VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Zavarivanje I spajanje materijala

Mentor: Student:
Radivoj Popovi ore Poljaevi i Maja Panti
______________________________ _________________________________
SADRZAJ
1. ISTORIJA PROCESA ..................................................................................................................................... 3
2. OPTI KONCEPT MIG/MAG ZAVARIVANJA .......................................................................................... 4
3. CO2 ZAVARIVANJE MIG/MAG ZAVARIVANJE .................................................................................. 8
4. REIMI/TRANSFERI KOD MIG/MAG ZAVARIVANJA ........................................................................ 11
Zavarivanje u kratkom spoju ............................................................................................................................. 14
Zavarivanje u spreju .......................................................................................................................................... 17
Zavarivanje krupnokapljiastim / globularnim transferom ............................................................................... 22
Zavarivanje pulsnim reimom ........................................................................................................................... 24
Napredne modifikacije tj elektronsko upravljanje elektrinim lukom .............................................................. 33
- Brzi kratak spoj ............................................................................................................................................... 35
- AC MIG zavarivanje ....................................................................................................................................... 35
Funkcije (mogue kontrole) na MIG/MAG aparatima ..................................................................................... 35
Indukcija (impedansa) ....................................................................................................................................... 35
Jo malo o indukciji i nagibu. ........................................................................................................................... 38
5. ZATITNI GASOVI U MIG/MAG ZAVARIVANJU ................................................................................. 42
CO2 gas ............................................................................................................................................................. 43
Argon ................................................................................................................................................................. 48
Meavine Argona sa CO2 i O2 ......................................................................................................................... 49
Ar+18%CO2 (tzv C18 gas; C=skraenica za CO2, 18=18%CO2 u Argonu)................................................... 50
Ar+8%CO2 (C8 gas) ......................................................................................................................................... 51
Ar+2.5%CO2 (C2.5) ......................................................................................................................................... 51
Ar + 2%O2 (O2 gas) ......................................................................................................................................... 51
Neka poreenja raznih gasova........................................................................................................................... 51
6. LITERATURA .............................................................................................................................................. 55
 1. ISTORIJA PROCESA
Smatra se da je MIG/MAG razvijen u USA od Battelle Memorial Institute i postao komercijalan u 1948
godini iako se smatra da je sam koncept smiljen 1926 god od Hobarta i Deversa...

Na samom poetku komercijalne primene, korien je za zavarivanje aluminijuma i drugih obojenih metala u
zatiti inertnih gasova (argona i helijuma) i odatle mu ime MIG (metal inert gas). Bilo je u to doba veliko
postignue jer se izbegavalo korienje topitelja za zavarivanje aluminijuma koji su bili korozivni i koji su se
morali odstranjivati, a sve uz poveanu produktivnost. Nije mogue zavarivati uspeno elik u zatiti istog
argona.

A 1953 godine, Lyubavski i Novoshilov iz SSSR-a su razvili zavarivanje elika istom ovom opremom ali u
zatitnoj atmosferi CO2 gasa (aktivnog gasa tj gasa koji ima reakciju sa metalnim kupatilom). Sama ideja je
doivela trenutno prihvatanje irom sveta za ekonomino i produktivno zavarivanje elika.

Zanimljivost: Na jednom seminaru smo mogli uti da su inenjeri u bivoj Jugoslaviji odmah prihvatili ovaj
koncept zavarivanja u CO2 i jako dobro njime ovladali, pa kau da je npr Fabrika Vagona u Kraljevu koristila
CO2 zavarivanje kada slavni TUV (uvena kontrolna organizacija iz Nemake, verovatno najvei autoritet u
svom poslu) nije ni znao da ono postoji. (Naalost kau i da su Nemci 2011 godine toj istoj Fabrici iz Kraljeva
obeleili 400 greaka zavarivanja na samo jednom vagonu... http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/301295/Nemci-
vratili-vagone).

Vojna industrija bive Jugoslavije je takoe prihvatila zavarivanje u CO2 gasu...

1959. godine je otkriven reim zavarivanja u kratkom spoju i sam proces su preko noi masovno prihvatili i
male radionice i neuki ili bolje reeno samouki bravari i limari (koji su se nauili oas posla, jer je toliko lako).
Sa ovim transferom metala, i poetnici mogu perfektno da vare, mogu se variti i tanki limovi, moe se
zavarivati u vertikali... i ovaj reim zavarivanja je postao najpopularniji deo MIG/MAG zavarivanja.

Ovo zavarivanje u CO2 gasu i kasnije uvedenim meavinama gasova Ar+CO2 i Ar+O2 se nazvalo MAG (metal
active gas).

Smatra se da je 1954 godine razvijena punjena ica, samozatitna punjena ica 1959 godine a metalom punjena
ica 1975 god.

Kau da je pulsno zavarivanje razvio TWI iz Velike Britanije 1965 godine a u komercijalnu masovnu upotrebnu
je uvedeno oko 1990 godine. Sinergetska kontrola puslnih parametara je razvijena oko 1977 god. Tiristorski i
invertorski izvori struje dozvoljavaju vrlo brze reakcije sa malim odstupanjima i uopte bolju kontrolu
elektrinog luka podeavanjem aparata. Danas ve mnogi aparati za zavarivanje imaju u sebi kompjutere tj
procesore, memorije, softver... sa nekada nezamislivim karakteristikama i stabilnou elektrinog luka.

A inae u Srbiji, grubo ocenjeno, oko 45% posto pretraivanja o zavarivanju na google-u otpada na CO2
zavarivanje. U razvijenim zemljama sveta MIG/MAG zavarivanje ini oko 70-75% ukupnog zavarivanja.
 2. OPTI KONCEPT MIG/MAG ZAVARIVANJA
Komplet za MIG/MAG zavarivanje se sastoji od:

- aparata tj izvora struje (i to takozvane CV struje),

- dodava koji gura icu (dodava moe biti odvojen od izvora a moe sa njim biti u jednom kuitu),

- boca sa gasom i reducir ventilom i crevom od reducir ventila do aparata,

- pitolj za zavarivanje sa polikablom (u polikablu se nalazi buir kroz koji ide ice, provodnik za struju i crevo
za dovod gasa). Pritiskom na okida na pitolju, deava se da izlazi ica pod naponom i istovremeno gas,

- Kljeta za masu sa kablom za masu,

- Kabl za struju sa utikaem

Najbolje je na samom poetku objasniti elektrini koncept aparata za MIG/MAG zavarivanje, jer iz
nepoznavanja ovog koncepta i proizilaze svi problemi sa ovim tipom zavarivanja. U Srbiji su gotovo svi
MIG/MAG zavarivai samouki ili obueni od samoukih.

Sledi slika statikih karakteristika REL/TIG i MIG/MAG aparata.

Ko ne razume ovu sliku i oblik statikih karakteristika nikada nie shvatiti REL/TIG ili MIG/MAG zavarivanje
(a potpuno je lako razumeti, proitajte objanjenje).

Vidi se sa slike da je karakteristika REL/TIG aparata tzv vertikalna/padajua tj sa konstatnom amperaom

(tj REL/TIG aparati se i zovu CC aparati ili CC izvori struje (CC = constant current)).

Konkretno to znai da kada REL/TIG zavariva radi i odrava neki nazovi pravilan luk (na slici oznaen sa
takom (1) tj luk sa pravilnom duinom a onda mahinalno malo skrati luk recimo nenamerno jaim guranjem
elektrode tokom voenja ili zbog drhtanja ruke (taka 3) vidi se da je amperaa ostala maltene ista (tj kod nekih
aparata kojima je statika karakteristika bukvalno vertikalna, amperaa ostaje ba ista, a kod ove krive sa slike
koja je strma, amperaa je blago poveana za prilino veliko skraenje luka. Takoe za mahinalno poveenje
luka, desie se da amperaa ostane praktino ista kao ona podeena potenciometrom na aparatu (tj neznatno e
se smanjiti).

Zbog toga to amperaa ostaje ista (konstantna) ili se praktino neznatno menja pri produenju ili skraenju
luka, ovaj tip aparata se zove CC izvor struje.

Pomenuti samouki MIG/MAG zavarivai su navikli na koncept REL/TIG aparata gde se na aparatu teluje
amperaa potenciometrom a onda ta amperaa ostaje praktino ista tokom zavarivanja, a oni svojom vetinom
odravaju luk...

E sva sutina MIG/MAG zavarivanja se svodi na injenicu da se ovde, zbog same elektrine konstrukcije, ne
moe telovati amperaa, i ta vie na komandnoj tabli ovih aparata ni ne postoji potenciometar za podeavanje
amperae.

Jo jednom, ne postoji potenciometar za amperau niti se ona moe telovati na aparatu!!!

to pre zaboravite pogrenu zabludu da postoji telovanje amperae na MIG/MAG aparatima, to ete pre
ovladati perfektnim MIG/MAG zavarivanjem!

Pri MIG/MAG zavarivanju postoje 2 potenciometra za podeavanje i to za brzinu ice i za voltau. Koncept
elektrine statike karakteristike MIG/MAG zavarivanja je sledei (gledati onu sliku gore).

Podeavanjem voltae se praktino podeava duina luka!!! Ovo se mora razumeti i shvatiti!

Zamislimo da smo podesili neku voltau, npr 20 V, i da krenemo da varimo. Stvara se luk odreene duine i sva
sutina je da je ta duina luka konstantna i da je zavariva ne moe menjati namernim ili nenamernim
primicanjem ili odmicanjem pitolja ka ili od radnog predmeta. Duina luka ovde svo vreme odstaje ista, tj
konstantna i zato se ovi aparati zovu CV izvori struje (CV = constant voltage) tj aparati sa konstantnim
naponom. Evo ta se deava kada zavariva mahinalno zbog drhtanja ruke ili ak namerno pokua da primakne
pitolj ka radnom predmetu. Sa slike se vidi da zavariva radi sa nekom duinom luka (taka 1). Kada pokua
da skrati luk, amperaa estoko poraste (taka 2) i u mili/mikro-sekundi rastopi onaj viak ice sve dok
rastojanje od ice do predmeta ne bude ono prvobitno. Kada zavariva pokua da malo odmakne pitolj tj da
povea duinu luka vidi se da e za malo odmicanje, amperaa mnogo da padne tj ica e se sagorevati sporije
dok se duina luka ne vrati na originalnu duinu zadatu preko potenciometra za voltau.

Ako ne verujete, probajte da naete aparat sa displejima za amperau i voltau i probajte da odmiete i primiite
pitolj i gledajte displeje. Uoiete ogromne fluktuacije amperae i minimalne voltae tokom tih odmicanja i
primicanja a duina luka e svo vreme biti ista.

Kae se da su MIG/MAG aparati CV izvori struje ije je svojstvo tzv samo-regulacija duine elektrinog luka.
Jo jednom, zavariva ne moe kontrolisati duinu luka primicanjem ili odmicanjem pitolja, duinu luka
automatski kontrolie aparat.

A gde je tu amperaa?

A amperaa? Svako ko je upuen u REL i TIG zavarivanje zna da se na tim aparatima podeava amperaa, pa bi
morala i ovde.
Ali ne, ona se ovde ne podeava na kontrolnom panelu aparata, bez obzira na svu tvrdoglavost upuenih u REL
i TIG zavarivanje da se ipak podeava. Ona je rezultat podeene brzine ice, prenika ice i prepusta ice
(slobodnog kraja ice, to je onaj deo ice koji viri iz dizne tokom zavarivanja) kao i samog materijala ice.

MIG/MAG zavarivanje spada u tzv polu-automatske postupke, tj manualno-automatske postupke.

Manualno se kontrolie slobodan kraj ice tokom zavarivanja, nain voenja pitolja (guranje od sebe ili ka
sebi), njihanje...

Automatski (podeavanjem na komandnoj tabli apartata) se kontrolie brzina dovoenja ice (potenciometrom
za brzinu ice) i duina luka (potenciometrom za napon).

Jo jednom, nigde tu nema podeavanja amperae, ali naravno ona postoji a kolika e biti zavisi od onog gore
pobrojanog.

U struci se, kada nekoliko faktora (a ovde su to: brzina ice, prenik ice, vrsta metala ice i prepust ice) utie
na jedan rezultat (ovde amperaa), koristi metod generalizacije da bi se objasnio svaki pojedinani uticaj.
Konkretno, razmatra se samo jedan uticajni faktor a ostali se zanemaruju i tako dok se svi ne izreaju.

Generalizujmo brzinu ice (koja se podeava na komandnoj tabli) a zanemarimo sve ostalo. Brzina ice se u
Evropi izraava u m/min (metara u minuti m/min) a u USA u inima u minuti (ipm). Kada podesite neku
brzinu ice imate jednu amperau. Kada smanjite brzinu ice smanjuje se amperaa. Kada poveate brzinu ice
poveava se amperaa. Zavisnost amperae od brzine ice zavisi od konstrukcije aparata ali je uglavnom u
jednom delu linearna.

(A u opsegu praktine primene u MIG/MAG zavarivanju, amperaa je potpuno nezavisna od napona. Poveanje
ili smanjenje napona niti poveava niti smanjuje amperau).

Razlog za ovaj fenomen (vea brzina ice = vea amperaa i obrnuto) je ve opisana. Zamislite da, umesto da
zavariva mahinalno gurne pitolj ka predmetu i smanji luk, da zavariva odrava isti luk ali mu neko poveava
brzinu na aparatu. Poto je MIG/MAG aparat tvrdoglava CV maina, tj sam u deliima sekunde samo-regulie
duinu luka i to ne dozvoljava nikome drugome, on sam povea struju da bi sagoreo onaj viak ice i vratio
duinu luka na originalnu podeenu na aparatu. To isto, ako zavariva odrava istu duinu luka a neko mu
smanji brzinu ice, desie se da aparat sam smanji amperau da bi se ica sporije topila i da se luk vrati na
podeenu duinu.

Generalizujmo prepust ice. Ovo se moe objasniti i zakonom fizike koji se ui u 7 ili 8 razredu osnovne kole.
A to je Omov zakon:

U=R x I (napon je jednako otpornost puta amperaa).

tj poto je U = const (jer je podeeno na aparatu)

amperaa = const / R

Otpornost je iz fizike : R = r x (L/S)

r = specifina omska otpornost konkretnog metala ice,

L = duina prepusta ice,

S = popreni presek ice = (d2 x )/4, (d = prenik ice).

Na kraju je amperaa = (const x S) / (r x L)

Iz ove formule sledi da je amperaa manja kada je L (prepust ice) vei i da je amperaa vea kada je prepust
krai.

Imajui u vidu do sada generalizovane uticajne parametre, moemo rei da poveanjem brzine ice a
istovremenim poveanjem prepusta u jednom momentu moemo postii fenomen da ne postiemo nita, tj
amperaa ostaje ista, jer jesmo je poveali amperau veom brzinom ice ali smo je smanjili veim prepustom.

Ako ne verujete, naite aparat sa displejima i tokom zavarianja neka zavariva radi sa malim, srednjim i velikim
prepustom ice a onda neka brzo menja od malog ka velikom prepustu. Videete na displeju velike fluktuacije
amperae.

Generalizujmo prenik ice. Iz formule: R = r x (L/S) = r x (4 x L) / (d2 x ) sledi da je otpornost ice vea
kada je prenik manji i obrnuto.

Prema I = const / R, i amperaa e biti manja kada je prenik manji tj amperaa e biti vea kada je prenik ice
vei pri istom izabaranom podeoku brzine ice.

Ili bolje pojanjeno, kod REL aparata kada podesite npr 100A, tih 100 A e biti isto bez obzira da li u kljeta
stavite 2.5 mm, 3.2 mm ili neki drugi prenik elektrode. Znai bez obzira koji prenik elektrode stavite, kroz nju
e proticati ista amperaa koju ste podesili na aparatu.

A ovde, kod MIG/MAG-a, ako npr podesite brzinu ice na 5 m/min, za crni elik, amperaa e (grubo
procenjeno) za icu 0.8 biti 70A, za 1.0 mm e biti 110A, za 1.2 mm e biti 200A, a za 1.6 mm e biti 320 A...

Moe se o ovome jo priati, npr uzeti u obzir i vrstu materijala i njegovu provodljivost pri nekoj temperaturi pa
tako pri istoj brzini ice npr 5 m/min, kroz icu prenika 1.2 mm od crnog elika grubo procenjeno protie
200A, a kroz icu od nerajueg elika 170A a kroz icu od AlSi 5 legure 140A...

A kada u kljeta REL aparata stavite elektrodu 3.2 mm na 120 A, tu e 120A biti isto bez obzira da li je
elektroda od aluminijuma, ili od elika ili od inoxa ili od bakra...

Rekapitulacija o amperai. Samouk majstor, a pre svega ako ima iskustva sa REL/TIG zavarivanjem gde se sve
svodi na podeavanje amperae, realno ne moe da se snae u MIG/MAG zavarivanju jer se tu amperaa ne
podeava, ve se podeavaju brzina ice i napon da bi se se dobilo prihvatljivo zavarivanje tj aparat sam dodaje
ili smanjuje potrebnu amperaa za topljenje a da bi svo vreme luk bio iste duine.
 3. CO2 ZAVARIVANJE MIG/MAG ZAVARIVANJE

MIG/MAG zavarivanje je proces zavarivanja koji danas u vodeim industrijskim zemljama ima najveu
zastupljenost.
Evo objanjenja skraenica MIG/MAG.
MIG = Metal inert gas (zavarivanje metala u inertnom gasu, npr u istom argonu),
MAG = Metal active gas (zavarivanje metala u aktivnom gasu, na primer u istom CO2 gasu ili u meavini
argona i CO2 ili meavini argona i O2...).

S obzirom da je kod nas u Srbiji, a takoe u jo nekim zemljama, donedavno bilo zastupljeno najee
zavarivanje u CO2 gasu ovo zavarivanje se jo uvek esto argonski zove CO2 zavarivanje, pa ak i u
situacijama kada se uopte ne koristi CO2 npr pri zavarivanju aluminijuma kada se koristi ist argon (upueni
stvarno kau ...CO2 zavarivanje aluminijuma...).

Oprema i za MIG i za MAG je ista, jedino se menja gas koji se prikljuuje na aparat.
Specifinost procesa je da je poluautomatski (bolje reeno delom manuelni a delom automatski), tj ica se
dodaje automatski, jo su neki parametri automatski kontrolisani, a zavariva kontrolie drugi deo parametara
pre svega voenje pitolja.

ema procesa MIG/MAG zavarivanja

Izgled robusnog MIG/MAG aparata STEL MAX 503 (500 A) sa odvojenim dodavaem za icu TOP 504 XM i
vodenim hlaenjem pitolja. Aparat ima hladnjak u obliku cigle/tunela i 4 velika ventilatora i faktor snage 0.8.
Namenjen za teke uslove rada.

STEL je jedan od najpriznatijih OEM proizvoaa aparata na svetu (proizvodi za druge brendove ukljuujui
nekoliko tzv premium brendova).
TER Multi Plus 250 K (250 A), trenutno najmoniji pulsni MIG/MAG aparat na svetu na monofaznoj struji.

Teak je 24 kg, dodava ice (za velike koture od 15-18 kg) je integrisan u kuite, za vazduno hlaen pitolj,
postoji mogunost prikljuivanja Push-Pull pitolja

Poseduje izuzetno efikasne pulsne (i duplo pulsne) programe za AlSi i AlMg ice 1.0 mm ali i za 1.2 mm to je
jedinstveno u klasi monofaznih aparata, kao i za ice 1.0 mm za crni elik i nerajui elik. Na ovaj aparat se
dugo ekalo, trenutno bez konkurencije u klasi.
 4. REIMI/TRANSFERI KOD MIG/MAG ZAVARIVANJA
Osim poznavanja kako podeavati brzinu ice i napon (i jo po neto) od SUTINSKE vanosti je poznavati i
reime tj transfere kod MIG/MAG zavarivanja.

Jedna od najee skidanih slika sa interneta koja ilustruje zavarivanje

Zavarivanje automobilskih asija u USA, MAG postupkom

Moda e neupueni pomisliti: ... ala se ovde pri..., vari! To je to! Tako se to tamo radi, nema tamo
zezanja!...
Ali ovo uopte nije pravilno zavarivanje. Ovo je blie novogodinjem vatrometu nego zavarivanju. Ovde
zavarivanje nije pod kontrolom. Ovde sve prti, rastopljene kapljice lete na sve strane, najverovatnije se deava
nalepljivanje umesto uvarivanja/penetracije ...

Ovo nije prihvatljivo zavarivanje. Ovo je zavarivanje van kontrole.

A pogledajte ove slike:

ICI d.o.o. sanacija prsline na nemakom brodu, radovi u Kini. Zavarivanje punjenom icom Stein Megafil 713
ICI d.o.o. automatsko navarivanje punom icom pri reparaturi razlokanih otvora mobilnim borverkom.
Perfektno podeeni parametri pri automatskom zavarivanju punom icom 1.0 mm.

Ovde nema vatrometa, luk lepo bljeti, varnice su minimalne, a rastopljenih kapljica (pucni) nema. Nema,
zahvaljui dobro pripremljenom materijalu kao i perfektno podeenim parametrima zavarivanja.

Da bi neko perfektno podesio parametre zavarivanja mora da dobro poznaje reime / transfere MIG/MAG
zavarivanja koje u sada nadugako opisati. Dakle nije dovoljno rei MIG/MAG zavarivanje. To ne opisuje
dovoljno kako radite. Potrebno je jo jasno naglasiti:

- Zavarivanje u stabilnom reimu kratkog spoja,

- Zavarivanje u stabilnom reimu sprej transfera,
- Zavarivanje u stabilnom reimu pulsa (ovo je jedan vid spreja ali poto je specifian, zato je izdvojen kao
poseban),
- Zavarivanje u stabilnom reimu rotacionog luka (sa ovim se neete sresti u Srbiji),
- Zavarivanje u nestabilnom krupnokapljiastom reimu (naalost mnogi rade ba u ovom transferu, a
uglavnom je nepoeljan).

Da opiemo ove reime tj transfere jedan po jedan. Transfer ili reim, znai kako se rastopljene kapljice sa ice
ulivaju u metalno kupatilo na osnovnom materijalu (ili se malo ulivaju gde treba a malo ili mnogo prte okolo
to nije dobro).

Standardi zavarivanja poznaju ove transfere i nije dozvoljeno menjati reim/transfer ako je kvalifikacija
tehnologije uraena u nekom konkretnom reimu. Ako se menja transfer potrebna je nova kvalifikacija
zavarivanja.
Znai, ako je kvalifikacija odraena jednim transferom, ne moe da doe zavariva i da smanji brzinu ice i
napon sa izgovorom brzo mi, zrai mi, toplo mi... ili obrnuto da povea parametre sa izgovorom mlad sam,
ou da nalivam kao iz flae, da zaradim vie...
Zavarivanje u kratkom spoju
Ovo je najzastupljeniji reim MIG/MAG zavarivanja. Sva hobi zavarivanja i laka bravarija se rade ovim
transferom. ak i samouki ga lako savladaju, tj lako nau parametre za njega. Problem nastaje to pokuavaju
da rade ovim reimom i kada je besmislen ili nepodoban.

Evo ematski prikaz zavarivanja u kratkom spoju:

- Trenutak 1: luk postoji, topi materijal i topi icu. Na materijalu postoji barica, a na vrhu ice rastopljena
kapljica, luk je dug.
- Trenutak 2: Na vrhu ice rastopljena kapljica postaje sve vea, luk se skrauje, a kapljica se pribliava barici
na materijalu.
- Trenutak 3: Kapljica se spaja sa baricom, luk se gasi, ovo je trenutak kratkog spoja (u Srbiji kau kurclus),
napon je nula.
- Trenutak 4: Amperaa naravno naglo raste, povrinski napon velike barice na materijalu privlai i upija malu
kapljicu sa ice a odvajanju kapljice sa ice unekoliko pomae jo i elektrodinamika sila koja se javlja zbog
velike amperae. Luka nema, ne gori.
- Trenutak 1: sve se vraa na poetak, kapljica se odvojila, luk se pojavljuje a opet se formira kapljica na vrhu
ice...

Ovde treba uoiti sledee: Da bi ovaj transfer bio stabilan potrebno je da se sve izvrava glatko i
ponovljivo... Praktino gledano, da bi ovaj transfer bio stabilan, potrebno je da ovh kratkih spojeva bude od
80-150 u sekundi (oni to teraju mak na konac kau u zavisnosti od konkretnog sluaja 50-250 Hz). Zato je ovaj
reim i praen onim konstantnim zujanjem (u USA kau: kao kada se pee dobra slanina nedeljom pre podne),
jer se luk non stop pali i gasi u pravilnim intervalima...

Zbog toga je i unos toplote mali (jer se luk stalno pali i gasi), pa je mogue zavarivati i tanke materijale, kao i
raditi u vertikali i nadglavno, prelaziti preko velikih zazora...
Pomenuto je 80-150 kratkih spojeva (neki kau 50-250), ali u stvari za svaku icu, za svaki prenik, za svaki
materijal je potrebno nai takozvanu slatku taku tj onu frekvenciju tj broj kratkih spojeva gde je prtanje ili
minimalno ili ga nema, a razlivanje najbolje a plazma luka najjaa. Slatka taka se postie odreenom
kombinacijom brzine ice i voltae (npr pri naponima 14-21 V), prepusta ice za svaku konkretnu icu... Jasno
je da i aparat mora biti dovoljno dobar da ovo omogui.

Za zavarivanje kratkim spojem su naroito pogodne tanje ice recimo 0.8 mm i 1.0 mm, dok recimo ica 1.2
mm i nema neki iroki opseg za dobar rad u kratkom spoju.
Mogue je postii zavarivanje kratkim spojem na malim aparatima, sa malom potronjom struje, male su
deformacije zbog malih unosa toplote tj malih napona i amperae a plus se luk gasi i pali... Ali problem sa ovim
reimom nastaje kada su debljine vee od 3-4 mm. Tada umesto fuzije u materijal uglavnom nastaje
nalepljivanje tj vrstoa spoja je jako mala.
(Kada zavariva prepozna slabu penetraciju pri zavarivanju debelih limova, kratkim spojem, icom 0.8 mm,
moe doi u iskuenje da uspori malo da bi poveao penetraciju. Ali desie se suprotno. Tada e se desiti
nagolmilavanje tenog metala, tj prelivanje rastopljenog metala sa ice u ljeb, koji nee prodreti u dubinu ve
e preplaviti ljeb, i brzo e ovrsnuti i kasnije pri prolasku luka delovae kao prepreka za penetraciju pa e
postojati dva nalepljena sloja).

Dalje ne mogu se svi materijali zavarivati kratkim spojem. Npr aluminijum ili bakar, jer su veliki provodnici
toplote, ovaj se reim ne moe uspeno koristiti ili se uopte ne moe koristiti. Brzina odvoenja toplote kod
aluminijuma je 5-6 puta vea od one kod elika. Zato se pri zavarivanju aluminijuma ovim reimom najee
deava nalepljivanje i veliko prtanje a i ono to se uvari esto je porozno zbog brzog hlaenja. A kod legura
bakra se deava da se kapljica ice najee pretvori u kuglicu i skotrlja sa materijala jer je luk koji se pali i gasi
za bakar koji se topi na 1080C prosto hladan i ne uspeva ni da rastopi osnovni materijal.

Osim pravilnog podeavanja brzine ice i napona, potrebno je povesti rauna o preniku ice, vrsti gasa,
prepustu ice, ali i izabrati dobar aparat tj aparat koji ima dobru fixnu kontrolu indukcije ili se indukcija moe i
podeavati kao i dobar nagib (o ovome kasnije)...

Ve reeno, transfer kratkim spojem se deava u jednom uskom opsegu na niim brzinama ice (2.5-9 m/min) i
niim voltaama (15-22 V).

Za lepo zavarivanje kratkim spojem su najbolji gasovi ist CO2 i Ar+18%CO2 mada se za limove ispod 1.5 mm
ponekad koriste meavine argona sa manjim procentima reaktivnih gasova.

Za zavarivanje kratkim spojem su naroito pogodne tanje ice recimo 0.8 mm i 1.0 mm, dok recimo ica 1.2
mm i nema neki iroki opseg za dobar rad u kratkom spoju. ice 0.8 mm i 1.0 mm dozvoljavaju da aparat brzo
reaguje (samoregulacija luka) na pokuaj promene duine luka, dok je to tee kod debljih ica. Recimo da je za
icu 0.8 mm opseg amperae od 100-200A pri promeni brzine ice ak 10 m/min, a za 1.2 mm samo 3.6 m/min.

Naplavljivost (stopa depozita kg/h) je mala kod kratkog spoja.

Prepust ice se dri malim (6-12 mm) a dizna je ili izbaena par milimitara iz obe do par milimitera uvuena u
obu, zavisno od amperae i konstrukcije pitolja i mogunosti nabavke dizni i oba razliitih duina i strpljenja
zavarivaa da menja dizne i obe prema svakom konkretnom zavarivanju.

oba van dizne za zavarivanje kratkim spojem. Amperae su male, protok gasa je relativno
mali, prepust ice je mali, nita se ne gubi, tako da je ovo jedna od pametnijih stvari pri zavarivanju kratkim
spojem. Vidljivost i kontrola prepusta ice tokom zavarivanja se poveavaju nekoliko puta.
Kontrolom indukcije (kod aparata koji je imaju) se smanjuje prtanje, i produava vreme aktivnog gorenja luka
pa je vea indukcija povoljnija za deblje materijale i one sa veim povrinskim naponom rastopljenog metala.
(O indukciji malo kasnije).

Zbog injenice da je ovo najee korieni i samoukima jedini poznat reim MIG/MAG zavarivanja a ve je
reeno da je unos toplote mali, esto se deava da ako dozvolite takvom samoukom zavarivau da Vam odradi
posao, da e pokuati ovim reimom da odradi bilo koju debljinu materijala (ve reeno, luk je hladan jer se
radi sa niskim parametrima 50-180 A i 15-22 V i plus se luk pali i gasi 100-tinak puta u sekundi). Zbog toga na
debljim materijalima nema penetracije, uvarivanje je plitko i vrstoa spoja je ispod dozvoljene. Zato je negde
MIG/MAG zavarivanje izalo na lo glas kao slabo i nepouzdano i neke industrije ga ne prihvataju. Prosto
deblji materijali i obojeni metali se moraju raditi reimom u spreju ili pulsu.

U principu problemi sa reimom kratkog spoja se tiu loeg podeavanja parametara, loeg izbora prenika ice,
progorevanja tankih materijala... Ipak poznavanjem ta se dobija telovanjem svakog parametra posebno se
moe na dobrom aparatu postii perfektan rezultat.

Klju za minimizaciju ili izbegavanja prtanja je podeavanje aparata tako da je napon minimalan (a dovoljan,
da se ica ne nabija u materijal) a broj kratkih spojeva najvei (tada su kapljice koje se odvaju sa ice
najmanje), to se nae podeavanjem brzine ice u regionu oko slatke take. (Npr, za icu SG2 prenika 0.8
mm, broj kratkih spojeva, tj slatka taka je oko 4.2-4.5 m/min).

Naroito treba napomenuti da je podeavanje voltae kritino jer se lako moe ispasti iz opsega stabilnog
zavarivanja, nekad je u pitanju 1 V. Naroito ako se podesi vea voltaa od optimalne, luk postaje dugaak,
kapljice prekrupne, nekad ak explodiraju u vazduhu pre kratkog spoja ili tokom kratkog spoja, velika kapljica
kada bune u metalno kupatilo izazove veliko prtanje, broj kratkih spojeva je manji, a zvuk od lepog zujanja
postaje fljafljav (kako je ovaj zvuk neko opisao).

Sam aparat moe biti problem jer esto, barem stariji jeftini aparati, imaju samo 4-5 podeoka za podesavanje
brzine ice i voltae to je ipak nedovoljno za ceo spektar debljina materijala 0.8-4 mm. Da ne priamo to ih
samo marketinki prave jakim (npr reklamiraju ih kao 150-160-180A a stvarna intermitenca je 10% na tim
amperaama). S obzirom da se rade tanki limovi, da su zavari najee kratki, da se mora stajati zbog opasnosti
od progorevanja zbog unete toplote, neki orijentir bi bio kupiti aparat koji ima to vie podeoka za napon i
brzinu ice (ili kontinualno podeavanje) sa intermitencama 20-30%-tak posto na 140-150-160-180A (u
zavisnosti od eljenih debljina materijala za zavarivanje)... U principu, najjeftiniji aparati nemaju podeene
najbolje kombinacije brzina ice, voltae, indukcije i nagiba krive za perfektno stabilno zavarivanje u kratkom
spoju pa je pametno izdvojiti malo vie novca za perfektan aparat.
Zavarivanje u spreju
Originalno, MIG je i izmiljen za zavarivanje u spreju i to aluminijuma. Meutim, zavarivanje u spreju jo nije
potpuno poznato iroj populaciji, prosto jer je veina navikla na aparate nie klase tj niih performansi kao i na
CO2 gas. Da bi se postigao sprej mora aparat biti sposoban da isporui min 25 V pri veim brzinama ice
(samim tim i veim amperaama), kao i mora da se koristi gas sa velikim sadrajem argona (sadraj argona u
meavini za sprej mora biti min 80%, zato su npr za sprej za crni elik najbolje meavine Ar+18%CO2,
Ar+8%CO2 ..., barem u Evropi).

Govorei samo o MIG/MAG zavarivanju crnih elika (najpravilnije rei samo MAG zavarivanju elika), aparat
mora biti preko 250A, a sam proces zavarivanja u spreju bi trebao biti prvi izbor pri zavarivanju debljina preko
3-4 mm.

Mehanizam spreja je sledei:

Kada se kao zatitni gas koristi argon ili meavina sa vie od 80% argona, na viim strujnim parametrima
zavarivanja se deava transfer u spreju (napon oko i preko 25V, amperae preko 200A u zavisnosti od tipa
eline ice, prenika itd. Sprej se kod aluminijuma postie na niim amperaama).

Plazma koju stvara argon je iroka i obavija vrh ice, koji tada postaje iljat. Poznato je iz elektrotehnike da
kada kroz neki provodnik protie struja, oko provodnika se formira elektromagnetno polje, u obliku
koncentricnih krugova oko provodnika. A u tom elektromagnetnom polju se stvaraju centralne sile, tzv
Lorencove sile koje deluju ka centru provodnika, u ovom sluaju ice. Poto je ica na vrhu rastopljena, njena
vrstoa je mala, pa je Lorencove centralne sile seku kao makazama. Poto je dovod ice automatski tj
jednolian, u pravilnim razmacima e se desiti kidanje jedne kapljice, formiranje druge na vrhu ice i njeno
slabljenje i kidanje, tako da niz osu ice tee struja finih kapljica propelirana elektrodinamikim silama.
Kapljice se ne sudaraju, ve u nizu putuju jedna iza druge, male su, ne explodiraju du luka...

Ono to je bitno napomenuti, ne moe se sprej transfer odigrati po elji. Za to su potrebni uslovi... A najkrae
reeno praktinim jezikom, aparat mora biti potentan, jer se recimo za crni elik sprej u najee korienom
gasu Ar+18% CO2 za icu 1.0 mm deava na strujama preko 220A i naponu preko 25V. Za icu 1.2 mm to je
jo i vie, recimo preko 260A-280A... Ako uzmemo da aparat treba da radi a ne da prekida rad zbog
pregrevanja, ispada da za komforno zavarivanje u spreju treba imati 300A ili jai aparat.
Dalje, gas u kome se sprej razvija mora imati vie od 80% argona, jer sprej nije mogu u istom CO2 gasu (bie
objanjeno kasnije).

Zanimljivost: Sada Vam je jasno zato je najpopularniji gas u Evropi Ar+18%CO2. Zato to se u tom gasu
moe raditi u stabilnom kratkom spoju a i stabilnom spreju. A sprej se postie pri sadraju argona preko 80% tj
min 80%Ar i max 20%CO2... A poto ne postoje nikada apsolutni brojevi, ve samo relativni u okviru nekih
tolerancija, zato je standardom propisano punionicama gasa da sadraj CO2 moe biti 18% +/-10% a to e
rei najgora a dozvoljena ara isporuene meavine C18 (Ar + 18%CO2) e sadrati 80.2% Argona i 19.8%
CO2 ime je zadovoljen uslov da e taj gas uvek moi razviti sprej.

Da bi se ostvario sprej, potrebno je osim gasa sa vie od 80% Argona, postii i parametre napona i amperae
(koja se ostvaruje velikom brzinom ice). Parametri zavarivanja u spreju su visoki, zato ih je nemogue ostvariti
na slabim aparatima.

Zavar poloen sprejom je lep, gladak, penetracija tj uvarivanje je odlina time i vrstoa spoja.

Sprej je esto korien transfer za zavarivanje robotima.

Neka razumna granica za postizanje geometrije kod T spojeva (ili ugaonih) je a = 6-8mm.
Kada je zahtev za a=8mm, zavariva ima velike probleme nad kontrolom kupatila: mora da ostvari geometriju
to visokim parametrima to sporijim voenjem, mora da pazi da izegne zajed ali da ostvari penetraciju u
zidove, mora da ostvari gasnu zatitu kupatila... i to sve tokom svih 8 sati radnog vremena (i tako iz dana u dan,
iz godine u godinu...). U jednom momentu ovo postaje jako teko za radnika ali zato jako lako za robota.

Sprej ima mana i ogranienja, evo nekih tipinih:

- Da bi sprej bio potpuno bez prtanja i ulo se samo lepo utanje, materijal mora biti ist, odmaen, obruen
ako treba... Plazma seenje ostavlja okside koje treba odstraniti.
- Potreban je dobar, jak i pouzdan aparat, sa vodenim hlaenjem, znai skuplje nego to jedan hobista moe sebi
da priuti.
- Ako zavarivaa, koji se prvi put sree sa sprejom a ranije radio sa kratkim spojem, ostavite nasamo, velika je
verovatnoa kada doete opet da ete ga nai da je oborio parametre i da radi u kratkom spoju. Sprej mu je,
kae, brz, nema smisla tako raditi.

- Ipak ima izuzetaka, naroito mlaih ljudi koji se odueve, kau naliva im ko iz flae. Jo ako su stimulisani
tj plaeni po kilogramu depozita...
- Ogranien je samo na horizontalu, ak i u PB poloaju ima problema nekad. Razlog je izuzetno veliko fluidno
kupatilo.
- Potrebno je uloiti u odsisavanje gasova i dimova, kao i obezbediti dobru i pouzdanu zatitu zavarivau od
radijacije toplote i isparenja (maska sa preiavanjem vazduha, pogodne rukavice, zavarivako a ne bilo koje
radno odelo, kecelja, kona jakna...).

Jo par napomena o spreju:

* Za sprej se dizna nalazi duboko u obi (Prepust ice kod spreja je od 50% do 100% vei nego kod kratkog
spoja.)

Dizna uvuena u obu, oko 5 mm.

* Aparat mora imati dobar (mali) nagib na velikim parametrima. Nekada npr mnogi invertorski MIG/MAG
aparati nisu mogli da izvuku sprej na amperazama preko 300A. Ni danas to ne mogu loi aparati. (O nagibu
kasnije...).

* Paziti na sleganje vara pri zavarivanju u PB poloaju, naroito pri zavarivanju sa 1.2 mm icom (velika
toplota, velika fluidnost kupatila, gravitacija vue nadole...).
Sleganje, paziti da se ne izae iz tolerancija koje standard propisuje.

* Poto su brzine ice velike, kao i amperaa i toplota, pametno je kupovati kvalitetne dizne i menjati ih posle
svakog kotura ice.

* Kod zavarivanja u spreju, pitolj se gura, uglavnom nema njihanja.

* Za manuelno zavarivanje najbolja je 1.0 mm ica. Kupatilo je malo, lako se kontrolie, sleganje kod ugaonih
avova je minimalno. Sprej se za icu 1.0 mm u gasu Ar+18%CO2 postie na preko 220A a mogue je terati
sprej do 280-300A. Korienjem gasa Ar+8%CO2 se ova zona poetka spreja sputa.

* jedna od najbitijih karakteristika MIG/MAG procesa koja se takoe mora dobro poznavati je naplavljivost tj
prinos tj stopa depozita tj koliko se kilograma na sat naliva. Recimo da je to npr za icu 1.2 mm na nekim
prosenim parametrima od 300A/29V oko 5.5 kg/h. Ako zavariva aktivno radi nekih 35% radnog vremena tj u
8 sati, luk gori tj ica se naliva nekih 2.8 sati, ispada da je mogue da 1 zavariva potroi kotur od 15-16 kg za
smenu i da to bude perfektno.

* oblik luka je zvonast, vidi se okom.

* protok gasa za sprej nije isti kao za kratak spoj, vei je. Grubo pravilo je da je za kratak spoj potrebno
10Xprenik ice, tj za 0.8 mm icu dovoljno je 8 l/min... ali za sprej je potrebno to grubo pravilo podii za
grubo 40-50%, pa je za icu 1.2 mm u spreju potrebno 16-18 l/min. Paziti na ovo, kada se npr heftanje vri
kratkim spojem, a popuna ljeba sprejom. Potrebno je podesiti razliit protok gasa za oba sluaja.

* Roboti mogu raditi u spreju i tanje preseke od 3 mm (tada najee sa gasom Ar+8%Co2), prosto jer mogu
raditi brzinama voenja pitolja koje ovek ne moe da postigne i time se kompenzuju visoki strujni parametri,
tj ukupan unos toplote zbog velikih brzina je dovoljno mali da se izbegne progorevanje.

* Na niskim parametrima spreja kapljice su krupnije skoro jednake preniku ice ali na veim parametrima
postaju ba vrlo male.
* ice punog poprenog preseka prenika 1.0 mm, 1.2 mm i 1.6 mm su najbolje za sprej. ice 0.6 mm i 0.8 mm
i 1.0 mm su najbolje za kratak spoj. Vidi se univerzalnost ice 1.0 mm!

* Sprejom se unosi mnogo toplote, paziti na deformacije.

Zavarivanje krupnokapljiastim / globularnim transferom

Mnogi zavarivai i inenjeri nisu upoznati na kojim se strujnim parametrima odvija sprej, pa esto zavravaju u
reimu krupnokapljiastog prenosa, koji je nestabilan i osim prtanja dovodi i do niza drugih greaka.

Ako izuzmemo samozatitne ice za zavarivanje i navarivanje koje nemaju drugi nain rada osim u ovom
reimu, pri zavarivanju icama punog poprenog preseka, potrebno je izbei ovaj reim. Znai, treba pravilno
izabrati gas (jo jednom, u CO2 gasu nema spreja, na veim strujnim parametrima naroito sa icom 1.2 u
istom CO2 gasu zavarivanje postaje nekontrolisano). Ako se izae iz tolerancija za sprej pri podeavanju
strujnih parametara, takoe je lako ui u nestabilni reim.

Mehanizam je sledei: Delom kapljice lete na sve strane, razbacuju se, delom dolazi do kratkog spoja, pa zatim
zbog nekontrolisanog porasta struja do eksplozije rastopljenog metala koji je napravio kratak spoj, delom
odvajaju se velike kapljice pa bunu u metalno kupatilo pa isprskaju sve okolo.

Sekvenca krupnokapljiastog prenosa, luk gori, stvara se kapllica na vrhu ice, kapljica gore na vrhu ice plee,
kada se odvoji obino ode negde na stranu ili explodira ili napravi kratak spoj, ili bune u kupatilo...

Pri zavarivanju, deava se da brzo ove kapljice nanesu preko obe i dizne, blokiraju delimino protok gasa,
usmeravaju ga od kupatila.
Zbog toga to kapljice padaju ispred kupatila, kada kupatilo naie na pucnu, ono je preliva i umesto da doe do
fuzije kupatila u materijal dolazi do nalepljivanja...

Mnogi investitori ne dozvoljavaju ove pucne, pa onda se esto deava, umesto da se lepo podese parametri i
dobije stabilno zavarivanje u spreju ili kratkom spoju ili pulsu, da se pristupa bruenju. Bruenje je uglavnom
isto nepotrebno gubljenje vremena i novca... Koliko se samo para i vremena moe utedeti znanjem
pravilnog podeavanja parametara.

Mala zanimljivost oko borbe sa prtanjem. Znai, umesto da se kupi dobar aparat, da se kupi dobar/pravi gas, da
se pree na korektan prenik ice, umesto da se obue zavarivai kako da podese aparat i druge parametre
(prepust ice, nain voenja pitolja, protok gasa itd)... ponekad se prihvati savet trgovakih putnika i kupi se
anti spatter sprej, tenost ili gel... Njime se poprska okolina mesta zavarivanja, i onda kada pucna padne na to
mesto, umesto da se zavari, ona se samo nalepi i lepo se onda odstrani nekom pahlom...

Oni koji razumeju podeavanje aparata i parametara se udom ude da neko ovo radi, ali se postavlja i pitanje
bezbednosti, mora da je to neka teka hemija.
Evo svedoenje jednog zavarivaa iz Engleske i slobodan prevod
(http://www.ukwelder.com/forum/index.php?showtopic=6644&st=0&p=60936&#entry60936):

I used this awful stuff when i was mig welding a few years back and I ended up with a trip to the doctors as I
was getting funny looking sperm when ejaculating. I stopped using it and I returned to normal, well that part did
and had more children. Mind you they are still a bit strange!!
Who knows what the long term damage will be to me.
To say this is a dangerous product is an understatement. My advice is don't bother.
...Koristio sam tu uasnu stvar pre nekog vremena dok sam zavarivao MAG postupkom. Zavrio sam odlaskom
doktoru jer mi je sperma izgledala zastraujue. Prestao sam da koristim to sredstvo, i sve se vratilo u normalu.
Sva srea pa sam posle dobio jo dece. Ne znam da li u imati neke posledice na dui rok...

Zavarivanje pulsnim reimom

Pulsni transfer je pre svega vrsta spreja. Luk je otvoren, ali umesto da se deava aksijalna struja sitnih kapljica,
deava se da elektronika aparata kontrolie aksijalno ispaljivanje svake kapljice pojedinano. Pri tome se
kontrolie i njena veliina i njena brzina i posle kog vremena se

odvaja naredna kapljica sa ice poto je prehodna otila. Neki izvori kau da elektroniari moraju da podese
kontrolu neka 64 parametra, pa se zato ovaj reim ve decenijama ne primenjuje manuelno u smislu da se svaki
parametar posebno podeava. Stvorene su takozvane sinergijske pulsne linije, pri emu korisnik kae aparatu
koji je gas namestio, koji materijal ice, koji prenik i bira koju e debljinu materijala raditi. Onda kompjuter u
aparatu prorauna sve parametre (pomenutih 64 ili 104 koliko li ih ve ima) i daje rezultat. Treba rei da su neki
proizvoai upravo zbog superiornog pulsnog zavarivanja izali na glas i stekli reputaciju, dok su se neki drugi
mnogo muili.

Elektronika kontrolie svaku pojedinanu kapljicu.

Amperaa pulsira, as je jako velika i kao takva odvaja jednu kapljicu sa ice, a onda pada na malu vrednost tek
da se luk ne ugasi i tako recimo 20-500 puta u sekundi.
U jednom intervalu, amperaa je jako velika npr 300 A a u drugom je recimo 50A. Ono to se vidi na displeju je
srednja amperaa, recimo 120A. Naravno proizvoai elektronski moduliraju ovu optu krivu, pa je
ukoavaju, zavru, zaobljuju a sve u cilju postizanja to je mogue boljeg zavara.

Puls je izvanredan reim zavarivanja obojenih metala i nerajueg elika. Kada je zavarivanje crnog elika, i
dan danas traju rasprave ima li to ekonomskog smisla. Reimom kratkog spoja se moe dobiti perfektno
zavarivanje do debljina 4 mm a sprejom preko 4 mm. Ipak, neki materijali zahtevaju mali unos toplote, odnosno
moe biti da kratak spoj daje nedovoljnu penetraciju a sprej preveliki unos toplote koji negativno utie na
mehanika svojstva a moda i preveliku deformaciju, pa onda puls doe kao spasonosno reenje. Odmah da
bude jasno, kod zavarivanja crnog elika se sprejom i kratkim spojem moe dobiti zavarivanje bez prtanja, pa
samo zbog toga kupovati jako skup pulsni aparat moda nema opravdanja. Ipak ako e se aparat korisiti i za
zavarivanje drugih metala, ako se eli i manji unos toplote, kupiti pulsni aparat je ok.

Zavarivanje pulsnim reimima je procvat doivelo pre 10-15 godina pre svega u auto industriji.
U USA se desila ova situacija. Tamo su vladala 3 amerika proizvoaa automobila a u zavarivanju par
amerikih brendova. Gasovi koji su korieni su uglavnom bile meavine na bazi argona i helijuma. A onda su
Japanci poeli da otvaraju fabrike automobila i graevinskih maina u USA i naravno doneli svoju opremu pa i
aparate za zavarivanje.

Japan je zemlja siromana sa gasovima, pa uglavnom tamo zavaruju sa CO2 gasom. Ali poto imaju strahovito
jaku i razvijenu elektronsku industriju, odavno su se igrali poboljanjima performansi elektronskog luka u CO2
tj smanjenju prtanja i poboljanju penetracije. Kada su doneli u USA svoje aparate shvatili su da imaju prostor
za dalje poboljanje tih performansi jer su im sada stajali na raspolaganju gasovi na bazi argona tj sprejozni
gasovi. Odmah su prilagodili dinamiku luka tim gasovima i odmah primenili. Od svojih dobavljaa su traili da
postiu zavarene spojeve do tada nevienog kvaliteta i oni su poeli da nabavljaju japansku opremu. Kada su se
ameriki proizvoai probudili, shvatili su da je dolo vreme invertora, da elektronika upravlja u hiljaditim
delovima sekunde a oni su se jo diili 300 kg aparatima sa 150 kg tekim trafoima, sa 3-4 premaza laka na
namotajima... Zato su neki i propali a oni drugi poeli da ugrauju module koje nisu sami razvili. Dok su se
snali, svetskim tritem su ovladali mnogi brendovi, pre svega iz Evrope. Poteno je rei da su aparati iz USA
u svoje vreme bili najkvalitetniji na svetu, ali to su danas evropski.
U Evropi se desila ovakva situacija u auto industriji. Auto industrija je shvatila da je korozija limarije neprijatelj
njihovih renomea pa su masovno poeli da koriste pocinkovane limove. Ali zavarivanjem pocinkovanih limova
klasinim nainom (elinom icom tipa SG2) dolazi do unitavanja zatitnog sloja cinka. Metoda zavarivanja
pocinkovanih limova crnim icama i unitavanjem sloja cinka u okolini zavara a kasnije premazivanje farbama
koje sadre cink nije dala rezultate. Zato je kao spas razvijeno zavarivanje pocinkovanih limova pulsnim
zavarivanjem bronzanim icama (najee tipa CuSi3 i za neke primene CuAl8).

Poto su isparenja cinka otrovna za oveka, zavarivanje je pre svega namenjeno robotima. To samo pojaava
potrebu za ostvarivanjem perfektinih parametara zavarivanja.

Malo kasnije su auto industriju uvedeni elici zvani borosteel tj boro-elici. Radi se o nastojanju
autoindustrije da uvede jae materijale za limove i profile i na taj nain dobije i veu vrstou ali da budu tanjih
preseka i time smanjenu masu. Pomenuti elici su legirani borom. Bor tj jedinjenja koja stvara bor karbide, bor
nitride tj boride i diboride koji se izluuju u matrici i poto su veoma sitni ine je tvrom i jaom. Treba li rei
da se radi o elicima osetljivim na unos toplote, tj nekontrolisani unos toplote ini da se gube sva svojstva
vrstoe. Zato je preporuka zavarivanje ovih elika pulsnim postupkom bilo elinom bilo bronzanom icom...

Iz ovih industrija pulsno zavarivanje se proirilo i na zavarivanje bronzi, aluminijuma, nerajueg elika, elika
poviene vrstoe...

Poto je cena pulsnih aparata pala, postalo je dostupno i iroj populaciji pa su danas pulsni aparati prilino
popularni i zastupljeni i recimo prilino dobra investicija.

Debljina sloja cinka je oko 20 mikrometara. Ipak i tako tanak ima jako katodno privlaenje kiseonika i tako
brani da kiseonik doe do elika i korodira ga. ak i ako je elik ogoljen recimo na 2 mm od sloja cinka cink e
braniti elik.
Pocinkovani delovi automobila.

Zavarivanje pocinkovanih karoserija se vri icama tipa CuSi3. Taka topljenja te ice je oko 1000C. A taka
topljenja cinka je 498,4C. Dok rastopljena kapljica sa ice doe do lima, ve se malo i ohladila. Kapljica ne topi
elik, gotovo da ne izaziva unitavanje prevlake cinka a veina cinka se stapa sa bakrom i pravi neku vrstu
mesinga (mesing je legura Cu-Zn). Ovo se u stvari zove lemljenje tj MIG lemljenje ili na engleskom MIG-
brazing. Zazor mora da postoji, rastopljena kap bronze ima neku kapilarnost i prodire u zazor poveavajui silu
vezivanja veom nalegajuom povrinom.
MIG brazing pocinkovanog lima, zavarivanje robotom.

Runo zavarivanje tj MIG brazing popravka pocinkovane auto limarije bronzanom icom, pulsnim
zavarivanjem.

Malo pulsnog zavarivanja iz svakodnevne prakse.

ICI d.o.o. Zavarivanje bronzane klizne staze za poboljan elik pulsnim MIG postupkom.
ICI d.o.o. Reparatura velike bronzane aure, pune prslina. Izgled posle navarivanja i predobrade. Navarivanje
pulsnim postupkom.

ICI d.o.o. Francuski turista je nasukao jahtu u beogradskoj marini. Iskrivio i polomio malo propeler. Sanacija
pulsnim zavarivanjem. Materijal mangansko-aluminijumska bronza.

Pulsni aparati su bili pre svega skupi. A najea primena pulsnog zavarivanja je kod tankih delova, znai
manjim strujama. Debeli profili se lako zavaruju sprejom, aparatima starim i 40 godina.

Na ovakav aparat se dugo ekalo!!! Jer, do sada su pulsni programi bili ugraeni u aparate od 300A i vie, to ih
je po definiciji inilo veoma skupim, a pulsni programi su se koristili za zavarivanje tankih limova, malim
amperaama. Bilo je krajnje vreme da neko napravi taman pulsni aparat. Helvi TP 220 je 200A pulsni aparat
sa pulsnim programima: 7 programa zavarivanja aluminijuma, 4 programa za crni elik, 2 programa za
nerajui elik i jedan program za CuSi3 icu. A nije skup, pogledajte:

Imamo demo aparat, pozvani ste na probu!

Za pulsno zavarivanje se koriste gasovi (Ar+18%CO2, Ar+8%CO2, Ar+2.5%CO2, Ar+O2, ist argon...) koji
razvijaju sprej transfer. Jo jednom sprej i puls nije mogu kod istog CO2 gasa. I puls nije mogu kod
samozatitnih punjenih ica, kako neki vole da reklamiraju samozatitne punjene ice za navarivanje.

Zavarivanje rotirajuim lukom

Pri veem poveanju strujnih parametara, amperae (tj brzine ice) i napona (preko 35V i preko 450A), deava
se fenomen da luk poinje da rotira. Jo uvek se radi o jednoj vrsti stabilnog sprej transfera.

Izgled rotirajueg luka. Vide se sitne kapljice koje se ravnomerno razbacuju niz luk.

Ako se stvore uslovi, pogodnom kombinacijom gasova (npr Ar +5%O2 ili slino), velikih brzina ica (preko 15
m/mm) to bi odgovaralo amperaama preko 450A i velikim voltaama (preko 40V) i velikim prepustima ica
(preko 20 mm) deava se sledee.

Veliki prepust ice je izloen velikoj amperai, pa se usled velike omske otpornosti stvara velika toplota koja
rastapa dobar deo slobodnog kraja ice. Usled jake amperae se javljaju jake elektrodinamike sile koje deluju
na rastopljeni kraj ice ija je sada vrstoa mala i uzrokuju da pone da rotira po helikoidnoj putanji...

Radi se o specifinom stabilnom sprej transferu kod koga je mogue naneti 4.5-13 kg/h depozita. ice na koje
se moe delovati su 1.0 mm, 1.2 mm, 1.6 mm. Prepusti su 22-38 mm.
Podruja raznih vrsta lukova u MIG/MAG zavarivanju u zavisnosti od strujnih parametara. Uoiti visoke
parametre na kojima se deava rotirajui luk.

S obzirom da je za rotirajui luk potrebna velika brzina ice, konvencinalni dodavai, iako nominalno
deklarisani na maximalno dodavanje od 25 m/min u stvari ne mogu da izdre dug rad na tim
brzinama. Otprilike kao automobil deklarisan na maksimalnu brzinu od 200 km/h. Moe se sa njim prei velika
kilometraa vozei ga na 120 km/h, ali ako bi se non-stop vozio 200 km/h veoma brzo bi se motor raspao. Zato
se za rotirajui luk ponekad, kada se trai izdrljivost dodavaa, koriste pljosnate ice jer je dodavau lake da
gura pljosnatu icu nego okruglu.
Transferi na izuzetno visokim parametrima, rotirajui i nerotirajui luk

Predstavnik ovog transfera moe biti T.I.M.E. transfer (Transferred Ionised Molten Energy). Radi se takoe o
zavarivanju sa dugakim prepustima, na visokim amperaama i voltaama, ali luk ne rotira a stope depozita su
jako visoke. Deava se u specifinoj meavini gasa (na primer 26%helijum + 65% argon + 8%CO2 +0.5%
kiseonik). Recimo da se nerotirajui luk deava na brzinama ice oko 25 m/min i naponima 30-45V sa stopama
depozita 10-15 kg/h, a rotirajui luk na brzinama ice 30-40 m/min i naponima 48-55 V i stopama depozita 25-
27 kg/h...

Sve je mogue unaprediti uvoenjem jo jedne ice u luk, takozvano TANDEM zavarivanje...

Napredne modifikacije tj elektronsko upravljanje elektrinim lukom

Pojavom invertora i napredne elektronike, danas proizvoai aparata za zavarivanje mogu da igraju kontrolom
elektrinog luka, pa se one nekada ustaljene granice briu. U svim reimima je mogu stabilan transfer, prosto
jer su aparati za zavarivanje polako postali kompjuteri. Evo nekoliko dosadanjih elektronskih postignua
ugraenih u MIG/MAG aparate:

- Sinergetske krive: Proizvoa je ubacio najbolje parametre zavarivanje za razne debljine raznih materijala,
konkretnim icama i gasovima. Vae je samo da aparatu saoptite koji ste gas izabrali, koji materijal ice, koji
prenik i koju ete debljinu raditi. I aparat Vam sam prorauna parametre zavarivanja. Kod nekih aparata to radi
savreno, kod nekih onako, negde radi negde ne radi, a kod nekih i ne radi ba dobro. Jer radi se o ugradnji
znanja tj programiranju na osnovu runog zavarivanja. Sinergetske krive postoje i za klasina zavarivanja
kratkim spojem i sprejom i za pulsno zavarivanje. Umesto da kupite na slepo aparat sa sinergetskim krivama
prvo ga probajte. Jer moe lako da se desi da je sinergetska kriva loa ba za ono to Vi elite da radite. Npr
uzmite punjene ice. Postoje one sa debelim zidom cevi, sa srednjim i sa tankim. Npr na radioniki
pulsni/sinergetski aparat jako lepo radi sa punjenim icama srednjih debljina cevi ali za perfektna zavarivanja
punjenim icama debljih zidova (a mi koristimo samo te debelozidne beavne punjene ice) su potrebna
dodatna podeavanja i korekcije.
Sinergetska kontrola parametara ugraena u MIG/MAG aparat za laku bravariju: HELVI FOX 180. Dinamika
luka je odlino proraunata za CO2 gas, vari se maltene kao da se crta, tako je lako. Nema vie prkanja sa
dugmiima tj potenciometrima (a ak ih ima dva,da, ovek se lako zbuni). I plus ima mogunost zavarivanja
REL rutilnim elektrodama. Vredi probati, pozvani ste, imamo demo aparat!

- Modifikovani kratak spoj za zavarivanje korenog prolaza kod cevi: Koren kod cevi je rizino zavarivati
tradicionalnim kratkim spojem jer se u pozicijama oko 12:00 i 06:00 deava sleganje ava. Takoe je est sluaj
cvikanja ice koja posle kao patrljak viri ka unutranjosti cevi. Meutim modifikacijom kratkog spoja mogue
je potpuno uspeno zavarivati koren u svakoj poziciji, i to ne samo kod crnih cevi ve i kod cevi od nerajueg
elika, sa zazorima i do 8 mm. Treba pomenuti proizvoae i nazive ovih modifikacija: Lincoln STT, Milller
RMD i Kemppi WiseRoot. Imaju i danas i drugi proizvoai ove procese ali ovi pomenuti se istiu jer imaju
tradiciju od 10 godina uspenog postojanja. Ako zavarujete cevi i korene prolaze, probajte ove aparate.
Verovatno ete se odueviti!

- Dupli puls: U eri masovne prodaje pulsnih aparata neko se dosetio da izvri pulsiranje pulsne struje, pa su ga
mnogi proizvoai ugradili u svoje aparate. Praksa nije videla velike koristi od ovoga. Nikada korisnicima nije
objanjena neka sutinska prednost, osim eventualno estetske (naroito se isticala parola: ...da imate izgled lica
ava sa ripnama kao TIG-om da je raen...), kao ni data uputstva za manipulaciju duplim pulsom (kolika
frekvencija za svaki konkretan sluaj, kolika gornja struja kolika donja, koliko vreme gornje struje itd...). Ipak,
moda posle proba, ispadne da je ba ovo pravi transfer za Vas.

- Brzi sprej luk: udno ime, a svaki proizvoa ima neki rogobatni naziv za ovu oblast. Ideja je za uvoenje
ove oblasti je nastala zbog toga to je pulsni reim pre svega namenjen zavarivanju tankih delova, a u svojoj
gornjoj oblasti postaje nestabilan, a ak i kada je stabilan stopa depozita je mala. Sa druge strane, klasian sprej
transfer je odlian to se tie depozita, ali je unos toplote veliki, pre svega zbog napona, preko 25V, otprilike
25-30 V... Pa se stvar reila kombinacijom pulsa i sprej, tj u jednom momentu luk je u pulsu a u drugom je u
spreju. Stopa depozita je na kraju skoro kao u spreju, vei od pulsa, a unos toplote je nii od onog u spreju.
- Brzi kratak spoj: Kombinacijom pulsa i kratkog spoja se dobija mogunost zavarivanja obojenih metala, npr
aluminijuma jo tanjih debljina nego to moe puls.

- Brzi puls: ve je reeno da kod klasinog pulsa, elektronika kontrolie odvajanje jedne kapljice u jedinici
vremena. Kod ovog reima elektronika kontrolie nekoliko kapljica (npr 3) u jedinici vremena. Efekat je slian
onome kod brzog sprej luka. Vei je depozit nego kod klasinog pulsa, a unos toplote je nii nego kod klasinog
spreja.

- Uvoenje CC-a u CV: CC je konstantna struja i ve je objanjeno, odnosi se na zavarivanje kod REL i TIG-a,
i karakteristika je da je struja nezavisna od duine luka. Amperaa je praktino ista bez obzira na duinu luka.
Kod CV zavarivanja napon je konstantan a amperaa je sredstvo za odravanje konstantnog napona tj
konstantne duine luke. Pri tome amperaa zavisi zbog Omovog zakona od prepusta ice. Vei prepust znai
niu amperau a time i manju penetraciju u materijal. Kod ovog reima, deava se da aparat dodaje amperau
kada se recimo povea prepust ice i to za onoliko koliko se zbog Omovog zakona smanji amperaa pa onda
amperaa ostaje svo vreme ista a time i penetracija, bez obzira koliko zavariva poveavao ili smanjivao
prepust ice.
Smeno je sluati jedan karikirani nain objanjavanja prednosti ovog reima: Znai..., ima zavarivaa
pijanduru, koji ne uspeva da svo vreme dri isti prepust ice a samim tim i da odrava relativno konstantnu
amperau i time penetraciju u materijal, ve mu ruka drhti i prepust mu as mali as ogroman, pa se deava da
umesto penetracije ima greke nalepljivanja i nedovoljne penetracije i nedovoljne vrstoe spoja... Kupovinom
ovog aparata, i aktiviranjem ovog reima, moe pijandura kako hoe da drhti, aparat obezbeuje svo vreme
konstantnu penetraciju.... Moda Vam je smeno ali ponekad vredi platiti za sigurnost tj za obezbeenje
sigurnog kvaliteta zavarenog spoja zbog moguih poremeajnih faktora u sistemu.

- AC MIG zavarivanje: Par japanskih proizvoaa su uveli AC MIG zavarivanje aluminijuma, a ima ga i jedan
nemaki proizvoa. Doiveo je veliki uspeh kod zavarivanja tanke aluminijumske limarije u auto industriji i to
preko veih zazora (to je fantastino! Ko zavaruje aluminijum TIG AC reimom verovatno zna da je gotovo
nemogue zavariti lim 1 mm sa zazorom 2 mm). Verovatno e vreme zatite patenta istei uskoro, pa se moe
oekivati da e ubrzo imati ovaj reim i svi ostali veliki igrai.

- Ima verovatno jo ovih elektronskih novotarija u kontroli luka ali ko moe da ih se svih seti, naroito kada
proizvoai aparata objave recimo Fuzy Logic (Logika bogtepitaega), Artificial Inteligence (vetaka
inteligencija koznaega)... i nee da objasne ta se krije iza toga, ve inisistiraju da to mora da se kupi jer ako se
ne kupi bie smaka sveta...

Ve rekoh, moe se oekivati da e jednog dana klasini MIG/MAG aparati nestati, kao to su recimo nestali
oni rotacioni aparati. Uskoro e svi MIG/MAG aparati biti isporuivani sa elektronskom kontrolom luka i
stabilnim radom, prosto nee biti mogue izabrati nestabilan reim (na radost svih nas...).

Funkcije (mogue kontrole) na MIG/MAG aparatima

Na nekim aparatima postoji mogunost podeavanja ili izbora pojedinih funkcija, koje su kod jeftinijih aparata
fixirane. Neke od njih su:

Indukcija (impedansa). Ova funkcija (nekad se zove priguenje ili ok) je aktivna tj ima svoj smisao kod
zavarivanja kratkim spojem. Kod kratkog spoja se deava da rastopljena kap sa ice dodirne metalno kupatilo
na materijalu i napravi kratak spoj. Napon pada na nulu i ako bi CV maina trenutno odgovorila amperaa bi
krenula da raste izuzetno velikom brzinom i najverovatnije bi tokom kratkog spoja rastopljena kapljica
explodirala. Kontrolom indukcije (impedanse) se postie da pomenuti rast bude bri ili sporiji (tj pre svega
sporiji), a fiziki se ostvaruje uvoenjem dodatnog kalema (induktivne otpornosti) u strujno kolo (obino i jo
jedan otpornik) . U sluaju debljih ica (pre svega prenika 1.2 mm) je posebno bitno da taj rast amperae bude
sporiji jer inae moe da se desi da porast struje bude tako brz i silovit da velika rastopljena kapljica, umesto da
se glatko odvoji sa vrha ice i slije u kupatilo, u stvari explodira i napravi veliko i neprihvatljivo prtanje. (Ovo i
jeste sluaj sa loim aparatima ili u sluaju loe podeenosti aparata u nekom konkretnom sluaju).

Najlake je indukciju opisati kao kontrolu brzine porasta amperae tokom kratkog spoja. Dodavanjem
indukcije, brzina porasta struje je (mnogo) dua.

Nagli porast struje u kolu bez indukcije i spor porast amperae u strujnom kolu priguenom indukcijom.

U elektrotehnici se ukupna otpornost, omska i indukciona zovu impedansom strujnog kola. U ovom sluaju za
kontrolu porasta amperae, tj za sporiji rast amperae uvodi se indukcioni kalem sa otpornikom u strujno kolu.
U njemu se stvara elektromagnetno polje koje stvara dodatnu otpornost tj struju suprotnu samoj struji
zavarivanja. Zato e porast struje biti sporiji. Ovim dodavanje indukcije se postie sporiji rast struje kratkog
spoja, smanjenje broja kratkih spojeva i poveanje vremena gorenja luka (u reimu zavarivanja kratkim spojem
luk se pali i gasi, ve reeno 50-250 puta u sekundi). Tako moemo sabrati sva vremena dok je luk ugaen tj
postoji kratak spoj i sva vremena dok je luk upaljen. Poveanjem indukcije strujnog kola, vreme postojanja luka
je vee, samim tim je vea i toplota koju luk stvara a za isto podeene parametre brzine ice i voltae. Pri tome
je rastopljeni metal fluidniji, bolje se razliva a uvarivanje je dublje. Drugim reima razlivanje se
poveava/smanjuje indukcijom a ne amperaom. Poveanje indukcije je vrlo korisno kod ica prenika 1.0 mm
i 1.2 mm kao i kod materijala koji imaju vei povrinski napon u rastopljenom stanju, pa im treba vie toplote
za razlivanje (a to se postie duim gorenjem luka, radi vee toplote na rastopljeni metal).
icama prenika 0.6 mm i 0.8 mm koje imaju tj daju vei broj kratkih spojeva u sekundi od ica 1.0 mm i 1.2
mm, i omoguavaju izuzetno brzu reakciju CV maine, nije potrebna velika indukcija, jer je sama omska
otpornost ica 0.6 mm i 0.8 mm dovoljno velika da vri priguenje porasta struje. Zato se deava da aparati iz
samogradnje budu OK pri zavarivanju ovim icama. Prosto velika omska otpornost ica 0.6 mm i 0.8 mm
pobeuje nesavrenost uradi-sam aparata.

Za svaki materijal ice, za svaki prenik ice, za svaku brzinu ice postoji neki optimalni broj kratkih spojeva
(nazvano podrujem slatke take) ali takoe za sve njih postoji i neka optimalna vrednost impedanse
(indukcije) koja i ini ono podruje slatke take slatkim.

Ako je za neku icu, nekog prenika, pri nekoj brzini ice indukcija premala desie se veliko i nekontrolisano
prtanje. A ako je indukcija prevelika, desie se da amperaa nee rasti dovoljno brzo da bi izmeu kratkih
spojeva topila tj sagorevala icu pa e se ica nabijati u materijal.

Savremeni elektronski aparati dobrih proizvoaa imaju perfektno podeene indukcije za svaki materijal,
prenik brzinu ice i omoguavaju gladak luk tj odvajanje kapljice glatko, bez prtanja.

Indukcija nema ulogu u zavarivanju sprejom, jer ve reeno ona kontrolie brzinu porasta struje kod kratkog
spoja, a kod spreja nema kratkog spoja. Izuzetak je samo paljenje luka, jer kod spreja se samo tada deava
kratak spoj, pa je za bolje paljenje luka kod spreja poeljno podesiti to manju indukciju osim kod aluminijuma
gde je ipak bolje dodati malo indukcije za bolji i meki start.

Evo i karikirani primer ta se postie perfektnom indukcijom:

1) Zamislite neku veliku kuglu obeenu sajlom i gde je jedan kraj kugle malo umoen u mirnu vodu. Zamislite
da naglo preseete tu sajlu. Kugla e velikom brzinom upasti u vodu, ima da bune i da isprska sve okolo.
Zamislite to isto ali umesto da neko see sajlu, da pone ovu sajlu da polako otputa i da kugla vrlo polako klizi
u vodu. Gotovo bez prtanja. E ovo je otprilike karikiran opis funkcije impedanse/indukcije.

Nagib (slope na engleskom). Ova funkcija je bitna i kod spreja i kod kratkog spoja.
Nagib (slope u engleskoj strunoj literaturi).

Od toga kako je kod konkretnog MIG/MAG aparata podeen nagib U-I (strujno naponske statike CV krive)
zavisi koliku e vrednost kod zavarivanja kratkim spojem dostii amperaa. Jo jednom, pri kratkom spoju,
rastopljena kapljica sa ice dodirne metalno kupatilo i napravi kratak spoj. Napon padne na nulu a amperaa
krene da raste izuzetno brzo. Koliko brzo (bre ili sporije) e rasti zavisi od pomenute prigunice tj indukcionog
kalema ugraenog u aparat. Ali se postavlja pitanje do koje e vrednosti amperaa rasti. Da li e rasti do 150A u
nekom konkretnom sluaju ili do 200A ili do 300A ili 400A, e to zavisi od karakteristike aparata zvanog nagib
CV krive (tj slope na engleskom).

Ono to je potrebno jeste da i brzina porasta amperae bude takva da se na nekoj krajnjoj dostignutoj amperai
desi glatko odvajanje kapljice bez prtanja, sa dovoljno velikim brojem kratkih spojeva u sekundi i sa dovoljnim
vremenom gorenja luka da bi se obezbedilo lepo razlivanje kapljice u materijal. Ova krajnja amperaa krakog
spoja pri kojoj se kapljica odvaja jeste odreena nagibom CV krive za svaki konkretan materijal ice, prenik
ice, brzinu ice u konkretnom gasu, a pre svega u CO2 gasu gde su potrebne ba odlino proraunate krive
indukcije i nagiba za dobijanje stabilnog zavarivanja bez prtanja... Sada je malo jasnije zato su neki aparati
dobri a neki loi. Zato se sa nekim postie perfektno zavarivanje a sa nekim se ne moe izbei prtanje. Zato
se kod nekih moe nai lako podruje slatke take tj zavarivanje sa glatkim odvajanjem kapljice bez prtanja a
kod nekih se nikada ne moe nai.

Sam nagib MIG/MAG aparata je veoma vaan i za ostvarivanje spreja. Nagib treba da je maltene ravan, sa
malim padom, da bi aparat mogao da izvue tj ostvari korektan sprej sa sitnim kapljicama koje se stabilno i
jednoliko odvajaju sa vrha ice

Jo malo o indukciji i nagibu.

Pri konstrukciji aparata za MIG/MAG zavarivanje se mora jako voditi rauna o ove dve funkcije / karakteristike
i njihovoj kontroli. Tanje ice (npr 0.8 mm) pri zavarivanju kratkim spojem postiu vei broj kratkih spojeva u
sekundi od ica 1.0 mm i 1.2 mm. Ako impedansu opiemo kao vektorski zbir omske otpornosti (same ice i
prigunice) i indukcione otpornosti (ugrenog indukcionog kalema u aparatu), sama omska otpornost ice 0.8
mm je toliko velika da maltene nije potreban pomenuti indukcioni kalem i posebno proraunat nagib da bi se
ostvarilo stabilno zavarivanje u kratkom spoju sa prihvatljivo malim prtanjem. Pomenuta omska otpornost je
toliko velika da sama praktino zaustavlja explozivno odvajanje kapljice sa vrha ice. Broj kratkih spojeva je
veliki, vreme gorenja luka je malo, pa je i uneta toplota u materijal mala, pa su ove ice 0.6 mm i 0.8 mm jako
zgodne za zavarivanje tankih limova. Ali kada se pokua ovim icama zavarivati deblji preseci dolazi do
problema sa penetracijom i nalepljivanja. Zavariva ponekad pomisli da je potrebno da sporije vodi pitolj ali u
stvari umesto da se desi vea penetracija, hladan rastopljeni metal se naliva u slojevima jedan preko drugog. Iz
tog razloga treba razumeti da ice 0.6 mm i 0.8 mm imaju svoje praktino ogranienje kada je u pitanju debljina
materijala. Prosto, luk se pali i gasi mnogo puta, luk je hladan i odlian za tanke limove i spreavanje
progorevanja, ali ve preko debljina 3 mm nisu dobar izbor. Primena takozvanog pravila 40A za 1 mm je ovde
potpuno besmislena, jer amperaa nije konstantna, luk se pali i gasi, a plus CV maina brzo sputa i podie
amperau da bi se zadrala podeena duina luka.

ice debljih prenika (1.0 mm i 1.2 mm) imaju manju omsku otpornost i pri kratkom spoju amperaa veoma
brzo raste, zato taj porast treba priguiti pomenutom indukcijom. Vea indukcija poveava i vreme aktivnog
gorenja luka tj njegovog dejstva na iroku zonu rastopljenog metala pa e metalno kupatilo biti teljivije i zato
profil gusenice biti ravniji. U principu, koja je vrednost indukcije dobra, kada su u pitanju deblje ice, merilo je
upravo geometrija tj ravan i gladak profil lica ava.

Uoiti da je srednja amperaa vea kada je indukcija vea i da je broj kratkih spojeva manji kada je indukcija
vea. Zato su tada profili nadvienja gusenice ravniji i pogodniji za zavarivanje debljih profila. I obrnuto
zavarivanje tanjim icama ili sa manjom indukcijom je pogodno za zavarivanje tankih limova.

Igranje sa indukcijom radi dobijanja to stabilnijeg transfera je takoe potrebnije u istom CO2 gasu nego
recimo u meavini Ar+CO2.

Zbog toga to vea indukcija smanjuje broj kratkih spojeva, zvuk je meki, pa se i opisuje sa meki luk i kada
je broj kratkih spojeva vei (manja indukcija) onda se kae da je luk otar. Da ne bude zabune, luk mora biti
stabilan, bio meki ili otriji.

Na novim aparatima, proizvoai koji vladaju svojim zanatom, imaju ugraene kontrole pomenutih indukcija i
nagiba. ak, poto recimo vea indukcija dovodi do loijeg paljenja luka zbog sporog porasta ameprae posle
kratkog spoja, recimo paljenje je odvojeno, tj luk se uvek pali otrim kratkim spojem a onda indukcija
omekava luk. Naravno ovo ima za posledicu da neki proizvoai aparata insistiraju da paljenje luka (koje je
uvek kratkim spojem) optimiziju za svaki materijal posebno, pa moete sresti da se kod nekih aparata luk lepo
pali na svaki materijal (crni elik, nerajui, aluminijum...) na svakom preniku ice, a kod nekih se moe
osetiti da negde luk tuca, negde dolazi do eksplozije kapljice koja prsne i po par metara.

Neki noviji, elektronski aparati imaju mogunost kontinualnog podeavanja indukcije a prostiji nemaju
pdeavanje ili imaju u ve programiranim postojeim sinergetskim krivama.

Stariji aparati su podeavanje indukcije imali preko nekoliko izvoda sa prigunice tj indukcionog kalema na
masu, kao recimo ovaj sa slike:
Postoji i snai se nain za podeavanje indukcije. Poto indukciju ini kalem, radi dobijanja indukcione
otpornosti, nekad, neki omotaju kabl mase u kalem recimo oko drke za metlu i na taj nain kod loijih aparata
dobiju stabilnije zavarivanje u CO2 gasu icama 1.0 mm i 1.2 mm.

Burnback kontrola ili sagorevanje vrha ice posle gaenja luka. Kada se otpusti okida na pitolju, luk se
naglo gasi i deava se da se na vrhu ice stvori kuglica.

Razlog je jasan, vrh ice je rastopljen dok je luk goreo, kada se luk ugasio, rastopljena kapljica se zbog
fenomena povrinskog napona pretvorila u kuglicu na vrhu ice. Pojedini aparati imaju kontrolu zvanu
burnback koja funkcionie tako da kada se otpusti prekida na pitolju, umesto da se luk trenutno ugasi, on
gori jo par delia sekunde i tokom tih par delia sekunde postepeno gasi tj amperaa se postepeno smanjuje.
Time se postie da se vei deo rastopljenje kapi prenese sa ice u kupatilo i ova kuglica na vrhu smanji ili ak
eliminie.

Ako ostane velika kuglica na vrhu ice posle gaenja luka, potrebno je kljetima seicama odsei, poeljno
ukoso, da bi se ostvarilo lepe naredno paljenje luka.

Sporiji dovod ice pre paljenja luka (run-in creep-start slope-up). Da bi se obezbedilo lepe
startovanje luka, umesto da ica svom snagom (tj podeenom brzinom ice) udari u materijal, mogue je
podesiti da ica prvih par delia sekunde po pritisku na prekida pitolja krene da izlazi polako, polako dodirne
materijal, napravi kratak spok, luk se upali i tek onda ica krene da izlazi onom brzinom kojom je podeena na
kontrolnom panelu.

Ostale komande funkcije koje mogu postojati na MIG/MAG aparatu:

- Hot start podeava se vreme i % za koliko je poetna amperaa vea od one koja je odreena brzinom ice i
prepustom. Npr moe se podesiti da je prvih 1 sekund amperaa vea 40% od one koja je rezultat podeene
brzine ice i prepusta ice. Razlog je taj to se naroito kod MIG/MAG zavarivanja na poetku umesto
penetracije ostvaruje nalepljivanje tj na tim poecima je ponekad teko ostvariti nepropusan var. Zato se, radi
uvarivanja, u prvih 1-2 sekunda radi sa veom strujom od podeene, a onda se posle tog vremena, amperaa
vraa tamo gde je podeena.
- Popunjavanje kratera Osim poetka, i zavreci su ozloglaeni zbog pojave prslina u njima posle gaenja
luka. Nije vezano za MIG/MAG ve je zajedniko i za TIG i REL zavarivanje. Ovom funkcijom se podeava da
se tokom nekog vremena luk postepeno gasi tj da se amperaa smanjuje postepeno i na taj nain se omogui
popunjavanje kratera koji se pojavljuje na kraju vara.
- 4T pogodna funkcija pri zavarivanju dugakih varova koja u sebi ukljuuje pomenuti hot-start i
popunjavanje kratera. Pritiskom na prekida aparat radi u reimu hot starta, sa poveanom strujom.
Otputanjem prekidaa luk se ne gasi, ve nastavlja da gori u reimu kako je podeena brzina ica i napon.
Ponovnim pritiskom na prekida i otputanjem, luk se gasi postepeno tj amperaa poinje da pada onoliko
sekundi kako je podeeno u funkciji popunjavanja kratera.
- ... ima jo ovih funkcija ali ko e ih sve pobrojati i potanko objasniti. Kada kupujete MIG/MAG aparat, nita
se ne podrazumeva, Vi niste obavezni da poznajete ta je ugraeno u aparat, pa naterajte prodavca da Vam to
objasni i demonstrira. Ako Vam nije jasno, nemojte da se uplaite prodaveve arogancije pa onda da kupite
aparat a nije Vam jasno emu neto slui pa onda traite objanjenje preko internet zavarivakih foruma. Budite
i Vi arogantni i neka Vam za Va novac prodavac i objasni i demonstrira svako dugme na aparatu. Ovo vai za
sve tipove aparata, a poseban su problem kada neki proizvoa nazove nekim udnim imenom neku uobiajenu
funkciju a onda nee da objasni o emu se radi
 5. ZATITNI GASOVI U MIG/MAG ZAVARIVANJU

Opte napomene

Ova oblast MIG/MAG zavarivanja je iz nekog razloga gotovo potpuno nepoznata, iako su zatitni gasovi i
njihov izbor izuzetno vani za samo zavarivanje. Evo jednog opirnog pregleda primene zatitnih gasova, ne
samo po principu uzmi taj i taj gas ve i zato i ta se tu u stvari deava. Ovakva tematika gotovo da
nikada nije javno bila razmatrana kod nas.

Smisao zatitnih gasova je:

- da tite od negativnog uticaja atmosfere (kiseonika i azota),

- da pravi plazmu (u smislu: gas postaje provodnik elektrine struje, zagreva se i odaje toplotu ici i materijalu
koji se vari, topi ih i omoguava zavarivanje, a zavarivanje jeste proces spajanja metala topljenjem),

- omoguava dobijanje potrebne / eljene geometrije profila vara.

- kontrolie vrstu transfera metala sa ice u materijal,

- ...

Poenta je da vazduh izmeu ice i materijala nije provodnik struje. Zato mora da se odstrani, da bi ga u tom
prostoru zamenio elektroprovodni gas. Taj isti gas mora posluiti i kao zatita rastopljenog i usijanog
ovrsnutog metala pre svega od oxidacije i poroznosti. U samom gasu, se deava proces jonizacije, i tako je
nameteno da je ica vezana za + pol tako da elektroni putuju ka ici jer je lake topiti malu icu nego veliku
zapreminu materijala.

Sam gas moe biti inertan (Argon, helijum), ali i reaktivan, tj postoji neka vrsta reakcije gasa i rastopljenog
metala, bilo tokom putovanja kapljica sa ice do kupatila, bilo sa kupatilom bilo sa ovrslim a usijanim
metalom. Npr najlake je uoiti produkt oksidacije u obliku staklastog oksida na povrini metala ava kao i
grubo sivom bojom vara.

Treba dodati da je za odlino zavarivanje i ponaanje tokom zavarivanja i stabilnost luka bitna istoa gasa, pa
je i preporuka koristiti gasove ba namenjene za zavarivanje. Takoe, jako je bitna homogenost same smee kod
meavina gasa.

Gasovi koji se najee kod nas koriste u zavarivanju mogu biti ist Argon, ist CO2, Ar+18%CO2,
Ar+8%CO2, Ar+2.5%CO2, Ar+2%O2...
Kod gasova treba uoiti i neka njihova specifina svojstva tj termine:

- disocijacija gasa (cepanje molekula gasa na toploti na sastavne atome ili molekule),

- rekombinacija (ponovno spajanje gasa koji je prethodno bio razloen),

- jonizacija (pozitivno naelektrisavanje atoma ili molekula gasa tako to im se skida elektron sa orbite najdalje
od jezgra),

- oksidacija (vezivanje kiseonika iz gasa sa metalima),

- karburizacija (vezivanje ugljenika sa metalima),

- termika provodljivost (jedna od sutinskih odlika gasa... koliko i kako se elektrina energija pretvara u
toplotu i kako luk odaje toplote metalu i okolini, ime je odreena penetracija i oblik profila gusenice).

Da bude jasno, ni dan danas se 100% ne zna ta se sve deava u plazmi luka. Postoje neka ispitivanja, neki
matematiki modeli, iskustvo... ali ta se deava u nekom gasu na temperaturama oko 7000C, u kojoj zoni luka..
tek treba da bude otkriveno. I treba rei da ljudsko oko vidi samo deo optikog spektra, pa ono to mi vidimo
kao luk, u stvari nije realno, priroda luka u celom optikom spektru je veoma sloena.

CO2 gas
CO2 gas je doprineo masovnoj primeni MIG/MAG zavarivanja elika, toliko da je postao i sinonim za
MIG/MAG zavarivanje. Drugim reima, neki sve nazivaju CO2 zavarivanjem, pa ak se uje i CO2
zavarivanje aluminijuma iako se za zavarivanje aluminijuma koristi ist argon i nikada CO2 gas. CO2 gas i
meavine sa njim se masovno koriste za zavarivanje obinih elika icama punog poprenog preseka i u
industriji i hobi zavarivanjima, kao i za zavarivanje punjenim icama raznih kvaliteta.

CO2 gas je relativno jeftin. Gas je bez boje i mirisa, tei je od vazduha oko 1.5 puta, ima blago kiseli ukus.
Dobija se preradom CO2 gasa iz buotina, sa nekih izduvnih kolektora u hemijskim industrijama kao i iz
procesa vrenja (fermentacije). Ovaj CO2 gas iz procesa fermentacije je bio velike istoe i bio je omiljen u
bivoj vojnoj industriji Jugoslavije zbog odline disocijacije.

ini ga oko 72%O2 i 28%CO. Ve reeno, jeftin je i esto daje prihvatljiv var (u smislu izgleda i mehanikih
svojstava). U njemu se ne moe ostvariti sprej ve se zavarivanje izvodi u stabilnom reimu kratkog spoja (iako
su i tada kapljice krupne i sklone prihvatljivom prtanju) ili u koliko-toliko kontrolisanom krupnokapljiastom
reimu, a u poslednje vreme ist CO2 gas je veoma popularan za zavarivanje rutilnim punjenim icama
(transfer je kvazi sprej, tj jeste sprej ali nije aksijalan, fine kapljice se slivaju du cele zapremine luka).

Daje najmanje iskorienje ice, zbog prtanja se smatra da je iskorienje svega oko 90% ice, izgled ava je
grub i siv, tj prilino oksidiran. Ovo prtanje se donekle moe ublaiti aparatima novije generacije gde
elektronika modulira luk za najbolji rezultat. Zbog pomenutog prtanja, nagomilavanje pucni na dizni i u obi je
veliko, pa se esto mora istiti oba i prskati zatitnim sprejom. Ovo obara produktivnost ali ponekad i kvalitet
zavarenog spoja jer blokira protok gasa, pa onda metal biva kontaminiran atmosferom. Na samom predmetu su
takoe izraene pucne kao rezultat prtanja, i esto je veoma skupo brusiti ih.

Fizika luka u MIG/MAG zavarivanju, sa naglaskom na CO2 (bilo da je ist, bilo da je deo meavine) je sledea:

Gasovi za MIG/MAG zavarivanje mogu biti monoatomni (argon, helijum...) i vieatomni (CO2, O2...) i ovi
drugi reaguju sa metalom tokom zavarivanja.

Prolaskom struje kroz gas, kao kroz bilo koji provodnik, stvara se otpornost i rezultat je zagrevanje. Na
povienim temperaturama, deava se pojava da se atomi i molekuli bre kreu tj osciluju i u jednom momentu
se odvajaju jedni od drugih. Ova pojava odvajanja, razlaganja, se zove u struci disocijacija. Disocijacija CO2
gasa se odvija po formuli CO2=2CO+O2. Energija potrebna za disocijaciju CO2 gasa je 4.3 eV, a poetak
disocijacije CO2 gasa je ve na oko 600C.

(1 eV = 1.6E-19 J, tj ovo je toplota koju treba dovesti jednom molekulu CO2 gasa da bi se pocepao na CO gas i
O2 gas)

Dobijeni CO molekuli imaju tzv redukujuci karakter a dobijeni O2 ima oksidiui karakter. To znai da se O2
vezuje sa metalima stvarajui okside, a CO se reaguje sa metalnim oksidima i oduzima im kiseonik i ostavlja
ist metal. Dalje, proizvoai ica u ice ubacuju povean sadraj silicijuma i mangana, pa onda silicijum se
brzom brzinom vezuje sa kiseonikom tokom transfera kapljice sa ice u kupatilo i tako titi da se kiseonik ne
vee u veoj meri sa drugim elementima. Proizvod je staklasti braon oksid na licu ava, koji se esto mora
skidati naroito ako sledi farbanje. Da ne bude zabune, silicijum ne uspeva da vee sav kiseonik ve se kiseonik
vezuje u maloj meri sa drugim elementima pa se zato u ice stavljaju povieni sadraji Mn i Cr unapred
raunajui da e deo biti izgubljen tokom zavarivanja.

Sam O2 (bio iz CO2, bio samostalno dodat u meavinu) i sam disocira na 2 atoma kiseonika. Potencijal
disocijacije kiseonika je 5.1 eV.

Sa druge strane CO molekul uglavnom ne disocira (na C + O) u velikoj meri jer mu je za disocijaciju potrebno
preko nekih 6000C (temperatura luka je do oko 7000C), pa je i to jedan od razloga zato se ne deava veliki
unos ugljenika u metal ava. Pre se deava da ovaj CO pokupi neto kiseonika i smanji stopu oksidacije kao i da
taj CO pravi problem kao gasni ukljuak, ako ostane zarobljen u metalu ava.

Sve ovo je razlog zato je nivo poroznosti i oksidacije manji kod meavina Ar/CO2 od onih sa Ar/O2.

Posle disocijacije, sledi drugi korak a to je jonizacija tj naelektrisavanje dobijenih molekula. Sa spoljnih orbita
se skida elektron koji dalje struji i pravi elektrinu struju u gasu. Potencijal jonizacije (energija potrebna za
skidanje elektrona) za CO2 gas je 13.77 eV a za kiseonik je 13.62 eV.
Temperatura luka nije ista u svim regionima, ve reeno da CO teko disocira a CO2 lako, pa onda imamo u
raznim zonama luka razliite koncentracije i CO2 i CO i O2 (i plus argon ako je meavina Argon/CO2). to je
vea temperatura luka, sledi da je stepen disocijacije vei, time i stepen jonizacije a time i toplota.

Treba i dodati da velika toplota koju odaje CO2 gas, i efekat redukcije CO gasa ini da je ponekad mogue
prihvatljivo zavarivati donekle rave delove kao i toplo valjanje delove a bez temeljnog prethodnog ienja.

Mane primene istog CO2 gasa su: velika stopa prtanja, ponekad neprihvatljiva oksidacija i time gubitak
legirajuih elemenata i pad ilavosti i vrstoe, preveliki unos toplote, kod zavarivanja pojedinih elika
neprihvatljiv unos C u metal ava... Sve se ovo reava meavinom sa argonom gde se maksimalno iskoriavaju
prednosti CO2 gasa tj njegove disocijacije i velike energije tj toplote.

Fenomen koji izaziva nezgodno prtanje kada se radi sa istim CO2 gasom je sledei:

Plazma CO2 gasa ispod kapljice je u obliku polulopte. Pomenute reakcije disocijacije i rekombinacije proizvode
takve sile da su usmerene vertikalno uvis ka kapljici. Sile su neravnomerne, as vee, as manje... U svakom
sluaju vrh ice se topi, te sile ne dozvoljavaju da se ta kapljica sa vrha ice slije u materijal ve kapljica postaje
sve vea. Dolazi do borbe. Plazma luka je gura gore a teina tj gravitacija i elektromagnetne sile je guraju dole.
U jednom momentu kada kapljica postane dovoljno velika ove druge sile pobeuju i kapljica, velika pada u
kupatilo.
Kapljica na vrhu ice u CO2 luku.

Sama kapljica bukvalno plee jedno vreme na plazmi koja je gura nadole. Tokom tog plesa centar luka se i
pomera iz ose ice, pratei kapljicu. Sa druge strane kada ica krene ka kupatilu deava se da se luk skrauje.
Sve se to manifestuje kao nestabilnost luka, luk drhti, eta (levo - desno), die (skrauje se i poveava se).

A sama kapljica, kada postane dovoljno velika, moe da napravi kratak spoj, da bune u kupatilo izazivajui
prtanje, moe da struja kratkog spoja bude velika da dovede do njene eksplozije i time naravno prtanja u iroj
okolini, moe da eksplodira u vazduhu to opet dovodi do prtanja... Kako bilo, istoa gasa, dobro napravljen
aparat, ili dobro programiran elektronski aparat u sinergijskom programu, dobro istovremeno telovanje (dodue
vrlo su uske tolerancije) svih parametara zavarivanja (brzina ice, voltaa, prepust ice, indukcija, nagib...)
mogu dovesti do vrlo prihvatljivog zavarivanja u CO2 gasu, pre svega u stabilnom reimu kratkog spoja.

Pri zavarivanju sa CO2 gasom, ne treba preterivati sa protokom. To je gas visoke energije, a sa druge strane
ogranien je na stabilan reim kratkog spoja (sa icama punog poprenog preseka) a to znai za nie amperae i
tanje debljine pa je preporuka raspon od 6 do 12 l/min. Za manje amperae, tanje ice, nie vrednosti i vee za
deblje ice i vee amperae.

Grubo pravilo koje se lako pamti je protok oko 10 x prenik ice (oko 6 l/min za 0.6 mm icu, oko 8 l/min za
0.8 mm icu, oko 10 l/min za 1.0 mm icu, oko 12 l/min za 1.2 mm icu).

Zanimljivost: Pojava na koju treba obratiti panju jeste smrzavanje reducir ventila i blokada protoka gasa
tokom zavarivanja. U boci je CO2 pod pritiskom i to u tenom stanju. CO2 gas ima tri agregatna stanja, gasno,
teno i vrsto. Ovo vrsto se naziva suvi led.

Znai, pri prolasku CO2 iz boce do pitolja a kroz reducir ventil, CO2 mora da se prevede iz tenog u gasno
stanje. Ovo isparavanje je praeno oduzimanjem toplote iz okoline tj snienjem temperature okoline. Poto
stanje svakog fluida zavisi od pritiska, temperature i zapremine, deava se da u jednom momentu negde u
reducir ventilu nastane takvo stanje da je pritisak oko ili ispod 4.15 bara i tu se onda stvara suvi led, tj vrsti
kristali CO2 leda i inja. Oni smanjuju ili blokiraju prolaz gasne i tene faze. Pojava smrzavanja i blokade se
uoava naroito pri veim protocima gasa. Da se ovo izbegne potrebno je postaviti grejae na reducir ventil.
Neki grejai rade na 220V a neki na struju koju daje aparat, npr 42 V. Neki aparati su imali fabriki izvedene
prikljuke za ove grejae, a ponekad treba majstor elektriar da izvede ovaj prikljuak. Ako nema grejaa,
majstorska fora je staviti upaljenu sijalicu neposredno iznad reducir ventila i njena toplota e ga grejati. Na
niim protocima, u principu nema blokade protoka.
Pojava se moe uoiti vizuelno, na reducir ventili se pojavljuje kapljice vode jer poto se reducir ventil smrzava,
on kondenzuje vlagu iz vazduha na sebi. Pri velikim protocima gasa, ova pojava kondenzacije se moe uoiti i
pri radu sa Ar+18%CO2 meavinom.

Zanimljivost: U Srbiji postoji specifian nain zavarivanja u zatiti CO2 gasa koji je na prvi pogled suprotan sa
svim napisanim ovde o stabilnim transferima i slinom. U Srbiji se desilo da jeste propala teka industrija ili
ako nije propala u tekom je stanju, ali jedan privatni biznis, u kome je zavarivanje bitan deo procesa je
procvetao. To je proizvodnja kotlova na vrsta goriva (kao i proizvodnja bojlera, to od pocinkovanog lima to
prohromskih). U tom svetu se pominju par ljudi koji su u svojim upama, lino napravili prvi kotao za sebe,
onda desetak za komije i rodbinu, a onda su zaposlili par ljudi kupili par aparata i poeli primitivnu
proizvodnju. Neto su smislili u konstrukciji, neto poboljali... Posao je tako krenuo da su danas su postali
idoli i legende sa ogromnim halama, laserima za seenje od milion evra, sa desetinama zavarivaa, sa
masovnom proizvodnjom, viemilionskim obrtima i zaradama.... Kao takvi su postali idoli mnogima, pa je
esta pojava da ovek kupi sam lim, i kopirajui neki od ovih kotlova, pokua isto. Prvo ga napravi za sebe, a
onda komijama a onda pokuava da ga proda na tritu, zapoljavajui par ljudi.
Da bi maksimalno smanjili trokove, koriste obine limove umesto kotlovskih, maksimalno pojednostavljuju
konstrukciju, koriste minimalno tanak lim, seenje je prilino neprecizno... A zavarivanje se vri tako da bude i
najproduktivnije i najjeftinije. Znai, koristi se najjeftinija CO2 ica na tritu, ta je apsolutno najbolja za njih.
Koristi se ist CO2 gas. Tipino se radi na strujama 370-400 A sa icom 1.2 mm u istom CO2 gasu. Poto ve
takvih firmi i firmica i pojedinaca danas ima mnogo, ova pria o nauci i znanju o MIG/MAG zavarivanju,
stabilnim transferima, kontrolisanom unosu toplote i garantovanoj ilavosti... izaziva ili saaljivo
(ne)odobravanje ili podsmeh. Podsmeh u smislu ...ti e mi pria o CO2 zavarivanju, mi radimo ono to niko
ne radi, jer znamo i sposobni smo, a Vi ne znate i niste sposobni (da varite na 400 A sa icom 1.2 mm u istom
CO2 gasu).... Saaljivo (ne)odobravanje izgleda ovako znam ja to sve drue, ali i onaj Legenda to pravi
milione evra radi isto tako, tako je napravio milione, par njegovih zavarivaa radi kod mene, sve smo
iskopirali... Ne mogu ja da koristim meavinu Ar+CO2 gas jer mi to strano poskupljuje cenu, znam ja da
ima kvalitetnih ica, ali mene ova najjeftinija zadovoljava.... Kada radimo na 400A sa 1.2 icom, nema veze
to je loe lim iseen, var je toliko irok da topi sve u okolini od 10 mm. U jednom prolazu se topi ma koja
debljina lima na tim strujama. Pucne? ta ima veze, ba nas briga, izolaciona vuna sve to pokrije, to se ne
vidi. Pad vrstoe i ilavosti zbog ogromnog unosa toplote? ta ti to znai? Ovo drue dri, ne raspada se,
niko se ne ali...
Da ne bude zabune, bez obzira na ogromne struje ipak ima prilino curenja i reklamacija, to vlasnicima nije
jasno (pa valjda 400A propaljuje sve oko sebe) pa optuuju zavarivae da zabuavaju. Prosto, zavarivanje u
CO2 gasu na tim ogromnim amperaama nije sigurno zbog sve svoje nestabilnosti. Dalje zavarivai osim to
rade u neuslovnim radionicama, obino dograenim garaama i slinim, bez dovoljno prostora i ventilacije
izgledaju kao rudari ili odaari, lica su im gotovo crna. Onolika amperaa bukvalno spaljuje elik, u
dimovima ima ogromnih estica ai... Kada proe pria o ponosu to rade ono to niko ne radi, zavarivai se
uglavnom ale da nisu zatieni, pa ale na loe rukavice, nikako da nau dobre, kecelje, na udisanje metala,
naroito su mlai zabrinuti za svoje zdravlje i potomstvo i zbog struja i zbog zraenja i zbog dimova...
Da ne bude zabune, one Legende, moda jo uvek na ovaj nain rade kotlove za srpsko trite. Ali kada rade za
izvoz, onda ve potuju reime zavarivanja i rade u meavinama, vode rauna o estetici i mehanikim
svojstvima. Poneki od njih su uveli i robote, za sada izgleda bezuspeno pa se prepucavaju sa robot-
integratorima. ale se, nisu zadovoljni sposobnou instaliranih robota, a opet ovi robotai se brane da kotlari
nikako nee da seku lim u preciznim tolerancijama, a nee ni da plate skupe sisteme za praenje ava, tj za
uspeno robotsko zavarivanje preko velikih zazora...

Argon
Argon se ne proizvodi vetaki ve se dobija separacijom vazduha. U vazduhu ga ima oko 1%, pa se vri
smrzavanje ogromnih koliina vazduha. Na odreenoj temperaturi ispod nule, argon se kondenzuje i izdvaja
kao tena faza i odvaja se i skladiti. Radi se o gasu bez mirisa, ukusa i boje, nije otrovan. Tei je od vazduha
oko 1.4 puta, (pa se deavaju nesreni sluajevi tokom zavarivakih radova, naroito u nekim skuenim
prostorijama, da koncentracija kiseonika i vazduha padne ispod nekog nivoa a da se u tom prostoru nae
prevelika koncentracija argona i zavariva udahne. Poto je tei od vazduha, nagomila se u pluima i nee da
izae napolje. Onda ovek ne moe da udie vazduh jer su mu plua puna argona. Desi se da padne na pod,
kolege se spuste ili uu u rupu ili komoru i doice istu sudbinu. Zato biti apsolutno oprezan pri radovima u
skuenom prostoru. Prva pomo se prua izvoenjem na sve vazduh, davanjem vetakog disanja i ako ovek
ne moe da die mora se staviti maska sa kiseonikom).

ist argon se koristi kao zatitni gas za zavarivanje obojenih metala koji imaju veliki afinitet ka kiseoniku, kao
to su aluminijum, bakar, magnezijum, titanijum...

Luk je prilino stabilan, a potencijal jonizacije je 15.7 eV, to znai da se luk relativno lako pali.

Osnovno svojstvo elektrinog luka pri zavarivanju u argonu je stvaranje plazme koja obavija vrh ice. Za
razliku od plazme kod CO2 koja se pozicionira ispod ice tj ispod rastopljene velike kapljice, kod argona se
deava da vrh postaje iljat, plazma obavija vrh ice i zbog jakih elektromagnetnih sila koje deluju ka centru
ice, kao i zbog toga to je ica slaba na mestu gde je rastopljena, deava se odvajanje sitnih kapljica, prethodno
opisanih kao sprej. Uoava se i specifinost kod plazme u argonu. A to je injenica da je toplotna provodljivost
jako slaba u poreenju sa CO2 plazmom i uoavaju se dve zone. Jedna u obliku stuba direktno ispod ice u
kojoj je temperatura luka vrlo visoka, i iroka zona oko ovog stuba gde je temperatura znatno manja. Zato se
deava da plazma vri topljenje materiala u dubinu, ali ne i u irinu.

Uoiti veliku temperaturu uskog stuba u luku, ispod ose ice, i iroku okolnu dosta hladniju zonu. Kod
zavarivanja elika istim argonom, profil uvarivanja je dubok ispod ose ice ali vrlo lo u ivicama gusenice jer
je visoka gustina struje tj toplote koja bije na malu povrinu i zato topi duboko u dubinu. Na engleskom se ovo
zove efekat prsta (finger effect) i kao takav je apsolutno nepoeljan. Zato se elik ne zavaruje istim argonom.
Ovo dovodi do velikog uvarivanja u dubinu, ali i loeg uvarivanja u irinu. Rezultat je veliko neprihvatljivo
nadvienje gusenice, bez utapanja ivica u materijal. Sa druge strane, u dubini, moe se desiti da iz metal ava ne
mogu da izau gasovi, pa se u toj dubini moe oekivati poroznost. Zato, zbog loe toplotne provodljivosti, tj
zbog loeg prenosa toplote sa plazme argona na elik, ist argon se ne koristi za zavarivanje elika.

Disocijacija i rekombinacija nisu mogui kod argona jer nema molekula to je atomarni gas, pa nema ta da se
razlae (nema molekula) tj da disocira i ponovo da se spaja i da metalu osim toplote luka predaje jo toplote
zbog rekombinacije.

Meavine Argona sa CO2 i O2

Ve je reeno da je zavarivanje elika doivelo procvat sa otkriem CO2 i fenomena disocijacije i
rekombinacije koje stvaraju dovoljnu toplotu za topljenje elika ispod cele zone luka. A zatim, meanjem ova
dva gasa i iskoriavanje najboljih osobina jednog i drugog, je dovelo da je zavarivanje elika MIG postupkom
(punim i punjenim) je u razvijenim zemljama daleko najzastupljeniji proces zavarivanja.

Znai, CO2 daje toplotnu provodljivost potrebnu za uvarivanje ivica gusenice tj fluidnost rastopljenog metala, a
argon daje stabilnost luka tj tzv pinch efekat, odvajanje sitnih kapljica sa ice tj stabilno sprej zavarivanje
odnosno odvajanje sitnijih kapljica u kratkom spoju.

Zbog smanjene reakcije gasa sa rastopljenim metalom, koliina dima je manja za nekih 20-25%. Rastopljeni
metal ne oksidira mnogo (jer ima manje O2 u gasu), znai dobijaju se zavareni spojevi sa viskoim mehanikim
svojstvima.

U prii o CO2 gasu je spomenuto da se cepanjem CO2 gasa dobijaju molekuli CO + O2. Tako da u jednom
momentu u plazmi luka u razliitim zonama u razliitim procentima postoje i CO2 i CO i O2. ist O2 se ne
koristi za zavarivanje ali je mogue argonu dodati neto O2. Deava se ista stvar tj dolazi do disocijacije O2 u
plazmi ali dolazi i do reakcije O2 sa rastopljenim metalom iz ice i rastopljenim metalom kupatila. Efekat je
sledei, dejstvo O2 na metal ice je negativan jer vezivanje sa elementima iz ice znai gubitak legirajuih
elemenata i snienje mehanikih svojstava. Zato ice sadre povean sadraj Si kojem je zadatak da se vee sa
to je vie mogue kiseonika ali se zato takoe u icama poveava i sadraj svih legirajuih elemenata (Mn,
Cr...) unapred predviajui da e mali % biti izgubljen tokom zavarivanje usled oksidacije (kao i
sagorevanjem...). Meutim, O2 ima i sledee efekte na zavarivanje. Prvo maksimalno stabilizuje elektrini luk,
potencijal jonizacije je 13.6 eV, lake provodi struju. Sa druge strane, veoma zahvalan efekat je injenica da
rastopljeni oksidi metala imaju daleko manji povrinski napon od rastopljenog istog metala. Znai, bez
kiseonika (bilo onog dobijenog disocijacijom iz CO2, bilo istog dodatog argonu) rastopljeni metal bi imao
tendenciju da se pretvori u kuglicu ili da ode u visinu pravei veliko nadvienje, to se i deava zavarivanjem
elika istim argonom. Ali rastopljeni metalni oksidi imaju mali povrinski napon, to znai da imaju tendenciju
da se razlivaju po povrini, to je blagotvorno za razlivanje ivica gusenice tokom zavarivanja. Ako dodamo da
je vezivanje O2 sa Si egzotermna reakcija, koja dodatno unosi toplotu i dodatno razliva rastopljeni metalni
oksid koji ve ima manji povrinski napon tj ve po prirodi tei da se razliva... Dakle dodavanjem CO2 gasa (ili
O2) gasa argonu deava se da se negativna svojstva oboje potiru a da ostaju samo pozitivna svojstva svakog od
njih.
Treba samo dodati da je potencijal oksidacije kiseonika u nekom procentu (recimo 2 %O2) 2-3 puta vei nego
potencijal jonizacije istog procenta CO2 gasa (znai 2% CO2). A reeno je da preterana oksidacija sniava
mehanika svojstva, naroito ilavost na temperaturama ispod 0. Iz tog razloga se ponekad uvek daje prednost
meavinama sa CO2 u odnosu na one sa O2.

Ar+18%CO2 (tzv C18 gas; C=skraenica za CO2, 18=18%CO2 u Argonu)

Ovo je najuniverzalniji gas za zavarivanje crnih obinih elika tj elika koji nisu skloni zakaljivanju.
Ovim gasom se moe zavarivati u svim stabilnim reimima, znai i u kratkom spoju, i u pulsu i u spreju.
U zavisnosti od parametara zavarivanja dobija se velika produktivnost (u spreju), zavarivanje je bez prtanja. U
jaem pulsu se zavaruju delovi gde postoji opasnost od deformacija zbog unete toplote, u slabom pulsu se
zavaruju tanji delovi, a u kratkom spoju tanki delovi...

Neke preporuke, gledano sa strane produktivnosti su da se u ovom gasu, sprej koristi za zavarivanje debljina
preko 5 mm, puls za debljine 2.5-5 mm, a kratak spoj za debljine 1.3 do 4.0 mm.

U zatiti ove meavine se moe raditi sa svim tipovima punjenih ica, ukljuujui one za nerajue elike...

U odnosu na ist CO2 gas, verovao neko ili ne zavarivanje je jeftinije u ovoj meavini nego u CO2 gasu. CO2
gas je samo jeftiniji u nabavci, ali zato ogranien na zavarivanje u kratkom spoju, sa velikom verovatnoom
pojave prtanja koje posle treba istiti i brusiti. Zavarivanje u kratkom spoju je niskoproduktivno, npr
zavarivanjem u kratkom spoju u istom CO2 na nekih 175 A dovodi do depozita od 2.4 kg/h a zavarivanjem u
spreju se moe naneti oko 5 kg/h (za teorijsko 100% vreme gorenja luka). Znai, zavarivanjem u ovoj meavini,
produktivnost je 2 puta vea, tj 1 zavariva postie ono to bi u istom CO2 gasu postigla 2 zavarivaa, sa dva
aparata (ili jednim aparatom u dve smene), troi se manje gasa... Jeste da je CO2 gas jeftiniji u nabavci, ali u
ukupnom zbiru, zavarivanje u ovoj univerzalnoj meavini je jeftinije jer zbog produktivnosti manji su trokovi
radne snage, manji trokovi naknadnog bruenja i ienja, manji trokovi gasa i aparata... kada se matematika
svede na 1 kg depozita.
Sprejom se mogu raditi deblji materijali, bez opasnosti od nedovoljne penetracije.
Koliina dima je manja pri radu u ovoj meavini.
Mehanika svojstva metala zavara su bolja nego u istom CO2 gasu.
Sprej se u ovom gasu postie na nekih 220-230A sa icom 1.0 mm i oko 270 A sa icom 1.2 mm (u zavisnosti
od aparata i drugih faktora).
Preporuka za protok gasa je 12-15 x preik ice, to e rei npr icom 1.0 mm pri zavarivanju kratkim spojem
12 l/min na niim amperaama i recimo 15 l/min za zavarivanje u spreju...
Ako niste preli na ovu meavinu preite. Vei je kvalitet zavarivanja i jeftinije je. CO2 ostavite za hobi
zavarivanja, tj laku bravariju i tanke profile, i naravno za zavarivanje punjenim icama koje odlino rade u
istom CO2 gasu.

Zanimljivost: Argon i CO2 se ne vezuju jedan sa drugim, pa je potrebno izvriti homogenizaciju smee,
valjanjem na mainama okretaljkama. Poznati su sluajevi da proizvoa ne odradi homogenizaciju kako treba
(a usput mu moda i gas argon i gas CO2 ima neistoa a boca neoprana), pa onda korisnik ima problema sa
zavarivanjem. Neki se alili, pa je poznat sluaj iz jedne firme iz Nikia gde je doao profesor u halu, u ime
isporuioca gasa, i ljakerima/zavarivaima (neki sa osnovnom kolom od obrazovanja) odrao autoritativno
predavanje o mehanici fluida, Bernulijevoj jednaini i laminarnom i turbulentnom strujanju, i objasnio im da
treba da uzmu boce za koje misle da nisu u redu, obore ih na pod i da ih kotrljaju po podu. Moete zamisliti taj
prizor, 12 ljudi jedan iza drugog, guraju, valjaju boce niz halu, ..stvarno dobra fora...
Slino sam uo jo par puta, samozvani eksperti objasnili da treba kotrljati boce sa meavinom po podu hale...
Ako imate problem sa gasom vratite ga, ako Vam kau da valjate boce po podu, promenite dobavljaa gasa.

Ar+8%CO2 (C8 gas)

Ovo je gas koji je malo zanemaren, ali je u stvari prvi izbor za zavarivanje u spreju i pulsu. Energija plazme,
zbog manje koliine CO2 gasa i manjeg intenziteta disocijacije i rekombinacije i stvorene toplote je manja, tj
gas je malo hladniji. Ali zbog manjeg udela nestabilnog CO2 gasa sprej se postie na niim strujnim
parametrima, pa se u materijal unosi manje toplote to je dobro za smanjenje deformacija i mehanika svojstva.
Dalje, kapljice su sitnije, pa je zavarivanje u pulsu stabilnije. Puls mu znai da se u jedinici vremena odvaja
jedna kapljica. Kada je je ta kapljica vea deava se da luk die tj postaje krai kako kapljica raste i dui kada
se kapljica odvoji. to je kapljica sitnija to je disanje pulsnog luka manje tj luk je stabilniji a to je ovde sluaj.
Takoe kod zavarivanja srednje legiranih elika gde postoji opasnosto od neeljenog zakaljivanja usled i
maleckog obogaivanja ugljenikom iz CO2 gasa ovaj gas je izbor. Ako puno radite u pulsu i spreju razmislite o
ovom gasu.

Ar+2.5%CO2 (C2.5)
Ovo je gas za zavarivanje nerajuih elika. Nerajui elici spadaju u grupi elika osetljivih na bilo kakav (pa i
mali) unos ugljenika u metal ava. Dolazi do moguih problema sa tzv interkristalnom korozijom.
U ovom gasu je mogu i kratak spoj i puls i sprej. Naroito je popularan u Evropi. U USA iz nekog razloga
insistiraju na gasu sa helijumom (koji je moda 15 puta skuplji od argona, plus je laki od vazduha pa je
potreban vei protok i troenje), pa ne treba koristiti preporuke za zavarivanje iz USA za zavarivanje nerajuih
elika datih za meavinu He + Ar + CO2.

Ar + 2%O2 (O2 gas)

Meavine kiseonika sa argonom su najee sa 1-5 % O2 u argonu. Od njih nekako se najvie koristi ovaj sa
2%O2. Oksidacini potencijal ovog sa 5% je esto neprihvatljiv, a ovaj sa 1% i nije efikasan, pa se naao neki
optimum na 2%O2.
Radi se pre svega o sprej gasu, gasu koji sniava potrebne strujne parametre za sprej a kapljice u spreju su vrlo
sitne. Naroito je i predvien za zavarivanje nerajuih elika tankih debljina u spreju i pulsu brzim voenjem
pitolja.
Treba skrenuti panju da postoji velika mogunost pojave gasnih faza pa i poroznosti. Naroito je to izraeno
kod zavarivanja debljih profila. Gas ima malu energiju tj toplotu (nema one nae disocijacije i rekombinacije i
dodatne toplote CO2 gasa), nema velike toplote u ivicama gusenice, ve se uvarivanje pre svega svodi na
smanjenje povrinskog napona u tim ivicama, pa kao kod istog argona, postoji veliko prodiranje u dubinu i
gasne faze ponekad ne stignu da izau iz kupatila i ostaju kao poroznost. Zato se ovaj gas preporuuje za tanke
profile. Daje ravnije lice ava u odnosu na meavinu sa CO2 (zbog metalnih oksida koji se zbog manjeg
povrinskog napona razlivaju umesto da se skupljaju u nadvienje).
Kau da daje 15% manje dima nego gas sa istim %CO2.
Ima i zanimljiva primena a to je pulsno navarivanje. Kod navarivanja je esto potrebno malo meanje sa
osnovnim metalom, pa se ovim gasom postie dobar rezultat.

Neka poreenja raznih gasova

Profili gusenica u raznim gasovima:
Moda nije najbolje predstavljeno. Profil kod argona je u stvari sa velikim nadvienjem i loim uvarivanjem u
ivice gusenice. Sa druge strane uvarivanje u ivice je odlino kod Ar+18%CO2 i istog CO2. Nadvienje kod
Ar+18%CO2 i istog CO2 je ispupeno, ali prihvatljivo.

Koliko se metala gubi usled prtanja, raeno najboljim strujnim parametrima na elinoj ploi debljine 8 mm:

Rasprskavanje kod istog CO2 je veliko. Prti i po metalu i po pitolju tj obi i dizni. Vreme za ienja je
veliko u odnosu na ove druge. Inae u USA je gas Ar+25% CO2 veoma popularan zato je ovde prikazan. To je
gas za kratak spoj, nije za sprej ali je stopa prtanja manja od one kod istog CO2.

Izgled lica ava u zavisnosti od sadraja CO2 u gasu.

Produkti oksidacije su silicijumski staklasti oksidi na licu zavara. to je vei procenat CO2 (tj O2) to je vea
oksidacija kako na licu ava tako i samog metala ava. Oksidacija metala ava dovodi do snienih mehanikih
svojstava. A na licu ava, skidanje ovih oksida je troak, ali se moraju skidati u vieprolaznom zavarivanju da
ne bi doveli do poveanog sadraja ukljuaka. Takoe, ako se radi farbanje posle zavarivanja treba ih skinuti.
Posle zavarivanja oni su kao zalepljeni za metal, pa se farba (ne sve) hvata na njih. Meutim vremenom ta veza
popusti i otpadne ovaj oksid ali i komad farbe preko njega to dovodi do korozije na tom mestu.
Kod nerajueg elika postoji opasnost ugroavanja korozione otpornosti ako se zavaruje sa gasom sa velikim
procentom ugljenika. Zato je preporuka zavarivati sa max 2.5%CO2 u argonu.

Emisija dima je naroito izraena kod gasova sa veim %CO2. U odnosu na ist CO2 utede se prave
prelaskom na meavinu argona i CO2 u smislu manjih trokova za filtere, provetravanje itd.
 6. LITERATURA

1. Zavarivanje I spajanje materijala, Radivoj Popovic;Dusan Sotra

2. http://svetzavarivanja.rs
3. www.zavarivanje.net
4. www.zzz.co.rs