema.
Dobro, dobro. Ukratko: zaklali smo i premlatili oba razvratnika, tri svetenika i paa,
jedinog koji nije pobegao, ve je branio konje. Hramskog ekonoma, koji nije hteo da nam
da klju od krinje, dugo smo prili vatrom, sve dok nije dao, ali darovali smo mu ivot,
zato to je bio drag starac, uvek ljubazan i dobar. I poli smo u razbojnitvo, na puteve.
Razne su bile nae sudbine, as na kolima, as ispod njih, as mi tuemo, as nas tuku.
as smo bili siti, as gladni. He, ee gladni. Od onog to puzi, majku mu, pojela sam u
ivotu sve to se moglo uloviti. A od onog to leti... jednom sam ak pojela zmaja od
hartije, zato to je bio zalepljen tutkalom od brana.
Uutala je i snano raupala kosu svetlu kao slama.
Ah, ta je bilo, bilo je. Samo u ti rei da od onih to su pobegli sa mnom iz sirotita
niko vie nije iv. Dvojicu poslednjih, Ovena i Abla, ucmekali su pre nekoliko dana knehti
gosn Fulka. Abel se predao kao i ja, ali svejedno su ga isekli, iako je bacio ma. Mene su
potedeli. Nemoj misliti da je to bilo zbog dobrog srca. Ve su me bacili na zemlju i
naredili da rairim ruke i noge, ali doleteo je oficir i, na sreu, nije dozvolio. A od gubilita
si me ti spasao...
Zauta na trenutak.
Vee?
Reci.
Ja znam kako da iskaem zahvalnost. Ako samo poeli...
ta?
Pogledau ta je s konjima ree brzo Kahir, podie se i obavi kaputom. Idem
malo... po okolini...
Devojka kinu, umrknu i hrknu.
Ni rei, Angulema preduhitri je vetac, veoma postien, veoma pometen. Ni rei!
Opet je hrknula.
Stvarno me ne eli? Ni malkice?
Od Milve si ve dobila remenom, balavice. Ako smesta ne umukne, dobie od
mene opet.
Neu vie nita rei.
Posluna devojka.

*
 Na padini obrasloj iskrivljenim i upletenim boriima, zjapile su jame i rupe prekrivene
daskama, povezane brvnima, lestvama i skelama. Iz rupa su trale platforme poduprte
ukrtenim stubovima. Po nekim platformama hitali su ljudi gurajui kolica i torbe. Sadraj
kolica i rorbi koji je na prvi pogled bio prljava ljunkovita zemlja istresali su u veliko
etvorougaono korito, ili bolje kompleks sve manjih korita pregraenih daskama. Kroz
korita je neprestano i buno lila voda koja je bila sprovedena od strane umovitih brda
pomou drvenih oluka oslonjenih na niska leita u obliku krsta. I na isti nain je
sprovoena dole, niz urvinu.
Angulema je sjahala s konja i dala znak da Geralt i Kahir isto sjau. Ostavivi konje
kraj plota, krenuli su u pravcu ograda gackajui po blatu pored oluka i cevi koji su
isputali vodu.
Ovde se ispira gvozdena ruda ree Angulema pokazujui na opremu. Odande, iz
rudarskih okana, iznose otkopani materijal, stavljaju ga u korita i ispiraju vodom iz
potoka. Ruda se slee u basenima i odatle je vade. U okolini Belhavena ima mnogo
rudnika i takvih ispiraa. A ruda se vozi u dolinu, u Mag Turg, onamo se nalaze pei i
topionice, poto tarno ima vie uma, a za topljenje trebaju drva...
Hvala na predavanju Geralt je kiselo prekinu. Ve sam u ivotu video nekoliko
rudnika i znam ta treba za topljenje. Kada e nam konano otkriti s kojim smo ciljem
ovamo doli?
S ciljem da popriamo s jednim mojim prijateljem. Ovdanjim nadzornikom. Hajte
za mnom. Ha, ve ga vidim. Eno, tamo u stolarskoj radionici. Hajmo.
Onaj patuljak?
Da. Zove se Golan Drozdek. On je, kao to sam rekla...
Ovdanji nadzornik. Rekla si. Ali nisi rekla o emu hoe s njim da razgovara.
Pogledajte svoje izme.
Geralt i Kahir posluno pogledae obuu prekrivenu glibom udne crvenkaste boje.
Vilenjak koga traimo preduhitri pitanja Angulema tokom razgovora sa Slavujem
imao je isto takvo crvenkasto blato na kamanama. Kapirate?
Sada da. A patuljak?
Uopte mu se ne obraajte. Ja preuzimam na sebe priu. Ali on vas mora smatrati
onima to ubijaju, a ne priaju. Napravite grozne face.
Nisu morali da prave specijalne izraze lica. Neki od kopaa koji su ih posmatrali brzo su
skretali pogled, a drugi su se ukipili otvorenih usta. Oni koji su se nali na njihovom putu,
munjevito su se sa njega sklanjali. Geralt se domiljao zbog ega. Na njegovom i
Kahirovom licu jo uvek su se poznavale modrice, podlivi, oiljci i otoci ivopisni tragovi
udaraca i amara koje su dobili od Milve.
Osim toga, liili su na osobenjake koji vole da se meusobno lemaju po njukama, a
nije bilo potrebe nagovarati ih da neku treu osobu odvale po brnjici.
Patuljak, Angulemin poznanik, stajao je kod zgrade s natpisom Stolarska radionica i
crtao neto na tabli napravljenoj od dve daske. Primetio ih je, odloio etku, ostavio
kanticu s farbom i pogledao ih ispod obrva. Na njegovoj fizionomiji ukraenoj umrljanom
bradom odjednom se oslikao izraz strogog uenja.
 Angulema?
a ima, Drozdek?
To si ti? patuljak razjapi bradatu brnjicu. To si stvarno ti?
Ne. To nisam ja. To je svee vaskrsli prorok Loboda. Postavi jo neko pitanje,
Golane. Za promenu moe i neko pametnije.
Ne zezaj, Jasna. Ja se nisam nadao da u te vie videti. Bio je ovde pre nekoliko
dana Mulica, brbljao je da su te uhvatili i nabili na kolac u Ridbrunu. Kleo se da je to
istina!
U svemu ima koristi slegnu ramenima devojka. Kada Mulica bude pozajmio od
tebe novac i zakleo se da e ti vratiti, onda e videti koliko njegova zakletva vredi.
Ja sam to ve znao odgovori patuljak hitro namigujui i mrdajui nos kao zec. Ja
njemu ne bih pozajmio ni prebijenu paru, makar se tu usrao i zemlju jeo. Ali da si ti meni
iva i zdrava, radujem se, radujem, hej! Moda se desi i da mi vrati dug, a?
Moda. Ko zna.
A ko je to s tobom, Jasna?
Dobri drugovi.
Eh, vrae... A kuda vas bogovi vode?
Kao i obino, na stranputicu Angulema je ignorisala gromovit veev pogled,
umrknula je u nos liniju fisteha, a ostatak utrljala u desni. Oe mrk, Golane?
Pa, moe patuljak postavi aku i umrknu poklonjenu liniju narkotika u nos.
Istina je nastavi devojka da smo mislili do Belhavena. Ne zna moda da li je
tamo negde Slavuj s bandom?
Golan Drozdek pognu glavu.
Ti, Jasna, mora da izbegava Slavuja. Kau da je ljut na tebe kao ovaj deronja
kada ga u zimu probudi.
Ma nemoj! A kad je dobio vest da su me s dva konja navukli na kolac, srce mu nije
zadrhtalo? Nije mu bilo ao? Suze nije ronio, bradu nije pokvasio?
Nikako, nije. Priaju da je rekao ovako: Angulema je dobila ono to je odavno
trebalo motku u guzicu.
Eto, grubijan. Vulgarna, prostaka njuka. Gospodin prefekt Fulko bi rekao:
savremena jama. A ja kaem septika jama!
Bolje ti je, Jasna, da mu takve stvari govori iza lea i da ne ide ka Belhavenu, u
irokom luku da zaobilazi grad. A ako ide u grad, onda se bolje prerui...
Ti, Golane, ne ui dedu kako da kalje.
Kada bih smeo to.
Sluaj me, patulje Angulema protrlja izmu o stepenik stolarske radionice.
Postaviu ti pitanje. Ne uri sa odgovorom. Prvo dobro razmisli.
Pitaj.
Da ti nije u poslednje vreme sluajno zapao za oko neki poluvilenjak? Stranac,
metanin?
Golan Drozdek uvue vazduh, kinu snano i obrisa nos zglobom na aci.
Poluvilenjak, kae? Kakav poluvilenjak?
Ne pravi se glup, Drozdee. Jedan koji je unajmio Slavuja za odreeni posao. Za
ubistvo... Jednog veca...
Veca? zasmeja se Golan Drozdek, podiui sa zemlje svoju dasku. Ma nemoj
priati! Zamisli, mi ba ovde traimo veca, eh, zato slikamo i kaimo ove znakove po
okolini. Pogledaj: potreban vetac, plata dobra, plus hrana i soba, za pojedinosti se javiti
uredu rudokopa Mala Babeta... Kako se pravilno pie: pojedinosti ili pojedenosti?
Napii: detalji. A ta e vam u rudniku vetac?
Eto, mora da pita. Za ta drugo nego za stvorove?
Kakve?
Klepae i barbegaze. Strano su se raspojasali u donjim hodnicima.
Angulema baci pogled na Geralta, koji je klimanjem glave potvrdio da zna o emu se
radi. A jakim nakaljavanjem joj je dao do znanja da se vrati temi.
Da se vratimo na temu devojka je shvatila znak. ta zna o tom poluvilenjaku?
Ne znam nita ni o kakvom poluvilenjaku.
Rekla sam ti da dobro razmisli.
To sam i uradio Golan Drozdek napravi prepredeni izraz lica. I namislio sam da
ne vredi znati neto u vezi s time.
To znai?
Znai da ovde nije mirno. Teren nije miran i vreme nije mirno. Bande, Nilfgardijci,
partizani iz Slobodnih Strmina... I razni drugi elementi, poluvilenjaci. I svako je eljan
da napravi neku neprijatnost...
to znai? nabora nos Angulema.
Znai da mi duguje ke, Jasna. Umesto da ga vrati, oe nove dugove da budi.
Ozbiljne dugove, jer za to to pita moe dobiti po njonji, i to ne golom rukom, ve
sekiretom. U emu je tu moj interes? Da li e mi se isplatiti ako budem znao neto o
poluvilenjaku, a? Hou li dobiti neto? Ako je samo rizik, a nikakve koristi...
Geraltu je bilo dosta. Dosadio mu je razgovor, iritirali su ga argon i maniri. Munjevitim
pokretom uhvatio je patuljka za bradu, udario ga i gurnuo. Goran Drozdek se spotakao o
vedro s farbom i pao. Vetac je skoio do njega, pritisnuo mu koleno na grudi i zasijao mu
noem u oi.
Korist zarea e ti biti to to e ostati iv. Priaj.
Golanove oi izgledale su kao da e izai iz duplji i malo proetati po okolini.
Priaj ponovi Geralt. Priaj ta zna. Inae u ti prerezati grkljan da e se pre
udaviti nego to e iskrvariti.
Rijalto... prostenja patuljak. U rudniku Rijalto...

Rudokop Rijalto se u mnogim detaljima razlikovao od rudokopa Mala Babeta, kao i

od drugih rudnika i potkopa pored kojih su usput proli Angulema, Geralt i Kahir, a koji su
se zvali Jesenji manifest, Stara ruda, Nova ruda, Ruda Julka, Celestinka,
Zajednika stvar i Jama Portuna. U svim je kipeo posao, iz svih je iz okna i iskopa
izvoena blatnjava zemlja, istresana u korita i ispirana vodom. U svakom je bilo obilje
karakteristinog crvenog blata.
 Rijalto je bio velik rudnik, smeten blizu vrha brda. Vrh je bio zaseen i formirao je
otvor. Ispira se nalazio na udubljenoj terasi na padini brda. Ovde, pod uspravnim zidom
u kom su zjapili otvori okana i potkopa, bila su korita, ispirai, odvodi i druga oprema
rudarske industrije. Takoe, tu se nalazilo pravo naselje drvenih kua, baraka, upa i
koliba pokrivenih korom drveta.
Ne poznajem ovde nikoga ree devojka vezujui uzda za plot. Ali pokuaemo da
razgovaramo sa upravnikom. Geralte, ako moe, ne hvataj ga odmah za vrat i ne preti
noem. Najpre emo da razgovaramo...
Ne ui dedu kako se kalje, Angulema.
O, doavola. Pogledajte ta je maka donela.
O emu se radi?
To su Slavujevi ljudi. Doli su da trae hara. Ve su me primetili i prepoznali...
Majku ti! Ala smo upali...
Moe da se izvue? promumla Kahir.
Ne raunajte na to.
to?
Pokrala sam Slavuja beei iz bande. Nee mi to oprostiti. Ali pokuau... Vi utite.
Drite oi otvorene i budite spremni. Na sve.
Konjanici su se pribliili. Napred su jahala dvojica dugokosi prosed tip u vuetini i
mladi dugonja s bradom, oigledno zaputenom kako bi sakrio oiljke od akni. Pravili su
se ravnodunima, ali Geralt je uoio skrivene bleske mrnje u pogledu kojim su
odmeravali Angulemu.
Jasna.
Novosade. Jirele. Pozdrav. Lep dan danas. teta samo to pada.
Prosedi ovek je sjahao, bolje reeno skoio s kobile, poletno prebacujui desnu
nogu preko konjske glave. Ostali su takoe sjahali. Prosedi je dao voice dugonji s
bradom, nazvanom Jirel, a sam je priao blie.
Vidi, vidi ree. Naa brbljiva svraka. Vidim, iva si i zdrava?
I nogama se ritam.
Balavice lajava! ukalo se da se rita, ali na kocu. ukalo se da te je uhvatio
Jednooki Fulko. ukalo se da si od muke pevala kao grlica, sve si odrukala to su te
pitali!
ukalo se frknu Angulema da je tvoja majka, Novosade, traila od klijenata
samo etiri tinfe, a svejedno niko nije hteo da joj da vie od dve.
Razbojnik joj je pljunuo pod noge s prezrivim izrazom lica. Angulema je opet frknula
isto kao maka.
Novosade ree bezobrazno stavljajui ruke na kukove. Imam posla sa Slavujem.
Zanimljivo. I on s tobom.
Zaepi gubicu i sluaj, dok jo imam elju da govorim. Pre dva dana, jednu milju pre
Ridbruna, ja i ovi moji drugovi roknuli smo onog veca, to je postojao ugovor za njegovo
ubistvo. Kapira?
Novosad znaajno pogleda u kamarade, a zatim povue rukavice i baci pogled na
Geralta i Kahira.
 Tvoji novi drugovi ponovi otegnuto. Ha, vidim po brnjicama da nisu svetenici.
Ubili su veca, kae? A kako? Udarcem u lea? Ili u snu?
To je nevaan detalj Angulema se iskrivi kao majmun. Vaan detalj je, s druge
strane, to to vetac truli u zemlji. Sluaj, Novosade. Ja ne elim da se kaim sa Slavujem
niti da mu stajem na put. Ali posao je posao. Poluvilenjak vam je dao avans za kontrakt,
u to se ne meam, to je va novac, za trokove i trud. Ali drugi deo, koji je poluvilenjak
obeao po poslu, po pravilima pripada meni.
Po pravilima?
Tako je! Angulema nije obratila panju na sarkastian ton. Mi smo taj kontrakt
ispunili, veca smo ubili, a poluvilenjaku moemo pokazati dokaze za to. Stoga u uzeti
to je moje i poi u modru i magliastu daljinu. Kao to sam kazala, sa Slavujem neu da
se takmiim, jer je za njega i za mene na Strminama tesno. To mu prenesi, Novosade.
Samo to? ponovo otrovni sarkazam.
I poljupce prsnu u smeh Angulema. Moe mu umesto mene poljubiti dupe, per
procura{21}.
Ja imam bolju ideju ree Novosad piljei u kompanjone. Ja u mu tvoje dupe u
originalu odneti, Angulema. Ja u mu tebe, Angulema, u lancima dovesti, a on e ve
tada s tobom o svemu proaskati i sve utanaiti. I regulisati. Sve. I spor oko toga kome
pripada novac za kontrakt poluvilenjaka irua. A i isplatu onoga to si ukrala. A i to to su
Strmine pretesne za nas. Sve e se na taj nain srediti. Detaljno.
Ima jedna prepreka Angulema spusti ruke. Kako ti planira da me odvede kod
Slavuja, Novosade?
Eh, kako! bandit isprui ruke. Za vrat!
Geralt munjevitim pokretom dohvati sihil i stavi ga Novosadu pod nos.
Ne bih ti savetovao zarea.
Novosad odskoi i izvue ma. Jirel sikui potegnu krivu sablju iz kanija na leima.
Ostali su sledili njihov primer.
Ne bih ti savetovao ponovi vetac.
Novosad opsova. Baci pogled po kompaniji. Nije bio vian u aritmetici, ali zakljuio je
da je petoro mnogo vie od troje.
Udri! vrisnu bacajui se na Geralta. Ubij!
Vetac je poluokretom izbegao udarac i tresnuo ga jako u slepoonicu. Pre nego to je
Novosad pao, Angulema se sagnula u kratkom zamahu i no je zafijukao u vazduhu;
tokom napada, Jirel je posrnuo, a pod bradom mu je trao kotani rukohvat. Razbojnik
je pustio sablju, oberuke izvukao no iz vrata, krv je poela da pljuti, a Angulema ga je
iz podskoka utnula u lea i sruila na zemlju. Za to vreme je Geralt posekao drugog
bandita. Kahir je koknuo sledeeg, pod snanim udarcem nilfgardskog maa, iz glave
razbojnika ispalo je neto oblika porcije lubenice. Poslednja hulja se povukla i skoila na
konja. Kahir je bacio uvis ma, uhvatio ga za otricu i bacio kao koplje, pogodivi
razbojnika pravo meu lopatice. Konj je zarzao i trgnuo glavom, seo, zatopotao vukui po
crvenom blatu le s rukom koja je jo uvek drala uzde.
Sve je trajalo manje od pet otkucaja srca.
Ljudiiiii! vrisnu neko izmeu zgrada. Ljudiiii! Upomooo! Ubistvo, ubistvo,
ubijaju!
Vojska! Pozovite vojsku! viknu drugi rudar pourujui decu, koja su se kao i sva
deca sveta pojavila niotkuda da gledaju i da smetaju pred nogama.
Neka neko tri po vojsku!
Angulema podie svoj no, obrisa ga i gurnu u kanije.
Nek tri, pazi, molim te vrisnu pogledajui unaokolo. Jeste li vi, rudari, slepi ili
ta? To je bila samoodbrana! Napali su nas, oloi! A vi ih kao ne znate? Malo su vam zla
uinili? Malo su od vas izvukli haraa?
Kinu jako. Potom je Novosadu, koji se jo tresao, iskidala vreu s pojasa i nagnula se
nad Jirelom.
Angulema.
ta je?
Ostavi.
Zato? To je plen! Tebi vie nee trebati.
Angulema...
Hej, vi odjednom se razlee zvuan glas. Doite ovamo.
Na otvorenim vratima barake, koja je sluila kao magacin alata, stajala su tri
mukarca. Dvojica su bili kratko oiani grmalji niskih ela i nesumnjivo niske
inteligencije. Trei onaj to ih je pozvao bio je neobino visok, tamnokos, zgodan
mukarac.
Sluajno sam uo razgovor koji je prethodio dogaaju ree mukarac. Nisam ba
verovao da je vetac ubijen, mislio sam da su to prazne prie. Sada ve tako ne mislim.
Uite ovamo, u baraku.
Angulema je ujno povukla vazduh. Pogledala je u veca i jedva primetno klimnula
glavom.
Mukarac je bio poluvilenjak.

Poluvilenjak iru bio je visok bio je preko est stopa visok. Duga tamna kosa bila mu
je vezana na vratu u konjski rep koji je padao preko lea. Meanu krv su odavale oi
velike, bademaste, zeleno-ute kao u make.
Znai, vi ste ubili veca ponovi osmehujui se ravo. Preduhitrili ste Homera
Stragena, zvanog Slavuj? Zanimljivo, zanimljivo. Jednom reju, moram da vam isplatim
pedeset florena. Drugi deo. Stragen je dobio svojih pola stotine za dabe. Sigurno ne
mislite da e vam ih dati.
Kako u ja sa Slavujem, to je moja stvar ree Angulema, koja je sedela na krinji i
mahala nogama. A ugovor o vecu je podrazumevao delo. I mi smo to delo obavili. Mi,
ne Slavuj. Vetac je pod zemljom. Njegovi kompanjoni, njih troje, pod zemljom. Proizilazi
da je kontrakt ispunjen.
Barem tako tvrdite. Kako se to desilo?
Angulema nije prestajala da mae nogama.
U starosti u izjavi svojim uobiajenim bezobraznim glasom napisati priu svog
ivota. Opisau u njoj kako se odvijalo to i to. Do tada se morate suzdrati, gosn iru.
Stidite se toga primeti hladno stanovnik. Znai da ste ga ubili na muan i
podmukao nain.
Smeta vam to? odazva se Geralt.
iru ga pogleda oprezno.
Ne odgovori uskoro. Vetac Geralt iz Rivije nije zasluio drugu sudbinu. On je bio
naivina i glupak. Da je imao lepu, poteniju, asniju smrt, nastale bi legende. A on nije
zasluio legende.
Smrt je uvek ista.
Nije uvek zavrte glavom poluvilenjak trudei se da pogleda u Geraltove oi,
skrivene senkom kapuljae. Uveravam vas da nije uvek. Pretpostavljam da si ti dao
smrtonosni udarac.
Geralt nije odgovorio. Osetio je neodoljivu elju da uhvati mestika za konjski rep, svali
ga na pod i iscedi iz njega sve to zna, redom mu izbijajui zube balakom maa.
Suzdravao se. Razum mu je aputao da je Angulemina mistifikacija mogla dati bolje
rezultate.
Kako elite ree iru ne doekavi odgovor. Neu insistirati na prikazu toka
dogaaja. Jasno je da ne elite da govorite o tome, jasno je da ne elite ba da se
hvalite time. Ako, naravno, vae utanje ne proizilazi iz neeg potpuno suprotnog... Na
primer, iz toga da se nita nije desilo. Imate li moda neke dokaze za istinitost vaih rei?
Odsekli smo ubijenom vecu desnu aku odgovori ravnoduno Angulema. Ali
kasnije ju je ukrao i pojeo rakun.
Imamo samo ovo Geralt polako raskopa koulju i istrgnu medaljon s vujom
glavom. Vetac je to nosio oko vrata.
Da vidim.
Geralt nije dugo oklevao. Poluvilenjak je odmerio medaljon u aci.
Sada verujem ree polako. Ova sitnica snano emituje magiju. Ovako neto je
mogao imati samo vetac.
A vetac dovri Angulema ne bi dao da mu je skinu da je jo disao. Znai, to je
vrst dokaz. Stoga dajte, gospodiiu, pare na sto.
iru je briljivo sklonio medaljon, izvukao ispod mike svitak papira, stavio ga na sto i
rairio rukom.
Izvolite.
Angulema je skoila sa krinje i prila majmuniui se i vrckajui kukovima. Savila se
nad stolom. iru ju je munjevito zgrabio za kosu, obalio na vrh stola i naslonio joj no na
grlo. Devojka nije stigla ni da vrisne.
Geralt i Kahir su ve imali maeve u rukama. Ali prekasno.
Poluvilenjakovi pomonici, grmalji niskih ela, drali su u rukama gvozdene kuke. Ali
nisu urili da priu.
Maeve na pod zarea iru. Obojica, maeve na pod. Inae u ovoj devojci
proiriti osmeh.
Ne sluaj... poe Angulema i zavri vriskom, zato to je poluvilenjak zaokrenuo
ruku nabijenu u njenu kosu. I zasekao joj je kou, po devojinom vratu je potekla
svetlocrvena nit.
Maeve na pod! Ne alim se!
A moda da se nekako dogovorimo? Geralt, ne obazirui se na bes koji je kuljao u
njemu, odlui da igra na kartu odugovlaenja.
Kao kulturni ljudi?
Poluvilenjak se zasmejao zajedljivo.
Da se dogovorimo? S tobom, vee? Mene su ovamo poslali da zavrim s tobom, a
ne da bih priao. Da, da, udae. Ti si se tu pretvarao, izvodio komediju, a ja sam te
odmah prepoznao, na prvi pogled. Detaljno su mi te opisali. Sluti li ko mi te je tako
tano opisao? Ko mi je dao detaljna uputstva, gde i u kakvoj kompaniji u te pronai? O,
sigurno sluti.
Pusti devojku.
Ali ja te ne poznajem samo po opisu nastavi iru i ne pomislivi da pusti devojku.
Ja sam te viao. Jednom sam te ak pratio. U Temeriji. U julu. Jahao sam za tobom ak
do grada Dorijana. Do sedita jurista Kodringera i Fena. Povezuje li?
Geralt okrenu ma tako da bi otrica zasvetlela u poluvilenjakovim oima.
Radoznao sam ree hladno kako namerava da se izvue iz te pat-pozicije, iru,
Ja vidim dva izlaza. Prvi: odmah e pustiti devojku, Drugi: ubie devojku... A sekund
kasnije tvoja krv e lepo obojiti zidove i plafon.
Vae oruje iru brutalno trgnu Angulemu za kosu mora da bude na zemlji pre
nego to izbrojim do tri. Posle toga u poeti kuku da seem.
Videemo koliko e stii da isee. Ja mislim, ne mnogo.
Jedan!
Dva! poe i Geralt da broji vrtei sihilom uz zvuke poput itanja mlina.
Spolja je dopro do njih topot kopita, rzanje i frktanje konja, krici.
I ta sada? zasmejao se iru. To sam ekao. To vie nije pat, ve mat! Stigli su
moji prijatelji.
Ma nemoj? ree Kahir gledajui kroz prozor. Vidim uniforme carske konjice.
Znai to jeste mat, ali za tebe ree Geralt. lzgubio si, iru. Pusti devojku.
Kako da ne.
Vrata barake otvorie se od utiranja, unutra je kroilo nekoliko ljudi, veinom
odevenih jednoobrazno i u crnoj boji. Predvodio ih je svetlokosi bradonja sa srebrnim
medvedom na naramenici.
Que aen sueccs? upita jezivo. ta se ovde deava? Ko je odgovoran za ovaj
izgred? Za one leeve u dvoritu? Govorite odmah!
Gosn komandante...
Glaeddyvan vort! Bacite maeve!
Posluae, zato to su u njih bili upereni samostreli i arbalesti. Kada ju je iru pustio,
Angulema je htela da se skotrlja sa stola, ali se odjednom nala u stisku zdepastog, u
areno obuenog pandura, oiju izbuljenih kao u abe. Htela je da vrisne, ali pandur joj je
pritisnuo na usta ruku u rukavici.
Suzdrimo se od nasilja predloi hladno Geralt komandantu s medvedom. Nismo
kriminalci.
 Jo kako.
Mi delujemo uz znanje i dozvolu gospodina Fulka Artevelde, prefekta iz Ridbruna.
Jo kako ponovi Medved dajui znak da se podignu i donesu maevi Geralta i
Kahira. Uz znanje i dozvolu. Gospodina Fulka Artevelde. Vanog gospodina Artevelde.
ujete li, momci?
Njegovi ljudi oni crni i oni areni zacerekae se u horu.
Angulema se uzvrtela u stisku abljookog, uzalud se trudei da vriti. Bespotrebno.
Geralt je ve znao. Pre nego to je nasmejani iru poeo da stiska pruene mu desnice.
Pre nego to su etvorica crnih Nilfgardijaca uhvatila Kahira, a trojica drugih usmerili
samostrele pravo u njegovo lice.
abljooki gurnu Angulemu u ruke svojih kamarada. Devojka se obesila pod njihovim
stiskom kao krpena lutka. Nije ni pokuala da prui otpor.
Medved je polako priao Geraltu i iznenada ga lupio u meunoje pesnicom u
pancirskoj rukavici. Geralt se savio, ali nije pao. Na nogama ga je drao hladan gnev.
Moda e te obradovati vest ree Medved da niste prve budale koje je Jednooki
Fulko iskoristio za sopstvene ciljeve. Trn u oku su mu unosni poslovi, kakve ja ovde imam
sa gosn Homerom Stragenom, a koga neki zovu Slavuj. Fulko je besan to sam u okviru
tih poslova primio Homera Stragena u carsku slubu i imenovao ga voom dobrovoljake
kompanije za zatitu rudarstva. Poto vie ne moe zvanino da se sveti, unajmljuje
razne lopue.
I vece dobaci zajedijivo nasmejani iru.
Napolju ree glasno Medved kisne pet leeva. Ubili ste ljude koji su bili u carskoj
slubi. Omeli ste rad u rudniku! Nemam nikakvih sumnji da ste pijuni, diverzanti i
teroristi. Na ovom terenu na snazi je vojni zakon. Suenjem po kratkom postupku
osuujem vas na smrt.
abljooki se zacerekao. Priao je Angulemi, koju su drali banditi, i hitrim pokretom je
uhvatio za grudi. I jako stisnuo.
I ta, Jasna? zakreketa, a glas je, inilo se, bio jo vie ablji nego oi. Banditski
nadimak, ukoliko ga je sam sebi nadenuo, izazivao je smisao za humor. A ako je to
trebalo da bude kamuflani alijas, onda je bio izvanredan.
Ipak smo se sreli ponovo! zakreketa opet ablji Slavuj, tipajui Angulemu za
grudi. Raduje se?
Devojka bolno jauknu.
Gde dri, kurvo, perle i kamenje koje si mi ukrala?
Uzeo ih je kao depozit Jednooki Fulko! vrisnu Angulema, neuspeno se pravei da
se ne boji. Javi se njemu za novac!
Slavuj zakreketa i izbulji oi sada je izgledao kao prava pravcata aba, samo je
trebalo gledati da pone da lovi muve jezikom. Jo jae je utinuo Angulemu, koja se
uzvrtela i bolnije jauknula. Kroz crvenu maglu besa, koja je prekrila Geraltove oi,
devojka je ponovo poela da ga podsea na Ciri.
Vodite ih naredi uznemireni Medved. U dvorite s njima.
To je vetac ree nesigurno jedan od bandita iz Slavujeve kompanije za zatitu
rudarstva. Junaina! Kako da ga vodimo golim rukama? Spreman je da nas zaara
nekim inima, ili neim drugim...

Ne bojte se nasmejani iru potapa oko novanika. Bez veevog amuleta ne

moe da baca ini, a amulet je kod mene. Vodite ga slobodno.
U dvoritu je ekalo jo naoruanih Nilfgardijaca u crnim kaputima i arena Slavujeva
bagra. Takoe se okupila i grupa rudara. Kruila su sveprisutna deca i psi.
Slavuj je odjednom izgubio kontrolu nad sobom. Kao da je avo potpuno uao u njega.
Krekeui besno, udario je Angulemu pesnicom, a kada je pala, udario ju je jo nekoliko
puta. Geralt se uskovitlao u stisku bandita, za ta je dobio neim tvrdim u vrat.
Govorili su kreketao je Slavuj skaui nad Angulemom kao poludela krastaa da
su te u Ridbrunu nabili na kolac kroz zadnjicu, ti mala kurvice! Bio ti je tada suen kolac!
I na kocu e izdahnuti! Hej, momci, potraite tu neki tap i zailjite ga u pic. ivlje!
Gosn Stragene iskrivi se Medved. Ne vidim razlog da se bavimo takvim zverskim
egzekucijama koje troe vreme. Ratne zarobljenike treba jednostavno obesiti...
Zautao je pod zlim pogledom abljih oiju.
Budite tihi, kapetane skviknu bandit. Previe vam plaam da biste mi davali
nepodesne prigovore. Ja sam Angulemi obeao ravu smrt i sada u se s njom poigrati.
Ako elite, moete da obesite tu dvojicu. Oni me ne interesuju.
Ali mene interesuju ubaci se iru. Obojica su mi potrebna. Pogotovo vetac.
Pogotovo on. A poto e navlaenje devojke potrajati malo, onda u i ja iskoristiti to
vreme.
Priao je i upiljio u Geralta svoje maje oi.
Treba da zna, udae ree da sam ja dokrajio tvog druga Kodringera u
Dorijanu. Uinio sam to po naredbi mog gospodina, gospodara Vilgeforca, kojem sluim
mnogo godina. Ali uradio sam to s velikim zadovoljstvom.
Stari olo Kodringer nastavi poluvilenjak ne doekavi reakciju imao je smelosti
da zabija nos u stvari gospodara Vilgeforca. Istranirao sam ga noem. A onog odvratnog
monstruma Fena sam pripalio meu njegovim papirima i spalio ga ivog. Mogao sam
jednostavno da ga ubodem, ali posvetio sam malo vremena i truda da bih uo kako zavija
i skvii. A zavijao je, skviao, kaem ti, kao zaklano prase. Ne, apsolutno nieg ljudskog
nije bilo u tom zavijanju.
Zna li zbog ega ti govorim o svemu tome? Zato to bih i tebe isto mogao
jednostavno ubosti ili narediti da te ubodu. Ali posvetiu malo vremena i truda. Malo u
da posluam kako e ti zavijati. Kazao si da je smrt uvek ista? Sada e videti da nije
svaka. Potpalite, momci, katran u mazalici. I donesite neki lanac.
Neto se uz huk razbilo u uglu barake i odmah eksplodiralo vatreno i sa stranim
hukom.
Druga posuda s naftom Geralt prepozna po mirisu pala je pravo u mazalicu, trea
se slomila odmah pored ljudi koji su drali konje. Huknulo je, plamen je buknuo, konji su
poludeli. Uskovitlalo se, iz uskovitlanosti je ispao usplamteo pas koji zavija. Jedan od
Slavujevih bandita odjednom je rairio ruke i pljesnuo u blato sa strelom u ruci.
 ivele Slobodne Strmine!
Na vrhu brda, na skelama i brvnima, maglile su se siluete u sivim ogrtaima i s
krznenim kapama. Jo vatrenih metaka poletelo je na ljude, konje i rudarske barake
poput vatrometa koji za sobom vue pletenice vatre i dima. Dva su upala u radionicu, na
pod pokriven iverjem i piljevinom.
ivele Slobodne Strmine! Smrt nilfgardskim okupatorima!
Zapevala su zakrilca strela i kopalja.
Jedan od crnih Nilfgardijaca strovalio se pod konja, survao se sa slomljenim vratom
jedan od Slavujevih bandita, sruio se s kopljem u leima jedan od oianih grmalja.
Medved je pao uz uasan jecaj. Strela ga je pogodila u grudi, ispod grudne kosti, nie
goreta. Iako to niko nije mogao znati, bila je to strela ukradena iz vojnog transporta,
standardni model carske armije, malo preraen. irok vrh strele s dve otrice bio je na
nekoliko mesta zastrugan kako bi se dobio efekat rasprskavanja.
Strela se lepo rasprsnula u Medvedovoj utrobi.
Dole tiranin Emhir! Slobodne Strmine!
Slavuj zakreketa drei se za rame razneseno kopljem.
U crvenom blatu se valjalo jedno dete, probodeno strelom nekog od boraca za slobodu
koji loe ciljaju. Pao je jedan od onih to su drali Geralta. Stropotao se i jedan od onih
to su drali Angulemu.
Devojka se istrgla od drugog, munjevito izvukla no iz korica i u irokom zamahu ga
ubola. U besu je promaila Slavujevo grlo, ali lepo mu je razvalila obraz, skoro do samih
zuba. Slavuj je zakreketao jo jae nego obino, a oi izbuljio jo vie. Pao je na kolena,
krv mu je lila kroz dlanove kojima se drao za lice. Angulema je avolski poela da zavija,
priskoila je da okona delo, a!i nije uspela, zato to je izmeu nje i Slavuja eksplodirala
bomba rasprsnuvi vatru i oblake smrdljivog dima.
Naokolo je ve bukteo poar i vladao je uzavreli pandemonijum. Konji su besneli, rzali i
ritali se. Banditi i Nilfgardijci su vritali. Rudari su trali u panici jedni su beali, drugi su
se trudili da ugase poare u zgradama.
Geralt je ve uspeo da podigne sihil koji je Medved ispustio. Visoku enu u verinjai,
koja je krenula s jutarnjom zvezdom{22} na Angulemu, kratko je zasekao po elu. Crnom
Nilfgardijcu koji je trao sa spontonom{23} rasekao je butinu. Narednom, koji se
jednostavno naao na putu, rasporio je grlo.
Pobesneli, razljueni konj, koji je jurio na sve strane, obalio je i ubio drugog deaka.
Dr konja! Dr konja! Kahir se naao odmah pored njega, raiavajui mu put
poletnim udarcima maa. Geralt nije sluao, nije gledao. Ucmekao je sledeeg
Nilfgardijca. Pogledom je traio irua.
Angulema, na kolenima, podigla je samostrel sa zemlje i s tri koraka razdaljine gaala
i pogodila strelom u abdomen bandita iz kompanije za zatitu rudarstva koji je iao na
nju. Zatim je skoila i uhvatila uzde konja dok je protravao pored nje.
Uhvati jednog, Geralte! viknu Kahir. I bei!
Vetac je visokim zamahom raspolutio narednog Nilfgardijca od grudne kosti do
bedara. Snanim trzajem glave otresao je sa obrva i trepavica krv. iru! Gde si, olou?
Udarac. Vrisak. Tople kapljice na licu.
 Milost! zavrita momak u crnoj uniformi dok je kleao u blatu. Vetac se dvoumio.
Saberi se! riknu Kahir hvatajui ga za ramena i protresajui jako. Saberi se! Jesi
li poludeo?
Angulema se galopom vraala i vukla za uzde drugog konja. Gonila su je dva jahaa.
Jedan je pao pogoen strelom borca za slobodu Strmina. Drugog je sruio sa sedla
Kahirov ma.
Geralt je skoio na kobilu. I tada je u svetlosti poara primetio irua, koji je pozivao
panine Nilfgardijce. Pored poluvilenjaka, kreketao je i uzvikivao psovke Slavuj, a sa
okrvavljenom njukom izgledao je kao pravi trol-ljudoder.
Geralt je gnevno riknuo, okrenuo konja i zamlatarao maem.
Kahir povika, opsova, zaklati se na sedlu, a krv iz ela momentalno mu se slila na oi i
lice.
Geralte! Pornozi!
iru je okupio oko sebe grupu ljudi, vritao je, nareivao da gaaju iz samostrela.
Geralt, spreman za samoubilaki juri, tresnuo je konja drkom noa po zadnjici. iru je
morao da umre. Ostali ga nisu zanimali. Nisu mu znaili. Nije mu znaio Kahir. Nije mu
znaila Angulema...
Geralte! vrisnu Angulema. Pomozi Kahiru!
Doao je sebi i postideo se.
Pridrao ga je i uspravio. Kahir je protrljao oi rukavom, a krv mu ih je istog asa
ponovo prelila.
To nije nita, ogrebotina... glas mu je drhtao. Na konja, vee... Juri za
Angulemom... Juri!
Od podnoja planine zagrmeo je veliki krik, otuda je pritravala masa naoruana
trnokopima, uskijama i sekirama. To su u pomo drugovima i ortacima iz rudokopa
Rijalto urili rudari iz susednih rudnika iz Jame Fortune ili Zajednike stvari. Ili iz
neke tree.
Ko je to mogao znati.
Geralt je udario konja potpeticama. Krenuli su u juri, u sumanuti ventre a terre.

Jurili su ne osvrui se, pribijeni uz konjske vratove. Angulemi je pripao najbolji konj,
mali ali hitar kasa. Geraltov konj, mrkov s nilfgardskom opremom, ve je poinjao da
breke i hrke i imao je problema da dri glavu uspravnom. Kahirov konj, takoe vojni,
bio je jai i izdrljiviji, ali ta to vredi kada je jaha imao probleme, ljuljao se u sedlu,
mahinalno stiskao butine i pljuvao krv na grivu i vrat pastuva.
Ali nastavili su galopiranje.
Ostavivi ih daleko iza sebe, Angulema ih je ekala na okretnici, na mestu gde je put
vodio ka dole, uvijajui se meu stenama.
Potera... disala je teko, razmazujui blato po licu. Jurie nas, nee oprostiti...
Rudari su videli kuda smo pobegli. Ne smemo da ostanemo na drumu... Moramo uskoiti
u ume gde nema puteva... Da im umaknemo...
 Ne usprotivi se vetac s nemirom sluajui zvuke koji su dopirali iz konjskih plua.
Moramo drumom... Najjednostavniji i najkrai put do Sansretura...
Zato?
Nemamo vremena za priu. Polazak! Iskoristite konje koliko god moete...
Galopirali su. Geraltov mrkov je brektao.

Mrkov nije bio sposoban za dalji put. Jedva je koraao na nogama ukoenim poput
tapa, teko je pomerao kukove, a vazduh je iz njega izlazio uz pomo hrapavog disanja.
Konano je pao na stranu, ritnuo se snano i gledao u jahaa, a iz njegovog mutnog
pogleda tukao je prekor.
Kahirov konj je bio u malo boljem stanju, ali je zato Kahir bio u loijem. Sa sedla je
jednostavno pao, podigao se, ali samo na sve etiri, zamlatarao je strano, mada nije
imao ime.
Kada su Geralt i Angulema pokuali da dotaknu njegovu okrvavljenu glavu, zavritao
je.
Prokletstvo ree devojka. Ali bar su ga astili frizurom.
Koa iznad ela i slepoonice mladog Nilfgardijca, zajedno s kosom, bila je znatno
odaljena od lobanje. Da krv nije stvorila lepljivi ugruak, labavi komad ve bi pao na uho.
Prizor je bio jeziv.
Kako se to desilo?
Jednostavno su mu bacili sekiru u glavu. Da bude jo smenije, to nije bio ni Crni,
niti neko od Slavujevih, ve neko od rudara.
Sasvim je svejedno ko je bacio vetac je tesno uvio Kahirovu glavu otcepijenim
rukavom kouije. Vano je da je to bio lo baca, samo mu je skinuo skalp, a mogao je
da mu razvali glavu. Ali i lobanja je dosta zahvaena. A mozak je to osetio. On ne moe
da se dri na sedlu, ak i da konj uspe da ponese njegovu teinu.
ta emo onda da radimo? Tvoj konj je izdahnuo, njegov samo to nije, a iz mog
ve curi... A iza nas je potera. Ne moemo ostati ovde...
Moramo ostati ovde. Kahir i ja. I Kahirov konj. Ti jai dalje. Otro. Tvoj konj je
snaan, izdrae galop. A ak i ako bude morala da ga izmodi galopom... Angulema,
negde u Dolini Sansretur ekaju nas Regis, Milva i Neven. Ne znaju nita i mogu upasti u
iruove kande. Mora ih pronai i upozoriti, a potom sve etvoro jurite svom snagom u
Tusen. Tamo vas nee goniti. Nadam se.
A ti i Kahir? Angulema zagrize usne. ta e biti s vama? Slavuj nije glup, kada
vidi polumrtvog konja, zavirie ispod svakog kamena u okolini! A ti s Kahirom nee
daleko otii!
iru, poto nas on juri, poi e za tobom.
Misli?
Siguran sam. Idi.
ta e tetka rei kada se vratim bez vas?
Objasnie. Ne Milvi, samo Regisu. Regis e znati ta treba da radi. A mi... Kada
Kahirova uba neto jae prione za lobanju, krenuemo u Tusen. Tamo emo se nekako
nai. Ne, ne dangubi, devojko! Na konja i polazak. Ne dozvoli da te stigne potera. Ne
dozvoli da te uoe.
Ne ui dedu kako se kalje! Drite se! Vidimo se!
Vidimo se, Angulema.

Nije se previe udaljio od puta. Nije mogao da ne gleda progonitelje. A, u sutini, nije
oekivao nikakvu akciju s njihove strane, znao je da nee gubiti vreme i da e krenuti za
Angulemom.
Nije pogreio.
Kada su pre manje od etvrt sata upali na prevoj, jahai su se zaista zaustavili videvi
konja kako lei, podviknuli su, posvadili se, pretraili okolne staze, ali gotovo iz istih stopa
su nastavili svojim putem. Nesumnjivo su shvatili da, od troje begunaca, dvoje sada jae
na jednom konju i sigurno e ih brzo uhvatiti ako ne dangube. Geralt je video da i neki
njihovi konji nisu bili u najboljem stanju.
Meu goniteljima je bilo i nekoliko ljudi iz nilfgardske lake konjice u crnim kaputima, ali
su dominirali areni Slavujevi razbojnici. Geralt nije mogao da vidi da li i sam Slavuj
uestvuje u poteri, ili je ostao da neguje poseenu gubicu.
Kada je topot udaljene potere utihnuo, Geralt je ustao iz sklonita u paprati, podigao i
pridrao Kahira koji je stenjao i jaukao.
Konj je preslab da bi te nosio. Hoe li moi da hoda?
Nilfgardijac je ispustio glas koji je u isto vreme mogao biti potvrda, ali i negacija. Ili
neto tree. Ali noge je uspravio, a to je bilo najvanije.
Zali su u jarugu, do korita potoka. Kahir je poslednjih nekoliko koraka niz klizavu
padinu savladao dosta pometeno. Dopuzao je do potoka, pio i obilno pokvasio ledenom
vodom povez oko glave. Vetac ga nije pourivao, sam je disao duboko, nabirajui snagu.
Iao je uzvodno, istovremeno pridravajui Kahira i terajui konja, gackajui po vodi i
spotiui se o kamenje i obaljena stabla. Kahir je nakon nekog vremena odbio saradnju
vie nije posluno ispravljao noge, prestao je potpuno da ih pomera, a vetac ga je
jednostavno vukao. Nisu mogli vie tako da idu, tim pre to su korito potoka pregraivali
pragovi i vodopadi. Geralt je prostenjao i prebacio ranjenika na lea. Ni konj kog je vukao
nije mu olakavao ivot. Kada su napokon izali iz jaruge, vetac se samo svalio na
mokru trinu i leao brekui, potpuno iznuren, pored Kahira u jecajima. Leao je dugo.
Koleno je opet poelo da mu pulsira u stranom bolu.
Konano je Kahir dao znake ivota, a uskoro je za divno udo ustao psujui i drei
se za glavu. Krenuli su. Kahir je u poetku iao hrabro. A onda je usporio. Potom je pao.
Geralt ga je podigao na lea i nosio, stenjui i posrui o kamenje. Bol mu je kidao
koleno, a u oima su mu letele crne i vatrene pele.
Jo pre mesec dana... zajea Kahir na njegovim leima. Ko bi tada pomislio da
e me nositi na leima...
uti, Nilfgardije... Kada brblja, tei si mi...
 Kada su najzad stigli do stena i stenovitih zidina, ve je gotovo bio mrak. Vetac nije ni
potraio peinu, niti ju je naao pao je bez snage u prvu rupu na koju je naiao.

U dnu peine trulile su ljudske lobanje, rebra, karlice i druge kosti. Ali to je
najvanije bilo je tu i suvih grana.
Kahir je bio u groznici, drhtao je, tresao se. Priivanje komada koe za lobanju pomou
dretve i krive igle podneo je hrabro i svesno. Kriza je naila kasnije, tokom noi. Geralt je
raspalio vatru u peini, zanemarivi bilo kakvu opasnost koju to moe doneti. Uostalom,
napolju je lila kia i duvao vetar, bilo je malo verovatno da neko krui po okolini i trai
odsjaj ognjita. A Kahira je morao da ogreje.
Bio je u groznici celu no. Tresao se, jaukao, buncao. Geralt nije spavao potpaljivao
je vatru. A koleno je bolelo kao vrag.

Mlad i snaan mornak, Kahir je ujutru doao sebi. Bio je bled i znojav, oseala se
groznica koja je izbijala iz njega. Artikulaciju mu je oteavalo kripanje zuba. Ali moglo se
razumeti ta je govorio. A govorio je svesno. alio se na bol u glavi sasvim normalna
pojava kod nekog kome je sekira strgnula kou s glave zajedno s kosom.
Geralt je provodio vreme u nemirnoj dremci ili u skupljanju kie koja je tekla niz stene
pomou majstorske oljice od brezove kore. I njega i Kahira je muila e.

Geralte?
Reci?
Kahir je prodarao drva u ognjitu pomou pronaene butne kosti.
U rudniku, kad smo se tukli... Prestraio sam se, zna?
Znam.
Na trenutak je izgledalo da si upao u bezumlje ubijanja. Da je za tebe sve izgubilo
smisao... osim ubijanja...
Znam.
Bojao sam se dovri mirno da e u toj bezumnosti posei onog irua. A ne
bismo izvukli nikakve informacije iz mrtvog.
Geralt proisti grlo. Mladi Nilfgardijac mu se sve vie dopadao. Nije bio samo hrabar,
ve i inteligentan.
Ispravno si postupio poslavi Angulemu nastavi Kahir, lagano kripei zubima.
Nije to za devojke... ak ni takve kao to je ona. Mi emo to sami srediti, nas dvojica.
Poi emo za poterom. Ali ne da bismo ubijali u bezumnom ludilu. Ono to si onda
govorio o osveti... Geralte, ak i u osveti mora postojati neka metoda. Uhvatiemo tog
poluvilenjaka... Primoraemo ga da kae gde je Ciri.
 Ciri nije iva.
Nije istina. Ne verujem u njenu smrt... Ni ti ne veruje. Priznaj.
Ne elim da verujem.
Napolju je zvidao vetar i umela kia. U peini je bilo prijatno.
Geralte?
Reci?
Ciri je iva. Opet sam sanjao... Istina, neto se dogodilo u noi ekvinocija, neto
fatalno... Da, bez sumnje, i ja sam to osetio i video... Ali ona je iva... iva je, siguran
sam. Pourimo... Ali ne da se svetimo i ubijamo, ve kod nje.
Da. Tako je, Kahire. U pravu si.
A ti? Ti nema vie snove?
Imam ree gorko. Ali retko otkad smo preli Jarugu. I uopte ih se ne seam,
kad se probudim. Neto se u meni okonalo, Kahire. Neto se ugasilo. Neto se u meni
otrgnulo...
Nema veze, Geralte. Ja u sanjati za obojicu.

U zoru su krenuli. Kia je stala, inilo se da sunce pokuava da pronae neku rupu u
sivilu koje je pokrivalo nebo.
Jahali su polako, obojica na jednom konju s vojnom nilfgardskom opremom.
Konj se saplitao o kamenje idui sporo obalom Sansretura, rekom koja vodi u Tusen.
Geralt je poznavao put. Bio je tu jednom. Veoma davno, mnogo se od tada promenilo. Ali
nije se promenila dolina i reica Sansretur. Nisu se promenile Amelske planine i nad njima
obelisk Gorgone, avolje planine.
Odreene stvari jednostavno se nisu menjale.

Vojnik ne dovodi u pitanje naredbe ree Kahir opipavajui zavoj na glavi ne

analizira ih, ne razmilja o njima, ne eka da mu objasne njihov smisao. To je prvo emu
kod nas ue vojnika. Stoga moe naslutiti da se ni na sekund nisam premiljao u vezi s
naredbom koja mi je data. Pitanje zbog ega ba ja moram da uhvatim tu cintrijsku
kraljicu ili kneginjicu nikad mi nije ni prolo kroz misli. Naredba je naredba. Bio sam rav,
zapravo, jer sam hteo da steknem slavu borei se s vitezovima, s regularnom vojskom...
Ali rad za obavetajnu slubu se isto smatra asnim. Kad bi se jo samo radilo o nekom
teem zadatku, o nekom vanijem zarobljeniku... Ali devojka?
Geralt ubaci u vatru kimenu kost pastrmke. Pre veeri su ulovili dosta ribe u potoiu
koji se uliva u Sensretur, kako bi se najeli. Pastrmke su se mrestile, pa ih je bilo lako
nahvatati.
Sluao je Kahirove prie, a radoznalost se u njemu borila sa oseanjem dubokog
saaljenja.
U sutini je to bila sluajnost priao je Kahir gledajui u plamen. Najistija
sluajnost. Kako sam kasnije saznao, imali smo na cintrijskom dvoru pijuna,
kamerjunkera. Dok smo zauzimali mesto i spremali se da zauzmemo zamak, taj pijun se
iskrao i obavestio nas da e pokuati da izvedu kneginjicu iz grada. Formirano je nekoliko
takvih grupa kao to je bila moja. Sticajem okolnosti, na moju grupu su naleteli oni to su
vozili Ciri.
Poela je jurnjava po ulicama, u etvrti koja je ve bila zapaljena. To je bio pravi
pakao. Nita, samo rika plamena i zidovi vatre. Konji nisu hteli da idu, a ljudi, ta da
kaem, ni oni nisu hitali da ih gone. Moji podreeni, imao sam ih etvoricu, poeli su da
psuju, viu da sam izgubio pamet i da ih aljem u smrt... Jedva sam uspeo da povratim
kontrolu...
Gonili smo ih dalje kroz taj vreli kotao i stigli smo ih. Odjednom su bili tu ispred nas
pet konjanika Cintrijaca. I poe sea i pre no to sam stigao da viknem da paze na
devojku. Ona se uostalom odmah nala na zemlji, poto je taj to je vozio poginuo prvi.
Jedan od mojih podie je i stavi na konja, ali nije otiao daleko, neki Cintrijac ga je udario
u lea i prebio. Video sam kako je otrica za col prela pored Cirine glave, koja je opet
pala u blato. Bila je polusvesna od straha, video sam kako se uuri pored ubijenog, kako
se trudi da se zavue pod njega.. Kao mae kraj ubijene make...
Zauta, ujno obliza pljuvaku.
Nije ni znala da se gnezdi pored neprijatelja. Pored omraenog Nilfgardijca.
Ostali smo sami nastavi uskoro. Ona i ja, a naokolo su bili leevi i vatra. Ciri je
puzala u kaljuzi, a voda i krv ve su poeli snano da isparavaju. Kua se sruila, slabo
sam ve mogao da vidim kroz iskre i dim. Konj nije hteo tamo da prie. Zvao sam je,
vikao da doe kod mene, zabrektao sam od nadglaavanja rike poara. Videla me je i
ula, ali nije reagovala. Konj nije hteo da ide, a ja ga nisam mogao kontrolisati. Morao
sam da sjaem. Nikako nisam mogao da je podignem jednom rukom, a drugom sam
morao da drim uzde, konj se ritao toliko da me je umalo obalio. Kada sam je podigao,
poela je da vriti. A onda se ispruila i onesvestila. Obavio sam je kaputom koji sam
skvasio u kaljuzi, u blatu, ubritu i krvi. I krenuli smo. Pravo kroz vatru.
Ni sam ne znam kojim udom smo uspeli da izaemo odatle. Ali odjednom se
pojavila rupa u zidu i nalazili smo se kraj reke. Na nesreu, na mestu gde su bili
Nilfgardijci koji su pobegli. Zbacio sam oficirski lem, jer bi me po lemu odmah
prepoznali, sve i da su izgorela krila. Ostatak garderobe mi je bio toliko isprljan da me ne
bi mogla izdati. Ali da je devojka bila svesna, da je vrisnula, razneli bi me na mestu. Imao
sam sree.
Iao sam s njima dve milje, zatim sam ostao pozadi i sakrio se u grmlju, kraj reke
koja je nosila leeve.
Uuta, nakalja se, obema rukama ispipa uvijenu glavu. I pocrvene. A moda je to
samo odsjaj plamena?
Ciri je bila strano prljava. Morao sam da je skinem... Nije se branila, nije vritala.
Samo je drhtala, a oi su joj bile zatvorene. Koliko god puta da sam je dotakao ne bih li
je oprao i oistio, trzala se i krutila... Znam, trebalo je da priam s njom, da je umirim...
Ali odjednom nisam mogao pronai rei iz vaeg jezika... Iz jezika moje majke, koji znam
od detinjstva. Ne mogavi da naem rei, hteo sam da je umirim dodirom, nenou... Ali
ona se krutila i pitala... Kao ptiica...
To ju je progonilo u komarima apnu Geralt.
Znam. Mene takoe.
ta je bilo dalje?
Zaspala je. I ja sam. Od umora. Kada sam se probudio, nije bila pored mene. Nije je
bilo nigde. Ostalog se ne seam. Oni koji su me pronali tvrde da sam trao ukrug i
zavijao kao vuk. Morali su da me veu. Kada sam se smirio, uhvatili su me ljudi iz
obavetajne slube, podreeni Vatjea de Ridoa. Zanimala ih je Cirila. Gde je, kuda je
pobegla, kako mi je pobegla, zato sam dozvolio da pobegne. I nanovo, od poetka: gde
je, kuda je pobegla... Razljuen, viknuo sam neto o caru, kao kobac kad lovi male
devojice. Zbog tog vriska sam vie od godinu dana sedeo u citadeli. A onda su me
oslobodili, jer sam im bio potreban. U Tanedu im je bio potreban neko ko je govorio opti
jezik i znao kako Ciri izgleda. Car je hteo da odem u Taned... I tog puta nisam smeo da
omanem. Morao sam da mu dovedem Ciri.
Zautao je na tren.
Emhir mi je dao ansu. Mogao sam da odbijem, da odustanem od anse. To bi
znailo definitivnu, totalnu, doivotnu nemilost i zaborav, ali mogao sam da odbijem da
sam eleo. Ali ja nisam odbio. Poto, vidi, Geralte... Ja nisam mogao da zaboravim na
nju.
Neu te lagati. Ja sam je neprestano viao u snovima. I ne samo kao mravo dete,
kakvo je bila pored reke kada sam je skidao i prao. Video sam je... I stalno je vidim kao
enu, lepu, iskusnu, provokativnu... S takvim detaljima kao to je crvena rua istetovirana
na preponama...
O emu govori?
Ne znam, ni sam ne znam... Ali tako je bilo i tako je i dalje. I dalje je viam u
snovima, isto kao to sam je tada viao u snovima... Zbog toga sam pristao na misiju u
Tanedu. Zbog toga sam kasnije hteo da vam se prikljuim. Ja... Ja elim da je jo
jednom... vidim. elim jo jednom da joj dodirnem kosu, pogledam je u oi... elim da je
posmatram. Ubij me, ako ti je volja. Ali neu se vie pretvarati. Ja mislim... Ja mislim da
je ja volim. Molim te, ne smej se.
Uopte mi nije do smeha.
Upravo zbog toga idem s vama. Razume?
eli je za sebe ili za svog cara?
Ja sam realista apnu. Ipak ona mene ne eli. A mogao bih barem da je viam
kao carevu suprugu.
Kao realista frknu vetac treba da zna da prvo moramo da je pronaemo i
spasemo. Pod uslovom da tvoji snovi ne lau i da je Ciri stvarno iva.
Znam. A kada je pronaemo? ta onda?
Videemo. Videemo, Kahire.
Ne varaj me. Budi iskren. Ipak nee dozvoliti da je uzmem.
Nije odgovorio. Kahir nije ponovio pitanje.
Do tada upita hladno moemo li biti drugovi?
Moemo, Kahire. Jo jednom se izvinjavam za ono. Ne znam ta je bilo ulo u mene.
U sutini, nikad te nisam sumnjiio za izdaju ili dvolinost.
Ja nisam izdajnik. Ja te nikada neu izdati, vee.

Jahali su kroz duboku klisuru koju je bistra i iroka reka Sansretur izdubila meu
brdima. Ili su ka istoku, ka granici kneevine Tusen.
Gorgona, avolja planina, izdizala se iznad njih. Morali bi da zabace glave da bi videli
njen vrh.
Ali nisu je zabacivali.
Prvo su osetili dim, trenutak kasnije ugledali su vatru, a na njoj ranjeve na kojima su
se pekle raseene pastrmke. Videli su pored vatre usamljenog oveka.
Jo sasvim nedavno, Geralt bi nemilosrdno ismejao i smatrao totalnim idiotom svakoga
ko bi smeo da tvrdi da e on, vetac, osetiti veliku radost kada vidi vampira.
Oho ree mirno Emjel Regis Rohelec Terzif-Godfroa ispravljajui raanj.
Pogledajte samo ta je maka donela.
 Klepa, takoe poznat kao knaker, goblinaj, polterduk, vratonos, rubezal, skrbnik ili
pustak, vrsta je kobolda, koga svakako k. visinom i snagom znatno premauje. Takoe, k.
obino imaju ogromne brade, koje koboldi obino nemaju. K. prebiva u potkopima,
ahtovima, piljama, ponorima, mranim jamama, u unutranjosti stena, u svakojakim
upljinama, peinama i kamenitim pustarama. Tamo gde on ivi, nesumnjivo su u zemlji
skrivena blaga, kao to su zlato, rude, karbon, so ili nafta. Zbog toga se k. esto moe
sresti i u rudnicima, naroito naputenim, ali i u aktivnim voli da se pokazuje. Zloban
nevaljalac i tetoina, prokletstvo i prava boja kazna za rudare, koje raspojasani k. vue
za nos, klepanjem mami u stenu i plai, hodnike rui, rudarsku opremu i svakojake alate
krade i kvari, a ne libi se ni da ih iza ugla gaa motkom.
Ali moe da se potkupi da ne bi pravio belaja preko svake granice, tako to mu se stavi
negde u mranom hodniku ili u ahtu hleb i mast, oviji sir, pare dimljene unke ali
najbolje boca rakije, poto je k. na to strano lakom.
Fiziolog
 Sedmo poglavlje

Bezbedni su uveri ih vampir, terajui magarca Drakula. Sve troje. Milva, Neven i,
naravno, Angulema, koja nas je u pravi as sustigla u Dolini Sansretur i sve nam ispriala,
ne alei razne slikovite rei. Nikada nisam mogao da shvatim zato je kod vas, ljudi,
veina psovki i pogrda povezana sa sferom erotike? Ipak je seks lep i povezuje se s
lepotom, radou, prijatnou. Kako moe da se koristi naziv polnog organa kao vulgaran
sinonim...
Dri se teme, Regise prekinu ga Geralt.
Naravno, izvinjavam se. Kada nas je Angulema upozorila na bandite koji nas jure,
bez odlaganja smo preli rube Tusena. Istina je da Milva nije bila oduevljena, gorela je
od elje da se vratimo i da vam obojici pomognemo. Uspeo sam da je odvratim od toga.
A Neven, udo jedno, umesto da se raduje utoitu koje pruaju granice kneevine, imao
je srce u petama... ega se on tako plai u Tusenu, da ne zna sluajno?
Ne znam, ali slutim odgovori kiselo Geralt. Poto to ne bi bilo prvo mesto gde je
na prijatelj bard neto zakuvao. Sada se malo primirio jer se nalazi u pristojnoj
kompaniji, ali kao mlad nije bio ba cveka. Rekao bih da su od njega bili sigurni samo
jeevi i one ene koje su se pentrale na vrh kronje visokog drveta. Muevi ena su
veoma esto to uzimali trubaduru za zlo, ne znam zato. U Tusenu sigurno postoji neki
mu kome mogu da oive seanja kada vidi Nevena... Ali to u sutini nije vano. Vratimo
se konkretnim stvarima. ta je s poterom? Nadam se...
Mislim osmehnu se Regis da ne bi preli za nama u Tusen. Granica vrvi od
vitezova to se vrzmaju tamo i kojima je veoma dosadno, te trae priliku za borbu. Povrh
toga, mi smo zajedno s grupom hodoasnika koje smo sreli na granici odmah pronali put
do svete ume Mirkvid. A to mesto budi strah. ak i pilgrimi i bolesnici, koji iz najdaljih
zabiti putuju u Mirkvid radi ozdravljenja, ostaju u kampovima nedaleko od kraja ume, jer
ne smeju da zau dublje. Zato to krue glasine da onaj ko se odvai da ue u svetu
hrastovu umu zavrava tako to ga spale na laganoj vatri u Vrbovoj Babi.
Geralt udahnu vazduh.
Ako bi...
Naravno vampir mu opet nije dopustio da dovri. U umi Mirkvid ive druidi. Oni
to su ranije iveli u Angrenu, u Ked Duu, a zatim otputovali na jezero Monduirn, i
konano u Mirkvid, u Tusen. Bilo nam je sueno da naemo put do njih. Ne seam se,
govorio sam da nam je to sueno?
Geralt snano izdahnu, kao i Kahir, koji je iao iza njega.
Tvoj poznanik je meu tim druidima?
Vampir se ponovo osmehnu.
To nije poznanik, nego poznanica objasni. Da, ona je meu njima. ak je
unapreena. Rukovodi celim Krugom.
Hijerofantkinja?
Flaminika. Tako se naziva najvia druidska titula kada je nosi ena.
 Tako je, zaboravio sam. Shvatam da su Milva i ostali...
Sada pod zatitom flaminike i Kruga vampir po obiaju odgovori na pitanje u toku
njegovog formulisanja, posle ega je odmah pristupio odgovaranju na pitanje koje jo
nije postavljeno.
Meutim, ja sam pourio da se naem s vama. Zato to se desila zagonetna stvar.
Flaminika, kojoj sam poeo da izlaem na problem, nije mi dala da dovrim. Kazala je da
zna sve i da ve neko vreme oekuje na dolazak.
Kako?
Ni ja nisam mogao da sakrijem nevericu vampir cimnu magarca, uspravi se na
stremenima i pogleda unaokolo.
Trai li neto ili nekoga? upita Kahir.
Ne traim vie, pronaao sam. Sjaimo.
Vie bih voleo da najpre...
Sjaimo. Pojasniu ti sve.
Morali su da govore glasnije kako bi se sporazumeli pod umom vodopada koji je
padao s velike visine po uspravnom zidu kamene urvine. U dnu, tamo gde se vodopad
izlivao u poveliko jezero, u steni su zjapila crna peinska usta.
Da, to je upravo tamo Regis potvrdi veevu pretpostavku. Izaao sam ti u
susret jer mi je nareeno da te uputim ovamo. Morae da ue u ovu peinu. Rekao sam
ti, druidi su znali za tebe, znali su za Ciri, znali su za nau misiju. A to su saznali od osobe
koja ovde ivi. Ta osoba, ako je verovati druitkinji, eli sa tobom da porazgovara.
Ako je verovati druitkinji ponovi zajedljivo Geralt. Ja sam bio ovde ranije. Znam
ta ivi u dubokim peinama pod avoljom planinom. Tu ive raznoliki stanovnici. Ali s
veinom se ne moe razgovarati, jedino moda uz pomo maa. ta je jo rekla ta tvoja
druitkinja? U ta jo treba da poverujem?
Na izrazit nain vampir upilji u Geralta crne oi dala mi je do znanja da ona
uopte nije luda za osobama koje unitavaju i ubijaju ivu prirodu, a za vecima
pogotovo. Objasnio sam joj da si ti sada vetac samo po nazivu, da uopte ne
uznemirava ivu prirodu, ako i ona tebe ne uznemirava. Treba da zna da je flaminika
neobino bistra ena, smesta je primetila da se nisi odrekao vetiarstva zato to si
promenio pogled na svet, ve zato to su te okolnosti primorale. Znam odlino, rekla je,
da je nesrea zadesila vecu blisku osobu. Vetac je bio primoran da odustane od
vetiarstva i pouri da spase...
Geralt nije komentarisao, ali njegov pogled je bio toliko reit da je vampir pourio sa
objanjenjima.
Rekla je, citiram: Time to nee biti vetac, vetac e dokazati da je spreman za
pokornost i portvovanost. Zakoraie u mranu eljust zemlje. Bez oruja, ostavivi
svako oruje, svako otro elezo. Svaku otru misao. Svaku agresiju, gnev, zlobu,
aroganciju. Mora ui pokoran. Tek tada e, u eljusti, pokorni vetac pronai odgovore na
pitanja koja ga mue. Pronai e odgovore na mnoga pitanja. Ali ako vetac ostane
vetac, nee pronai nita.
Geralt pljunu prema vodopadu i peini.
To je obina igra kaza. Zabava! ala! Vidovitost, portvovanje, tajanstveni
susreti u piljama, odgovori na pitanja... Takve izlizane trikove moe sresti samo kod
putujuih prosjaka-pripovedaa. Neko se tu sprda sa mnom. U najboljem sluaju. A ako to
nije sprdanje...
Ne bih to nazvao sprdnjom ni u kom sluaju ree odluno Regis. Ni u kom
sluaju, Geralte iz Rivije.
A ta je to onda? Jedno od slavnih druidskih udatava?
Neemo znati odazva se Kahir dok se ne uverimo. Hajde, Geralte, ui emo
tamo zajedno...
Ne odmahnu glavom vampir. Flaminika je u tom pogledu bila kategorina.
Vetac mora tamo da ue sam. Bez oruja. Daj mi tvoj ma. uvau ga dok si ti odsutan.
Neka me avo... poe Geralt, ali Regis mu brzim gestom prekinu tok odgovora.
Daj mi tvoj ma isprui ruku. Ukoliko ima jo neko oruje, i njega mi ostavi.
Seti se flaminikinih rei. Bez ikakve agresije. Portvovanost. Pokornost.
Da li ti zna na koga u tamo naii? Ko... ili ta me eka tamo u peini?
Ne, ne znam. Najrazliitiji stvorovi naseljavaju podzemne hodnike ispod Gorgone.
log e me strefiti!
Vampir se tiho nakalja.
To ne moemo da iskljuimo ree ozbiljno. Ali mora preuzeti taj rizik. Svakako
znam da e ga preuzeti.

Nije se prevario kao to je i oekivao, ulaz u peinu je bio zasut zadivljujuom

gomilom lobanja, rebara, kolenica i drugih kostiju. Meutim, nije se oseao smrad trulei.
Posmrtni ostaci su oigledno bili staroveni i imali su dekorativnu ulogu za plaenje
uljeza.
Barem je tako mislio.
Zaao je u tamu, a kosti su zakrckale i zapuckale pod stopalima.
Vid mu se brzo prilagodio mraku.
Naao se u gigantskoj peini, kamenitoj kaverni, ije razmere oko nije moglo da
obuhvati, budui da su se proporcije lomile i nestajale u umi stalaktita koji su visili sa
svoda poput ivopisnih poluvenaca. S dna peine, bletavog od vlage i iskriavog od
raznobojnog ljunka, izrastali su beli i ruiasti stalagmiti, iroki i zdepasti pri osnovi, a
tankovijasti pri vrhu. Neki su vrhovima sezali visoko iznad veeve glave. Neki su se na
vrhu vezivali sa stalaktitima, stvarajui kolone stalagnata. Niko ga nije dozivao. Jedini
zvuk koji se mogao uti bio je odzvanjajui eho vode.
Krenuo je polako, pravo ispred sebe, u mrak, izmeu redova stalagnata. Znao je da ga
neko posmatra.
Jako, uporno i izrazito, oseao je nedostatak maa na leima kao nedostatak skoro
izvaenog zuba.
Usporio je korak.
To to je maloas usvojio kao okrugle kamenie pri dnu stalagmita sada je na njega
kolailo velike bletave oi. U gustoj masi prljavosivih uperaka pokrivenih prainom,
otvarale su se ogromne eljusti i bletali stoasti onjaci.
Barbegazi.
Iao je polako, a koraao ozbiljno barbegazi su bili svuda, veliki, srednji i mali, leali
su na njegovom putu bez pomisli da se sklone. Iako su se do tada vladali mirno, ipak nije
bio siguran ta e se desiti kada na nekog nagazi.
Stalagnati su bili kao uma, nije bilo naina da se ide pravo, morao je da skree tamo-
amo. Odozgo, sa svoda, kapala je voda.
Barbegazi pojavilo ih se jo vie pratili su ga u mariranju, kotrljajui se i valjajui
se po dnu. uo je njihovo monotono avrljanje i brektanje. Osetio je njihov otar, kiseo
miris.
Morao je da se zaustavi. Na njegovom putu, izmeu dva stalagmita, na mestu koje nije
mogao da zaobie, leao je veliki ehinops, naikan gomilom dugih bodlji. Geralt obliza
pljuvaku. Znao je veoma dobro da ehinops moe da ispaljuje bodlje s razdaljine od
deset stopa. Bodlje su imale posebnu odliku kada se zabiju u telo, slome se, a otri
krajevi prodiru i putuju sve dublje i dublje, sve dok najzad ne dospeju do nekog
osetljivog organa.
Glupi vetac zau iz mraka. Plaljivi vetac! Boji se, haha!
Glas je zvuao udnovato i strano, ali Geralt je takve glasove uo ve mnogo puta.
Tako su govorila bia koja nisu navikla da se sporazumevaju pomou artikulisanog govora
koristili su udan akcenat i artikulaciju, te neprirodno razvuene vokale.
Glupi vetac! Glupi vetac!
Suzdrao se od komentara. Zagrizao je usne i oprezno proao pored ehinopsa.
Stvorove bodlje zatalasale su se kao pipci morske sase. Ali samo na trenutak, posle je
ehinops prestao da se pomera i ponovo poeo da podsea na veliku gomilu movarne
trave.
Dva ogromna barbegazija, cerekajui se i mumlajui, prekotrljala su se preko njegovog
puta. Odozgo, pod svodom, zaulo se lepranje opnastih krila i siktavo kikotanje, koje je
nepogreivo signaliziralo prisutnost listonoaca i vespertila.
Ovamo je doao, ubica, nasilnik! Vetac! razlegao se u mraku isti glas koji je
maloas uo. Ugmizao je ovde! Osmelio se! Ali nema ma, ubica. Pa kako hoe da
ubija? Pogledom? Haha!
Moda razlee se drugi glas, s jo neprirodnijom artikulacijom da mi njega
ubijemo? Haaa?
Barbegazi zaavrljae u glasnom horu. Jedan, velik kao zrela bundeva, dokotrlja se
veoma blizu i kljocnu zubima pored Geraltovih potpetica. Vetac prigui psovku koja mu
je pohrlila na usne. Krenuo je dalje. Sa stalaktita je kapala voda odjekujui zvonkim
ehom.
Neto se uhvatilo za njegovu nogu. Suzdrao se da ga ne otrese snano.
Stvor nije bio velik, malo vei od psa pekinezera. Malo je i podseao na pekinezera. Po
liku, a po ostalom je podseao na majmuna. Geralt nije imao pojma ta je to. U ivotu
nije video nita slino.
Vi-tac! izgovarao je pekinezer zvidei, ali potpuno jasno, kruto se drei za
Geraltovu izmu. Vi-tac-tac. Tu-pa-vac.
 Skini se ree Geralt kroz stisnute zube. Skini se sa izme ili u te utnuti u dupe.
Barbegazi zaavrljae glasnije, jae i groznije. U mraku neto zaria. Geralt nije znao
ta je to bilo. Zvualo je kao krava, ali vetac se mogao kladiti u bilo ta da to nije krava.
Vi-tac, tu-pa-vac.
Pusti mi izmu ponovi, s naporom vladajui sobom. Doao sam ovde
nenaoruan, u miru. Smeta mi...
Zastao je i zagrcnuo se talasom groznog smrada od kog su mu oi zasuzile, a kosa se
uvila u lokne.
Pribijen uz njegov list, stvor nalik na pekinezera iskolaio je oi i ispraznio creva pravo
na njegove izme. Odvratan smrad pratio je jo odvratniji zvuk.
Geralt je opsovao u skladu sa situacijom i odgurnuo nogom navalentno stvorenje.
Mnogo nenije nego to je trebalo. Ali ionako se desilo ono to je oekivao.
utnuo je malog! zaria neto iz mraka, nadglasavi uragansko avrljanje i hrkanje
barbegazija. utnuo je malog! Povredio je manjeg od sebe!
Najblii barbegazi dovaljali su mu se do samih nogu. Osetio je kako ga njihove
vornovate ape, tvrde poput kamenja, hvataju i onesposobljavaju. Nije se branio, bio je
potpuno rezigniran. U krzno najveeg i najagresivnijeg protrljao je izme umrljane
izmetom. Kad su ga povukli za odeu, seo je.
Neto veliko spustilo se niz stalagnate skoivi na pod. Odmah je video ta je to.
Klepa. Zdepast, debeo, kosmat, krivonog, irok u ramenima verovatno jedan suanj i s
riom bradom koja je bila jo ira.
Pribliavanje klepaa pratili su potresi zemlje, kao da se nije klepa pribliavao, ve
pereronski konj. Oronala i iroka stopala stvora bila su koliko god to smeno zvualo
dugaka po pola stope svako.
Klepa se nagnuo preko njega i podrignuo na votku. Hulje ovde peku rakiju, pomisli
mahinalno Geralt.
Udario si manjeg od sebe, vee zasmrde mu u lice klepa. Bez ikakvog razloga
si napao i povredio malo, prijatno, nevino stvorenje. Znali smo da ti se ne moe verovati.
Ti si agresivan. Ima instinkte ubice. Koliko naih si ubio, olou?
Geralt je smatrao da nije nuno da odgovori.
Oooo! klepa je jo jae podrignuo na njega svareni alkohol. Od detinjstva o
tome matam! Od detinjstva! Napokon se ispunio moj san. Pogledaj levo.
Pogledao je kao da je glupan i dobio desnu pesnicu u zube, tako da je video veliku
svetlost.
Oooo! klepa iskezi velike krive zube kroz gusti smrdljive brade. Od detinjstva o
tome matam. Pogledaj desno.
Dosta razlee se negde u dubini peine glasna i zvuna naredba. Dosta tih igara
i ala. Pustite ga.
Geralt pljunu krv s raseene usne. Oprao je izmu u potoiu vode koja je tekla po
steni. Tvor s licem pekinezera kezio se na njega podrugljivo, ali s bezbedne udaljenosti.
Klepa se takoe kezio, trljajui pesnicu...
Idi, vee povika. Idi kod njega, jer te zove. Ja u saekati. Ipak e morati da
se vrati ovuda.
 *

Peina u koju je uao, zaudo, bila je puna svetlosti. Kroz otvore na svodu koji se
caklio od siga upadali su unakrsni snopovi svetlosti, koji su se odbijali od stene i slivali u
arobne prizore bleskova i boja. Povrh toga, u vazduhu je visila magina lopta usplamtela
od svetlosti, pojaana refleksijama kvarca u stenama. Mimo sve te iluminacije, kraj
peine je nestajao u mraku, crna tama skrivala se u perspektivi kolonade stalagnata.
Upravo u tom trenutku, na zidu koji je priroda pripremila za tu svrhu, nastajala je
ogromna peinska slika. Slikar je bio svetlokosi vilenjak koji je nosio mantil izmrljan
farbom. U magijsko-prirodnom blesku, njegova glava kao da je bila ovenana svetlucavim
oreolom.
Sedi vilenjak, ne skreui pogled sa slike, pokretom etkice pokaza Geraltu kamen.
Nisu ti naudili?
Ne. Ne ba.
Mora im oprostiti.
Istina. Moram.
Malo su kao deca. Strano su se radovali tvom dolasku.
Primetio sam.
Vilenjak je tek sada pogledao u njega.
Sedi ponovi. Uskoro u ti biti na raspolaganju. Ve zavravam.
To to je vilenjak zavravao bila je stilizovana ivotinja, najverovatnije bizon. Zasad su
bile gotove samo njegove konture od impresivnih rogova do nita manje divnog repa.
Geralt je seo na pokazani kamen i zakleo se u sebi da e biti strpljiv i pokoran do
granice mogunosti.
Vilenjak, tiho zvidei kroz stisnute zube, umoi etkicu u iniju s farbom i brzim
pokretima oboji svog bizona u ljubiasto. Nakon trena razmiljanja, naslikao je na boku
ivotinje tigrove pruge.
Geralt je posmatrao u tiini.
Napokon se vilenjak odmakao za korak, divei se peinskoj fresci na kojoj je sada ve
bila predstavljena cela lovaka scena. Ljubiastog i prugastog bizona jurile su, u udnim
poskocima, nacrtanim nehajnim pokretima etkice, mrave figurice ljudi s lukovima i
kopljima.
ta to treba da bude?
Vilenjak ga pogleda nakratko, turajui ist kraj etkice u usta.
To je kaza preistorijska slika, koju su naslikali prvobitni ljudi, to su iveli u ovoj
peini pre hiljadu godina i uglavnom se bavili lovom na ve odavno izumrle ljubiaste
bizone. Neki od prvobitnih lovaca su bili umetnici, sauvali su duboko ukorenjenu potrebu
da reaguju na umetniki nain. Da ovekovee ono to im je stajalo u dui.
Fascinantno.
Sigurno da jeste sloi se vilenjak. Vai uenjaci odavno skitaju po peinama i
trae tragove praoveka. A koliko god puta da ih pronau, neizmerno su fascinirani. Zato
to pronalaze i dokaz da na ovoj zemlji, i ujedno na ovom svetu, niste skitnice. Dokaz za
to da su vai preci tu iveli vekovima, te da njihovim naslednicima taj svet pripada. Pa,
svaka rasa ima pravo na nekakve korene. ak i vaa, ljudska, ije korene svakako treba
traiti u kronjama drvea. Ha, smena igra rei, zar ne? Dostojna epigrama. Voli li laku
poeziju? ta ti misli, ta bih jo mogao ovde da docrtarn?
Docrtaj praljudskim lovcima velike, ukruene faluse.
Dobra ideja vilenjak umoi etkicu u farbu. Kult falusa je bio tipian za
primitivne civilizacije. To takoe moe da poslui nastanku teorije da ljudska rasa podlee
fizikoj degeneraciji. Preci su imali faluse kao mouge, a potomcima su ostale smene,
zakrljale kitice... Hvala, vee.
Nema na emu. Eto, stajalo mi je na dui. Farba izgleda veoma svee da bi bila
preistorijska.
Za tri-etiri dana boje e izbledeti pod uticajem soli koju isputa zid i slika e postati
toliko preistorijska da ti pamet stane. Vai uenjaci e se upiati od radosti kada to vide.
Dajem glavu da nijedan nee prepoznati moju farsu.
Prepoznae je.
A na koji nain?
Zato to nee izdrati a da ne potpie remek-delo.
Vilenjak se zasmeja oporo.
Tano. Proitao si me bez greke. Eh, ognju sujete, kako je teko umetniku da te
ugasi u sebi. Ja sam ve potpisao sliku. Evo, ovde.
To nije vilin konjic?
Ne. To je ideogram koji oznaava moje ime. Zovem se Krevan Espan ep Kaomhan
Maha. Da bi bilo ugodnije, koristim alijas Avalakh, i tako mi se moe obraati.
Neu zanemariti.
A tebe zovu Geralt iz Rivije. Ti si vetac. Ipak, trenutno ne juri stvorove i zveri,
poto si zauzet traenjem nestalih devojaka.
Zadivljujue brzo se ire vesti. I zadivljujue duboko. Oigledno si predvideo da u
se pojaviti ovde. Ume i da prorekne budunost, kako sam shvatio?
Da prorekne sudbinu Avalakh obrisa ruke o krpu moe svako. I svako to radi,
poto je to odista lako. Nije nikakva nauka proricati. Nauka je proricati tano.
Zgodan zakljuak i vredan epigrama. Jasno je da ume da prorie tano.
Veoma esto. Ja, dragi Geralte, umem dosta toga i znam dosta toga. Uostalom, na
to ukazuje moja, kako biste to vi ljudi rekli, nauna titula. U celini: Aen Saevhern.
Znalac.
Tako je.
Koji hoe, nadam se, da podeli znanje.
Avalakh je utao nekoliko trenutaka.
Da podelim? ree najzad otegnuto. S tobom? Znanje, dragi moj, jeste privilegija,
a privilegije se dele samo sa sebi ravnima. A zbog ega bih ja, vilenjak, Znalac, lan elite,
morao da delim bilo ta s potomkom bia koje se pojavilo u svemiru pre jedva pet
miliona godina, evoluiravi iz majmuna, pacova, akala ili drugog sisara? Bia kojem je
trebalo oko milion godina da bi otkrilo da pomou dve dlakave ruke moe da obavi neku
radnju koristei oglodanu kosku? Posle ega je gurnulo tu kost sebi u dupe i zapitalo od
sree?
Vilenjak uuta, okrenuvi se i upiljivi oi u svoju sliku.
Zbog ega si se ponovi usudio da pomisli da u s tobom podeliti ma kakvo
znanje, ovee? Reci mi!
Geralt obrisa izmu od ostataka govana.
Moda zbog toga odgovori oporo to je to neizbeno?
Moda zato Geralt nije hteo da poviava glas to e proi narednih nekoliko
godina i ljudi e jednostavno uzeti svako znanje, bez obzira na to da li neko eli s njima
da ga podeli ili ne? Tu ubrajam i znanje o tome to ti, vilenjak i Znalac, veto skriva iza
peinskih fresaka? Zato to rauna na to da ljudi nee hteti da razvaljuju krampovima taj
zid oslikan lanim dokazom praljudskog postojanja? ta? Ti, moj ognju sujete?
Vilenjak je prasnuo u smeh. Potpuno veselo.
O da ree. Bila bi to sujeta nesumnjivo dovedena do gluposti da mislim da neto
neete razvaliti. Razvaliete sve. Samo, ta s tim? ta s tim, ovee?
Ne znam. Reci mi. A ako smatra da nije prikladno, onda u otii. Najradije na neki
drugi izlaz, poto me na onom ekaju tvoji raskalani kompanjoni u elji da mi polome
rebra.
Izvoli vilenjak naglim pokretom rairi ruke, a kamenita stena se sa kripom i
treskom otvori, brutalno cepajui ljubiastog bizona napola. Izai ovuda. Koraaj ka
svetlosti. U prenesenom ili bukvalnom znaenju rei, ovo je po pravilu pravi put.
teta promrmlja Geralt. Mislim na fresku.
Mora da se ali ree vilenjak nakon trena utanja, koji ga je prijatno i ugodno
iznenadio. Fresci nee nita biti. Istom arolijom u zatvoriti stenu, ak ni trag linije
nee ostati. Hajde. Izai u s tobom, ispratiu te. Doao sam do zakljuka da ipak imam
neto da ti kaem. I da ti pokaem.
Unutra je vladala tama, ali vetac je odmah znao da je peina ogromna prozreo je to
po temperaturi i kretanju vazduha. ljunak po kome su hodali bio je mokar.
Avalakh je arima stvorio svetlost na vilenjaki nain, samo gestom, bez izgovaranja
ari. Usplamtela lopta uzletela je ka svodu, formacije planinskog kristala u stenama
peine zasijale su milijardama zraka, zaplesale su senke. Vetac je uzdahnuo mimo volje.
Nije prvi put da vidi vilenjake rezbarije i kipove, ali svaki put je utisak bio isti: figure
vilenjaka i vilenjakinja zamrznute usred pokreta, usred treptaja, nisu delo rezbarovog
dleta, ve rezultat snane arolije, koja je u stanju da pretvori ivo tkivo u beli mermer iz
Amela.
Najblia statua predstavljala je vilenjakinju kako sedi zgrenih nogu ua bazaltnoj ploi.
Vilenjakinja je okretala glavu, kao da ju je upozorio um koraka koji su se pribliavali.
Bila je potpuno naga. Beo mermer izglaan do mlenog sjaja inio je da se zaista oseti
toplota koja je izbijala iz kipa.
Avalakh se zaustavio i naslonio na jedan od stubova koji je obeleavao put izmeu
aleje kipova.
Po drugi put kaza tiho munjevito si me proitao, Geralte. Da, bio si u pravu, slika
bizona na steni bila je kamuflaa koja treba da odvrati od raskivanja i razbijanja zida.
Kamuflaa koja treba da sauva sve ovo ovde od otimaine i unitavanja. Svaka rasa, pa i
vilenjaka, ima pravo na korene. Ovo to vidi, to su nai koreni. Molim te, gazi oprezno.
To je u sutini groblje.
Rasplesane refleksije svetlosti na planinskim kristalima dobijale su od mraka druge
osobine iza aleje kipova videle su se kolonade, stepenice, amfiteatarski klaustri, arkade
i peristili. Sve je bilo od belog mermera.
elim nastavi Avalakh, zaustavljajui se i pokazujui dlanom da ovo opstane.
ak i kada mi odemo, kada se ceo ovaj kontinent i ceo ovaj svet nau pod mnogomiljnim
slojem snega i leda, Tir na Bea Arain e opstati. Otii emo odavde, ali jednom emo se
vratiti. Mi, vilenjaci. Tako nam to predskazuje Aen Ithlinnespeath, proroanstvo Itline Egli
ep Evenijen.
Vi stvarno u njega verujete? U tu vradbinu? Zar je toliko dubok va fatalizam?
Sve vilenjak nije gledao u njega, ve u mermerne stubove pokrivene bareljefom
delikatnim poput pauine bee predskazano i prorokovano. Va dolazak na kontinent,
ratovi, prolivanje vilenjake i ljudske krvi. Uzdizanje vae rase, dekadencija nae. Borba
vladara Severa i Juga. I ustae kralj Juga protiv kraljeva Severa i potopie njihovu
zemlju kao povodanj; bie oni zdrobljeni, a narodi njihovi uniteni... I tako e zaeti
propast sveta. Sea li se Itlininog teksta, vee? Onaj ko je daleko umree od zaraze;
onaj ko je blizu, njega e ubiti mraz... Poto e doi vreme Tedd Deireadh, Vreme
svretka, Vreme maa i sekire, Vreme prezira, Vreme bele studeni i vuje meave...
Poezija.
Vie voli manje poetsko? Kao rezultat promene ugla padanja sunevih zraka,
pomerie se, i to znatno, granica veitog leda. Led koji e skliznuti sa severa smodie
ove planine i gurnuti ih daleko na jug. Sve e prekriti beo sneg u sloju debljem od milje. I
bie veoma, veoma hladno.
Nosiemo tople gae odgovori bez emocija Geralt. Kouhe i krznene kape.
Uzeo si mi re iz usta saglasi se mirno vilenjak. I u tim gaama i s kapama
opstaete kako biste se jednog dana vratili ovamo da kopate rupe i pretraujete ove
peine, da unitavate i kradete. Itlinino proroanstvo o tome ne govori, ali ja to znam.
Nema naina da se potpuno unite ljudi, uvek e ostati barem dvoje. to se tie nas,
vilenjaka, Itlina je vrlo odluna: spasie se samo oni koji krenu za Lastavicom. Lastavica,
simbol prolea, jeste izbaviteljka, ona koja e otvoriti Zabranjene dveri, pokazati put
izbavljenja. I omoguiti oivljenje sveta. Lastavica, edo Drevne krvi.
Odnosno Ciri? ne izdra Geralt. Ili Cirino dete? Kako? I zato?
inilo se da Avalakh nije uo do kraja.
Lastavica Drevne krvi ponovi. Njene krvi. Hodi. Pogledaj.
ak i meu drugim kipovima, nesumnjivo realistinim, uhvaenim u pokretu ili gestu,
kip koji je pokazivao Avalakh razlikovao se.
Bela mermerna vilenjakinja, u poluleeem stavu na ploi, ostavljala je utisak kao da
se tek probudila samo to se ne uspravi i ustane. Bila je licem okrenuta ka praznom
mestu pored nje, a podignuta ruka kao da je dodirivala neto nevidljivo.
Na vilenjakinjinom licu oslikavao se izraz spokoja i sree.
Mnogo je vremena prolo dok Avalakh nije prekinuo tiinu.
To je Lara Doren ep ijadal. Naravno, to nije grob, ve kenotaf. udi te stav kipa?
Eto, projekat nije pronaao podrku da se u mermeru izvajaju oboje legendarnih
ljubavnika: Lara i Kregenan iz Loda. Kregenan je bio ovek, bilo bi svetogre troiti
amelski mermer na njegovu statuu. Bilo bi huljenje staviti statuu oveka ovde, u Tir na
Bea Arainu. S druge strane, jo bi vei zloin bio s predumiljajem unitavati seanje na
ta oseanja. Pa su se nali na zlatnoj sredini. Kregenana... formalno ovde nema. A ipak je
tu. U Larinom pogledu i pozi. Ljubavnici su zajedno. Nita nije uspelo da ih rastavi. Ni
smrt, ni zaborav... Ni mrnja.
Vecu se inilo da se ravnoduan vilenjakov glas promenio na trenutak. Ali to
verovatno nije bilo mogue.
Avalakh se priblii kipu i opreznim, nenim pokretom pogladi mermerno rame. Zatim
se okrenu, a na njegovom trouglastom licu ponovo se pojavio obian, malo ironian
osmeh.
Da li zna, vee, ta je najvei minus dugovenosti?
Ne.
Seks.
ta?
Dobro si uo. Seks. Posle nepunih sto godina postaje dosadan. Nema vie u njemu
niega to bi moglo da fascinira ili uzbuuje, to bi imalo u sebi uzbudljivu privlanost
neeg novog. Sve je ve bilo... Na ovaj, ili onaj nain, ali bilo je. I onda odjednom doe
konjunkcija sfera i ovde se pojavite vi, ljudi. Pojavljuju se ovde preiveli ljudi koji pristiu
iz drugog sveta, iz vaeg drevnog sveta, koji ste uspeli potpuno da unitite, vaim
sopstvenim, veito dlakavim rukama da unitite, jedva pet miliona godina nakon to ste
se oblikovali kao vrsta. Ima vas aka jada, prosek godina ivota vam je smeno nizak,
va opstanak stoga zavisi od tempa razmnoavanja, zbog toga vas razuzdana udnja
nikada nee napustiti, seks potpuno upravlja vama, to je nagon jai ak od instinkta
samoodravanja. Umreti, zato da ne, ako pre toga moe neto da se kara: to je u
kratkim crtama cela vaa filozofija.
Geralt nije prekidao i nije komentarisao, iako je imao veliku elju.
I ta se na kraju deava? nastavi Avalakh. Vilenjaci, smoreni smorenim
vilenjakinjama, hvataju se za ljudske ene koje su uvek raspoloene, a smorene
vilenjakinje za ljudske mujake, uvek pune jedrine i poleta. I deava se neto to niko ne
moe da objasni: vilenjakinje, koje obino imaju ovulaciju jednom u deset, dvadeset
godina, optei s ovekom poinju da ovuliraju pri svakom snanom orgazmu. Proradio je
neki skriveni hormon, moda i kombinacija hormona. Vilenjakinje shvataju da decu mogu
praktino imati samo s ljudima. Vilenjakinje su zaslune to vas nismo istrebili dok smo
jo bili jai. A kasnije ste vi postali jai i poeli ste nas da istrebljujete. Ali u
vilenjakinjama ste uvek imali saveznike, One su bile zastupnice zajednikog ivota,
zajednikog rada i zajednikog postojanja... i nisu htele da priznaju da se u sutini radi o
zajednikom spavanju.
ta to ima frknu Geralt zajedniko sa mnom?
S tobom? Apsolutno nita. Ali ima mnogo s Ciri. Ciri je svakako potomak Lare Doren
ep ijadal, a Lara Doren je bila zastupnica zajednikog postojanja s ljudima. Generalno, s
jednim ovekom. S Kregenanom iz Loda, ljudskim arobnjakom. Lara Doren je
koegzistirala s tim Kregenanom esto i uspeno. Jednostavnije govorei: zatrudnela je.
Vetac ni ovaj put nije prekidao.
Problem je bio u tome to Lara Doren nije bila obina vilenjakinja. Bila je genetska
zaliha. Specijalno pripremljena. Rezultat viegodinjeg rada. Povezavi se s drugom
zalihom, vilenjakom, trebalo je da rodi jo posebnije dete. Zaevi s ovejim semenom,
pokopala je tu ansu, unitila je rezultate stotina godina planiranja i pripremanja. Barem
se tada tako mislilo. Niko nije mogao da pretpostavi da bi mestik kog je oplodio Kregenan
mogao da nasledi od punovredne majke neto pozitivno. Ne, takva mezalijansa nije
mogla doneti nita dobro...
I zbog toga je dobaci Geralt bio surovo kanjen.
Ne tako kao to misli Avalakh ga pogleda brzo. Iako je veza Lare Doren i
Kregenana donela nepredvidivu tetu vilenjacima, a ljudima je mogla samo izai na
dobro, ipak su ljudi, a ne vilenjaci, ubili Kregenana. Ljudi, a ne vilenjaci, ubili su Laru.
Upravo tako je bilo, pored toga to je mnogo vilenjaka imalo razloge da mrzi ljubavnike.
Line takoe.
Geralta je ve po drugi put zbunila neznatna promena u glasu vilenjaka.
Ovako ili onako nastavi Avalakh zajedniko postojanje je puklo kao mehurii od
sapuna, rase su skoile jedne drugima za gue. Poeo je rat koji traje do dan-danas. A u
meuvremenu, genetski materijal Lare... Postoji, kao to si ve sigurno naslutio.
Naalost, mutirao je. Da, da. Tvoja Ciri je mutant.
Vilenjak ni ovog puta nije doekao odgovor.
Naravno, u to su umeali prste vai arobnjaci, lukavo spajajui uzgajane pojedince
u parove, ali to im je izmaklo kontroli. Malo ko moe da nasluti kojim udom se genetski
materijal Lare Doren preporodio tako snano u Ciri i ta je bio okida. Mislim da Vilgeforc
zna za to, onaj isti to ti je u Tanedu prebrojao kosti. arobnjaci koji su eksperimentisali
s potomstvom Lare i Rijanon, i neko vreme vrili regularan uzgoj, nisu doli do oekivanih
rezultata, umorili su se i odustali od eksperimenta. Ali eksperiment je trajao, s tim to je
sad tekao spontano. Ciri, kerka Pavete, unuka Kalante, praprapraunuka Rijanon, bila je
pravi potomak Lare Doren. Vilgeforc je saznao za to, verovatno sluajno. Za to zna i
Emhir var Emreis, car Nilfgarda.
I ti zna za to.
Ja znam i vie nego njih dvojica. Ali to nije vano. Mlin predodreenja deluje, melje
zrna sudbine... Ono to je predodreeno mora se desiti.
A ta mora da se desi?
Ono to je predodreeno. Ono to je utemeljeno odozgo, naravno, u prenesenom
znaenju. Neto o emu odluuje mehanizam koji nepogreivo funkcionie i u ijim su
temeljima Cilj, Plan i Rezultat.
To je ili poezija, ili metafizika. Ili i jedno i drugo, jer je ponekad teko razgraniiti.
Moe li da mi kae neke konkretne stvari? Makar minimalne? Rado bih prodiskutovao s
tobom o svemu, ali zadesilo se da sam u urbi.
Avalakh ga odmeri dugotrajnim pogledom.
A kuda tako uri? Ah, oprosti... Kako mi se ini, ti nita nisi shvatio od onog to sam
govorio. Stoga u ti jednostavno rei: tvoj veliki spasilaki pohod ve je lien smisla. U
potpunosti ga je izgubio.
Ima nekoliko razloga nastavi vilenjak, gledajui kameno veevo lice. Kao prvo,
ve je prekasno, osnovno zlo se ve desilo, nisi vie u stanju da od njega spase devojku.
Kao drugo, sada, kada je ve kroila na svoj put, Lastavica e se odlino sama uvati,
previe snanu mo nosi u sebi da bi se plaila bilo ega. Tvoja pomo joj nije potrebna.
A kao tree... Hm...
Ja te sve vreme sluam, Avalakh. Sve vreme.
Kao tree... Kao tree, neko drugi e joj sada pomoi. Valjda nisi toliko arogantan
da misli da tu devojku samo i iskljuivo s tobom vezuje sudbina...
To je sve?
Da.
Onda dovienja.
ekaj.
Rekao sam. urim.
Pretpostavimo na trenutak ree spokojno vilenjak da ja faktiki znam ta e se
desiti, da vidim budunost. Ako ti kaem da e se to to e se desiti svejedno desiti, bez
obzira na napore koje ti ini? Bez obzira na preuzete inicijative? Ako ti kaem da bi
mogao da potrai neko mirno mesto i da sedi tamo ne radei nita, ekajui na
neizbene posledice toka dogaaja, da li bi se odluio na tako neto?
Ne.
A ako ti kaem da tvoja aktivnost, koja svedoi o nedostatku vere u nepokolebljive
mehanizme Cilja, Plana i Rezultata, moe, mada je verovatnoa nikakva, poneto da
promeni ali nagore? Da li bi ponovo razmislio o tome? Ah, ve vidim po tvom izrazu lica
da ne bi. Stoga u jednostavno pitati: zato?
Stvarno eli da zna?
Stvarno.
Zato to ja jednostavno ne verujem u tvoje metafizike otrcane fraze o ciljevima,
planovima i zamislima tvoraca s vrha. Takoe, ne verujem u vau slavnu Itlininu
vradbinu i druga proroanstva. Zamisli, smatram da je to besmislica i podvala isto kao
tvoja peinska slika. Ljubiasti bizon, Avalakh. Nita manje. Ne znam da li ne moe ili ne
eli da mi pomogne. Ipak, ne alim te...
Kae da ne mogu ili neu da ti pomognem. A na koji bih nain mogao?
Geralt je razmiljao neko vreme, apsolutno svestan da od tanog formulisanja pitanja
mnogo toga zavisi.
Pronai u Ciri?
Odgovor je usledio odmah.
Pronai e je. Samo da bi je ponovo izgubio. I to zanavek, bespovratno. Pre nego
to do toga doe, izgubie sve svoje saputnike. Jednog od tih saputnika e izgubiti u
toku nekoliko narednih nedelja, moda ak dana. Moda ak asova.
Hvala.
Jo nisam zavrio. Neposredan i brz rezultat tvoje ingerencije u mlevenju zrna Cilja i
Plana bie smrt nekoliko desetina hiljada ljudi. Uostalom, to nema nikakav znaaj, poto
e ubrzo zatim ivot izgubiti nekoliko desetina miliona ljudi. Svet kakav zna jednostavno
e nestati, prestae da postoji, kako bi se nakon odreenog vremena preporodio u
potpuno drugom obliku. Ali na to niko apsolutno nema i nee imati uticaj, niko nije u
stanju da izbegne niti da obrne redosled stvari. Ni ti, ni ja, ni arobnjaci, ni Znalci. ak ni
Ciri. ta kae na to?
Ljubiasti bizon U svakom sluaju, hvala ti, Avalakh.
Uostalom slegnu ramenima vilenjak malo me intrigira ta e uraditi kamiak koji
upadne u zupanik rvnja... Mogu li jo neto da uinim za tebe?
Bolje ne. Po mom miljenju, ne moe da mi pokae Ciri?
Ko je to rekao?
Geralt zadra dah.
Avalakh se brzim koracima uputi prema zidu peine dajui znak da vetac poe za
njim.
Ovi zidovi pokaza na iskriave planinske kristale imaju osobita svojstva. Stavi
ruku na ovaj zid. Dobro gledaj. Razmiljaj intenzivno o tome kako si joj sada veoma
potreban. I ponudi, da se tako izrazim, mentalnu volju da pomogne. Misli o tome kako
eli da joj pojuri u pomo, da bude pored nje, neto u tom smislu. Slika bi trebalo
sama da se pojavi i da bude jasna. Gledaj, ali suzdravaj se od naglih reakcija. Nita ne
govori. To e biti vizija, a ne komunikacija.
Posluao je.
Prve vizije, uprkos obeanju, nisu bile jasne. Bile su nejasne, ali ipak iznenadne, te se
mahinalno pomerio unazad. Odseena ruka na vrhu stola... Krv rasprskana po staklenoj
ploi... Kosturi na konjskim skeletima... Jenefer vezana lancima...
Kula? Crna kula? A iza nje, pri dnu... Polarna svetlost?
I odjednom, bez upozorenja, slika je postala jasna. ak i vie nego jasna.
Neven! vrisnu Geralt Milva! Angulema!
ta? zainteresova se Avalakh. Ah, da. ini mi se da si sve pokvario.
Geralt je odskoio od zida peine, zamalo se prevrnuvi o bazaltni postament.
Nije vano, doavola! viknu. Sluaj, Avalakh, ja moram to bre da stignem do
te druidske ume...
Ked Mirkvid?
Tako je! Mojim drugovima tamo preti smrtna opasnost! Bore se za ivot! Ugroeni
su ak i drugi ljudi... Kuda je najbre... Ah, doavola! Vratiu se po ma i konja...
Nijedan konj prekinu ga mirno vilenjak nee uspeti da te odvede u Mirkvid pre
nego to mrak padne...
Ali ja...
Jo nisam zavrio. Idi po taj tvoj slavni ma, a ja u ti u meuvremenu obezbediti
konja. Savrenog konja za planinske staze. Taj konj je malo, rekao bih, netipian... Ali
zahvaljujui njemu, bie u Ked Mirkvidu za nepunih pola sata.

Klepa je smrdeo kao konj i tu se zavravala svaka slinost. Geralt je jednom gledao
u Mahakamu takmienje u jahanju planinskih muflona koje su organizovali patuljci i to
mu je izgledalo kao apsolutno ekstreman sport. Ali tek sada, sedei na leima klepaa
koji juri kao sumanut, shvatio je ta je pravi ekstrem.
Da ne bi spao s njega, snano je zabio prste u grube lokne i stezao butinama kosmate
kukove stvora. Klepa je smrdeo na znoj, urin i votku. Jurio je kao pomahnitao, od udara
njegovih gigantskih stopala zemlja je tutnjala, kao da je imao tabane od bronze. Retko
kad je usporavao, ali tad bi se popeo na padinu i jurnuo niz nju tako brzo da je vazduh
zavijao u uima. Hitao je po granama, strmim planinskim stazama i grebenima tako
uskim da je Geralt stezao kapke da ne bi gledao ka dole. Preskakao je vodopade,
kaskade, bezdane i pukotine koje ne bi preskoio muflon, a svaki nainjeni skok pratila je
divlja i zagluujua rika. Odnosno, jo vie divlja i zagluujua nego inae zato to je
klepa praktino riao bez pauze.
Ne juri toliko! nalet vazduha potisnuo je rei nazad u grlo.
Zato?
Pio si.
Vuaaaaahaaaaaa!
Hitali su. U uima je zvidalo.
Klepa je smrdeo.
Topot ogromnih stopala na steni je utihnuo, zaklepetali su goleti i nasipi. Zatim je
zemlja postala manje kamenita, treperilo je neto zeleno, to je mogao biti bor krivulj.
Posle toga je treperilo zeleno i bronzano, zato to je klepa suludo ipao kroz jelovinu.
Miris smole pomeao se sa smradom stvora.
Vuaaahaaaa!
Jele su nestale, zaumelo je opalo lie. Sada je bilo crveno, bordo, oker i uto.
Sporijeeeee!
Vuaaahaaaa!
Klepa dugim skokom prelete preko gomile obaljenih drva. Geralt se zamalo ugrize za
jezik.

Divlja vonja se okonala jednako sirovo kao to je i poela. Klepa je zario pete u
zemlju, zariao i zbacio veca na zemlju pokrivenu liem. Geralt je leao neko vreme, jer
od nedostatka vazduha nije mogao ni da proklinje. Potom je ustao siktei i trljajui
koleno, u kome se opet javio bol.
Nisi spao utvrdi injenicu klepa, a glas mu je bio zauen. Deder, deder.
Geralt nije komentarisao.
Na pravom smo mestu klepa pokaza kosmatom apom. Ovo je Ked Mirkvid.
Nadole pred njima leala je kotlina gusto pokrivena maglom. Kroz nju su prosijavali
vrhovi velikog drvea.
Ta magla preduhitri pitanje klepa njukajui nije prirodna. Osim toga, odande
se osea dim. Na tvom mestu bih pourio. Eeeh, poao bih s tobom... ak mi se manta od
elje za borbom! A jo kao dete sam matao da jednom napadnem ljude s vecem na
leima! Ali Avalakh mi je zabranio da se izlaem. Radi se o bezbednosti cele nae
zajednice...
Znam.
Ne uzimaj za zlo to sam te odalamio po zubima.
Neu.
Ti si pravi momak.
Hvala ti. Hvala i za prevoz.
Klepa isceri zube kroz riu bradu i podrignu na votku.
Bilo mi je zadovoljstvo.

Magla koja je prekrivala Mirkvid bila je gusta i imala je neregularan oblik, koji je
podseao na gomilu razbijene pavlake to ju je nasadila na tortu bezumna kuvarica. Ova
magla je podseala veca na Brokilon uma drijada esto je bila pokrivena slinom
gustom, zatitnom i kamuflanom magijskom oparom. Slina brokilonskoj bila je takoe i
odvratna atmosfera praume, ovde na kraju, u delu koji se veinom sastoji iz jovovine i
bukve.
I isto kao u Brokilonu, ve na kraju ume, na putu pokrivenom liem, Geralt se umalo
spotakao o leeve.

Okrutno pobijeni ljudi nisu bili ni druidi ni Nilfgardijci, a sigurno nisu pripadali ni bandi
Slavuja i irua. Pre nego to je Geralt video u magli obrise kola, prisetio se da je Regis
govorio o hodoasnicima. Proizilazilo je da se nekim hodoasnicima hodoae nije ba
sreno zavrilo.
Smrad dima i paljevine, neprijatan u vlanom vazduhu, postajao je sve izrazitiji i
pokazivao je put. Uskoro su i glasovi pokazivali put. Urlici. I lana., maja muzika gusala.
Geralt je ubrzao korak.
Na putu mokrom od kie stajala su kola. Pored tokova su leali novi leevi.
Jedan od bandita je eprkao po kolima izbacujui na put predmete i alatke. Drugi je
drao ispregnute konje, trei je skidao s ubijenog hodoasnika plat od lisije koe.
etvrti je testerisao gudalom gusle koje je sigurno naao meu plenom i nikako nije
mogao da izvue iz instrumenta makar jednu istu notu.
Kakofonija je dobro dola prigluila je Geraltove korake.
Muzika je odjednom stala, strune gusala su zajaukale prodorno, razbojnik je pao na
lie i isprskao ga krvlju. Onaj to je drao konje nije stigao ni da vriti, sihil mu je probio
dunik. Trei razbojnik nije uspeo da skoi s kola, riui je pao s poseenom butnom
arterijom. Poslednji je stigao ak da izvue ma iz korica. Ali da ga podigne, to ve nije
stigao.
Geralt je palcem obrisao krv sa otrice.
Da, sinovi ree u pravcu ume i mirisa dima to je bila glupa ideja. Nije trebalo
da sluate Slavuja i irua. Trebalo je da ostanete kod kue.
 *

Uskoro je naiao na jo kola i jo ubijenih ljudi. Meu brojnim poseenim i izbodenim

hodoasnicirna leali su i druidi u okrvavljenim belim odorama. Dim oblinjeg poara
vukao se nisko iznad zemlje.
Ovog puta su razbojnici bili oprezniji. Uspeo je da se prikrade samo jednom, koji je bio
zauzet skidanjem jeftinog prstenja i narukvica s ukrvavljenih ruku ubijene ene. Geralt je
bez oklevanja ubo bandita, bandit je zariao, a ostali razbojnici izmeani s
Nilfgardijcima bacili su se na njega uz vrisak.
Odskoio je u umu pod najblie drvo kako bi mu stablo branilo lea. Ali pre no to su
razbojnici dotrali, zatopotala su kopita, a iz bunja i magle iskoio je ogroman konj
pokriven abajlijom sa iskoenom zlatno-crvenom ahovnicom. Konj je nosio jahaa pod
punim naoruanjem, u snenobelom kaputu i sa lemom sa izbuenim vizirom u obliku
kljuna. Pre nego to su banditi stigli da dou sebi, vitez im je ve sedeo na vratovima i
seckao maem levo-desno, a krv je prtala kao fontana. To je bio lep prizor.
Ipak, Geralt nije imao vremena da posmatra, poto je i sam imao za vratom dvojicu,
razbojnika u gunju boje vinje i crnog Nilfgardijca. Razbojnika koji se u toku borbe otkrio
posekao je preko lica. Nilfgardijac, videvi zube kako lete, uhvati turu i nestade u magli.
Geralta umalo nije pregazio konj u ahovskoj abajliji, koji je trao bez jahaa.
Bez oklevanja je skoio preko rastinja ka mestu odakle su dopirali krici, psovke i lupa.
Viteza u belom kaputu su trojica bandita svukli sa sedla i sada su pokuavali da ga
ubiju. Jedan ga je, stojei u raskoraku, udarao sekirom, drugi sekao maem, a trei, mali
i ri, skakao je okolo kao zec traei priliku i nezatieno mesto u koje bi mogao da zarije
koplje. Obaljeni vitez je vritao neto nerazumljivo kroz lem i odbijao udare titom koji
je oberuke drao. Posle svakog udarca sekirom, tit je bio sve nie, ve se skoro
naslanjao na prnjak. Bilo je oigledno jo jedan, dva takva udara, i vitezove iznutrice
e izai kroz sve otvore pancira.
Geralt se u tri skoka naao usred vrtloga, posekao je po vratu riana s kopljem, iroko
je rasporio preko stomaka onog sa sekirom. Vitez, okretan iako pod orujem, lupio je
rubom tita treeg razbojnika u koleno, kada je pao na zemlju, triput ga je odalamio po
licu dok krv nije isprskala tit. Pridigao se na kolena i opipavao oko paprati da pronae
ma, brujei kao ogroman metalni trut. Odjednom je ugledao Geralta i ukipio se.
U ijim sam rukama? promrmlja iz dubine tita.
Ni u ijim. Ovi koji ovde lee su i moji neprijatelji.
Aha... vitez se trudio da podigne vizir na lemu, ali lim je bio ulubljen i mehanizam
je blokirao. asti mi! Hvala vam stoput za pomo.
Hvala vama. Ipak ste vi prili meni u pomo.
Zaista? Kada?
Nita nije video, pomisli Geralt. ak ni mene nije primetio kroz rupe u tom
gvozdenom kragu.
Kako je vae ime? upita vitez.
Geralt iz Rivije.
 Grb?
Nije vreme, gosn vitee, za heraldiku.
asti mi, u pravu ste, hrabri mome Geralte vitez je pronaao svoj ma i ustao.
Njegov iskrzani tit isto kao abajlija konja krasila je zlatno-crvena iskoena ahovnica,
u ijim poljima su se naizmenino videla slova A i H.
Ovo nije moj porodini grb zabruja objanjavajui. Ovo su inicijali moje sizerene,
kneginje Ane Henrijete. Ja se zovem Vitez ahovnice. Ja sam vitez lutalica. Ne smem da
otkrivam svoje ime i grb. Ja sam dao viteku zakletvu. asti mi, jo jednom ti hvala za
pomo, vitee.
Zadovoljstvo je samo moje.
Jedan od sruenih bandita zajea i zauta u liu. Vitez ahovnice dotra i snanim
udarcem ga prikova za zemlju. Razbojnik zamaha rukama i nogama kao pauk proboden
iodom.
Pourimo ree vitez. Manguparija e jo ovde besneti. asti ti, jo nije vreme za
odmor.
Istina prizna Geralt. Banda hara po umi, ubijaju hodoasnike i druide. Moji
prijatelji su u neprilici...
Izvinjavam se na trenutak.
Drugi razbojnik je davao znake ivota. I on je bio poletno prikovan za zemlju, a
zadignutim nogama je napravio takav okret da su mu i izme popadale.
asti mi Vitez ahovnice obrisa ma o mahovinu. Ovim dronjavcima je teko da
se rastanu od ivota! Neka te ne udi, mome, to ranjene donjevam. asti mi, ranije to
nisam inio. Ali ove hulje se tako brzo vraaju u ivot da poten ovek moe samo da
zavidi. Otkada sam s jednom bitangom morao tri puta zaredom da se bijem, poeo sam s
radou da ih dokrajujem. Tako da s njima bude skroz svreno.
Shvatam.
Vidite, ja sam lutalica. Ali, asti mi, nisam lud. Evo moga konja. Hodi ovamo,
Bukefale!

uma je postala prostranija i jasnija, poeli su u njoj da dominiraju veliki hrastovi

razgranatih ali retkih kruna. Dim i smrad su ve oseali u blizini. A uskoro su i videli.
Gorele su kolibe pokrivene strehama od trske, celo omanje naselje. Gorele su plahte
na kolima. Meu kolima su leali leevi izdaleka se videlo da je mnogo njih bilo u belim
druidskim odorama.
Banditi i Nilfgardijci, pridodajui sebi hrabrost rikom i krijui se iza prevrnutih kola,
napadali su veliku kuu koja je stajala na stubovima i bila naslonjena o stablo ogromnog
hrasta. Kua je bila sagraena od solidnih balvana i pokrivena kosom indrom, po kojoj
su se kotrljale bezopasne baklje to su ih bacali banditi. Opkoljena kua se branila i
uspeno je uzvraala pred Geraltovim oima jedan od razbojnika se promolio iz kola i
pao kao udaren gromom, sa strelom u lobanji.
Tvoji prijatelji ree domiljato Vitez ahovnice sigurno su u toj zgradi! asti mi,
pod vrstom su opsadom! Hajde, pourimo da im pomognemo!
Geralt je zauo piskave povike i naredbe, prepoznao je razbojnika Slavuja zavijenog
lica. Video je na tren i poluvilenjaka irua, koji se krio iza lea Nilfgardijaca u crnim
kaputima.
Odjednom su zariali rogovi, ak je i lie popadalo s hrastova. Zatutnjala su kopita
borbenih pastuva, zablistalo je oruje i maevi vitezova jurinika. Razbojnici su se uz
vrisku razbeali na sve strane.
asti mi! riknu Vitez ahovnice okreui konja. To su moji drugovi! Pretekli su
nas! U napad, da i za nas malo slave ostane! Tuci, ubij!
Galopirajui na Bukefalu, Vitez ahovnice je prvi naleteo na razbojnike u begu,
munjevito je posekao dvojicu, ostale je razbacao kao jastreb vrapce. Dvojica su skrenula
prema Geraltu, koji je pritravao, a vetac se raspravio s njima u tren oka.
A trei ga je gaao iz gabrijela.
Minijaturne samostrele je izmislio i patentirao nekakav Gabrijel, zanatlija iz Verdena.
Reklamirao ih je pod sloganom Odbrani se sam. Naokolo besne banditizam i nasilje,
glasila je reklama. Zakon je nemoan i nesposoban. Odbrani se sam! Ne izlazi iz kue
bez pogodnog samostrela marke gabrijel. Gabrijel je tvoj straar, gabrijel e zatititi od
bandita tebe i tvoje blinje.
Prodaja je bila rekordna. Uskoro su gabrijele pogodne za napade nosili svi banditi.
Geralt je bio vetac, umeo je da se skloni od strele. Ali zaboravio je na bolno koleno.
Zakasnio je sa eskivaom za ceo col, lisnati vrh strele mu je razorio uvo. Bol ga je
oslepio, ali samo na trenutak. Razbojnik nije stigao da nategne samostrel i odbrani se
sam. Razljueni Geralt ga je posekao po rukama, a potom je irokim prorezom sihila iz
njega istresao creva.
Nije stigao ni da oisti krv sa uha i vrata kad ga je napao mali tip, okretan kao lasica,
neprirodno sjajnih oiju, naoruan krivom zerikanskom sabljom koju je okretao vetinom
dostojnom divljenja. Ve se odbranio od dva Geraltova udarca, plemenit elik obe otrice
odzvanjao je i prosipao iskre.
Lasica je bio brz i pronicljiv odmah je primetio da vetac hramlje i odmah je poeo
da krui oko njega i napada sa strane koja je njemu odgovarala. Bio je neverovatno brz,
otrica sablje je zavijala u napadima koje je izvravao opasnom i krunom vetinom.
Geralt je sve tee izbegavao udare. I sve vie je opao, zato to je bio primoran da stoji
na bolnoj nozi.
Lasica je iznenada unuo, skoio, izvrio vet dribling i fintu i iroko zamahnuo. Geralt
je sparingovao iskosa i odbio napad. Bandit se hitro okrenuo, ve je krenuo da iz
pognutog stava nanese opasan donji ubod, kad odjednom iskolai oi, jako kinu i oisti
nos, na trenutak sputajui gard. Vetac ga munjevito ubode u vrat, a otrica je dola ak
do prljena.
Pa neka mi neko kae brektao je gledajui u drhtav le da korienje narkotika
nije tetno.
Bandit koji je krenuo u napad na njega sa uzdignutim buzdovanom spotakao se i pao
pravo nosom u blato, a iz potiljka mu je trala strela.
Dolazim, vee! viknu Milva. Dolazim! Dri se!
 Geralt se okrenu, ali nije bilo vie nikoga koga bi mogao da kokne. Milva je ustrelila
jedinog razbojnika koji je ostao u blizini. Ostali su pobegli u umu, zato to su ih pojurili
areni vitezovi. Nekoliko njih je pratio Vitez ahovnice na Bukefalu. Stigao ih je, poto se
ulo iz ume kako jezivo besni.
Jedan Nilfgardijac koji nije bio potpuno ubijen, odjednom je skoio i bacio se u beg.
Milva je munjevito podigla i nategla luk, strele su zaiale, Nilfgardijac je pao na lie sa
sivoperom strelom meu lopaticama.
Streliarka je teko uzdahnula.
Visiemo ree.
Zato tako misli?
Ipak je ovo Nilfgard. A ve je drugi mesec kako uglavnom ubijam Nilfgardijce.
Ovo je Tusen, a ne Nilfgard Geralt protrlja glavu i skloni ruku oblivenu krvlju.
Prokletstvo. ta je ovo ovde, pogledaj, Milva?
Streliarka je gledala ozbiljno i kritino.
Samo ti je otkinulo uvo ree najzad. Nema razloga za brigu.
Lako je tebi da kae. Ja sam veoma voleo to uvo. Pomozi mi da to obavijem neim,
jer mi curi na kragnu. Gde su Neven i Angulema?
U kolibi s hodoasnicima... O, doavola...
Zatopotala su kopita, iz magle su izletela tri jahaa na borbenim pastuvima, maui u
galopu kaputima i barjacima. Pre nego to je progrmeo njihov ratni poklik, Geralt je
uhvatio Milvu za ruku i odvukao je pod kola. Nema ale s nekim ko juria naoruan
kopljem duine etrnaest stopa, dajui efekat domaaja od deset stopa ispred konjske
glave.
Izlazite! pastuvi vitezova rili su potkovicama zemlju oko kola. Bacite oruje i
izlazite!
Visiemo promrmlja Milva. Mogla je biti u pravu.
Ha, lupei! zaria gromko jedan od vitezova, koji je na titu imao crnu bivolju
glavu na srebrnoj podlozi. Ha, oloi! asti mi, visiete!
asti mi! zapita mladalakim glasom drugi, sa titom jednoline plave boje.
Posecimo ih na licu mesta!
Hej! Hej! Stanite!
Iz magle se promoli Vitez ahovnice na Bukefalu. Najzad mu je uspelo da podigne
iskrivljen vizir lema, ispod kog su sad izvirili bujni plavi brkovi.
Oslobodite ih to pre! povika. To nisu banditi, ve pravi i poteni ljudi. ena je
hrabro stala u odbranu hodoasnika. A ovaj momak je dobar vitez!
Dobar vitez? Bivolja Glava podie vizir lema i pogleda u Geralta u potpunoj
neverici. asti mi! To ne moe biti!
asti mi! Vitez ahovnice udari se u prnjak pancirnom pesnicom. Moe to biti,
dajem re! Ovaj odvani momak mi je spasao ivot kad sam bio potlaen, kada su me
razbojnici svalili na zemlju. Zove se Geralt iz Rivije.
Grb?
Ne smem da obelodanim promumla vetac ni pravo ime ni grb. Dao sam viteku
zakletvu. Ja sam lutalica Geralt.
 Ooo! vrisnu konano poznati bezobrazan glas. Pogledajte ta je maka donela!
Ha, rekla sam ti, tetka, da e nam vetac pritei u pomo!
I tano na vreme! viknu Neven, koji je dolazio sa Angulemom i grupom
prestraenih hodoasnika, nosei lutnju i svoj neodvojivi tubus. Ni sekund kasnije. Ima
dobar oseaj za dramatizam, Geralte. Trebalo bi da pie dela za pozorita!
Odjednom su zautali. Bivolja Glava se sagnuo u sedlu, a oi su mu zablistale.
Vikont Julijan?
Baron De Pejrak-Pejran?
Iza hrastova su se promolila jo dva viteza. Jedan, sa lemom ukraenim belim
labudom rairenih krila, odista nalik na pravog, vodio je na lancu dva zarobljenika. Drugi
vitez, lutalica ali praktiar, pripremao je ome i traio dobru granu.
Ni Slavuj Angulema primeti veev pogled ni iru. teta.
teta prizna Geralt. Ali pokuaemo da to ispravimo. Gosn vitee...
Ali Bivolja Glava ili bolje baron De Pejrak-Pejran nije obraao panju na njega.
inilo se da je video samo Nevena.
asti mi ree otegnuto. Ne varaju me oi! To je gosn vikont Julijan lino. Ha!
Obradovae se kneginja!
Ko je vikont Julijan? zaintrigira se vetac.
Ja sam ree poluglasno Neven. Ne meaj se u to, Geralte.
Obradovae se gica Anrijeta ponovi baron De Pejrak-Pejran.
Ha, asti mi! Odveemo vas sve u zamak Bokler. Samo bez izgovora, vikonte,
nijedan izgovor neu da ujem!
Deo razbojnika je pobegao Geralt dopusti sebi dosta hladan ton. Predlaem da
najpre njih uhvatimo. Posle emo razmisliti ta emo da radimo s danom koji je tako
zanimljivo poeo. ta vi kaete, gosn barone?
asti ti ree Bivolja Glava nee od toga biti nita. Potera je nemogua.
Prestupnici su pobegli preko potoka, a mi ne smemo ak ni nogom da kroimo preko
potoka, ak ni krajikom kopita. Taj deo Mirkvida je nedodirljivo svetilite, na osnovu
dogovora s druidima koje je sklopila kneginja Ana Henrijeta, koja blagotvorno vlada
Tusenom...
Razbojnici su tamo pobegli, doavola! prekinu ga Geralt besnei. Oni e u tom
nedodirljivom svetilitu ubijati! A vi tu meni o nekakvim dogovorima...
Dali smo viteku re! inilo se da bi baronu Pejrak-Pejranu na titu vie pristajala
ovnovska nego bivolja glava. Ne smemo! Dogovori! Ni korakom na druidski teren!
Ko ne sme, taj ne sme prasnu Angulema vukui za voice dva banditska konja.
Pusti te prazne prie, vee. Idemo. Ja jo imam neraiene raune sa Slavujem, a
mislim da bi ti eleo da proaska s poluvilenjakom!
Ja sam s vama ree Milva. Odmah u sebi potraiti neku kobilu.
I ja sam promrmlja Neven. I ja sam s vama...
Oh, ta, neete vala! povika bivoglavi baron. asti mi, gosn vikont Julijan e
poi s nama u zamak Bokler. Kneginja nam ne bi oprostila kada vas ne bismo doveli, a
sreli smo vas. Vas neu da zadravam, slobodni ste u svojim planovima i zamislima. Kao
kompanjone vikonta Julijana, njena milost gica Anrijeta rado bi vas dostojno primila i
ugostila u zamku, ali ta e, ukoliko ismevate poziv...
Ne ismevamo prekinu Geralt, jezivim pogledom smirujui Angulemu, koja je iza
baronovih lea savijenim laktom pokazivala razne odvratne i uvredljive gestove. Daleko
smo od toga da ismevamo. Neemo propustiti da se poklonimo kneginji i ukaemo joj
duno potovanje. Ipak, prvo emo obaviti ono to moramo da obavimo. I mi smo dali
re, moglo bi se rei da smo takoe zakljuili dogovore. Kada ih ispunimo, bez odlaganja
emo se uputiti ka zamku Bokler. Nesumnjivo emo doi ovamo.
Makar i samo zbog toga doda znaajno i s naglaskom da bismo se uverili da
nijedna uvreda ili sramota ovde nee zadesiti naeg druga Nevena. Hou rei, Julijana.
asti ti! zasmejao se odjednom baron. Nijedna uvreda niti sramota nee zadesiti
vikonta Julijana, spreman sam da za to dam re! Zaboravio san da vam kaem, vikonte,
da je knez Rejmund umro pre dve godine od modanog udara.
Ha-ha! povika Neven, zablistavi naglo. Knez je odapeo! E pa to je odlina i
radosna vest! To jest, hteo sam rei, tuga i alost, teta i gubitak... Neka mu bude laka
zemlja... Ipak, ako je tako, idemo u Bokler to bre, gospodo vitezovi! Geralte, Milva,
Angulema, do vienja u zamku!

Preli su preko potoka, poterali konje u umu, meu razgranate hrastove, u paprat
koja see do stremena. Milva je bez napora pronala trag odbegle bande. Zajahali su
onoliko brzo koliko je bilo mogue Geralt se plaio za druide. Bojao se da e preiveli iz
bande, osetivi da su u opasnosti, hteti na druidima da iskale osvetu za pogrom koji su
iskusili od vitezova lutalica iz Tusena.
To se desilo Nevenu ree iznenada Angulema. Kada su nas Slavujevi opkolili u
onoj kolibi, priznao mi je ega se plaio u Tusenu.
Pretpostavio sam odgovori vetac. Samo nisam znao da je tako visoko ciljao.
Kneginja, ho-ho!
To je bilo pre nekoliko godina. A knez Rejmund, onaj to je odapeo papke, navodno
se zakleo da e pesniku iupati srce, da e narediti da ga ispeku, da e ga dati nevernoj
kneginji za veeru i da e je primorati da ga pojede. Neven ima sree to nije dopao aka
knezu, dok je jo bio iv. I mi imamo sree...
To e se tek pokazati.
Neven tvrdi da ga ta kneginja voli do ludila.
Neven uvek tako tvrdi.
Zaepite gubice! vrisnu Milva povlaei uzde i seui po luk.
Trei od hrasta do hrasta, ka njima je hitao razbojnik, bez kape, bez oruja, naslepo.
Trao je, saplitao se i opet trao. I vikao. Tanko, piskavo i uasno.
ta je? zaudi se Angulema.
Milva je u tiini nategla luk. Nije gaala, ekala je da se razbojnik priblii, a ovaj je
jurio pravo na njih kao da ih nije video. Protrao je izmeu veevog i Anguleminog
konja. Videli su njegovo lice belo kao sir i iskrivljeno od jeze, videli su iskolaene oi.
Koji avo? ponovi Angulema.
 Milva se stresla od zauenosti, okrenula u sedlu i poslala beguncu strelu u krsnu kost.
Razbojnik je zariao i pao u paprat.
Zemlja se zatresla. Toliko da su sa oblinjeg hrasta popadali irevi.
Zanimljivo ree Angulema od ega li je on tako beao...
Zemlja se ponovo zatresla. Zautalo je grmlje, zakripale su lomljene grane.
ta je to? jaukala je Milva stojei na mamuzama. ta je to, vee?
Geralt je pogledao, video i udahnuo glasno. I Angulema je videla. I pobledela.
O, prokletstvo!
Milvin konj je takoe video. Panino je zarzao, stao na zadnje noge, a potom se ritnuo
zadnjicom. Streliarka je izletela iz sedla i teko pala na zemlju. Konj je odjurio u umu.
Veev konj je bez razmiljanja pohitao za njim, nesreno izabravi put pod niskim
obeenim granama hrasta. Grana je poistila veca sa sedla. ok i bol u kolenu gotovo su
ga liili svesti.
Angulema je najdue uspevala da vlada poludelim konjem, ali na kraju je i ona zavrila
na zemlji, a konj je pobegao, umalo ne zgazivi Milvu na putu.
I tada su jasno videli to to je ilo na njih. I potpuno, ali potpuno su prestali da se ude
panici ivotinja.
Stvor je podseao na ogromno drvo, ravast vekovni hrast a moda je i bio hrast. Ali
vrlo netipian hrast. Umesto da stoji negde na poljani usred opalog lia i ireva, umesto
da dozvoljava da po njemu tre veverice i seru konopljarke, taj hrast je bodro marirao
umom, odmereno udarao debelim korenjem i mahao granama. Debelo stablo ili trup
stvora imalo je odoka oko dva sunja u preniku, a duplja koja je zjapila u njemu ipak
nije bila duplja, ve eljust kljockala je zubima, to je podsealo na treskanje velikih
vrata.
Iako se pod njegovim stranim teretom zemlja tresla na nain koji je komplikovao
dranje ravnotee, stvor je prelazio preko jama zadivljujue gipko. I to nije radio bez
cilja.
Pred njihovim oima stvor je zamahao i fijuknuo granama i izvukao iz vetroloma
bandita koji se tu skrivao, jednako veto kao to roda lovi abu u travi. Upleten u grane,
razbojnik je visio usred kronje, zavijajui. Geralt je video da je stvor na slian nain
nosio jo trojicu razbojnika. I jednog Nilfgardijca.
Beite... stenjao je, bezuspeno pokuavajui da ustane. Imao je oseaj kao da
mu neko ritminim udarcima nabija ekser zagrejan do beline. Milva... Angulema...
Beite...
Neemo te ostaviti!
Hrastostvor ih je uo, tupnuo radosno korenjem i pojurio ka njima. Angulema,
bezuspeno pokuavajui da podigne Geralta, zapsovala je na izuzetno skaredan nain.
Milva je drhtavim rukama pokuavala da stavi strelu na tetivu. Potpuno suludo.
Beite!
Bilo je prekasno. Hrastostvor je ve bio pored njih. Paralisani od jeze, sada su jasno
videli njegov plen, etiri razbojnika koja su visila u spletu grana. Dvojica su bila iva,
poto su hrapavo kriali i ritali se nogama. Trei, verovatno onesveen, tromo je visio.
Stvor se na oigledan nain starao da ih hvata ive. Ali s etvrtim uhvaenim mu nije
poio za rukom, verovatno ga je nepanjom jako stisnuo to se moglo videti po
izbuljenim oima rtve i jeziku isplaenom daleko, ak do brade isprskane krvlju i
povrakom.
U narednoj sekundi su ve visili u vazduhu, upleteni u granje, sve troje su se drali do
nebesa.
I-i-i uli su odozdo, iz pravca korenja. i-i, Drvce.
Iza hrastostvora, lagano ga terajui lisnatom granicom, koraala je mlada druitkinja u
beloj odori i s cvetnim vencem na glavi.
Ne povreuj ih, Drvce, ne stiskaj. Neno. I-i-i.
Mi nismo razbojnici... zastenja odozgo Geralt, jedva isputajui glas iz grudi
pritisnutih spletom grana. Naredi mu da nas pusti... Mi smo nevini...
Svi tako govore druitkinja otera leptira koji joj je kruio nad obrvom. I-i-i.
Posekla sam se... jauknu Angulema. Majku mu, posekla sam se!
Milva je samo zabrektala. Glava joj je pala na grudi. Geralt je opsovao ravo. To je
bilo jedino to je mogao da uradi.
Hrastostvor, kog je pourivala druitkinja, bodro je otrao u umu. Tokom tog trka svi
koji su bili svesni zveckali su zubima u ritmu poskoka stvora. ak je odzvanjao eho.
Nakon malo vremena, nali su se na prostranoj poljani. Geralt je ugledao grupu u belo
odevenih druida, a pored njih drugog hrastostvora. Taj drugi je imao slabiji trup iz
njegove kronje je visilo samo troje bandita, a od toga je verovatno bio iv samo jedan.
Prestupnici, zloinci, ljudi podli! progovori odozdo jedan od druida, starac oslonjen
na veliki tap. Posmatrajte dobro. Pogledajte kakva kazna eka zloince i podlace u
umi Mirkvid. Pogledajte i zapamtite. Pustiemo vas kako biste mogli da ispriate
drugima ono to ete za trenutak videti. Kao upozorenje.
U samom centru poljane, uzdizala se velika hrpa debala i suvih granica, a na hrpi,
poduprt motkama, stajao je kavez ispleten od vrbe u obliku velike nezgrapne lutke. Kavez
je bio pun ljudi koji su vritali i koprcali se. Vetac je jasno uo ablje, od jeze hrapave,
vriske razbojnika Slavuja. Video je lice poluvilenjaka irua, belo poput platna i iskrivljeno
paninim strahom, zgnjeeno uz vrbine spletove.
Druidi! vrisnu Geralt, mobiliui za taj vrisak svu snagu kako bi se mogao uti kroz
sveoptu galamu. Gice flaminika! Ja sam vetac Geralt!
Kako? odazva se odozdo visoka i mrava ena s kosom boje sivog elika, koja joj
je padala preko lea a na elu bila pritisnuta vencem od imele.
Ja sam Geralt... Vetac... Prijatelj Emjela Regisa...
Ponovi, nisam ula.
Geraaaaalt! Prijatelj vampiiiiiira!
Ah! Trebalo je odmah da kae!
Na znak sivokose druitkinje, hrastostvor ih je spustio na zemlju. Ne previe neno. Pali
su, niko nije mogao sopstvenim snagama da ustane. Milva je bila nesvesna, krv joj je
tekla iz nosa. Geralt je ustao s naporom i kleknuo pored nje.
Sivokosa flaminika je stala pored i frknula. Lice joj je bilo vrlo tanano, ak mravo, i
budilo je neprijatnu asocijaciju na lobanju obavijenu koom. Njene oi plave poput
razlika bile su mile i prijatne.
 Moda su joj slomljena rebra ree gledajui u Milvu. Ali sada emo to srediti.
Nai iscelitelji e joj odmah udeliti pomo. Kajem se zbog toga to se desilo. Ali otkuda
sam mogla znati ko ste vi? Nisam vas pozvala u Ked Mirkvid i nisam dala saglasnost da
uete u nae svetilite. Emjel Regis je garantovao za vas, istina, ali prisustvo veca u
naoj umi, plaenog ubice ivih stvorova...
Otii u odavde bez trena odugovlaenja, potovana flaminika uveri je Geralt.
Samo kada...
Zastao je videvi druide sa zapaljenim bakljama kako prilaze hrpi i vrbovoj lutki punoj
ljudi.
Ne! viknu stiskajui pesnice. Stanite!
Taj kavez ree flaminika, kao da ga ne slua trebalo je u poetku da slui kao
zimski panjak za gladne ivotinjke, trebalo je da stoji u umi napunjen senom. Ali kada
smo uhvatili ove hulje, setila sam se gnusnih glasina i kleveta koje ljudi o nama
pripovedaju. Pomislila sam, dobro, imaete svoju Vrbovu Babu. Sami ste je isisali s palca
kao komar koji budi jezu, i ja u vam taj komar obezbediti...
Naredi im da se zaustave vetac je teko disao. Potovana flaminika... Ne
palite... Jedan od tih bandita ima vanu informaciju za mene...
Flaminika uplete ruke na grudi. Njene oi boje razlika i daije su bile meke i prijatne.
O ne ree oporo. Nita od toga. Ja ne verujem u instituciju krunskog svedoka.
Izvrdavanje kazne je nemoralno.
Stanite! vrisnu vetac. Ne potpaljujte vatru! ta...
Flaminika je napravila rukom kratak gest, a Drvce koje je i dalje stajalo u blizini
zalupalo je korenjem i stavilo vecu granu na rame. Geralt je seo, i to sa zamahom.
Potpaljuj vatru! naredi flaminika. ao mi je, vee, ali tako mora biti. Mi druidi
cenimo i potujemo ivot u svakom obliku. Ali darovanje ivota zloincima je obina
glupost. Zloince plai iskljuivo grozota. Stoga emo im dati primer grozote. Polaem
veliku nadu u to da neu morati da ponavljam taj primer.
Suve granice su munjevito planule, hrpa je buknula u dim i oivela u plamenu. Rika i
vriska to su dopirale iz Vrbove Babe dizali su kosu na glavi. Naravno, to nije bilo mogue
u kakofoniji ojaanoj treskom vatre, ali Geraltu se inilo da razlikuje oajnike krike
Slavuja i visoku vrisku irua punu bola.
Bio je u pravu, pomisli. Smrt nije uvek ista.
A zatim nakon uasno mnogo vremena hrpa i Vrbova Baba milostivo eksplodirae u
pakao bune vatre, vatre u kojoj nita nije moglo preiveti.
Tvoj medaljon, Geralte ree Angulema, koja je stajala pored njega.
Reci? nakalja se poto mu je grlo bilo stegnuto. ta si rekla?
Tvoj srebrni medaljon s vukom. Bio je kod irua. Sada si ga izgubio zauvek. Istopio
se u ovom aru.
Teko ree ubrzo, gledajui u oi flaminike boje razlika. Nisam vie vetac.
Prestao sam da budem vetac. U Tanedu, u Galebovoj kuli. U Brokilonu. Na mostu preko
Jaruge. U peini pod Gorgonom. I ovde, u umi Mirkvid. Ne, ja vie nisam vetac. Stoga
u morati da nauim da ivim bez veevog medaljona.
 Kralj je bezgranino voleo svoju suprugu kraljicu, a ona je celim srcem volela njega.
Neto takvo je moralo da se okona nesreom.
Fluren Delanoj, Bajke i predanja

Delanoj, Fluren, lingvista i istoriar, roen 1432. u Vikovaru, u periodu 1460-1475

sekretar i bibliotekar na carskom dvoru. Neumorni istraiva legendi i narodnih pria,
autor mnogih rasprava koje se smatraju spomenicima drevnog jezika i knjievnosti
severnih oblasti Imperije. Neka od njegovih najvanijih dela su: Mitovi i legende naroda
Severa, Bajke i predanja, Iznenaenje, ili mit o Drevnoj krvi, Saga o vecu i Vetac i
vetica, iliti veito traganje. Od 1476. godine profesor akademije u Kastel Garaupijanu,
gde je umro 1510.
Efenberg i Talbot
Encyclopedia Maxima Mundi, tom IV
 Osmo poglavlje

Vetar je duvao s mora, leprao jedrima, kiica je bolno udarala u lice kao sitan grad.
Voda u Velikom kanalu bila je olovna, uzburkana vetrom i iarana ospicama kie.
Ovuda, gospodine, izvolite. Laa eka.
Dajkstra je teko udahnuo. Ve mu je bilo preko glave morskog puta, obradovalo ga je
tih nekoliko trenutaka kada je osetio pod nogama tvrd i stabilan kamen keja, jeza ga je
prolazila pri pomisli o neophodnosti da se ponovo vrati na klimavu palubu. Ali ta da radi
Lan Ekseter, zimska prestonica Kovira, znaajno se razlikovala od drugih prestonica
sveta. U luci Lan Ekseter, putnici koji su pristizali s mora silazili su s brodova na kameniti
kej samo da bi iz istih stopa preli na sledee plovilo vitku lau sa visoko zadignutim
pramcem i neto niom krmom, kojom je upravljalo mnogo vesala. Lan Ekseter je bio
izgraen na vodi, u irokom uu reke Tango. Umesto ulica, grad je imao kanale a cela
gradska komunikacija odvijala se na laama.
Uao je u lau, pozdravivi se s redanjskim ambasadorom, koji ga je oekivao kraj
siza. Odgurnuli su plovilo od obale, vesla su jednako udarila u vodu, laa je krenula i
ubrzala. Redanjski ambasador je utao.
Ambasador, pomisli mahinalno Dajkstra. Od kada Redanja alje ambasadore u
Kovir? Od pre sto dvadeset godina, najvie. Ve sto dvadeset godina su Kovir i Povis
inostranstvo za Redanju. A svakako nisu uvek bili.
Zemlje smetene na severu, u zalivu Praksedi, Redanja je od davnih dana tretirala kao
svoj vlastiti feud. Kovir i Povis su bili kako se to govorilo na tretogorskom dvoru
apanaa u okviru krune. Uzastopni grofovi-apanaisti koji su vladali tamo zvali su se
Trojdenidi, vodili su poreklo, ili su bar tvrdili da ga vode, od zajednikog pretka Trojdena.
Taj princ Trojden bio je roeni brat kralja Redanje, Radovida I, koga su kasnije nazvali
Velikim. Jo u mladosti je taj Trojden bio sladostrastan i izuzetno gnusan. Strano je bilo i
pomisliti u ta e on izrasti. Kralj Radovid, koji u tom pogledu nije bio izuzetak, mrzeo je
brata kao kugu. Stoga ga je imenovao grofom-apanaistom, kako bi ga se reio,
odgurnuo ga to dalje od sebe. A dalje od Kovira nije mogao.
Grof-apanaista Trojden bio je formalno vazal Redanje, ali netipian vazal nije snosio
nikakav teret niti dunosti feuda. Ha, ak nije morao da da sveanu vazalnu zakletvu,
iskljuivo su od njega traili takozvano obeanje da nee naneti tetu. Jedni su govorili da
se Radovid jednostavno saalio znajui da kovirski krunski okvir ne moe da priuti ni
danak, ni servitut. A drugi su drali da Radovid jednostavno nije mogao oima da gleda
grofa-apanaistu muka mu je bila od pomisli da brati moe lino da se pojavi u
Tretogoru s novcem ili vojnom pomoi. Kako je zaista bilo, niko nije znao, ali kako je bilo
tako je ostalo. Mnogo godina nakon smrti Radovida I, u Redanji je i dalje bio na snazi
zakon obnarodovan od strane velikog kralja. Kao prvo: grofovija Kovira je vazal, ali ne
mora ni da plaa porez ni da slui. Kao drugo: kovirski apana je dobro mortuarijuma {24},
a sukcesija je iskljuivo u nadlenosti kue Trojdenida. Kao tree: Tretogor se ne mea u
pitanja kue Trojdenida. Kao etvrto: lanovi kue Trojdenida ne pozivaju se u Tretogor
na sveanosti proslava dravnih praznika. Kao peto: niti u drugim prilikama.
O tome ta se deava na Severu sutinski je malo ko znao i malo koga je to zanimalo.
U Redanju su stizale uglavnom zaobilaznim putem, preko Kedvena vesti o konfliktima
kovirske grofovije s niim vladikama. O savezima i ratovima s Hengforsom, Maleorom,
Krejdenom, Talgarom i drugim zemljicama ija se imena teko pamte. Tamo je neko
nekoga pokorio i pripojio, neko se s nekim spojio u dinastijsku vezu, neko je nekoga
porazio i okupirao u sutini, nije se znalo ko, koga i zato.
Vesti o ratovima i borbama primamile su na Sever ceo mravinjak lopua, avanturista,
lovaca na pustolovine i druge nemirne duhove koji trae plen i mogunost da se iive.
Takvi su potegli tamo sa svih strana sveta, ak i iz dalekih zemalja kao to su Cintra ili
Rivija. Ipak, pre svega su to bili stanovnici Redanje i Kedvena. Pogotovo iz Kedvena, u
Kovir su ili celi konjiki odredi ak se rairila glasina da je na elu jednog krenula
slavna Aiden, buntovna vanbrana kerka kedvenskog monarha. U Redanji se ak prialo
da se na dvoru u Ard Karaigu raaju ideje o aneksiji severne grofovije i njenom
otcepljenju od redanjske krune. Neko je tamo ak poeo da vie o potrebi naoruane
intervencije.
Meutim, Tretogor je demonstrativno saoptio da ga Sever ne interesuje. Kako su
objavili kraljevski pravnici, obavezuje ih princip uzajamnosti kovirska apanaa nema
nikakve obaveze prema kruni, stoga kruna ne prua pomo Koviru. Tim pre to Kovir
nikakvu pomo nikada nije traio.
U meuvremenu, iz ratova voenih na severu, Kovir i Povis su se uzdizali moniji i
snaniji. U to vreme je to malo ko znao. Najjasniji signal rastue snage Severa bio je sve
aktivniji izvoz. Za Kovir se pre desetak godina govorilo da jedino bogatstvo te zemlje jesu
pesak i morska voda. Ljudi su se setili ove poalice kada su proizvodi iz kovirskih
topionica i solana praktino monopolizovali svetsko trite stakla i soli.
Ali iako su stotine ljudi pile iz aa sa znakom kovirskih topionica i solile supu
kovirskom solju, ipak je u ljudskoj svesti taj kraj bio neuveno dalek, nedostupan, surov i
neprijatan. A pre svega drugaiji.
U Redanji i Kedvenu se umesto doavola govorilo terati nekoga u Povis. Ako vam
se kod mene ne svia, govorio je majstor neposlunim egrtima, iroko vam polje do
Kovira. Neete mi ovde zavoditi kovirski red, vikao je profesor na nemirne raspriane
studente. Idi u Povis da mudruje, drao se zemljoradnik na sina koji kritikuje pradedovo
ralo i poseci-i-spali sistem obrade zemljita.
Kome se ne dopada vajkadanji poredak, iroko mu polje u Kovir!
Adresati ovih iskaza malo-pomalo poeli su da promiljaju i uskoro su shvatili da njihov
put do Kovira i Povisa praktino nita, ali apsolutno nita ne prepreuje. Na sever je
krenuo drugi talas emigracije. Kao i prethodni, i ovaj talas se sastojao od nezadovoljnih
udaka koji su se razlikovali i eleli neto drugaije. Ali ovaj put to nisu bili ljudi
posvaani sa ivotom i avanturisti koji se ne uklapaju nigde. Barem ne jedino takvi.
Na sever su krenuli uenjaci koji su verovali u svoje teorije, iako su te teorije
proglaene nerealnim i sumanutim. Tehniari i konstruktori ubeeni da e uprkos
rasprostranjenom miljenju ipak moi da se konstruiu maine i oprema koje su
koncipirali uenjaci. arobnjaci koji korienje magije radi postavljanja valobrana nisu
smatrali svetogrdnom uvredom. Trgovci prema ijem miljenju je perspektiva razvoja
prometa bila u stanju da srui krute, statine i kratkovide granice rizika. Zemljoradnici i
stoari uvereni da se i iz najgore zemlje mogu urediti njive koje daju prinos, da se uvek
mogu uzgojiti sorte ivotinja kojima data klima pogoduje.
Takoe, na sever su krenuli rudari i geolozi kojima je surovost divljih Kovirskih planina
i stena predstavljala nepogreiv signal da, ako je na vrhu takva beda, onda ispod mora
biti bogatstvo. Zato to priroda voli ravnoteu.
Ispod je bilo bogatstvo.
Minulo je etvrt veka i Kovir je dobio toliko rudnika koliko Redanja, Edirn i Kedven
zajedno. Eksploatacijom i preradom rude gvoa, Kovir je zaostajao samo za
Mahakamom, ali u Mahakam su iz Kovira ili transporti metala koji su sluili za izradu
legura. Koviru i Povisu je pripadala etvrtina svetske eksploatacije ruda srebra, nikla,
olova, kalaja i cinka, polovina eksploatacije ruda bakra i samorodnog bakra, tri etvrtine
eksploatacije ruda mangana, hroma, titanijuma i volframa, isto toliko eksploatacije
metala koji se javljaju samo u obliku samorodnih metala: platine, feroauruma, kriobelita i
dvimerita.
I preko osamdeset procenata svetske eksploatacije zlata.
Zlata kojim su Kovir i Povis kupovali ono to na Severu nije raslo i nije se odgajalo. I to
to Kovir i Povis nisu proizvodili. Ne zbog toga to nisu mogli ili nisu umeli, jednostavno
nije bilo isplativo. Zanatlija iz Kovira ili Povisa, sin ili unuk imigranta koji je tu pristigao sa
zaveljajem na leima, zaraivao je etvorostruko vie nego njegov sabrat u Redanji ili
Temeriji.
Kovir je trgovao i hteo je da trguje s celim svetom, u to veim razmerama. Nije
mogao.
Kralj Redanje je postao Radovid III, koga je s Radovidom I, njegovim pradedom,
vezivalo ime, a takoe i lukavstvo i pohlepa. Ovaj kralj, koga su udvorice i hagiografi
nazivali Hrabri, a svi ostali Rii, primetio je ono to pre njega niko nije hteo da primeti.
Zato od gigantske trgovine koju vodi Kovir Redanja nema ni prebijene pare? Kovir je
ionako samo beznaajna grofovija, feud, kameni u redanjskoj kruni. Vreme je da
kovirski vazal pone da slui sizerenu!
Desila se odlina prilika za to Redanja je imala granini sukob sa Edirnom, kao i
obino, radilo se o Dolini Pontar. Radovid III je bio odluan da intervenie orujem i
poeo je za to da se priprema. Propisao je porez za vojne ciljeve, nazvan pontarska
desetina. Morali su da ga plaaju svi podanici i vazali. Svi. Kovirska apanaa takoe. Rii
je protrljao ruke deset procenata od kovirskih dohodaka, malo li je!
U Pont Vanis, za koji se mislilo da je mali grad s drvenom palisadom, krenuli su
redanjski izaslanici. Kada su se vratili, saoptili su Riem zaprepaujue vesti.
Pont Vanis nije gradi. To je ogroman grad, letnja prestonica kraljevstva Kovira, iji
vladar, kralj Gedovij, alje u prilogu kralju Radovidu sledei odgovor:
Kraljevstvo Kovir nije niiji vazal. Pretenzije i tvrdnje Tretogora su neosnovane i
oslanjaju se na mrtvo slovo zakona koji nikada nije imao mo. Kraljevi iz Tretogora
nikada nisu bili suvereni vladari Kovira, zato to vladari Kovira to se lako moe utvrditi
u analima nikada nisu platili danak Tretogoru, nikada nisu ispunjavali vojnu slubu, a
to je najvanije nikada nisu bili pozivani na sveanosti dravnih praznika. Niti ikakvih
drugih.
Gedovij, kralj Kovira preneli su izaslanici ali, ali ne moe da prihvati kralja
Radovida za seniora i sizerena, a jo manje da mu plati desetinu. Takoe, to ne moe da
uini niko od kovirskih vazala niti vazali vazala, koji iskljuivo podleu kovirskom
senioratu.
Jednom reju: neka Tretogor gleda svoja posla i ne trpa nos u pitanja Kovira,
nezavisnog kraljevstva.
U Riem se skupio hladan gnev. Nezavisno kraljevstvo? Strana drava? Dobro.
Postupiemo sa Kovirom kao s tuinskom oblau.
Redanja, te Kedven i Temerija, koje je nagovorio Rii, primenili su prema Koviru
retorzione carine i nemilosrdan zakon o skladitenju. Trgovac iz Kovira koji krene na jug,
hteo-ne hteo, morao je ceo svoj tovar da izloi za prodaju u nekom od redanjskih gradova
i da ga proda ili da se vrati. Ista iznuda ekala je kupca s dalekog Juga koji se uputi ka
Koviru.
Za tovare koje je Kovir transportovao morem, ne pristajui u redanjske ili temerske
luke, Redanja je zahtevala banditske carine. Jasno je da kovirski brodovi nisu hteli da
plaaju platili su samo oni koji nisu uspeli da pobegnu. Zapoeta igra make i mia na
moru ubrzo je dovela do incidenta. Redanjska patrola je pokuala da uhapsi kovirskog
trgovca, pojavile su se dve fregate i patrolni brod je izgoreo. Bilo je rtava.
Ovo je prelilo au. Radovid Rii je odluio da naui pameti neposlunog vazala.
Redanjska vojska od etiri hiljade vojnika prela je reku Bra, a ekspedicijski korpus iz
Kedvena iao je na Kaingorn.
Nakon nedelju dana, dve hiljade preivelih Redanjaca prelazilo je Bra na suprotnu
stranu, a bedni preiveli iz kedvenskog korpusa vukli su se kuama preko prevoja
Pustulskih planina. Pojavio se novi cilj kojem je posluilo zlato severnih planina.
Regularnu vojsku Kovira inilo je dvadeset pet hiljada iskusnih u boju i razbojnitvu
profesionalaca, kondotjera iz najdaljih zabiti sveta, bezgranino vernih kovirskoj kruni za
neuveno dareljivu vojniku platu i ugovorom garantovanu penziju. Ljudi spremnih za
svaki rizik za neuveno dareljivu premiju, koja se isplaivala posle svake izvojevane
bitke. Te bogate vojnike u boj su vodili iskusni, sposobni i sada veoma bogati
komandanti, koje su Rii i kralj Benda iz Kedvena odlino znali bili su to isti koji su ne
tako davno sluili u njihovim armijama, ali su iznenada uzeli odmor i otili u inostranstvo.
Rii nije bio glupan i umeo je da ui na grekama. Smirio je pobunjene generale koji
su zahtevali krstaki rat, nije sluao trgovce koji su zahtevali ekonomsku blokadu,
odobrovoljio je Bendu iz Kedvena, eljnog krvi i osvete zbog unitenja njegove elitne
jedinice. Rii je inicirao pregovore. Nije ga odvratilo ni ponienje, gorka pilula koju je
morao da proguta Kovir je pristao na razgovore, ali kod sebe, u Lan Ekseteru. Maca je
morala da doe na vratanca.
Krenuli su tada u Lan Ekseter kao molitelji, pomisli Dajkstra ogrui se kaputom.
Kao ponieni molitelji. Isto kao i ja danas.
Redanjska eskadrila ula je u zaliv Prakseda i uputila se ka kovirskoj obali. S palube
admiralskog broda Alata, Radovid Rii, Benda iz Kedvena i njihov saputnik u ulozi
pregovaraa, hijerarh Novigrada, s divljenjem su gledali kako se izdiu valobrani u moru,
nad kojima su se uznosili zidovi i ogromni bedemi tvrave to je uvala prilaz u grad Pont
Vanis. A plovei od Pont Vanisa na sever, prema uu reke Tango, kraljevi su videli luke
pored luka, brodogradilite pored brodogradilita, pristanite pored pristanita. Videli su
umu jarbola i belinu jedara koja bode oi. Kako se ispostavilo, Kovir je ve imao lek
protiv blokade, retorzije i carinskog rata. Kovir je oigledno bio spreman da vlada
morima.
Alata je uplovila u iroko ue Tanga i bacila sidro u kamenite eljusti otvorenog
sidrita. Ali kraljeve je, na njihovo iznenaenje, ekao jo jedan put preko vode. Grad Lan
Ekseter nije imao ulice, ve kanale. Glavna arterija i osa metropole bio je Veliki kanal,
koji je vodio od luke pravo do kraljevske rezidencije. Kraljevi su preli na galiju
dekorisanu skerletno-zlatnim girlandama i grbom na kom su Rii i Benda sa uenjem
prepoznali redanjskog orla i kedvenskog jednoroga.
Plovei Velikim kanalom, kraljevi i njihova svita pogledavali su se i uvali tiinu. U
stvari, bolje bi bilo rei da su zanemeli. Pogreili su to su mislili da znaju ta je
bogatstvo i rasko, da se oni ne mogu iznenaditi izobiljem niti bilo kakvom
demonstracijom luksuza.
Piovili su Velikim kanalom, prolazei pored impozantnog zdanja Admiralicije i sedita
Trgovake gilde. Plovili su du promenada ispunjenih arenom i bogato odevenom
masom. Plovili su kroz palir izvanrednih velikakih palata i trgovakih poseda koji su se
odbijali u vodi kanala kao duga prelepo ukraenih, ak nevieno uskih frontalnih zidova. U
Lan Ekseteru se plaao porez za frontalni zid to je zid vei, porez je progresivno vii.
Kanal su dodirivale stepenice palate Ensenad, kraljevske zimske rezidencije, jedine
zgrade sa irokim frontalnim zidom, a na njima je ve ekao pozdravni komitet i kraljevski
par: Gedovij, vladar Kovira, i njegova supruga Gema. Par je doekao goste elegantno,
ljubazno... i netipino. Dragi striko, obrati se Gedovij Radovidu. Voljeni deko,
osmehnu se Bendi Gema. Gedovij je svakako bio Trojdenid. Gama pak, kako se
ispostavilo, vodila je poreklo od buntovne Aiden, koja je izbegla iz Kedvena, u ijim
ilama je tekla krv kraljeva iz Ard Karaiga.
Dokazana srodnost popravila je raspoloenje i probudila simpatije, ali u pregovorima
nije pomogla. U sutini, to to je nastupilo, to nisu bili pregovori. Deca su kratko rekla
ta zahtevaju. Dede su posluale. I potpisale dokument koji su pokolenja nazvala Prvi
ekseterski traktat. Da bi se razlikovao od kasnijih, Prvi traktat nosi i naziv u skladu s
prvim reima njegove preambule: Mare liberum apertum.
More je slobodno i otvoreno. Trgovina je slobodna. Korist je sveta. Ljubi trgovinu i
korist blinjeg kao svoju vlastitu. Oteavanje neije trgovine i sticanja koristi je ruenje
zakona prirode. A Kovir nije niiji vazal. On je nezavisno, samoupravno i neutralno
kraljevstvo.
Nije izgledalo da bi Gedovij i Gema hteli bar radi same ljubaznosti uiniti makar
jedan, makar najmanji ustupak, neto to bi spaslo ast Radovida i Bende. Ali ipak su to
uradili. Saglasili su se da Radovid Rii doivotno koristi u zvaninim dokumentima
titulu kralja Kovira i Povisa, a Benda doivotno titulu kralja Kaingorna i Maleora.
Naravno, s klauzulom de non preiudicando{25}.
 Gedovij i Gema su vladali dvadeset pet godina; s njihovim sinom Gerardom okonala
se kraljevska loza Trojdenida. Na kovirski tron je stupio Esteril Tisen. Osniva kue
Tisenida.
Neko vreme su kraljevi Kovira, sjedinjeni krvnim vezama sa svim ostalim dinastijama
sveta, nepokolebljivo sledili ekseterske traktate. Nikada se nisu meali u susedska
pitanja. Nikada nisu povlaili pitanje tue sukcesije iako je mnogo puta istorijski tok
dovodio do toga da je kovirski kralj ili kraljevi imao svakakvog osnova da se smatra
zakonskim naslednikom trona Redanje, Edirna, Kedvena, Cidarisa ili ak Verdena ili Rivije.
Nikada moni Kovir nije kuao teritorijalne aneksije niti osvajanje, nije slao brodove
naoruane katapultima i balistima na tue teritorijalne vode. Nikada nije iskoristio
privilegiju vlasti na talasima. Koviru je bio dovoljan mare liberum apertum, more
slobodno i otvoreno za trgovinu. Kovir je propovedao svetost trgovine i profita.
I apsolutnu, nepokolebljivu neutralnost.
Dajkstra je uspravio dabrov okovratnik kaputa kako bi sauvao vrat od vetra i kapljica
kie to je rominjala. Pogledao je unaokolo, istrgnut iz razmiljanja. Voda u Velikom
kanalu inila se crnom. U magli je ak i ponos Lan Eksetera, zgrada Admiralicije, izgledala
kao kasarna. ak su i trgovaki posedi izgubili svoju uobiajenu rasko a njihovi uzani
frontali izgledali su ue nego to je normalno. A moda i jesu ui, doavola, pomisli
Dajkstra. Ako je kralj Esterad povisio porez, prepredenjaci su mogli i kue da suze.
Odavno li je kod vas ovo ravo vreme, ekselencijo? upita da bi upitao, da bi
prekinuo iritantnu tiinu.
Od polovine septembra, grofe odgovori ambasador. Od punog meseca. Sprema
se ranija zima. U Talgaru je ve pao sneg.
Mislio sam ree Dajkstra da se sneg u Talgaru nikada ne topi.
Ambasador ga pogleda kao da ubeuje sebe da je to bila ala, a ne neznanje.
U Talgaru sam rei da se naali zima poinje u septembru, a zavrava se u
maju. Ostala doba godine su prolee i jesen. Postoji i leto... obino pada na prvi utorak
nakon avgustovskog mladog meseca. I traje ak do srede ujutro.
Dajkstra se nije nasmejao.
Ali ak i tamo je natmuri se amhasador sneg pred kraj oktobra fenomen.
Ambasador, kao i veina redanjske aristokratije, nije podnosio Dajkstru. Neophodnost
ugoavanja i primanja arhipijuna smatrao je linom uvredom, a injenicu da je
Regentski savet naloio Dajkstri da vodi pregovore s Kovirom, a ne njemu, smatrao je
smrtnom klevetom. Gadilo mu se to on, De Rujter iz najslavnije loze porodice De
Rujtera, grofova ve devet pokolenja, mora da oslovljava grofom tog prostaka i
skorojevia. Ali kao iskusan diplomata, majstorski je sakrivao ogorenost.
Vesla su se dizala i padala ravnomerno, laa se brzo kretala po kanalu. Proli su kraj
malene, ali vrlo elegantne palate Kulture i Umetnosti.
Plovimo u Ensenadu?
Da, grofe potvrdi ambasador. Ministar spoljnih poslova je jasno naglasio da eli
da se vidi s vama im stignemo, zbog toga vas vodim pravo u Ensenadu. A uvee u
poslati lau u palatu, poto bih hteo da vas ugostim na veeri...
Ekselencija neka mi oprosti prekinu ga Dajkstra ali obaveze mi to nee dozvoliti.
Imam mnogo stvari da zavrim, a malo vremena, rnoram da obavim te poslove nautrb
zadovoljstva. Veeraemo neki drugi put. U neka srenija, mirnija vremena.
Ambasador se nakloni i kriom odahnu sa olakanjem.

Naravno, u Ensenadu je stigao na zadnji ulaz. Zbog toga je bio veoma srean. Do
glavnog ulaza u zimsku kraljevsku rezidenciju, ispod divnog frontona oslonjenog na
tanane stubove, pravo od Velikog kanala vodile su impozantne ali prokleto duge
stepenice od belog mermera. Stepenice koje vode do jednog od brojnih zadnjih ulaza bile
su nemerljivo manje efektne, ali bile su i lake za savladavanje. Dok je koraao, Dajkstra
je grizao usne i psovao tiho u bradu, kako ga ne bi uli gardisti, lakeji i majordom, koji su
ga pratili.
Unutar palate je ekalo jo stepenica i jo penjanja. Dajkstra je ponovo opsovao
poluglasno. Sigurno su vlaga, hladnoa i neugodna poza u lai dovele do toga da je noga,
koja je bila polomljena u zglobu i potom magijski izleena, poela da ga podsea tupim i
ravim bolom. I loom uspomenom. Dajkstra je zakripao zubima. Znao je da su krivcu za
njegovu patnju vecu, takoe polornljene kosti. Duboko se nadao da i njega kida bol i
svim srcem mu je eleo da ga kida to due i to jae.
Napolju je ve padao mrak, hodnici Ensenade bili su mrani. Put kojim je Dajkstra iao
iza tihog majordoma osvetljavao je redak red lakeja sa svenjacima. A pred vratima sobe
u koju ga je vodio majordom stajali su gardisti s helebardama, napeti i kruti kao da su im
opasane helebarde bile metnute u zadnjice. Lakeji sa sveama ovde su stajali gue,
svetlost je ak pekla oi. Dajkstra se malo zaudio pompi s kakvom su ga doekali.
Uao je u sobu i odmah je prestao da se udi. Naklonio se duboko.
Dobro nam doao, Dajkstra ree Esterad Tisen, kralj Kovira, Povisa, Naroka,
Velhada i Talgara. Ne stoj kod vrata, izvoli ovamo, blie. Ostaviemo etikete po strani,
ovo je nezvanina audijencija.
Vaa milosti.
Supruga Esterada, kraljica Zulejka, malo rasejanim naklonom glave odgovori na
Dajkstrin naklon pun potovanja, ni na tren ne prekidajui vezenje.
Osim kraljevskog para, u sobi nije bilo ive due.
Upravo tako Esterad primeti pogled. Porazgovaraemo u etiri oka, izvinjavam
se, est oiju. Ipak mi se neto ini da e tako biti bolje.
Dajkstra je seo na pokazanu stolicu, naspram Esterada. Kralj je imao na ramenima
krmezan kaput opiven lasijim krznom, a na glavi aksamitni apo, koji je bio u tonu s
kaputom. Kao i svi mukarci iz klana Tisenida, bio je visok, snano graen i kriminalno
zgodan. Uvek je izgledao krepko i zdravo poput mornara koji se upravo vratio s mora
doslovno je iz njega izbijao miris morske vode i hladan slani vetar. Kao i kod svih
Tisenida, bilo je teko odrediti koliko kralj tano ima godina. Gledajui kosu, kou i ruke
mesta koja najbolje govore o starosti Esteradu se moglo dati etrdeset pet godina.
Dajkstra je znao da je kralj imao pedeset est.
Zulejka kralj se nagnu ka eni. Pogledaj ga. Da ne zna da je pijun, da li bi
verovala?
Kraljica Zulejka nije bila visoka, pre punaka i simpatino runa. Oblaila se na nain
dosta tipian za ene njene lepote, koji se zasnivao na biranju elemenata garderobe tako
da niko ne pogodi da je prava baba. Taj efekat je Zulejka postizala nosei iroke haljine,
nikakvog kroja i obojene tamnosivim tonovima. Na glavu je stavljala kapu nasleenu od
predaka. Nije se minkala i nije nosila nikakav nakit.
Dobra knjiga progovori tihim i milim glasiem ui nas da se suzdravamo od
procenjivanja blinjih. Zato to e i nas nekad procenjivati. A sigurno ne po izgledu.
Esterad Tisen podari eni topao pogled. Kao to je ve poznato, voleo ju je
bezgranino, ljubavlju koja se posle dvadeset devet godina braka nije prigasila ni za
trunku, naprotiv, sada je plamtela sve jasnije i vrelije. Esterad, kako su tvrdili, nikada nije
izneverio Zulejku. Dajkstra nije mnogo verovao u neto tako neverovatno, ali sam je tri
puta pokuao da poturi ak podgurne kralju efektivne agentkinje, kandidatkinje za
miljenice, odline izvore informacija. Nita od toga nije bilo.
Ne volim da okoliam ree kralj stoga u ti odmah otkriti, Dajkstra, zato sam
odluio da lino s tobom razgovaram. Ima nekoliko razloga. Kao prvo, ja znam da se ti ne
libi korupcije. U sutini sam siguran u svoje inovnike, ali zato ih stavljati na teke
probe, terati u iskuenja? Kakav mito si nameravao da ponudi ministru spoljnih posiova?
Hiljadu novigradskih korona odgovori bez treptanja pijun. Da smo se cenkali,
doao bih do hiljadu petsto.
I zato te volim ree nakon kratkog utanja Esterad Tisen. Straan si kurvin sin.
Podsea me na moju mladost. Gledam tebe i vidim sebe u tim godinama.
Dajkstra se zahvali naklonom. Bio je mlai od kralja samo osam godina. Bio je uveren
da Esterad to dobro zna.
Straan si kurvin sin ponovi kralj, postajui ozbiljniji. Ali ispravan i pristojan
kurvin sin. A to je retkost u ovim bednim vremenima.
Dajkstra se ponovo nakloni.
Vidi nastavi Esterad u svakoj dravi moe sresti ljude koji su slepi fanatici
ideje drutvenog mira. Odani toj ideji, spremni su na sve radi nje. Na zloin takoe, poto
cilj po njihovom miijenju opravdava sredstva i menja znaenje pojmova. Oni ne ubijaju,
oni spasavaju poredak. Oni ne maltretiraju, ne ucenjuju, oni osiguravaju interese drave i
bore se za mir. ivot jedinke, ako jedinka naruava dogme ustaljenog poretka, nije za
takve ljude vredan ni pare ni sleganja ramena. To da se drutvo sastoji upravo iz jedinki,
takvi ljudi to jednostavno ne prihvataju. Takvi ljudi raspolau takozvanim irokim
pogledom... a takav pogled je najsigurniji nain da ne primeti druge ljude.
Nikodemus de Bot ne izdra Dajkstra.
Blizu, ali nije tano kralj Kovira iskezi alabasterskobele zube. To je bio Visogota
iz Korva. Manje poznat, ali isto dobar etiar i filozof. Proitaj ga, preporuujem. Moda je
kod vas ostala jo neka njegova knjiga, moda niste sve spalili? Dobro, vratimo se na
stvar. Ti se, Dajkstra, takoe bez skrupula posluuje intrigom, podmiivanjem, ucenama
i torturom. Ni okom ne trepne kad osuuje nekog na smrt ili nareuje da nekog tajno
ubiju. To da sve radi zbog kraljevstva kom verno slui ne opravdava te i ne ini
simpatinijim u mojim oima. Ni najmanje. Znaj to.
 pijun klimnu glavom u znak odobravanja.
Ipak nastavi Esterad ti si, kako se kae, kurvin sin pravog karaktera. I zbog toga
te volim i potujem, zbog toga sam ti omoguio privatnu audijenciju. Zato to ti, Dajkstra,
imajui milion prilika, nikada u ivotu nisi uinio neto za sebe i nisi ukrao ni paru iz
dravne kase. ak ni pola pare. Zulejka, gledaj! Pocrveneo je ili mi se ini?
Kraljica podie glavu s vezenja.
Po njihovoj skromnosti poznaete njihove ispravnosti citirala je deo iz Dobre
knjige, iako je sigurno videla da na pijunovom licu nije bilo ni traga od rumenila.
Dobro ree Esterad. Na stvar. Vreme je da preemo na dravna pitanja. Zulejka,
on je preplovio more voen patriotskom obavezom. Redanja, njegova otadbina,
ugroena je. Od tragine smrti kralja Vizimira tamo vlada haos. Redanjom upravlja banda
aristokratskih idiota koja se zove Regentski savet. Ta banda, moja Zulejka, nita nee
uiniti za Redanju. Kada osete opasnost, pobei e ili poeti kao psi da puze do perlama
opivenih izama nilfgardskog cara. Ta banda prezire Dajkstru, zato to je on pijun,
ubica, skorojevi i prostak. Ali Dajkstra je preplovio more da bi spasao Redanju,
demonstrirajui time kome Redanja zaista pripada.
Esterad Tisen zauta, zevnu izmoren govorom, popravi krmezni apo, koji mu je lagano
skliznuo na nos.
Deder, Dajkstra ta titi tvoje kraljevstvo? Osim nedostatka novca, razume se?
Osim nedostatka novca pijunovo lice je bilo kao od kamena hvala, svi su
zdravo.
Aha kralj klimnu glavom, apo ponovo skliznu na nos i ponovo ga je morao
popraviti. Aha, razumem.
Shvatam nastavi. I aplaudiram ideji. Kada ima novac, moe kupiti lek za bilo
koju drugu muku. U tom grmu lei zec, treba imati novac. Vi nemate. Da ga imate, ne bi
bio ovde. Da li shvatam dobro?
Bez greke.
A koliko vam to treba, radoznao sam?
Ne mnogo. Milion bizanata.
Ne mnogo? Esterad Tisen preteranim gestom uhvati oberuke apo. To nije
mnogo? Aj-aj!
Za vau kraljevsku milost promrmlja pijun takva suma je svakako sitnica...
Sitnica? kralj pusti apo i podie ruke ka plafonu. Aj-aj! Milion bizanata sitnica,
uje, Zulejka, ta on govori? A zna li ti, Dajkstra, da nemati milion i imati milion to je
ukupno dva miliona? Ja razumem, ja shvatam da ti i Filipa Elkhart brzo i panino traite
koncept za odbranu od Nilfgarda, ali ta vi hoete, da kupite ceo Nilfgard?
Dajkstra nije odgovorio. Zulejka je zauzeto vezla. Esterad se na tren pretvarao da se
divi golim nimfama na plafonu.
Hodi ustao je naglo i klimnuo pijunu.
Otili su do ogromne slike na kojoj je bio predstavljen kralj Gedovij kako sedi na sivom
konju i maem pokazuje neto to se ne vidi na platnu, sigurno valjan pravac. Esterad je
iskopao iz depa siuan pozlaen tapi, dotakao njime ram slike i poluglasom izgovorio
ini. Gedovij i sivi konj su nestali, pojavila se plastina mapa poznatog sveta. Kralj je
dotakao tapiem srebrno dugme u uglu mape i magino promenio razmeru, suzivi vidnu
povrinu sveta na Dolinu Jaruge i etiri Kraljevstva.
Ovo plavo je Nilfgard objasni. Ovo crveno ste vi. U ta zvera? Ovamo gledaj!
Dajkstra je sklonio pogled s drugih slika veinom aktova i pomorskih scena. Pitao se
koja je od njih bila arobnjaka kamuflaa za drugu slavnu mapu Esterada onu koja je
oslikavala vojnu i trgovaku obavetajnu slubu Kovira, celu mreu podmienih
informatora i ucenjenih ljudi, poverenika, operativnih kontakata, diverzanata, najamnih
ubica, uspavanih agenata i aktivnih rezidenata. Znao je da takva mapa postoji, odavno
je bezuspeno pokuavao da nae nain da doe do nje.
Crveno ste vi ponovi Esterad Tisen. Bedno izgleda, zar ne?
Bedno, prizna u sebi Dajkstra. U poslednje vreme je bez pauze gledao strateke
mape, ali sada, na plastinoj mapi Esterada, poloaj je izgledao jo gore. Plavi kvadratii
su formirali oblik stranih zmajevih eljusti, spremnih da u svakom trenutku zagrizu i
smrskaju zubima bedne crvene kvadratie.
Esterad Tisen je traio neto to bi moglo da poslui kao pokaziva mape, izvue
najzad iz najblie panoplije ukraeni rapir.
Nilfgard zapoe izlaganje pokazujui rapirom ta treba napada Liriju i Edirn, kao
casus belli oglaavajui napad na pograninu utvrdu Glevicingen. Neu ispitivati ko je
zaista napao Glevicingen i u koga preruen. Smatram potpuno besmislenim i
pretpostavke za koliko dana ili asova je naoruana akcija Emhira predupredila analogna
dejstva Edirna i Temerije. Ostaviu to istoriarima. Vie me interesuje dananja situacija i
ta e biti sutra. U ovom trenutku, Nilfgard stoji u Dol Angri i Edirnu, prikriven buferom u
obliku vilenjakog dominiona u Dol Blatani, koji se granii sa ovim delom Edirna, to ga je
kralj Henselt iz Kedvena, govorei slikovito, istrgao Emhiru iz zuba i sam ga zagrizao.
Dajkstra nije komentarisao.
Moralnu ocenu akcije kralja Henselta isto ostavljam istoriarima nastavi Esterad.
Ali jedan pogled na mapu dovoljan je da bi se videlo da je aneksijom Severne Marhije
Henselt zagradio Emhiru put do Doline Pontar. Zatitio je bonu stranu Temerije. A
takoe i vas, Redanjce. Treba da mu zahvalite.
Zahvalio sam promumla Dajkstra. Ali tiho. U Tretogoru gostimo Jeralja
Demavenda iz Edirna. A Demavend ima dosta preciznu moralnu ocenu Henseitovog
postupka. Obino ju je izraavao kratkim i zvunim reima.
Pretpostavljam klimnu glavom kralj Kovira. Ostavimo to na trenutak,
pogledajmo na jug, na reku Jarugu. Napadajui Dol Angru, Emhir je istovremeno osigurao
bonu stranu sklopivi separatistiki dogovor s Foltestom iz Temerije. Meutim, po
okonanju ratnih dejstava u Edirnu, car je bez cifranja prekrio pakt i udario na Bruge i
Soden. Svojim kukavikim pregovorima, Foltest je dobio dve nedelje mira. Tanije,
esnaest dana. A danas je dvadeset esti oktobar.
Da.
A stanje dvadeset estog oktobra je sledee: Bruge i Soden su okupirani. Tvrave
Razvan i Majena su pale. Vojska Temerije je razbijena u bici kod Maribora, potisnuta na
sever. Maribor je pod opsadom. Jutros se jo drao. Ali sada je ve kasna no, Dajkstra.
Maribor e izdrati. Nilfgardijci nisu uspeli tesno da ga zatvore.
 To je istina. Zali su predaleko, previe su razvukli liniju snabdevanja, opasno su
otkrili bonu stranu. Pre zime e prekinuti opsadu, povui e se blie jarugi, skratie front.
Ali ta e biti u prolee, Dajkstra? ta e biti kad trava izviri ispod snega? Priblii se.
Pogledaj mapu.
Dajkstra je gledao.
Pogledaj mapu ponovi kralj. Rei u ti ta e u prolee uraditi Emhir var Emreis.

U prolee e poeti ofanziva nevienih razmera ree Kartija van Kanten,

popravljajui pred ogledalom svoje zlatne lokne. Oh, znam da je ta informacija sama po
sebi malo senzacionalna, kraj svakog seoskog bunara ene ine podnoljivim pranje vea
priama o prolenoj ofanzivi.
Asire var Anahid, danas izuzetno razdraena i nestrpljiva, ipak je uspela da se suzdri
od pitanja zato joj uopte skreu panju tako malo senzacionalne informacije. Ali
poznavala je Kantarelu. Ako je Kantarela poela o neemu da govori, onda je imala
razloga. A obino je prie zavravala zakljucima.
Ipak ja znam malo bolje od prostog sveta nastavi Kantarela. Vatje mi je sve
ispriao, ceo tok sastanka s cezarom. Povrh toga, doneo je kod mene celu torbu mapa, a
kada je zaspao, pogledala sam ih... Da priam dalje?
Naravno izbei oi Asire. Hajde, draga moja.
Pravac glavnog udara je, naravno, Temerija. Rube reke Pontar, linija Novigrad-
Vizima-Elander. Udara grupa vojske Sredina, pod vodstvom Menoa Koehorna. Bonu
stranu uva grupa vojskc Istok, koja udara iz Edirna na Dolinu Pontar i Kedven...
Na Kedven? podie obrve Asire. Da li to znai kraj slabog prijateljstva
zakljuenog pri podeli plena?
Kedven preti desnoj bonoj strani Kartija van Kanten lagano napui pune usne.
Njena usta lutkice bila su u stranom kontrastu sa stranim mudrostima koje je priala.
Udar ima preventivni karakter. Podeljeni odredi grupe Istok moraju da stegnu vojsku
kralja Henselta i izbiju mu iz glave eventualnu pomo za Temeriju.
Na zapadu nastavi plavua udara specijalna operativna grupa Verden, sa
zadatkom da kontrolie Cidaris i tesno zatvori blokadu Novigrada, Gors Velena i Vizime.
Generaltab rauna na nunost opsade te tri tvrave.
Nisi navela prezimena voa obeju grupa vojske.
Grupa Istok, Ardal ep Dahi osmehnu se lagano Kantarela. Grupa Verden,
Joahim de Vet.
Asire visoko podie obrve.
Zanimljivo ree. Dva kneza, uvreeni to su njihove kerke iskljuene iz branih
planova Emhira. Na car je ili veoma naivan, ili veoma lukav.
Ako Emhir zna neto o zaveri kneeva ree Kantarela to nije od Vatjea. Vatje mu
nita nije rekao.
Priaj dalje.
Ofanziva mora imati razmeru koja do sada nije viena. Sve ukupno, raunajui
linijske odrede, rezerve, pomone i pozadinske slube, u operaciji e uestvovati preko
trista hiljada ljudi. I vilenjaka, razume se.
Datum poetka?
Nije utvren. Kljuna stvar je snabdevanje, snabdevanje i prohodnost puteva, a niko
nije u stanju da predvidi kada e se okonati zima.
O emu je jo priao Vatje?
alio se, jadniak blesnu zubima Kantarela. Car ga je opet ispsovao i narugao
mu se. Pred ljudima. Opet je razlog bio onaj tajanstveni nestanak Stefana Skelena i celog
njegovog odreda. Emhir je javno nazvao Vatjea eprtljom, efom slube koja umesto da
se postara da ljudi ne nestaju bez traga biva i sama iznenaena takvim nestancima. Na
tu temu je konstruisao neku zlobnu igru rei, koju Vatje ionako nije umeo tano da
ponovi. Posle je car aljivo upitao Vatjea da to ne znai moda da je nastala neka druga
tajna organizacija, pritajena i od njega. Bistar je na imperator. Pogaa blizu.
Blizu promrmlja Asire. ta jo, Kartija?
Agent kog je Vatje imao u Skelenovom odredu, a koji je isto nestao, zvao se Neratin
Ceka. Vatje mora da ga je veoma cenio, jer je neobino potiten zbog njegovog
nestanka.
I ja sam, pomisli Asire, potitena zbog nestanka Jedijaha Mekesera. Ali ja u, za
razliku od Vatjea de Ridoa, uskoro znati ta se dogoilo.
A Rjens? Vatje se vie nije sreo s njim?
Ne. Nije spominjao.
Obe su utale neko vreme. Maka na Asireinim kolenima mjaukala je glasno.
Gice Asire?
Reci, Kartija.
Da li u jo dugo morati da igram ulogu glupe ljubavnice? Htela bih da se vratim na
studije i da se posvetim naunom radu...
Nee prekinu je Asire. Ali jo malo. Izdri, dete.
Kantarela uzdahnu.
Zavrile su razgovor i pozdravile se. Asire var Anahid je oterala maku iz fotelje i jo
jednom proitala pismo Fringile Vigo, koja je boravila u Tusenu. Zamislila se, poto ju je
pismo uznemirilo. Imalo je meu redovima neki smisao koji je Asire oseala, ali ga nije
razumela. Ve je bila prola pono kada je Asire var Anahid, nilfgardska arobnica,
pokrenula megaskop i uspostavila telekomunikaciju sa zamkom Montekalvo u Redanji.
Filipa Ejlhart bila je u kraunoj nonoj koulji s tananim bretelama, a na obrazu i
dekolteu imala je tragove naminkanih usana. Asire je najveim naporom volje
suzdravala grimasu neukusa. Nikada, ba nikada neu moi to da razumem, pomisli. I
ne elim to da razumem.
Moemo li da govorimo slobodno?
Filipa je napravila rukom irok gest, okruujui se maginom sferom diskrecije.
Sada da.
Imam informacije poe oporo Asire. Same po sebi, one nisu senzacionalne, o
tome ak govore ene kraj bunara. U svakom sluaju...
 *

Cela Redanja ree Esterad Tisen gledajui u svoju mapu u ovom trenutku moe
da izloi trideset pet hiljada linijskih vojnika, od toga etiri hiljade teke konjice. Okruglo,
razume se.
Dajkstra klimnu glavom. Raunica je bila apsolutno precizna.
Demavend i Meve su imali slinu vojsku. Emhir ih je rasturio za dvadeset est dana.
To isto e biti s vojskama Redanje i Temerije, ukoliko ne ojaate. Podravam vau ideju,
Dajkstra, tvoju i Filipe Ejlhart. Potrebna vam je vojska. Potrebna vam je borbena, dobro
uvebana i dobro opremljena konjica. Potrebna vam je takva konjica za nekih milion
bizanata.
pijun potvrdi klimanjem glave da ni toj raunici ne moe nita da se zameri.
Ipak, kako ti je nesumnjivo poznato nastavi suvo kralj Kovir je uvek bio, jeste i
bie neutralan. S Nilfgardskim carstvom nas vezuje traktat koji je potpisao jo moj deda,
Esteril Tisen, i imperator Fergus var Emreis. Slovo tog traktata ne dozvoljava Koviru da
potpomae neprijatelje Nilfgrada vojnom pomoi. A ni novcem za vojsku.
Kada Emhir var Emreis udavi Temeriju i Redanju frknu Dajkstra tada e
pogledati ka severu. Emhiru nee biti dosta. Moe da se ispostavi da va traktat iznenada
nee vredeti piljiva boba. Skoro smo govorili o Foltestu iz Temerije, koji je u dogovoru s
Nilfgardom uspeo sebi da kupi esnaest dana mira...
O, dragi moj frknu Esterad. Tako ne moe da se argumentuje. S traktatima je
kao s brakom: ne sklapaju se s milju o izdaji, a kada se sklope, ne raskidaju se. A kome
to ne odgovara, neka se ne eni. Ne moe postati rogonja ako nisi oenjen, ali
priznae, strah od rogova je alostan i dosta smeno opravdanje za iznueni celibat. A
rogovi u braku nisu tema za razmatranja poput ta bi bilo kad bi bilo. Dokle god se
rogovi ne nose, ne potee se to pitanje, a kada ih ve nosi, onda nema o emu da se
pria. A kada smo ve kod rogova, kako se zove suprug lepe Marije, markiz De Mersej,
redanjski ministar blaga?
Vaa kraljevska milost nakloni se kruto Dajkstra ima informatore kojima se
moe zavideti.
Tano, imam prizna kralj. Zaudio bi se koliko i kako dobrih. Ali ni ti ne mora
svojih da se stidi. Onih koje ima na mojim dvorovima, ovde i u Pont Vanisu. O, dajem
re da svaki od njih zasluuje najvie pohvale.
Dajkstra ak ni okom nije trepnuo.
Emhir var Emreis nastavi Esterad gledajui nimfe na plafonu takoe ima nekoliko
dobrih i dobro postavljenih agenata. Zbog toga u ponoviti: interes drave Kovir je
neutralnost i princip pacta sunt servanda{26}. Kovir ne kri uspostavljene dogovore. Kovir
ne kri ugovore ak ni da bi preduhitrio krenje ugovora od druge strane.
Usudiu se da primetim ree Dajkstra da Redanja ne nagovara Kovir da kri
paktove. Redanja ni u kom sluaju ne trai savez ili vojnu pomo Kovira protiv Nilfgarda.
Redanja eli... da pozajmi malu sumu, koju emo vratiti...
Ve vidim prekinu ga kralj kako vraate. Ali to su akademska razmatranja, jer
vam neu pozajmiti ni paru. Potedi me lane kazuistike, Dajkstra, jer ti stoji kao vuku
kecelja. Ima li neke druge, ozbiljne, pametne i istinite argumente?
Nemam.
Posreilo ti se ree nakon malo utanja Esterad Tisen to si postao pijun. Od
trgovine ne bi napravio karijeru.

Otkada je sveta i veka, svi kraljevski parovi imali su odvojene spavae sobe. Kraljevi
su s veoma razliitim frekvencijama poseivali spavae sobe kraljica, a deavalo se da
su kraljice dolazile u neoekivane posete u sobe kraljeva. A posle bi se mu i ena
jednostavno razili po svojim odajama i to je bilo to.
Monarhijski par Kovira je i u ovom pogledu bio izuzetak. Esterad Tisen i Zulejka uvek
su spavali zajedno u jednoj sobi, na jednom ogromnom leaju s ogromnim baldahinom.
Pre spavanja, Zulejka stavivi naoare, koje se stidela da pokae pred podanicima
obino je itala svoju Dobru knjigu. Esterad Tisen je obino priao.
Ni ove noi nije bilo drugaije. Esterad je stavio nonu kapu, a u ruku je uzeo ezlo.
Voleo je da dri ezlo i da se zabavlja njime, a zvanino to nije radio, jer se plaio da e
ga podanici nazvati pretencioznim.
Zna, Zulejka priao je u poslednje vreme imam veoma udne snove. Ve neki
put zaredom usnio sam onu veticu od moje majke. Stoji nada mnom i ponavlja: Imam
enu za Tankreda, imam enu za Tankreda. I pokazuje mi simpatinu, ali veoma mladu
devojicu. A zna, Zulejka, ko je ta devojka? Ciri, Kalantina unuka. Sea se Kalante,
Zulejka?
Seam se, muu moj.
Ciri nastavi Esterad zabavljajui se ezlom jeste ona kojom navodno hoe da se
oeni Emhir var Emreis. udnovat brak, iznenaujui... Kako bi, k vragu, ona postala
Tankredova ena?
Tankredu Zulejkin glas se malo promenio, kao i uvek kada je govorila o sinu
dobro bi dola ena. Moda bi se skrasio...
Moda Esterald uzdahnu. Mada sumnjam, ali moda. U svakom sluaju, brak je
nekakva ansa. Hm... Ta Ciri... Ha! Kovir i Cintra. Ue Jaruge! Ne zvui loe, ne zvui.
Bio bi lep savez... Lepo srodstvo... Ali ako je tu malu video Emhir... Samo, zbog ega li mi
se ba ona javlja u snovima? I zato, doavola, ja uopte sanjam kojekakve gluposti? Na
ekvinocijum, sea se, kada sam i tebe razbudio... Brrr, kakav je to bio komar, srean
sam to ne mogu da se prisetim detalja... Hm... Moda da pozovem nekog astrologa?
Vraaru? Medijuma?
Gica ila de Tankarvil je u Lan Ekseteru.
Ne iskrivi se kralj. Neu kod te arobnice. Previe je mudra. Raste mi pored boka
druga Filipa Ejlhart! Te mudre ene previe privlai miris vlasti, ne sme ih hrabriti
milou i poverenjem.
U pravu si kao i obino, muu moj.
Hm... Ali ti snovi...
Dobra knjiga Zulejka prelista nekoliko stranica pripoveda da, kada ovek zaspi,
bogovi mu otvaraju ui i obraaju mu se. A prorok Loboda ui da kada vidi san, vidi ili
veliku mudrost, ili veliku glupost. Trik je u tome da prepozna.
Tankredov brak s Emhirovom verenicom i nije ba neka velika mudrost uzdahnu
Esterad. A ako ve govorimo o mudrosti, veoma bih se obradovao kada bi me posetila u
snu. Radi se o stvari zbog koje je Dajkstra bio ovde. Radi se o veoma tekom pitanju.
Poto vidi, najvoljenija moja Zulejka, razum mi ne doputa da se radujem kada Nilfgard
otro pritiska ka severu i spreman je da za koji dan zauzme Novigrad, jer iz Novigrada
sve, a tu mislim i na nau neutralnost, izgleda drugaije nego s dalekog juga. Dobro bi
bilo kada bi Redanja i Temerija zaustavile prodor Nilfgarda, kada bi agresora oterali
nazad iza Jaruge. Ali da li je dobro da to urade za na novac? Da li me slua, najvoljenija
eno?
Sluam te, muu.
I ta ti kae na to?
Svakojaku mudrost ima u sebi Dobra knjiga.
A kae li tvoja Dobra knjiga ta da inim kada doe kod mene Dajkstra i trai od
mene milion?
Knjiga trepnu iznad naoara Zulejka nita ne govori o pokvarenom mamonu{27}.
Ali u jednom paragrafu je reeno: davati je vea srea nego uzimati, a pomaganje
ubogog milostinjom je plemenito. Reeno je: razdeli sve i to e tvoju duu nainiti
plemenitom.
A vreicu i stomak praznim promumla Esterad Tisen. Zulejka, da li u toj knjizi,
osim paragrafa o razdeljivanju i milostinji, ima neke mudrosti koja se tie poslova? ta,
na primer, knjiga kae o ekvivalentnoj razmeni?
Kraljica popravi naoare i poe brzo da lidta inkunabulu.
Kako Jakov bogovima, tako bogovi Jakovu proita.
Esterad je utao neko vreme.
A moda ree najzad otegnuto ima jo neto?
Zulejka se vrati listanju knjige.
Pronala sam ree iznenada neto iz mudrosti proroka Lobode. Da proitam?
Molim te.
Prorok Loboda pripoveda: vaistinu, ubogog davanjem pomozi. Ali mesto da ubogom
da celu lubenicu, daj mu pola lubenice, inae e se ubogi onesvestiti od sree.
Pola lubenice frknu Esterad Tisen. Znai, pola miliona bizanata? A zna li ti,
Zulejka, da je imati pola miliona i nemati pola miliona u sutini ceo milion?
Nisi mi dao da dovrim Zulejka baci na mua strog pogled kroz naoari. Kae
dalje prorok: a jo bolje je dati ubogom etvrtinu lubenice. A najbolje je udesiti da neko
drugi da ubogom lubenicu. Vaistinu vam kaem, uvek e se nai onaj koji lubenicu ima i
rad je da njome daruje ubogog, ako ne zbog plemenitosti, onda zbog raunice ili zbog
drugog razloga.
Ha! kralj Kovira udari ezlom u noni stoi. Vaistinu, otrouman je bio prorok
Loboda! Umesto da da, udesi da d neko drugi? To mi se svia, to je prava
slatkoreivost! Istrai mudrosti ovog proroka, voljena moja Zulejka. Siguran sam da e
otkriti meu njima jo neto, to e mi pomoi da reim problem Redanje i vojske koju
Redanja hoe da organizuje mojim novcem.
Zulejka je veoma dugo listala knjigu pre nego to je poela da ita.
Ree jednom proroku Lobodi njegov uenik: naui me, gospodaru, kako da
postupim? Moj komija mi je zatraio moga psa. Ako mu dam ljubimca, srce e mi pui od
tuge. Ako pak ne dam, biu nesrean jer sam uvredio komiju odbijanjem. ta da inim?
Ima li, upita ga prorok, neto to voli manje od psa ljubimca? Imam, gospodaru,
odgovori mu uenik, vraju maku, nesnosnu tetoinu. I uopte je ne volim. I ree mu
prorok Loboda: Uzmi onu vraju maku, nesnosnu tetoinu, i daj je komiji svome. tada
e osetiti dvojaku sreu. Make e se reiti, a komiju e obradovati. Poto je najee
tako, komija ne udi za poklonom, ve da bude darovan.
Esterad je utao neko vreme, a elo mu je bilo naborano.
Zulejka? upita najzad. Da li je to bio isti prorok?
Uzmi onu vraju maku...
uo sam i prvi put! vrisnu kralj, ali odmah se smiri. Oprosti, voljena. Stvar je u
tome to ne razumem najbolje ta imaju make sa...
Zautao je i zamislio se duboko.

Nakon osamdeset pet godina, kada se situacija promenila toliko da se o odreenim

osobama i stvarima moglo bezbedno govoriti, progovorio je Gviskar Vermulen, vojvoda
Krejdena, unuk Esterada Tisena, sin njegove najstarije kerke Gudemunde. Vojvoda
Gviskar je ve bio sedi starac, ali se dobro seao dogaaja kojima je bio svedok. Upravo
je vojvoda Gviskar otkrio odakle je uzeto milion bizanata kojima je Redanja opremila
konjiku armiju za rat s Nilfgardom. Taj milion nije bio iz kovirskog trezora, ve iz trezora
novigradskog hijerarha. Esterad Tisen, otkrio je Gviskar, dobio je novigradski novac za
uee u novonastalim kompanijama za pomorsku trgovinu. Paradoksalno je bilo to su
ove kompanije nastale uz aktivnu saradnju nilfgardskih trgovaca. Stoga je iz otkria
sedog vojvode proizalo to da je sam Nilfgard u odreenoj meri platio organizovanje
redanjske vojske.
Deda je priseao se Gviskar Vermulen govorio neto o lubenicama, osmehujui
se lukavo. Govorio je da se uvek nae neko ko e hteti da daruje bednog, makar i zbog
raunice. Takoe je govorio kako, budui da Nilfgard sam pomae jaanje snaga i
borbene sposobnosti redanjske vojske, ne moe zbog tog istog zamerati drugima.
A posle je nastavi starac deda pozvao kod sebe oca, koji je u to vreme bio ef
obavetajne slube, i ministra unutranjih poslova. Kada su saznali kakve naredbe moraju
da izvre, uspaniili su se. Zato to se radilo o oslobaanju iz zatvora, sabirnih logora i
progonu vie od tri hiljade ljudi. Morali su da povuku odluke za vie od stotinu kunih
pritvora.
Ne, nije se radilo samo o banditima, obinim kriminalcima i najamnim kondotjerima.
Pomilovanja su pre svega obuhvatala disidente. Meu pomilovanim su bile i pristalice
svrgnutog kralja Rida i ljudi uzurpatora Idija, njihovi predani partizani. I ne samo oni koji
su reima podravali: veina je tamo leala zbog diverzija, atentata, oruanih pobuna.
Ministar unutranjih poslova je bio zapanjen, a tata veoma uznemiren.
A deda priao je vojvoda smejao se, kao da je to bio najbolji vic. A onda je
kazao, seam se svake rei, ovako: Velika je teta, gospodo, to pred spavanje ne itate
Dobru knjigu. Da itate, razumeli biste ideje vaeg monarha. A sad ete morati da
izvravate naredbe, a niste ih razumeli. Ali ne brinite se bez potrebe i unapred, va
monarh zna ta ini. A sada idite i pustite sve moje vraje make, nesnosne tetoine.
Ba je tako rekao: vraje make, tetoine. A radilo se o kasnijim junacima,
komandantima ovenanim slavom i au, to u to vreme niko nije mogao znati. Te
dedine make bili su docnije slavni kondotjeri: Adam Adju Pangrat, Lorenco Mola,
Huan Frontino Gutjerez... I Julija Abatemarko, koja se proslavila u Redanji kao Slatka
Vetrogonica... Vi mladi se toga ne seate, ali u moje vreme, kada smo se igrali rata,
svaki momak je hteo da bude Adju Pangrat, a svaka devojica Julija Slatka
Vetrogonica... A dedi su to bile vraje make, hehe.
Kasnije pak mumlao je Gviskar Vermulen deda je uzeo mene za ruku i odveo me
na terasu s koje je baka Zulejka hranila galebove. Deda joj je kazao... Kazao je...
Starac je polako i s velikim naporom pokuavao da se priseti rei koje je onda, pre
osamdeset pet godina, kralj Esterad Tisen izgovorio eni, kraljici Zulejki, na terasi palate
Ensenada, koja se izdizala nad Velikim kanalom.
Zna li, moja najvoljenija eno, da sam primetio jo jednu mudrost meu
mudrostima proroka Lobode? Mudrost koja e mi dati jo jednu korist od davanja vrajih
maaka Redanji? Make se, moja Zulejka, vraaju kui. Make se uvek vraaju kui. A
kada se moje make vrate, kada donesu platu, premiju, bogatstvo... Onda u ja te make
zatrpati porezima!

Kada je kralj Esterad Tisen poslednji put razgovarao s Dajkstrom, to je bilo u etiri
oka, ak bez Zulejke. Na podu gigantske sale igrao se deai koji je odoka imao desetak
godina, ali on se svakako nije raunao, a, osim toga, bio je toliko zauzet svojim olovnim
vojnicima da nije uopte obraao panju na ovu dvojicu.
Ovo je Gviskar objasni Esterad pokazujui na deaka pokretom glave. Moj unuk,
sin moje Gudemunde i onog nesposobnjakovia, kneza Vermulena. Ali ovaj malian,
Gviskar, jedina je nada za Kovir, ako se Tankred Tisen pokae... Ako bi se Tankredu
neto desilo...
Dajkstra je znao problem Kovira. I lini Esteradov problem. Znao je da se Tankredu
neto ve desilo. Momak e, ako uopte ima nagovetaja da bude kralj, biti veoma lo
kralj.
Tvoj je problem progovori Esterad u sutini ve reen. Moe ve poeti da
razmatra kako najefektivnije da utroi milion bizanata koji e uskoro stii u tretogorski
trezor.
Pognuo se i kradom podigao jednog od olovnih i svetlo ofarbanih Gviskarovih vojnika,
konjanika sa uzdignutim maem.
Uzmi to i dobro sakrij. Ko ti pokae drugog takvog vojnika, identinog, bie moj
izaslanik, ak ako ne bude izgledao tako, ak ako mu ne poveruje da je moj ovek i da
zna za na milion. Svako drugi e biti provokator i ophodi se prema njemu kao prema
provokatoru.
Redanja nakloni se Dajkstra ovo nee zaboraviti Vaoj kraljevskoj milosti. A ja
bih vam u svoje ime izrazio linu zahvalnost.
Ne zahvaljuj, nego daj ovde onih hiljadu kojima si hteo da dobije naklonost mog
ministra. ta je to, naklonost kralja ne zasluuje mito?
Vaa kraljevska milosti, smanjite...
Smanjiu, smanjiu. Daj pare, Dajkstra. Imati hiljadu i nemati hiljadu...
... to je ukupno dve hiljade. Znam.

U udaljenom krilu Ensenade, u odajama znatno manjih dimenzija, arobnica ila de

Tankarvil koncentrisano je i paljivo sluala priu kraljice Zulejke.
Odlino klimnu glavom. Odlino, Vae kraljevsko velianstvo.
Uradila sam onako kako si mi preporuila, gice ila.
Hvala. I uveravam te jo jednom radimo ispravnu stvar. Za dobro zemlje. I
dinastije.
Kraljica Zulejka frknu, a glas joj se lagano izmeni.
A... A Tankred, gice ila?
Dala sam re ree hladno ila de Tankarvil. Dala sam svoju re da u na pomo
uzvratiti pomoi. Vae kraljevsko velianstvo moe mirno da spava.
Veoma bih elela uzdahnu Zulejka. Veoma. Ako smo ve kod snova... Kralj
poinje neto da sumnja. Ti snovi ga ude, a kralj postaje sumnjiav kada ga neto udi.
Onda u na neko vreme prestati da aljem kralju snove obea arobnica. Da se
vratim na kraljiin san, ponavljam, moete mirno da spavate. Kraljevi Tankred e se
rastati od loeg drutva. Nee vie boraviti u zamku barona Surkratasa. A ni kod gice De
Lizemur. A ni kod redanjske ambasadorke.
Nee vie poseivati te persone? Nikad?
Persone o kojima je re u mranim oima ile de Tankarvil pojavi se udan blesak
nee se vie usuditi da pozivaju i zavode kraljevia Tankreda. Nee se nikada vie
usuditi. Svesne su posledica. Garantujem za to to govorim. Garantujem i da e kraljevi
Tankred ponovo uiti i da e biti vredan uenik, ozbiljan i primeran mladi. Takoe e
prestati da juri za suknjama. Izgubie strast... do trenutka kad mu predstavimo Cirilu,
kneginjicu Cintre.
Ah, kad bih mogla u to da poverujem Zulejka prokrcka ake, podie pogled.
Kada bih mogla u to da poverujem!
U snagu magije ila de Tankarvil se osmehnu, neoekivano ak i za nju samu
ponekad je teko poverovati, Vae kraljevsko velianstvo. Uostalom, tako mora biti.

*
 Filipa Ejlhart popravi bretele prozirne koulje tanane poput pauine, obrisa s dekoltea
ostatak tragova karmina. Tako pametna ena, pomisli s lakim neukusom ila de
Tankarvil, a ne ume da dri hormone na uzdama.
Moemo li da razgovaramo?
Filipa se okrui sferom diskrecije.
Sada da.
U Koviru je sve obavljeno. Pozitivno.
Hvala. Dajkstra je ve otplovio?
Jo nije.
Zato odugovlai?
Vodi duge razgovore s Esteradom Tisenom iskrivi usne ila de Tankarvil. udno
je kako su jedan drugom po ukusu, kralj i pijun.

Zna one nae ale o vremenu, Dajkstra? O tome da u Koviru postoje samo dva
godinja doba...
Zima i avgust. Znam.
A zna li kako da pozna da je u Koviru poelo leto?
Ne. Kako?
Kia postaje malo toplija.
Ha-ha.
alu na stranu ree ozbiljno Esterad Tisen ali sve ranije i sve due zime me malo
uznemiravaju. To je bilo proreeno. Mislim da si itao Itlinina proroanstva? Tamo stoji da
e doi decenije neprestane zime. Neko tvrdi da su to alegorije, ali ja se malo plaim. U
Koviru smo imali jednom etiri godine hladnoe, susneice i slabog roda. Da nije velikog
uvoza ivine iz Nilfgarda, ljudi bi poeli masovno da umiru od gladi. Moe li to da
zamisli?
Iskreno govorei, ne.
A ja mogu. Hlaenje klime moe sve da nas otera u glad. Glad je neprijatelj s kojim
je prokleto teko boriti se.
pijun klimnu glavom.
Dajkstra?
Vae kraljevsko velianstvo?
U zemlji ti je ve zavladao mir?
Ne ba. Ali trudim se.
Znam, bruji se o tome. Od onih to su izdali u Tanedu, iv je ostao samo Vilgeforc.
Posle smrti Jenefer, da. Zna, kralju, da je Jenefer mrtva? Poginula je poslednjeg
dana avgusta, pod zagonetnim okolnostima, u slavnom Sedninom Rezdanu, izmeu
Skelikih ostrva i rta Peiks de Mar.
Jenefer iz Vengerberga ree polako Esterad nije bila izdajnica. Nije bila saveznik
Vilgeforca. Ako hoe, predstaviu ti dokaze za to.
Neu odgovori nakon trena utanja Dajkstra. A moda u i hteti, ali ne sada.
Sada mi je prijatnije da na nju gledam kao na izdajnicu.
Razumem. Ne veruj arobnicama, Dajkstra. Pogotovo ne Filipi.
Nikada joj nisam verovao. Ali moramo da saraujemo. Bez nas e Redanja zapasti u
haos i propae.
To je istina. Ali ako hoe savet, progledaj malo kroz prste. Zna o emu priam.
Giljotine i kolibe za torturu su po celoj zemlji, okrutnosti koje se rade vilenjacima... I ta
strana tvrava, Drakenborg. Znam da to radi iz patriotizma. Ali gradi lou legendu o
sebi. Ti si u njoj vukodlak, pohlepnik za nevinom krvlju.
Neko i to mora da radi.
I na nekoga mora da se svali. Znam da se stara da bude pravedan, ali
jednostavno ne moe da izbegne greke, od njih se ne moe pobei. Ne moe ni da
ostane ist ako si do gue u krvi. Znam da nikada nisi nekog povredio radi sopstvenih
interesa, ali ko e u to poverovati? Ko e hteti da poveruje u to? Kada se sudbina vrati,
pripisae ti ubijanje nevinih i upanje koristi. A la se lepi za oveka kao smola.
Znam.
Nee ti dati ansu da se odbrani. Takvima kao to si ti nikada ne daju ansu.
Ulepie te smolom... kasnije. Posle injenice. Pazi se, Dajkstra.
Pazim se. Nee me uhvatiti.
Uhvatili su tvog kralja, Vizimira. uo sam, stilet u bok sve do rukohvata...
Kralja je lake napasti nego pijuna. Mene nee uhvatiti. Nikada me nee uhvatiti.
I ne moraju. A zna li zato, Dajkstra? Zato to na ovom svetu, majku mu, mora
postojati neka pravednost.
Doao je dan kada su se prisetili tog razgovora. Obojica. Kralj i pijun. Dajkstra se
priseao rei Esterada u Tretogoru, kada je sluao korake ubica kako nailaze sa svih
strana, kroz sve hodnike zamka.
Esterad se setio rei Dajkstre na reprezentativnim mermernim stepenicama koje vode
iz Ensenada u Veliki kanal.

Mogao je da se bori zamagljene, slepe oi Gviskara Vermulena gledale su u ponor

uspomena. Bilo je samo troje ubica, deda je bio snaan mukarac. Mogao je da se bori,
da se brani dok ne dotri straa. Mogao je jednostavno i da pobegne. Ali tamo je bila
baka Zulejka. Deda je zaklanjao i branio Zulejku, samo Zulejku, za sebe nije mario. Kada
je najzad dola pomo, Zulejka nije bila ni ogrebana. Esterad je zadobio preko dvadeset
uboda. Umro je posle tri asa, ne povrativi svest.

Jesi li itao nekad Dobru knjigu, Dajkstra?

Ne, Vaa kraljevska milosti. Ali znam ta je tamo napisano.
Zamisli, ja sam je jue nasumice otvorio. I naiao sam na ovu reenicu: Na putu do
venosti, svako e koraati po vlastitim stepenicama, nosei svoje vlastito breme. ta
misli o tome?
Vreme mi je, kralju Esterade. Vreme je da nosim svoje breme.
Budi zdrav, pijune.
Budi zdrav, kralju.
 Od drevnog i slavnog grada Asengarda otili smo nekih est stotina staja na jug, do
zemlje zvane Stojezera. Kada se s visine na tu zemlju pogleda, vide se brojna jezera,
odista vetim tokom stvari poslagana u raznorazne oblike. Na vodi, vilenjak Avalakh,
kazao nam je da meu tim oblicima traimo onaj koji lii na list trifolijuma. I uistinu,
takav smo ugledali. Pri emu se ispostavilo da nema tri, ve etiri jezera, poto je jedno
podugako, to se od juga do severa provlai, poput stabljike deteline. To jezero, zvano
Tarn Mira, okrueno je crnom umom, a na njegovom severnom kraju nekako se uzdie
tajanstvena kula, nazvana Lastavija kula, a na vilenjakom jeziku: Tor Zireael.
Ipak, u poetku nismo videli nita, samo maglu. Ve sam se spremio da pitam
vilenjaka Avalakha za ovu kulu, kad on dade znak da utimo, a sam izgovori ove rei:
Moramo da ekamo i nadamo se. Nada e se vratiti sa svetlom i s dobrim inima.
Gledajte u beskraj voda, onamo ete ugledati poslanike dobrih vesti.
Bujvid Bekujzen
Stranstvovanje po drumovima i magijskim mestima

Ova knjiga je od poetka do kraja prevara. Ruevine kod jezera Tarn Mira bile su vie
puta ispitivane. Nisu magijske, te, uprkos enuncijacijama B. Bekujzena, ne mogu
predstavljati ostatke legendarne Lastavije kule.
Ars Magica, izd. XIV
 Deveto poglavlje

Dolaze! Dolaze!
Jenefer je obema rukama pridravala kosu koju joj je kidao mokar vetar, stajala je kraj
balustrade stepenica sklanjajui se s puta enama koje su trale na obalu. Gonjen
zapadnim vetrom, val se buno razbijao o obalu, a iz pukotina u stenama svaki as su
izbijale kianke pene.
Dolaze! Dolaze!
S gornjih terasa citadele Kaer Trold, glavne tvrave Ard Skeliga, mogao se videti
gotovo ceo arhipelag. Pravo ispred, iza tesnaca, nalazio se An Skelig, s june strane nizak
i ravan, s nedosene severne strane strm i izrezan fjordovima. S daleke leve strane, visok
i zelen Spikerog otrim zubima grebena razbijao je talase, a njegove planine vrhovima su
tonule u oblake. S desne strane videle su se strme obale ostrva Undvik, koje se rojilo od
galebova, burnjaka, kormorana i bluna. Iza Undvika se pomaljao umoviti konus
Hindarsfjala, najmanje ostrvce arhipelaga. Kada bi se neko popeo na sam vrh neke od
kula u Kaer Troldu i pogledao prema jugu, video bi usamljeno ostrvo Faro, udaljeno od
ostalih ostrva, kako tri iz vode poput lea ogromne ribe kojoj je okean previe plitak.
Jenefer je sila na niu terasu zaustavivi se kraj grupe ena kojima ponos i drutveni
poloaj nisu doputali da tre kao sumanute na obalu i meaju se sa uzbuenom masom.
Dole, ispod njih, nalazila se luka, crna i bezoblina kao veliki morski rak kog je izbacio
talas.
Iz tesnaca izmeu An Skeliga i Spikeroga, jedan za drugim, isplivavali su drakari.
Jarboli su zasvetleli na suncu belom i crvenom bojom, okaeni titovi zaplamteli su
bronzom i tamnozelenom bojom.
Ringhorn ide prvi ree neka od ena. Za njim Fenris...
Trigla prepozna uzbuenim glasom druga. Iza je Drak... A pozadi Havtrua...
Angira... Tamara... Darija... Ne, ono je Skorpena... Nema Darije. Nema
Darije.
Mlada ena s debelom plavom pletenicom, pridravajui oberuke stomak u
poodmaklim mesecima trudnoe, zajea oporo, poblede i onesvesti se, prosuvi se na
ploice terase kao iskidana zavesa. Jenefer odmah priskoi, pade na kolena, nasloni prste
na enin stomak i izvika ari, potiskujui spazam i kontrakcije, jako i vrsto spajajui vezu
izmeu materice i posteljice, koja je pretila da se pokida. Radi sigurnosti, bacila je i ari
smirenja i zatite deteta, ije je ritanje osetila pod rukom.
Da ne bi traila magijsku energiju, enu je oivela udarcem u lice.
Vodite je. Paljivo.
Glupaa... ree jedna od starijih ena. Malo je nedostajalo...
Paniarka... Moda je iv njen Nils, moda je na drugom drakaru...
Hvala vam za pomo, gice arobnice.
Vodite je ponovi Jenefer ustajui. Prevali preko usana psovku, tvrdei da joj je pri
kleanju haljina pukla po avovima.
 Sila je na jo niu terasu. Drakari su redom stizali na obalu, ratnici su izlazili. Bradati,
naikani orujem, berserkeri iz Skeliga. Mnogi su se razlikovali po belini zavoja, mnogi su
morali da se dre za prijatelje kako bi mogli da hodaju. Neke su morali da nose.
Okupljene na obali, ene iz Skeliga su prepoznavale, vritale i plakale od sree, ako su
imale sree. Ako nisu, padale su u nesvest. Ili su, odlazile, polako, tiho, bez rei alosti.
Povremeno su bacale pogled u nadi da e negde u daljini blesnuti belo-crveni jarbol
Darije.
Nije bilo Darije.
Iznad drugih glava, Jenefer je ugledala riu ubu Kraha an Krajtea, jarla Skeliga,
jednog od poslednjih koji je silazio s palube Ringhorna, Jarl je uzvikivao naredbe, davao
preporuke, proveravao, brinuo se. Dve ene zagledane u njega, jedna plavokosa, druga
tamna, plakale su od sree. Jarl, konano siguran da je sve pregledao i pobrinuo se za
sve, priao je enama, obgrlio obe medveim stiskom i obe poljubio. Zatim je podigao
glavu i ugledao Jenefer. Njegove oi su zaplamtele, izgorelo lice se stvrdnulo kao kamen,
kao bakarni vrh tita.
Zna, pomisli arobnica. Vesti se brzo ire. Jarl je znao, plovei je saznao da su me
prekjue uhvatili u mreu u tesnacu iza Spikeroga. Znao je da e naii na mene u Kaer
Troldu.
Magija ili golub pismonoa?
Priao joj je ne urei. Mirisao je na more, so, katran, umor. Pogledala je u njegove
svetle oi i iz istih stopa joj je u uima zabrujao bojni pokli berserkera, lupa titova,
zveket maeva i sekira. Vrisak povreenih. Vrisak ljudi koji skau u more sa zapaljene
Darije.
Jenefer iz Vengerberga.
Krah an Krajte, jarl Skeliga nakloni se lagano pred njim.
Nije joj uzvratio naklon. To je loe, pomisli ona.
Odmah je video modricu, uspomenu na udarac veslom, njegovo lice se opet ukrutilo,
usne su drhtale, na tren otkrivajui zube.
Taj ko te je tukao odgovarae za to.
Niko me nije tukao. Saplela sam se na stepenicama.
Pogledao ju je paljivo, potom slegnuo ramenima.
Nee da se ali, tvoja volja. Ja nemam vremena da istraujem. A sad sluaj ta
imam da ti kaem. Paljivo sluaj, jer to e biti jedine rei koje u ti uputiti.
Sluam.
Sutra e biti otpraena u drakar i odvedena u Novigrad. Tamo e te predati
gradskim vlastima, a kasnije temerskoj ili redanjskoj vlasti, ko se prvi javi. A znam da te i
jedni i drugi jednako jako ele.
To je sve?
Skoro. Jo samo jedno pojanjenje koje ti treba. Veoma esto se deavalo da Skelig
d azil progonjenima od strane zakona. Na ostrvima ima dosta mogunosti da se neko
iskupi za krivicu tekim radom, hrabrou, rtvom, krvlju. Ali ne u tvom sluaju, Jenefer.
Tebi neu dati azil, ako si raunala na to, onda si se preraunala. Ja mrzim takve kao ti.
Mrzim ljude koji prave mete zbog vlasti, kojima je lini interes iznad opteg, koji su u
dosluhu s neprijateljem i izdaju one kojima su duni ne samo poslunost ve i zahvalnost.
Mrzim te, Jenefer, jer u vreme kada si na nilfgardski nagovor zajedno sa svojom
sabraom pobunjenicima pokrenula bunt u Tanedu, moji drakari su bili u Atri, moji momci
su ili u pomo tamonjim ustanicima. Trista mojih momaka je stajalo protiv hiljadu
Crnih! Mora postojati nagrada za hrabrost i vernost, mora postojati kazna za podlost i
izdaju! Kako da nagradim one koji su poginuli? Kenotafima? Natpisima iskovanim na
obeliscima? Ne! Na drugaiji nain u nagraditi i ukazati potovanje palima. Za njihovu
krv, koja je potekla u dine Atira, tvoja krv, Jenefer, potei e daskama giljotine.
Nisam kriva. Nisam uestvovala u Vilgeforcovoj zaveri.
Dokaze za to e pokazati sudijama. Ja neu da ti sudim.
Ti si mene ve osudio. Ti si mi i smrtnu kaznu presudio.
Dosta prie! Rekao sam, sutra u zoru putuje u lancima u Novigrad, pred kraljevski
sud. Po pravednu kaznu. A sada mi daj re da nee pokuavati da koristi magiju.
A ako ne dam?
Na arobnjak Markvar je poginuo na Tanedu, nemamo sada ovde arobnjaka koji bi
te mogao drati pod kontrolom. Ali znaj da e biti pod stalnom prismotrom najboljih
strelaca Skeliga. Ako samo pomeri ruku na sumnjiv nain, bie ustreljena.
Jasno klimnu glavom. Stoga dajem re.
Odlino. Hvala. Zbogom, Jenefer. Sutra te neu pratiti.
Krah.
Okrenu se na peti.
Sluam.
Nemam nikakvu nameru da uem na brod koji plovi za Novigrad. Nemam vremena
da dokazujem Dajkstri da sam nevina. Ne mogu da rizikujem ako su dokazi ve
pripremljeni protiv mene. Ne mogu da rizikujem da ubrzo posle hapenja umrem od
naglog izliva krvi na mozak ili da na neki spektakularan nain izvrim samoubistvo u eliji.
Ne mogu da gubim vreme i preuzimam takav rizik. A ne mogu ni da ti objanjavam zbog
ega je to tako rizino za mene. Neu otploviti u Novigrad.
Posmatrao ju je dugo.
Nee otploviti ponovi. ta ti doputa da tako misli? Moda to to su nas
nekada vezivali ljubavni odnosi? Ne raunaj na to, Jenefer. ta je bilo bilo je.
Znam i ne raunam. Neu otii u Novigrad, jarle, zato to moram hitno da krenem u
pomo osobi kojoj sam obeala da je nikada neu ostaviti samu i bez pomoi. A ti, Krah
an Krajte, jarle Skeliga, pomoi e mi u mom poduhvatu. Zato to si i ti dao slinu
zakletvu. Pre deset godina. Tano ovde gde stojimo, na ovoj obali. Istoj osobi, Ciri,
Kalantinoj unuci, Laviu iz Cintre. Ja, Jenefer iz Vengerberga, smatram Ciri svojom
kerkom. Zbog toga u njeno ime traim da odri svoje obeanje. Odri ga, Krah an
Krajte, jarle Skeliga.

Zaista? jo jednom se uveri Krah an Krajte. Nee ni da proba? Nijednu od ovih

poslastica?
 Zaista.
Jarl nije navaljivao, sam je izvadio jastoga iz inije, stavio ga na dasku i uzdu ga
razlupao snanim ali preciznim udarcima tesaka. Pokropivi ga obilato limunom i
prelivom od belog luka, poeo je da jede meso iz ljuture. Prstima.
Jenefer je jela elegantno, srebrnim noem i viljukom a jela je oviji kotlet koji je
specijalno za nju pripremio zauen i pomalo uvreen kuvar. Uvreen zato to arobnica
nije htela ni ostrige, ni koljke, ni lososa mariniranog u sopstvenom sosu, ni supu od rae
i jegulja, ni dimljeni rep morske abe, ni peenog igluna, ni prenu murinu, ni hobotnicu,
ni krabe, ni jastoge, ni morske jeeve. A pogotovo nije htela sveu morsku travu.
Sve to je makar trunku mirisalo na more, podsealo ju je na Fringilu Vigo i Filipu
Ejlhart, na sumanutu rizinu teleportaciju, pad u talase, gutanje morske vode, baenu
mreu u kojoj su bile zakaene alge iste-istijate kao te u iniji. Alge umljackane po
njenoj glavi bolnim, paraliuim udarima borovog vesla.
Tako da obnovi razgovor Krah isisavajui meso iz izlomljenih ticala jastoga
odluio sam da ti verujem, Jenefer. Ipak, znaj da ne radim to zbog tebe. Bloedgeas,
zakletva krvlju, koju sam dao Kalante, faktiki mi vezuje ruke. Ukoliko je tvoja namera da
pomogne Ciri prava i iskrena, a kladim se da jeste, nemam izlaza: moram ti pomoi u toj
nameri...
Hvala. Ali molim te, potedi me tog patetinog tona. Ponavljam: nisam uestvovala
u zaveri na Taned. Veruj mi.
Zar je tako vano planu on u ta ja verujem? Trebalo bi prvo krenuti od kraljeva,
od Dajkstre, iji agenti love po svetu uzdu i popreko, od Filipe Ejlhart i arobnjaka vernih
kralju, od kojih si, kao to si i sama rekla, pobegla ovamo, u Skelig. Trebalo je da im
pokae dokaze...
Nemam dokaze prekinu ga, dok je sa zlobom bockala viljukom prokelj koji joj je
uvreeni kuvar dodao uz oviji kotlet. A da ih imam, ne bi mi dozvolili da ih predstavim.
Ne mogu to da ti objasnim, obavezuje me naredba utanja. Ipak, veruj mi na re, Krah.
Molim te.
Kazao sam...
Kazao si prekinu ga. Obeao si da e pomoi. Hvala. Ali i dalje ne veruje u
moju nevinost. Veruj.
Krah baci isisan okiop jastoga i privue sebi iniju s krabama. eprkao je, frkui, i
izabrao najveu.
Slaem se ree najzad trljajui ruke o ubrus. Verujem, jer elim da verujem. Ali
azil i skrovite ti neu dati. Ne mogu. Meutim, ti moe napustiti Skelika ostrva kada
god poeli i moe se uputiti kud hoe. Preporuio bih ti da pouri. Dospela si ovamo,
da se tako izrazim, na krilima magije. Drugi mogu doi sledei tvoj trag. I oni znaju ini.
Ja ne traim azil ni bezbedno sklonite, jarle. Ja moram da idem da spasem Ciri.
Ciri ponovi zamiljen. Lavi... udno je to bilo dete...
Bilo?
Oh planu opet. Loe sam se izrazio. Bilo, jer vie nije dete. Na to sam mislio.
Samo to. Cirila, lavi iz Cintre... Provodila je u Skeligu leta i zime. Mnogo puta je pravila
dumbus ovde, hoho! avoli je ona bila, ne lavica... Majku ti, ve drugi put kaem
bila... Jenefer, razne glasine stiu ovamo s kopna... Jedni kau da je Ciri u Nilfgardu...
Nije u Nilfgardu.
Drugi kau da devojka nije iva.
Jenefer je utala grizui usne.
Ali ovu drugu glasinu ree tvrdo jarl ja u da opovrgnem. Ciri je iva. Siguran
sam u to. Nije bilo nikakvih znakova... Ona je iva!
Jenefer podie obrve. Ali pitanje nije postavila. utali su dugo, zaneseni rikom talasa
koji su udarali u stene Ard Skelige.
Jenefer ree nakon malo utanja Krah. Stigle su s kontinenta jo neke vesti.
Poznato mi je da je tvoj vetac, koji se posle borbe na Tanedu skrivao u Brokilonu,
krenuo odatle s namerom da stigne u Nilfgard i oslobodi Ciri.
Ponavljam. Ciri nije u Nilfgardu. ta namerava moj, kako si to izvoleo da naznai,
vetac, ne znam. Ali on... Krah, nije tajna da ga ja... simpatiem. Ali znam da on nee
spasti Ciri, nee postii nita. Ja ga znam. On se uplete, izgubi, pone da filozofira i kuka
nad samim sobom. Posle toga smiruje svoj bes seckajui maem koga god stigne. Posle
toga, u okviru pokajanja, uradi neki plemenit, besmislen in. A na kraju e sigurno biti
ubijen, glupo, besmisleno, sigurno udarcem u lea...
Govore dobaci brzo Krah, uplaen menjanjem arobniinog glasa u zloslutan,
udan i drhtav. Govore da mu je Ciri predodreena. Sam sam video onda u Cintri,
tokom Pavetine veridbe...
Predodreenje prekinu otro Jenefer moe biti interpretirano na razliite naine.
Veoma razliite. teta je uostalom troiti vreme na divagacije. Ponavljam, ne znam ta
Geralt namerava i da li uopte neto namerava. Ja nameravam da preuzmem stvar u
svoje ruke. Pomou svojih metoda i aktivno, Krah, aktivno. Ja nisam navikla da sedim i
plaem drei se oberuke za glavu. Ja delam!
Jarl podie obrve, ali nita nije rekao.
Delau ponovi arobnica. Ve sam smislila plan. A ti e mi, Krah, pomoi u
tome, u skladu sa zakletvom koju si dao.
Spreman sam kaza tvrdo. Na sve. Drakari stoje u luci. Nareuj, Jenefer.
Nije izdrala a da ne prasne u smeh.
Uvek isti. Ne, Krah, bez ikakvog dokazivanja hrabrosti i mukosti. Neemo morati da
plovimo do Nilfgarda i razvalimo sekirom zasun Grada sa zlatnim kulama. Potrebna mi je
manje spektakularna pomo. Ali konkretnija... Kakvo je kod tebe stanje u riznici?
Kako?
Jarle Krah an Krajte, pomo koja mi treba preraunava se u valutama.

Poelo je sutradan, od zore. U odajama datim Jenefer na dispoziciju zavladao je

ludaki nered, kojim je s najveim trudom vladao seneal Gutlaf, dodeljen arobnici.
Jenefer je sedela za stolom, gotovo ne diui glavu s papira. Raunala je, sabirala
kolone, ureivala raune koji su odmah jurili u riznicu i ostrvsku filijalu banke Cijanfanelih.
Crtala je i oznaavala, a crtei i oznake odmah su stizali u ruke zanatlija alhemiara,
staklorezaca.
Neko vreme je sve ilo kao podmazano, a onda su poeli problemi.

ao mi je, milostiva arobnice procedi seneal Gutlaf. Ali ako nema, onda nema.
Dali smo vam sve to smo imali. uda i ini ne umemo da pravimo! A usudiu se da
primetim da pred vama stoje dijamanti ukupne vrednosti...
ta me briga za njihovu ukupnu vrednost? planu. Meni treba jedan, ali
odgovarajue veliine. Koje veliine, majstore?
Brusa kamena jo jednom pogleda u crte.
Da bih napravio ovakav lif i ovakve fasete? Minimum trideset karata.
Takvog kamena utvrdi kategorino Gutlaf nema na celom Skeligu.
Nije istina opovrgnu juvelir. Ima.

Kako ti to zamilja, Jenefer? namrti obrve Krah an Krajte. Moram da poaljem

naoruane ljude da bismo zauzeli juriem taj hram i opljakali ga? Moram da pretim
svetenicama mojim gnevom ako mi ne daju brilijant? To ne dolazi u obzir. Nisam
specijalno religiozan, ali hram je hram, a svetenice su svetenice. Mogu samo ljubazno
da ih zamolim i da im dam do znanja koliko mi znai i koliko e velika biti moja
zahvalnost. Ali to e ipak biti samo molba.
Koju mogu da odbiju?
Da. Ali nita ne kota da pokuam. ta rizikujemo? Hajdemo zajedno na Hindarsfjal,
predstaviemo tu molbu. Ja u objasniti svetenicama ta nam treba. A posle je ve sve u
tvojim rukama. Pregovaraj. Izloi argumente. Probaj da podmiti. Kuaj ambicije. Pokuaj
na sve naine. Oajavaj, plai, ridaj, uhvati ih na milost... Tako mi svih morskih avola,
moram li da te uim, Jenefer?
To je sve uzalud, Krah. arobnica se nikada ne dogovara sa svetenicama. Previe
su nam zaotreni... pogledi na svet. A da dozvole arobnici da koristi sveti relikt ili
artefakt... Ne, to treba zaboraviti. Nema anse...
Za ta tebi zapravo treba taj brilijant?
Da napravim prozor, odnosno telekomunikacioni megaskop. Moram da se
dogovorim s nekoliko osoba.
Magijski? Na daljinu?
Kada bi bilo dovoljno da izaem na vrh Kaer Trolda i glasno viem, ne bih te
maltretirala.

Galebovi i burnjaci drali su se kruei nad vodom. Prodorno su pitali crvenokljuni

ostrigari gnezdei se na strmim stenama i grebenima Hindarsfjala, a utoglave blune su
hrapavo kretale i gegale se. Crni ubasti morski kormorani su ozbiljnim pogledom svojili
zelenih iskriavih oiju posmatrali barkasu koja je prolazila.
Ona velika stena to visi nad vodom ree Krah an Krajte, naslonjen na ogradu to
je Kaer Hemdal, Osmatranica Hemdala. Hemdal je na mitski junak. Legenda kae da
kad doe Tedd Deireadh, Vreme svretka, Vreme bele studeni i vuje meave, Hemdal e
ustati protiv sila iz zemlje Morhog, protiv aveti, demona i utvara Haosa. Stae na Dugin
most i dunuti u rog kao znak da je vreme da se hvata oruje i staje u stroj. U Rag nar
Rog, Poslednju bitku, koja odluuje da li e pasti no ili e osvanuti zora.
Barkasa veto preskoi preko valova, uplivavajui u mirnije vode zaliva izmeu
Osmatranice Hemdala i druge stene jednako fantastinih oblika.
Ova manja stena je Kambi pojasni jarl. U naim mitovima, ime Kambi nosi
arobnjaki zlatni petao koji svojim kukurikanjem upozorava Hemdala da dolazi Naglfar,
pakleni drakar koji prevozi armiju Tame: demone i aveti iz Morhoga. Naglfar je izgraen
od noktiju leeva. Nee verovati, Jenefer, ali i dalje postoje ljudi u Skeligu koji pre
pogreba seku mrtvacima nokte kako ne bi poveavali graevinski materijal avetima
Morhoga.
Verujem. Znam mnogo legendi.
Fjord ih je malo zaklonio od vetra, jarbol je zahlopotao.
Duvajte u rog naredi posadi Krah. Pribliavamo se obali, treba obavestiti
bogobojaljive gice da stiemo u goste.

Smeteno na vrhu dugih kamenitih stepenica, zdanje je izgledalo poput gigantskog

jea bilo je toliko obraslo mahovinom, brljanom i bunjem. Na njegovom krovu, kako
je primetila Jenefer, nije raslo samo bunje, ve i malo drvee.
Ovo je hram potvrdi Krah. Gaj koji ga okruuje zove se Hindar i takoe je kultno
mesto. Odatle se uzima sveta imela, a, kao to zna, u Skeligu se sve ukraava imelom,
od kolevke novoroeneta do mogile... Pazi, stepenice su klizave... Religija, hehe, jako
obrasta u mahovinu... Dozvoli, uhvatiu te pod rame... Uvek ista vrsta parfema... Jena...
Krah. Molim te. ta je bilo bilo je.
Oprosti. Hajdemo.
Ispred hrama je ekalo nekoliko mladih i utljivih svetenica. Jarl ih je pozdravio
ljubazno, kazao da eli da razgovara s njihovom nastojnicom, koju je nazvao Modron
Sigrdrifa. Uli su u sredinu, u unutranjost osvetljenu zracima svetlosti to je tukla kroz
visoko postavljene vitrae. Jedan od tih zraka osvetljavao je oltar.
Sto mu morskih avola promrmlja Krah an Krajte. Zaboravio sam koliko je velik
taj Brisingamen. Nisam bio ovde od detinjstva... Za njega bih moda mogao da kupim sva
brodogradilita iz Cidarisa, zajedno s radnicima i godinjom proizvodnjom.
Jarl je preterivao. Ali ne mnogo.
Nad skromnim mermernim oltarom, nad figuricama maaka i sokolova, nad kamenom
zdelom zavetnih darova, izdizala se statua Modron Freje, Velike Majke, u njenom
tipinom materinskom aspektu ena u komotnoj odori koja preterano otkriva trudnou
naglaenu od strane rezbara, pognute glave i maramom skrivenim crtama lica. Iznad
boginjinih ruku polegnutih na grudima video se brilijant, element zlatnog lania. Element
je bio lagane nijanse plave boje. Boje najistije vode. I bio je velik.
Odoka je imao nekih pedeset karata.
Njega ak i ne bi trebalo sei apnu Jenefer. Ima lif u obliku rozete, tano
onakav kakav nam treba. Prave fasete za defrakciju svetla...
To znai da imamo sree.
Sumnjam. Uskoro e se pojaviti svetenice, a ja u kao bezbonica biti izgrena i
izbaena odavde na ugaen pesak.
Preteruje li?
Nimalo.
Dobro doao, jarle, u hram Majke. Pozdrav i tebi, potovana Jenefer iz Vengerberga.
Krah an Krajte se pokloni.
Budi pozdravljena, asna mati Sigrdrifa.
Svetenica je bila visoka, gotovo kao Krah a to je znailo da je bila via od Jenefer za
glavu. Imala je plavu kosu i plave oi, izdueno, ne previe lepo i ne previe ensko lice.
Negde sam je ve videla, pomisli Jenefer. Nedavno. Gde?
Na stepenicama Kaer Trolda koje vode do luke priseti se sa osmehom svetenica.
Kada su drakari uplovljavali kroz tesnac. Stajala sam iznad tebe dok si pomagala
bremenitoj devojci koja je umalo pobacila. Na kolenima, ne brinui se za haljinu od
veoma skupog kamelota. Videla sam to. I neu vie da ujem za bezoseajne i
proraunate arobnice.
Jenefer frknu i pognu glavu u naklonu.
Stoji pred oltarom Majke, Jenefer. Stoga neka na tebe padne njena milost.
asna, ja... Htela sam da te unizno molim...
Nita ne govori. Jarle, sigurno ima mnogo obaveza. Ostavi nas same ovde, na
Hindarsfjalu. Mi emo uspeti da se sporazumemo. Mi smo ene. Nije vano ime se
bavimo i ko smo: uvek sluimo onoj koja je Devica, Majka i Starica. Klekni pored mene,
Jenefer. Pogni glavu pred Majkom.

Da skinete boginji s vrata Brisingamen? ponovi Sigrdrifa, a u glasu joj je bilo vie
neverice nego svetog gneva. Ne, Jenefer. To jednostavno nije mogue. Nije stvar u
tome da se ne bih usudila... ak i kad bih se odvaila, ne moe se skinuti Brisingamen.
Lani nema kopu. On je postojano sastavljen s kipom.
Jenefer je dugo utala, odmeravajui svetenicu spokojnim pogledom.
Da sam znala ree hladno odmah bih otila zajedno s jarlom na Ard Skelig. Ne,
ne, vreme utroeno na razgovor s tobom ne smatram nimalo protraenim. Ali imam ga
vrlo malo. Zaista vrlo malo. Priznajem, malo su me prevarili tvoja dobronamernost i
srdanost...
Ja ti elim dobro prekinu je bez emocija Sigrdrifa. Tvoje planove takoe
podravam, svim svojim srcem. Poznavala sam Ciri, volela sam to dete, titi me njena
sudbina. Divim se odlunosti s kojom eli da spase devojku. Ispuniu svaku tvoju elju.
Ali ne Brisingamen, Jenefer. Ne Brisingamen. To ne trai.
Sigrdrifa, da bih krenula Ciri u pomo, moram hitno da doem do nekih podataka.
Nekoliko informacija. Bez njih u biti nemona. Podatke i informacije mogu dobiti
iskljuivo putem telekomunikacije. Da bih mogla da komuniciram na daljinu, moram uz
pomo magije konstruisati magini artefakt: megaskop.
Sprava u vidu vae proslavljene kristalne kugle?
Znatno komplikovanija. Kugla omoguava komunikaciju iskljuivo s drugom
korelativnom kuglom. Kuglu ima i ovdanji patuljak bankar za komunikaciju s kuglom u
centrali. Megaskop ima malo vee mogunosti... Ali emu teoretisanje? Bez brilijanta
ionako nema nita od toga. Deder, da se pozdravimo...
Ne uri.
Sigrdrifa ustade i proe kroz lau zadravajui se pred oltarom i kipom Modron Freje.
Boginja je kaza takoe pokrovitelj vraarama. Vidovnjakinjama. Telepatkinjama.
To simbolizuju njene svete ivotinje: maka, koja uje i vidi skriveno, i soko, koji vidi s
visine. To simbolizuje dragulj boginje: Brisingamen, lani vidovnjatva. Zato da pravi
neke sprave koje vide i uju, Jenefer? Zar nije prostije da se obrati boginji za pomo?
Jenefer se u poslednjem trenutku suzdra da ne opsuje. Na kraju krajeva, ipak je to
kultno mesto.
Blii se vreme veernje molitve nastavi Sigrdrifa. Posvetiu se meditaciji zajedno
s drugim svetenicama. Moliu boginju za pomo za Ciri. Za Ciri, koja je mnogo puta bila
ovde, u ovom hramu, mnogo puta gledala u Brisingamen na vratu Velike Majke. Jenefer,
posveti jo sat ili dva tvog cenjenog vremena. Ostani ovde s nama u vreme molitve.
Podri me kada se budem molila. Mislima i prisustvom.
Sigrdrifa...
Molim te. Uini to za mene. I za Ciri.

Dragulj Brisingamen. Na vratu boginje.

Priguila je zevanje. Da ima bar neke pesme, pomisli, neke inkantacije, neke
misterije... Neki mistian folklor... Bilo bi manje dosadno, ne bi me tako morio san. Ali
one jednostavno klee pognutih glava. Bez pokreta, bez zvuka.
Meutim, kada ele, mogu da koriste Moi, esto jednako dobro kao mi, arobnice.
Stalna je zagonetka kako to one rade. Uopte se ne pripremaju, nemaju nikakvo znanje,
nikakve kole... Samo molitva i meditacija. Divinacija? Vrsta autohipnoze? Tako je tvrdila
Tisaja de Friz... Nesvesno crpe energiju, u transu dobijaju sposobnost da je preobraze,
isto kao i mi s naim arima. Preinaavaju energiju, ophodei se prema tome kao prema
boanskom daru i milosti. Vera im daje snagu.
Zato nama arobnicama nikada nije uspelo neto slino?
Da probam koristei se atmosferom i aurom ovog mesta? Mogla bih sigurno sama sebe
da uvedem u trans... Moda ako gledam u taj brilijant... Brisingamen... Ako intenzivno
mislim na to kako bi odlino vrio ulogu u mom megaskopu...
 Brisingamen... Sija kao jutarnja zvezda, tamo u mraku, u dimu tamjana i dimovitih
svea...
Jenefer.
Podie glavu.
U hramu je bilo mrano. Intenzivno je mirisalo na dim.
Zaspala sam? Oprosti...
Nemam ta da ti oprostim. Hajde sa mnom.
Napolju je nono nebo bilo osvetljeno treperavim svetlom koje se menjalo kao u
kaleidoskopu. Polarna svetlost? Jenefer protrlja oi od uenja. Aurora borealis? U
avgustu?
Koliko moe da posveti, Jenefer?
ta?
Spremna si da se posveti? Da posveti svoju dragocenu magiju?
Sigrdrifa ree zlobno. Ne pokuavaj sa mnom te nadahnute trikove. Ja imam
devedeset etiri godine. Ali, molim te, shvati to kao tajnost ispovesti. Poveravam ti se
samo da bi shvatila da ne moe da me tretira kao dete.
Nisi odgovorila na moje pitanje?
I ne nameravam. Zato to je to misticizam koji ne prihvatam. Usnula sam na vaem
bogosluenju. Bilo mi je dosadno. Zato to ne verujem u tvoju boginju.
Sigrdrifa se okrenu, a Jenefer mimo volje vrlo duboko udahnu.
Nimalo mi ne laska tvoja nevera ree ena oiju punih sjajnog zlata. Ali da li
tvoja nevera bilo ta menja?
Jenefer je samo izdahnula.
Doi e vreme ree zlatooka ena kada apsolutno niko, ukljuujui i decu, nee
verovati u arobnice. Govorim ti ovo proraunato zlobno, kao revan. Hajdemo.
Ne... Jenefer je najzad uspela da prelomi pasivno uzdisanje i izdisanje. Ne!
Nikud ne idem. Dosta s tim! Dosta tog zaluivanja ili hipnoze. Iluzija! Trans! Imam
usaen odbrambeni mehanizam... Mogu ovo sve da razbijem uz pomo jedne ini, o da!
Prokletstvo...
Zlatooka ena prie blie. Brilijant na njenom laniu plamteo je kao jutarnja zvezda.
Va jezik pomalo prestaje da slui za sporazumevanje ree. Postaje umetnost
radi umetnosti, to je nerazumniji, to ga smatraju dubljim i mudrijim. Odista, zvala sam
vas kad ste umele da kaete samo: e-e i gu-gu. Hajdemo.
To je iluzija, trans... Nikud ne idem!
Neu te terati. To bi bila sramota. Ti si svakako inteligentna i ponosna devojka,
ima karakter.
Ravnica. More trave. Vresite. Kamen koji se uzdie iznad vresa kao lea pritajenog
grabljivca.
Ti si poelela moj dragulj, Jenefer. Ne mogu da ti ga dam ako se prvo ne uverim u
odreene stvari. elim da proverim ta je u tebi skriveno. Zbog toga sam te dovela
ovamo, do ovog mesta, koje je od pamtiveka bilo mesto Moi i Snage. Tvoja dragocena
magija je isto svuda. Isto je dovoljno samo ispruiti ruku. Ne boji se da je isprui?
Jenefer nije mogla da ispusti zvuk iz stegnutog grla.
 Snaga koja moe da promeni svet ree ena koju nisu smeli oslovljavati imenom
po tvom miljenju je Haos, umetnost i znanje? Prokletstvo, blagoslov i napredak? A nije
kojim sluajem Vera? Ljubav? Posveenost?
uje? Kukurie petao Kambi. Val udara o obalu, val koji gura kljun Naglfara. Hui
rog Hemdala, koji stoji licem ka neprijatelju na duginom svodu Bifrosta. Dolazi bela
studen, dolazi oluja i meava... Zemlja drhti od snanog kretanja Zmije...
Vuk prodire sunce. Mesec crni. Postoje samo studen i mrak. Mrnja, osveta, krv...
Na iju stranu e stati, Jenefer? Da li e biti na istonom ili zapadnom kraju
Bifrosta? Bie s Hemdalom ili protiv njega?
Kukurie petao Kambi.
Odlui, Jenefer. Biraj. Zato to si jednom vraena u ivot samo da bi u pravom
trenutku donela odluku.
Svetlost ili Tama?
Dobro i Zlo, Svetlost i Tama, Mir i Haos? To su samo simboli, u stvarnosti ne postoji
takva polarnost! Svetlost i Mrak su u svemu, malo ovde, malo onde. Ovaj razgovor nema
smisia. Nema smisla. Neu se preorijentisati na misticizam. Po tvom i Sigrdrifinom
miljenju, Vuk prodire Sunce. Po mom miljenju, to je pomraenje. I neka tako i ostane.
Ostane? ta?
Osetila je kako joj zemlja bei pod nogama, kako joj neka avetna sila zavre ruke, lomi
zglobove u ramenima i laktovima, napree prljenove kao tokom torture strappado{28}.
Vrisnula je od bola, trgnula se, otvorila oi. Ne, to nije bio san. To nije mogao biti san.
Bila je na drvctu, razapeta na granama ogromnog jasena. Visoko nad njom kruio je
soko, dole ispod nje, u mraku, ula je siktanje zmije, krckanje ronatih ljuski dok se
trljaju jedna o drugu.
Neto se pomerilo pored nje. Preko njene rastegnute i bolne ruke pretrala je veverica.
Da li si spremna? upita veverica. Da li si spremna da se posveti? ta si spremna
da posveti?
Nemam nita! bol ju je oslepeo i paralizovao. A i kad bih imala, ne verujem u
smisao takvog posveivanja! Ja neu da patim za milione! Ja neu da patim uopte! Ni
zbog koga i ni za koga!
Niko ne eli da pati. Ali to je sigurno deo svakoga. A neki trpe vie i to nije nuno
njihov izbor. Nije stvar u tome da se podnosi patnja. Stvar je u tome kako se ona
podnosi.

Janka! Janice!
Makni od mene ovog grbavog stvora! Neu da ga gledam!
To je tvoja kerka isto koliko i moja.
Stvarno? Deca koju sam ja napravio su normalna.
Kako se usuuje... Kako se usuuje da pomisli...
U tvojoj vilenjakoj porodici su bile arobnice. Ti si prekinula prvu trudnou. To je zbog
toga. U tebi je zatrovana vilenjaka krv i materica, eno. Zbog toga raa stvorove.
To je nesreno dete... Takva je bila volja bogova! Ona je tvoja kerka koliko i moja!
ta je trebalo da uradim?! Da je udavim? Da ne podveem pupanu vrpcu? ta treba sada
da uinim? Da je odvedem u umu i ostavim? ta ti hoe od mene, za ime bogova?
Tata! Mama!
Bei, nakazo.
Kako se usuuje! Kako se usuuje da bije dete! Stani! Kuda ide? Kuda? Kod nje,
zar ne? Kod nje!
Da, eno. Ja sam mukarac, doputeno mi je da umirim udnju, gde hou i kada hou,
to je moje uroeno pravo. A ti mi se gadi. Ti i plod tvoje degenerisane utrobe. Ne ekaj
me na veeri. Neu se vratiti da noim.
Mama...
Zato plae?
Zato me tue i odbija?Ali bila sam posluna...

Mama! Mamice!

Jesi li spremna da oprosti?

Oprostila sam odavno.
Prvo si se zasitila osvetom.
Da.
ali?
Ne.

Bol, sablasan bol masakriranih aka i prstiju.

Tako je, kriva sam! Da li si to htela da uje? Priznanje i kajanje? Htela si da uje
kako se Jenefer iz Vengerberga kaje i poniava? Ne, neu ti priutiti to zadovoljstvo.
Krivicu priznajem i ekam kaznu. Ali ti nee doekati moje kajanje!
Bol dosee granice onoga to ovek moe da izdri.
Podsea me na izneverene, prevarene, iskoriene, podsea me na one to su
umrli od moje sopstvene ruke... Na to to sam jednom podigla ruku na sebe? Oigledno
sam imala razloge! I ne alim ni za im! ak i kad bih mogla da vratim vreme... Ne alim
ni za im.
Soko je sleteo na njeno rame.
Lastavija kula. Lastavija kula. Pouri u Lastaviju kulu.
Keri.
 *

Kukurie petao Kambi.

Ciri na vranoj kobili, u galopu sivu kosu kida vetar. S njenog lica lije i prska krv, svetlo,
ivo crvenilo. Vrana kobila uzdie se poput ptice i glatko klizi nad gredom kolovrata. Ciri
se zanosi u sedlu, ali ne pada.
Ciri usred noi, usred kamenito-peskovitog pustinjaka, s podignutom rukom, iz ruke
izlee svetlea kugla... Jednorog koji kopitom kopa ljunak... Mnogo jednoroga... Vatra...
Vatra...
Geralt na mostu. U borbi. U vatri. Plamen se odbija u otrici maa.
Fringila Vigo, njene zelene oi iroko otvorene od zadovoljstva, njena tamna oiana
glava nad otvorenom knjigom, nad frontispisom... Vidi se deo naslova: Napomene o
neminovnoj smrti...
U Fringilinim oima odbijaju se Geraltove oi.
Ponor. Dim. Stepenice koje vode dole. Stepenice kojima treba sii. Neto se okonava.
Dolazi Tedd Deireadh, Vreme svretka...
Tama. Vlaga. Uasna studen kamenitih zidova. Studen eleza na zglobovima ruku, na
lancima nogu. Bol tutnji u masakriranim akama, kida u smodenim prstima...
Ciri je dri za ruku. Dug, mraan hodnik, kameni stubovi, moda kipovi... Mrak. U
njemu apati, tihi poput uma vetra.
Vrata. Beskonano mnogo vrata gigantskih, tekih krila otvara se pred njima bez
kripe. A na kraju, u nepreglednoj tami, vrata koja se ne otvaraju sama. Koja ne smeju
da se otvore.
Ako se boji, vrati se.
Ta vrata ne smeju da se otvore. Ti to zna.
Znam.
A ipak me vodi tamo.
Ako se boji, vrati se. Jo ima vremena da se vrati. Jo nije prekasno.
A ti?
Za mene jeste.

Kukurie pevac Kambi.

Doao je Tedd Deireadh.
Aurora borealis.
Zora.

*
 Jenefer, probudi se.
Podie glavu. Pogleda u ake. Tu su obe. itave.
Sigrdrifa? Zaspala sam...
Hajde.
Kuda? apnu. Kuda ovaj put?
Kako? Ne razumem te. Hajde. Mora ovo da vidi. Neto se dogodilo... Neto udno.
Nijedna od nas ne zna kako to da objasni. A ja pretpostavljam. Milost... Pala je na tebe
milost boginje, Jenefer.
O emu se radi, Sigrdrifa?
Pogledaj.
Pogledala je. I udahnula duboko.
Brisingamen, sveti dragulj Modron Freje, vie nije visio oko vrata boginje. Bio je ispred
njenih stopala.

Dobro ujem? ree Krah an Krajte. Odlazi sa svojom magijskom napravom na

Hindarsfjal? Svetenice e ti ustupiti sveti brilijant? Dozvolie ti da ga koristi u svojoj
paklenoj maini?
Da.
Dobro, dobro. Jenefer, da se nisi preobratila? ta se tamo desilo, na ostrvu?
Nije vano. Vraam se u hram i to je to.
A finansijska sredstva koja si traila? Hoe li biti potrebna?
Verovatno.
Seneal Gutlaf e ispuniti svaku tvoju relevantnu naredbu. Ali, Jenefer, daj ta
nareenja brzo. Pouri. Dobio sam novu poruku.
Majku mu, toga sam se plaila. Ve znaju gde sam?
Ne, jo ne znaju. Meutim, upozorili su me da moe da se pojavi u Skeligu i
naredili su mi da te odmah uhapsim. Nareeno mi je i da u pohodima pokupim
zarobljenike i izvuem od njih informacije, makar i mrvice informacija koje se tiu tebe,
tvog boravka u Nilfgardu ili u provincijama. Jenefer, pouri. Kada bi ti uli u trag i doli
ovamo u Skelig, naao bih se u malo problematinoj situaciji.
Uiniu ono to je u mojoj moi i na nain koji tebe nee iskompromitovati. Ne boj
se.
Krah iskezi zube.
Rekao sam: malo. Ja ih se ne bojim. Ni kraljeva, ni arobnjaka. Nita ne mogu da mi
urade jer sam im potreban. A pomo sam ti pruio jer sam bio obavezan vazalnom
zakletvom. Da, da, dobro si ula. Formalno sam i dalje vazal krune Cintre. A Cirila ima
formalna prava na tu krunu. Ima formalno pravo da mi nareuje, zahteva poslunost i
usluge, zato to predstavlja Cirilu i njena si jedina starateljica.
Kazuistiki sofizam.
Pa naravno prasnu. Sam u to da zaviem iz sveg glasa, ako se pored svega
ispostavi istinitim da je Emhir var Emreis primorao devojku na brak. A i ako bi uz pomo
nekakvih pravnih smicalica i vijuga liili Ciri prava na tron i postavili nekog drugog, na
primer onog tupoglavca Visegerda. Tada u bez odlaganja odbiti poslunost i vazalnu
zakletvu.
A kada bi se Jenefer namrti oi pored svega ispostavilo da Ciri nije iva?
Ona je iva ree tvrdo Krah. Znam to sigurno.
Kako?
Nee mi verovati.
Pokuaj.
Krv kraljica Cintre poe Krah udno je vezana za more. Kada umire neka od ena
te krvi, more zapada u pravo ludilo. Kau da Ard Skelig oplakuje kerke Rijanon. Zato to
je oluja tada tako snana da se talasi koji udaraju sa zapada probijaju kroz pukotine i
peine na istonoj strani i onda iznenada iz stene kuljaju slani potoci. A celo ostrvo drhti.
Prost narod kae: eno, Ard Skelig jeca. Ponovo je neko umro. Umrla je krv Rijanon.
Drevna krv.
Jenefer je utala.
To nije bajka nastavi Krah. Sam sam to video, vlastitim oima. Triput. Posle
smrti Adalije Vidovnjakinje, posle Kalantine smrti... I posle smrti Pavete, Cirine majke.
Paveta je primeti Jenefer poginula tokom oluje, teko je rei...
Paveta prekinu je Krah i dalje zamiljen nije poginula tokom oluje. Oluja je
poela nakon njene smrti, more je, kao i uvek, reagovalo na smrt nekoga od cintrijske
krvi. Ispitivao sam tu stvar dosta dugo. I siguran sam u ono to priam.
to znai?
Brod kojim su plovili Paveta i Duni nestao je u slavnom Sedninom Bezdanu. To nije
bio prvi brod koji je tamo nestao. Sigurno zna za to.
Bajke. Brodovi podleu katastrofama, to je sasvim prirodna stvar...
U Skeligu prekinu je dosta otro dovoljno znamo o brodovima i plovidbi da bismo
mogli da razlikujemo prirodne od neprirodnih katastrofa. U Sedninom Bezdanu brodovi
neprirodno nestaju. I ne sluajno. Isto se odnosi i na brod kojim su plovili Paveta i Duni.
Neu da polemiem uzdahnu arobnica. Uostalom, kakav znaaj to ima? Posle
gotovo petnaest godina?
Za mene ima pritisnu usta jarl. Ja u rasvetliti taj sluaj. To je samo pitanje
vremena. Znau... Pronai u objanjenje. Pronai u objanjenje za sve zagonetke. I za
tu iz vremena masakra u Cintri...
Koja je to zagonetka po redu?
Kada su Nilfgardijci prodrli u Cintru promumla gledajui kroz prozor Kalante je
naredila da se Ciri tajno izvede iz grada. Stvar je u tome to je grad ve goreo, Crni su bili
na sve strane, a anse da se izvue iz opsade bile su nikakve. Odvraali su kraljicu od tog
rizinog poduhvata, sugerisali su da Ciri zvanino kapitulira pred hetmanima Nilfgarda i na
taj nain spase ivot i cintrijske dravne interese. Na zapaljenim ulicama e nesumnjivo i
besmisleno umreti od ruku vojnike rulje. A Lavica... Zna li ta je odgovorila pred
oevicima?
Ne.
Bolje neka krv devojke potee kaldrmom Cintre nego da bude ukaljana. Ukaljana
ime?
Brakom s carom Emhirom. Ukaljanim Nilfgardijcem. Jarle, ve je dockan. Sutra u
zoru poinjem... Informisau te o napretku.
Raunam na to. Laku no, Jena... Hm...
ta je, Krah?
Da li bi moda, hm, htela...
Ne, jarle. ta je bilo bilo je. Laku no.

Vidi, vidi Krah an Krajte pogleda gou iskrivivi glavu. Tris Merigold lino. Kakva
prelepa haljina. A krzno... to je inila, ne? Pitao bih ta te to dovodi na Skelika ostrva...
Da ne znam ta te dovodi. Ali znam.
Odlino Tris se osmehnu zavodniki i popravi svoju divnu smeu kosu. Odlino
to zna, jarle. To e nas potedeti uvoda i uvodnih objanjenja, dozvoli da odmah
preem na stvar.
Na kakvu stvar? Krah ukrsti ruke na grudima i premeri arobnicu hladnim
pogledom. ta te navodi da preskoimo uvode, na kakva objanjenja rauna? Koga
predstavlja, Tris? U ije ime si dola? Kralj Foltest, kome slui, zahvalio ti je na slubi
progonstvom. Iako nita nisi skrivila, isterao te je iz Temerije. Kako sam uo, uzela te je
pod okrilje Filipa Ejlhart, koja sada faktiki vlada Redanjom zajedno s Dajkstrom. Kako
vidim, uzvraa joj za azil na najbolji mogui nain. Ne dvoumi se da preuzme ulogu
tajnog agenta kako bi pratila svoju bivu prijateljicu.
Vrea me, jarle.
Unizno se izvinjavam. Ako sam pogreio. Jesam li pogreio?
utali su dugo, odmeravajui se nepoverljivim pogledima. Konano, Tris planu, opsova
i lupi potpeticom.
Ah, doavola! Prestanimo da se meusobno vuemo za nos! ta sada ima veze ko
kome slui, ko se s kim dri, ko kome veruje i s kakvom motivacijom? Jenefer nije iva.
Kao i dosad, ne zna se gde je i u ijoj moi Ciri... Kakav smisao ima igranje
tajanstvenosti? Nisam doputovala ovamo kao pijun, Krah. Dola sam na sopstvenu
inicijativu, u svojstvu privatnog lica. Razlog je moja briga za Ciri.
Svi se brinu za Ciri. Devojka ba ima sree.
Trisine oi blesnue.
Ne bih se sprdala s tim. Naroito ne na tvom mestu.
Oprosti.
utali su gledajui kroz prozor u crveno sunce koje je zalazilo za umovite vrhove
Spikeroga.
Tris Merigold.
Reci, jarle.
Pozivam te na veeru. Ah, kuvar mi je kazao da pitam da li sve arobnice preziru
dobro spremljene morske plodove?
 *

Tris nije prezirala morske plodove. Naprotiv, pojela je duplo vie nego to je
nameravala i sada je poela da se plai za struk za ta dvadeset dva cola na koje je bila
vrlo ponosna. Odluila je da potpomogne varenje belim vinom, slavnim est estom iz
Tusena. Kao i Krah, pila je iz roga.
Znai tako nastavi razgovor Jenefer se pojavila ovde devetnaestog avgusta, tako
to je spektakularno pala s neba u ribarske mree. Ti, kao verni vazal Cintre, dodelio si
joj azil. Pomogao si joj da napravi megaskop... Oigledno ne zna s kim je i o emu
razgovarala.
Krah an Krajte jako potegnu iz roga i zaustavi tucanje.
Ne znam osmehnu se lukavo. Sigurno je da nita ne znam. Otkuda bih ja, bedni i
prosti moreplovac, mogao znati bilo ta o delima svemonih arobnica?

Sigrdrifa, svetenica Modron Freje, nisko je spustila glavu, kao da ju je pitanje Kraha
an Krajtea pritislo poput tereta od hiljadu funti.
Ona mi je poverovala, jarle promumla jedva ujno. Nije traila da se zakunem
na utanje, ali oigledno joj je bilo stalo do diskrecije. Ja uistinu ne znam da li...
Modron Sigrdrifa prekinu je ozbiljno Krah an Krajte. To to traim od tebe nije
potkazivanje. Isto kao i ti, simpatiem Jenefer, isto kao ti, udim da pronae Ciri i spase
je. Zato to sam ja dao Bloedgeas, zakletvu krvi! A to se tie Jenefer, mnome upravlja
briga za nju. Ta devojka je nesvakidanje ponosna. ak iako ide ka vrlo velikom riziku,
nee se poniziti traei pomo. Prema tome, treba joj brzo pruiti pomo koju nije traila.
Da bih to mogao da uinim, potrebne su mi informacije.
Sigrdrifa proisti grlo. Izraz lica bio joj je nejasan. Kad je poela da govori, glas joj je
lagano drhtao.
Konstruisala je tu svoju mainu... U sutini, to zacelo nije maina, jer tamo nema
nikakvog mehanizma, samo dva zrcala, crni aksamitni zastor, kutija, soiva, etiri lampe i,
naravno, Brisingamen... Kada izgovara ini, svetlo iz te dve lampe pada...
Manimo se detalja. S kime je komunicirala?
Razgovarala je s nekoliko osoba. S arobnjacima... Jarle, nisam ula sve, ali ono to
sam ula... Meu njima su odista podli ljudi. Niko nije hteo da pomogne bez koristi...
Traili su novac... Svi su traili novac...
Znam promumla Krah. Banka me je obavestila o transferima koje je obavila.
Lepo, oj, lepo me kota moja zakletva! Ali novac je stvar koja se stie. Ono to sam dao
za Jenefer i Ciri nadomestiu u nilfgardskim provincijama. No priaj dalje, mati Sigrdrifa.
Neke je svetenica obesi glavu Jenefer jednostavno ucenila. Dala im je do
znanja da poseduje kompromitujue informacije i da e ih obelodaniti ukoliko odbiju
saradnju... Jarle... Ona je pametna i sutinski dobra ena... Ali nema nikakvih skrupula.
Bezobzirna je i nemilosrdna.
Znam ja to dobro. Meutim, ne elim da znam za pojedinosti ucena, a i tebi
savetujem da ih to pre zaboravi. Opasno je to znanje. Posmatrai ne treba da se igraju
takvom vatrom.
Znam, jarle. Tebi sam duna poslunost... I verujem da tvoji ciljevi opravdavaju
sredstvo. Niko drugi od mene nee saznati nita. Ni prijatelj tokom prijateljskog askanja,
ni neprijatelj tokom tortura.
Dobro, Modron Sigrdrifa. Vrlo dobro... Na ta su se odnosila Jeneferina pitanja, sea
li se?
Nisam uvek i sve razumela, jarle. Sluili su se argonom koji je teko razumeti...
esto su govorili o nekom Vilgeforcu...
A kako drugaije Krah ujno zakripa zubima. Svetenica ga pogleda prestraenim
pogledom.
I dugo su govorili o vilenjacima i o Znalcima nastavi. I o magijskim portalima.
Govorili su ak i o Sedninom Bezdanu... Kako mi se ini, uglavnom se radilo o kuli.
O kuli?
Da. O dvema kulama. Galebovoj kuli i Lastavijoj kuli.

Tako sam i pretpostavljala kaza Tris. Jenefer je dola do tajnog izvetaja

komisije Redklifa, koja je ispitivala dogaaje na Tanedu. Ne znam kakve su vesti o toj
aferi dospele u Skelig... uo si za teleport Galebove kule? I za komisiju Redklifa?
Krah an Krajte pogleda arobnicu sumnjiavo.
Ovde na ostrvu iskrivi se ne dospeva ni politika ni kultura. Mi smo zaostali.
Komisija Redklifa Tris je shvatila da nema svrhe da obraa panju na njegov ton i
izraz lica detaljno je ispitala teleportacijske tragove koji vode iz Taneda. Dok je
postojao portal Tor Lara, koji se nalazio na ostrvu, negirao je u velikom radijusu bilo
kakvu teleportacijsku magiju. Ali kao to sigurno zna, Galebova kula je eksplodirala i
raspala se, uinivi tako teleportaciju moguom. Veina uesnika dogaaja u Tanedu
napustila je ostrvo uz pomo stvorenih portala.
Zbilja osmehnu se jarl. Ti si, na primer, poletela pravo u Brokilon. S vecem na
leima.
Molim lepo Tris ga pogleda u oi. Ne dospeva politika, ne dospeva kultura, a
glasine dospevaju. Ali ostavimo to naas, vratimo se radu komisije Redklifa. Komisiji je
bilo stalo da tano utvrdi ko se iz Taneda teleportovao i kuda. Koristili su takozvane
sinopse, ini koje mogu da rekonstruiu slike prolih dogaaja i da uporede otkrivene
teleportacijske tragove s pravcima do kojih su vodili, a kao rezultat da ih pripiu
konkretnim osobama koje su otvarale portale. Praktino je uspelo u svim sluajevima.
Osim jednog. Jedan teleportacijski trag nije vodio nikuda. Tanije, vodio je u more. U
Sednin Bezdan.
Neko se nasluti odmah jarl teleportovao na brod koji je ekao na dogovorenom
mestu. Samo, interesantno je zato tako daleko... I na mestu koje prati zla slava. Dobro,
ako sekira visi nad vratom...
Tano. Komisija je to isto mislila. I formulisali su sledei zakljuak: Uhvativi Ciri,
Vilgeforc je iskoristio rezervni izlaz jer mu je drugi put za beg bio odseen: zajedno s
devojkom, teleportovao se u Sednin Bezdan, na nilfgardski brod koji je onamo ekao. Po
miljenju komisije, ovo objanjava injenicu da je Ciri bila predstavljena na carskom
dvoru u Lok Grimu jo desetog jula, jedva deset dana nakon dogaaja na Tanedu.
Tako je jarl namrti oi. To mnogo toga objanjava. Razume se, pod uslovom da
komisija nije pogreila.
Dabome arobnica se suzdra od pogleda, ali dopustila je sebi drhtav osmeh. Da
se razumemo, u Lok Grinu je mogao jednako dobro biti predstavljena dvojnica, a ne
prava Ciri. I to moe mnogo da objasni. Meutim, ne razjanjava jo jednu injenicu, koju
je utvrdila komisija Redklifa. Toliko je udna da je izostavljena iz prve verzije izvetaja
kao previe neverovatna. U drugoj verziji izvetaja, strogo poverljivoj, ta injenica je ipak
navedena. Kao hipoteza.
Ve neko vreme sam pretvoren u uho, Tris.
Hipoteza komisije glasi: teleport Galebove kule bio je aktivan, radio je. Neko je
proao kroz njega, a energija tog prolaska bila je tako snana da je teleport eksplodirao i
podlegao destrukciji.
Jenefer je nastavi uskoro Tris morala za to da sazna. To to je otkrila komisija
Redklifa. ta je navela u tajnom izvetaju. Naime, postoji ansa... Senka anse... Da je
Ciri uspela sigurno da proe kroz portal Tor Lara i da je umakla od Nilfgarda i Vilgeforca...
Gde se onda nalazi?
I ja bih htela da znam.

Bilo je avolski mrano, mesec skriven iza gomile oblaka uopte nije davao svetlost. U
poreenju s prethodnim noima, ova je ipak bila malo vetrovita i, zahvaljujui tome, ne
tako hladna. amac se samo lagano njihao po vodi uzmukanoj talasiima. Mirisalo je na
movaru, truli korov i sluz jegulje.
Negde na obali, dabar je udario repom po vodi, tako jako da su oboje poskoili. Ciri je
bila sigurna da je Visogota zadremao, a dabar ga je probudio.
Priaj dalje ree briui nos istim delom rukava, koji jo nije bio pokriven sluzi.
Ne spavaj. Kada ti drema, i meni se oi sklapaju, jo e nas struja odneti i probudiemo
se na moru! Priaj dalje o tim teleportima!
Beei iz Taneda nastavi pustinjak prela si kroz portal Galebove kule, Tor Lara.
Defri Monk, moda najvei autoritet u pogledu teleportacije, autor dela pod naslovom
Magija Drevnog naroda, koje je opus magnum znanja o vilenjakim teleportima, pie da
portal Tor Lara vodi do Lastavije kule, Tor Zirael...
Teleport iz Taneda je bio iskrivljen prekinu ga Ciri. Moda je pre no to se
pokvario vodio do neke lastavice. Ali sada vodi u pustinju. To se zove: haotian portal.
Uila sam o tome.
Zamisli, ja takoe prasnu starac. Seam se dosta toga. Zato me i zadivljuje tvoja
pria... Neki njeni fragmenti. Ba to to se tie teleportacije...
Moe li da govori jasnije?
 Mogu, Ciri. Mogu. Ali sada je krajnje vreme da izvuemo bubanj. Sigurno ve ima
jegulja u njemu. Spremna?
Spremna Ciri pljunu u dlanove i uhvati kuku. Visogota uhvati kanap koji je tonuo u
vodi.
Izvlaimo. Jean, dva... tri! I u lau! Hvataj ih, Ciri, hvataj! U korpu, inae e pobei!

Ve drugu no su doplovljavali amcem na movarnu pritoku reke, stavljali bubnjeve i

mree za jegulje, koje su se masivno kretale ka moru. Vraali su se u kolibu kasno u no,
ulepljeni u sluz od glave do pete, mokri i umorni kao psi.
Ali nisu odmah ili da spavaju. Lov odreen za trgovinsku razmenu trebalo je smestiti u
krinje i dobro obezbediti kada bi jegulje nale i najmanju pukotinu, ujutru u krinji ne
bi bilo nijedne. Po svrenom poslu, Visogota je drao kou s dve ili tri to deblje jegulje,
rezao ih na parad, umakao u brano i prio na ogromnom plehu. Potom su jeli i spavali.
Vidi, Ciri, meni nikako jedna stvar ne da d spavam. Nisam zaboravio kako se
nismo mogli saglasiti oko datuma odmah po tvom ozdravljenju, pri emu je rana na tvom
obrazu predstavljala najtaniji mogui kalendar. Rana nije mogla biti starija od deset
asova, a ti si uporno ostajala pri tome da si ranjena etiri dana ranije. Iako sam bio
siguran da se radi o obinoj greci, nisam mogao da prestanem da mislim o tome, stalno
sam sebi postavljao pitanje: gde su se denula ta izgubljena etiri dana?
I ta? Gde su se oni, po tvom miljenju, denuli?
Ne znam.
Lepo.
Maka napravi dug skok, a mi zakucan kandama tanko je zapitao. Maka je bez
urbe zagrizla njegov vrat, izvadila mu utrobu i poela da ga jede s apetitom. Ciri je
posmatrala ravnoduno.
Teleport Galebove kule poe ponovo Visogota vodi do Lastavije kule. A
Lastavija kula...
Maka je pojela celog mia, rep je ostavila za desert.
Teleport Tor Lara ree Ciri zevajui iroko je iskrivljen i vodi u pustinju. Rekla
sam ti ve sto puta.
Ne radi se o tome, ja govorim o neemu drugom. O tome da postoji veza izmeu ta
dva teleporta. Portal Tor Lara bio je iskrivljen, slaem se. Ali jo postoji teleport Tor
Zireael. Kada bi stigla do Lastavije kule, mogla bi da se teleportuje na ostrvo Taned i
nazad. Bila bi daleko od opasnosti koja ti preti i van domaaja tvojih neprijatelja.
Ha! To bi mi odgovaralo. Meutim, postoji jedna mala zakoljica. Ja nemam pojma
gde je ta Lastavija kula.
Moda za to naem lek. Zna li, Ciri, ta oveku pruaju univerzitetske studije?
Ne. ta?
Vetinu korienja izvora.

*
 Znao sam ree ponosno Visogota da u pronai. Traio sam, traio i... O, majku
ti...
Naramak tekih knjiga izmae mu se iz prstiju, inkunabule ljusnue na pod, karte
izletee iz sagorelih korica i rasue se na sve strane.
ta si pronaao? Ciri unu pored i pomoe mu da sakupi razbacane stranice.
Lastaviju kulu! pustinjak otera maku, koja se bezobrazno smestila na jednu od
stranica. Tor Zireael. Pomozi mi.
Ali ovo je skroz prljavo! ak se lepi! Visogota? ta je to? Ovde na ovoj slici? Taj
ovek to visi na drvetu?
To? Visogota pogleda poveliku stranicu. Scena iz legende o, Hemdalu. Heroj
Hemdal je devet dana i devet noi visio na Jasenu Svetova kako bi kroz rtvu i bol
spoznao znanje i mo.
Nekoliko puta sam Ciri protrlja elo usnila neto slino. ovek koji visi na
drvetu...
Gravura je ispala, ovaj, s te knjige. Ako hoe, moe kasnije da proita. Sada je
ipak najvanije... Oh, najzad, naao sam. Stranstvovanje po drumovima i magijskim
mestima Bujvida Bekujzena, knjiga koju neki smatraju apokrifom...
Znai obmanom?
Manje-vie. Ali bilo je i onih koji su cenili knjigu... O, sluaj... Majku mu, kako je
ovde mrano...
Svetla ima dosta, ti od starosti slepi ree Ciri s ravnodunom okrutnou
svojstvenom omladini. Daj, sama u proitati. Odakle?
Tu pokaza koastim prstom. itaj naglas.

udakim jezikom je pisao taj Bujvid. Asengard je verovatno bio neki zamak, ako ne
greim. Ali kakva je to zemlja: Stojezera? Nikad nisam ula za nju. I ta je to trifolijum?
Detelina. A o Asengardu i Stojezerima u ti ispriati kada zavri sa itanjem.

Jedva da je vilenjak Avalakh izrekao one rei, kad ivahno istrae ispod jezerskih
voda te ptiice male i crne to su se na dnu bezdana cele zime od mraza krile. Lastavica,
kako to ueni ljudi znaju, po obiaju drugih ptica, u toplije krajeve ne leti i u prolee se
ne vraa, ve skuplja svoje ape u velike kupe i na dno voda ulee, tamo celo zimsko
doba provodi i tek u prolee ispod voda de profundis izlee. Ta ptica nije simbol samo
prolea i nade, ve i istoe neukaljane pogledom, jer na zemlji nikada ne biva i sa
zemaljskim blatom i prljavtinom dodira nikakvog nema.
Vratimo se dakako jezeru naem: ptiice to krue maglom, rekao bih, krilcima je
svojim rasprie, poto tandem nenadano iz magle promalja se kulica prekrasna,
crnomagijska, a mi smo u jedan glas uzdahnuli divljenje, jer bila je ona kulica kao iz
opare tkana, maglu ima kao fundamentum, a u vrhu ovenana iskrenjem svetlosti
polarne, crnomagijska aurora borealis. Zaista je snanom magijskom vetinom morala
ova kulica biti sagraena, van ljudskog poimanja.
Primeti nau admiraciju vilenjak Avalakh i ree: Eno Tor Zirael, Lastavija kula. Eno
Kapije Svetova i Dveri Vremena. Naraduj, ovee, oi tim prizorom, jer ne biva on svakom
i svagda dan.
A priupitan, moemo li se pribliiti i izbliza na ovu Kulu pogled baciti ili propria manu
dotai, zasmeja se Avalakh. Tor Zireael, ree, to je za vas usnuli san, ne dodiruje se
san. I valjano je to, dobaci, poto Kula slui samo Znalcima i nebrojenim Odabranima,
kojima su Dveri Vremena kapije nade i preporoda. Ali za profane to su kapije komara.
Jedva da je te rei izrekao, padoe nanovo magle i prospekt ovaj voleban oima
naim zabrani...

Zemlja Stojezera objasni Visogota danas se zove Mil Trahta. To je veoma

rasprostranjeno jezersko podruje u severnom delu Metine, preseeno rekom Jelenom,
blizu granice s Nazairom i Mag Turgom. Bujvid Bekujzen pie da su ili ka jezeru sa
severa, od strane Asengarda... Danas vie nema Asengarda, ostale su samo ruevine, a
najblii grad je Nojnrojt. Bujvid je od Asengarda izraunao eststo staja. Razne vrste
staja su bile u upotrebi, ali uzeemo najpopularniji raun, u skladu s njim eststo staja
daje okruglo pedeset milja. Asengard je od nas, od Perepluta, udaljen nekih trista
pedeset milja. Drugim reima, od Lastavije kule nas deli plus-minus trista milja, Ciri. Na
tvojoj Kelpi to je neke dve nedelje puta. Naravno, u prolee. Ne sada, kada za dan ili dva
mogu doi mrazovi.
Od Asengarda, o kojem sam itala promrmlja Ciri, mrtei nos zamiljeno ostale
su ruevine iz tih vremena. A ja sam sopstvenim oima videla vilenjaki grad Seraved u
Kedvenu, bila sam tamo. Ljudi su sve iskopali i pokupili, ostavili su samo goli kamen.
Kladim se da je i u tvojoj Lastavijoj kuli ostalo kamenje, ono vee, jer su manje sigurno
pokrali. Ako je jo i portal bio tamo...
Tor Zirael je bila magina kula. Nije bila vidljiva svima. A teleporti nikada nisu
vidljivi.
Istina prizna i nasmei se Ciri. Onaj u Tanedu nije bio. Pojavio se odjednom na
golom zidu... Uostalom, pojavio se u poslednji as, jer je arobnjak koji me je jurio ve
bio blizu... Ve sam ga ula... I utom se, kao na poziv, pojavio portal.
Siguran sam ree tiho Visogota kada bi otila u Tor Zirael, i tamonji teleport bi
ti se prikazao. Makar i u ruevinama, meu golim kamenjem. Uveren sam da bi uspela da
ga nae i aktivira. A on bi, uveren sam, posluao tvoju naredbu. Zato to ja mislim, Ciri,
da si ti odabrana.

Tvoja je kosa, Tris, kao oganj pod svetlom svea. A tvoje oi su kao lapis lazuli.
Tvoje usne kao korali...
Prestani, Krah. Napio si se ili ta? Nalij mi jo vina. I priaj.
O emu?
Ne pravi se! O tome kako je Jenefer reila da doe na Sednin Bezdan.

Kako ti ide? Priaj, Jenefer.

Prvo ti meni odgovori na pitanje: ko su dve ene to neprestano sreem kada idem
kod tebe? A koje me stalno gaaju pogledima to su obino rezervisani za maje govno
na tepihu? Ko su one?
Da li te interesuje formalno-pravno stanje ili injenino?
To drugo.
U tom sluaju, to su moje ene.
Shvatam. Objasni im kada bude mogao da to je bilo bilo je.
Objasnio sam. Ali ene kao ene. Dosta o tome. Priaj, Jenefer. Interesuje me
napredak u tvom poslu.
Naalost arobnica zagrize usne napredak je nikakav. A vreme leti.
Leti klimnu glavom jarl. I uvek donosi nove senzacije. Primio sam novosti s
kontinenta, trebalo bi da te interesuju. Stiu iz korpusa Visegerda. Nadam se da zna ko
je Visegerd?
General iz Cintre?
Maral. Rukovodi korpusom koji ulazi u sastav temerske armije i sastoji se iz
emigranata i volontera. Slui tamo dosta dobrovoljaca sa ostrva kako bih imao vesti iz
prve ruke.
I ta ima?
Ti si dospela ovamo, u Skelig, devetnaestog avgusta, dva dana po punom mesecu.
Istog dana, devetnaestog, korpus Visegerda je tokom bitke kod Ine pokupio grupu
razbojnika, meu kojima su bili Geralt i onaj njegov prijatelj trubadur...
Neven?
Jeste. Visegerd je optuio obojicu za pijunau, zatvorio i navodno planirao da ih
pogubi, ali oba zatvorenika su pobegla i navela na Visegerda Nilfgardijce, s kojima su bili
navodno u dogovoru.
Glupost.
I meni se tako ini. Ali uprkos tome to misli, vrzma mi se po glavi da vetac moda
realizuje neki lukav plan. elei da spase Ciri, gmie pod milost Nilfgarda...
Ciri nije u Nilfgardu. A Geralt ne realizuje nikakav plan. Planiranje nije njegova
najjaa strana. Manimo se toga. Vano je to da je ve dvadeset esti avgust, a ja i dalje
znam malo. Premalo da bih bilo ta preduzela... Moda ako...
Uuta, zagledana kroz prozor, igrajui se zvezdom od opsidijana prikaenom na crnoj
somotskoj traci.
Ako ta? ne izdra Krah an Krajte.
Umesto to ismevamo Geralta, probajmo njegove metode.
 Ne razumem.
Mogu da probam sa rtvom, jarle. Navodno se spremnost na rtvu isplati, donosi
dobar rezultat... Recimo, u obliku milosti boginje koja voli i ceni samoportvovane i one
koji pate za optu stvar.
I dalje ne razumem namrti elo. Ali ne svia mi se to to govori, Jenefer.
Znam. Ni meni. Ali ionako sam otila predaleko... Vuk je ve mogao uti meketanje
koze...

Toga sam se i plaila apnu Tris. Upravo sam se toga plaila.

Znai da sam dobro tada razumeo miii na vilici Kraha an Krajtea zaigrae jako.
Jenefer je znala da neko prislukuje razgovore koje je vodila pomou te paklene maine.
Ili da e je neko od sagovornika podlo izdati...
Ili i jedno i drugo.
Znala je zakripa zubima Krah. Ali i dalje je radila po svome. Moda je trebalo
da bude mamac? Ona sama je trebalo da bude mamac? Da li se pravila da zna vie nego
to je znala kako bi isprovocirala neprijatelja? I dola je u Sednin Bezdan...
Kao izazov. Da provocira. Strano je rizikovala, Krah.
Znam. Nije htela da ugrozi nikoga od nas... Osim dobrovoljaca. Zbog toga je traila
dva drakara...

Imam za tebe dva drakara koja si traila. Alkiona i Tamara. I druinu, razume se.
Alkionom e upravljati Gutlaf, Svenov sin, traio je tu ast jer si mu se svidela, Jenefer.
Tamarom upravlja Asa Tjazi, kapetan u koga imam apsolutno poverenje. Aha, umalo da
zaboravim. Meu posadom Tamare bie i moj sin, Hjalmar Krivousti.
Tvoj sin? Koliko ima godina?
Devetnaest.
Rano si poeo.
Rugao se kotao loncu da je garav. Hjalmar je traio da ga prikljuim posadi iz linih
razloga. Nisam mogao da odbijem.
Iz linih razloga?
Stvarno ne zna tu priu?
Ne. Priaj.
Krah an Krajte nagnu rog i zasmeja se svojim uspomenama.
Deica iz Ard Skeliga poe oboavaju zimi da se klizaju, ne mogu da doekaju
mraz. Prvi izlaze na led, a jezero jedva da se sledilo, na tako tankoj ploi da odrasle ne bi
izdrala. Razume se, najbolja zabava su trke. Zajuri se i tera svom snagom, s jednog
kraja jezera na drugi. A deaci su organizovali takmienja u takozvanom skoku lososa.
Zasniva se na skakanju s klizaljkama preko priobalnih stena koje tre iz lea kao ajkulini
zubi. Kao losos kad skae preko pragova vodopada. Bira odgovarajue dug red takvog
kamenja, zalee se... Ha, sm sam tako skakao kao balavac...
Krah an Krajte se zamisli i osrnehnu lagano.
Naravno nastavi na takvim takmienjima je pobeivao i posle se epurio kao
paun onaj koji preskoi najdui red stena. U svoje vreme, Jenefer, ta ast je esto
pripadala tvom poniznom slugi i prisutnom sagovorniku, he-he. U vremenu koje nas vie
interesuje, ampion je bio moj sin, Hjalmar. Skakao je preko takvog kamenja preko kojeg
nijedan drugi deak nije smeo da skoi. I iao je uzdignutog nosa izazivajui sve da
probaju da ga poraze. I neko je prihvatio njegov izazov. Ciri, Pavetina kerka iz Cintre.
Nije bila ni ostrvljanka, iako je tako izgledala poto je tu provodila vie vremena nego u
Cintri.
ak i posle Pavetinog nesrenog sluaja? Mislila sam da joj je Kalante zabranila da
bude ovde?
Zna za to? pogleda je bistro. Ah, da, ti mnogo zna, Jenefer. Mnogo. Kalantin
bes i naredbe nisu trajali due od pola godine, posle je Ciri ponovo poela da provodi
ovde leta i zime... Na klizaljkama je bila kao avolak, ali da skae lososom na
takmienjima s deacima? I da izazove Hjalmara? To mi nije ilo u glavu.
Skoila je pretpostavi arobnica.
Skoila je. Skoio je taj mali cintrijski poluavo. Pravi Lavi iz krvi Lavica. A Hjalmar,
da ga ne bi ismevali, morao je da rizikuje sa skokom preko jo dueg reda kamenja.
Rizikovao je. Slomio je nogu, slomio je ruku, slomio je etiri rebra i razvalio lice. Do kraja
ivota e mu ostati oiljak. Hjalmar Krivousti! I njegova slavna verenica! He-he!
Verenica?
Ni to nisi znala? Toliko zna, a ovo ne? Dolazila je kod njega kada je posle slavnog
skoka leao i leio se. itala mu je, priala, drala ga za ruku... A kada bi neko uao u
sobu, oboje su crveneli kao dve bulke. I na kraju mi je Hjalmar saoptio da su se verili.
Umalo me log nije strefio. Ja u tebi balave, kaem na to, dati veridbu motkom po
guzici! I malo me je strah obuzeo, zato to sam zakljuio da je u Laviu vrela krv, da je
kod nje sve fike-fake, jer ona je sklona riziku, da ne kaem: mala ludaa... Na sreu,
Hjalmar je bio sav u udlagama i zavojima, pa nisu mogli da naprave glupost...
Koliko su oni imali tada godina?
On petnaest, ona nepunih dvanaest.
Moda si malo preterao sa strahovima.
Moda malo. Ali Kalante, kojoj sam morao sve da kaem, uopte nije bagatelisala
stvar. Znam da je imala brane planove za Ciri, valjda se radilo o mladom Tankredu iz
Kovira, a moda i o redanjskom Radovidu, nisam siguran. Ali glasine su mogle da
nakode branim projektima, ak i glasine o nevinim poljupcima ili polunevinom maenju.
Kalante je bez trena odlaganja odvela Ciri u Cintru. Devojka se ritala, riala, slinila, ali
nita nije pomoglo. S Lavicom iz Cintre nije bilo diskusije. Hjalmar je posle toga dva dana
leao licem ka zidu i nije ni s kim razgovarao. im je ozdravio, hteo je da ukrade amac i
sam ode u Cintru. Dobio je remenom i prolo ga je. A posle...
Krah an Krajte zauta i zamisli se.
Posle je dolo leto, potom jesen, i ve je ceo nilfgardski potencijal krenuo na Cintru
sa junog zida, preko Marnadalskih stepenica. A Hjalmar je naao drugu priliku da
postane mukarac. U Marnadalu, kod Cintre, posle kod Sodena, stajao je hrabro protiv
Crnih. Posle toga, kada su drakari ili na nilfgardske obale, Hjalmar je s maem u ruci
osvetio bajagi verenicu, jer se za nju tada mislilo da nije iva. Ja nisam verovao, jer se
nisu pojavili fenomeni o kojima sam ti priao... A sada, kada je Hjalmar saznao za mogui
spasilaki pohod, prijavio se kao dobrovoljac.
Hvala ti za priu, Krah. Odmorila sam se sluajui. Zaboravila sam na... brige.
Kada polazi, Jenefer?
U narednim danima. Moda ak sutra. Ostalo mi je da obavim jo samo jednu,
poslednju telekomunikaciju.

Oi Kraha an Krajtea bile su poput oiju jastreba. Zarivale su se duboko, sve do dna.
Da ne zna sluajno, Tris Merigold, s kime je razgovarala Jenefer poslednji put pre
nego to je razmontirala paklenu mainu? Uvee dvadeset sedmog na dvadeset osmi
avgust? S kim? I o emu?
Tris sakri oi trepavicama.

Zrak svetlosti koji je lomio brilijant oiveo je bleskom povrine ogledala. Jenefer je
ispruila obe ruke i izgovorila ini. Oslepljujui refleks promenio se u uskovitlanu maglu, a
iz magle je ubrzo poela da se pomalja slika. Slika odaja sa zidovima pokrivenim arenom
tapiserijom.
Pokret kod prozora. I nemiran glas.
Ko je? Ko je tamo?
To sam ja, Tris.
Jenefer? To si ti? Bogovi! Otkud... Gde si?
Nije vano gde sam. Ne blokiraj jer se slika trese.I skloni svenjak jer zaslepljuje.
Odmah. Naravno.
Iako je bilo kasno, Tris Merigold nije bila ni u neglieu, ni u radnom odelu. Imala je na
sebi haljinu za izlazak. Kao i uvek, zakopanu visoko do grla.
Moemo li slobodno da razgovaramo?
Naravno.
Sama si?
Da.
Lae.
Jenefer...
Nee me prevariti, balavice. Znam taj tvoj izraz lica, nagledala sam ga se. Imala si
takav kada si poela iza mojih lea da spava s Geraltom. Tada si navlaila istu nevino-
kurvinsku masku koju vidim i sada na tvom licu. I sada znai isto to je i onda znaila!
Tris je pocrvenela. A pored nje, kraj prozora, pojavila se Filipa Ejlhart, obuena u
muki teget prsluk sa srebrnim vezom.
 Bravo ree. Bistra kao i obino, pronicljiva kao i obino. Kao i obino, teko te je
shvatiti i razumeti. Drago mi je to vidim da si zdrava, Jenefer. Drago mi je to se
sumanuta teleportacija iz Montekalva nije okonala tragino.
Pretpostavimo da si srena iskrivi usta Jenefer. Mada je to veoma smela
pretpostavka. Ali ostavimo to. Ko me je izdao?
Zar je to vano? slegnu ramenima Filipa. Ve ima etiri dana kako kontaktira sa
izdajicama. S onima kojima su korupcija i izdaja druga priroda. I s onima koje si sama
primorala na izdaju. Jedan od njih je izdao tebe. Normalan tok stvari. Nemoj mi rei da to
nisi oekivala.
Naravno da sam oekivala frknu Jenefer. Najbolji dokaz za to je to sam
kontaktirala s vama. Mada nisam morala.
Nisi morala. Znai da ima interesa u tome.
Bravo. Bistra kao i uvek, pronicljiva kao i uvek. Kontaktiram s vama da bih vas
uverila da je tajna vae loe sigurna kod mene. Neu vas izdati.
Filipa ju je posmatrala ispod sputenih trepavica.
Ako si raunala ree najzad da e tom deklaracijom sebi kupiti vreme, mir i
sigurnost, grdno si se prevarila. Ne zaluujmo se, Jenefer. Beei iz Montekalva napravila
si izbor, odluila si se za suprotnu stranu barikade. Ko nije s loom, taj je protiv loe.
Sada pokuava da nas predupredi u pronalaenju Ciri, a motivi koji te usmeravaju su u
odnosu na nae suprotni. Dela protiv nas. Nee da dozvoli da iskoristimo Ciri za nae
politike ciljeve. Prema tome, znaj da inimo sve kako ti ne bi uspela da iskoristi devojku
za svoje, sentimentalne ciljeve.
Znai rat?
Nadmetanje osmehnu se otrovno Filipa. Samo nadmetanje, Jenefer.
asno i poteno?
Mora da se ali.
Jasno mi je. Ipak, htela bih da izloim odreeni problem asno i jednoznano,
raunajui da u imati neto od toga.
Izloi.
U toku nekoliko narednih dana, moda ak sutra, nastupie dogaaji ije posledice
nisam u stanju da predvidim. Moe se desiti da nae nadmetanje i rivalitet odjednom
prestanu da budu znaajni. Iz prostog razloga. Neu se nadmetati.
Filipa Ejlhart namrti oi naminkane plavom senkom.
Shvatam.
Postarajte se tada da mi se posle smrti povrati reputacija i dobro ime. Da me ne
smatraju izdajnikom i Vilgeforcovim saveznikom. Molim lou za to. Molim tebe lino.
Filipa je utala neko vreme.
Odbijam molbu ree najzad. ao mi je, ali tvoja rehabilitacija nije u interesu
loe. Ako umre, umree kao izdajica. Bie izdajnica i zloinac za Ciri, jer kasnije e biti
lake manipulisati devojkom.
Pre no to preduzme neto to preti smru ispusti odjednom Tris ostavi nama...
Testament?
Neto to e nam omoguiti... Da nastavimo... Da krenemo tvojim stopama. Da
pronaemo Ciri. Njeno dobro je na prvom mestu! Njen ivot! Jenefer, Dajkstra je
pronaao... odreene tragove. Ako Vilgeforc ima Ciri, devojci preti uasna smrt.
uti, Tris planu otro Filipa Ejlhart. Tu nee biti trgovine ni aukcije.
Ostaviu vam smernice ree polako Jenefer. Ostaviu vam informacije o tome
ta sam saznala i o tome ta sam preduzela. Ostaviu vam trag kojim ete moi da
poete. Ali ne za daba. Neete da me rehabilitujete u oima sveta, onda doavola s
vama i sa svetom. Ali rehabilitujte me makar u oima jednog veca.
Ne odgovori odmah Filipa. Ni to nije u interesima loe. Za svog veca e takoe
ostati izdajica i kupljiva arobnjakinja. Nije u interesu loe da ubija traei osvetu, a kada
tebe bude prezirao, nee hteti da se sveti. Uostalom, on moda vie nije iv. Ili e umreti
za koji dan.
Informacije ree oporo Jenefer za njegov ivot. Spasi ga, Filipa.
Ne, Jenefer.
Zato to nije u interesu loe u oima arobnice zasija purpurni oganj. ula si,
Tris? Eto tvoje loe. Eto njenog pravog lica, eto njenih pravih interesa. I ta ti kae?
Devojci si bila mentorka i sama si govorila da si joj starija sestra. A Geralt...
Ne idi Tris niz dlaku s romantikom, Jenefer Filipa se revanira s ognjem u oima.
Devojku emo pronai i spasti bez tvoje pomoi. A ukoliko ti poe za rukom, bravo i
stoput ti hvala, potedee nas muka i troka. Ti e istrgnuti devojku iz Vilgeforcovih
ruku, mi emo je istrgnuti iz tvojih. A Geralt? Ko je Geralt?
ula si, Tris?
Oprosti mi ree poluglasno Tris Merigold. Oprosti, Jenefer.
O ne, Tris. Nikada.

Tris je gledala u pod. Oi Kraha an Krajtea bile su poput oiju jastreba.

Sutradan posle te tajne komunikacije ree polako jarl Skelikih ostrva o kojoj ti
nita ne zna, Tris Merigold, Jenefer je otplovila iz Skeliga na Sednin Bezdan. Kada sam
je pitao zato plovi ba tamo, pogledala mi je u oi i odgovorila da namerava da utvrdi
ime se razlikuju prirodne katastrofe od neprirodnih. Krenula je s dva drakara,
Tamarom i Alkionom, iji su lanovi posade bili iskljuivo dobrovoljci. To je bilo
dvadeset osmog avgusta, pre dve nedelje. Vie je nisam video.
Kada si saznao...
Pet dana kasnije prekinu je dosta bezobrazno. Tri dana posle septembarskog
mladog meseca.

Sedei pored jarla, kapetan Asa Tjazi bio je uznemiren. Oblizivao je usne, vrteo se na
klupi, lomio prste da su krckali zglobovi.
Crveno sunce, istrgavi se konano iz oblaka koji su pokrivali nebo, polako se obrelo
nad Spikerog.
 Priaj, Asa naredi Krah an Krajte.
Asa Tjazi frknu snano.
Ili smo otro nastavi vetar je bio povoljan, ili smo dobrih dvanaest vorova.
Ve dvadeset devetog uvee ugledali smo svetlost svetionika iz Peiles de Mara. Skrenuli
smo malo na zapad da ne bismo naleteli na nekog Nilfgardijca... A dan pre
septembarskog mladog meseca, u zoru, doplovili smo u rejon Sedninog Bezdana. Tada je
arobnica pozvala mene i Gutlafa...

Potrebni su mi dobrovoljci ree Jenefer. Samo dobrovoljci. Ne vie nego to je

nuno da neko vreme upravljaju drakarom. Ne znam koliko je ljudi potrebno za to, ne
razumem se u to. Ali molim vas da ne ostavite na Alkioni nijednog oveka vie nego to
je nuno. I ponoviu samo dobrovoljci. Ono to nameravam da uinim... vrlo je rizino.
Vie nego pomorska bitka.
Razumem klimnu glavom stari seneal. I ja se prvi javljam. Ja, Gutlaf, Svenov
sin, traim tu ast, gice.
Jenefer mu je dugo gledala u oi.
Dobro ree. A poastvovana sam ja.

I ja sam se javio ree Asa Tjazi. Ali Gutlaf se nije sloio. Kazao je da neko mora
da komanduje Tamarom. Na kraju se prijavilo petnaestoro ljudi. Ukljuujui i Hjalmara,
jarle.
Krah an Krajte podie obrve.

Koliko je potrebno, Gutlafe? ponovi arobnica. Koliko je nuno? Molim te da to

precizno izrauna.
Seneai je utao neko vreme, raunao je.
Savetujem osmoro ree najzad. Ako nije na due... Ali ovi ovde su svi dobrovoljci,
tako da nema potrebe...
Odaberi osmoricu meu tih petnaest ljudi prekinu ga otro. Odaberi sam. I
naredi im da preu na Alkionu. Ostali ostaju na Tamari. Aha, jednog koji e ostati ja
u izabrati. Hjalmare!
Ne, gice! Ne moe mi to uiniti! Prijavio sam se i biu uz tebe! elim da budem...
uti! Ostaje na Tamari! To je naredba! ujem li jo jednu re, narediu da te
veu za jarboi.

*
 Priaj, Asa.
arobnica, Gutlaf i ta osmorka dobrovoljaca uli su na Alkionu i otplovili ka
Bezdanu. Mi na Tamari smo se po naredbi drali postrance, ali ne previe daleko. S
vremenom, koje nam je do tada veoma ilo naruku, odjednom poe da se deavalo neto
avolsko. Da, sasvim sam dobro rekao, avolsko, jer je to bila neista sila, jarle... Neka
me na kobilici vuku ako laem...
Priaj.
Tamo gde smo mi bili, znai na Tamari, bilo je mirno. Malo je vetar itao i svod je
potamneo od oblaka da je dan izgledao kao no. Ali onamo, gde je bila Alkiona, tamo
se odjednom ceo pakao podigao. Pravi pakao...

Brod Alkiona iznenada je zahlopotao tako estoko da su tu grmljavinu uli drakari

udaljeni od njih. Nebo je pocrnelo, oblaci su se nagomilali. More, koje je oko Tamare
bilo potpuno mirno, uskovitlalo se i poelo da razbacuje ogromne talase pored bokova
Alkione. Neko je iznenada vrisnuo, neko ga je propratio u tome, a uskoro su vritali svi.
Ispod kupastih crnih oblaka, Alkiona je plesala na valovima poput plute, okretala se,
kovitlala i poskakivala, survavajui se u talase as pramcem, as krmom. Na trenutke im
je drakar potpuno nestajao pred oima. Na trenutke se moglo videti samo iskidano jedro.
To su ini! povika neko iza Asinih lea. To je avolja magija!
Kovitlac je vrteo Alkionu sve bre i bre. titovi istrgnuti centrifugalnom silom s
bokova drakara zafijukali su u vazduhu poput diskova, a smrskana vesla poletela su i levo
i desno.
Podvei jedro! vrisnuo je Asa Tjazi. I na vesla! Idemo tamo! Treba ih spasti!
Meutim, bilo je prekasno.
Nebo nad Alkionom postalo je crno, crnilo je odjednom eksplodiralo u cikcakave
munja koje su ispreplitale drakar poput pipaka meduze. Nagomilani u fantastine oblike,
oblaci su se zakovitlali u sablasni levak. Drakar se vrteo ukrug uasnom brzinom. Jarbol
se smrskao poput ibice, iskidano jedro poletelo je nad talasima poput albatrosa.
Veslajte, ljudi!
Kroz svoje krike, kroz huk stihija koji je sve zagluivao, ipak su uli vrisak ljudi sa
Alkione. Vrisak tako uasan da im se kosa na glavi podigla, Njima, starim morskim
vukovima, krvavim berserkerima, moreplovcima koji su mnogo toga uli i videli.
Pustili su vesla svesni nemoi. Zgrozili su se, prestali su ak i da vrite.
Alkiona se u neprestanom kovitlanju uzdigla iznad talasa. I uzdizala se sve vie i
vie. Videli su kobilicu s koje je tekla voda, prekrivenu koljkama i morskom travom.
Videli su crni oblik, siluetu koja pada u talas. Zatim drugu. Pa treu.
Oni skau! riknu Asa Tjazi. Veslajte, momci, ne prestajte! Svom snagom! Idemo
u pomo!
Alkiona je bila ve dobrih sto lakata nad povrinom mora, koja je kuljala kao vrela
voda. I dalje se vrtela; ogromno mokro vreteno, upleteno u vatrenu pauinu munja,
nevidljiva sila je vukla u nagomilane oblake.
 Iznenada je zagluujua eksplozija prerezala vazduh. Iako ju je napred gurala snaga
petnaest pari vesala, Tamara je naglo poskoila i poletela unazad poput udarnog ovna.
Tjaziju je paluba pobegla pod nogama. Pao je udarivi slepoonicom o bok broda.
Sam nije mogao da ustane, podigli su ga. Bio je oamuen, pomerao je i tresao glavu,
zanosio se, brbljao nerazumljivo. Vriske posade uo je kao da su pored njega. Otiao je
do boka, teturajui se kao pijan, zario prste u ogradu.
Vetar je utihnuo, valovi su se smirili. Ali nebo je i dalje bilo crno od nagomilanih
oblaka.
Od Alkione nije ostalo ni traga ni glasa.

Ni traga nije ostalo, jarle. Delii takelae, neke prnje... Nita vie.
Asa Tjazi prekinu priu gledajui u sunce koje je nestajalo iza umovitih vrhova
Spikeroga. Krah an Krajte, zamiljen, nije ga pourivao.
Ne znam nastavi najzad Asa Tjazi koliko njih je uspelo da iskoi pre nego to je
Alkiona povuena u taj avolski oblak. Ali koliko god da ih je skoilo, nijedan ne bi
preiveo. A mi, iako nismo tedeli ni vreme ni snagu, uspeli smo da uhvatimo samo dva
lea. Dva tela koja je voda nosila. Samo dva.
arobnica upita promenjenim glasom jarl nije bila meu njima?
Ne.
Krah an Krajte je dugo utao. Sunce se potpuno skrilo iza Spikeroga.
Nestao je stari Gutlaf, Svenov sin progovori opet Asa Tjazi. Do poslednje kosti su
ga pojele neke krabe na dnu Sednine... arobnica je nestala bez traga i glasa... Jarle,
ljudi poinju da priaju... Da je to sve njena krivica. I njena kazna za zloine...
Glupe prie!
Poginula je promrmlja Asa u Sedninom Bezdanu. Na istom mestu gde su onda
Paveta i Duni... Eto, sluajnost...
To nije bila sluajnost ubeeno ree Krah an Krajte. Ni onda, a ni sada to
sigurno nije bila sluajnost.
 Opravdano je da nevoljnik pati. Njegov bol i ponienja proistiu iz zakona prirode, a za
realizaciju ciljeva prirode jednako je potrebno postojanje onog koji pati, kao i onih to mu
uveavaju jad i raduju se postignutom uspehu. Upravo je to istina koja mora uguiti griu
savesti u dui tiranina i zloinca. Ne treba se suzdravati, treba se predati svim inovima
koji mu se rode u imaginaciji, glas same Prirode namee mu tu misao.
Ako nas tajna nadahnua prirode potiu na zlo, oigledno je da je zlo prirodi potrebno.
Donasje Alfons Fransoa de Sad
 Deseto poglavlje

Huk i kripa najpre otvaranih, potom zatvaranih vrata elije probudio je mlau od
sestara Skara. Starija je sedela za stolom, zauzeta struganjem kae slepljene na dnu
zdele.
I kako je bilo u sudu, Kena?
Joana Selborn, zvana Kena, ne govorei nita, sela je na leaj, oslonila laktove na
kolena, a elo na dlanove.
Mlaa sestra zevnu, podrignu i prdnu glasno. Zgren na suprotnoj strani leaja, Kohut
promrmlja neto nejasno i okrenu glavu. Bio je ljut na Kenu, na sestre i na ceo svet.
U obinim zatvorima zatvorenike su i dalje tradicionalno razmetali po polu. U vojnim
citadelama je bilo drugaije. Jo je car Fergus var Emreis, potvrdivi specijalnim dekretom
ravnopravnost ena u carskoj armiji, ustanovio da ravnopravnost mora biti ostvarena u
punom smislu te rei i na celom frontu, bez ikakvih izuzetaka i specijalnih privilegija za
bilo koji pol. Od tog vremena su u tvravama i citadelama zatvorenici sedeli u meanim
elijama.
I ta bi? ponovi starija sestra. Putaju te?
Nije nego ree gorko Kena i dalje drei glavu na dlanovima. Imau sree ako
me ne obese. Majku mu! Priznala sam celu istinu, nita nisam sakrila, pa skoro nita,
znai. A ti kurvini sinovi kad su krenuli da me prae, prvo su od mene napravili idiota pred
svima, posle se ispostavilo da nisam verodostojna osoba i da sam zloinaki element, a
na samom kraju su me optuili za sauesnitvo u zaveri koja je imala za cilj svrgavanje.
Svrgavanje klimnu glavom starija Skara, kao da je potpuno razumela o emu se
radi. Aaa, ako je svrgavanje... Crno ti se pie, Kena.
Kao da ja ne znam.
Mlaa Skara se protegnu, zevnu opet iroko i glasno poput leoparda, skoi s gornjeg
leaja, energinim utom gurnu Kohutov tabure, koji joj je smetao, i pljunu na pod pored
taburea. Kohut je zareao, ali na neto vie nije se usudio.
Kohut je bio smrtno ljut na Kenu. A sestara se bojao.
Kada su pre tri dana smestili Kenu kod njega u eliju, ispostavilo se da Kohut, ako
uopte podrava emancipaciju i ravnopravnost ena, ima sopstveno gledite u vezi s tim.
Usred noi, prebacio je Keni ebe na gornju polovinu tela i nameravao da se poslui
donjom polovinom, to bi mu sigurno polo za rukom da nije naleteo na empatiarku.
Kena mu se tako zabila do mozga da je Kohut poeo da zavija kao vukodlak i zaplesao po
eliji kao da ga juri tarantula. A Kena ga je iz istog prkosa telepatski primorala da stane
na sve etiri i ritmino udara glavom u elina vrata elije. Kada su straari, alarmirani
stranom bukom, otvorili vrata, Kohut je klepio jednog od njih, za ta je dobio pet
udaraca gvozdenim pendrekom i isto toliko utiranja. Ukratko, Kohut te noi nije spoznao
uitak na koji je raunao. I razgnevio se na Kenu. Na revan nije smeo ni da pomisli, zato
to su sutradan u eliju stigle sestre Skara. Tako je lepi pol bio superiorniji, a osim toga,
ubrzo se pokazalo da su stavovi sestara o ravnopravnosti bliski Kohutovim, toliko da su
bili potpuno suprotni, ako se radi o ulogama pripisanim polovima. Mlaa sestra je
posmatrala mukarca okom predatora i izgovarala nedvosmislene komentare, a starija se
samo kikotala i trljala ruke. Rezultat je bio takav da je Kohut spavao s tabureom, kojim je
nameravao da brani svoju ast ukoliko doe do neega. Svakako su mu anse i izgledi bili
mizerni obe Skare su sluile u linijskoj vojsci i bile su veteranke mnogih bitaka, taburea
se ne bi uplaile, ako su htele da siluju, silovale su, ak iako je mukarac bio naoruan
nadakom. Meutim, Kena je bila uverena da su se sestre samo alile. Pa, skoro uverena.
Sestre Skara su leale u buvari zbog ubistva oficira, a to se tie provijant-majstora
Kohuta, u toku je bila istraga u vezi s velikom, slavnom aferom krae vojnih lukova, koja
je obuhvatala sve ire krugove.
Crno ti se pie, Kena ponovi starija Skara. Lepo si se uvalila. Ili bolje, lepo su ti
uvalili. Kako nisi, doavola, odmah shvatila da je to politika igra!
Ma...
Skara je pogleda, ne znajui ba kako da shvati jednosloni odgovor. Kena sakri
pogled.
Svakako vam neu rei ono to sam preutala sudijama, pomisli. Da sam znala u
kakvu igru sam se uplela. A ni to kada i na koji nain sam saznala.
Zakuvala si sebi poparu utvrdi pametno mlaa Skara, ta znatno manje bistra, koja
Kena je bila uverena u to uopte nije razumela o emu se radi.
ta je na kraju bilo s tom cintrijskom kneginjicom? nije odustajala starija Skara.
epali ste je na kraju, ne?
Jesmo. Ako se to tako moe rei. Koji je danas?
Dvadeset drugi septembar. Sutra je ravnodnevica.
Ha. Eto, udan sticaj okolnosti. Sutra e biti tano godinu dana od tih dogaaja...
Ve godina...
Kena se isprui na leaju podmeui upletene ake pod vrat. Sestre su utale u nadi da
je to bio uvod za priu.
Nema nita od toga, sestrice, pomisli Kena gledajui nakrabane prljave crtee na
daskama gornjeg leaja i jo prljavije natpise. Nee biti nikakve prie. Ne zato to mi
smrdljivac Kohut smrdi na zasranu krticu ili nekog drugog krunskog svedoka. Jednostavno
neu o tome da priam. Neu da se priseam toga.
Onoga to je bilo pre godinu dana. Nakon to nam je Bonhart umakao u Klaremontu.
Stigli smo tamo s dva dana zakanjenja, priseala se, le je ve uspeo da se ohladi.
Kuda je lovac otiao, niko nije znao. Niko, osim trgovca Huvenagela, dakle. Ali Huvenagel
nije hteo da razgovara sa Skelenom, nije ga ni pod krov pustio. Preko slugu je preneo da
nema vremena i da nee pruiti audijenciju. Sova se durio i roguio, ali ta je mogao da
uradi? To je bio Ebing, nije imao jurisdikciju tamo. A sami nismo mogli ii po Huvenagela,
jer je on tamo u Klaremontu imao privatnu vojsku, a nismo mogli da zaponemo rat.
Boreas Mun je njukao, Dakre Silifant i Ola Harejm su probali s mitom, Til Ehrad s
vilenjakom magijom, ja sam opaala i sluala misli, ali to nije mnogo pomoglo. Saznali
smo barem da je Bonhart izaao iz grada kroz junu kapiju. A pre nego to je otiao...
U Klaremontu je bio mali hram od aria... Pored june kapije, pored trnice... Pre
odlaska iz Klaremonta, Bonhart je na toj trnici, ispred tog hrama, izmlatio Falku biem.
Pred svima, pred svetenicima iz tog hrarna. Vikao je da joj dokazuje ko je njen gospodar
i vladar. Da on moe da je biuje kad hoe, a moe i da je izbiuje nasmrt ako poeli,
zato to se niko nee pobuniti zbog nje, niko nee pomoi ni ljudi, ni bogovi.
Mlaa Skara je gledala kroz prozor prilepljena za reetke. Starija je jela kau iz zdele.
Kohut je uzeo tabure, legao i pokrio se ebetom.
Razlegala se buka iz straare, straari su se dozivali na zidovima.
Kena je okrenula lice ka zidu.
Nekoliko dana kasnije smo se sreli, pomisli. Ja i Bonhart. Licem u lice. Gledala sam
u njegove neljudske, riblje oi, mislei samo na jedno kako je tukao tu devojku. I bacila
sam pogled u njegove misli... Na trenutak. Bilo je to kao da sam posadila glavu u
iskopanu mogilu...
Bilo je to na ekvinocijum.
A dan pre, dvadeset drugog septembra, prokljuvila sam da se mota oko nas
nevidljivka.

Stefan Skelen, carski koroner, sluao ju je bez prekidanja. Ali Kena je videla kako mu
se lice menja.
Ponovi, Selborn procedi. Ponovi poto ne verujem sopstvenim uima.
Oprezno, gosn koroneru promrmlja. Izgledate besno... Na prvi pogled, znai. Ja
ne greim, sigurna sam. Ve dva dana mota se oko nas nevidljivka. Nevidljivi pijun.
Sova, treba mu to priznati, bio je bistar, prokljuvio je u tren oka.
Ne, Selborn, odbijam ree glasno, ali izbegavajui glumako preterivanje kako u
glasu, tako i u izrazu lica. Disciplina je obavezna za sve. Nema izuzetaka. Ne slaem se!
Ali barem sasluaj, gosn koroneru Kena nije imala Sovin talenat, nije izbegla
glumu, ali u odigranoj sceni gluma i spletenost moliteljice bili su opravdani. Barem
sasluaj...
Govori, Selborn. Neka bude kratko i jasno!
pijunira nas dva dana promrmlja pretvarajui se da ponizno objanjava svoja
ubeenja. Od Klaremonta. Sigurno ide za nama tajno, a u logore dolazi nevidljiv, kree
se meu ljudima, slua.
Slua, prokleti pijun Skelen nije morao da se pretvara da je strog i besan, iz
njegovog glasa je prosto kuljao gnev. Kako si ga otkrila?
Kada ste prekjue ispred krme davali naredbe gosn Silifantu, maak to je spavao
na klupi odjednom je zasiktao i naulio ui. Bilo mi je sumnjivo, jer nikoga nije bilo s te
strane... A onda sam neto osetila, neku misao, tuu misao i volju. Kada su svuda moje
misli, uobiajene, onda je za mene, gosn koroneru, takva tuinska misao kao da mi je
neko vrisnuo glasno... Poela sam paljivo da motrim, dvostruko, i osetila sam ga.
Uvek ga moe osetiti?
Ne. Ne uvek. Ima nekakvu magijsku zatitu. Oseam ga samo kad je veoma blizu, a
i tada ne svaki put. Zbog toga treba biti oprezan, jer ne znarno da li se krije negde u
blizini.
 Samo da ga ne uplaimo procedi Sova. Samo da ga ne uplaimo... Ja ga elim
ivog, Selborn. ta predlae?
Napraviemo od njega piroku.
Piroku?
Tie, gosn koroneru.
Ali... Ma, nije vano. Dobro. Dajem ti odreene ruke.
Sutra se postarajte da svratimo u neko selo da konaimo. Ja u ve ostalo obaviti. A
sada mi bajagi dajte strog prekor i ja u otii.
Ne mogu da te prekorim osmehnu joj se oima i lagano namignu, sloivi odmah
izraz lica strogog voe. Zato to sam zadovoljan vama, gice Selborn.
Rekao je gica. Gica Selborn. Kao oficiru.
Opet namignu.
Ne! ree i mahnu rukom, savesno igrajui svoju ulogu. Molba odbijena! Voljno!
Razumem, gosn koroneru.

Sledeeg dana predvee, Skelen je uredio konak u selu kod reke Lete. Selo je bilo
bogato, opasano palisadom, ulazilo se kroz elegantni kolovrat od sveih borovih balvana.
Selo se zvalo Govorog naziv potie od malog kamenog svetita u kom je stajala
slamena lutka koja je predstavljala jednoroga.
Seam se, priseala se Kena, kako smo se cerekali tom slamenom bogiu, a stareina
sela nam je ozbiljnog lica objasnio da je zatitnik sela, Sveti Govorog, pre mnogo godina
bio zlatan, pa je bio srebrn, pa bakaran, bilo je nekoliko kotanih verzija i nekoliko od
plemenitog drveta. Ali sve su ih otimali i krali. Dolazili su izdaleka da ga ukradu. Tek od
kada je Govorog slamen, vlada mir.
Rasporedili smo logore po selu. Kao to je bilo dogovoreno, Skelen je odseo u seoskoj
kui.
Za nepunih sat vremena napravili smo od pijuna piroku. Na klasian, kolski nain.

Priite naredi glasno Sova. Priite i pogledajte ovaj dokument... Odmah? Da li su

svi ovde? Da ne moram dva puta da objanjavam.
Ola Harejm, koji samo to je popio iz zdele malo pavlake razblaene kiselim mlekom,
obliza usne i umazane brkove, odloi posudu, pogleda unaokolo i izbroja. Dakre Silifant,
Bert Brigden, Neratin Ceka, Til Ehrad, Joana Selborn...
Dufikoj nije ovde.
Zovi ga.
Krel! Dufi Krel! Kod komandanta na sastanak! Zbog vanih nareenja! Trkom!
Dufikoj Krel zadihan utra u izbu.
Svi su tu, gosn koroneru ree Ola Harejm.
Ostavite otvoren prozor. Smrdi na beli luk, umreu. Otvorite i vrata, napravite
promaju.
Brigden i Krel posluno otvorie vrata i prozor. A Kena jo jednom potvrdi da bi Sova
bio odlian glumac.
Priite, gospodo. Dobio sam od cara ovaj dokument, poverljiv i neobine teine...
Paljivo...
Sad! vrisnu Kena istovremeno aljui snaan usmeren impuls, koji je po svom
dejstvu na ula bio jednak bliskom udaru groma.
Ola Harejm i Dakre Silifant uhvatie zdele i istovremeno pljusnue pavlakom u pravcu
koji im je pokazala Kena. Til Ehrad spretno razbaca vreu brana koju je skrivao pod
stolom. Na podu izbe smeao se pavlano-brani oblik, u poetku bez forme. Ali Bert
Brigden je motrio. Bez greke je ocenio gde bi mogla biti glava piroke i iz sve snage
opauio tu glavu metalnim tiganjem.
Zatim su se svi bacili na pijuna ulepljenog pavlakom i branom, svukli mu sa glave
kapu-nevidljivku i uhvatili ga za ruke i noge. Okrenuvi sto naopako, vezali su pijunove
udove za nogare. Svukli su mu izme i arape, a jednu arapu su mu nabili u razjapljena
usta.
Kako bi ovenao delo, Dufikoj Krel ga je sa zamahom utnuo u rebra, a ostali su
gledali sa zadovoljstvom kako su pijunu oi izletele.
Lepo odraeno oceni Sova, koji se tokom kratkog dogaaja nije ni maknuo, stajao
je s prekrtenim rukama na grudima.
Bravo. estitam. Pre svega vama, gice Selborn.
Majku mu, pomisli Kena. Ako se ovako nastavi, zaista u biti spremna da postanem
oficir.
Gosn Brigdene ree hladno Stefan Skelen, stojei nad zarobljenikom razapetim
meu nogarima stola stavite gvoe na ugljen. Gosn Ehrade, proverite da oko kue
nema dece.
Pognuo se i pogledao zavezanom u oi.
Odavno se nisi pokazao, Rjense ree. Ve sam poeo da se brinem da te je
zadesila nesrea.

Udarilo je zvono straare, znak za smenu straara. Sestre Skara melodino su brektale.
Kohut je u snu mljackao grlei tabure.
Izigravao je junainu, priseti se Kena, pravio se hrabar taj Rjens. arobnjak Rjens
pretvoren u piroku i vezan za nogare stola, golih peta uvis. Izigravao je deliju, ali nikoga
nije prevario, a mene najmanje. Sova me je upozorio da je on arobnjak, pa sam mu
meala misli da ne bi mogao da baca ini ili priziva magijsku pomo. Kada sam imala
priliku, itala sam ga. Branio se, ali kada je nanjuio dim ugljena u vatri, gde se zagrevalo
elezo, njegova magina zatita i blokada popustile su po svim avovima, kao stare gae,
a ja sam ga mogla itati do mile volje. Njegove misli se ni u emu nisu razlikovale od
misli drugih koje sam itala u istim situacijama. Misli ljudi koje e uskoro maltretirati.
Misli razbacane, nepovezane, pune bola i oaja. Misli hladne, ljigave, mokre i smrdljive.
Kao utroba lea.
Pored toga, kada smo mu izvukli povez iz usta, arobnjak Rjens je opet pokuao da
izigrava junaka.

No dobro, Skelene! Uhvatili ste me, uspeli ste! estitam. Klanjam se tehnici,
umenosti i profesionalizmu. Odlino kolovani ljudi, prosto da pozavidim. A sada me
oslobodite iz ove neprijatne pozicije.
Sova privue sebi stolicu, sede naopako i osloni ruke i bradu na naslon. Posmatrao je
zarobljenika s visine. I utao.
Naredi da me oslobode, Skelene ponovi Rjens. A onda isteraj odavde podreene.
Ono to imam da kaein treba samo tvoje ui da uju.
Gosn Brigdene upita Sova ne okreui glavu. Koje boje su eleza?
Jo malo, gosn koroneru.
Gice Selborn?
Teko ga sada itam slegnu ramenima Kena. Previe se plai, gui sve druge
misli. A takvih je misli ehej. Ima i nekoliko koje hoe da sakrije. Maginim paravanima.
Ali to nije nita teko za mene, mogu...
Nee biti potrebno. Probaemo na klasian nain, crvenim elezom.
Majku mu! zaurla pijun. Skelene! Ne namerava valjda...
Sova se nagnuo, lice mu se malo izmenilo.
Kao prvo: gospodin Skelen procedi. Kao drugo: da, nameravam da naredim da ti
ispeku stopala, Rjense. Uiniu to s neizrecivom satisfakcijom. Smatrau to izrazom
istorijske pravde. Kladim se da ne razume.
Rjens je utao, pa je Skelen nastavio.
Vidi, Rjense, ja sam savetovao Vatjea de Ridoa da ti pripali pete jo onda, pre
sedam godina, kada si se uvlaio carskoj obavetajnoj slubi kao pas, cvilei za milost i
privilegiju da bude izdajica i dvojni agent. Ponovio sam savet pre etiri godine kada si
bez sapuna ulazio u dupe Emhiru, posredujui u kontaktima s Vilgeforcom. Kada si zbog
lova na Cintrijku unapreen iz obinog malog potkazivaa u gotovo prvog rezidenta.
Kladio sam se s Vatjeom da e ispeen rei kome slui... Ne, loe sam se izrazio. Da e
navesti sve kojima slui. I sve koje izdaje. A tada e, govorio sam mu, videti i
zauditi se, Vatje, u koliko taaka se poklapaju obe liste. Ali avaj, Vatje de Rido me nije
posluao. I sada nesumnjivo ali zbog toga. Ali nita nije izgubljeno. Ja u te samo malo
pripei, a kada budem ve znao ono to hou da znam, ustupiu te Vatjeu na dispoziciju.
A on e s tebe kou zderati, po malkice, u malim fragmentima.
Sova izvue iz depa maramicu i flakon parfema. Obilno je pokropio maramicu i
prislonio je na nos. Parfem je divno mirisao na mous, a ipak je terao Kenu na
povraanje.
elezo, gosn Brigdene.
Pratim vas po naredbi Vilgeforca! zaria Rjens. Radi se o devojci! Pratei va
odred, nadao sam se da u vas preduhitriti i pre vas stii do tog lovca na nagrade!
Trebalo je da iscenkam od njega devojku! Od njega, ne od vas! Vi hoete da je ubijete, a
Vilgeforcu treba iva. ta jo hoete da znate? Rei u! Sve u rei!
Opa, opa! povika Sova. Polako! Glava e me zaboleti od te galame i poplave
informacija. Zamislite, gospodo, ta e tek biti ako ga pripeemo? Ima da nas uniti
potpuno!
Krel i Silifant se glasno zacerekae. Kena i Neratin Ceka se nisu prikljuili veselju.
Takoe mu se nije prikljuio ni Bert Brigden, koji je upravo izvukao iz ara ipku i kritiki
je pogledao. ipka je bila toliko zagrejana da se inilo da je prozirna, kao da nije elezo,
ve staklena tuba napunjena tenom vatrom.
Rjens primeti to i zakria.
Ja znam kako da naete lovca i devojku! vrisnu. Znam! Rei u vam!
Pa naravno.
Kena se, neprestano pokuavajui da mu ita misli, iskrivi odbijajui talas oajnog,
nemonog besa. U Rjensovom mozgu je neto ponovo puklo, neka nova pregrada. Od
straha e rei neto, pomisli Kena, to je nameravao da zadri do kraja, kao keca u
rukavu, asa kojim bi mogao da presee druge asove u poslednjem, odluujuem deljenju
za najvei ulog. Sada e zbog obinog odvratnog straha od bola baciti tog asa na pod.
Iznenada joj je neto punulo u glavi, osetila je kako su joj slepoonice vrele, pa
najednom hladne.
I ve je znala, znala je skrivenu Rjensovu misao.
Bogovi, pomisli. Ala sam se upetljala...
Rei u! zavika arobnjak, rumenei i piljei izbuljene oi u koronerovo lice. Rei
u ti neto odista vano, Skelene! Vatje de Rido...
Kena odjednom zau drugu, stranu misao. Videla je kako se Neratin Ceka s rukom na
stiletu primie vratima.
Zatopotale su izme, a u izbu je upao Boreas Mun.
Gosn koroneru! Brzo, gosn koroneru! Doli su... Neete verovati ko!
Skelen zaustavi rukom Brigdena, koji se saginjao sa elezom ka pijunovim stopalima.
Trebalo bi da igra loto, Rjense ree gledajui kroz prozor. U ivotu nisam sreo
takvog srenika.
Kroz prozor se videla rulja, a usred rulje dvoje na konjima. Kena je odmah znala ko je
to. Znala je ko je mravi din bledih ribljih oiju to jae na stasitom mrkovu.
I ko je devojka pepeljaste kose na prelepoj vranoj kobili, sa svezanim rukama i
pseom ogrlicom oko vrata i s masnicom na oteenom licu.

Visogota se vratio u kolibu odvratno raspoloen, pokunjen, utljiv, zao ak. To bee
posledica razgovora sa seljakom koji je doplovio amcem da pokupi koe. Moda
poslednji put do prolea, rekao je seljak. Vreme se kvari iz dana u dan, susneica i
vetar da me strah da izaem na vodu. Jutrima je na barama led, samo gledaj, uskoro e
sneg, pa mrazevi, samo gledaj, kad stanu reka i jezerca, tada uvaj amac u upi, a
sanke izvlai. Ali na Pereplutu se ne sme sankama, blatite na blatitu...
 Seljak je bio u pravu. Predvee se naoblailo, s mrkog neba padale su bele pahulje.
Buran istoni vetar povio je suvu trsku, belim talasima zaljuljao je povrinu movara.
Postalo je prodorno, strano hladno.
Prekosutra je, pomisli Visogota, praznik Saovine. Po vilenjakom kalendaru, za tri
dana e nova godina. Po ljudskom kalendaru novu godinu treba poekati jo dva meseca.
Kelpi, vrana Cirina kobila, udarala je i frktala u oboru.
Kada je uao u kolibu, zatekao je Ciri kako eprka po koferima. Dozvolio joj je to, ak
ju je ohrabrio. Prvo, to je bio potpuno nov zadatak pored jahanja Kelpi i listanja knjiga.
Drugo, u krinjama je bilo dosta stvari njegovih kerki, a devojci je bila potrebna topla
odea. Vie komada odee, jer po zimi i hladnoi treba dosta dana da proe da bi se
oprane prnje najzad osuile.
Ciri je prebirala, merila, odbacivala, odlagala. Visogota je sedeo za stolom. Pojeo je
dva skuvana krompira i pilee krilce. utao je.
Lep rad pokaza mu predmete koje godinama nije video i ak je zaboravio da ih
ima. Isto su pripadali tvojoj kerki? Volela je da kliza?
Oboavala je. Nije mogla da doeka zimu.
Mogu li da uzmem?
Uzmi ta hoe slegnu ramenima. Ja nemam nikakve koristi od toga. Ako ti se
sviaju i ako ti izme odgovaraju... Ali da li se ti to pakuje, Ciri? Sprema se za odlazak?
Upiljila je pogled u gomilu odee.
Da, Visogota ree nakon kratke stanke. Tako sam odluila. Jer, vidi... Nemam
vremena za gubljenje.
Tvoji snovi.
Da kaza ubrzo. Viala sam u snovima vrlo rune stvari. Nisam sigurna da li su se
ve dogodili ili je to tek budunost. Nemam pojma da li u uspeti da ih spreim... Ali
moram ii. Vidi, ja sam se svojevremeno srdila na blinje jer mi nisu doli u pomo, to
su me ostavili na milost sudbini... A sada mislim da moda njima treba moja pomo.
Moram da idem.
Ide zima.
Ba zbog toga moram da idem. Ukoliko ostanem, zaglaviu ovde sve do prolea...
Do prolea u se sekirati u mrtvilu i nesigurnosti, muena komarima. Moram da idem,
odmah da idem da pokuam da naem tu Lastaviju kulu. Taj teleport. Sam si
proraunao da do jezera ima petnaest dana puta. Bila bih tamo pre novembarskog punog
meseca...
Ne moe sada da napusti skrovite ree s naporom. Sada ne. Uhvatie te.
Ciri... Tvoji gonitelji... vrlo su blizu. Ne moe sada...
Bacila je na pod bluzu i ustala kao metak.
Saznao si neto otro ustvrdi injenicu. Od seljaka koji je uzeo koe. Govori.
Ciri...
Govori, molim te!
Kazao je. Kasnije se pokajao.

*
 Sigurno ih je avo poslao, dobri gosn pustinjae promrmlja seljak prekidajui na
tren brojanje koa. Sigurno avo. Od same ravnodnevice su ganjali po umama, neku
devojuru su traili. Plaili su, vikali, pretili, ali odmah su ili dalje, nisu stigli nikome da
nakode. Ali sada su smislili drugu drugost: ostavili su po nekim selima i posedima neke,
kako bee... Stara ar ili neto tako. Nije to nikakav ar, dobri gospodine, a ni star, a ni
mlad, no obina trojica ili etvorica bandita pogana, samo briga. Ma oni e tu celu zimu
da ue, dok devojura koju gone ne izmili iz nekog skrovita i ne promoli nos u selo.
Tada e je Stara ar epati.
I kod vas ih ima?
Seljak se natmuri, zakripa zubima.
Kod nas ne. Imali smo sree. Ali u Dun Dreu, pola dana od nas, sedi njih etvorica.
U krmi konae. Banditi, dobri gospodine, prljavi banditi, hulje. Nabacivali se
devojurama, a kad im momci stadoe pred njih, oni ih ubie, dobri gospodine, bez
milosti. Nasmrt...
Ubili su ljude?
Dvojicu. Stareinu i jo jednog. Postoji li kazna za takve nitkove, dobri gospodine?
Ima li zakona? Nema ni kaznu ni zakon! Jedan kolar, to je doao kod nas iz Dun Drea
sa enom i kerkom, rekao je da su ranije na svetu bili veci... Oni su svakakve luperde
dovodili u red. Trebalo bi pozvati veca u Dun Dre, da priepi taj olo...
Veci su ubijali stvorove, a ne ljude.
To su hulje, dobri gospodine pustinjae, nikakvi ljudi, samo razbojnici iz pakla
ispuzali. Treba na njih veca, kaem vam, veca... Deder, vreme mi je putem svojim,
dobri gospodine pustinjae... Uh, ide zima! Dobro uvaj amac, a sanke izvlai... A na
bandite iz Dun Drea, dobri gospodine, veca treba...

O, istina ponovi kroz stisnute zube Ciri. O, sveta istina. Treba vetac... Ili
vetica. etvorica, zar ne? U Dun Dreu, da? A gde je Dun Dre? Uzvodno uz reku? Dola
bih preko ada?
Za ime bogova, Ciri prerazi se Visogota. Ne misli valjda ozbiljno...
Ne kuni se u bogove ako u njih ne veruje. A znam da ne veruje.
Ostavimo na miru moj svetonazor! Ciri, kakve avolske misli ti se motaju po glavi!
Kako uopte moe...
Sada ti ostavi na miru moj svetonazor, Visogota. Ja znam ta treba da radim! Ja
sam vetica!
Ti si osoba mlada i neuravnoteena! planu. Ti si dete koje je preivelo traumu,
odbaeno, neurotino dete blisko nervnom slomu. A najvie od svega, bolesna si od elje
za osvetom! Zaslepljena udnjom za odmazdom! Zar ne razume to?
Razumem bolje od tebe! vrisnu. Ti nema pojma ta znai biti maltretiran!
Pojma nema o osveti, jer ti niko nikada nije nainio pravo zlo!
Istrala je iz kolibe tresnuvi vratima, kroz koja je na trenutak proiao u izbu prodoran
hladan vetar. Uskoro je uo rzanje i topot kopita.
Razljuen, tresnuo je tanjir o sto. Nek ide, pomisli gnevno, nek istrese iz sebe
zlobu. Plaio se za nju ili ne plaio, ona je esto jahala meu movarama, danju i nou,
znala je staze, jame, ade i liarke. A kada bi se i izgubila, bilo je dovoljno da samo pusti
uzde vrana Kelpi je znala put do kue, do kozjeg obora.
Nakon nekog vremena, kada se ve jako smrklo, izaao je i obesio svetiljku na stub.
Stajao je kraj ive ograde, naulio ui da uje zvuk kopita, pljuskanje vode. Vetar i um
trske ipak su potiskivali svaki odjek, svetiljka na stubu ljuljala se kao besna i na kraju se
ugasila.
I tada je uo. Iz daljine. Ne, ne iz pravca kuda je odjahala Ciri. Iz suprotnog pravca. Od
movara.
Divlji, neljudski, otegnut, jadikovan krik. Skianje.
Trenutak tiine.
I opet. Beannshie.
Vilenjaka avet. Vesnica smrti.
Visogota je zadrhtao i od hladnoe i od straha. Brzo se vratio u kolibu, mumlajui i
pevajui u bradu kako ne bi uo, jer to ne sme da se uje.
Pre nego to je stigao opet da upali svetiljku, iz tame se promolila Kelpi.
Ui u kolibu ree Ciri, prijatno i meko. I ne izlazi. Odvratna no.

Tokom veere, opet su se sporekali.

- ini se da zna mnogo o problemima dobra i zla!
Znam! I to ne iz univerzitetskih knjiga!
Ne, naravno. Sve to zna iz linog iskustva. Iz prakse. Svakako si dobila mnotvo
iskustava u tvom dugom, esnaestogodinjem ivotu.
Dosta sam ih dobila. Dovoljno!
estitam. Uena koleginice.
Ti se sprda stisnu zube a nema ni predstavu koliko loeg ste uinili svetu vi,
omatoreli uenjaci, teoretiari sa svojim knjigama, sa stogodinjim iskustvom itanja
moralnih traktata, tako savesno da niste imali vremena ni kroz prozor da pogledate kako
svet zaista izgleda. Vi, filozofi, to lano podravate lane filozofije da biste dobili plate
na univerzitetima. A poto vam iva dua ne bi platila za groznu istinu o svetu, izmislili
ste etiku i moral, lepe i optimistine nauke. Samo to su lane i arlatanske!
Nema nita vie arlatansko od nepromiljene optube, balavice! I prebrzog i
lakomislenog presuivanja!
Niste pronali lek protiv zla! A ja, balava vetica, jesam! Siguran lek!
Nije odgovorio, ali lice ga je sigurno izdalo, poto je Ciri nasilno ustala od stola.
Smatra da govorim gluposti? Govorim u vetar?
Smatram odgovori spokojno da govori kroz bes. Smatram da planira osvetu
kroz bes. I strastveno te nagovaram da se smiri.
Ja jesam smirena. A osveta? Odgovori mi: zato ne? Zbog ega treba da odustanem
od osvete? U ime ega? Viih ciljeva? A ta je vie od poretka u kom su zla dela
kanjavana? Za tebe, filozofiju i etiku osveta je rav in, prekorljiv, neetiki i konano
nezakonit. A ja pitam: gde je kazna za zlo? Ko treba da je utvrdi, izrekne i primeni? Ko?
Bogovi u koje ne veruje? Veliki demijurg-tvorac kojim si zamenio bogove? A moda
zakon? Moda nilfgardska pravda, carski sudovi, prefekti? Ti naivni stare!
Dakle, oko za oko, zub za zub? Krv za krv? A za tu krv sledea krv? More krvi? Hoe
da utopi svet u krvi? Naivna, muena devojko? Tako hoe da se bori sa zlom, vetice?
Da. Ba tako! Ja znam ega se Zlo ne plai. Ne tvoje etike, Visogota, ne propovedi,
ne moralnih traktata o potenom ivotu. Zlo se boji bola, nemoi, patnje, smrti najzad!
Ranjeno Zlo zavija od bola kao pas! Koprca se na podu i skvii gledajui kako krv pljuti iz
ila i arterija, videvi kosti koje tre iz patrljaka, videvi creva kako gamiu iz stomaka,
osetivi kako zajedno s hladnoom dolazi smrt. Tada i samo tada se Zlu kosa die na
glavi i tada Zlo vriti: Milost! Kajem se za grehe! Biu dobar i poten, kunem se! Samo
spasavajte, zaustavite krv, ne dajte da podlo umrem!
Da, pustinjae. Na taj nain se poraava Zlo! Ako Zlo eli da ti nanese nepravdu, da
ti zada bol preduhitri ga, najbolje onda kada Zlo to ne oekuje. Ako pak ne uspe da
preduhitri Zlo, ako te je Zlo ponizilo, odui mu se! Napadni, najbolje onda kada je ve
zaboravilo, kada se osea bezbedno. Odui mu se duplo. Troduplo. Oko za oko? Ne! Oba
oka za jedno oko! Zub za zub? Ne! Sve zube za zub! Odui se Zlu! Udesi da ripa od bola,
da mu od tog ripanja popucaju one jabuice! I tada, pogledavi u pod, moe smelo i
uvereno rei: to to ovde lei nee vie nikoga poniziti, nikome nee pretiti. Kako moe
nekome da preti ako nema oi? Ako nema obe ruke? Kako moe da ponizi ako mu se
creva vuku po pesku, a krv se u taj pesak natapa?
A ti ree polako pustinjak stoji sa okrvavljenim maem u ruci, gleda krv koja
iklja na pesak. I ima drskosti da misli da je reena veita dilema, nadjaano je
matanje filozofa. Misli da je priroda Zla promenjena?
Svakako ree nadmeno. To to lei na zemlji i krvari nije vie Zlo. Moda jo nije
Dobro, ali Zlo vie nije sigurno!
Kau ree polako Visogota da priroda ne trpi prazninu. To to lei na zemlji, to
krvari, to je palo od tvog maa, vie nije Zlo. ta je onda? Da li si nekada razmiljala o
tome?
Ne. Ja sam vetica. Kada su me uili, obeala sam sebi da u se boriti protiv Zla.
Uvek. I bez razmiljanja.
Kada pone da se razmilja doda oporo ubijanje prestaje da ima smisao. Osveta
poinje da ima smisao. A to se ne sme dozvoliti.
Zavrteo je glavom, ali ga je gestom zaustavila da iznese argument.
Vreme je da zavrim svoju priu, Visogota. Pripovedam ti vie od trideset noi, od
ekvinocija do Saovina. A ipak ti nisam sve ispriala. Pre no to odem, mora da sazna
ta se dogodilo na dan ekvinocija u selu zvanom Govorog.

Zajeala je kad ju je svukao sa sedla. Butina u koju ju je jue utnuo bolela ju je.
 Trgnuo ju je za lanac pri ogrlici i povukao je ka svetloj zgradi.
Na vratima zgrade stajalo je nekoliko naoruanih mukaraca. I jedna visoka ena.
Bonharte ree jedan mukarac, zgodan brinet mravog lica koji je u ruci drao
nagajku okovanu mesingom. Treba ti priznati da ume da iznenadi.
Pozdrav, Skelene.
Skelen ju je neko vreme gledao pravo u oi. Zadrhtala je pod tim pogledom.
I? okrenu se ponovo ka Bonhartu. Hoe li da objasni sve odjednom ili moda
malo-pomalo?
Ne volim da objanjavam na majdanu jer muve upadaju u usta. Moemo li ui u
izbu?
Izvoli.
Bonhart trgnu lanac povoca.
U izbi je ekao jo jedan mukarac, raupan i ble, verovatno kuvar, poto je bio
zauzet ienjem odee od tragova brana i pavlake. Videvi Ciri, oi su mu zasijale.
Priao je.
To nije bio kuvar.
Odmah ga je prepoznala, seala se tih odvratnih oiju i traga na licu. To je bio onaj to
ju je zajedno s Vevericama jurio na Tanedu, kome je pobegla iskaui kroz prozor, a on je
vilenjacima naredio da skau za njom. Kako ga je onaj vilenjak zvao? Rens?
Vidi, vidi! ree zajedljivo dok ju je jako i bolno gurao u grudi. Gica Ciri! Nismo
se videli od Taneda. Dugo, dugo vas traim. I najzad sam vas naao!
Ne znam, dragi moj, ko ste vi ree hladno Bonhart. Ali to to ste navodno nali
jeste moje, stoga drite ape dalje, ukoliko cenite svoje prstie.
Zovem se Rjens arobnjakove oi ravo blesnue. Budite ljubazni i zapamtite to,
gosn love na nagrade. A ko sam ja, to e se uskoro pokazati. Uskoro e se pokazati i
kome e ta gica pripadati. Ali da ne idemo ispred dogaaja. Zasad elim samo da joj
prenesem pozdrave i da joj dam neko obeanje. Nadam se da nemate nita protiv?
Niko vam ne brani.
Rjens se priblii Ciri i izbliza joj pogleda u oi.
Tvoja starateljica, vetica Jenefer procedi zajedljivo uvredila me je jednom.
Posle toga je dopala mojih aka i ja, Rjens, nauio sam je ta je bol. Ovim rukama, ovim
prstima. I dao sam joj obeanje, kada mi ti padne aka, kraljice, tebe u isto nauiti ta
je bol. Ovim rukama, ovim prstima...
Rizino ree tiho Bonhart. Vrlo je rizino, gosn Rjense, to iritirate moju
devojicu i pretite joj. Ona je osvetoljubiva, zapamtie vam to. Ponavljam, drite dalje
svoje ruke, prste i sve druge delove tela.
Dosta presee Skelen ne sputajui radoznao pogled s Ciri. Prestani, Bonharte. I
ti, Rjense, obuzdaj se. Ukazao sam ti milost, ali mogu da se predomislim i naredim da te
opet veu za nogare stola. Sedite obojica. Popriajmo kao kulturni ljudi. Utroje, u tri para
oiju. Kako mi se ini, imamo o emu da priamo. A predmet razgovora emo zasad
staviti pod strau. Gosn Silifante!
Samo, dobro mi je uvajte Bonhart urui Silifantu kraj lanca. Kao oko u glavi.
 *

Kena se drala postrance. Naravno, htela je da vidi devojku o kojoj se toliko bruji u
poslednje vrerne, ali je osetila udno gnuanje prema guranju u masu to je okruivala
Harejma i Silifanta, koji su vodili zagonetnog zarobljenika do stuba na majdanu.
Svi su se okupljali, gurali, posmatrali. Pokuali su ak da opipaju, gurnu, trgnu.
Devojka je hodala ravnoduno, malo je epala, ali je glavu drala visoko. Tukao ju je,
pomisli Kena. Ali nije je slomio.
Znai, to je ta Falka...
Devojica je, nije odrasla jo!
Devojica, tfu! Glavorezac!
Vele da je zver posekla est momaka u areni u Klaremontu...
A koliko ih je tek pre toga... avolica...
Vuica!
A kobila, kakva kobila, pogledajte. Konj krasne krvi... A onamo, na Bonhartovom
sedlu, kakav ma... Ha... Divota!
Ostavi planu Dakre Silifant. Ne diraj! Kud ete apama na tue stvari? Ni
devojku ne pomerajte, ne pipajte, ne gledajte je s gaenjem i ne vreajte! Pokaite malo
saoseanja! Ne znamo da li emo u zoru morati da je kaznimo. Neka bar do tog asa
spozna mir.
Ako devojka mora da umre isceri zube Ciprijan Frip mlai onda da joj osladimo
ivot i dobro joj ugodimo? Stavimo je na seno i karamo?
Nego! zakikota se Kabernik Turent Mogli bismo! Pitajmo Sovu da li smemo...
Ja vam kaem da ne smete! presee Dakre. Vi samo na jedno mislite, gluperde
napaljene! Rekao sam, ostavite devojku na miru. Andrese, Stigvarde, stanite tu pored
nje. Ne isputajte je iz vida, ni korak se ne odaljavajte. Onog ko se priblii udri!
I jest mi neto! ree Frip. Ba nas briga, svejedno nam je. Hajte, momci, idemo
u senik, metani ovna i svinje peku za gozbu. Danas je ipak ravnodnevica, praznik. Dok
gospoda polemiu, mi moemo da slavimo.
Hajmo! Izvuci, Dede, neku flau iz sanduka. Da zalijemo! Moe, gosn Silifante?
Gosn Harejme? Praznik je danas, ionako neemo spavati.
Paradne ideje! namrti se Silifant. Gozbe i pie im u glavi! A ko e ovde ostati da
pomogne devojci da se brani i da odjuri kad gosn Stefan vikne?
Ja u ostati ree Neratin Ceka.
I ja ree Kena.
Dakre Silifant ih pogleda ozbiljno. Konano mahnu rukom u znak odobravanja. Frip i
kompanija se zahvalie neskladnim pokretom.
Ali oprezno tamo na toj proslavi! upozori Ola Harejm. Devojke ne dirajte, inae
e seljaci nekog da izbodu vilama u slabo mesto!
Velika stvar! Ide s nama, Hloe? A ti, Kena? Nisi se predomislila?
Ne. Ostau.

*
 Ostavili su me kraj stuba, na lancu, vezanih ruku. uvalo me je dvoje. A dvoje
udaljenih odatle bez pauze je zveralo, posmatralo. Visoka i pristojna devojka. I mukarac
enskastog izgleda i pokreta. udni neki.
Maka koja je sedela nasred izbe zevnula je iroko, bilo joj je dosadno jer je izmueni
mi prestao da bude zabavan. Visogota je utao.
Bonhart, Rjens i taj Skelen-Sova su i dalje razgovarali u kolibi. Nisam znala o emu.
Mogla sam da oekujem najgore, ali bila sam rezignirana. Jo jedna arena? Ili e me
jednostavno ubiti? A neka, mislila sam, neka se i to konano zavri.
Visogota je utao.

Bonhart uzdahnu.
Ne gledaj me popreko, Skelene ponovi. Hteo sam jednostavno da zaradim.
Smatra da mi je vreme za penziju, da sedim na verandi, da gledam golubove. Davao si
mi za Pacovicu sto florena i iskljuivo si je hteo mrtvu. To me je nagnalo na razmiljanje.
Koliko ta gica zapravo moe da vredi, pomislio sam. I prokljuvio sam da je sigurno
manje vredna ako je ubijem ili predam nego kad bih je zadrao. Stari princip ekonomije i
trgovine. Vrednost robe kao to je ona stalno raste. Moemo da se cenkamo...
Sova nabora nos kao da je u okolini neto zasmrdelo.
Iskren si, Bonharte, do bola. Ali prei na stvar. Na objanjenja. Bei s devojkom po
celom Ebingu i odjednom se pojavi i tumai ekonomske principe. Objasni ta se desilo.
ta tu ima da se objasni osmehnu se uliziki Rjens. Gosn Bonhart je
jednostavno ukapirao ko je zaista devojka. I koliko je vredna.
Skelen ga ne udostoji pogleda. Gledao je u Bonharta, u njegove riblje oi liene izraza.
Tu dragocenu devojku procedi taj vredan plen koji e mu zagarantovati penziju,
gura u arenu u Klaremontu i nareuje joj da se bori na ivot i smrt. Rizikuje njen ivot
iako je iva toliko vredna. Kako to, Bonharte? Neto mi se tu ne slae.
Da je umrla u toj areni Bonhart nije spustio pogled to bi znailo da nita nije
vredela.
Shvatam Sova lagano namrti obrve. Ali umesto da odvede devojku u sledeu
arenu, doveo si je kod mene. Zbog ega, ako smem da pitam?
Ponavljam iskrivi se Rjens. Ukapirao je ko je ona.
Promuurni ste, gosn Rjense Bonhart se istegnu tako da su zapucketali zglobovi.
Pogodili ste. Da, istina je da je devojka kolovana u Kaer Morhenu bila u vezi s jo
jednom zagonetkom. U Gesou, tokom napada na plemkinju, devojka je razvezala jezik.
Kao da je ona navodno vana i titulisana, da je baronica za nju niko i nita i da mora da
joj se klanja. Pomislim u sebi, onda je ova Falka barem neka grofica. Zanimljivo. Prvo:
vetica. Da li se esto viaju vetice? Drugo: u bandi Pacova. Tree: carski koroner lino
juri za njom od Korata do Ebinga i nareuje da je usmrte. A uz sve to... plemkinja nekog
visokog roda. Ha, mislim se, trebalo bi devojku najzad pitati ko je ona zaista.
Uutae na tren.
 U poetku obrisa nos manetnom nije htela da govori. Mada sam molio. Rukom,
nogom, biem sam molio. Nisam hteo da je nagrdim... Ali, na sreu, naiao je cirulik{29} sa
alatom za vaenje zuba. Vezao sam je za stolicu...
Skelen ujno obliza pljuvaku. Rjens se osmehnu. Bonhart pogleda manetnu.
Sve mi je kazala, pre... im je videla instrumente. Zubarska kleta i ilete. Smesta
je postala priljivija. Ispostavilo se da je...
Kneginjica Cintre ree Rjens gledajui u Sovu. Naslednica trona. Kandidatkinja
za enu cara Emhira.
to mi gosn Skelen nije izvoleo rei iskrivi usta lovac na nagrade. Samo je
naredio da je ubijem, nekoliko puta je to naglasio. Da je odmah i bez milosti ubijem!
Kako to, gosn Skelene? Da ubijem kraljicu? Buduu suprugu svoga cara? I ako je verovati
glasinama, im stane na oltar s njom, odmah e biti proglaena velika amnestija?
Izgovarajui svoju besedu, Bonhart je buio Skelena pogledom. Ali carski koroner nije
sputao pogled.
Eto nastavi lovac nastala je zbrka. Stoga sam, iako s tugom, odustao od svojih
planova u pogledu te vetice-kneginjice. Doveo sam celu tu zbrku ovde, kod gosn
Skelena. Da popriamo, reimo... Ta zbrka je previe za jednog Bonharta...
Vrlo pametan zakljuak ree neto skikljivo ispod Rjensovog pazuha. Vrlo
pametan zakljuak, gosn Bonharte. To to ste uhvatili, gospodo, to je previe za obojicu.
Na vau sreu, jo uvek imate mene.
ta je to? Skelen skoi iz stolice. ta je to, doavola?
Moj gospodar, arobnjak Vilgeforc Rjens izvue ispod pazuha malecnu srebrnu
kutiju. Tanije, glas mog gospodara koji dopire iz ove magine sprave zvane ksenogloz.
Pozdrav svima ree kutija. teta to mogu samo da vas ujem, ali teleprojekciju
ili teleportaciju mi ne dozvoljavaju neprekidne obaveze.
Majku mu, samo je jo ovaj nedostajao promrmlja Sova. Ali mogao sam da
pretpostavim. Rjens je previe glup da bi delao sam i na svoju ruku. Mogao sam da
naslutim da sve vreme ami negde u mraku, Vilgeforce. Kao stari debeli pauk, ami u
tami i eka da se zatrese pauina.
Kakvo slikovito poreenje.
Skelen frknu.
Ne zamazuj nam oi, Vilgeforce. Slui se Rjensom i njegovom kutijicom ne radi
gomile obaveza, ve iz straha od armije arobnjaka, tvojih starih drugova iz Kaptola koji
skeniraju ceo svet u potrazi za tragovima magije s tvojim algoritmom. Kada bi pokuao s
teleportacijom, ulovili bi te za tren oka.
Kakvo izvanredno znanje.
Nismo se predstavili Bonhart se vrlo teatralno nakloni pred srebrnom kutijicom.
Sigurno po vaoj naredbi i uz vau punomo, gospodine arobnjae, gospodii Rjens
obeava devojci muenitvo? Ne greim? Dajem re, ta devojka iz sekunde u sekundu
postaje sve vanija. Ispostavlja se da je svima potrebna.
Nismo se predstavili ree iz kutijice Vilgeforc. Ali ja vas znam, Leo Bonharte,
zaudili biste se koliko dobro. A devojka je svakako vana. Ipak je ona Lavi iz Cintre,
Drevna krv. Prema Itlininom proroanstvu, njeni potomci e u budunosti vladati svetorn.
 Zbog toga vam je toliko potrebna?
Meni je potrebna saino njena placenta. Posteljica. Kada uzmem iz nje posteljicu,
ostatak moete uzeti. ta ja to ujem tamo, neko frktanje? Neke uzdahe i brektanja pune
gaenja? ije? Bonhartove, koji svakodnevno mui devojku na zverske naine, fiziki i
psihiki? Stefana Skelena, koji po naredbi izdajnika i pijuna hoe da ubije devojku? Ha?

Prislukivala sam ih, priseala se Kena dok je leala na krevetu s rukama

podmetnutim pod vrat. Stajala sam iza ugla i oseala. Kosa mi se jeila. Na celom telu.
Odmah sam shvatila groznu zbrku u koju sam upala.

Da, da razlee se iz ksenogloza izdao si svoga cara, Skelene. Bez dvoumljenja i

pri prvoj prilici.
Sova frknu ravnoduno.
Optuba za izdaju iz usta takvog veleizdajnika kao to si ti, Vilgeforce, to je vrlo
velika stvar. Oseao bih se poastvovano da tvoje rei ne smrde na jeftinu alu.
Ja te ne optuujem za izdaju, Skelene, ja ismevam tvoju naivnost i nesposobnost u
izdaji. Za koga izdaje svog vladara? Za kneeve Ardala ep Dahija i De Veta, roene u
njihovom bolesnom ponosu, poniene time to je car odbacio njihove keri planirajui
brak sa Cintrijkom. A oni su raunali da e se iz njihovog roda razviti nova dinastija, da e
njihove porodice biti prve u carstvu, da e se brzo uzdii ak i iznad trona! Emhir ih je
jednim pokretom liio te nade, a onda su oni reili da promene tok istorije. Nisu jo
spremni za naoruanu pobunu, ali ipak mogu da ubiju devojku koju je Emhir stavio ispred
njihovih keri. Naravno, sopstvene ruice nee da kaljaju, te su nali najamnog
razbojnika, Stefana Skelena, koji pati od prevelike ambicije. Kako je bilo, Skelene? Nee
da nam ispria?
Zato? viknu Sova. I kome? Pa ti kao i obino sve zna, veliki vrau! Rjens kao i
obino nita ne zna i tako treba da ostane, a Bonharta to uopte ne zanima...
A ti, kako sam to ve istakao, nema ime da se hvali. Kneevi su te kupili
obeanjima, ali previe si pametan da ne shvati da ne treba da se petlja sa
gospodiiima. Danas si im potreban kao orue da ubiju Cintrijku, a sutra e se reiti tebe
jer si skorojevi niskog roda. Obeali su ti u novom carstvu radno mesto Vatjea de Ridoa?
Verovatno ni sam u to ne veruje, Skelene. Vatje im je veoma potreban, ali nezavisno od
prevrata, tajne slube ostaju uvek iste. Tvojim rukama ele samo da ubijaju, a Vatje im
treba kako bi zavladali aparatom bezbednosti. Osim toga, Vatje je vikont, a ti niko i nita.
Tano napui usne Sova. Previe sam pametan da to ne primetim. Znai, sada
po redosledu treba da izdam Ardala ep Dahija i da stanem uz tebe, Vilgeforce? Na to
cilja? Ali ja nisam barjak na kuli! Podravam interese revolucije, ali iz ubeenja i ideja.
Treba okonati autokratsku tiraniju, sprovesti konstitucionalnu monarhiju, a posle nje
demokratiju...
 ta?
Vladavina naroda. Ustrojstvo u kome e narod vladati. Svi stanovnici svih stalea,
preko najsposobnijih i najpotenijih predstavnika izabranih na potenim izborima...
Rjens prasnu u smeh. Bonhart se zverski zasmeja. Srdano, mada malo kretavo,
zasmeja se arobnjak Vilgeforc u ksenoglozu. Sva trojica su se dugo smejala i cerekala
ronei suze poput graka.
Dobro prekinu veselje Bonhart. Nismo se okupili da gledamo predstavu, ve
zbog trgovine. Devojka u datom trenutku ne pripada svetu potenih stanovnika svih
stalea, ve meni. Ali mogu da je preprodam. ta vi, arobnjae, imate da ponudite?
Da li te interesuje vlast nad celim svetom?
Ne.
Onda u ti dozvoliti ree polako Vilgeforc da bude prisutan onome to u raditi
devojci. Moi e da posmatra. Znam da od svih uitaka najvie voli da gleda takve
spektakle.
Bonhartove oi zasijae belim plamenom.
A neto konkretnije?
Neto konkretnije: spreman sam da platim dvadesetostruko vie od tvog iznosa. Dve
hiljade florena. Uzmi u obzir, Bonharte, da je to dak para koji ne moe da nosi, bie ti
potreban teglei magarac. Dovoljno ti je za penziju, verandu, golubove, ak i za votku i
kurve ako bude umeren.
Dogovoreno, gosn arobnjae zasmeja se naizgled bezbrino lovac. Tom votkom
i tim kurvama ste mi osvojili srce. Imamo dogovor. Ali eleo bih i to preporueno
gledanje. Uistinu, vie bih voleo da je gledam kako lipe u areni, ali rado u baciti oko i
na va rad s noem. Zavedite to kao bonus.
Dogovoreno.
Brzo ste zavrili oceni jetko Sova. Stvarno, Vilgeforce, brzo i glatko si ugovorio
saradnju s Bonhartom. Saradnju koja svakako jeste i bie societas leonina{30}. Ali da niste
neto zaboravili? Kolibu u kojoj sedite i Cintrijku kojom trgujete uvaju dvojica naoruanih
ljudi. Mojih ljudi.
Dragi koroneru Skelene zabruja iz kutijice Vilgeforcov glas. Vreate me mislei
da u razmeni elim vama da nanesem tetu. Potpuno suprotno. Nameravam da budem
nesvakidanje dareljiv. Ne mogu da vam osiguram tu, kako ste je izvoleli nazvati,
demokratiju. Ali garantujem vam materijalnu pomo, logistiku podrku i dostupnost
informacija zahvaljujui kojima ete prestati da budete orue i sluga zaverenicima, a
postaete partner. Takav iju e linost i miljenje potovati knez Joakim de Vet, vojvoda
Ardal ep Duhi, grof Bruane, grof DArvi i ostali plavokrvi zaverenici. ta s tim to je to
societas leonina? Ukoliko je Cirila plen, onda u lavlji deo plena uzeti ja, to svakako
mislim da je zaslueno. Toliko te to boli? Pa i sam e imati velik profit. Ako mi preda
Cintrijku, radno mesto Vatjea de Ridoa ve ima u depu. Ako si ef tajne slube,
Skelene, moe ostvariti svakojake utopije, moda ak i demokratiju i potene izbore.
Kao to vidi, za jednu mravu petnaestogodinjakinju, dajem ti ispunjenje ivotnih snova
i ambicija. Vidi li ti to?
Ne zavrte glavom Sova. Samo ujem.
 Rjense.
Sluam, gospodaru.
Daj gosn Skelenu primer kvaliteta naih informacija. Kai ta si dobio od Vatjea.
U ovom odredu kaza Rjens postoji pijun.
ta?
To to uje. Vatje de Rido ima ovde krticu. Zna sve to radi. Zbog ega to radi i
za koga. Vatje je ubacio meu vas svog agenta.

Priao joj je tiho. Gotovo ga nije ula.

Kena.
Neratine.
Osetila si moje misli. Tamo u kolibi. Zna o emu sam mislio. Znai da zna ko sam.
Sluaj, Neratine...
Ne. Ti sluaj, Joana Selborn. Stefan Skelen izdaje zemlju i cara. Kuje zaveru. Svi koji
se dre njega zavrie na giljotini. Raskidae ih konjima na Trgu tisulea.
Ja nita ne znam, Neratine. Ja izvravam nareenja... ta ti hoe od mene? Ja
sluim koroneru... A kome ti slui?
Carstvu. Gospodinu De Ridou.
ta ti hoe od mene?
Da bude razumna.
Odlazi. Neu te izdati, neu rei... Ali odlazi, molim te. Ja ne mogu, Neratine. Ja sam
obina ena. Nije to za moju glavu...

Ne znam ta da radim. Skelen je kazao: gica Selborn. Kao da sam oficir. Kome
sluim? Njemu? Caru? Carstvu?
A otkud ja znam?
Kena se odgurnu leima od ugla kolibe i maui motkom i poprekim pogledom otera
seoske deake koji su radoznalo piljili u Falku dok je sedela pod stubom.
Oj, u lepu sam se zbrku uvalila. Oj, zamirisalo je u vazduhu na omu. I na konjski
izmet na Trgu tisulea.
Ne znam kako e se ovo zavriti, pomisli Kena. Ali moram ui u nju. U tu Falku. Makar
na trenutak da osetim njene misli. Da znam ono to ona zna.
Da shvatim.

Pribliila se ree Ciri gladei maku. Bila je visoka, negovana, dosta drugaija od
ostatka te bande... ak i lepa na svoj nain. Budila je potovanje. Ona dvojica to su me
uvala, vulgarni prostaci, prestali su da psuju kada je dola.
 Visogota je utao.
Ona se nastavi Ciri sagnula i pogledala me u oi. Odmah sam osetila neto...
Neto udno... Neto kao da mi je krcnulo u glavi, zabolelo je. Zazujalo mi je u uima.
Pred oima mi je na trenutak bilo veoma bistro... Neto je ulo u mene, gnusno i ljigavo...
Ja sam znala za to. Jenefer mi je pokazivala u hramu... Ali nisam htela to da dozvolim
ovoj devojci... Jednostavno sam odgurnula to neto ime je prodirala u mene, odgurnula
sam i izbacila iz sebe, svom snagom koju sam tada imala. A visoka ena se iskrivila i
zateturala kao da sam je udarila pesnicom, napravila je dva koraka unazad... I krv joj je
ljusnula iz nosa. Iz obeju nozdrva.
Visogota je utao.
A ja sam Ciri podie glavu shvatila ta se dogodilo. Iznenada sam u sebi osetila
Mo. Izgubila sam je u pustinji Korat, odrekla je se. Kasnije nisam mogla crpsti, nisam
mogla da je koristim. A ona, ta ena, dala mi je Mo, tavie, gurnula mi je oruje u ruku.
To je bila moja ansa.

Kena se zateturala i teko pala na pesak, klatei se i opipavajui zemlju kao pijana.
Krv iz nosa joj je lila na usta i bradu.
ta je... Andres Verni skoi, ali se iznenada uhvati oberuke za glavu, otvori usta,
a iz usta mu se promoli kretanje. iroko otvorenih oiju, buljio je u Stigvarda, ali iz nosa
i uiju pirata ve je tekla krv, a oi mu je prekrivala magla. Andres pade na kolena
gledajui u Neratina Ceku, koji je stajao sa strane i mirno posmatrao.
Nera... tine... Pomozi...
Ceka se nije pomerio. Gledao je devojku. Ona je skrenula pogled ka njegovim oima, a
on se zanjihao.
Ne treba preduhitri je brzo. Ja sam na tvojoj strani. elim da ti pomognem. Daj,
presei u kanape... Ima no, sama iseci ogrlicu. Ja u dovesti konje.
Ceka... izusti iz stegnutog grkljana Andres Verni. Ti izdaj...
Devojka ga udari pogledom, a on pade na Stigvarda, koji je nepomino leao, i uvi se
u poziciju embriona. Kena i dalje nije mogla ustati. Krv joj je u gustim kapljicama kapala
na grudi i stomak.
Uzbuna! vrisnu najednom Hloe tic naiavi iza kolibe i ispusti ovije rebro.
Uzbunaaaa! Silifante! Skelene! Devojka bei!
Ciri je ve bila na sedlu. U ruci je imala ma.
Tjaaaaa, Kelpi!
Uzbunaaaaaa!
Kena je grebala pesak. Nije mogla da ustane. Noge je uopte nisu sluale, bile su kao
od drveta. Psioniarka, pomisli. Naletela sam na superpsioniarku. Devojka je deset
puta jaa od mene... Dobro da me nije ubila... Kojim udom sam i dalje svesna?
Iz pravca kolibe ve je trala gomila na elu sa Olom Harejmom, Bertom Brigdenom i
Tilom Ehradom, a na majdan podno kolovrata hitali su i Dakre Silifant i Boreas Mun. Ciri
se okrenu, vrisnu i odgalopira prema reci. Ali i odande su ve trali naoruani ljudi.
 Skelen i Bonhart su izleteli iz kolibe. Bonhart je imao ma u ruci. Neratin Ceka je
viknuo, naleteo na njih s konjem i obojicu ih obalio. Potom se pravo sa sedla bacio na
Bonharta i prignjeio ga uz zemlju. Rjens je istrao na prag i posmatrao zabezeknuto.
Hvatajte je! riknu Skelen skaui sa zemlje. Hvatajte ili ubijte!
iva! vrisnu Rjens. ivaaaa!
Kena je videla kako je Ciri bila odgurnuta od rene palisade, kako je okrenula vranu
kobilu i pojurila prema kolovratu. Videla je kako je Kabernik Turent doleteo i hteo da je
svue sa sedla, videla je kako je blesnuo ma, videla je kako je iz Turentovog vrata
fljusnuo krmezni mlaz. Dede Vargas i Frip mlai takoe su to videli. Nisu odluili da
devojci prepree put, nestali su meu kolibama.
Bonhart je skoio, odgurnuo od sebe Neratina Ceku balakom maa i strano ga ubo,
skroz kroz grudi. Iz istih stopa je skoio za Ciri. Rasporeni i okrvavljeni Neratin uspeo je
da ga uhvati za nogu i pustio ju je tek kada ga je Bonhart pribio otricom za pesak. Ali tih
nekoliko sekundi odugovlaenja bilo je dovoljno.
Devojka je obola kobilu i pobegla od Silifanta i Muna. Skelen je kriom, kao vuk,
pritrao sleva i zamahnuo rukom. Kena je videla da je neto zasijalo u letu, videla je kako
se devojka trgla i zanela u sedlu, a s lica joj je pljusnula krv kao fontana. Nakrivila se
unazad toliko da je neko vreme leala poleuke na zadnjici konja. Ali nije pala, uspravila
se, uhvatila za sedlo i pribila uz konjski vrat. Vrana kobila je razbacala naoruana ljude i
pojurila pravo ka kolovratu. Za njom su hitali Mun, Silifant i Hloe tic sa samostrelom.
Nee preskoiti! Imamo je! vrisnu trijumfalno Mun. Sedam stopa ne moe da
preskoi nijedan konj!
Ne gaaj, Hloe!
Hloe tic nije ula od sveopte vriske. Zaustavila se. Naslonila je samostrel na obraz.
Kao to je poznato, Hloe nikad ne promauje.
Le! vrisnu. Le!
Kena je videla kako je nizak mukarac njoj nepoznatog imena pritrao, podigao
samostrel i izbliza pogodio Hloe u lea. Strela je prola kroz nju uz eksploziju krvi. Hloe je
pala bez jauka.
Vrana kobila je dogalopirala do kolovrata, lagano zabacila glavu i skoila. Vinula se i
uzdigla iznad kapije, graciozno podavivi prednje noge, prepovila se preko nje poput crne
svilene trake. Skupljena jedno uz drugo, zadnja kopita nisu ni okrznula gornju gredu.
Bogova mi! kriknu Dakre Silifant. Bogova mi, kakav je to konj! Vredan je zlata
koliko je teak!
Kobila onome ko je uhvati! viknu Skelen. Na konje! Na konje i hitajte!
Kroz konano otvoren kolovrat progalopirala je potera podiui prainu. Ispred svih, na
elu, galopirali su Bonhart i Boreas Mun.
Kena je s naporom ustala. I odmah se zateturala i teko pala na pesak. U nogama joj
je bolno arilo.
Kabernik Turent se nije pomerao, leao je u crvenoj kaljuzi iroko rairenih ruku i
nogu. Andres Verni je pokuavao da pridigne nesvesnog Stigvarda.
Sklupana na pesku, Hloe tic je izgledala kao malo dete.
Ola Harejm i Bert Brigden su dovukli pred Skelena niskog mukarca, onog to je ubio
Hloe. Sova je brektao i drhtao od besa. S redenika obeenog oko vrata skinuo je drugu
elinu zvezdu, takvom istom je maloas ranio devojku u lice.
Neka te pakao proguta, Skelene kaza niski mukarac. Kena se prisetila njegovog
prezimena, Mekeser. Jedija Mekeser. Gemerijac. Upoznala ga je u Rokainu.
Sova se pogrbi i snano zamahnu rukom. estozuba zvezda zafijuka u vazduhu i
duboko se zari u Mekeserovo lice, izmeu oka i nosa. rtva nije ni vrisnula, samo je poeo
snano i spazmatino da se trese u Harejmovom i Brigdenovom stisku. Drhtao je dugo, a
zube je iskezio tako sablasno da su svi okrenuli glave. Svi sem Sove.
Iupaj iz njega moj orion, Ola ree Stefan Skelen kada je le najzad omlitavio u
rukama koje su ga drale. I zakopajte tu strvinu u ubrivo, zajedno sa ovom drugom
strvinom, sa ovim hermafroditom. Da ne bi ostalo traga ni od jednog ugavog izdajnika.
Odjednom je zaduvao vetar, naili su oblaci. Odjednom je postalo mrano.

Straari su vikali na zidinama citadele. Sestre Skara hrapale su u duetu. Kohut je

glasno mokrio u praznu kiblu.
Kena privue ebe pod bradu. Priseala se.
Nisu stigli devojku. Nestala je. Jednostavno je nestala. Boreas Mun neuveno
izgubio je trag vrane kobile posle neke tri milje. Iznenada, bez upozorenja, postalo je
mrano, vetar je gotovo do zemlje povijao drvee. Ljusnula je kia, ha, zabrujali su
gromovi, zasijale munje.
Bonhart nije opratao. Vratili su se u Govorog. Vritali su meusobno, svi, jedan na
jednog, drugi na drugog: Bonhart, Sova, Rjens i taj etvrti, zagonetni, neljudski, kretav
glas. Posle su poterali celu bandu na sedla, osim onih koji, kao i ja, nisu bili u stanju da
jau. Sazvali su seljake s bakljama i pojurili u ume. Vratili su se u zoru.
Vratili su se bez iega. Ako ne raunamo jezu koju su imali u oima.
Pria, priseala se Kena, poela je tek pre nekoliko dana. U poetku su se svi plaili
Sove i Bonharta. Oni su bili toliko besni da je bilo bolje ne izlaziti im na oi. Za neku
nesmotrenu re bi i Brigden, oficir, dobio nagajkom po nosu.
Ali posle su priali o tome ta se desilo tokom potere. O malecnom slamenom
jednorogu iz svetita, koji je odjednom porastao do razmera zmaja i uplaio konje tako
da su jahai popadali, za divno udo, vratove nisu polomili. O nebeskom galopu
kavalkade{31} ognjenookih utvara na skeletima konja koju je predvodio strani kralj-kostur
nareujui svojim slugama-avetima da zatiru iskrzanim platevima tragove kopita crne
kobile. O makabrijskom horu kozodoja koji viu: Liiik-errr od krvi, liiik-errr od krvi! O
zavijanju avetne Beani, vesnice smrti, koje je budilo grozu...
Vetar, kia, oblaci, krici i drvee fantastinih oblika, uz to i strah koji ima velike oi,
komentarisao je Boreas Mun, koji je bio prisutan tamo. Eto, to je celo objanjenje. A
legnjevi? Legnjevi kao legnjevi, dodao je, uvek vrite.
A trag, otisci kopita koji naprasno nestaju kao da je konj u nebesa poleteo?
Lice Boreasa Muna, tragaa koji ume da nae ribu u vodi, to pitanje je pretvaralo u
kamen. Vetar, priao je, vetar je zatrpao tragove peskom i liem. Drugog objanjenja
nema.
Neki su ak verovali, priseala se Kena. Neki su ak poverovali da su to sve bile
prirodne pojave ili privienja. ak su im se smejali. Ali prestali su da se smeju. Posle
Dun Drea. Posle Dun Drea vie se niko nije smejao.

Kad ju je ugledao, mahinalno je skoio unazad i udahnuo vazduh.

Pomeala je guije salo s garei iz kamina i novonastalom masnom bojom pocrnila oi
i kapke izduivi ih dugim linijama sve do uiju i slepoonica.
Izgledala je kao demon.
Od etvrte ade u visoku umu, uz sam rub ponovi joj smernice. Zatim du reke
do tri usahla drveta, od njih grabovom umom pravo na zapad. Videe borove, idi skraja
i broj proseke. Skrene u deveti i kasnije ne skrei. Posle toga e naii na selo Dun Dre,
od njegove severne strane je zaselak. Nekoliko koliba. A iza njih, na raskrsnici, krma.
Seam se. Nai u, ne boj se.
Najopreznija budi kraj renih okuka. Pazi se mesta gde je trska rea. Mesta obraslih
troskotom. A ako te ipak zadesi mrak u borovoj umi, zaustavi se i saekaj jutro. Ni u
kom sluaju ne idi kroz movaru nou. Ve je skoro mlad mesec, plus oblaci...
Znam.
Ako se radi o Zemlji Jezera... Uputi se na sever, preko brda. Izbegavaj glavne
puteve, glavni putevi su puni vojske. Kada dospe do reke, velike reke koja se zove Silta,
to ti je ve vie od pola puta.
Znam. Imam mapu koju si mi nacrtao.
Ah, da. Istina.
Ciri je jo jednom proverila sedlo i bisage. Mahinalno, nije znala ta da kae.
Odugovlaila je ono to je trebalo konano da kae.
Bilo mi je drago da te ugostim predupredi je. Zaista. Zbogom, vetice.
Zbogom, pustinjae. Hvala ti za sve.
Ve je bila na sedlu, ve se spremila da cokne Kelpi kad je priao i uhvatio je za ruku.
Ciri. Ostani. Saekaj da zima...
Stii u do jezera pre mrazeva. A posle, ako bude tako kao to si kazao, nita vie
nee biti vano. Vratiu se teleportom na Taned. U kolu u Aretuzi. Kod gice Rite...
Visogota... Kako je to bilo davno...
Lastavija kula je legenda. Zapamti, to je samo legenda.
I ja sam samo legenda ree ogoreno. Od roenja. Zirael, Lastavica, edo
Nenadnosti. Odabrana. Dete Drevne krvi. Idem, Visogota. Budi mi zdrav!
Budi zdrava, Ciri.

Krma na raskrsnici iza zaseoka bila je prazna. Ciprijan Frip mlai i njegova tri druga
zabranili su ulaz stanovnicima i terali su prolaznike. Oni sami su gozbovali i pili svaki dan,
sedeli u zadimljenom i mranom lokalu, koji je smrdeo kao i svaka krma zimi kada se ne
otvaraju prozori i vrata na znoj, make, mieve, obojke, borovinu, prde, mast,
paljevinu i mokru odeu.
Psea sudbina ponovi sigurno ve stoti put Juz Janovic, Gemerijac, maui
konobaricama da donesu votku. Dabogda strefila tog Sovu. Naredio nam da sedimo u
ovoj raspaloj rupi! Radije bih da po umama idem u patrolu!
Glupane jedan odgovori Dede Vargas. Napolju je avolja hladnoa! Ja vie volim
da sam u toplom. I pored devojaka!
Zamano lupi devojku po guzovima. Devojka pisknu ne ba ubedljivo i s vidnom
ravnodnunou. Bila je, istinu govorei, priglupa. Rad u krmi ju je nauio samo da treba
da piska ako je udare ili utinu.
Ciprijan Frip i njegova kompanija su se doepali obe konobarice ve drugog dana
nakon dolaska. Krmar se plaio da prigovori, a devojke nisu bile ba bistre da misle o
prigovorima. ivot ih je takoe nauio da devojku, ako prigovara, prebiju. Prema tome,
razumnije je saekati da im dosadi.
Ta Falka smoreni Rispat la Puant nastavi sledeu standardnu temu dosadnih
veernjih razgovora skapala je negde u umama, kaem vam. Video sam kako ju je
onda Skelen pogodio orionom u lice, kako je iz nje fontana krvi bljuznula! Kaem vam, iz
toga nije mogla da se izvue!
Sova je omanuo odgovori Juz Janovic. Jedva ju je zakaio orionom. Istina, lice
joj je dobro razvalio, sm sam video. Ali da li je to omelo devojku u skoku iznad
kolovrata? Pala je s konja? Kako da ne! A kolovrat smo posle izrnerili: sedam stopa i dva
cola, ni manje ni vie. I ta? Skoila je! A tek kako! Izmeu sedla i zadnjice ne bi mogao
no da poturi.
Krv je iz nje tekla, kao iz kabla pobuni se Rispat la Puant. Kaem vam, jahala je,
jahala, a onda je pala i skapala u nekoj jaruzi, sigurno su je vuci i ptice pojeli, kune
dovrile, a mravi poistili tragove. Kraj, deireadh! Zato mi, kaem vam, badava ovde
sedimo i pare propijamo. I to sopstvene, jer nagradu neto ne vidim!
Ne moe biti tako, zato to od lea ni traga ni glasa nije ostalo ree ubeeno Dede
Vargas. Uvek neto ostane, lobanja, karlica, neka deblja kost. Rjens, onaj arobnjak,
pronai e ostatke na kraju. Tada e se stvar okonati.
I moda e nas tako poterati da emo se sa ushienjem seati ove dokolice i ovog
groznog svinjca Ciprijan Frip mlai baci ogaen pogled na zidove krme na kojima je
ve znao svaki ekser i svaku muzgu. I ove odvratne rakijetine. I ove dve to smrde na
luk, a kad ih kara, lee kao telad, gledaju u tavanicu i zube sebi akaju.
Sve je bolje od ove dosade presudi Juz Janovic. Urlie mi se! Uradimo, majku
mu, neto! Bilo ta! Da zapalimo selo?
Zakripae vrata. Zvuk je bio toliko nesvakidanji da su sva etvorica skoila s mesta.
Napolje! zaria Dede Vargas. Nosi se, stare! Prosjae! Smrdljive! Napolje, gubi
se!
Pusti ga mahnu rukom Frip. Vidi, vue gajde. To je samo ubogi prosjak, sigurno
je stari vojnik to sviranjem i pesmom zarauje po kafanama. Napolju je bljuzgavica i
zima. Neka sedne...
 Samo dalje od nas Juz Janovic pokaza prosjaku gde da sedne. Inae e nas
spopasti vake. Odavde vidim kakvi primerci po njemu mile. Mislio bi neko da nisu vai,
ve kornjae.
Daj mu gospodarski siknu Frip mlai nekakvo jelo, domaine! A nama
rakijetine!
Prosjak je skinuo s glave veliku krznenu kapu i dostojno rasprio oko sebe smrad.
Da ste mi ivi i zdravi, velmoni gospodiii progovori. Danas je dan uoi
Saovina, praznik. Na praznik ne valja nikoga terati da na kii kvasne i mrzne. Na praznik
se valja poastiti...
Istina udari se u elo Rispat la Puant. Dan uoi Saovina! Kraj oktobra!
No ari prosjak srknu prinesenu razvodnjenu orbu. No duhova i strahova!
Oho! ree Juz Janovic. Gledajte, sad e nas prosjak poastiti prosjakom priom!
Neka pria zevnu Dede Vargas. Sve je bolje od ove dosade!
Saovine ponovi uspavani Ciprijan Frip mlai. Ve pet nedelja od Govoroga. A ve
dve nedelje kako sedimo ovde. Dve cele nedelje! Saovine, ha!
No uda prosjak obliza kaiku, prstom proaka neto s dna zdele i pojede. No
strahova i ini!
Zar nisam rekao? iskezi zube Juz Janovic. Sad e prosjaka pria.
Prosjak se protegnu, poea i tucnu.
No uoi Saovina poe s emfazom poslednja no pred nastanak novembarskog
mladog meseca, kod vilenjaka je to poslednja no stare godine. Kada doe novi dan, to
je kod vilenjaka ve nova godina. Kod vilenjaka postoji obiaj da se uoi Saovina sve
vatre u kui i okolini potpale jednom bakljom, a ostatak baklje se dobro sakrije sve do
maja i istom se pali vatra na Beletein; onda e, veli se, sve biti sreno i berietno. I ne
samo vilenjaci, nego i nai neki tako ine. Kako bi se od zlih duhova zatitili...
Duhova! frknu Juz. Samo sluajte ta ta budala laprda.
To je Saovinska no! ree prosjak sveanim glasom. Te noi duhovi etaju po
zemlji! Duhovi umrlih kuckaju na prozore, pustite nas, jauu, pustite. Tada im treba dati
meda i kau, a to sve votkom pokropiti...
Ja vie volim da sebi pokropim grlo votkom zakikota se Rispat la Puant. A tvoji
duhovi, stare, mogu me evo ovde poljubiti.
Oj, gospodiiu, ne zbijajte ale s duhovima, ue vas, a vole da se svete! Danas je
Saovinsko vee, no strahova i ini! Naulite ui, ujete li kako naokolo neto uti i
kucka? Mrtvi dolaze iz onog sveta, hoe da se uunjaju u kue da se ugreju kraj ognjita i
siti da se najedu. Onamo, po ogolelim strnjitima i bezlisnim umama, hue vetar, jadni
duhovi zebu, te dolaze u domainstva gde je vatra i toplota. Tada ne sme da se zaboravi
da im se stavi zdela s hranom na prag, ili negde na trem, jer ako more tamo nita ne
nau, posle ponoi same ulaze u kolibu da neto nau...
Lele! apnu glasno jedna od konobarica i odmah pisknu jer ju je Frip tipnuo za
zadnjicu.
Nije loa pria! ree. Ali jo je daleko od dobre. Nalijte, domaine, starcu kriglu
brlje, moda e onda dobru ispriati! Dobru priu o duhovima, momci, prepoznaete po
tome to udubljenim devojkama moe dii suknju, a one nee primetiti!
 Mukarci se zacerekae, razlee se piska obeju devojaka kojima je proveren stepen
udubljenosti u priu. Prosjak potegnu kuvano pivo srui glasno i podrigujui.
Nemoj tu da se naliva pa da zaspi! upozori ga strano Dede Vargas. Ne pojimo
te za daba! Pripovedaj, pevaj, sviraj gajde! Neka bude veselje!
Prosjak otvori usta, u kojima se usamljeni zub beleo poput miljokaza nasred mranog
puta.
ta kae, gospodiiu? Saovine su! Kakva muzika, kakvo sviranje? Ne sme! Muzika
na Saovine je taj vetar ispred prozora! Vukodlaci zavijaju, vampiri zavode i jauu, guli
zubima grizu! Beani cii i kreti, a ko njen krik uje, tome je nesumnjivo brza smrt
zapisana. Svaki zli duh izlazi na videlo, vetice lete na njihov zbor pred zimu! Saovine su
no strahova, uda i prikaza! U umu se ne sme, lesnik tamo grize! Na groblje ne sme, il
e te mrtvak apiti! Bolje je uopte ne izlaziti iz kolibe, a radi sigurnosti, treba zakucati u
prag novi gvozdeni no, nee se okuraiti da pree preko takvog zla. enske moraju
oprezno da uvaju decu, inae u Saovinsku no moe dete ukrasti rusalka ili uma i mogu
podmetnuti gadnog udaka. A koja je ena bremenita, bolje da ne izlazi napolje, moe
nonica plod u materici da joj urekne! Umesto deteta, rodie se striga sa gvozdenim
zubima...
Kuku!
Sa gvozdenim zubima. Prvo e majci grudi da odgrize. Posle e ruke da odgrize. Lice
da odgrize... Uh, ala sam i ja ogladneo...
Na ti kost, ima jo mesa na njoj. Nije zdravo za stare da jedu vie, mogu se
zagrcnuti i odapeti, ha-ha! A, dela, donesi mu jo piva, devojko. Nego, stari, priaj nam
jo o duhovima!
Saovine, gospodiiu, za aveti je poslednja no da daju sebi oduka. Kasnije im ve
mraz uzima snagu, odlaze u Bezdan, pod zemlju, odakle celu zimu ne promaljaju nos.
Zato je od Saovina do februara, do praznika Imbaelk, najbolje vreme da se ode na
opsednuta mesta i onamo trae blaga. Uzmimo za primer, ako u toplo doba neko kopa
kraj kurgana, za tili as e se probuditi drekavac, iskoiti i kopaa e prodrati. A od
Saovina do Imbaelka kopaj i grebi koliko te ruke nose: drekavac kao stari vuk spava.
Eto, izmislio je, stara hulja!
Istinu velim, gospodiiu. Da, da. arobnjaka je Saovinska no strana, ali
istovremeno najbolja za vradbine i bajanja kojekakva. U takvu no se valja gledati u
kosti, u dlanove, i u pasulj, i u belog petla, u luk, u sir, u zeju utrobu, u trulog slepog
mia...
Fuj!
Saovinska no, no strahova i aveti... Bolje je u kolibama sedeti. Cela porodica...
Kraj ognjita...
Cela porodica ponovi Ciprijan Frip cerei zverske zube na kamarade. Cela
porodica, ujete li? Zajedno sa onom to se nedelju dana lukavo od nas krije po nekim
gustiima!
Kovaeva ki! domisli se momentalno Juz Janovic. Zlatokosa lepotica! Ima
mozga, Fripe. Danas je moemo zdipiti u kolibu! ta kaete, momci? Da upadnemo u
kovaevu farmu?
 Uhhh, hajmo odmah Dede Vargas se jako protee. Pred oima mi je, kaem
vam, ta kovaeva ki kako eta kroz selo, te sisice kako skau, ta guza kako se njie...
Trebalo je jo tada da je uzmemo, ne da ekamo, ali Dakre Silifant, glupi disciplinar...
Deder, danas Silifant nije ovde, a kovaeva ki u kolibi! eka!
Ve smo rascopali stareinu ovog sela sekirom iskrivi se Rispat. Rasporili smo
prostaka koji je hteo da mu pomogne. Treba li nam jo leeva? Kova i njegov sin su kao
dva hrasta. Neemo ih dobiti na strah. Treba ih...
Osakatiti dovri mirno Frip. Samo da ih malo osakatimo, nita vie. Zavravajte
pivo, spremiemo se i idemo u selo. Pripremiemo sebi Saovine! Obui emo kouhe
naopako, riaemo i harati, seljaci e pomisliti da su to avoli ili drekavci!
Dovatiemo kovaicu tamo, u kolibi, da se zabavimo po naki, po gemerijski, pred
oima porodice?
Jedno ne iskljuuje drugo Frip mlai pogleda u no kroz kapke prozora. Ala je
poeo vetar, majku mu! Ala se topole savijaju!
Ohoho ree prosjak kroz kriglu. To nije vetar, gospodiiu, nije vetar! arobnice
jure na metlama, neke pak aovima i vilama, tragove za sobom metlama zameu. Ne
zna kada e takva da presee put oveku u umi ili s lea da se dounja, ne zna kad e
napasti! A zube kakve ima!
Prosjae, decu ti plai arobnicama!
Ne alite se, gospodiiu, u zao as. Jo u vam rei da najgroznije vetice, one
vetijeg stalea grofice i kneginjice, oho-ho, one nisu na metlama, nisu na vilama i
motikama, ne! One galopiraju na svojim crnim makama!
Hehehehe!
Istina je! U Saovinsku no, u tu jednu jedinu no, make vetica se pretvaraju u
kobile crne poput katrana. I teko onom ko u noi crnoj poput gavrana uje topot kopita i
ugleda veticu na vranoj kobili. Ko se s takvom veticom sretne nee pobei smrti.
Zavrtee ga vetica kao vetar lie, poslae ga na onaj svet!
Kada se vratimo, zavrie! A da bi dobru priu ispriao, smisli je, stare sablasni, a
gajde nateluj! Kada se vratimo, bie ovde rusvaj! Plesae se i drpati gica kovaica...
ta je, Rispate?
Rispat la Puant, koji je izaao na trem da olaka beiku, vratio se trei, a lice mu je
bilo belo kao sneg. Brzo je zagestikulirao pokazujui vrata. Nije stigao da izusti re. I nije
bilo potrebno. Iz dvorita je gromko zarzao konj.
Vrana kobila ree Frip lica gotovo prilepljenog za prozor. Ista vrana kobila! To je
ona!
arobnica?
Falka, budalo.
To je njen duh! Rispat naglo udahnu vazduh. Avet! Ona nije mogla da preivi.
Umrla je i vraa se kao avet! Na Saovinsku no...
Prispee u noi crnoj kao gavran promrmlja prosjak, pritiskajui praznu kriglu uz
stomak. A ko se s njom sretne nee pobei smrti...
Oruje, uzmi oruje ree grozniavo Frip. Brzo! Opkolite vrata sa obe strane! Ne
razumete? Posreilo nam se! Falka ne zna za nas, dola je ovamo da se ogreje, hladnoa
i glad su je isterali iz skrovita! Pravo u nae ruke! Sova i Rjens e nas obasuti zlatom!
Uzmite oruje...
Vrata zakripae.
Prosjak se pogrbio pod stolom i zatvorio oi. Nije dobro video. Oi su mu bile stare,
unitene glaukomom i hroninim zapaljenjem venjae. Uz to je u krmi bilo tamno i
zadimljeno. Prosjak je jedva video vitku figuru koja je kroila u izbu kroz vrata, obuenu u
jaknu od koa ondatri, s kapuljaom i alom koji joj je zaklanjao lice. Meutim, sluh je
prosjak imao dobar. uo je tihi krik jedne od konobarica, zvuk klompi druge konobarice,
poluglasne psovke krmara. uo je kripu maeva u kanijama. I tih, zajedljiv glas
Ciprijana Fripa:
Imamo te, Falka! Nisi nas oekivala ovde, a?
Oekivala sam uo je prosjak i zadrhtao na odjek tog glasa.
Video je pogled vitke figure. I uo uzdahe groze. Priguen krik neke od devojaka. Nije
mogao da vidi da li je devojka po imenu Falka skinula kapuljau i al. Nije mogao da vidi
grozno unakaeno lice. I oi svuda namazane bojom od ai i masti, tako da su izgledale
kao oi demona.
Ja nisam Falka ree devojka. Prosjak je ponovo video njen brz, razmahan pokret,
video je kako je neto ognjeno zasijalo pod svetlom lojanica.
Ja sam Ciri iz Kaer Morhena. Ja sam vetica. Dola sam ovamo da ubijam.
Prosjak, koji je mnogo puta u ivotu video kafansku tuu, imao je uveban nain da
izbegne povrede: zagnjurio je pod sto, uurio se i snano se uhvatio za noge stola.
Jasno je da iz te pozicije nita nije mogao da vidi. Uopte nije ni hteo. Snano se drao za
sto, a sto je etao po izbi zajedno sa svim nametajem kroz lupu, tresku i krckanje, topot
teko potkovanih izama, psovke, krike, stenjanje i zveket elika.
Konobarica je bez prestanka uasno vritala.
Neko je pao na sto prevrui nametaj zajedno sa zgrenim prosjakom, obalio ga na
pod. Prosjak zaria osetivi da na njega prti vrela krv. Dede Vargas, koji je odmah hteo
da ga otera odatle prosjak ga je poznao po mesinganim dugmiima na okovratniku
jezivo je kretao, bacao se, prskao krvlju, tukao oko sebe rukama. Jedan od
nekontrolisanih udaraca pogodio je prosjaka pravo u oko. Prosjak sad ve vie nita nije
video. Konobarica, koja je vritala, zagrcnula se, utiala, uzela dah i opet poela da vriti,
u neto viem tonalitetu.
Neko je gromovito pao na pod, ponovo se po svee opranom borovom podu razbrizgala
krv. Prosjak nije poznao da je taj koji je upravo umirao bio Rispat la Puant, koga je Ciri
ubola u vrat. Nije video kako je Ciri napravila piruetu odmah ispred Fripa i Janovica, kako
je prola njihove gardove kao sena, kao siv dim. Janovic se zaokrenuo za njom brzim,
mekim, majim okretom. Bio je vet maevalac. Sigurno stojei na desnom stopalu,
udario je dugom, ispruenom primom ciljajui u lice devojke, pravo u njen odvratni
oiljak. Morao je da pogodi.
Nije pogodio.
Nije stigao da se zakloni. Ubola ga je dok je padao, izbliza, oberuke, kroz grudi i
stomak. I odmah je skoila unazad, zavrtela se beei od Fripovog udarca i ljusnula
savijenog Janovica po vratu. Janovic je drmnuo elom o klupu. Frip je preskoio klupu i
le i napao poletno. Ciri je iskosa odbila udarac, napravila piruetu i kratko ga posekla po
kuku iznad butine. Frip je posrnuo, pao na sto izgubivi ravnoteu i instinktivno ispruio
ruku ispred sebe. Kada se naslonio na aku, Ciri mu ju je brzim udarcem odsekla.
Frip je pridigao patrljak iz kog je ikljala krv i gledao ga usredsreeno, a onda je
pogledao u aku koja je stajala na stolu. I odjednom je pao estoko, svom silinom je
seo zadnjicom na pod kao da se okliznuo na sapun. Zariao je, a potom je poeo da
zavija, divljim, visokim, otegnutim vujim glasom.
uuren ispod stola, obliven krvlju, prosjak je uo kako je na trenutak trajao taj
avetni duet konobarica koja monotono vriti i Frip s njegovim spazmatinim zavijanjem.
Devojka je zautala, prva okonavajui vrisak divljim, priguenim kreketom. Frip je
jednostavno utihnuo.
Mama... ree iznenada, potpuno jasno i svesno. Mamice... Kako to... Kako... ta
mi... se dogodilo? ta mi... je?
Umire kaza unakaena devojka.
Prosjaku je ostatak kose stajao uvis. Da bi suzdrao cvokotanje zuba, pritisnuo ih je na
rukav kaputa.
Ciprijan Frip mlai ispustio je iz sebe odjek, kao da je neto s naporom gutao. Nije vie
izustio nijedan zvuk. Nijedan.
Bilo je potpuno tiho.
ta si to uinila... zajea u tiini krmar. ta si uinila, devojko...
Ja sam vetica. Ubijam stvorove.
Obesie nas... I krmu e spaliti!
Ubijam stvorove ponovi, a u glasu joj se javi neto poput uenja. Poput
dvournljenja. Nesigurnost.
Krmar je zaurlao, zastenjao i zaridao.
Prosjak je polako izgmizao ispod stola odgurujui se o le Dedea Vargasa, o njegovo
gnusno smrskano lice.
Jae na vranoj kobili... promrmlja. U no crnu poput gavrana... Tragove za
sobom mete...
Devojka se okrenu i pogleda ga. Lice je ve obavila alom, a iznad ala su gledale oi
aveti oblikovane crnim krugovima.
Ko se s tobom sretne promumla prosjak taj od smrti nee umai... Zato to si ti
sama smrt.
Devojka ga je posmatrala. Dugo. I dosta ravnoduno.
U pravu si ree konano.

Negde u movarama, daleko ali znatno blie nego ranije, po drugi put je zagrmelo
zavodniko zavijanje Beani.
Visogota je leao na podu, na koji je pao kada je ustajao iz kreveta. Sa uasom je
ustvrdio da ne moe da ustane. Njegovo srce je udaralo, dolazilo u grlo, davilo ga.
Znao je ve iju smrt najavljuje noni krik vilenjake utvare. ivot je bio lep, pomisli.
Uprkos svemu.
Bogovi... proapta. Ne verujem u vas... Ali ako ipak postojite...
Sablasan bol odjednom mu je eksplodirao u grudima, iza grudne kosti. Negde u
movarama, daleko ali znatno blie nego ranije, Beani zaskia zverski po trei put.
Ako postojite, zatitite veticu na njenom putu!
 Imam velike oi da te bolje vidim! dreknu nepokolebljivi vuk. Imam velike ape
da te njima uhvatim i obgrlim! Sve imam veliko, sve, sada e se nepobitno sama uveriti
u to. Zasto me gleda tako udno, mala devojice? Zato ne odgovara?
Vetica se osmehnu.
Imam za tebe iznenaenje.
Fluren Delanoj,
Iznenaenje, iz toma Bajke i predanja
 Jedanaesto poglavlje

Polaznice su nepomino stajale pred arhisvetenicom, ispravljene kao strune, napete,

neme, malo blede. Bile su spremne za put, spremne do najsitnijih detalja. Muka, siva
putna odela, tople koulje koje ne ograniavaju pokrete, ugodne vilenjake izme. Kosa
oiana tako da bi je lako mogle odravati i drati istom u logorima i tokom mareva,
kako ih ne bi ometala u radu. Spakovane male torbe s namirnicama potrebnim za put i
nunom opremom. Ostalo je trebalo da im d vojska. Vojska ka kojoj su se uputile.
Lica obeju devojaka bila su spokojna. Naizgled. Tris Merigold je videla da obema
malkice drhte ruke i usne.
Vetar je prohujao po golim granama drvea u hramskom parku i poterao po ploniku
dvorita trulo lie. Nebo je bilo modro. Oseala se meava u vazduhu.
Neneke je prekinula tiinu.
Jeste li ve rasporeene?
Ja ne promumla Eurneid. Zasad u zimu provesti u kampu kod Vizime. Komesar
za regrutaciju je kazao da e u prolee tamo doi odredi kondotjera sa severa... Biu
felerka u nekom od tih odreda.
A ja sam osmehnu se bledo Iola Druga ve rasporeena u vojnu hirurgiju, kod
gospodina Mila Vanderbeka.
Nemojte samo da me osramotite Neneka baci straan pogled na obe polaznice.
Nemojte da osramotite mene, hram i ime Velike Melitele.
Neemo sigurno, majko.
I pazite se.
Hoemo, majko.
Pored ranjenika ete padati s nogu, neete stii da spavate. Bojaete se,
sumnjaete dok gledate u bol i smrt. A tada se lako see po narkotik ili stimulant.
Oprezno s tim.
Znamo, majko.
Rat, strah, ubistva i krv arhisvetenica baci pogled na obe dovodi do slabljenja
morala, a povrh toga, za neke je to snaan afrodizijak. Kako e na vas delovati, balavice,
u ovom trenutku ne znate i ne moete znati. Molim vas da i na to obratite panju. Ako
pak doe do neeg slinog, uzmite preventivna sredstva. Ako i pored toga neka od vas
padne u probleme, dalje od seoskih vraeva i enturaa! Potraite hram, a najbolje
arobnicu.
Znamo, majko.
To je sve. Sada moete prii po blagoslov.
Jednoj po jednoj stavljala je dlan na glavu, grlila je i ljubila. Eurneid je zamrcala. Iola
Druga se, kao i uvek, rasplakala. Neneke, iako joj je oko sijalo vie nego inae, frknula je.
Bez scena, bez scena ree naizgled gnevno i otro. Idete u obian rat. Odande
se vraa. Uzimajte torbe i dovienja.
Dovienja, majko.
 Hodale su brzo ka kapiji hrama, nisu se osvrtale. Pogledom su ih ispraale
arhisvetenica Neneke, arobnica Tris Merigold i pisar Jare.
Ovaj poslednji je narnetljivim pokaljavanjem skrenuo panju na sebe.
O emu se radi? Neneke iskosi oi ka njemu.
Njima si dozvolila! planu grozniavo momak. Njima, devojkama, dozvolila si da
pou! A ja? Zato ja ne smem? I dalje moram da prevrem prljave pergamente ovde iza
ovih zidina? Nisam bogalj niti kukavica! Za mene je sramota da sedim u hramu dok
devojke...
Te devojke prekinu ga arhisvetenica ceo svoj mladi ivot uile su da lee i
isceljuju, da se brinu o bolesnima i ranjenima. Ne idu u rat zbog patriotizma ili zato to su
eljne avantura, ve zato to e tamo biti bezbroj ranjenih i bolesnih. Gomila posla, dan i
no! Eurneid i Iola, Mira, Katje, Pruna, Debora i druge devojke su doprinos hrama u tom
ratu. Hram, kao deo zajednice, ima obaveze prema zajednici. Hram daje vojsci i ratu svoj
doprinos: iskusne strunjake. Razume li to, Jare? Strunjake! Ne meso za klanje!
Svi stupaju u vojsku! Samo kukavice ostaju kod kue!
Pria gluposti, Jare ree otro Tris. Nita nisi shvatio.
Ja hou da idem u rat... glas momka se slomio. Hou da spasem... Ciri...
Molim lepo ree ismevaki Neneke. Vitez lutalica eli da spase damu svoga srca.
Na belom konju...
Zautala je pod pogledom arobnjakinje.
Uostalom, dosta vie o tome, Jare zgromila je momka pogledom. Rekla sam da
ne dozvoljavam! Vraaj se knjigama! Ui. Tvoja budunost je nauka. Hajde, Tris. Ne
gubimo vreme.

Na rairenom platnu ispred oltara stajao je kotani ealj, jeftin prsten, knjiga
oteenih korica, izbledela plava marama. Kraj predmeta je kleala Iola Prva, svetenica
prorokih sposobnosti.
Ne uri, Iola preduhitri je Neneke, koja je stajala pored nje. Koncentrii se
polako. Neemo munjevito proroanstvo, neemo enigme s hiljadu reenja. elimo sliku.
Jasnu sliku. Preuzmi auru s tih predmeta, oni su pripadali Ciri, Ciri ih je dodirivala.
Preuzmi auru. Polako. Nema urbe.
Napolju je duvao vetar i provejavalo je. Krovove i dvorite hrama brzo je pokrivao
sneg.
Bio je devetnaesti dan novembra. Pun mesec.
Spremna sam, mati ree svojim melodinim glasom Iola Prva.
Poni.
Trenutak Tris brzo ustade s klupe i zbaci s ramena krzno inile. Trenutak,
Neneke. Hou da uem u trans zajedno s njom.
Ovde nije bezbedno.
Znam. Ali elim da vidim. Sopstvenim oima. Duna sam joj to. Ciri... Ja tu devojku
volim kao mlau sestru. U Kedvenu mi je spasla ivot, rizikujui svoju glavu...
 Glas arobnice se odjednom prelomio.
Isto kao Jare odmahnu glavom arobnica. Tri u spas, naslepo, da slomi vrat ne
znajui kuda i zato. Ali Jare je naivan momak, ti si zrela i navodno mudra volebnica.
Trebalo bi da zna da nee pomoi Ciri tako to e pasti u trans. A sebi moe
nakoditi.
Hou da uem u trans zajedno sa Iolom ponovi Tris grizui usne. Dozvoli mi,
Neneke. Uostalom, ta rizikujem? Napad epilepsije? ak iako se desi, izvui e me iz
toga.
Rizikuje ree polako Neneke da vidi ono to ne treba da vidi.
Brdo, pomisli Tris, brdo Soden. Na kome sam jednom umrla. Na kom su me sahranili
i uklesali moje ime na nadgrobnom spomeniku. Brdo i grob koji e jednom podsetiti na
mene.
Znam to. To mi je ve jednom proreeno.
Ja sam ve donela odluku ree hladno i gordo ustajui i oberuki zabacujui za
vrat svoju divnu kosu. Ponimo.
Neneke kleknu i osloni elo na spojene ake.
Ponimo ree tiho. Spremi se, Iola. Klekni pored mene, Tris. Uzmi Iolu za ruku.
Napolju je bila no. Duvao je vetar i padao sneg.

Na jugu, daleko iza Amelskih planina, u Metini, u zemlji zvanoj Stojezera, u mestu
udaljenom od grada Elandera i hrama Melitele petsto milja leta vrane, sneni san naglo je
probudio ribara Gostu. Probueni Gosta nikako nije mogao da se priseti sadrine sna, ali
udan nemir dugo mu nije dozvolio da zaspi.

Svaki ribar koji vlada svojim zanatom zna da se grge treba loviti samo pri prvom ledu.
Ovogodinja zima, iako nenadano rana, nametala je ujdurmu, a bila je hirovita poput
lepe i uspene cure. Prvim mrazem i vejavicom zlokobno je iznenadila, kao razbojnik iz
zasede, na poetku novembra, odmah posle Saovina, kada niko jo nije oekivao
mrazove i snegove, a posla je bilo preko glave. Ve oko polovine novembra, jezera su se
zacaklila tananim pokrivaem, koji e, inilo se, jedva izdrati teinu oveka, kad zima
hirovita odjednom odstupi vrati se jesen, ljusnu kia, pokriva pokropljen kiom
rascepka se, a topli juni vetar otisnu ga ka obali i rastopi. Kog avola, udili su se
seljani. Hoe li biti zime ili nee?
Nisu prola tri dana, a zima se vrati. Ovaj put obrela se bez snega, bez susneice, ali je
zato mraz stisnuo kao kova kletima. ak je zatretalo. Nakvaene vodom, strehe su u
toku jedne noi iscerile otre zube ledenica, a zgranute patke umalo se nisu zaledile u
pajoj bari.
A jezera Mil Trehta su izdahnula i postala led.
Gosta je priekao jo jedan dan radi sigurnosti, a potom je skinuo s tavana krinju s
remenom koja se nosi na ramenu i u kojoj je drao ribarsku opremu. Valjano je napunio
svoje izme slamom, nadenuo kouh, uzeo dleto, vreu i pohitao na jezero.
Kao to se zna, ako e loviti grgea, onda najbolje na prvom ledu.
Led je snaan. Malo se uginjao pod ovekom, malo je kripao, ali drao je. Gosta je
izaao na dubinu, izdubio dletom rupu, seo na krinju, razmotao konopac od konjske
dlake privren za prut od tisovine, nakaio je kalajisanu ribu na kuku i spustio je u
vodu. Prvi grge od pola lakta apnuo je mamac i pre nego to je pao i nategao kanap.
Nije prolo sat vremena a oko rupe je stajalo vie od pola stotine zelenih, prugastih
riba s perajima crvenim poput krvi. Gosta je imao vie grgea nego to mu je bilo
potrebno, ali ribarska euforija ne doputa mu da prestane da lovi. Na kraju krajeva, ribe
je uvek mogao da razdeli susedima.
uo je otegnuto frkanje.
Podigao je glavu s rupe. Na obali jezera stajao je predivan crn konj, para mu je kuljala
iz nozdrva. Jahau u bundi od ondatri lice je bilo pokriveno alom.
Gosta je oblizao pljuvaku. Za beg je bilo prekasno. U dubini due je raunao da se
jaha ipak nee odvaiti da izae s konjem na tanak led.
Mahinalno je i dalje pomerao tap, jo jedan grge je zakaio konopac. Ribar ga je
izvukao, skinuo, bacio na led. Krajikom oka je video da jaha silazi s kobile, zabacuje
voice na ogolelu granu i ide ka njemu, paljivo koraajui po klizavom pokrivau. Grge
se koprcao na vodi, protezao je iljata peraja, pomerao krge. Gosta je ustao, sagnuo se
po dleto koje je u sluaju potrebe moglo da mu poslui kao oruje.
Ne plai se.
To je bila devojka. Sada kada je skinula al s lica video joj je lice, unakaeno
odvratnim oiljkom. Na leima je imala ma, video je rukohvat lepe izrade kako tri
iznad ramena.
Neu ti uiniti nikakvo zlo ree tiho. elim samo da pitam za put.
Malo sutra, pomisli Gosta. Sada, po zimi. Po mrazu. Ko sada luta ili putuje? Samo
razbojnik. Ili prognanik.
Ova zemlja je Mil Trahta?
Pa... promrmlja Gosta gledajui u rupu u crnoj vodi. Mil Trahta. Ali mi kaemo:
Stojezera.
A jezero Tarn Mira? Zna za njega?
Svi znaju pogleda u devojku prestraen. Mada ga mi ovde zovemo Ponor. Ukleto
jezero. Surova dubina... Tamo ive rusalke, dave ljude. I aveti ive u starovekovnim,
ukletim pukotinama.
Video je kako su joj zelene oi zablistale.
Tamo su ruevine? Kula moda?
Ma kakva kula nije uspeo da suzdri smeh. Kamen na kamenu, zatrpano
kamenom, obraslo travuljinom. Gomila ljunka...
Grge je prestao da poskakuje, leao je, pomerao krge meu svojom arenom
prugastom braom. Devojka je posmatrala zamiljena.
Smrt na ledu ree ima u sebi neto oaravajue.
A?
 Koliko je daleko to jezero s ruevinama? Kuda da jaem?
Rekao je. Pokazao. ak je izgrebao na ledu otrim krajem dleta.
Klimala je glavom, pamtila. Kobila na obali jezera udarala je kopitima u zemlju,
firktala, para joj je kuljala iz nozdrva.

Posmatrao je kako se udaljava du zapadne obale jezera, kako galopira rubom urvine,
u pozadini ogolelih jova i breza, kroz divnu, bajkovitu umu, koju je mraz ukrasio belom
glazurom inja. Vrana kobila trala je s neopisivom prijaznou, hitro, a istovremeno
lagano, jedva se mogao uti udar kopita o smrznutu zemlju, jedva je srebrnasti sneg
praio s dodirnutih grana. Kao da je kroz tu mrazom prelivenu i zaleenu umu iz bajke
trao ne obian, ve bajoslovan konj, konj-prikaza.
Moda je to bila prikaza?
Demon na avetnom konju, demon koji je preuzeo oblik devojke ogromnih zelenih oiju
i unakaenog lica?
Ko, ako ne demon, putuje zimi? Pita za put do uklete ruevine?
Kada je zamakla, Gosta je brzo smotao svoje ribarske svatarije. Kui je iao umom.
Kruio je, no um i instinkt su ga upozorili da ne ide umskim putem, da ne bude na vidiku.
Devojka, aputao mu je um, uprkos svim verovatnoama, nije bila avet, bila je ovek.
Vrana kobila nije bila prikaza, ve konj. A za takvima, to usamljeno jure na konju kroz
pusto, i to zimi, veoma esto ide potera.
Sat vremena kasnije, umskim putem je progalopirala potera. etrnaest konja.

Rjens je jo jedanput protresao srebrnu kutijicu, opsovao i u besu je tresnuo o obluje

sedla. Ali ksenoglaz je utao. Kao zaaran.
Magijsko govno prokomentarisa hladno Bonhart. Pokvarila se drangulija s
vaara.
Ili nam Vilgeforc demonstrira ta misli o nama doda Stefan Skelen.
Rjens podie glavu i odmeri obojicu zlim pogledom.
Zahvaljujui dranguliji s vaara ree jetko jo uvek nam je glava na ramenima i
neemo je jo izgubiti. Zahvaljujui gosn Vilgeforcu, znamo kuda se devojka uputila.
Znamo kuda da idemo i ta moramo da uinimo. Smatram da je to mnogo u poreenju s
vaim delovanjem jo pre mesec dana.
Ne laprdaj toliko. Hej, Borease? ta kau tragovi?
Boreas Mun se ispravi i zakalja.
Bila je ovde sat vremena pre nas. Kada moe, trudi se da jae otro. Ali ovo je teak
teren, ak i na toj neuvenoj kobili nije vie od pet-est milja ispred nas.
Dakle, ipak tera meu tim jezerima promumla Skelen. Vilgeforc je bio u pravu. A
nisam mu verovao...
Ni ja prizna Bonhart. Ali samo dok momci jue nisu potvrdili da kod jezera Tarn
Mira zaista postoji neka magina graevina.
Konji su frktali, duvali paru iz nozdrva. Sova je bacio pogled preko levog ramena, na
Joanu Selborn. Ve nekoliko dana mu se nije sviao izraz lica telepatkinje. Postaje
nervozna, pomislio je. Ova jurnjava nas je sve umorila, fiziki i psihiki. Vreme je da se
to okona. Krajnje vreme.
Hladna drhtavica preletela mu je preko lea. Prisetio se sna koji ga je snaao
prethodne noi.
Dobro je! strese se. Dosta meditiranja. Po konje!

Boreas Mun skliznu sa sedla i potrai tragove. Nije bilo lako. Zemlja je bila smrznuta
kao kamen, formirale su se smrznute grudvice, a sneg, koji je vetar brzo raznosio,
zadravao se samo u brazdama i prosecima. U njima je Boreas traio otiske potkovica
vrane kobile. Morao je da bude vrlo oprezan da ne izgubi trag, pogotovo sada kada je
magijski glas iz kutijice uutao i prestao da deli savete i smernice.
Bio je neljudski umoran i uznemiren. Jurili su devojku ve skoro tri nedelje, od Saovina,
od masakra u Dun Dreu. Gotovo tri sedmice na sedlima, konstantno u juriu. A i dalje
vrana kobila i devojka koja ju je jahala nisu slabile, nisu usporavale tempo.
Boreas Mun je traio tragove.
Nije mogao da prestane da misli o snu koji ga je snaao prethodne noi. U tom snu je
tonuo, davio se. Crni ponor zatvorio se nad njegovom glavom, a on je iao na dno, u grlo,
u plua prodirala mu je ledena voda. Probudio se u znoju, mokar, vreo iako je naokolo
vladala potpuna zlehuda hladnoa.
Dosta vie, mislio je visei sa sedla i traei tragove. Krajnje je vreme da zavrim s
tim.

Gospodaru? ujete me? Gospodaru?

Ksenogloz je utao kao zaaran.
Rjens je snano slegao ramenima i pljunuo u grube dlanove. Vrat i lea ujedala je
studen, krsna i bedrena kost su bolele i svaki jai pokret konja podseao je na taj bol.
Nije mu se vie dalo ni da psuje.
Gotovo tri sedmice u sedlima, u neprestanoj poteri. U prodornoj hladnoi, a nekoliko
dana u groznom mrazu.
A Vilgeforc uti.
Mi takoe utimo. I gledamo se popreko.
Rjens protrlja dlanove i navue rukavice.
Skelen, pomisli, kada me posmatra, ima udan pogled. Da li kuje izdaju? Nekako se
previe i prelako dogovorio s Vilgeforcom... A taj odred, ti glavoresci, ipak su njemu
odani, njegove naredbe izvravaju. Ako uhvatimo devojku, bez obzira na dogovor,
spreman je da je ubije ili sprovede kod tih svojih zaverenika da otelotvori sulude ideje o
demokratiji i narodnoj vlasti.
Moda je Skelenu ve dosta zavera? Uroeni konformista i konjunkturalista, moda
sada razmilja da devojku dostavi caru Emhiru?
udno me posmatra. Sova. I cela ta njegova banda... Ta Kena Selborn...
A Bonhart? Bonhart je nepredvidivi sadista. Kada govori o Ciri, glas mu podrhtava od
besa. U zavisnosti od kaprica, devojku je spreman da pogubi ili otme kako bi joj naredio
da se bori po arenama. Dogovor s Vilgeforcom? Njega taj dogovor nee nimalo zanimati.
Pogotovo sada kada Vilgeforc...
Izvadi ksenogloz ispod pazuha.
Gospodaru? ujete me? Rjens je ovde...
Aparati je utao. Rjens vie nije imao volju da proklinje.
Vilgeforc uti. Skelen i Rjens su sklopili dogovor s njime. A za dan ili dva, kada
stignemo devojku, moe se ispostaviti da pakta nema. A ja tada mogu dobiti no u grlo.
Ili da poem u lancima u Nilfgard kao dokaz i zaloga Sovine lojalnosti...
Sto mu gromova!
Vilgeforc uti. Ne daje mi savete. Ne pokazuje mi put. Ne objanjava sumnje svojim
mirnim, loginim glasom koji pogaa u dno due. uti.
Ksenogloz je podlegao havariji. Moda od ove hladnoe? A moda...
Moda je Skelen bio u pravu? Moda se Vilgeforc stvarno bavi neim drugim i
zaboravio je da brine o nama i naoj sudbini?
Svih mi avola, nisam mislio da e tako biti. Da sam pretpostavio, ne bih se uhvatio
ovog zadatka kao pijan plota... Poao bih da ubijem veca umesto irua... Majku mu! Ja
ovde mrznem, a iru se sigurno negde greje u toplom...
Kada samo pomislim da sam se sm trpao da mene poalju po Ciri, a irua po veca.
Sm sam to traio.
Onda, poetkom avgusta, kada je u nae ruke dopala Jenefer.

Svet koji je maloas bio nerealno, meko, glibavo i lepljivo crnilo, brzo je naborao tvrde
povrine i konture. Postao je jasniji. Postao je stvaran.
Jenefer je otvorila oi, protresena konvulzivnom drhtavicom. Leala je na kamenju,
meu leevima i pocrnelim daskama, prikletena ostacima drakara Alkiona. Naokolo je
videla noge. Noge u tekim izmama. Jedna od tih izama ju je trenutak pre no to se
osvestila utnula.
Ustaj, vetice!
Iznova ut, koji je odzvanjao bolom sve do korena zuba. Videla je lice kako se naginje
nad njom.
Ustaj, rekao sam! Na noge! Prepoznaje li me?
Trepnula je oima. Prepoznala je. To je bio tip koga je jednom pripalila kada je beao
od nje teleportom. Rjens.
Poravnaemo raune obea joj. Poravnaemo raune za sve, udakinjo. Nauiu
te ta je bol. Ovim rukama i ovim prstima u te nauiti bolu.
 Napregla se, stisnula i rairila dlanove spremna da baci ini. I istog momenta se uvila
kao klupko, guei se, brekui i drhtei. Rjens se gromko zasmejao.
Nita od toga, a? ula je. Nema ni trunku moi! Ne moe da se meri s
Vilgeforcom u inima! Istisnuo je iz tebe sve do poslednje kapi, kao surutku iz sira. Ne
moe ak...
Nije dovrio. Jenefer izvue stilet iz korica pripetih uz unutranju stranu butine, skoi
poput make i ubode nasumino. Nije joj polo za rukom, otrica je samo okrznula cilj,
rascepala materijal pantalona. Rjens poskoi i preturi se.
Iz istih stopa je na nju poletelo mnotvo udaraca i utova. Zajeala je kad joj je teka
izma pala na ruku, istisnuvi bode iz smodene pesnice. Druga izma utnula ju je u
abdomen. arobnica se sklupala brekui. Podigli su je sa zemlje, zakrenuvi joj ruke na
lea. Videla je pesnicu koja leti u njenom pravcu, svet je odjednom iskriavao zablistao,
lice je eksplodiralo u bolu. Bol je kao talas pojurio nadole, do stomaka i prepona, i
transformisao kolena u retku itku masu. Obesila se u rukama koje su je drale. Dobila je
jo jedanput, u onu jabuicu, ponovo je sve iezlo i rasprilo se u zaslepljujuem
blesku.
Nije se onesvestila. Oseala je. Tukli su je. Tukli su je snano, okrutno i na nain kako
se tue mukarac. Udarcima koji ne samo da treba da bole ve i da polome, da izbiju iz
rtve svu energiju i volju za otporom. Tukli su je dok je drhtala u elinom stisku brojnih
ruku.
Htela je da se onesvesti, ali nije mogla. Oseala je.
Dosta zaula je najednom izdaleka kroz zastor bola. Jesi poludeo, Rjense? Hoe
da je ubije? Potrebna mi je iva.
Obeao sam joj, gospodaru kraj nje promumla bunovna sena polako preuzimajui
telo i lice Rjensa. Obeao sam da u joj vratiti... Ovim rukama...
Ba me briga ta si joj obeao. Ponavljam, potrebna mi je iva i sposobna za
artikulisan govor.
Iz make i vetice zasmeja se onaj to ju je drao za kosu nije tako lako izbiti
ivot.
Ne mudruj, iru. Rekao sam da su batine dovoljne. Pridignite je. Kako si, Jenefer?
Devojka je pljunula krv i podigla oteeno lice. U prvi mah ga nije prepoznala. Nosio je
neto nalik na masku, koja mu je pokrivala celu levu stranu glave. Ali ipak je znala ko je
to.
Idi doavola, Vilgeforce promrmlja, paljivo dodirujui jezikom prednje zube i
poseene usne.
Kako ocenjuje moje ini? Svidelo ti se kada sam te podigao iz mora zajedno sa
onom laom? Svideo ti se let? Kakvim inima si se zatitila kada si uspela da preivi
pad?
Idi doavola.
Strgnite joj s vrata tu zvezdu. I nosite je u laboratoriju. Ne asimo asa.
Vukli su je, trzali, ponekad nosili. Kamenita ravnica, na njoj je leala razvaljena
Alkiona. I brojne druge olupine, koje su svojom rebrastom konstrukcijom podseale na
skelete morskih stvorova. Krah je bio u pravu, pomisli. Brodovi koji su bez traga nestali
u Sedninom Bezdanu nisu podlegli prirodnim katastrofama. Bogovi... Paveta i Duni...
Iznad ravnice, daleko, trali su u naoblaeno nebo vrhovi planina.
Posle toga su dole zidine, kapija, klaustri, parket, stepenice. Sve nekako udno,
neprirodno veliko... Meutim, premalo detalja da bi mogla da se orijentie i odredi gde je,
gde je stigla, kuda su je odnele ini. Lice joj je bilo naduveno, to joj je jo vie oteavalo
opaanje. Jedino ulo koje joj je omoguavalo informacije bio je miris odmah je osetila
formalin, etar, piritus i magiju. Mirisi laboratorije.
Brutalno su je posadili na elinu stolicu, na zglobovima i lancima bolno su se zalupile
hladne i tesne stege. Pre no to su joj eline eljusti mengela pritisnule slepoonice i
onesposobile glavu, uspela je da baci pogled po prostranoj i jarko osvetljenoj sali.
Ugledala je jo jednu stolicu, ekscentrinu elinu konstrukciju na kamenom podijumu.
Dabome ula je Vilgeforcov glas iza lea. Ta stoliica je za tvoju Ciri. Ve
odavno eka, ne moe da doeka. Ja takoe.
ula ga je izbliza, gotovo je oseala njegov dah. Nabijao joj je igle u kou glave i
pripijao neto za usne koljke. Posle je stao ispred nje i skinuo masku. Jenefer uzdahnu
nehotice.
Ovo je delo tvoje Ciri ree pokazujui svoje nekada klasino lepo, a sada gnusno
masakrirano lice, ograeno zlatnim kopama i draima koji su pridravali viefasetni
kristal u levoj onoj upljini.
Pokuao sam da je uhvatim kada je ulazila u teleport Galebove kule objasni
staloeno arobnjak. Hteo sam da joj spasem ivot, jer sam bio uveren da e je
teleport ubiti. Naivina! Prola je glatko, s takvom snagom da je teleport pukao,
eksplodirao mi pravo u lice. Izgubio sam oko i levi obraz, kao i dosta koe na licu, vratu i
grudima. Veoma tuno, veoma neprijatno i veoma komplikuje ivot. I vrlo je runo, zar
ne? Ha, trebalo je da me vidi pre nego to sam poeo da se regeneriem magijom.
Kada bih verovao u takve stvari nastavi gurajui joj u nos savijenu bakarnu
cevicu pomislio bih da je to osveta Lidije van Bredevort. Iz groba. Regeneriem to, ali
polako, postepeno i strpljivo. Posebno imam potekoe s regeneracijom one jabuice...
Kristal koji imam u onoj upljini odlino ispunjava svoju ulogu, vidim trodimenzionalno,
ali ipak je to strano telo, nedostatak prirodne one jabuice ponekad me dovodi do oaja.
U tim trenucima, ogrnut iracionalnom zlobom, obeavam sebi da u, im uhvatim Ciri,
narediti Rjensu da joj izvadi jedno od tih velikih zelenih oiju. Prstima. Ovim prstima,
kako to on obino kae. uti, Jenefer? A zna li da imam elju da i tebi iupam oko?
Moda oba?
Zabijao joj je debele igle u vene na vrhu ake. Ponekad bi promaio, gurao je sve do
kosti. Jenefer je stiskala zube.
Napravila si mi probleme. Primorala si me da prekinem posao. Izloila si se riziku
otisnuvi se tom laom u Sednin Bezdan, pod moj Usisiva... Eho naeg kratkog duela bio
je silan i dalek, mogao se odbiti o ljubopitljive i nepoeljne ui. Ali nisam mogao da se
suzdrim. Misao da mogu da te imam ovde, da mogu da te poveem na moj skener, bila
je previe primamljiva.
Valjda ne pretpostavlja zabi sledeu iglu da sam se navukao na tvoju
provokaciju? Da sam progutao mamac? Ne, Jenefer. Ako tako misli, onda mea nebo sa
zvezdama koje se nou odbijaju na povrini jezera. Ti si mene pronala, ja sam pronaao
tebe. Doavi u Bezdan, jednostavno si mi olakala zadatak. Vidi, ja sam ne mogu da
skeniram Ciri, ak ni pomou ove sprave kojoj nema ravne. Devojka ima uroene snane
odbrambene mehanizme, monu antimagijsku i supresivnu auru: na kraju krajeva, to je
Drevna krv... Ali svejedno, moji superskeneri je moraju otkriti. A ne otkrivaju je.
Jenefer je ve sva bila omotana mreom srebrnih i bakarnih ica, okruena sistemom
srebrnih i porcelanskih cevica. Na stalcima postavljenim pored stolice, njihali su se
stakleni sudovi s bezbojnom tenou.
Stoga sam pomislio Vilgeforc joj gurnu u nos drugu cevicu, ali ovoga puta
staklenu da jedini nain da skeniram Ciri jeste empatika sonda. Ipak, za to mi je bio
potreban neko ko je imao sa devojkom vrlo jak emocionaini kontakt i obrazovao
empatiku matricu, iskoristiu neologizam, algoritam oseanja i uzajamne simpatije.
Mislio sam o vecu, ali vetac je nestao, a osim toga, veci su slabi medijumi. Nameravao
sam da naredim da se uhvati Tris Merigold, naa etrnaesta s Brda. Razmiljao sam da
dovedem Neneke iz Elandera... Ali kada se ispostavilo da se ti, Jenefer iz Vengerberga,
sama gura u moje ruke... Doista, ni na ta bolje nisam mogao raunati... Povezana na
aparate, skenirae za mene Ciri. Dodue, operacija iziskuje kooperaciju s tvoje strane...
Ali kao to ti je poznato, postoje naini primoravanja na kooperaciju.
Naravno nastavi istei ruke trebalo bi da ti dam nekoliko objanjenja. Na primer
otkud i kako sam saznao za Drevnu krv? O nasleu Lare Doren? ta je zapravo taj gen?
Kako je dolo do toga da ga Ciri ima? Ko joj ga je preneo? Na koji nain u joj ga uzeti i
za ta u ga iskoristiti? Kako deluje Sednin Usisiva, koga sam njime usisao, ta sam
uinio sa usisanima i zato? Ima mnogo pitanja, zar ne? Ali tuga, nemam vremena da ti
sve kaem, objasnim. Ma, da te zaudim, jer sam uveren da bi te nekoliko injenica
zaudilo, Jenefer... Ali kao to rekoh, nemam vremena. Eliksiri poinju da deluju, vreme
je da pone da se koncentrie.
arobnica stisnu zube, guei se u dubokom, prodornom jauku.
Znam klimnu glavom Vilgeforc, pribliavajui veliki profesionalni megaskop, ekran i
kristalnu kuglu na tronocu, omotanu pauinom srebrnih ica. Znam, veoma je
neprijatno i bolno. to pre pristupi skeniranju, krae e trajati. Deder, Jenefer. Ovde na
ovom ekranu elim da vidim Ciri. Gde je, s kime je, ta radi, ta jede, s kime i gde spava.
Jenefer strano zavrita, divlje, oajno.
Boli domisli se Vilgeforc, izbuljivi u nju ivo oko i mrtvi kristal. Sigurno da boli.
Skeniraj, Jenefer. Ne opiri se. Ne izigravaj junakinju. Dobro zna da ovo ne moe da se
izdri. Posledica otpora moe biti alosna, nastupie izliv krvi, paraplegija ili e se
jednostavno pretvoriti u biljku. Skeniraj!
Stisnula je vilice toliko da su joj zubi zakripali.
Hajde, Jenefer ree ljubazno arobnjak. Makar iz radoznalosti! Sigurno te zanima
ta radi tvoja uenica. A moda joj preti opasnost? Moda si joj potrebna? Svakako zna
koliko ljudi eli zlo Ciri i ezne za njenom smru. Skeniraj. Kada budem znao gde je
devojka, doveu je ovamo. Ovde e biti sigurna... Ovde je niko nee pronai. Niko.
Glas mu je bio svilen i topao.
Skeniraj, Jenefer, skeniraj. Molim te. Dajem ti re: uzeu od Ciri ono to mi je
potrebno. A posle u vam obema vratiti slobodu. Kunem se.
Jenefer je jo snanije stegnula zube. Mlaz krvi potekao joj je po bradi. Vilgeforc je
naglo ustao i mahnuo rukom.
Rjense!
Jenefer je osetila kako joj ake i prste stiska neka sprava.
Ponekad ree Vilgeforc naginjui se nad njom tamo gde ne uspevaju magija,
eliksiri i narkotici, na otporne utie obian, stari, dobri, klasini bol. Ne teraj me na to.
Skeniraj.
Idi doavola, Vilgefoooorce!
Stei rafove, Rjense. Polako.

Vilgeforc baci pogled na beivotno telo koje su vukli po podu u pravcu stepenica to
vode u podzemne prostorije. Zatim je podigao pogled ka Rjensu i iruu.
Uvek postoji rizik ree da neko od vas padne u ruke mojih neprijatelja i bude
sasluavan. Hteo bih da verujem da biste tada pokazali istu snagu tela i duha kao ona.
Da, hteo bih u to da verujem. Ali ne verujem.
Rjens i iru su utali. Vilgeforc je ponovo pokrenuo megaskop i prikazao na ekranu
sliku koju je generisao ogromni kristal.
Ovo je sve to je skenirala ree pokazujui. Ja sam hteo Cirilu, ona mi je dala
veca. Zanimljivo. Nije dozvolila da se iz nje istrgne empatika matrica devojke, ali je kod
Geralta pukla. A u pogledu bilo kakvih oseanja prema Geraltu, nisam uopte sumnjao u
nju... Ali zasad se zadovoljimo onime to imamo. Vetac, Kahir ep Kelah, bard Neven,
neka ena? Hm... Ko e se latiti tog zadatka? Poslednje reavanje problema veca?

Prijavio se iru, priseao se Rjens, ustajui na stremenima da bar malo olaka bol od
sedla u zadnjici. iru se prijavio da ubije veca. Poznavao je kraj u kom je Jenefer
skenirala Geralta i njegovu kompaniju, imao je tamo prijatelje i roake. Mene je pak
Vilgeforc poslao da pregovaram s Vatjeom de Ridoom, a potom da pratim Skelena i
Bonharta...
A ja tupan, radovao sam se tada, uveren da mi je zapao mnogo laki i prijatniji
zadatak. Zadatak s kojim u izai na kraj brzo, lako i prijatno...

Ako momci nisu lagali Stefan Skelen je stajao na stremenima onda jezero mora
biti iza ovog brda, u kotlini.
Tamo takoe vodi trag potvrdi Boreas Mun.
Zato onda stojimo? Rjens protrlja smrznuto uho. Udri konja i pravac tamo!
Ne tako brzo zadra ga Bonhart. Razdvojmo se. Opkolimo kotlinu. Ne znamo
kojom je obalom devojka krenula. Ako izaberemo lo pravac, moe iznenada da se
ispostavi da nas jezero razdvaja od nje.
Pravo zbori pridoda Boreas.
Jezero je okovao led.
Moda je slab da izdri konje. Bonhart je u pravu, treba da se podelimo.
Skelen je brzo izdao naredenja. Grupa koju su vodili Bonhart, Rjens i Ola Harejm i
koja je brojala ukupno sedam konja progalopirala je istonom obalom, hitro nestajui u
crnoj umi.
Dobro naredi Sova. Idemo, Silifante...
Istog asa je shvatio da neto nije kako treba.
Okrenuo je konja, tresnuo ga nagajkom i dojahao do Joane Selborn. Kena je povukla
svoga konja, lice joj je bilo poput kamena.
Nema nita od toga, gosn koroneru ree hrapavo. Nemojte ni da pokuavate. Mi
ne idemo s vama. Mi se vraamo. Nama je dosta ovoga.
Mi? viknu Dakre Silifant. Ko to mi? ta je to, pobuna?
Skelen se pognuo na sedlu, pljunuo u smrznutu zemlju. Iza Kene su stajali Andres
Verni i Til Ehrade, svetlokosi vilenjak.
Gdice Selborn ree otegnuto i zajedljivo Sova. Nije stvar u tome to gubite iz
vida obeavajuu karijeru, to traite i pretvarate u prah i pepeo svoju ivotnu ansu.
Stvar je u tome to ete biti prosleeni delatu. Zajedno s tim budalama koje su vas
posluale.
Kome je sueno da visi, nee se utopiti odgovori filozofski Kena. A delatom nas
ne straite, gosn koroneru. Poto ne znam ko e pre na gubilite, vi ili mi.
Tako misli? Sovine oi blesnue. Toliko si samouverena, sigurno si neije misli
prislukivala? Mislio sam da si pametnija. A ti si obina glupaa, eno. Sa mnom se uvek
pobeuje, protiv mene se uvek gubi! Zapamti to. Iako me ve smatra davljenikom, ja jo
uvek mogu da te poaljem na giljotinu. ujete li vi, svi? Narediu da vam crvenim kukama
kidaju meso s kostiju!
Majka jednom raa, gosn koroneru ree meko Til Ehrade. Vi ste izabrali svoj
put, mi smo izabrali na. Oba puta su neizvesna i rizina. A ne znamo ta je kome
sudbina odredila.
Neete nas Kena ponosno podie glavu kao one pse hukati na devojku, gosn
Skelene. I neemo dozvoliti da budemo ubijeni kao psi, kao Neratin Ceka. Dosta te prie.
Vraamo se! Borease! Hajde s nama.
Ne odmahnu glavom traga trljajui elo krznenom kapom. Budite mi zdravi, ne
elim vam zlo. Ali ostajem. Sluba. Zakleo sam se.
Kome? namrti obrve Kena. Caru ili Sovi? Ili arobnjaku to brblja iz kutijice?
Ja sam vojnik. Sluba.
ekajte povika Dufikoj Krel pomaljajui se iza lea Dakrea Silifanta. Ja sam s
vama. I meni je dosta ovoga! Sino sam usnio svoju vlastitu smrt. Ja ne elim da umrem
za tu lanu i sumnjivu stvar!
Izdajnici! vrisnu Dakre pocrvenevi kao trenja, inilo se da e mu crna krv buknuti
iz lica. Otpadnici! Podli psi!
 Zaepi gubicu Sova je neprestano gledao Kenu, oi su mu bile jednako sablasne
kao ptici od koje je uzeo nadimak. Pa, uo si, oni su izabrali put. Nema ta sad neko da
vriti i trai sline. Ali sreemo se jednom ponovo. Obeavam vam.
Moda ak na nekoj giljotini ree bez zajedljivosti Kena. Vas, Skelene, nee
kanjavati zajedno s plemenitim kneevima, ve s nama, prostacima. Ali u pravu ste,
nema potrebe traiti sline. Idemo. Zbogom, Borease. Zbogom, gosn Silifante.
Dakre pljunu iznad uiju konja.

I ta vie mogu da kaem Joana Selborn ponosno podie glavu i pomeri s ela crnu
loknu nemam nita da dodam, velmoni tribunale.
Predsedavajui tribunala posmatrao ju je s visine. Lice mu je bilo nedokuivo. Oi sive i
dobre.
ta me kota, pomisli Kena, probau. Jednom se umire, sad ili nikad. Neu da trulim
u citadeli i ekam smrt. Sova nije govorio u vetar, on moe i iz groba da se osveti...
ta me kota! Moda nee primetiti. Sad ili nikad.
Stavila je dlan na nos, tobo brie ga. Pogledala je pravo u sive oi predsedavajueg
tribunala.
Straa! ree predsedavajui tribunala. Molim, ispratite svedoka Joanu Selborn
nazad u...
Zastao je, zakaljao. Znoj mu je iznenada pojurio na elo.
U kancelariju dovri snano mrui nosom. Neka potpie odgovarajue
dokumente i oslobodite je. Svedok Selborn vie nije potrebna sudu.
Kena je kradom obrisala kap krvi koja joj je potekla iz nosa. Osmehnula se armantno i
zahvalila delikatnim naklonom.

Dezertirali? ponovi u neverici Bonhart. Jo ih je dezertiralo? I eto tako, otili?

Skelene? Dozvolio si?
Ako nas odrukaju... poe Rjens, ali Sova ga smesta prekinu.
Nee, jer su im glave mile! Uostalom, ta sam mogao da uradim? Kada im se Krel
prikljuio, sa mnom su ostali samo Dakre i Mun, a njih je bilo etvoro...
etvoro ree zlokobno Bonhart to u sutini nije mnogo. im uhvatimo devojku,
krenuu za njima. Vrane u nahraniti njima. U ime odreenih principa.
Najpre da mi nju uhvatimo presee ga Sova nagajkom terajui sivonju. Borease!
Trai tragove!
Kotlinu je ispunjavao gust ogrta magle, ali znali su da je dole jezero, zato to je ovde,
u Mil Trahtu, u svakoj kotlini bilo jezero. Jezero ka kome su vodili tragovi kopita vrane
kobile nesumnjivo je bilo ono koje su traili, koje im je Vilgeforc naredio da trae. Koje im
je detaljno opisao i ije im je ime rekao.
Tarn Mira.
 Jezero je bilo uzano, ne ire od dometa strele, blago zaobljeno u polumesec meu
visokim, strmim padinarna obraslim crnom smrom predivno posutom belim snenim
prahom. Padine je obavijala tiina, tolika da je zvonilo u uima. Utihnule su ak i vrane,
ije ih je zloslutno kreanje danima pratilo na putu.
To je juni kraj ustvrdi Bonhart. Ako arobnjak nije zabrljao stvar i pobrkao
lonie, magina kula je na severnom kraju. Trai trag, Borease! Ako izgubimo tragove,
jezero e nas razdvojiti od nje!
Trag je jasan! viknu odozdo Boreas Mun. I sve! Vodi ka jezeru!
Idemo Skelen obuzda sivonju, koji se vrpoljio na strmini. Dole!
Sili su niz padinu, oprezno, zauzdavajui besne konje. Probili su se kroz crno,
ogoljeno, smrznuto bunje, koje je blokiralo pristup jezeru.
Bonhartov mrkov paljivo je kroio na led, buno lomei suvu trsku koja je trala iz
staklenog pokrivaa. Led je zatretao, ispod konjskih kopita rastrale su se zvezdaste
duge strele naprsnua.
Nazad! Bonhart trgnu voice i vrati zabrektalog konja na obalu.
Siite s konja! Led je tanak!
Samo uz obalu, uz trsku oceni Dakre Silifant udarivi potpeticom u ledenu naslagu.
Ali i ovde ima pola cola. Izdrae konje, nema straha...
Rei su priguile psovke i rzanje. Skelenov sivonja se okliznuo, seo na zadnjicu, a noge
su se rairile ispod njega. Skelen ga je udario mamuzama, opet opsovao, ovaj put je
psovku pratio otar huk leda koji puca. Sivonja je poeo da se rita prednjim nogama, a
zadnje su se trzale lomei led i komeajui tamnu vodu pod njima. Sova je skoio sa
sedla, cimnuo voice, ali se okliznuo i stropotao celom duinom, nekim udom ne
sletevi pod potkovice sopstvenog konja. Dva Gemerijca sila su s konja i pomogla mu da
ustane, Ola Harejm i Bert Brigden su izvukli sivonju na obalu.
Silazite s konja, momci ponovi Bonhart oiju upiljenih u maglu koja je pokrivala
jezero. Ne moramo da rizikujemo. Goniemo devojku peice. I ona je sjahala, isto ide
peke.
Pravo zbori potvrdi Boreas Mun pokazujui na jezero. Vidi se.
Tik uz samu obalu, pod granama, ledena naslaga je bila glatka i poluprozirna kao
tamno staklo flae, ispod nje se videla trska i mrke vodene trave. Dalje na sredini, led je
pokrivao tanani sloj mokrog snega. A na njemu, koliko je magla dozvoljavala da se vidi,
crneli su se tragovi stopa.
Imamo je! viknu ustro Rjens, bacajui voice na granu. Nije tako bistra kao to
je izgledala! Krenula je po ledu, sredinom jezera. Da je izabrala neku od obala, umu, ne
bi bilo lako da je stignemo!
Sredinom jezera... zamiljeno ponovi Bonhart. Upravo preko sredine jezera vodi
najkrai i najjednostavniji put do te navodno magine kule o kojoj je govorio Vilgeforc.
Ona zna za to. Mune? Koliko je ispred nas?
Boreas Mun, koji je ve bio na jezeru, klekao je nad otiskom izme, sagnuo se nisko,
pogledao.
Pola asa oceni. Ne vie. Postaje toplije, a trag se nije razmrljao, vidi se svaki
ekser u onu.
 Jezero promrmlja Bonhart, uzalud se trudei da se probije pogledom kroz maglu
prostire se ka severu vie od pet milja. Tako je kazao Vilgeforc. Ako je devojka u
prednosti za pola sata, znai da je ispred nas za milju.
Na klizavom ledu? odmahnu glavom Mun. Nema anse. est-sedam staja uvrh
glave.
Jo bolje! Napred mar!
Mar ponovi Sova. Na led i mar, otro!
Marirali su brekui. Blizina rtve ih je uzbuivala, punila euforijom kao narkotik.
Nee nam umai!
Samo da ne izgubimo trag...
I samo da nas ne nasamari u ovoj magli... Belo je kao u mleku... Vidljivost je manja
od dvadeset koraka, k vragu...
Opipavajte nogama viknu Rjens. Bre, bre! Dok je sneg na ledu, idemo po
tragovima...
Tragovi su svei zamrmlja iznenada Boreas Mun, zaustavivi se i sagnuvi se.
Svei... Vidi se svaki utisnut ekser... Tu je pred nama... Tu pred nama! Zato je ne
vidimo?
I zato je ne ujemo? zapita se Ola Harejm. Nai koraci tutnje na ledu, sneg
kripi! Zato je onda ne ujemo?
Zato to klepeete gubicama presee ih iznenada Rjens. Dalje, mar!
Boreas Mun skinu kapu i protrlja njome oznojeno elo.
Ona je tamo, u magli ree tiho. Negde tamo, u magli... Ali ne znam gde... Ne
znam odakle e udariti... Kao onda... U Dun Dreu... U Saovinsku no...
Drhtavom rukom poe da izvlai ma iz kanija. Sova priskoi do njega, uhvati ga za
ramena i jako trgnu.
Zaepi brnjicu, stara budalo zasikta.
Meutim, bilo je prekasno. Strah je preao na ostale. Takoe su izvukli maeve,
instinktivno stali tako da im iza lea bude neko od kompanjona.
Ona nije avet! viknu glasno Rjens. Nije ak ni arobnica! A nas je desetorica! U
Dun Dreu su bila etvorica i svi su bili pijani!
Rairimo se ree iznenada Bonhart levo i desno, zajedno u liniji. Ali tako da se
ne gubimo jedni drugima iz vida.
Zar i ti? iskrivi se Rjens. I ti se plai, Bonharte? Mislio sam da si razumniji.
Rairite se u liniju ponovi zanemarivi arobnjaka. uvajte rastojanje. Ja se
vraam po konja.
ta?
Bonhart iznova nije udostojio Rjensa odgovora.
Rjens je opsovao, ali Sova mu je brzo stavio ruku na rame.
Pusti viknu neka ide. A mi ne asimo asa! Ljudi, u liniju! Bert i Stigvard levo!
Ola desno...
emu to, Skelene?
Ako idemo u gomili promumla Boreas Mun lake emo slomiti led nego ako se
rairimo u liniju. Osim toga, ako krenemo na taj nain, manji je rizik da e nam devojka
pobei negde u stranu.
U stranu? frknu Rjens. Na koji nain? Imamo tragove pred sobom kao na dlanu.
Devojka ide. pravo kao strela, ako bi pokuala za korak da skrene, trag bi to pokazao!
Dosta prie! prekinu ih Sova gledajui pozadi, u maglu u kojoj je iezao Bonhart.
Napred!
Poli su.
Postaje toplije apnu Boreas Mun. Led se topi na vrhu, stvara se sloj vode...
Magla postaje gua...
Ali tragovi se i dalje vide ustvrdi Dakre Silifant. Osim toga, ini mi se da devojka
ide sporije. Gubi snagu.
Kao i mi Rjens skinu kapu i obrisa se njome.
Tiho Silifant se iznenada zaustavi. Jeste li uli? ta je to bilo?
Ja nita nisam uo.
A ja... Kao neku kripu... kripa na ledu... Ali nije odande Boreas Mun pokaza u
maglu u kojoj su nestajali tragovi. Kao da je sleva, sa strane...
I ja sam uo potvrdi Sova nemirno pogledajui naokolo. Ali sada je utihlo. Majku
mu, ne svia mi se to. Ne svia mi se to!
Tragovi! ponovi Rjens, tmurno naglaavajui. I dalje vidimo njene tragove!
Nemate oi? Ona ide pravo kao strela! Da je skrenula makar za korak, makar za pola
koraka, poznali bismo to po tragovima! Napred, bre, zaas emo je imati! Kunem se,
zaas emo videti...
Stao je. Boreas Mun uzdahnu toliko da mu je zasviralo u pluima. Sova opsova.
Deset koraka ispred njih, odmah ispred granice vidljivosti koju je obeleavalo gusto
mleko magle, tragovi su se zavravali. Nestali su.
Sto mu gromova!
ta je?
Je li odletela ili ta?
Ne odmahnu glavom Boreas Mun. Nije odletela. Jo gore.
Rjens opsova, vulgarno pokazujui linije utisnute u ledenim naslagama.
Klizaljke viknu stiskajui mahinalno pesnice. Imala je klizaljke i obula ih je...
Sada e leteti po ledu kao vetar... Neemo je uhvatiti! Gde se, vrat dabogda polomio,
denuo Bonhart? Neemo uhvatiti devojku bez konja.
Boreas Mun se nakalja glasno i uzdahnu. Skelen polako raskopa kouh nametajui
ukoso redenik sa orionima preko grudi.
Neemo morati da je jurimo ree hladno. Ona e juriti nas. Plaim se da neemo
dugo ekati.
Poludeo si?
Bonhart je to predvideo. Zbog toga se vratio po konja. Znao je da nas devojka uvlai
u zamku. Panja! Naulite ui na kripu klizaljki na ledu!
Dakre Silifant poblede, videlo se to i pored obraza porumenelih od mraza.
Momci! vrisnu. Panja! Budite oprezni! U gomilu, u gomilu! Ne gubite se u magli!
Zaepite! riknu Sova. Tiina! Apsolutna tiina, inae neemo uti...
uli su. S levog, najudaljenijeg kraja linije, iz magle, stigao je do njih kratak,
isprekidan krik. I otra, hrapava kripa klizaljki koja je dizala kosu poput prevlaenja
gvoda preko stakla.
Berte! vrisnu Sova. Berte! ta se desilo tamo?
uli su nejasan krik, a na tren se iz magle promolio Bert Brigden, koji je trao kao
pomahnitao. Ve blizu njih se okliznuo, pao i poleteo potrbuke po ledu.
Uhvatila je... Stigvarda brektao je ustajui s naporom. Posekla... u letu... Tako
brzo... Jedva sam video... arobnica...
Skelen opsova. Silifant i Mun, obojica s maevima u rukama, osvrtali su se ustrelivi
poglede u maglu.
kripa. kripa. kripa. Brzo. Ritmino. I sve jasnije. Sve jasnije...
Odakle se uje? zaria Boreas Mun osvrui se i prolazei otricom maa kroz
vazduh. Odakle?
-Tiho! viknu Sova sa orionom u podignutoj ruci. Moda zdesna! Da! Zdesna! Dolazi
zdesna! Oprez!
Dok je iao po desnom krilu, Gemerijac iznenada opsova, okrenu se i potra naslepo u
maglu, ljapkajui po otopljenom sloju leda. Nije stigao daleko, nije im ak umakao iz
vidokruga. uli su otru kripu klizaljki i ugledali mutnu, pokretnu senu. I blesak maa.
Gemerijac zajea. Videli su kako je pao, videli su iroku baru krvi na ledu. Ranjenik se
koprcao, zavijao, vritao, jeao. Zatim je utihnuo i prestao da se pomera.
Ali dok je jeao, zagluio je kripu klizaljki koje su se pribliavale. Nisu oekivali da e
se devojka tako brzo vratiti.
Uletela je meu njih, u sam centar. Olu Harejma je posekla u preletu, nisko, ispod
kolena, slomivi ga kao perorez. Obrnula se u pirueti, zasuvi Boreasa Muna mnotvom
otrih komadia leda. Skelen je skoio unazad, okliznuo se i uhvatio za Rjensov rukav.
Obojica su pala. Klizaljke su zakripale pored njih, otri ledeni komadii poleteli su im u
lice. Jean od Gemerijaca je vrisnuo, vrisak se zavrio divljakim kretanjem. Sova je
znao ta se desilo. uo je mnogo ljudi kojima su bili prerezani grkljani.
Ola Harejm je urlao koprcajui se na ledu.
kripa. kripa. kripa.
Tiina.
Gosn Stefane procvili Dakre Silifant. Gosn Stefane... Ti si nam poslednja nada...
Spasi nas... Ne daj da umakne...
Osakatila me je, kurvaaaaa! drao se Ola Harejm. Pomozite, majku vam!
Pomozite da ustaneeeem!
Bonharte! vrisnu u magli Skelen. Bonhaaaarte! Upomooo! Gde si, kurvin sine?
Bonhaaaarte!
Okruuje nas brektao je Boreas Mun osvrui se i prislukujui. Ide ukrug u
magli... Udarie, a ne znamo odakle... Smrt! Ta devojka je smrt! Umreemo ovde! Bie
masakr kao u Dun Dreu, u Saovinsku no...
Drite se na gomili zajea Skelen. Drite se u gomili, ona lovi usamljene... Kada
vidite da dolazi, ne gubite pamet... Bacajte joj pod noge maeve, kaieve, torbe... ta
bilo, samo da je...
Nije dovrio. Ovaj put nisu ni uli kripu klizaljki. Dakre Silifant i Rjens su spasli ivote
bacivi se potrbuke na led. Boreas Mun je uspeo da odskoi, okliznuo se, pao i sruio
Berta Brigdena. Kada je devojka proletala kraj njega, Skelen je zamahnuo i bacio orion.
Pogodio je. Ali pogrenu osobu. Ola Harejm, kome je ba uspelo da se pridigne, grei
se pade na okrvavljeni led, njegove iroko izbuljene oi kao da su iskosa gledale u
gvozdenu zvezdu koja mu je trala iz korena nosa.
Poslednji Gemerijac baci ma i poe da rida u kratkim, isprekidanim grevima. Skelen
pritra i iz sve snage ga udari u lice.
Doi sebi! zaria. Doi sebi, mome! To je samo jedna devojka! Samo jedna
devojka!
Kao u Dun Dreu, u Saovinsku no... ree tiho Boreas Mun. Neemo se izvui sa
ovog leda, ovog jezera. Napregnite sluh! Napregnite sluh! uete kako e se na vas
svaliti smrt.
Skelen je podigao ma Gemerijca i pokuao da mu utisne oruje u ruku, ali
bezuspeno. Potresan grevima, Gemerijac, ga je posmatrao tupim pogledom. Sova baci
ma i skoi ka Rjensu.
Uradi neto, arobnjae! riknu epavi ga za ramena. Strah je duplirao njegovu
snagu, iako je Rjens bio vii, tei i snaniji, podrhtavao je u Sovinom stisku kao krpena
lutka. Uradi neto! Zovi svog monog Vilgeforca! Ili sam baci ini! Baci ini, vraaj,
preklinji duhove, okupi demone! Uradi neto, ta bilo, ti laljivi olou, ubre jedno! Uradi
neto, pre nego to nas ta avetinja sve poubija!
Eho njegovog krika proneo se po umovitim padinama. Pre no to je probrujao,
zagrmele su klizaljke. Ridajui, Gemerijac pade na kolena i pokri lice akama. Bert
Brigden zaurla, zgrabi ma i poe da bei. Okliznuo se, pao i neko vreme beao
etvoronoke, kao pas.
Rjense!
arobnjak opsova i podie ruke. Dok je izgovarao ini, ruka mu je drhtala, glas takoe.
Ali polo mu je za rukom. Istini za volju, ne sve.
Tanka ognjena munja koja je kuljala iz njegovih prstiju preorala je led, pokriva je
pukao. Ali ne popreko kao to je trebalo da bi prepreilo devojci put. Pukao je uzdu. Sloj
leda se rasprsnuo uz ogromnu tresku, zakuljala je i zatutnjala crna voda, a pukotina koja
se brzo irila jurila je u pravcu zaprepaenog Dakrea Silifanta.
Beite! vrisnu Skelen. Beiiii!
Bilo je prekasno. Pukotina je projurila meu Silifantove noge i znaajno se rairila, led
se rasprsnuo poput stakla, pukao je na velike komade. Dakre je izgubio ravnoteu, voda
je uguila njegov krik. Boreas Mun je upao u rupu, nestao je pod vodom Gemerijac,
nestao je le Ole Harejma. Za njima je u crni ponor pljusnuo Rjens, a odmah posle njega
Skelen, koji je uspeo da se u poslednjem trenutku uhvati za ivicu. A devojka se jako
zaletela, preskoila preko provalije i spustila se tako da je rasprskala otopljeni sneg.
Pojurila je za Brigdenom, koji je beao. Sova, koji je visio na rubu provalije, ubrzo je
zauo stravian vrisak.
Stigla ga je.
Gosn... stenjao je Boreas Mun, koji je na nepoznat nain uspeo da se izvue na
ledu. Dajte ruku... Gosn koroneru...
 Nakon to ga je Mun izvukao, Skelen je pomodreo i poeo da se trese. Pod Silifantom,
koji se trudio da izae, led se odvalio. Dakre je ponovo nestao pod vodom. Ali odmah je
izronio, kaljui i pljujui i nadljudskim trudom se popeo na led. Ispuzao je i pao, izmoren
do krajnje granice. Pored njega, rasla je kaljuga.
Boreas zajea i zatvori oi. Skelen se tresao.
Spasi... Mun... Pomo...
Na ivici ledenog polja visio je Rjens, do pazuha u vodi. Mokra kosa mu je glatko
prianjala uz glavu. Zubi su mu zvonili kao kastanjete, zvualo je to kao avetna uvertira za
neki infernalni danse macabre{32}.
Zakripale su klizaljke. Boreas se nije pomakao. ekao je. Skelen se tresao.
Dola je. Polako. S njenog maa je kapala krv. Boreas je oblizao pljuvaku. Mada se do
poslednje dlake nakvasio u ledenoj vodi, odjednom mu je postalo strano vrue.
Ali devojka nije gledala u njega. Gledala je kako se Rjens uzaludno trudi da izae na
led.
Pomozi... Rjens nadjaa kripu zuba. Spasi...
Devojka se ukoila i okrenula se na klizaljkama s tananom gracijom. Stajala je u
laganom raskoraku, drei ma oberuke, nisko, preko butina.
Spasi me... zaskvia Rjens zarivajui u led drhtave prste. Spasi... A rei u ti...
Gde je Jenefer... Kunem se...
Devojka polako svue al s lica. I osmehnu se. Boreas Mun ugleda odvratan oiljak i
teko savlada vrisak.
Rjense ree Ciri, i dalje nasmejana. Ti si hteo da me naui ta je bol. Sea se?
Tim prstima. Tim? Tim prstima kojima se sad dri za led?
Rjens odgovori, Boreas nije razumeo ta; arobnjakovi zubi zvonili su i klepetali na
nain koji je onemoguavao artikulisan govor. Ciri se okrenu na klizaljkama i podie ruku
s maem. Boreas stegnu zube uveren da e ubiti Rjensa, ali devojka je samo skupljala
estinu za polazak. Na ogromno zaprepaenje tragaa, ona je otila, brzo, hitajui otrim
pokretima ramena. Nestala je u magli, na trenutak je utihnula ritmina kripa klizaljki.
Mun... Iziziz... vuci... me... prostenjao je Rjens, s bradom naslonjenom na rub leda.
Izbacio je obe ruke na led, pokuavao da zarije nokte u njega, ali svi su mu ve bili
iupani. Ispravio je prste i pokuao da se dlanovima i nadlakticama uspne na krvavi led.
Boreas Mun ga je posmatrao i bio je siguran, uasno siguran...
kripu klizaljki su uli u poslednjem trenutku. Devojka je doletala s neverovatnom
brzinom, gotovo se maglila u oima. Nailazila je samom ivicom leda, prohujala je odmah
kraj ruba rupe.
Rjens zajeca. I zapljusnu se gustom, olovnom vodom. I nesta.
Na ledu, na ravnom tragu klizaljke, ostala je krv. I prsti. Osam prstiju.
Boreas Mun se ispovraao na led.

Bonhart je galopirao rubom jezerske padine, jurio je kao sumanut, ne obraajui

panju na to da konj u svakom trenutku moe da slomi noge na pukotinama posutim
snegom. Ogoljene grane smre amarale su ga po licu, udarale po rukama, sipale za
okovratnik ledenu prainu.
Jezero nije video, cela kotlina, kao uzavreli kotao arobnica, bila je ispunjena maglom.
Ali Bonhart je znao da je devojka tamo.
Oseao je to.

Pod ledom, duboko, jato prugastih grgea s radoznalou je ispraalo ka dnu jezera
srebrnu, fascinirajue treperavu kutijicu, koja je iskliznula iz depa lea to pluta po
bezdanu. Pre no to je kutijica pala na dno i podigla oblak mulja, najsmeliji grgei
pokuali su ak da je ukaju perajima. Ali iznenada su se razletili od straha.
Kutijica je isputala udne, uznemirujue vibracije.
Rjense? uje li me? ta se desilo s vama? Zato ve dva dana ne odgovarate? Hou
izvetaj! ta je s devojkom? Ne smete da dopustite da ue u kulu! uje li? Ne moete da
dopustite da ue u Lastaviju kulu... Rjense! Odgovori mi, doavola! Rjense!
Rjens, naravno, nije mogao da odgovori.

Kraj padine, obala je postala ravna. Kraj jezera, pomisli Bonhart, na kraju sam.
Zaobiao sam devojku. Gde je ona? I gde je ta prokleta kula?
Zastor magle odjednom je pukao, podigao se. I tada ju je video. Bila je odmah ispred
njega, sedela je na svojoj vranoj kobili. arobnica, pomisli, komunicira s tom
ivotinjom. Poslala ju je na kraj jezera i naredila joj da eka.
Ali to joj nee nita pomoi.
Moram da je ubijem. Neka se nosi Vilgeforc. Ja moram da je ubijem. Najpre u udesiti
da preklinje za ivot... A posle u je ubiti.
Zaurlao je, udario konja mamuzama i krenuo u vratolomni galop.
Odjednom je shvatio da je izgubio. Ipak ga je nasamarila.
Delilo ga je od nje ne vie od pola staje ali po tankom ledu. Bila je s druge strane
jezera. tavie, polumesec se sada izvio u suprotnu stranu devojka, koja je jahala po
tankom ledu, bila je znatno blie kraju jezera.
Bonhart je opsovao, trgnuo uzde i usmerio konja na led.

Juri, Kelpi!
Ispod kopita vrane kobile zakripala je zamrznuta zemlja.
Ciri se priljubila uz konjski vrat. Videvi Bonharta kako juri za njom, obuzela ju je jeza.
Bojala se tog oveka. Na misao o borbi s njim, nevidljiva ruka stiskala joj je eludac.
Ne, nije mogla s njime da se bori. Jo ne.
Kula. Moe je spasti samo Kula. I portal. Kao i na Tanedu, kada je arobnjak Vilgeforc
bio blizu, ve je ispruio ruku ka njoj...
Jedini spas je Lastavija kula.
Magla se podizala.
Ciri trgnu voice osetivi kako je iznenadno obliva sablasna vruina. Nije mogla da
poveruje u to to je videla. to je imala pred sobom.

Bonhart je takoe video i trijumfalno zaurlao.

Na kraju jezera nije bila kula. Nije bilo ak ni ruevina kule, jednostavno nije bilo
niega. Samo jedva vidljiv, jedva isturen breuljak, samo osulina kamenja obrasla golim
omrzlim korovom.
Eto ti tvoja kula! riknu. Eto ti tvoja magina kula! Eto ti tvoj spas! Gomila
kamenja!
Devojka se pravila da ne uje i ne vidi. Poterala je kobilu blizu breuljka, na kamenitu
osulinu. Podigla je obe ruke ka nebu kao da je kudila nebesa za to to joj se dogodilo.
Kazao sam ti zaria Bonhart udarajui svog mrkova mamuzom da si moja! Da
u uraditi s tobom ta hou! Da me niko u tome nee spreiti! Ni ljudi, ni bogovi, ni
avoli, ni demoni! Niti arobne kule! Moja si, vetice!
Potkovice mrkova odzvanjale su na ledenom pokrivau.
Magla se odjednom uskomeala, uzburkala pod udarima vetra koji je dolazio ko zna
odakle. Mrkov je zarzao i zaplesao kezei zube na valama. Bonhart se povukao u sedlu,
trgnuo uzde iz sve snage, poto je konj besneo, zabacivao glavu, topotao, klizao se na
ledu.
Ispred njega izmeu njega i obale na kojoj je stajala Ciri plesao je na ledu
snenobeli jednorog, stajao je na zadnjim nogama obrazujui pozu poznatu s grbova.
Mene nee prevariti ti trikovi! riknu lovac, kontroliui konja. Nee mene inima
plaiti! Uhvatiu te, Ciri! Ovaj put u te ubiti, vetice! Moja si!
Magla se iznova uskomeala, prokuljala, dobila udne oblike. Oblici su postajali sve
jasniji. To su bili jahai. Komarne siluete avetnih jahaa.
Bonhart nauli ui.
Na kosturima konja sedeli su skeleti jahaa, obueni u zarale pancire i verinjae,
pocepane platove, s ugnutim i korodiranim lemovima ukraenim bivoljim rogovima sa
ostacima nojevih i paunovih pera. Ispod vizira lemova, oi aveti sjajile su se plaviastim
bleskom. umeli su poderani barjaci.
Na elu demonske kavalkade galopirala je naoruana utvara s krunom na lemu, sa
goretom na grudima koji se odbijao o zarali oklop.
Dalje, zatutnji u Bonhartovoj glavi. Dalje, smrtnie. Ona nije tvoja. Ona je naa. Dalje!
Jedna stvar se nije mogla porei Bonhartu: odvanost. Nije se uplaio utvara.
Kontrolisao je jezu, nije se predao panici.
Ali njegov konj je bio manje otporan.
Mrki pastuv stajao je na zadnjim nogama, baletski je zaplesao, zarzao divljaki, ritnuo
se i poskoio. Pod udarom potkovica, led se raspukao sa zastraujuim hukom, led se
uspravio, pljusnula je voda. Konj je zaskviao, udario rub lednika prednjim kopitima,
smrskao ga. Bonhart izvue noge iz mamuza i skoi. Prekasno.
Voda se zatvorila iznad njegove glave. U uima je zatutnjalo i zazvonilo kao u zvoniku.
Pluima je pretilo pucanje.
Imao je sree. Njegove noge su se doekale na neto, sigurno na konja koji je tonuo
na dno. Odbio se, ustro je izronio, pljujui i brekui. Uhvatio se za ivicu rupe. Ne
podleui panici, dohvatio je no, zabio ga u led i izvukao se. Leao je, disao teko, voda
je u pljusku tekla s njega.
Jezero, led, snene padine, crnu smrekovu umu sve je brzo prelila neprirodna,
mrtvaka svetlost.
Bonhart se uz ogroman napor podigao na kolena.
Iznad horizonta, modro nebo usplamtelo je zaslepljujuom krunom svetline, blistavom
kupolom s koje su visili ognjeni stubovi i spirale, izbile su plesne kolumne i virovi svetla.
Na nebeskom svodu promolili su se treperavi, ivahni, brzo promenljivi oblici traka i
draperija.
Bonhart je zahripao. inilo mu se da na grlu ima gvozdeni obru garote.
Na mestu gde je jo trenutak pre bio samo goli breuljak i gomila kamenja uznela se
kula.
Velianstvena, uspravna i graciozna, crna, glatka, blistava, kao da je iskovana iz
jednog komada bazalta. Vatra je treperila u nebrojenim prozorima, u zubatim otricama
vrha plamtela je aurora borealis.
Video je devojku, okrenutu ka njemu u sedlu. Video je njene sjajne oi i obraz koji
preseca odvratna linija. Video je kako devojka goni vranu kobilu, kako bez urbe odlazi u
crni mrak, pod kameni luk ulaza.
Kako iezava.
Aurora borealis eksplodirala je u zasenjujuim virovima ognja.
Kada je Bonhart ponovo mogao da vidi, kule vie nije bilo.
Kleei na ledu, u kaljuzi vode to je tekla iz njega, lovac na nagrade je gromko,
divljaki zajeao. Na kolenima, podigavi ruke ka nebu, vikao je, ridao, kudio i hulio
ljude, bogove i demone.
Eho krika prodirao je kroz padine obrasle smrekom, pronosio se po zamrznutoj povrini
jezera Tarn Mira.

Unutranjost kule odmah ju je podsetila na Kaer Morhen isti dugi crni hodnik sa
arkadom, isto beskonano prostranstvo u perspektivi kolumni ili kipova. Nije bilo
pojmljivo na koji nain takvo prostranstvo moe da se nalazi u gracioznom obelisku kule.
Ali ipak je znala da nema smisla da to analizira ne u sluaju kule koja je izrasla iz
nitavila i pojavila se onde gde je nije bilo. U takvoj kuli je moglo biti svega i nije se
trebalo niemu uditi.
Osvrnula se oko sebe. Nije verovala da bi se Bonhart odvaio i uspeo da ue tu za
njom. Ali radije bi da bude uverena u to.
 Arkada kroz koju je ona ula sijala je neprirodnim bleskom.
Kelpi je zazvonila kopitima po podu, a pod potkovicama je neto zakrckalo. Kosti.
Lobanje, rebra, bedrene kosti, karlice. Hodala je kroz gigantsku kosturnicu. Kaer
Morhen, pomisli priseajui se. Umrle treba pokopavati u zemlju... Kako je to bilo
davno... Tada sam jo verovala u tako neto... U velianstvenost smrti, u tovanje
mrtvih... A smrt je jednostavno smrt. A mrtvi su samo hladan le. Nije vano gde lei, gde
trule kosti.
Ula je u mrak, pod arkadama, izmeu kolumni i kipova. Tama se zatalasala kao dim,
ui su joj ispunili nametljivi apati, uzdasi, tihe inkantacije. Pred njom je iznenada
zasijala svetlost i otvorila su se gigantska vrata. Otvarala su se jedna za drugima. Vrata.
Beskonano mnogo vrata tekih krila otvaralo se pred njom bez buke.
Kelpi je ila, zvonei potkovicama po podu.
Geometrija okolnih zidova, arkada i kolumni iznenada je bila naruena, tako estoko
da je Ciri osetila vrtoglavicu. inilo joj se da se nalazi unutar nekog nemogueg
viezidnog masiva, nekog gigantskog oktaedra.
Vrata su se i dalje otvarala. Ali nisu ukazivala samo jedan pravac. Ukazivala su
beskrajno mnogo pravaca i mogunosti.
A Ciri je poela da vidi.
Crnokosa ena vodi za ruku devojicu pepeljaste kose. Devojica se boji, boji se tame,
plai se apata u mraku, zgraava je zvonjenje potkovica koje uje. Crnokosa ena sa
iskriavom brilijantnom zvezdom na vratu takoe se boji. Ali ne da d se to pozna. Vodi
devojku dalje. Ka njenom predodreenju.
Kelpi koraa. Sledea vrata.
Iola Druga i Eurneid u kaputima, sa zaveljajima, mariraju zamrznutim, snenim
drumom. Nebo je modro.
Sledea vrata.
Iola Prva klei pred oltarom. Kraj nje mati Neneke. Obe posmatraju, lica im krivi
grimasa uasa. ta vide? Prolost ili budunost? Istinu ili la?
Nad njima obema, Nenekom i Iolom ruke. Ispruene u gestu blagoslova, ruke ene
sa zlatnim oima. Na laniu ene brilijant, sija kao jutarnja zvezda. Na ramenu ene
maka. Nad njenom glavom soko.
Sledea vrata.
Tris Merigold pridrava svoju prekrasnu smeu kosu koju vetar mrsi i plete. Od vetra
nema bega, od vetra se nita ne moe skloniti.
Ne ovde. Ne na vrhu brda.
Na brdu stupa dug, beskonaan red tame. Figure. Idu polako. Neki osvru ka njoj lica.
Poznata lica. Vesemir. Eskel. Lambert. Koen. Jarpen Zigrin. Paul i Dalberg. Fabio Saks...
Jare... Tisaja de Friz...
Mistle...
Geralt?
Sledea vrata.
Jenefer, okovana lancima privrenim za vlaan zid tamnice. Njeni dlanovi su jedna
masa skorele krvi. Crna kosa iskidana i raupana... Usta razbijena i oteena... Ali u
ljubiastim oima i dalje gori volja za borbom i otporom.
Mamice! Dri se! Izdri! Dolazim u pomo!
Sledea vrata. Ciri osvre glavu. Sa alom i sramotom.
Geralt. I zelenooka ena crne, kratko oiane kose. Oboje nagi. Zauzeti, upijaju jedno
drugo. Zadovoljstvo koje meusobno poklanjaju.
Ciri suzdrava adrenalin koji joj stiska grlo, goni Kelpi. Kopita udaraju. U tami tutnje
apati.
Sledea vrata.
Pozdrav, Ciri.
Visogota?
Znao sam da e ti uspeti, hrabra gice. Moja odvana Lastavice. Prola si bez povreda?
Pobedila sam ih na ledu. Imala sam iznenaenje za njih. Klizaljke tvoje keri.
Mislio sam na psihike povrede.
Obuzdala sam osvetu... Nisam ubila sve... Nisam ubila Sovu... Iako me je on ranio i
unakazio. Kontrolisala sam se.
Znao sam da e pobediti, Zirael, i da e ui u kulu. Pa ja sam itao o tome, jer to je
ve bilo opisano... To je sve ve bilo zapisano. Zna ta pruaju studije? Vetinu
korienja izvora.
Kako je mogue da razgovaramo... Visogota... Da li ti...
Da, Ciri. Umro sam. A, nije vano! Vanije je to sam saznao, na ta sam naleteo... Ja
ve znam gde su se denuli izgubljeni dani, ta se desilo u pustinji Korat, na koji nain si
pobegla od oiju progona...
I na koji nain sam ula ovamo, u ovu kulu, zar ne?
Drevna krv, koja tee tvojim venama, prua ti vlast nad vremenom. I nad prostorom.
Nad razmerama i nad sferama. Sada si Gospodarica Svetova, Ciri. Ima ogromnu Mo. Ne
dozvoli da ti je ubice i hulje otmu i iskoriste za sopstvene ciljeve...
Neu dozvoliti.
Zbogom, Ciri. Zbogom, Lastavice.
Zbogom, Stari Gavrane.
Sledea vrata. Svetlost, zaslepljujua svetlost.
I prodoran miris cvea.

Na jezeru je leala magla, lagana poput opare, brzo rasterana vetrom. Povrina vode
bila je glatka poput ogledala, na zelenim ilimima ravnog lia lokvanja belilo se cvee.
Obale su tonule u zelenilo i cvee.
Bilo je toplo.
Bilo je prolee.
Ciri se nije udila. Kako je mogla da se udi? Sada je sve bilo mogue. Novembar, led,
sneg, smrznuta zemlja, gomila kamenja na breuijku naikanom korovom to je bilo
tarno. A ovde je ovde, ovde je streliasta bazaltna kula sa zubatim palisadima na vrhu,
koja se odbija u zelenoj vodi jezera zasejanoj lokvanjima. Ovde je maj, poto u maju
cvetaju divlja rua i sremza.
Neko u blizini je svirao na fruli ili siringi, izvodio je veselu, ivahnu melodiju.
Na obali jezera, s prednjim nogama u vodi, stajala su i pila dva snenobela konja.
Kelpi je frknula, udarila kopitom o stenu. Tada su konji podigli glave i mokre grive, a Ciri
je uzdahnula glasno.
To nisu bili konji, ve jednorozi.
Ciri se nije udila. Uzdisala je od divljenja, ne od uenja.
Melodija se ula sve jasnije, dopirala je s granica sremze okienih belim cveem. Kelpi
je krenula u tom pravcu sama, bez ikakvog teranja. Ciri je oblizala pljuvaku. Oba
jednoroga, nepokretni kao kipovi, gledali su u nju odbijajui se u vodi glatkoj poput
ogledala.
Iza kronje sremze, na kamenu je sedeo svetlokosi vilenjak trouglastog lica i ogromnih
bademastih oiju. Svirao je veto prepliui prstima po rupicama panove frule. Iako je
video Ciri i Kelpi, iako ih je posmatrao, nije prestao da svira.
Beli cvetii su mirisali; sremzu tako intenzivnog mirisa Ciri u ivotu nije videla. Nita
udno, pomislila je potpuno svesno, u svetu u kom sam do sada ivela, sremze
jednostavno miriu drugaije.
Na onom svetu sve je drugaije.
Vilenjak je okonao melodiju otegnutim visokim trilom, odmakao frulu od usta i ustao.
Zato tako dugo? upita sa osmehom. ta te je zadralo?
{1} Tip plovila koje su koristili Vikinzi.(Prim. prev.)
{2} Via titula u hijerarhiji srednjovjekovne Skandinavije. (Prim. prev.)
{3} Crvenilo, toplota, otok. (Prim. prev.)
{4} Bol. (Prim. prev.)
{5} Vladika staropoljska titula za gospodara, vladara, poglavara. (Prim. prev.)
{6} Staropoljska mera duine puta, oko 1.066 metara. (Prim.prev.)
{7} Odlazi. (Prim. prev.)
{8} Poglavar sreza, stareina. (Prim. prev.)
{11} Psionika. (Prim. prev.)
{12} Psihokineza. (Prim. prev.)
{13} Prekognicija. (Prim. prev.)
{14} Konj kestenove boje. (Prim. prev.)
{15} Stareina. (Prim. prev.)
{16} Leva ruka. (Prim. prev.)
{17} Saborac, brat po oruju, ratni drug. (Prim. prev.)
{18} Pokroviteljstvo. (Prim. prev.)
{19} Pravna nauka. (Prim. prev.)
{20} Poar. (Prim. prev.)
{21} Preko punomonika. (Prim. prev.)
{22} Oruje u obliku bodljikavog buzdovana. (Prim. prev.)
{23} Vrsta koplja sa nekoliko iljaka sa svake strane. (Prim. prev.)
{24} U feudalnom sistemu: pravo gospodara da, u sluaju smrti svog kmeta-podanika,
trai za sebe neto od njegove ostavtine; takoe: manus mortus. (Prim. prev.)
{25} Bez prava naslednog prenosa. (Prim. prev.)
{26} Ugovore treba potovati. (Prim. prev.)
{27} Blago, novac. (Prim. prev.)
{28} Razapinja, sprava za muenje na kojoj se rtva rastezala. (Prim. prev.)
{29} Lice koje se ranije profesionalno bavilo ianjem, kupanjem, vaenjem zuba,
ienjem uiju, putanjem krvi, a takoe nekomplikovanim hirurkim intervencijama i
leenjem lakih oboljenja. (Prim. prev.)
{30} Leoninsko drutvo, lavlje drutvo; drutvo u kojem pojedinac za sebe uzima sve ne
obazirui se na druge. (Prim. prev.)
{31} Povorka konjanika. (Prim. prev.)
{32} Ples smrti. (Prim. prev.)