UICE NEKAD I SAD

Uice od 1945-1997.
Knjievnost NOB-a

Knjievnost NOB-a

Dr Milutin Pai

U tekim danima ustanka 1941. godine i borbi za slobodu i opstanak stvarana je

knjievnost narodnooslobo-dilake borbe. U uikom kraju su nastajala dela koja imaju
odlike kolektivnog stvaralatva. To su bile borbene i revolucionarne pesme, pesme o ustanku
i revoluciji, o stradanjima i pobedama, kao i pesme aljivo - satirinog karaktera koje su, pod
zajednikim imenom vrabac, saoptavane u vidu raporta.
Paralelno sa stvaranjem novih pesama, aktuelizirane su i revolucionarne pesme iz
nae i svetske istorije: pesme o hajducima i uskocima, pravom i drugom srpskom ustanku,
francuskoj i ruskoj revoluciji.
Zbirka Antifaistike pesme je objavljena u osloboenom Uicu 7. novembra 1941.
godine u okviru obeleavanja proslave 24. godinjice oktobarske revolucije. Zbirka sadri
nove pesme: Srpska partizanka, Crnogorska partizanka i Partizan sam, kao i pesme iz
predratnog antifaistikog pokreta: Lanci nam se kuju kleti, Dii se, narode radni,
Zakunimo se svom narodu, Barjak slobode, Budi se Istok i Zapad i pesme koje
pripadaju slobodarskoj tradiciji Padaj silo i nepravdo, Hej Sloveni, Doline tutnje. U
zbirci se nalaze: modernizovana narodna pesma o prvom srpskom ustanku Podigla se
Uika nahija, Pesma Matije Gupca i Internacionala, zatim bugarska pesma
Rabotnici i ciklus od est ruskih pesama.
Pesme iz ove zbirke su pevane i recitovane na priredbama i partizanskim prelima, a
neke su pevane u kolini kao koranice. Sve su budile revolucionarni duh, podsticale na borbu
i odravale veru u pobedu.
U narodnooslobodilakom ratu nastajale su pesme i dnevnici, lanci i reportae.
Stojana Mii (1920 - 1943), seoska devojka iz sela Reica kod Poege i borac
Poeke partizanske ete, pisala je pesme koje sadre strahovanja, tenje i veru u novi i bolji
ivot:

Sad zbogom etinjo mila

dok proe gusta tama,
ivot e poeti novi
na tvojim obalama.

Ljubodrag uri (1917 - 1988), uitelj, roen u Uicu. Uestvovao je u pripremanju

ustanka i narodnooslobo-dilakoj borbi od 1941. godine. Bio je komandant Druge proleterske
brigade, komandant Druge proleterske divizije i zamenik komandanta Glavnog taba za
Srbiju. Posle osloboenja nalazio se i na raznim odgovornim funkcijama i penzionisan je u
inu general - pukovnika.
uriev Ratni dnevnik (1966) obuhvata dvogodinji period (avgust 1942 - avgust
1944). Autor je hronoloki beleio samo najvanije podatke o Drugoj proleterskoj brigadi i
drugim jedinicama, o borbama i kretanjima jedinica, broju ranjenih i poginulih boraca.
urievo beleenje je saeto i lieno vlastitih razmiljanja, emocija i seanja Ratni dnevnik
ima dokumentarno - istorijski znaaj.
Miodrag Milovanovi Lune (1921 - 1944), svreni gimnazijalac, roen je u
Dobrodolu (Lunovo Selo) kod Uica. Gimnaziju je zavrio u Uicu ratne 1941. godine i u
avgustu mesecu stupio u partizane. Bio je komandant etvrtog bataljona u Drugoj

multisoft.rs 1
 UICE NEKAD I SAD
Uice od 1945-1997.
Knjievnost NOB-a

proleterskoj brigadi i zamenik komandanta Druge proleterske brigade. Smrtno je ranjen 27.
aprila 1944. godine u Uziima prilikom prelaska eleznike pruge.

Miodrag Milovanovi Lune, Uice, oko 1940.

svreni uenik gimnazije, zamenik
komandanta Druge proleterske brigade,
narodni heroj, poginuo maja 1944.
(Istorijski arhiv - Uice)

Nedovreni dnevnik (1968,1979) Miodraga Milovanovia spada u najliterarnije

dnevnike pisane u toku narodnooslobodilake borbe. Dnevnik obuhvata period od februara
1942. do aprila 1944. godine. Smisao za literarno stvaranje Lune je pokazao stilom, opisima
prirode i prikazivanjem unutranjih preivljavanja i psiholokih stanja linosti.

* * *

Dragomir Tijani je samouki seljak iz zlatiborskog sela Krive Reke. !940. godine
objavio je knjiicu deseterakih pesama Uiki seljak o Jugoslaviji. Peva o potencijalnoj
odbrani Jugoslavije i putovanju kralja Petra II Karaorevia kroz Jugoslaviju... eleo je da
njegove pesme budu prihvaene kao kolektivne tvorevine, pa im je dao podnaslov Narodne
pesme. To upuuje na zakljuak da sudbonosni dani, pa ak i njihovo pribliavanje, bude i
jaaju kolektivni duh, napore i stvaralatvo.
Svetomir Doli (1898 - 1944) je rodom iz sela Varvarina kod Kruevca. Nalazio se u
Uicu od 1937. godine i to u Vojnom odseku na dunosti mobilizacionog oficira. U
sauvanom dnevniku, Doli je opisao psihozu koja je vladala u Uicu uoi aprilskog rata,
zatim napad na Jugoslaviju i njen raspad.

***
Knjievnost narodnooslobo-dilake borbe je bila drutveno -politika angaovanja,
revolucionarna i oslobodilaka, pa je razumljivo to je sadrini data prednost nad formom.
Ratni uslovi nisu omoguavali piscima da rade na umetnikom doterivanju svojih dela.

multisoft.rs 2