65

Mr Sergej Uljanov
Nacionalni centralni biro INTERPOL-a, Beograd
Mr Zvonimir Ivanovi
Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd,
UDK 351.74
341.456
Originalni nauni rad

MEUNARODNE POLICIJSKE
ORGANIZACIJE

Savremeni profil civilizacije neizostavno je obeleen dinaminom,

brutalnom i naalost efikasnom organizovanom kriminalnom aktivnou. Njen
meunarodni prefiks, svakako, doprinosi uveanju stepena drutvene
opasnosti po dravu i pojedinca odnosno tete koju izaziva na dravnim i
privatnim dobrima.
Odgovor drutva na konstantno prisustvo neprijatelja njegovih
osnovnih vrednosti, u ovom lanku, pokuavamo da pronaemo u postojanju
meunarodnih policijskih organizacija, koje deluju na svetskom,
kontinentalnom i regionalnom nivou.
Kako bi njihova uloga bila shvaena to potpunije bie prikazan i osvrt
na istorijat njihovog nastanka i razvoja, kao i na one istorijske epizode u
kojima su neke od predmetnih meunarodnih policijskih organizacija bile
zloupotrebljene.
Na svetskom nivou razmatraemo znaaj meunarodne organizacije
kriminalistike policije INTERPOL, na kontinentalnom planu analiziraemo
evropske afrike, azijske, latinoamerike, centralnoamerike, panamerike i
pacifike policijske organizacije, dok emo se na regionalnom planu
usredsrediti na svrhu meunarodne organizacije SECI.
Miljenja smo da su dometi ovih meunarodnih policijskih
organizacija, u borbi protiv, pre svega, organizovane kriminalne aktivnosti,
od presudne vanosti za zatitu kako osnovnih ljudskih prava i sloboda, tako i
stabilnosti i prosperiteta meunarodnih odnosa u regionalnoj, kontinentalnoj
i svetskoj perspektivi.
Kljune rei: Meunarodne policijske organizacije, organizovani
kriminal, INTERPOL, EUROPOL, ASEANPOL, CLARA, OAS, CJPCAC,
ACCP, WAPCCO, CAPCCO, SARPCCO, SPCPC, SEPCA, SECI.
66 Strani pravni ivot 2/2010

UVOD

Oiglednost ekspanzije kriminalne aktivnosti sa pojedinane na

organizovanu, te sa lokalne i nacionalne na meunarodnu i svetsku,
uslovila je saradnju kriminalistikih slubi, najpre na nivou gradova1 a
potom i meu dravama. Neophodnost suprotstavljanja napadima na
vitalne vrednosti drutvene zajednice dovela je do formiranja niza
meunarodnih policijskh organizacija, od kojih emo posebnu panju
usmeriti na INTERPOL, EUROPOL, ASEANPOL, CLARA, OAS i
SECI. Navedene meunarodne organizacije odraz su profesionalnih, ali
i diplomatskih veza i odnosa, uspostavljenih tokom protekog veka na
svetskom, kontinentalnom i regionalnom nivou.

INTERPOL

Istorijat nastanka
INTERPOL predstavlja najstariju meunarodnu organizaciju
kriminalistike policije, koja vue poreklo jo od Meunarodnog
kriminalistikog udruenja osnovanog 1889. godine, na ijem je X
Kongresu odranom 1905. godine, po prvi put na izriit nain izraena
potreba za suzbijanjem kriminaliteta na meunarodnom planu1. Smatra
se da su temelje modernom INTERPOL-u ustanovili pravni eksperti i
policijski funkcioneri iz 14 drava okupljeni na poziv Princa Alberta I
od Monaka na prvom meunarodnom kongresu kriminalistike policije
u Monaku, od 14. do 18. aprila 1914. godine2.
Izbijanjem Prvog svetskog rata dolo je do zaustavljanja ovih
inicijativa da bi holandska dravna policija 1919. godine, pokrenula
inicijativu za osnivanje Meunarodne policijske centrale pri Ligi
naroda3. Na meunarodnom policijskom kongresu odranom od 3. do
8. septembra 1923. godine u Beu, uz uee delegata iz devetnaest
drava4, osnovana je Meunarodna kriminalistika policijska komisija
(International Criminal Police Commission (ICPC)), sa seditem u
Beu. Neki ga kod nas nazivaju i Meunarodno policijsko drutvo5.
Tom prilikom su u urnalu meunarodne javne bezbednosti objavljene
prve poternice. Prvi kongres ove Komisije (ili drutva) Generalna

1
Ovo se zadralo do danas u razmeni operativnih informacija izmeu frankofonskih
kantona vajcarske (gradovi eneva i Lozana) sa gradovima u Francuskoj (posebno
Pariz).
Mr Sergej Uljanov MEUNARODNE POLICIJSKE... 67

skuptina je odrala u Beu, kada su predloena osnivanja Nacionalnih

Centralnih Biroa u svakoj dravi lanici, kao centralne take za
ostvarivanje kontakata u okviru unutranjih policijskih struktura6.
Mrani period za INTERPOL
Razvijajui svoju delatnost, Komisija je do poetka Drugog
svetskog rata odrala petnaest kongresa7. Poetak Drugog svetskog rata
doveo je do prestanka funkcionisanja Komisije (udruenja). Nacistika
Nemaka je preuzela kontrolu nad Komisijom, nakon faktike smene
Generalnog sekretara (biveg austrijskog policijskog komesara) Oskar-
a Dressler-a 1938. godine2, nakon ega je velika veina lanica
odustala od uea u radu Komisije. Godine 1942. Komisija u
potpunosti potpada pod Nemaku kontrolu kada i premeta sedite u
Berlin.3
U vreme trajanja drugog svetskog rata funkciju predsednika
INTERPOL-a obavljali su nacistiki zvaninici Reinhard Heydrich4,
Arthur Nebe5 i Ernst Kaltenbrunner6. Obzirom da predsednika
funkcija podrazumeva koordiniranje rada Generalne skuptine,
Izvrnog komiteta i Generalnog sekretara INTERPOL-a, sasvim je
razumljivo da je prostor za zloupotrebe INTERPOL-a i INTERPOL-
ovih evidencija bio potpuno otvoren za nacistike nadlene organe.7
Ovo je rezultiralo voenjem dve operacije, iji cilj je bio ruenje
monetarnog sistema Velike Britanije i Sjedinjenih Amerikih Drava,
kao jednog od glavnih protivnika nacistike Nemake. Operacija
''Bernhard'' poela je 1942. godine pod vostvom majora SS-a
Bernhard-a Krger-a. Formiran je tim od 142 lica jevrejske
nacioanalnosti, koja su se nalazila u nekom od nemakih
koncentracionih logora,8 a koja su bila poznata policijskim

2
Oskar Dressler formalno se vodi kao Generalni sekretar INTERPOL-a od 1932. do
1946. godine, to znai da je posle pripajanja Austrije nacistikoj Nemakoj, tokom
1938. godine, imao samo formalnu ulogu u radu INTERPOL-a.
3
Zanimiljivo je da su Sjedinjene Amerike Drave participarale u radu INTEPROL-a
u tom periodu, a da je FBI razmenjivao podatke sa nemakim nadlenim organima
sve do par dana pred napad na Perl Harbur, 07.12.1941. godine.
4
U periodu od 1940. do 1942. godine.
5
U periodu od 1942. do 1943. godine.
6
U periodu od 1943. do 1945. godine.
7
Ovo je olakalo GESTAPO-u vrenje pogroma nad Romima, Jevrejima i
homoseksualnim osobama.
8
Posebno koncentracioni logori Sachsenhausen i Auschwitz.
68 Strani pravni ivot 2/2010

evidencijama kao iskusni falsifikatori.9 Do 1945. godine ovaj tim

izradio je falsifikovane britanske funte u apoenima od po 5, 10, 20 i 50,
u ukupnom broju od 8,965,080 banknota, ija vrednost je iznosila
134,610,810 britanskih funti. U februaru 1945. godine predmetna
operacija proirena je i na izradu falsifikovanih amerikih dolara, u
apoenima od po 100. Uz navedenu operaciju, odvijala se i operacija
''Andreas'', iji cilj je bila izrada falsifikovanih dokumenata. Kuriozitet
je da su se neke od ovih falsifikovanih novanica nalazile u opticaju u
Velikoj Britaniji jo dugo po zavretku Drugog svetskog rata.10 Takoe,
jevrejske kriminalne grupe su falsifikovanim britanskim funtama
nabavljale sebi sredstva za vrenje kriminalnih aktivnosti i
obezbeivala transfer raseljenih lica jevrejske nacionalnosti na podruje
Palestine.
Regionalni operacije i projekti INTERPOL a
U okviru INTERPOL a postoje Nacionalni centralni biroi
(NCB) kao i Direktorat regionalnih policijskih slubi (DRPS). Kao
osnovne funkcije Direktorata regionalnih policijskih slubi navode se
tri oblasti9: razvoj sposobnosti i kadrovskih mogunosti sa ciljem
razvoja i unapreenja saradnje sa NCB u pravcu poveanja operativnih
kapaciteta i mogunosti za brze odgovore. Dato se vri kroz: izgradnju
kadrovskih i slinih sposobnosti: pomo lanicama u kreiranju i
rekonstrukciji NCB kao i revitalizacija operativnih kapaciteta, razvoj i
odranje NCB standarda i promocija dobre prakse u svim oblastima
policijske aktivnosti, razvoj mrea oficira za vezu u cilju poveanja
operativne podrke izmeu NCB a, stvaranje regionalnih poslovnih
planova u bliskoj saradnji sa relevantnim telima Generalnog
Sekretarijata (GS) i drava lanica, organizaciju godinjih susreta
efova NCB, kao i omoguavanje da se upiti i zahtevi poslati od strane
NCB GS sprovedu to je pre mogue i intervenisanje u ime NCB kada
se javljaju tekoe u komunikacijama sa drugim NCB ima,
ostvarivanje saradnje sa regionalnim i meunarodnim organizacijama,
podravanje aktivnosti Centara za koordinaciju i komandovanje, pri
zahtevima na bazi individualnih sluajeva kroz (povezivanje ili)

9
Jezgro ovog tima nalazilo se jo poetkom 30-ih godina prolog veka u logoru
Oranienburg.
10
Zbog toga je Banka Engleske iz opticaja morala da povue sve novanice britanske
funte u apoenima veim od 5, pa ih je sukcesivno vraala u opticaj 60-ih (apoeni od
10), 70-ih (apoeni od 20) i 80-ih godina (apoeni od 50) prolog veka.
Mr Sergej Uljanov MEUNARODNE POLICIJSKE... 69

ostvarivanje veze sa dravama lanicama, predstavljanje veze izmeu

NCB i lica odgovornih programe i projekte za podrku u rasvetljavanju
krivinih dela u GS, te organizovanje INTERPOL-ovih seminara o
aktuelnim problemima, na zahtev lanica.
Takoe, zbog veliine svoje teritorije neke drave lanice
INTERPOL-a formirale su Nacionalne centralne podbiroe INTEPROL-
a (npr. Turska i Sjedinjene Amerike Drave), dok su neke
organizovale kancelarije za vezu sa saradnjom sa centralnim
Nacionalnim centralnim biroom na svojoj teritorji.11
Policijska obuka za cilj ima ojaanje sposobnosti i mogunosti
pripadnika NCB, a time i osnovnih funkcija INTERPOL-a, naroito
kroz podizanje nivoa poznavanja funkcija, ukupnih slubi i poslova,
kao i orua INTERPOL-a. Sve ovo za cilj ima i poveanje svesti o
ulozi INTERPOL-a u okvirima nacionalnih policijskih agencija.
Regionalni operacije i projekti vode se radi pruanja podrke i
pomoi u specijalizovanim oblastima kriminala kroz koordinaciju
zdruenih ili simultanih operacija (operacija koje se sprovode
istovremeno uz koordinaciju datih regionalnih organizacija). Razmena
dobre prakse meu NCB-ima je neka vrsta ocene uspenosti rada
pojedinanih NCB-ova.
Inae, Generalni Sekretarijat INTERPOL-a je uspostavio
Direktorat za Regionalne i nacionalne policijske poslove 2001. godine.
On se sastoji od pet poddirektorata za Afriku, Amerike, Aziju i Juni
Pacifik, Evropu, Bliski Istok i Severnu Afriku, te Podregionalnog biroa
za koordinaciju. U sutini organizacije ovog biroa bilo je realizovanje
praktinih potreba organa gonjenja svakog od regiona, obzirom da se u
svakom od regiona razlikuje problematika i da je svaki na svoj nain
specifian10. Kroz promociju mrea regionalnih institucija i razvoj
efikasnih stratekih saveza sa drugim institucijama INTERPOL
pokuava da adekvatno prilagodi podrku kroz NCB-ove. Vremenom
se oekuje da e svaki region postii operativnu i tehniku efikasnost i
dostii sve organizacione i kadrovske mogunosti po uzoru na
Generalni Sekretarijat INTERPOL-a.
Nakon 63. Generalne Skuptine odrane u Rimu 1994. godine
predloeni su mehanizmi za praenje primene standarda. Evropski
region je 1999. godine usvojio sopstveni evaluacioni mehanizam za
primenu standarda. Nakon viegodinjih uspeha ovog sistema stvoren

11
Gotovo svaka savezna drava u Sjedinjenim Amerikim Dravama.
70 Strani pravni ivot 2/2010

je program razmene dobre prakse 2004. godine, kao pilot program, ze

koji je predvieo da do kraja 2009. godine oceni efikasnost rada svih
NCB u svetu.
Radi poveanja uspenosti rada Nacinalnih centralnih biroa
INTERPOL-a oformljeni su sledei regionalni biroi (RB) INTERPOL-
a, i to:
- u Abidanu WAPCCO (West African Police Chiefs
Committee) za region Zapadne Afrike, u Buenos Airesu za Junu
Ameriku,
- u Harareu SARPCCO11 (Southern African Regional Police
Chiefs Co-operation Organization) za Junu Afriku,
- u Nairobiju EAPCCO (East African Police Chiefs Co-
operation Organization) za Istonu Afriku, u San Salvadoru za
Centralnu Ameriku,
- u Jaundeu CAPCCO (Central African Police Chiefs
Committee) za Centralnu Afriku,
kao i Kancelarija oficira za vezu u Bankoku za Jugoistonu
Aziju.
Navedeno reenje je doprinelo decentralizovanom pristupu u
vrenju policijskih poslova u regionima u svetu. Ovi biroi prema l. 25.
Statuta INTERPOL-a ine stalna odeljenja Generalnog Sekretarijata i
osnovani su sa ciljem da priblie Generalni Sekretarijat regionima.
Dunosti ovih regiona i obaveze su iste kao i Generalnog Sekretarijata,
ali su aktivnosti determinisane posebnostima svakog od regiona.
Osoblje regionalnih biroa se mahom regrutuje iz regiona a broj i uloge
se razlikuju i variraju u zavisnosti od posebnih potreba, ciljeva i
prioriteta svakog regiona.
Uobiajena organizacija je sledea: ef biroa odgovoran za
primenu principa i prioriteta organizacije ali i regionalnih komiteta
efova policija u onim sluajevima kada isti postoje. Specijalizovani
oficiri policajci specijalizovani po liniji rada u prevalentnim oblicima
kriminaliteta za svaki region Sistemski analitiari (ili mreni
analitiari) tehniko osoblje odgovorno za pruanje tehnike podrke
ne samo RB u ve i NCB ima, Analitiari kriminalistiki pruaju
analitiku podrku u pogledu kriminaliteta u regionu, vezano za posao
ka GS i regionalnim komitetima efova policija i administrativno
pomono osoblje
Pravno gledano RB su obavezni i na njih se odnose pravila koja
se odnose na GS ove funkcije iz l.26. Statuta kao na primer ona u
Mr Sergej Uljanov MEUNARODNE POLICIJSKE... 71

vezi finansijskih pravila ili pravila i norme vezane za osoblje institucije.

Takoe postoje posebna pravila i norme koja se odnose samo na RB a
vezana su za meusobna delegiranja finansijskih ovlaenja i pravila o
osoblju, a koja se razlikuju od jednog do drugog regiona.
U drugim regionima gde postoje komiteti efova policija, RB
ostvaruje blie veze kada formalno nisu uspostavljene zvanine veze
kontakti ili diplomatske veze. Ovo je naroito sluaj u Aziji izmeu
Jugoistono azijske kancelarija za vezu (LoBang) i ASEANOPOL
(Association of South-East Asian Nations Chiefs of Police); takoe i u
Centralnoj Americi izmeu RB u San Salvadoru i CJPCAC
(Commission of Chiefs of Police of Central America and the
Caribbean). Opisani RB su u veoma interesantnim pozicijama u smislu
posredovanja i u smislu razmene informacija kao i uloge u vidu spone.
Poseban sluaj su odnosi RB sa SPCPC (South Pacific Chiefs of Police
Conference, Juno pacifikom konferencijom efova policija) i ACCP
(Association of Caribbean Commissioners of Police, Asocijacijom
Karipskih policijskih komesara) i oni se odravaju kroz direktne
kontakte iz centrale u Lionu.
INTERPOL je poeo da modernizuje svoje RB 2005. godine
programima koji podrazumevaju standardizaciju radne opreme,
postavljanje video konferencijske veze i IP telefonskih ureaja i
opreme, a takoe i ostvarivanjem pristupa INTERPOL ovom intranetu
(internoj mrei) i sistemom za prijem i slanje poruka. Ovaj proces je
ubrzao protok razmene informacija i efikasnost meu RB ima kao i
NCB ima i GS om.
Ameriki kontinent regionalne policijske organizacije
Latinoamerika saradnja razvijenih mrea (Latin American
Cooperation of Advanced Networks (CLARA)) su ule u brojne
programe i inicijative u cilju poboljanja amerike kiber bezbednosti.
Ovu ulogu je na sebe preuzela u najveem delu Meuamerika
Telekomunikaciona Komisija (Inter - American Telecommunication
Commission (CITEL)) kroz aktivno promovisanje razvoja bezbednosti
telekomunikacija i borbe protiv prevara. U okviru KLARE postoji
Jedinica za bezbednost (Security Task Force (GT-Seg) koji i
predstavlja CSIRT (Timova za brzu reakciju na kompjuterske incidente
i ugroavanje bezbednosti) centar za drave lanice) a u okviru OAS -
Meuameriki komitet protiv terorizma (Inter - American Committee
Against Terrorism (CICTE)), koji su zajednikim snagama preuzeli
ulogu regionalnog koordinatora za saradnju Timova za brzu reakciju na
72 Strani pravni ivot 2/2010

kompjuterske incidente i ugroavanje bezbednosti. OAS ov tim

vladinih strunjaka kiber kriminaliteta podrava i promovie saradnju
organa gonjenja u regionu kroz razliite oblike obuke i tehnikih
radionica.
OAS
Neki teoretiari za godinu osnivanja inicijativa (prethodnika)
OAS uzimaju Panamski Kongres i aktivnosti Simona Bolivara (Simn
Bolivar) 1826.god. ali je injenica da se tek 1889.god. donosi odluka o
perodinim sastancima Amerikih drava. Naime prva meunarodna
konferencija Amerikih drava (The First International Conference of
American States) u Vaingtonu (Washington, D.C.,) od oktobra 1889.
do aprila 1890. i za svrhu je imala razmatranje preporuka i plana za
naine reavanja neslaganja i razmiirica u budunosti meu dravama
koje su na konferenciji uestvovale. 18 Amerikih drava su
uestvovale na konferenciji, nma kojoj je dogovoreno da se konstituie
Meunarodna Unija Amerikih Republika, u svrhu brzog prikupljanja i
razmene komercijalnih informacija sa seditem u Vaingtonu, kasnije
ona prerasta u Panameriku uniju a kako je organizacija rasla rasle su
i funkcije tako da danas predstavlja Generalni Sekretarijat Organizacije
Amerikih drava (OAS). Na Konferenciji u pogledu pravnih stvari
predloeno je prihvatanje odredaba u vezi ekstradicije meu lanicama;
proklamovano je da zahtev ne povlai i pravo; takoe su i predstavljene
smernice za nacrt sporazuma o arbitrai kojim bi se izbegli mogui
ratni sukobi izmeu amerikih nacija kao oblici reavanja nesuglasica.
Ova Konferencija je postavila temelje onome to e prerasti u Inter
Ameriki sistem: komercijalne potrebe usmerene na postizanje vee
integracije; pravne okvire sa uvrivanjem veza izmeu dravnog i
privatnog sektora u mirnom okruenju regionalne saradnje i
bezbednosti; ustanovljavanje specijalizovanih institucija u razliitim
sferama. Konferencije Amerikih drava su se sastajale na razliitim
bazama u razliitim intervalima do 1970.god. kada su prerasle u
Zasedanje Generalne Skuptine OAS. Tada je stupio na snagu Protokol
Amandmana na Povelju OAS usvojen u Buenos Airesu. Pored ovih
organizacionih oblika postojale su i sledee regionalne integracioni
pokuaji. Na primer sastanci Ministara spoljnih poslova i specijalni
sastanci kao, na primer, Konferencija o meuamerikim problemima
rata i mira koja je odrana 1945. U Meksiko sitiju, ili Inter amerika
Konferencija za odranje kontinentalne bezbednosti i mira, odrana
1947.god. u Brazilu (Rio de aneiro)8. Utoku trajanja hladnog rata vie
Mr Sergej Uljanov MEUNARODNE POLICIJSKE... 73

puta su se sastajali i sa datih sastanaka u stvari nastali su aktuelni

principi po kojima danas funkcioniu OAS. I pre tog momenta
sklopljeni su mnogi sporazumi kojima je utemeljena OAS. 1923.god.
na Petoj meunarodnoj Konferenciji Amerikih drava (Santjago, ile)
usvojen je sporazum o izbegavanju i prevenciji konflikata meu
Amerikim dravama (Gondra sporazum). Na sedmoj meunarodnoj
Konferenciji 1933.god. (u Montevideu, Urugvaju) usvojena je
Konvencija o pravima i dunostima Drava kojom je promovisan
princip jurisdikcione jednakosti, kao i princip nemeanja (princip
zabrane intervencije), kao i princip mirnog reavanja sukoba.
Pored Panamerike Unije, tokom godina, razvijen je niz
institucija, pa tako imamo Interameriki jurisdikcioni komitet (1906),
Interamerika enska Komisija (1928), Meuameriki odbor za
odbranu (1942), Meuamerika Komisija za zatitu ljudskih prava,
Meuameriki Sud za zatitu ljudskih prava, Meuamerika Komisija
za zloupotrebu droga, Centar za studije prava Amerika, Meuameriki
sud pravde je trebalo da se oformi jo 1923, ali nije do danas.
Ciljevi regionalne saradnje sa stanovita INTERPOL-a, ali i
profesionalne policijske prakse su: bavljenje regionalnim pitanjima
kriminaliteta, poveanje protoka i razmene informacija u relevantnim
oblastima kriminaliteta, poveanje razmene informacija meu
regionima, omoguavanje dostupnosti informacija na regionalnoj
osnovi, te pruanje adekvatne podrke na regionalnom i nacionalnom
nivou.
SEPCA
Evropski primer regionalne policijske saradnje svakako je
SEPCA (Southeastern Europe Police Chiefs Association). Ova
meunarodna organizacija nema operativni karakter, niti se
posredstvom nje razmenjuju operativni podaci i planiraju i izvode
meunarodne policijske akcije. Njena namena je vie strateka, a na
njenim sastancima se donose odluke od znaaja za oblike policijske
saradnje u regionu Jugoistone Evrope. Takoe, SEPCA iz svojih
fondova donira posredstvom INTERPOL-a tehniko opremanje
Nacionalnih centralnih biroa i operativnih jedinica kriminalistikih
slubi balkanskih drava.
SECI centar
Taktiko-operativni nivo regionalne saradnje evropskih policija
postavljen je u okviru SECI centra, u kome postoje sledee grupe za rad
na posebnim problemskim oblastima: Jedinica za ilegalne migracije i
74 Strani pravni ivot 2/2010

trgovinu ljudima; Jedinica za borbu protiv ilegalne trgovine

narkoticima; Jedinica za borbu protiv krijumarenja i prevara; Jedinica
za borbu protiv finansijskog i kompjuterskog (visokotehnolokog)
kriminaliteta; Jedinica za borbu protiv ilegalne trgovine mototrnim
vozilima; Antiteroristika jedinica i Jedinica za bezebdnost u
kontejnerskom transportu.
U okviru ovog oblika regionalne saradnje potpisana je
Konvencija policijskoj saradnji u Jugoistonoj Evropi od strane
Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Makedonije,
Republike Moldavije, Rumunije i dravne zajednice Srbija i Crna Gora,
na osnovu kojeg je u Srbiji donet 2007. godine. Zakon o potvrivanju
Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistonoj Evropi12. Njome se
reava velika koliina pomenutih oblika saradnje i predstavlja jo jedan
korak ka potpunom i sveobuhvatnom regulisanju odnosa i saradnje
organa gonjenja u regionu13.
SECI centar, u ovom trenutku, sa specifinim pristupom pitanju
ilegalnih migracija i trgovine ljudima prua znaajne ekspertske usluge
u ovoj oblasti. One podrazumevaju sledee: regionalna strateka analiza
i razvoj stratekih protoka informacija (razmena miljenja) u okvirima
problematike zajednikih pretnji praena koordiniranim aktivnostima,
uz uvaavanje potreba drava lanica kroz obezbeivanje adekvatnog
okruenja za saradnju, kako bi se informacije razmenile i organizovale
zajednike istrage, operacije i obuke. Neophodnost kooperacije
razliitih sektora drava u okruenju je, veoma brzo, postala vie nego
jasna, svoj konkretni vid je dobila u SECI.
IPA
Pored pomenutih znaajne su i sledee organizacije. EU CARDS
- Zajednika pomo za rekonstrukciju razvoj i stabilizaciju
(Community Assistance for Reconstruction, Development and
Stabilization CARDS) projekat je kreiran od strane Evropske Komisije
u cilju podrke u ekonomskom razvoju zemalja zapadnog balkana
(Albanija, Makedonija, Hrvatska, Srbija, Crna Gora i BiH). Projekat je
2006. godine transformisan u IPA (Instrument for Pre-Accession
Assistance (IPA)) finansijski intrument EU za racionalizovanu pomo
kao predpristupni fond ili skup fondova za drave koje su kandidati za
lanice EU (ili potencijalni kandidati za EU)14. U okvirima ovog
instrumenta dolazi do harmonizacije odreenih pitanja u pogledu svih
pomenutih drava. Cilj mu je da povea efikasnost i koherentnost
Mr Sergej Uljanov MEUNARODNE POLICIJSKE... 75

pomoi u finansijskim sredstvima postavljanjem jedinstvenog okvira za

delovanje.
ICITAP i CARIN
Sledea organizacija ima vie globalni karakter. Internacionalni
program za pomo u obuci za kriminalistike istrage (International
Criminal Investigative Training Assistance Program (ICITAP)) je
organizacija koja je formirana u okviru Ministarstva pravde SAD, (u
okviru krivinog odeljenja) a iji je cilj da u saradnji sa vladama
drava, kojima prua podrku, razvije efektivne, profesionalne i
transparentne kapacitete subjekata suprostavljanja kriminalitetu15.
Posebno treba naglasiti saradnju u okvirima EU - CARIN Grupe, (The
Camden Assets Recovery Inter-Agency Network (CARIN)) iji je cilj
poveanje efikasnosti angavanja lanica, na bazi multigencijskog
pristupa u onemoguavanju kriminalaca u ostvarivanju nedozvoljenih i
nezakonitih profita. Ova grupa je ekskluzivna za drave lanice EU ali
je mogue prisustvo drugih drava u vidu posmatraa, (Interpol,
Egmont grupa, Olaf, Europol (obezbeuje sekretarijat - logistiku),
Eurojust (stalni posmatra u Upravljakoj grupi) UN, itd...). Rusija,
Kanada i Hrvatska imaju status posmatraa u CARIN grupi. U
okvirima iznetog prepoznaju se oblasti i moguih buduih oblika
saradnje a moemo se i pohvaliti veoma znaajnim rezultatima
postignutim (uz uee Srbije) u okviru nekih od pomenutih
organizacija. Sve olakavaju budui ulazak u Evroatlantske integracije,
na taj nain to se, u okvirima istih, postavljaju i ispunjavaju odreeni
uslovi, koji ine inicijalne korake ka harmonizaciji unutranjih propisa
sa propisima ovih organizacija a, preko istih, i do evropskih propisa.
76 Strani pravni ivot 2/2010

Policijska saradnja kroz EUROPOL

Ured Evropske policije12 EUROPOL je organizacija EU za

primenu zakona koja se bavi obavetajnom policijskom delatnou, cilj
joj je poboljanje efikasnsti i saradnje dravnih organa drava lanica.
Vizionarska krilatica Europola je: da e predstavljati centar svetske
klase najboljih, kao podrku dravama lanicama u borbi protiv svih
teih oblika meunarodnog kriminaliteta i terorizma. Proklamovane
vrednosti ove organizacije su: lidrstvo i zajedniki pristup; integritet;
dinaminost i proaktivnost; profesionalizam i orijentisanost ka
postizanju rezultata; kredibilitet i pouzdanost; saradnja bazirana na
dijalogu; angaovanost i predanost. Europol prua podrku dravama
lanicama kroz: omoguavanja razmene informacija, prema i u skladu
sa zakonima drave lanice13; omoguavanja i pruanja operativne
analize kao podrku operacijama; stvaranja stratekih izvetaja (kao na
primer procene ugroenosti) i analize kriminaliteta na bazi informacija i
obavetajnih podataka pribavljenih od strane drave lanice i drugih
strana.

12 U okviru procedure naznaene Ugovorom o Evropskoj uniji (Mastriht, 7. februara

1992. god), odlukom Evropskog saveta (Konvencija EUROPOL) formiran je Ured
evropske policije EUROPOL, sa seditem u Hagu. Isprva je ogranienim
kapacitetima i ovlaenjima funkcionisao u okvirima Evropolove jedinice za borbu
protiv narkotika (Europol Drugs Unit (EDU)). Nakon ratifikacije Konvencije
EUROPOL i stupanja na snagu 1.10.1998. godine, a posle sprovoenja ostalih
zakonodavnih aktivnosti, Ured evropske policije poinje sa radom 1.7. 1999. godine.
Primarna nadlenost Ureda je prevencija i borba protiv terorizma, ilegalne trgovine
drogom i drugih oblika organizovanog, a posebno transnacionalnog kriminala.U
nadlenosti Ureda su i prevencija i borba protiv trgovine nuklearnim radioaktivnim
materijalima, ilegalne emigracije, trgovine ljudima, zloupotrebe maloletnika u
pornografske svrhe, krae i ilegalne trgovine ukradenim vozilima. Europol se moe
ukljuivati i u zajednike akcije spreavanja i suzbijanja ubistava, tekih telesnih
povreda, ilegalne trgovina organima i tkivima humanog porekla, otmica, uzimanja
talaca, protivpravnog liavanja slobode, rasizma i ksenofobija, prevara, organizovane
krae i ilegalne trgovine antikvitetima i umetnikim delima, reketa i iznuivanja,
falsifikovanja novca, falsifikovanja proizvoda i dokumenata, kompjuterskog
kriminala, korupcije i piratstva, pranja novca, ilegalne trgovine orujem, municijom i
eksplozivom, ugroenim ivotinjskim i biljnim vrstama, hormonskim supstancama i
drugim faktorima rasta i dr. Zvanian sajt je:
http://www.europol.europa.eu/index.asp?page=facts
13 Ovo se odbija preko oficira za vezu Europola (ELO, Europol liaison officers) - oni
se akredituju od strane drava lanica
Mr Sergej Uljanov MEUNARODNE POLICIJSKE... 77

Sedite Europola je u Hagu, u Holandiji. Organizaciona struktura

je sledea: Direktorat postavlja Savet EU (Ministri pravde i unutranjih
poslova)14, aktuelni sastav ine direktor i dva zamenika direktora.
Europol je odgovoran Savetu Ministara pravde i unutranjih poslova,
koji nosi odgovornost za upravljanje i kontrolu europola15. Upravni
odbor Europola se sastoji od po jednog predstavnika svake drave
lanice EU i, kao osnovni zadatak, ima nadzor nad aktivnostima
organizacije. Zajedniko nadzorno telo, koje se sastoji od eksperata16 za
zatitu podataka, bavi se nadzorom nad prikupljanjem i korienjem
linih privatnih podataka od strane organizacije. U cilju efikasne borbe
protiv organizovanog kriminaliteta Europol ima posebnu strategiju o
saradnji sa treim licima (koja ne predstavljaju lanice EU) koja
definie okvire za razvoj zajednikih aktivnosti sa njima. Sve opisano
se ostvaruje na bazi sporazuma o saradnji u skladu sa Europolovom
konvencijom. Predmetni sporazumi potpisani su sa razliitim zemljama
i organizacijama, na primer, sa Albanijom, Australijom, BiH,
Kanadom, Cepolom, Kolumbijom, Hrvatskom, Eurojustom,
Evropskom Centralnom Bankom, Evropskom komisijom, Evropskim
nadzornim centrom za droge i zavisnosti, BJR Makedonijom,
Fronteksom, Islandom, Interpolom, Moldavijom, Norvekom, Olafom
(European Anti-Fraud Office), Ruskom federacijom, vajcarskom,
Sitcenom (EU Joint Situation Centre), Turskom, Srbijom, UNODOC
om (United Nations Office on Drugs and Crime), SAD, Svetskom
carinskom organizacijom. U okviru Europola oficiri za vezu i oficiri
europola, analitiari i drugi strunjaci obezbeuju i pruaju efektivnu,
multijezinu dvadesetetveroasovnu podrku korisnicima ove
institucije.
Blia saradnja izmeu policijskih snaga, carinskih i ostalih
nadlenih organa drava lanica je uspostavljena u lanom 29(2) TEU-
a kroz spreavanje i suzbijanje kriminala u cilju pruanja doprinosa
ostvarivanju visokog nivoa bezbednosti gradana EU. Dravni organi su
duni da sarauju direktno i kroz Europol. Prema lanu 30(1) TEU-a
zajednika aktivnost EU u ovoj oblasti ukljuuje:
(a) operativnu saradnju izmedu nadlenih organa,
ukljuujui i policiju, carinu, i druge specijalizovane slube Drava

14 Nakon dopune Amsterdamskog sporazuma trei stub ili oslonac EU obuhvata

oblast policijske i sudske saradnje u krivinoj materiji.
15 Objektivnost u izboru lanova direktorata se osigurava ueem predstavnika svih
lanica u izbornom telu i zahtevanjem jednoglasne odluke o izboru.
16 Po dva iz svake drave lanice.
78 Strani pravni ivot 2/2010

laniea u vezi sa spreavanjem, otkrivanjem i rasvetljavanjem krivinih

dela;
(b) sakupljanje, skladitenje, obradu, analizu i razmenu
relevantnih informacija,ukljuujui i informacijc policijskih slubi o
izvetajima o sumnjivim finansijskim transakcijama, naroito kroz
Europol, a koje su predmet odreenih odredaba o zatiti linih
podataka;
(c) saradnju i zajednike inicijative u obuci, razmeni oficira za
vezu, upotrebu opreme i forenzika istraivanja;
(d) zajedniku procenu odredenih istranih tehnika u vezi sa
otkrivanjem tekih oblika organizovanog kriminala.
Poto je, u sutini, on centar za prikupljanje, analizu i distribuciju
infomiacija, EUROPOL ne predstavlja federalnu policiju; pripadnici
EUROPOL a ne mogu sprovoditi nijednu istragu po svom nahoenju.
Europol predstavlja administrativno telo koje prvenstveno ima
koordinativnu ulogu, to je u suprotnosti sa uobiajenom ulogom
policije. Ustanovljenje Evropske Policijske Kancelarije je ve
navedeno u Sporazumu u Mastrihtu. 1995. godine, zakljuena je
Europolova Konvencija koja je dodelila Europolu odvojen pravni
subjektivitet i ogranienu nadlenost za sklapanje sporazuma. Ona je
stupila na snagu 1998. godine i Europol je poeo da radi 1. jula 1999.
godine. Konvencija definie cilj Eurpola u lanu 2(1):
Cilj Europola bie [...] da pobolja [...]efikasnost i saradnju
nadlenih organa drava lanica u spreavanju i suzbijanju terorizma,
nelegalnog prometa narkotika i ostalih tekih oblika meunarodnog
organizovanog kriminala gde postoje stvarne indikacije da su strukture
organizovanog kriminala ukljuene i da su dve ili vie drava lanica
pogoene oblicima takvog kriminala toliko da to zahteva zajedniki
pristup od strane drava lanica u skladu sa obimom, znaajem i
posledicama navedenih delikata.
Prema lanu 3(1), njegovi zadaci su:
da olaka razmenu informacija izmedu drava lanica;
da pribavi, sravni i analizira informacije i obavetajne podatke;
da obavesti nadlene organe drave lanice bez odugovlaenja
preko dravnih jedinica (...) u informacijama koje se tiu njih, i o bilo
kojoj uoenoj vezi izmeu krivinih delikata
da pomogne istrage u dravama lanicama prosleivanjem svih
relevantnih informacija nacionalnim jedinicama
da odrava kompjuterizovan sistem sakupljenih informacija koje
sadre podatke.
Mr Sergej Uljanov MEUNARODNE POLICIJSKE... 79

Razvoj Europola je iao dalje sa usvajanjem Amsterdamskog

sporazuma iz 1997. godine dopunjujui TEU kako bi potvrdio buduu
operativnu ulogu Europola. U periodu od pet godina, Savet e, prema
lanu 30(2) TEU, unaprediti policijsku saradnju kroz Europol, a
posebno e:
omoguiti Europolu da olaka i podri pripreme i ohrabri
saradnju i sprovoenje specifinih istranih delatnosti od strane
nadlenih organa drava lanica, ukljuujui tu i operativne akcije
zajednikih timova sainjenih od predstavnika Europola u kapacitetu
podrke:
usvojiti mere koje dozvoljavaju Europolu da trai od nadlenih
organa drava lanica da sprovedu i koordiniraju njihovim istragama u
specifinim sluajevima i da razvijc specifina vetaenja koja mogu
biti stavljena na raspolaganje Dravama lanicama kako bi im pomogla
u istragama sluajeva organizovanog kriminala;
to se tie saradnje Republike Srbije sa EUROPOL om stvari
stoje ovako. Sporazum o stratekoj saradnji Srbija je potpisala u
septembru 2008. godine. Prema ovom sporazumu sa EUROPOL om
se mogu samo razmenjivati informacije stratekog tipa, kao na primer,
koliina zaplene opojne droge, aktuelne rute ilegalne migracije, ali se
ne mogu dostavljati lini podaci lica koja su u pitanju. U svakom
sluaju potpisivanje sporazuma daje poseban znaaj saradnji
EUROPOL a sa Republikom Srbijom.
Mree oficira za vezu
Meunarodna policijska saradnja odvija se i putem mree oficira
za vezu, koji su detairani u Ambsadama svojih drava i svojom
aktivnou doprinose ubrzavanju razmene podataka i planiranja
meunarodnih policijskih akcija. Ovo se naroito odnosi na proaktivno
delovanje policije, u smislu davanja prethodnih podataka o moguim
kriminalnim aktivnostima organizovanih kriminalnih grupa, koje se iz
jedne drave kreu kreu ka jednoj ili vie stranih drava radi vrenja
npr. serije razbojnitava na tetu zlatara, radnji sa skupocenim runim
satovima ili bogatih porodinih kua. Znaajno je pomenuti i da u
Beogradu postoji 31 akreditovana kontakt taka za oblast policijske
saradnje u okviru postojeih diplomatsko-konzularnih predstavnitva
80 Strani pravni ivot 2/2010

Umesto zakljuka

Opisane organizacije prikazane na globalnom nivou. Obzirom da

Srbija nije u mogunosti da bude lanica svih prikazanih organizacija
neophodno je dati presek onoga to u ovom trenutku postiemo.
Saradnja na stratekom nivou preko MUP R Srbije odvija se, pre svega,
na osnovu potpisanih meunarodnih bilateralnih i multilateralnih
sporazuma, na operativnom nivou najvei broj sluajeva odvija se
preko Odeljenja meunarodne policijske saradnje, a konkretne istrage
npr organizovanog kriminala odvijaju se preko SBPOK-a.
Prekogranina saradnja se odvija na nivou Uprave granine policije sa
susednim dravama na osnovu potpisanih sporazuma, kao i primera
dobre prakse EU. Kao vid saradnje u borbi protiv terorizma je saradnja
specijalnih jedinica MUP R Srbije sa drugim jedinicama kroz treninge,
naroito sa srodnim jedinicama Francuske, zemalja regiona Jugoistone
Evrope, Ruske Federecije.
MUP R Srbije u saradnji sa Kancelarijom policijskog ataea u
Ambasadi R Francuske u Beogradu ostvaruje odlinu saradnju po
pitanju obuke specijalnih jedinica u regionu i u tom smislu promocija
MUP-ovog Nastavnog Centra Kula kao regionalnog centra za obuku.
U saradnji sa ICITAP-om, MUP Republike srbije organizuje
obuku policijskih slubenika, naroito u oblasti suprotstavljanja
terorizmu i borbe protiv organizovanog kriminala.
Ministarstvo unutranjih poslova R Srbije priprema niz
sporazuma za potpis sa ostalim zemljama i organizacijama kao to su:
Operativni sporazum sa EUROPOL-om
Sporazum o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala,
meunarodne ilegalne trgovine drogama i meunarodnog terorizma
izmeu Vlade Republike Srbije i saveta ministara Republike Albanije
Memorandum o saradnji izmeu Saveznog ministarstva
unutranjih poslova SR Nemake i Ministarstva unutranjih poslova
Republike Srbije
Sporazum izmeu Republike Srbije i eke Republike o
policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala
Sporazum izmeu Republike Srbije i panije o saradnji u
suzbijanju svih oblika kriminaliteta
Sporazum o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala izmeu
Vlade Kraljevine Belgije i Vlade Republike Srbije
Sporazum izmeu Vea ministara Bosne i Hercegovine i Vlade
Republike Srbije o saradnji u borbi protiv terorizma, organizovanog
Mr Sergej Uljanov MEUNARODNE POLICIJSKE... 81

kriminala, nelegalne trgovine narkoticima, psihotropnim supstancama i

prekursorima, ilegalne migracije i ostalih krivinih dela
Memorandum o saradnji u borbi protiv meunarodnog
organizovanog kriminala, meunarodne ilegalne trgovine drogama i
meunarodnog terorizma izmeu Ministarstva unutranjih poslova
Republike Srbije i Ministarstva unutranjih poslova Ukrajine.
Sporazum o saradnji u borbi protiv meunarodnog terorizma,
nezakonite trgovine opojnim drogama i psihotropnim supstancama i
organizovanog kriminala izmeu Vlade Republike Turske i Vlade
Republike Srbije
Sporazum o saradnji izmeu Republike Srbije i Republike
Argentine u borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala
Protokol o saradnji izmeu Ministarstva unutranjih poslova
Republike Srbije i Ministarstva javne bezbednosti NR Kine
Sporazum izmeu Republike Srbije i Savezne Republike
Nemake o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala.
Memorandum o razumevanju izmeu Republike Srbije i
Republike Irak
Memorandum o razumevanju izmeu Vlade Republike Srbije i
Vlade Junoafrike Republike
Sporazum izmeu Republike Srbije i Republike Belorusije o
saradnji u borbi protiv kriminala
Sporazum izmeu Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o
saradnji u zatiti od prirodnih i drugih katastrofa
Sporazum izmeu Republike Srbije i Republike Finske o saradnji
u oblasti borbe protiv kriminala
Opisane planirane meunarodne aktivnosti RS daju nadu u svetlu
budunost nae drave kako u regionu tako i u stratekim okvirima na
globalnoj poziciji u saradnji sa drugim dravama u suprostavljanju
kriminalitetu.
82 Strani pravni ivot 2/2010

LITERATURA:

1. 1975 - 1981 by David Wallechinsky & Irving Wallace

Reproduced with permission from "The People's Almanac" series of
books.
2. Anderson, Malcolm. Policing the World: Interpol and the Politics
of International Police Co-operation. Oxford: Clarendon Press, 1989.
3. Barnett, Michael, and Liv Coleman. Designing Police: Interpol
and the Study of Change in International Organizations. International
Studies Quarterly 49 (2005): 593619.
4. Bresler, Fenton S. Interpol. Toronto and New York: Viking,
1992.
5. Burke, B., Nazi Counterfeiting of British Currency during World
War II: Operation Andrew and Operation Bernhard, San Bernardino,
California, 1987.
6. Byatt, D., Promises to Pay. The first three hundred years of Bank
of England notes, Spink, London, 1994, p. 45-56.
7. Cameron-Waller,S. (2001,December 17). Interpol
statement:Second world conference on commercial exploitation of
children. Retrieved March 21,2003, from
http://www.interpol.int/Public/Icpo/speeches/20011219.asp
8. Deflem, Mathieu. 2008. "Interpol." Pp. 198-199 in The Oxford
Encyclopedia of the Modern World, edited by Peter N. Stearns. New
York: Oxford University Press.
9. Deflem, Mathieu. Policing World Society: Historical Foundations
of International Police Cooperation. Oxford and New York: Oxford
University Press, 2002.
10. Deridder,W. (2001,October). 16th annual Interpol symposium on
terrorism. Retrieved May 5,2004,from
www.interpol.int/public/ICPO/speeches/20011022b.asp
11. Haberfeld,M.,& McDonald,W. (2004). International cooperation
in policing. In P. Reichel (Ed.), Handbook of transnational crime and
justice. Thousand Oaks,CA:Sage
12. Malkin,Lawrence. Krueger's Men: The Secret Nazi Counterfeit
Plot and the Prisoners of Block 19 (2006)
13. Stahl, Z., Jewish Ghettos and Concentration Camps Money
(1933-1945), Israel, 1990,
Internet
1. http://www.britannica.com/EBchecked/topic/291580/Interpol
Mr Sergej Uljanov MEUNARODNE POLICIJSKE... 83

2. www.rog99.blogspot.com/2009/12/fattening-interpol.html
3. http://www.whitehouse.gov/the-press-office/executive-order
4. http://www.washingtonexaminer.com/opinion/Obama-gives-
Interpol-free-hand-in-U_S_-8697583-80291137.html
5. http://noisyroom.net/blog/2009/12/26/of-executive-orders-and-
trojan-horses-update/#more-6356
84 Strani pravni ivot 2/2010

Mr Sergej Uljanov
National Central Bureau of INTERPOL Beograd

Mr Zvonimir Ivanovi
Academy of Criminalistics and Police Studies

INTERNATIONAL POLICE ORGANIZATIONS

Nowadays civilization profile is, by all means, marked with dynamic,

brutal and unfortunately efficient organized criminal activity. Its international
prefix, surely, contribute to increasing of social endangering to the detriment
of a state and an individual just as to the state and private property.
In this article, we try to recognize as society response to the constant
presence of enemy of its fundamental values, the existing of international
police organization running worldwide, continentally and regionally.
To understand their role completely, there will be made an overview
to the historical aspects of their origin and development, just like to the
historical episodes of them being misused.
Focused on world level we will explore the importance of
International Criminal Police Organization INTERPOL, analyze European,
African, Asian, Latino American, Central American, Pan-American and
Pacific police organization, continentally and stress out the purpose of
international organization of SECI, regionally.
We think that the international police organizations ranges
combating, after all, organized criminal activities, make essential impact on
protection of basic human rights and liberties, just as on stability and
prosperity of international relations seeing through regional, continental and
world perspectives.
Key words: International police organizations, organized criminal,
INTERPOL, EUROPOL, ASEANPOL, CLARA, OAS, CJPCAC, ACCP,
WAPCCO, CAPCCO, SARPCCO, SPCPC, SEPCA, SECI.