Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 0
Novi Beograd

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD
INFORMACIONI SISTEMI

- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA -

Profesor: Studenti:
Medenica dr Miroslav Milan osi
br. indeksa: 187/2011
Aleksandar Milakovi
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 1
Novi Beograd

br. indeksa: 206/2011

Valjevo, novembar 2013.god.

Strana

1. UVOD............................................................................................................................ 2

2. RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA........................................................... 2

2.1. POJAM RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA.............................................. 2
2.2. FAZE RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA.................................................. 3
2.3. PROCES RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA.............................................5
2.4. MODEL RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA............................................. 5
2.5. IVOTNI CIKLUS SOFTVERA............................................................................. 15
2.6. RESURSI INFORMACIONIH SISTEMA.............................................................. 17
2.7. INTEGRACIJA INFORMACIONIH SISTEMA..................................................... 18
2.8. CASE ALATI........................................................................................................... 19
2.9. STEPEN RAZVIJENOSTI INFORMACIONOG SISTEMA..................................20
2.10. PROCENJIVANJE USPENOSTI INFORMACIONOG SISTEMA................... 22

3. ZAKLJUAK.............................................................................................................. 23

4. LITERATURA............................................................................................................ 24
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 2
Novi Beograd

1. UVOD

Informacioni sistem je skup komponenata organizovanih tako da omoguavaju registrovanje,

prikupljanje, prenos, obradu, skladitenje, analizu i distribuciju informacija za razliite
namene.

Prema optoj teoriji sistema, svaki sistem sadri elemente na ulazu i izlazu, odnosno input i
output i odgovarajue upravljanje. Kod informacionog sistema upravljanje se ostvaruje preko
povratne sprege koja utie na ulaze, transformacije i izlaze. Uticaj okruenja se takoe
manifestuje na sve elemente informacionog sistema.

Savremeno poslovanje karakteriu brze promene u okruenju i sve vei pritisak konkurencije.
Promene u okruenju odnose se na promene: uslova poslovanja, tehnologija, metoda,
standarda i informacionih sistema.

Menadment poslovnih sistema mora stalno da nalazi odgovore u sve turbulentnijem

poslovnom okruenju. Jedan od odgovora je razvoj sopstvene strategije u oblasti: poslovanja,
automatizacije, integracija, informacija i iskorienja resursa. Osnovni razlog primene
informacionih sistema je u visokoj produktivnosti koju obezbeuju savremena tehnoloka
reenja.

Polazei od osnovne definicije informacionih sistema, koja upuuje na angaovanje razliitih

poslovnih i informacionih resursa, tako da je mogue na osnovu ove analogije definisati
ivotni ciklus razvoja informacionih sistema pomou drugih organizacionih i tehnikih
sistema, koji se sastoji iz faza ili procesa planiranja, analize, projektovanja, primene i podrke
informacionih sistema.

2. RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA

2.1. POJAM RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA

Razvoj racunarske tehnologije i informacionih tehnologija uopte, koincidirao je sa porastom

populacije korisnika, irenjem informacionih zahteva i promenama koje karakteriu
savremeni stil ivota, a posebno savremeno poslovanje. U razvoju informacionih sistema
centralno mesto zauzima razvoj softvera. Uopte posmatrano, trend rasta informacionih
potreba i razvoja informacionih tehnologija nije praen adekvatnim razvojem programskih
proizvoda, pa neki autori ovakvu situaciju karakteriu i kao softversku krizu. Razvoj
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 3
Novi Beograd

programskih proizvoda, kao disciplina se od sedamdesetih godina prolog veka zove i

softversko inenjerstvo, a zapravo se odnosi na metodoloki pristup razvoju ovih proizvoda
sa ciljem da se u zadatim vremenskim rokovima, primenom odreenih tehnika projektovanja,
dostigne potreban kvalitet finalnog proizvoda.
Osnovni problemi razvoja i upravljanja razvojem informacionih sistema jesu problemi
savladavanja njihove sloenosti i realizacije softverskih reenja koja su adekvatna potrebama
sistema. Korienjem sledea dva metodoloka principa moe se savladati sloenost sistema:

dekompozicija sloenog sistema na manje, lake savladive delove,

podela celokupnog procesa razvoja informacionog sistema na faze.

Za dekompoziciju sloenog sistema na manje, lake savladive delove koristi se strukturalni

pristup i objektivno orijentisani pristup. Strukturirani pristup je opta tehnika u realizaciji
programskog proizvoda i moe se koristiti u okviru faza snimanja i analize, projektovanja i
dekomponovanja sloenog sistema na manje sloene podsisteme, nezavisna izgradnja
podsistema, integracija nezavisno izgraenih komponenti u jedinstvenu celinu i odvajanje
pojma projekta programskog proizvoda od pojma njegove realizacije.

Na raspolaganju su razni CASE alati koji se koriste u struktuiranom pristupu i koji su se

poslednjih dvadesetak godina intenzivno razvijali. Struktuirani pristup razvoja informacionih
sistema zasnovan je na specifikaciji funkcija sistema, dok je objektivno orijentisani pristup
zasnovan na injenici da sistem predstavlja skup meusobno povezanih objekata, gde se
stanje sistema sagledava kao stanje objekata posmatranog sistema, a operacija nad objektima
kao realizacija funkcija sistema. Danas se u razvoju informacioni sistema sve vie koristi
objektivno orijentisani pristup.

2.2. FAZE RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA

Koristei se analogijom sa ivim organizmima smatra se da upravljaki informacioni sistemi

nastaju, rastu, sazrevaju i nestaju, pa se taj proces naziva izrazom ivotni ciklus sistema,
koji u pojedinim sluajevima moe trajati samo nekoliko meseci, a u drugim nekoliko godina.
ivotni ciklus informacionog sistema zasnovan na informacionim tehnologijama ukljuuje
nekoliko faza:
planiranje,
analiza,
dizajn,
implementacija,
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 4
Novi Beograd

odravanje.

Slika 2.2.1. ivotni ciklus informacionog sistema

Planiranje razvoja informacionih sistema je jedna od najznaajnijih i najteih funkcija u

savremenom menadmentu. Planiranje razvoja informacionih resursa neke organizacije
zahteva postizanje arhitekturalnog okvira u koji e posebni delovi sistema biti skladno
uklopljeni i koji e omoguiti etapni razvoj informacionog sistema i da razne posebne
podsisteme u organizaciji mogu da izgranuju razni timovi ljudi, da se uspeno planiraju i
racionalno koriste neophodni i raspoloivi resursi. Osnovna svrha planiranja i postavljanja
arhitektualnog okvira jeste postizanje konzistentnosti informacija. Pod planiranjem se ovde
podrazumeva racionalno odabiranje i postavljanje ciljeva, odabiranje strategije, politike,
programa, projekata i akcija za njihovo postizanje, pri emu je cilj shvaen kao eljeno
budue stanje koje organizacija nastoji da postigne u razvoju svog informacionog sistema.

Analiza informacionog sistema je druga po redu faza u procesu ivotnog ciklusa razvoja
informacionog sistema. Analizom se nastoje saznati vane informacije o tri kljuna aspekta
analize:

a) analiza i opisivanje objekt sistema,

b) analiza postojeeg informacionog sistema i
c) identifikacija poslovnih i korisnikih informacionioh zahteva.

Dizajn informacionog sistema treba da u potpunosti odgovori na pitanje: kako e sistem

omoguiti zadovoljavanje informacionih potreba korisnika? U ovoj fazi razvoja sistema
koncipira se logiki model novog sistema, razvija model i projektuje baza podataka, razvija
model procesa, specifikuju manuelne i automatizovane procedure, projektuju ulazno / izlazne
ekranske forme, izvetaji, tampana dokumenta, procedure dijaloga korisnika sa sistemom,
specifikacija raunarskih programa i dizajn programskih modula, dizajn sistema kontrole i
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 5
Novi Beograd

mnogi drugi aspekti i detalji dizajnerskog posla. Dizajn sistema moe biti definisan kao
crtanje, oblikovanje, planiranje, skiciranje, odnosno araniranje mnogih posebnih elemenata i
njihovo slaganje u monu i jedinstvenu celinu.

Implementacija informacionog sistema je veoma znaajna i u veini sluajeva, sa stanovita

krajnjih korisnika, kljuna faza razvoja. Moe sistem biti planiran, analiza sprovedena, dizajn
zamiljen i realizovan na zavidnom ekspertskom nivou, ali e njegova funkcionalnost i
uspenost zavisiti od naina planiranja i realizacije njegove implementacije. Takav plan i
njegova realizacija obuhvata mnoge vane aspekte implementacije:

a) priprema implementacije,
b) implementacija i testiranje tehnologije,
c) programiranje,
d) testiranje programskih proizvoda,
e) testiranje inputa, autputa, baza podataka i kontrolnih procedura,
f) edukacija korisnika,
g) konverzija sistema.

2.3. PROCES RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA

Razvoj informacionih sistema je sloen i dugtrajan proces koji podrazumeva niz faza i
aktivnosti, od planiranja razvoja do zastarevanja sistema, od njegove zamene i povlaenja iz
upotrebe. Neophodno je dobro projektovati i pripremiti uvoenje informacionog sistema i
zato to njegov razvoj predstavlja znaajnu finansijsku investiciju, kako u obliku dugoronih
investicija, tako i u obliku neposrednih trokova.

2.4. MODEL RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA

Softverski inenjering ine skupovi koraka koji ukljuuju metode, alate i procedure. Ti koraci
su zasnovani na razvojnim principima i upuuju na modele razvoja softvera u softverskom
inenjeringu. Model razvoja se odabira u zavisnosti od prirode projekta i aplikacije, tehnike
orijentacije ljudi koji e uestvovati u razvoju, metoda i alata koji e se upotrebljavati pri
razvoju, naina kontrole i samih proizvoda koji se zahtevaju.

Principi razvoja obzirom na metodoloke korake se meusobno razlikuju po tome koliki

znaaj pridaju pojedinim fazama u razvoju softvera, koliko ih detaljno posmatraju i u kojem
redosledu izvravaju. Modeli razvoja se pojavljuju od vremena kada su se projektima razvijali
veliki softverski sistemi i prikazuju razliite poglede na proces razvoja softvera. Osnovni
razlog njihove pojave je bila elja da se obezbedi uoptena ema razvoja softvera, koja bi
sluila kao osnova u planiranju, organizovanju, snabdevanju, koordinaciji, finansiranju i
upravljanju aktivnostima razvoja softvera. Uopteno, modeli su apstrakcije koje pomau u
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 6
Novi Beograd

procesu razvoja softvera. Primarni cilj kreiranja modela je da se obezbede softverski

proizvodi koji odgovaraju zahtevima korisnika.

U zavisnosti od znaaja koji se pojedinim fazama i aktivnostima razvoja softvera pridaje,

zatim forme organizacije i upravljanja razvojem, kao i iskustva zaposlenih, prirode proizvoda,
razlikuju se:

Preskriptivni modeli razvoja konvencionalni modeli sa delimino razliitim tokom procesa

razvoja ali sa istim generikim aktivnostima;
Model vodopada.

Inkrementalni modeli razvoja:

Inkrementalni model,
RAD model.

Razvojni modeli:
Model prototipskog razvoja,
Spiralni model,
Istovremeni model razvoja (Concurrent Development).

Specijalizovani modeli:
Model zasnovan na komponentama,
Model zasnovan na formalnim metodama.

Model unificiranog procesa razvoja (Unified Process)

Modeli agilnog razvoja:

Extreme Programming (XP),
Adaptive Software Development (ASD),
Dynamic Systems Development Method (DSDM),
Scrum,
Feature Driven Development (FDD),
Agile Modeling (AM).

Model vodopada
Model je uveo W. Royce 1970. godine. Prema njemu razvoj softvera zahteva sistematian
pristup jer se odvija po strogo definisanom sekvencijalnom redosledu koraka postepenim
prevoenjem rezultata od prve do poslednje faze razvoja softvera.
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 7
Novi Beograd

Slika 2.4.1. Model vodopada

Razvoj zapoinje na sistemskom nivou da bi se nastavio preko analize, projektovanja,

kodiranja, testiranja i zavrio odravanjem. Faze i aktivnosti razvoja prema ovom modelu su
sledee:
Analiza i definisanje zahteva sistema Obzirom da softver predstavlja samo deo
nekog sistema, rad na razvoju softvera zapoinje definisanjem zahteva prema svim
elementima sistema i alociranjem jednog dela adekvatnih i odreenih zahteva prema
softveru. Ovaj sistemski pogled je posebno znaajan kada se softver povezuje sa
ostalim elementima strukture kao to su hardver, menver (organizacija i zaposleni),
podaci i dr.
Analiza i definisanje zahteva softveru Ovom fazom i njenim aktivnostima se
intenzivira prikupljanje specifinih i posebnih zahteva softveru. Da bi softverski
inenjer razumeo prirodu softvera koji treba razviti, on mora razumeti domen koji
informacija ima za softver kao i zahtevane funkcije, performanse i meusobne veze.
Projektovanje ili dizajn softvera Projektovanje softvera je faza razvoja koju ini
vie aktivnosti, a koje se fokusiraju na nekoliko aspekata razvoja softvera: korisniki
interfejs, ulazne ekranske forme, izlaze, bazu podataka, procedure obrade i sistemsku
kontrolu. Ova faza prevodi zahteve korisnika u odreeni softverski proizvod koji se
moe oceniti sa aspekta kvaliteta pre nego to zapone kodiranje.
Kodiranje Ovom fazom se izvrava zadatak prevoenja rezultat projektovanja u
mainski prepoznatljivu formu. Ukoliko je projektovanje uraeno dovoljno detaljno,
tada se kodiranje obavlja mehaniki.
Testiranje Kada se jednom izgenerie kod programa, tada zapoinje njegovo
testiranje. Testiranje se svodi na unutranju logiku softvera, sa ciljem da se svi iskazi
provere odnosno da se proveri da li su isti tani. Takoe, testiranje se svodi i na
spoljnu funkciju softvera, da bi se otkrile greke i proverilo da li e definisani ulazi
proizvesti rezultate koji se podudaraju sa identifikovanim zahtevima.
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 8
Novi Beograd

Odravanje Softver e sigurno pretrpeti odreene izmene nakon to se distribuira

korisniku. Potrebe za izmenama se javljaju zbog proirenja funkcija ili performansi
koje zahteva korisnik, zbog potreba da se softver prilagoava promenama koje
uzrokuje promenjeno okruenje ili zbog razvoja tehnologija koje se upotrebljavaju.

Primena ovog modela se predlae u sledeim situacijama:

prilikom razvoja softvera koji je po osnovnim karakteristikama jedinstven i ima
zadatak da zadovolji posebne zahteve korisnika, koji jo do tada nisu realizovani u
sistemima drugih organizacija i ne mogu se ire upotrebiti,
kada korisnik jednoznano moe definisati svoje zamisli i potrebe u odnosu na softver,
koji na toj bazi izgraen ne sadri suvine komponente i funkcionie veoma brzo i
uspeno,
postoji dovoljno vremena i strpljenja kod korisnika za dugi period razvoja i
visoki razvojni trokovi i potrebna finansijska sredstva nisu ograniavajui faktor
razvoja.

Slabost modela je nedostatak povratne sprege izmeu koraka koji nisu sukcesivni i ne
odvijaju se u sekvencijalnom redosledu. Takoe, kao nedostaci se navode sledee injenice:
realni projekti veoma retko prate modelom definisani sekvencijalni tok, a iteracije
uvek izazivaju ili se kod njih javljaju problemi u primeni modela,
uvek je teko za korisnika da u poetku rada na razvoju softvera navede eksplicitno
sve svoje zahteve (a to model zahteva), jer se teko prilagoava neizvesnosti koja
uglavnom egzistira na startu,
kupac mora biti veoma strpljiv i istrajan jer e mu radne verzije programa biti
dostupne tek na kraju aktivnosti razvoja softvera,
greke koje se ne otklone u fazi testiranja programa, mogu imati stravino distorziono
dejstvo na projekat razvoja.

Inkrementalni model
U ovom modelu razvoja se prvobitno potpuno razvija inicijalni podskup funkcija softvera, a
zatim se sukcesivnim koracima razvijaju, kao nadgradnja prethodnog koraka, stalno novije i
komplikovanije verzije. Projektovanje softvera se izvodi u prvom koraku, ali se uvoenje
softvera odvija sukcesivnom razradom (usavravanjem inicijalnog podskupa). Softver se
razvija malim dodacima (inkrementima) kojima se moe jednostavno i lako upravljati. Svaki
inkrement dodaje postojeem softveru pojedine nove funkcije, pri emu se postojee
zadravaju. Prednost ovakvog razvoja je u tome da se dodaci odnosno nove funkcije lake
razumeju i testiraju. Korienje mogunosti da se stalno dodaju nove funkcionalnosti
softverskom proizvodu, daje mogunost ugradnje bogatog korisnikog iskustva u redefinisani
proizvod na manje skup nain. Ovaj model predstavlja kombinaciju klasinog modela
ivotnog ciklusa softvera sa iterativnim mogunostima razvoja. On takone obezbeuje nain
da se periodino distribuira auriranje i odravanje softvera razliitim korisnicima. Posebno je
popularan i koriste ga u softverskim kuama.
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 9
Novi Beograd

Slika 2.4.2. Inkrementalni model

Model prototipskog razvoja

Model prototipskog razvoja se koristi da bi se za potrebe korisnika razvio inicijalni model
budueg softvera koji simulira njegove stvarne funkcije sa ciljem da korisnik da svoje
miljenje i odlui koji i kakvi su njegovi zahtevi. Kod razvoja softvera po ovom modelu
korisnik ve u najranijem stadijumu moe videti na koji e se nain zadovoljiti njegovi
zahtevi. Komponente razvijenog softvera esto predstavljaju samo korisniki interfejs.
Implementacija kostura ovog interfejsa je sa eljom da se obezbedi mogunost za povratnu
spregu od korisnika, pre nego da se specificira i projektuje konana verzija reenja.

Model obino prihvata neku vrstu funkcionalne specifikacije softvera kao ulaz, koji se
simulira, analizira i izvrava. Ova tehnologija omoguuje da aktivnosti projektovanja softvera
budu inicijalno preskoene ili premotene. Takoe, omoguuje da se brzo izgrade primitivne
verzije softvera, koje kasnije korisnik moe i sam razvijati. Kljuna prednost ovog modela je
to stalno obezbeuje radne verzije sistema koje razvija i to u veoj meri od drugih modela
angauje korisnika na razvoju, pa unapreuje kvalitet procesa.

Slika 2.4.3. Model prototipskog razvoja

 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 10
Novi Beograd

Model prototipskog razvoja se najee upotrebljava i daje solidne rezultate u situacijama:

kada su od strane korisnika samo uopteno definisani ciljevi razvoja softverskog
proizvoda, ali ne i detalji u pogledu ulaza, procedura i izlaza,
kada je mogue simulirati rad softvera da bi korisnik mogao videti kako e budui
softverski proizvod funkcionisati i
kada same razvojne organizacije ele proveriti efikasnost algoritama ili adaptibilnost
sistema.

Prototipski razvoj omoguuje onome koji razvija softver da kreira model softvera. Model
uobiajeno moe imati tri oblika:
prototip u obliku papira koji opisuje vezu oveka i maine na nain da korisniku
omogui razumevanje tog odnosa,
radni prototip koji implementira neke od funkcija postavljenih kao zahtevi
softverskom proizvodu ili
realni program koji izvrava deo ili celinu zahtevanih funkcija.

Ovaj model ima i svoje nedostatke odnosno primena modela prototipskog razvoja moe biti
diskutabilna iz dva razloga:
Korisnik uoava radnu verziju softvera neznajui na koji su nain delovi softvera
meusobno povezani, neznajui da u brzini realizacije nisu razmatrani aspekti
kvaliteta ili odravanja u duem vremenskom periodu. Kada doe do informacija da je
potrebno izvriti remont ili dalju dogradnju jo ne uvedenog softverskog proizvoda,
korisnik se osea prevarenim i insistira da se putem izvesnih intervencija brzo
realizuje njemu potreban proizvod. Upravljanje razvojem softvera u ovakvim
situacijama postaje nekontrolisano.
Projektant esto ini kompromise u implementaciji sa ciljem da izgraeni prototip to
pre stavi u funkciju. Neadekvatan operativni sistem ili programski jezik se
jednostavno upotrebljavaju samo zato to su raspoloivi ili poznati; neefikasan
algoritam se primenjuje samo da bi se demonstrirala sposobnost softvera. Nakon
izvesnog vremena, zaboravlja se na nain odabira i njihove uzroke pa ovako manje
idealna reenja ili bolje reeno manje kvalitetna reenja ostaju integralni deo konanog
softverskog reenja.

Zbog toga, znaajno je da se projektant i korisnik, u cilju efikasnosti ovog modela, dogovore i
definiu pravila igre na poetku procesa razvoja softvera. Drugim reima, oni se moraju
sloiti da se prototip razvija kao mehanizam za definisanje zahteva, a softver se razvija u cilju
zadovoljenja kriterijuma kvaliteta i mogunosti odravanja.

Spiralni model
Spiralni model je razvijen od B. Boehma 1988. godine, da bi se objedinile dobre osobine
modela vodopada i modela prototipskog razvoja uz istovremeno ukljuivanje aktivnosti
analize rizika.
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 11
Novi Beograd

Slika 2.4.4. Spiralni model

Model se predstavlja spiralom na kojoj su definisane etiri faze razvoja:

planiranje faza koju ine aktivnosti odreivanja ciljeva, alternativa i ogranienja,
analiza rizika faza koju ine aktivnosti analize alternativa i identifikovanja rizika,
inenjering faza razvoja novih nivoa proizvoda i
ocenjivanje faza procene rezultata inenjeringa.

Posmatranjem spirale, svakom iteracijom se progresivno razvijaju kompletnije i potpunije

verzije softvera. Tokom prvog ciklusa kretanja spiralom, prikupljaju se zahtevi i planira
projekat razvoja, da bi se izvrila analiza rizika inicijalnih zahteva. Ukoliko analiza rizika
inicira neizvesnosti u zahtevima, tada se moe upotrebiti prototipski razvoj da bi se zahtevi
detaljnije spoznali. U iste svrhe, mogu se koristiti simulacija ili druge vrste modela.

Svaki ciklus razvoja na spirali, zahteva analizu rizika i donoenje odluke nastaviti ili ne
nastaviti sa daljim razvojem. Ukoliko je rizik isuvie velik i ulaganja nesrazmerno visoka u
odnosu na efekte koji se oekuju, terminira se dalji rad i zadrava u upotrebi proizvod nastao
u prethodnom ciklusu ili prethodnim ciklusima. Svaki novozapoeti ciklus spirale donosi
kompletniji proizvod, ali i znaajnije i vie trokove.

Tipina raspodela vremena, za koja ipak treba rei da variraju od ciklusa do ciklusa, je:
planiranje i dizajn 20%,
procena rizika 5%,
realizacija (sa testiranjem) 40%,
revizija 15% i
ocenjivanje 20%.

Model omoguuje brzu reakciju na uoene rizike, a primenom prototipskog razvoja prua
mehanizam za njihovo smanjenje. Tako se primenom ovog modela rizici mogu smanjiti pre
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 12
Novi Beograd

nego to izazovu vee probleme i velike trokove. Model podrava sistematski pristup preuzet
iz modela vodopada uz mogunost izvoenja iteracija.

I pored velikog broja prednosti, model poseduje i nedostatke. Nedostatak ovog modela je
odsustvo veze prema postojeim standardima, odnosno ne postojanje standarda za ovaj nain
razvoja softvera. Takoe, model zahteva vie uniformnosti i konzistentnosti u razvoju. Velike
probleme stvara situacija kada se na vreme ili uopte ne otkriju rizici. Konano, model je
relativno nov i nije bio iroko primenjivan. Stoga, bie potrebno jo dosta vremena da se sa
vie sigurnosti i verovatnoe prie njegovoj ozbiljnijoj primeni.

Model zasnovan na komponentama

Osnovni pristup u ovom modelu je konfigurisati i specijalizirati ve postojee komponente
softvera u novi aplikativni sistem. Meutim, osobine komponenti zavise od njihove veliine,
kompleksnosti i funkcionalnih mogunosti. Veina pristupa pokuava da iskoristi sline
komponente obzirom na zajednike strukture podataka sa algoritmima za njihovu
manipulaciju. Drugi pristupi pokuavaju da iskoriste komponente funkcionalno slinih
kompletnih sistema ili podsistema kao to su korisniki interfejs. Postoje i brojni naini
iskoriavanja softverskih komponenti za razvoj softverskih sistema. Svi ovi pokuaji i
nastojanja zagovaraju inicijalnu upotrebu ve uraenih komponenti u specificiranju strukture
ili detaljnom dizajnu komponenti radi ubrzavanja postupka implementacije. Ove komponente
se mogu upotrebiti i pri prototipskom razvoju softvera ukoliko je raspoloiva takva
tehnologija. Viestruko korienje softvera je proces ukljuivanja u novi proizvod pojedinih
komponenti:
prethodno testiranog koda,
prethodno proverenog dizajna,
prethodno razvijene i koriene specifikacije zahteva i
prethodno korienih procedura za testiranje.

Koristi koje sa sobom donosi ponovno korienje komponenti razvijenog softvera su sledee:
podie robustnost softvera,
poveava produktivnost izrade softvera,
poveava kvalitet softvera,
smanjuje trokove razvoja softvera,
tedi odnosno skrauje vreme izrade,
zadovoljava ciljeve softverskog inenjeringa,
iri korienje softvera,
obezbeuje adekvatnu dokumentaciju,
olakava odravanje softvera,
modelira sistem za lake razumevanje i dr.
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 13
Novi Beograd

Model unificiranog procesa razvoja

Za razliku od prethodno opisanih modela razvoja softvera, Ivar Jacobson, Grady Booch i
James Rumbaugh su 1999. godine objavili USDP model unificiranog procesa razvoja
softvera. Ovaj model opisuje proces razvoja korienjem UML objedinjenog jezika za
modelovanje u objektivno orijentisanom razvoju softvera.

Ovaj model se zasniva na 3 osnovna principa osnovu ine dijagrami sluajeva korienja, u
centru modela se nalazi njegova arhitektura koja sazreva sa razvojem novih dijagrama
korisnika i razvija se kroz iteracije koje donose nove inkremente konanog proizvoda.
Sutinski posmatrano, u svakoj od iteracija odvijaju se analiza, projektovanje, implementacija
i testiranje proizvoda. Prema autorima, model se moe opisati kao proces klasificiranja
iteracija, koje se mogu podeliti u 4 grupe:
u prvoj grupi se nalaze poetne iteracije interakcija sa stekholderima, tj. znaajnim
uesnicima u razvoju softvera,
drugu grupu sainjavaju razraene iteracije elja i potreba korisnika,
iteracije konstruisanja inicijalnih operacionih mogunosti sainjavaju treu grupu i
prelazne iteracije kompletiranja proizvoda su etvrta, konana iteracija razvoja
softvera prema ovom modelu.

Slika 2.4.5. Model unificiranog procesa razvoja

Agilni modeli razvoja

esta kanjenja projekata razvoja softvera, probijanje budeta i postavljenih vremenskih
rokova u njihovoj realizaciji, permanentni rast sloenosti tehnologije i uestale promene
korisnikih zahteva, doveli su krajem dvadesetog veka do pojave novih modela razvoja.
Nastali su agilni modeli, po osobinama mnogo gipkiji i prilagodljiviji promenama, koji
omoguuju korisnicima aktivno uee tokom svih faza i aktivnosti razvoja. Agilni pristup se
dakle suoio sa osnovnim problemom savremenog i ujedno brzog razvoja softvera.
Dominantna ideja je da timovi mogu biti efikasniji u realizaciji promena ako su u stanju da
smanje vreme i trokove razmene informacija izmenu osoba koje uestvuju u razvoju na nain
da skrate vremenski period od donoenja odluke do povratne informacije o posledici te
odluke. Polazne pretpostavke agilnih modela su bile da je turbulentnim poslovnim i
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 14
Novi Beograd

tehnolokim okruenjima neophodan proces razvoja softvera koji istovremeno kreira

promene, ali brzo i odgovara na iste. Istovremeno, proces koji ukljuuje odgovorne uesnike i
njihovu dobru organizaciju. Uesnicima odnosno njihovom talentu, vetinama I
sposobnostima, kao i njihovoj meusobnoj komunikaciji se poklanja posebna panja.
Usmerenost na uesnike je i najznaajnija osobina agilnih modela, prema pojedincima se
prilagoava i kompletan proces razvoja.

U agilnim razvojnim timovima, kompetencije pojedinaca predstavljaju kritian faktor

uspenosti projekta. Prema agilnim modelima, ukoliko su pojedinci na projektu dovoljno
kvalitetni, tada oni mogu uz bilo koji proces razvoja realizovati oekivani cilj. U suprotnom,
nema procesa razvoja koji moe nadomestiti njihovu nekompetentnost. Istovremeno,
nedostatak korisnike podrke moe lako unititi projekat razvoja, kao to i neadekvatna
podrka moe spreiti zavretak projekta.

Agilni razvoj nije prikladan za sve situacije. Nametanje agilnih principa procesno usmerenim
i nekooperativnim organizacijama ne dovodi do uspeha. Nametanje izuzetno promenljivog
procesa mirnim i staloenim timovima, vodi sigurno raspadu tima. Takoe, agilni razvoj se
teko izvodi u timovima sa veim brojem lanova. Najvie uspeha u agilnom razvoju
pokazuju timovi do devet lanova. Agilni razvoj se pokazao kao uspean u ekstremnim,
kompleksnim i visokopromenljivim projektima. Okruenje u kojem ovaj pristup daje najbolje
rezultate je organizaciona kultura koja je orijentisana na ljude i saradnju.

Slika 2.4.6. Agilni model razvoja

Kombinovani modeli
Napred opisani modeli su uglavnom prikazivani kao alternativni, a manje kao
komplementarni modeli softverskog inenjeringa. Meutim, u mnogim situacijama modeli se
mogu kombinovati tako da se postignu prednosti od svih na samo jednom projektu. Spiralni
model je i sam primer dobre kombinacije dva modela, ali i drugi modeli mogu posluiti kao
osnova na koju e se integrisati neki modeli.
Ne treba biti dogmatian u izboru odreenog modela u softverskom inenjeringu. Priroda
aplikacije e diktirati model koji bi trebalo primeniti. Kombinovanjem modela, rezultat
postignut u celini moe biti povoljniji nego to bi to bio prosti zbir rezultata postignutih
pojedinim modelima.
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 15
Novi Beograd

2.5. IVOTNI CIKLUS SOFTVERA

Razvoj softvera predstavlja ciklus aktivnosti u razvoju, korienju i odravanju softvera.

Tokom ivota, softver prolazi kroz vie faza razvoja: od zaetka, preko inicijalnog razvoja,
produktivnog funkcionisanja, odravanja do povlaenja.

ivotni ciklus razvoja softvera mogao bi biti karakterisan sledeim aktivnostima:

Inicijalizacija sistema je aktivnost u kojoj se navodi poreklo softvera. Primarni cilj
inicijalizacije je realizacija novog softvera kojim se zamenjuju ili dopunjuju postojea
softverska reenja.
Analiza i specificiranje zahteva je aktivnost u kojoj se identifikuju problemi koje je
potrebno reiti novim softverom. Proces softverskog inenjeringa odreuje ta se mora
uiniti da bi se problemi reili. Podaktivnosti ove aktivnosti su: identifikacija zahteva,
analiza i predstavljanje zahteva i razvoj kriterijuma i procedura za prihvatanje novog
softvera.
Specifikacija funkcija je aktivnost u kojoj se identifikuju i formalizuju podaktivnosti
kao to su: definisanje predmeta obrade, identifikovanje atributa i veza objekata i
operacija koje transformiu ove objekte i utvrivanje ogranienja koja odreuju
ponaanje softvera.
Strukturiranje delova i izbor je aktivnost kojom se na osnovu identifikovanih zahteva
i specifikacije funkcija strukturira softver na takve delove kojima se moe upravljati, a
koji predstavljaju logike celine. Nakon toga se vri izbor i opredeljenje, da li novi,
postojei ili softverski sistem koji se moe ponovo koristiti odgovara takvim celinama.
Specifikacija strukture je aktivnost u kojoj se definiu meusobne veze izmeu
delova strukture i interfejs izmenu modula sistema, na nain koristan za njihov detaljni
dizajn i upravljanje celokupnom konfiguracijom.
Specifikacija detaljnih komponenti dizajna je aktivnost u kojoj se definiu procedure
putem kojih se izvori podataka svakog pojedinog modula transformiu iz potrebnih
ulaza u zahtevane izlaze.
Implementacija komponenti i otklanjanje nedostataka je aktivnost u kojoj se
kodiraju dizajnirane procedure i procesi i pretvaraju u izvorni kod.
Integracija i testiranje softvera je aktivnost koja afirmie i odrava celokupnu
integralnost komponenti softvera putem verifikacije konzistentnosti i kompletnosti
uvedenih modula, verifikujui izvorni interfejs, vezu softvera sa specifikacijama i
uporeujui performanse sistema i podsistema sa identifikovanim zahtevima.
Provera dokumentacije i uvoenje softvera je aktivnost koja obuhvata izradu
sistemske dokumentacije i uputstava za korisnika. To su dokumenta koja su po formi
pogodna za proveru i kao podrka sistema.
Obuka i upotreba je aktivnost koja obezbeuje korisnike softvera sa instrukcijama i
uputstvom za razumevanje mogunosti i ogranienja u cilju efektivne upotrebe
sistema.
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 16
Novi Beograd

Odravanje softvera je aktivnost koja podrava operacije sistema u ciljnom okruenju

na nain da obezbedi potrebna unapreenja, proirenja, popravke, zamene i dr.
Odravanje je stalni proces koji se realizuje putem iteracije aktivnosti koje mu
prethode.
Povlaenje softvera je poslednja aktivnost u ivotnom ciklusu. To nije ni malo
jednostavna aktivnost jer se softver razmatran kao beskoristan ipak smatra
proizvodom koji bi se mogao u delovima ponovo upotrebiti. One komponente softvera
koje su ve jednom testirane su ekonomski pogodnije od novih koje e se tek razvijati.

Slika 2.5.1. ivotni ciklus razvoja softvera

Ovakav konceptualni model na visokom stepenu apstrakcije primenjen u razvoju softvera se

naziva ivotnim ciklusom softvera. On predstavlja optu metodologiju, kod koje se za
realizaciju pojedinih aktivnosti razvoja primenjuju razliite metode, uz primenu razliitih
modela razvoja softvera.
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 17
Novi Beograd

2.6. RESURSI INFORMACIONIH SISTEMA

Informacioni sistem je sociotehniki sistem koji upotrebljava, organizuje i efektivno i

efikasno koristi odreene resurse.

Resursi informacionog sistema su:

a) ljudski resursi
b) hardverski resursi
c) softverski resursi
d) resursi podataka i
e) resursi raunarskih mrea.

Ljudski resursi su neophodni za funkcionisanje informacionih sistema. IT specijalisti i krajnji

korisnici IS ine ljudske resurse. IT specijalisti su ljudi koji razvijaju, implementiraju,
ocenjuju i odravaju IS. Ljudski resursi su organizovani u IC (Informacionom centru) i
zavisno od dimenzija organizacione strukture IC, a pre svega od podele rada, mogu biti:
projektanti informacionih sistema, sistem analitiari, programeri, administratori baza
podataka, softver inenjeri, specijalisti za hardver i mree, operateri i drugi. Strunjaci ovih
profila vre odreene poslove, izvravaju konkretne radne zadatke. Krajnji korisnici su ljudi
koji koriste informacioni sistem i njegove informacione produkte u svakidanjem radu. To
mogu biti menaderi, analitiari, inenjeri, istraivai, komercijalisti, raunovoe, tehniko
osoblje i drugi. Veina zaposlenih u organizaciji su krajnji korisnici informacionog sistema.

U hardverske resurse spadaju celokupni raunarski resursi koji tehniki podravaju rad
informacionog sistema. Raunarski sistemi: serveri baza podataka (veliki i raunari opte
namene), serveri aplikacija (mini raunari), radne stanice (mikro raunari), periferne jedinice
(tampai, tastature, monitori, magnetni i optiki itai i drugi), elektromagnetni mediji za
smetaj podataka (diskovi, diskete, optiki diskovi, magnetne trake), zajedno ine integralnu
tehniku podrku i hardverski resurs informacionih sistema.

Softverski resursi ukljuuju sve vrste programskih instrukcija i procedura. Operativni sistemi,
programi prevodioci, sistemi za upravljanje bazama podataka, statistiki paketi, OLAP softver
i mnogi korisniki programi (aplikativni softver) predstavljaju resurs informacionih sistema
od ogromnog znaaja i znaajnu intelektualnu investiciju organizacije. Niz procedura koje
upuuju korisnika kako da koristi svoj IS, su takoe znaajan softverski resurs. Podaci,
informacije i znanje su resurs ne samo IS, nego i organizacije, podjednako vaan kao i drugi
resursi. Ovaj resurs se esto organizuje u bazama podataka (podaci i informacije),
dimenzionalnim bazama podataka u Data Warehouse (ekstrahirani i agregirani podaci i
informacije), bazama znanja, Knowledge Warehouse i dr.

Resursi raunarskih mrea, lokalnih i globalnih, sa aktivnom i pasivnom mrenom

opremom, ureajima i instalacijama, su okosnica telekomunikacionog podsistema
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 18
Novi Beograd

informacionog sistema. Telekomunikacione mree, kao to su intranet, ekstranet i internet, su

postale neminovnost uspenog funkcionisanja organizacije i integralnih informacionih
sistema. Ovi resursi ukljuuju:
a) komunikacione medije, kao to su koaksijalni kablovi, fiber optiki kablovi, mikrotalasni
sistemi, satelitski komunikacioni sistemi i dr.,
b) mrenu opremu: ruteri, svievi, modemi, habovi, razne vrste prikljuaka i druga mrena
oprema,
c) komunikacioni kontrolni softver.

2.7. INTEGRACIJA INFORMACIONIH SISTEMA

Informacioni sistem organizacije treba da je integralan, da integrie sve funkcije, procese i sve
vrste informacionih sistema. Integracija se postie, pre svega, kroz kompozitni ili
cross/function sistem, koji daje potporu svim poslovnim funkcijama, procesima, aktivnostima,
operacijama i podrava odluivanje svih nivoa menadmenta i koji ima integrisane
informacione resurse koje koriste sve aplikacije i korisnici. Mnogi autori smatraju da akronim
MIS ukljuuje sve vrste informacionih sistema.

OLTP je najznaajniji izvor podataka za druge sisteme, gde su DW, pre svega, a zatim MIS i
EIS, primarni primaoci podataka. DW je centralno spremite podataka i izvor za razvoj
aplikacija u sistemima kao to su MIS, DSS, EIS. Podaci se, prema tome, razmenjuju izmeu
pojedinih vrsta informacionih sistema i u kontekstu drugog sistema koriste za striktne
namene. Uvek se postavlja pitanje: kako, koliko iroko i vrsto sistem treba integrisati?
Odluku o stepenu integracije bi trebalo zasnivati na jasnim kriterijumima i preciznim merama
integracije. Najvanije je u inegracionom konceptu postii efektivan i efikasan tok podataka i
informacija izmenu pojedinih sistema. Integracija je kompleksan proces, prouzrokuje
znaajne trokove, zahteva vreme i znanje, i ima svoje, ne male, trokove operativnog
funkcionisanja. Svaka organizacija mora imati svoj pogled na integraciju, i ne postoji taan
nivo integracije koji se moe preporuiti. Drugo pitanje se tie ivota i smrti informacionog
sistema. Koristei se analogijom sa ivim organizmima, smatra se da ovakvi informacioni
sistemi zasnovani na raunaru nastaju, rastu, sazrevaju i nestaju, pa se taj proces oznaava
izrazom ivotni ciklus sistema koji u pojedinim sluajevima moe trajati samo nekoliko
meseci, a u drugim nekoliko godina. Grubo posmatrano, ivotni ciklus informacionog sistema
zasnovanog na raunaru ukljuuje nekoliko faza: planiranje sistema, analizu i oblikovanje
sistema, testiranje i odravanje sistema, implementaciju, kontrolu i ocenjivanje sistema.
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 19
Novi Beograd

Slika 2.7.1. Integracija informacionih sistema

2.8. CASE ALATI

Primena objektnog ili strukturiranog pristupa razvoju sistema se najee odnosi na crtanje
razliitih dijagrama. Svaka izmena jednog dijagrama mora da bude praena izmenom
dijagrama koji su u nekoj relaciji sa njime, tako da sloenost sistema, a time i dijagrama koji
ga opisuju, uslovljava metod izrade dijagrama: manuelno je izvodljivo projektovanje
jednostavnijih sistema sa nekoliko desetina, ne vie od sto, entiteta. U suprotnom, runo
modeliranje sloenijih sistema, izrada konzistentne projektne dokumentacije i kontrola
kmpletnosti projekta, sa aspekta vremena i trokova projektovanja, mogunosti percepcije i
koncentrisanosti ljudi iz projektnog tima, a posebno sa stanovita kvaliteta takvog rada,
postaju neizvestan i nepredvidiv poduhvat. Kod manuelnog projektovanja greke se kasno
uoavaju i onda ih je teko otkloniti.

Da bi se prevazisla brojna ogranienja manuelnog projektovanja, ali i mogunosti

projektovanja prilagodile potrebama razvoja veoma sloenih sistema, razvijeni su softverski
proizvodi alati, namenjeni podrci i automatizaciji izvravanja zadataka u postupku izrade
softverskih proizvoda. Nazvani su CASE alati, prema skraenici od rei na engleskom jeziku
Computer Aided Software Engineering, to bi u prevodu znailo kompjuterski podran
softverski inenjring.

CASE alati su zamiljeni da obezbede zadovoljavajui kvalitet izrade softverskog proizvoda i

softverskog proizvoda i projektne dokumentacije, kao i realizaciju samog projekta. Upotreba
CASE alata treba da omogui poveanje produktivnosti projektnog tima, skrati vreme
projektovanja i programiranja i omogui jednostavno i jeftino odravanje softverskog
proizvoda. Da bi se postigli ovi ciljevi, CASE alati su koncipirani tako da obezbede to vii
stepen automatizacije u obavljanu razliitih zadataka:
izradi dijagrama,
projektovanju konceptualne i implementacione eme baze podataka,
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 20
Novi Beograd

projektovanju programskih specifikacija aplikacija,

generisanju programskog koda,
sprovoenju izmena,
integraciji percijalnih rezultata projektovanja u konzistentnu celinu,
voenju projektne dokumentacije,
kontroli konzistentnosti, kompletnosti i kvaliteta projekta i dr.

CASE alati pomau korisnicima prilikom izrade specifikacije zahteva, sa svim dijagramima i
definicijama svih entiteta. Treba istai da CASE alate ne ine samo alati koji pomau u prvim
fazama razvoja sistema, kao to su analiza i projektovanje. CASE alati omoguavaju i
generalisanje koda. Ovi alati su naroito pogodni za bri razvoj sistema, metodom izrade
prototipa. Pomou njih se moe brzo izraditi korisniki interfejs, specificirati izgled ekrana i
formirati izvetaji i to u saradnji sa korisnicima sistema. Potom generator koda, koji je
sastavni deo CASE alata, automatski generie potreban programski kod.

2.9. STEPEN RAZVIJENOSTI INFORMACIONOG SISTEMA

Razvoj novih informatikih tehnologija ne samo to omoguava da se pobolja efektivnost i

efikasnost procesa rada koji se tim tehnologijama podrava, nego implikuju promene u tom
procesu rada, a evolucionistiki model razvoja informacionih sistema kojeg je razvio
Richard Nolan sa saradnicima smatra se jednim od poetnikih pokuaja prouavanja
interakcije informacionih tehnologija i poslovnih procesa. Nolanov model nastao je 1974.
godine na osnovu empirijskog istraivanja na zauujuem malom broju organizacija. Nalazi
istraivanja su ukazali da su sve organizacije koje su poele da se koriste raunarskom
tehnikom suoene sa vrlo slinim problemima i da krivulja budeta odeljenja za IT sledi oblik
latinskog slova S. Ta krivulja moe da se podeli u etiri razliita dela koji predstavljaju
etiri stepena razvoja na raunarima zasnovanog informacionog sistema kroz koje svaka
organizacija mora da proe: inicijacija, ekspanzija (kontagion), formalizacija i zrelost.

Slika 2.9.1. Krivulja budeta odeljenja za IT

 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 21
Novi Beograd

Model je na osnovu rezultata dodatnih istraivanja, na neto veem broju organizacija,

inoviran 1979. godine tako to je u model ukljueno nekoliko novina:
Prihvatanje ideje da se upravljanje kompjutacijom u organizaciji moe razvrstati u dve
kategorije. Prvoj je svojstvena stroga usmerenost na obezbeivanje efikasnosti
upotrebe kompjutacije, a drugoj odsustvo stroge usmerenosti na efikasnost upotrebe
kompjutacije;
Zastupanje uverenja da se krivuljom S oblika moe opisati i krivulja uenja
organizacije u nastojanju da uspeno kontrolie kompjutaciju;
Promena usmerenosti na upravljanje podacima organizacije kao resursom;
Uvoenje jo dva stepena razvoja i u toj verziji model operie sa sledeim stepenima:
inicijacija, ekspanzija, kontrola, integracija, administracija podataka i zrelost.

Novijom verzijom iz 1979. godine razvoj modela nije okonan. Najnoviji razvoj modela
ukljuuje tranziciju ka eri savremenih informacionih struktura, novih informacionih
tehnologija i doputa formiranje modela sa vie od est razvojnih stepena. Ipak, u ovom tekstu
zadraemo Nolanov koncept od est stepena, ali opisujui ih izvriemo neke inovacije u tim
opisima, kao logika posledica osvedoenih tranzicija.

Inicijacija je poetni stepen uvoenja elektronske obrade podataka, nabavlja se raunarska i

druga oprema sa svrhom da se neki obimniji i/ili sloeniji procesi obrade podataka
automatizuju i da se smanje funkcionalni trokovi. Uloena sredstva u opremu i trokovi
odravanja su relativno mali, oprema je rasuta po pojedinim odeljenjima, a najee je
locirana u sektoru za raunovodstvo i finansije. Znanja korisnika su niska, planiranje i
kontrola obrade podataka slabi, a organizacioni modaliteti funkcije automatske obrade
podataka su po pravilu usredsreeni na specijalistiko tehnoloko uenje.

Ekspanzija je faza koja je prirodni nastavak prethodne i koja znaajno proiruje primenu
sistema automatske obrade podataka na mnoga nova podruja u organizaciji. irenje primene
informacionih tehnologija je posledica uvianja mnogih prednosti koje ona omoguava.
Razumljivo je da time raste i volumen ulaganja i trokovi funkcionisanja neplanskog i
nekontrolisanog irenja i primene takoe rastu. U ovoj fazi rasta primetan je povrni
entuzijazam, planiranje i kontrola su jo slabiji, ali znaajna novina je zapoljavanje
korisniki orijentisanih programera i znaajnija proliferacija portfolio aplikacija.

Kontrola je ponajvie znaajna po planiranju i nadzoru automatske obrade podataka u

organizacijama. Menadment uvia da nekontrolisano rastu ulaganja i trokovi funkcionisanja
i odravanja, i zato nastoje da formalizuju planiranje i kontrolu, entuzijazam se svodi u
normalne okvire, pojaava se korisnika odgovornost, organizacioni modaliteti se uzdiu na
nivo sredinjeg menadmenta, vri se upgrade dokumentacije i restruktuiranje postojeih
aplikacija, menadment nastoji da neki pravci razvoja idu u smeru podrke odluivanju i
menadmentu.

Integracija je pristup povezivanja ranije parcijalno razvijenih i zasebnih aplikacija, mogua

zahvaljujui razvoju informacionih tehnologija i neophodna sa stanovita razvoja
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 22
Novi Beograd

menadmenta organizacije. Integracija postojeih aplikacija je mogua, pre svega,

zahvaljujui razvoju tehnologije baza podataka. Uspostavljaju se sistemi planiranja i kontrole,
snai proces uenja o odgovornosti, formiraju se timovi za sprovoenje korisnosti
raspoloivih informatikih resursa i racionalne korisnike upotrebe i rauna. Faza integracije
je zaetak procesa razvoja integralnih informacionih sistema.

Administracija podataka je faza radikalne promene pristupa i pogleda na razvoj

informacionih sistema. Podaci i informacije se shvataju kao jedan od resursa organizacije,
koji stoji na raspolaganju svim korisnicima, koji dele korisnici, koji je podjednako vredan kao
i drugi resursi i kojim treba odgovorno i svrsishodno upravljati. Posebno zanimanje se javlja
za ulogu administratora baza podataka, svesnost korisnika se uzdie na nivo efektivne
odgovornosti, sistem je organizaciono integralna celina, podravana savremenim
informacionim arhitekturama, koje podrazumevaju savremene raunarske mree, razliite
softverske platforme, klijent/server aplikacije, proliferaciju verzije obrade podataka,
konektivnost sistema i obezbeivanje standarda za konektivnost.

Zrelost je esta, poslednja faza Nolanovog modela. Akceptirana je integrisana i podeljena

odgovornost osoblja informacionog centra i korisnika, podaci, informacije i informacioni
sistem su strategijski resursi koji se planiraju, upravlja se izvorima podataka, a portfolio
aplikacije su integrisano ogledalo informacionih tehnologija. Razvoj potpuno integrisanih
sistema se oslanja na paradigmu planiranja resursa organizacije, DSS (Decision Support
Systems) aplikacije se razvijaju na podlozi nove informatike arhitekture DW (Data
Warehouse) sistema i primat preuzima poslovna inteligencija.

2.10. PROCENJIVANJE USPENOSTI INFORMACIONOG SISTEMA

Postoji nekoliko kompleksa i klasifikacija kriterijuma za ocenjivanje kvaliteta i uspenosti

informacionog sistema organizacije: pregled kriterijuma koji su dali DeLone i McLean,
pregled kriterijuma koji predlau Bailey i Pearson, kriterijum koje navode Avison i Fitzgerald,
Burch i Grudnitski i drugi. Kriterijumi ocenjivanja kvaliteta i uspenosti informacionog
sistema koji se tiu zadovoljstva korisnika informacionim sistemom se u okviru koncepcije
TQM smatraju vrhunskom validacijom informacionog sistema. O relativnoj znaajnosti
pojedinih kriterijuma uspenosti informacionog sistema ima vrlo malo empirijskih
istraivanja.

Dobijene rezultate ocenjivanja kvaliteta i uspenosti informacionog sistema organizacije treba

statistiki obraditi i iz dobijenih statistika izluiti vredne informacije radi validacije
informacionog sistema. Statistike procedure za analizu rezultata dobijenih skalom za
ocenjivanje IS mogu biti: aritmetike sredine i standardne devijacije za svaku stavku,
interkorelacije stavki, viestruka regresija stavke/skala, pouzdanost skale (Cronbachova alfa),
analiza varijanse, komponentna i faktorska analiza, i druge.
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 23
Novi Beograd

3. ZAKLJUAK

Informacioni sistem predstavlja nain obrade informacije sa ciljem pravovremenog dobijanja

saznanja neophodnih za dalje delovanje. Pod informacionim sistemom podrazumevaju se
meusobno i funkcionalo povezani procesi prikupljanja, prenoenja, obrade, korienja i
uvanja podataka.

Potreba za uvoenjem informacionog sistema se ogleda u mogunosti pokrivanja svih

informacionih tokova u upravljanju odreenim poslovnim sistemom, u skladu sa prirodom i
zadacima koji se obavljaju u sistemu. Od informacionog sistema se oekuje da obezbedi
osnovu za izvravanje razliitih zadataka i zahteva koje uesnici postavljaju sistemom. Time
se iskazuje potreba za kompleksnim i efikasnim informacionim tehnologijama nephodnim za
izgradnju i funkcionisanje informacionog sistema.

Povezivanje podsistema informaconog sistema u jednistvenu, funkcionalnu i ekonominu

celinu, postie se pomou baza ili banke podataka, u okviru kojih se memoriu svi relevantni
podaci neophodni za funkcionisanje poslovnog sistema.
 Uradili:

Milan osi
- RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA - Aleksandar Milakovi
VT
Strana 24
Novi Beograd

4. LITERATURA

[1] P. Tumbas, J. urkovi, P. Matkovi, Razvoj informacionih sistema, Ekonomski

fakultet, Subotica, 2012.god.;

[2] S. Nekovi, B Lazarevi, Koncepcija ostvarenja funkcionalnog i tehnolokog jedinstva

informacionog sistema organa i organizacija SFRJ studija, Beograd, Savezni zavod za
informatiku, 2001.god.;

[3] B. Lazarevi, Z. Marijanovi, N. Anii, S. Babarogi, Baze podataka, Beograd,

2003.god.;

[4] Z. Arsovski, Informacioni sistemi, CIM Centar, Mainski fakultet Kragujevac,

2002.god.;
[5] A. Njegu, Uvod u informacione sisteme, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011.god.;

Korieni web sajtovi:

[1] http://www.ef.uns.ac.rs/;
[2] http://www.knowledge-banks.org/;
[3] http://www.its.edu.rs/;
[4] http://www.ekof.bg.ac.rs/;
[5] http://www.scribd.com/;
[6] http://www.fonforum.org/.