Banka Pitanja - Ginekologija PDF

facebook.com/groups/medicinari.
nis
1. ANATOMIJA I EMBRIOLOGIJA POLNIH ORGANA.

DOJKA. LAKTACIJA. PLANIRANJE PORODICE.
1. Srednji deo gornje ivice prednje strane krsne kosti ispupen je napred i sa petim slabinskim prljenom i
medjuprljenskom hrskavicom gradi vanu topografsku taku karlinog ulaza poznatu kao:
a) margo pelvinus ossis sacri
b) promontorium*
c) linea transversa
2. Conjugata externa - Baudelocque je spoljanja mera karlice koja vrlo pouzdano prua uvid u stanje male
karlice, a predstavlja rastojanje od gornje ivice simfize do rtnog nastavka petog slabinskog prljena i iznosi:
a) 25 27 cm
b) 30 32 cm
c) 20 21 cm*
3. Najznaajniji sagitalni prenik karlinog ulaza, conjugata vera s. obstetrica, spaja promintorium sa
najispupenijom takom zadnje strane simfize i iznosi:
a) 9 10 cm
b) 10 10,5 cm*
c) 11 11,5 cm
4. Jajnik je jedini organ sadran u peritonealnoj duplji a da je sutinski ekstraperitonealan. Samo se za njegov
hilus pripaja kratka peritonealna duplikatura koja ga povezuje sa zadnjim listom iroke veze materice i zove se:
a) mesosalpinx
b) mesometrium
c) mesovarium*
5. Jajnik vaskularizuje:
a) a. ovarica
b) a. ovarica i a. uterina*
c) a. ovarica, a. uterina i a. pudenda interna
6. U predelu roga materice sem jajovoda pripaja se:

a) lig. teres uteri s. rotundum i lig. ovarii proprium*
b) lig.latum i mesovarium
c) lig.ovarii proprium i mesosalpinx
1
facebook.com/groups/medicinari.nis
7. iroka veza materice se prua od bone ivice materice do:

a) jajovoda
b) jajnika
c) bonog zida male karlice*
8. U bazi iroke veze materice nalazi se:

a) gusto zbijeno vezivno tkivo, a. uterina i ureter*
b) masno tkivo, a. uterina i ureter
c) embrionalni ostaci primarnog i sekundarnog bubrega
9. Lig. teres uteri s. rotudnum su parne uske trake koje lee izmedju listova iroke veze materice. Polaze od
rogova materice, ulaze kroz duboki otvor preponskog kanala, prolaze tim kanalom i zavravaju se u vezivnom
tkivu:
a) gornje treine velikih stidnih usana*
b) donje treine velikih stidnih usana
c) na povrnom otvoru preponskog kanala
10. Sedalno-marana jama (fossa ischioanalis) nalazi se bono od marnog kanala izmedju donje strane
karline preage i koe medjice (perineuma). Du donje ivice spoljanjeg zida ove jame nalazi se kanal koji ima
veliki topografski znaaj i naziva se:
a) canalis obturatoriuis
b) canalis pudendalis Alcock*
c) canalis ingvinalis
11. Slojevi endometrijuma su:

a) bazali, sudovno ivani i epitelni
b) bazalni, spongiozni i kompaktni*
c) bazalni i epitelni
12. Znaajne promene na endometrijumu tokom menstrualnog ciklusa deavaju se u:

a) bazalnom sloju
b) funkcionalnom sloju*
c) na oba pomenuta sloja
2
13. Materica je obloena peritoneumom:

a) du cele prednje i zadnje strane
b) du prednje strane tela do materinog suenja, a du zadnje strane tela, suenja i supravaginalnog dela
vrata materice*
c) du prednje strane do rata materice i du cele zadnje strane
14. Sluzokoa vagine gradjena je od:

a) vieslojnog poastoslojevitog epitela sa lezdama
b) vieslojnog ploastoslojevitog epitela bez oroavanja*
c) niskog ploastoslojevitog eptela bez oroavanja
15. Vagina se vlai:

a) slivanjem sekreta iz kanala vrata materice
b) transudacijom kroz zid vagine
c) oba pomenuta naina*
16. Delovi jajovoda iz pravca materice prema trbunoj duplji su:

a) pars intramuralis, pars ampularis, pars isthica, pars infundibularis
b) pars infundibularis, pars ampularis, pars isthmica, pars intramuralis
c) pars intramuralis, pars isthmica, pars ampularis, pars infundibularis*
17. U erektilne organe ene spadaju:

a) clitoris i bulbus vestibuli*
b) clitoris i vestibulum vaginae
c) clitoris i gll. vestibulares
18. Karlina preaga (diaphragma pelvis) potpuno zatvara:

a) ulaz male karlice
b) izlaz male karlice*
c) trigonu urogenitale
19. funkcije miia podizaa mara (m. levator ani) su:

a) glavni sfinkter analnog kanala
b) omoguava voljno pranjenje debelog creva
c) sfinkter rektuma, vagine i oslonac organa male karlice*
3
20. Funkcija medjice (perineum) je:

a) dri organe male karlice u normalnom poloaju, regulie pranjenje mokrane beike i creva
b) dri organe male karlice u normalnom poloaju, regulie pranjenje mokrane beike i sudeluje pri poroaju
c) dri organe male karlice u normalnom poloaju, regulie pranjenje mokrane beike i creva, sudeluje pri
poroaju a svojom kontrakcijom suprotstavlja se poveanom intraabdominalnom pritisku*
21. Oplodjeno jajace ulazi u upljinu materice u formi:

a) blastule
b) blastociste
c) morule*
22. Implantacija zametka zapoinje posle fertilizacije za:

a) 6 7 dana*
b) 8 9 dana
c) 10 11 dana
23. Primordijalne germinativne elije se formiraju u:

a) germinativnom naboru
b) omfaloenterikom kanalu
c) zidu umanane kese*
24. Prva hematopoeza u embrionalnom periodu javlja se u:

a) zidu umanane kese*
b) pupoljku jetre
c) primitivnom crevu
25. Tip diferencijalcije indiferentne gonade zavisi od prisustva:

a) polnih hormona
b) Millerovog supresornog faktora
c) Prisustva Y hromozoma ili njegovog odreenog dela
26. Tokom embrionalnog razvoja donja petina vagine nastaje iz:

a) Millerovih kanala
b) Urogenitalnog sinusa*
c) Oba pomenuta elementa
4
27. Definitivan bubreg je:

a) mesonephros
b) pronephros
c) metanephros*
28. Ostatak umanane kese kod odraslog je:

a) ductus omphaloentericus
b) Meckelov divertikulum*
c) Nuckeov kanal
29. Urahus je ostatak dela:

a) alantoisa*
b) duktusa omfaloenterikusa
c) umanane kese
30. Genitalni trakt ene tokom embrionalnog razvoja nastaje iz:

a) Millerovih kanala*
b) Wolffovih kanala
c) Oba pomenuta kanala
31. Dojka embriogenetski vodi poreklo od:

a) endoderma
b) ektoderma*
c) mesoderma
32. Na rast i razvoj dojke najznaajnije utie estrogeni i progesteron s tim da:
a) estrogeni prvenstveno utiu na razvoj duktusa a progesteron na razvoj alveola*
b) estrogeni prvensteveno utiu na razvoj alveola a progesteron na razvoj duktusa
c) neophodna je istovremeno prisustvo oba hormona
33. Potpuni razvoj dojke deava se u:

a) pubertetu
b) trudnoi
c) laktaciji*
5
34. Opta involucija dojki sa smanjenjem lezdanog tkiva, a nagomilavanjem masnog poinje oko:
a) posle 35. godine*
b) posle 40. godine
c) posle 45. godine
35. Pregled dojke najbolje se vri:

a) u toku menstruacije*
b) posle menstrualcije
c) pre menstruacije
36. Duktektazije su:

a) proirenja izvodnih kanala dojke ispod bradavice uz zadeblajnje njihovih zidova zbog fibroze i infiltracije uz
atrofine promene na epitelu
b) proirenje nekih izvodnih kanalza uz proliferaciju epitela*
c) suenje kanala dojke zbog oblinih proliferacija u lumenu
37. Fibroadenom je:

a) benigni tumor gumaste konzistencije esto multicentrian, dobro ogranien*
b) kao kamen tvrd tumor relativno dobro ogranien
c) spororastui tumor maldih devojaka razliite konzistencije
38. Ultrazvuk je superioran metod u odnosu na mamografiju za dijagnozu

a) cistinih formacija*
b) preinvazivnih malignih obolenja
c) ranih klinikih stadijuma malignih oboljenja
39. Galactorrhoea uz prisustvo amenorrhoeae moe da bude znak prisustva adenoma:

a) kore nadbubrene lezde
b) neurohipofize
c) adenohipofize*
40. Prolaktinski refleks omoguava kontinuiranu skereciju mleka, a aktivira se:

a) sisanjem*
b) izmuzanjem
c) plaom deteta ili razmiljanjem o njemu
6
41. Na uspenost dojenja bitan uticaj ima:

a) emocionalno stanje ene
b) kvalitet ishrane
c) rani prvi podoj i esto dojenje*
42. Mioepitelijalne elije oko lezdanog i kanalikularnog sistema dojke kontrahuju se pod uticajem:
a) prolaktina
b) oksitocina*
c) oba pomenuta hormona
43. Oporavak dojilje posle poroaja u odnosu na enu koja ne doji je:
a) sporiji
b) bri*
c) zavisi od emocionalnog stanja
44. Prvi podoj najbolje je da se obavi:

a) to pre posle poroaja*
b) poto se ena lepo odmori
c) posle 24 asa
45. Prolaktin se posle poroaja sputa na bazalne vrednosti za:

a) 1 2 meseca
b) 3 4 meseca*
c) 5 6 meseci
46. Kontraceptivni efekat laktacione amenoreje zavisi od:

a) vremena koje je proteklo od poroaja
b) potpunog dojenja deteta
c) oba pomenuta faktora*
47. Ako ena pui cigare sadraj nikotina u njenom mleku u odnosu na serum je:
a) isti
b) nii
c) vii*
7
48. Najee oboljenje dojke u toku laktacije je:

a) zapaljenje
b) ragade*
c) hipogalaktija
49. Posledica puerperalnog mastita je:

a) adenoza
b) duktektazije
c) absces*
50. Planiranje porodice podrazumeva:

a) zatitu od neeljene trudnoe
b) pomo parovima koji ele da dobiju dete a ne uspevaju
51. Postavljanje intrauterinog uloka moe da se izvri:

a) neposredno posle menstruacije
b) oko ovulaicje
c) u bilo koje vreme menstrualnog ciklusa ako smo sigurni da ena nije trudna*
52. Pre postavljanja intrauterinog uloka treba uraditi:

a) kolposkopiju
b) PAPA test i pregled vaginalnog sekreta
c) Sve pomenute preglede*
53. Medicirani intrauterini uloak moe da sadri:

a) srebro ili bakar
b) progesteron ili progestagen
c) bilo koji od napred pomenutih faktora*
54. Neeljeni efekat intrauterinog uloka moe da bude:

a) krvavljenje*
b) oseaj stranog tela
c) uljenje konca
8
55. Monofazna hormonska kontraceptivna pilula sadri:

a) estrogen
b) progestagen
56. Najvaniji mehanizam delovanje oralne hormonske kontracepcije je:

a) stvaranje guste cervikalne sluzi
b) atrofija endometrijuma
c) koenje ovulacije*
57. Krvavljenje koje nastaje u pauzi primene oralne hormonske kontracepcije u odnosu na uobiajnu
menstruaciju je:
a) istog intenziteta
b) oskudnije*
c) neto obilnije
58. Primena oralne hormonske kontracepcije kod ena sa tromboflebitisom je:

a) doputena ali samo kod mladih ena
b) doputena uz redovne kontrole
c) kontraindikovana*
59. Najbolji metod kontracepcije je:

a) kondom*
b) oralna hormonska kontracepcija
c) spermicidne materije
60. Sigurnost oralne hormonske kontracepcije pri ispravnoj primeni je:

a) skoro 100%*
b) oko 90%
c) oko 80%
61. Primena oralne hormonske kontracepcije za ene preko 35 godina koje pue cigare je:
a) doputena uz potovanje kontraindikacija
b) doputena ako su kliniki zdrave
c) nije doputena*
9
62. Uestalost upale jajnika kod korisnica oralne hormonske kontracepcije u odnosu na ene koje ne koriste
kontracepciju je:
a) ista
b) rea*
c) ea
63. Ako ena zaboravi da uzme kontraceptivnu pilulu uvee da ne bi izostao kontraceptivni efekat, sledeu
pilulu treba da uzme:
a) odmah izjutra (da ne prodje vie od 12 sati)*
b) u toku sledeeg dana
c) u toku sledea dva dana
64. U sluaju nezatienog polnog odnosa, ako je od njega prolo vie od 72 sata, a manje od 7 dana u cilju
zatite od neeljene trudnoe moe da se primeni:
a) kombinacija estrogena i progestagena
b) intrauterini uloak sa bakrom*
c) sterilizacija ene
65. Postkoitalna kontracepcija moe da se primeni:

a) posle svakog zatajivanja mehanikog kontraceptivnog sredstava
b) kada ena zaboravi da uzme kontraceptivnu pilulu
c) samo kao hitna medicinska intervencija pod odredjenim uslovima*
66. Coitus interruptus se moe preporuiti enama:

a) koje su na poetku reproduktivnog perioda
b) koje su pri kraju reproduktivnog perioda*
c) svim enama poto nema kontraindikacija
67. U mehanika kontraceptivna sredstva spadaju:

a) kondom i dijafragma
b) kondom, dijafragma i cervikalna kapa*
c) kondom i intrauterini uloak
10
68. Sterilizacija mukarca je poduhvat koji je u odnosu na sterilizaciju ene:

a) komplikovaniji
b) jednostavniji*
c) jednako komplikovan poto je u pitanju operacija
69. Zakonom doputen namerni pobaaj na zahtev trudne ene je do:

a) 8. nedelje gestacije
b) 10. nedelje gestacije*
c) 12. nedelje gestacije
2. FIZIOLOGIJA REPRODUKCIJE. IVOTNA DOBA ENE. MENSTRUALNI CIKLUS.

POREMEAJI MENSTRUALNOG CIKLUSA. HIRZUTIZAM
1. Sekundarna amenoreja oznaava izostanak menstrualnog krvarenja u trajanju duem od:

a) tri menstrualna ciklusa ili 6 meseci*
b) jednog menstrualnog ciklusa
c) dva menstrualna ciklusa
2. Polimenoreja oznaava:
a) produen menstrualni ciklus
b) skraen menstrualni ciklus*
c) produeno menstrualno krvarenje
3. Oligomenoreja oznaava:
a) produen menstrualni ciklus (35 dana)*
b) skraen menstrualni ciklus
c) oskudan menstrualni odliv
4. Hipomenoreja je:
a) oskudno menstrualno krvarenje*
b) produeno menstrualno krvarenje
c) kratkotrajno menstrualno krvarenje
11
5. Hipermenoreja je:
a) produeno menstrualno krvarenje
b) preobilno menstrualno krvarenje*
c) postmenstrualno krvarenje
6. Menoragija je:
a) menstrualno krvarenje sa trajanjem duim od 7 dana*
b) krvavljenje koje prethodi menstrualnom
c) intermenstrualno krvarenje
7. Metroragija je:
a) neregularno uterusno krvarenje nevezano za menstrualni ciklus*
b) produeno menstrualno krvavljenje
c) preobilno menstrualno krvavljenje
8. Juvenilna metroragija je:

a) intermenstrualno krvarenje u deijem i adolescentnom dobu
b) premenstrualno krvarenje u deijem i adolescentnom dobu
c) produeno i esto preobilno krvavljenje u deijem i adolescentnom dobu nevezano za menstrualni ciklus*
9. Menarha je:
a) poslednja menstruacija u ivotu jedne ene
b) prva menstruacija*
c) prva menstruacija nakon poroaja
10. Menarha oznaava:

a) poetak puberteta
b) kraj puberteta
c) poetak generativnog perioda*
11. Menopauza oznaava:

a) poetak poputanja ovarijalne funkcije
b) kraj generativnog perioda*
c) poetak senijuma
12
12. Premenstrualni sindrom (PMS) definie:

a) ciklinu pojavu grupe simptoma koji se javljaju premenstrualno*
b) aciklinu pojavu grupe simptoma koji se javljaju premenstrualno
c) ciklinu pojavu grupe simptoma koji se javljaju pre i postmenstrualno
13. U okviru PMS opisano je:

a) oko 50 simptoma
b) oko 100 simptoma
c) oko 150 simptoma*
14. Ciklina mastopatija je sindrom koji obuhvata bol , otok i osetljivost dojki, koji:
a) poinje u folikularnoj fazi ciklusa, najintenzivniji je u vreme ovulacije i nestaje u lutealnoj fazi menstrualnog
ciklusa
b) poinje u lutealnoj fazi ciklusa, intenzitet raste pred menstruaciju i opada sa njenim poetkom*
c) poinje u lutealnoj fazi, najintenzivniji je za vreme menstruacije i nestaje u folikularnoj fazi ciklusa
15. Menstrualni ciklus traje od:

a) od poslednjeg dana jedne do poslednjeg dana naredne menstruacije
b) od prvog dana jedne do prvog dana naredne menstruacije*
c) od prvog dana jedne do poslednjeg dana naredne menstruacije
16. Simptomi PMS-a:

a) obuhvataju emocije*
b) obuhvataju promene raspoloenja i ponaanja*
c) ne obuhvataju somatske tegobe
d) ne obuhvataju seksualnu aktivnost
17. Simptomi PMS-a javljaju se:

a) pre menarhe
b) kod amenoreja
c) u anovulatornom menstrualnom ciklusu
d) u ovulatornom menstrualnom ciklusu*
e) za vreme trudnoe i laktacije
f) nakon menopauze
13
18. Estrogen
a) utie na rast folikula ovarijuma*
b) smanjuje motilitet jajovoda
c) suprimira rast uterusa
d) izaziva cikline promene u endometrijumu, cerviksu i vagini*
19. Za ensku konfiguraciju tela i karakteristinu distribuciju masnog tkiva odgovorni su:
a) androgeni
b) estrogeni*
c) progesteron
20. Kod devojica larinks u pubertetu ne menja svoje proporcije i javlja se dlakavost femininog tipa
zahvaljujui:
a) visokom estrogenu
b) niskom androgenu
c) specifinom odnosu androgena i estrogena*
21. Estrogen je odgovoran za:

a) rast dojki u pubertetu*
b) cikline promene na dojkama u toku menstrualnog ciklusa*
c) proliferaciju mamarnih duktusa*
d) rast lobula i alveola
22. Progesteron je odgovoran za:

a) proliferaciju mamarnih duktusa
b) rast lobula i alveola*
c) cikline promene u toku menstrualnog ciklusa*
d) rast dojki u pubertetu
23. Progesteronska dejstva su:

a) suprotna estrogenim*
b) sinhrona sa estrogenim
c) nezavisna od estrogenih dejstava
14
24. Efekti progesterona na genitalne i ekstragenitalne organe su:

a) hipotermni efekat
b) zadravanje vode u organizmu*
c) poveanje motiliteta creva
d) cikline promene na nivou endometrijuma, cerviksa i vagine*
e) smanjenje kontraktilnosti glatke muskulature*
25. Menstrualni ciklus traje:

a) 28 5 dana*
b) 30 35 dana
c) 25 35 dana
26. Hiperprolaktinemija je termin koji se odnosi na nivo prolaktina vii od:

a) 50 ng/ml
b) 25 ng/ml*
c) 70 ng/ml
27. Menstrualni ciklus se deli na:

a) folikularnu i lutealnu fazu
b) folikularnu, lutealnu fazu i menstruaciju
c) folikularnu fazu, ovulaciju i lutealnu fazu*
28. Endometrijum, kao ciljni organ ima:

a) proliferativnu fazu
b) sekretornu fazu
c) proliferativnu i sekretornu fazu*
29. Telarha oznaava :

a) involuciju dojki u postmenopauzi i senijumu
b) razvoj dojki u pubertetu*
c) graviditetne promene na dojkama
15
30. Anovulacija je praena:

a) amenorejom*
b) oligo i polimenorejom*
c) regularnim mesenim krvavljenjima
31. Sigurni kliniki markeri ovulacije su:

a) bazalna telesna temperatura
b) promene u vaginalnoj citologiji
c) bol u sredini ciklusa
d) histoloki pregled endometrijuma
e) nivo progesterona u drugoj fazi ciklusa*
f) ultrazvuna dijagnostika*
32. Bazalna telesna temperatura u toku ovulatornog ciklusa je:

a) monofazna
b) bifazna*
c) netipian nalaz teak za interpretaciju
33. Ovulacija nastupa unutar skoka telesne temperature:

a) 10-26h
b) 27-72h*
c) 73-90h
34. Ovulacija nastupa nakon pika estradiola:

a) 10 15h
b) 15 23h
c) 24 36h*
35. Ovulacija nastupa nakon pika LH:

a) 10 12h*
b) 5 9h
c) 13 24h
16
36. Corpus luteum sintetie:

a) progesteron i estrogen
b) progesteron, estrogen i androgene*
c) progesteron i androgene
37. Opadanje funkcije utog tela poinje nakon ovulacije:

a) 9 11 dana*
b) 7 8 dana
c) 12 13 dana
38. Regresiju utog tela spreava:

a) HCG stimulus od 9 13. dana ciklusa*
b) prolaktin
c) LH
39. uto telo, kada pretrpi degenerativne promene, naziva se:

a) corpus luteum menstruacije
b) corpus albicans*
c) corpus luteum trudnoe
40. Steroidogeneza u utom telu trudnoe traje:

a) do 8. nedelje
b) do 9. nedelje
c) do 10. nedelje*
41. Androgenizacija ene rezultat je porasta androgenih efekata do kojih dolazi zbog:
a) porasta periferne transformacije androgenih prekursora*
b) poveanog vezivanja androgena u cirkulaciji
c) snienja osetljivosti ciljnih organa
d) jatrogenog formiranja androgena u ovarijumu i kori nadbubrene lezde*
17
42. Anorexia nervosa je psihogeni poremeaj ishrane koji pogaa 1% ena i 0,08% mukaraca izmeu 10 i 25.
godine ivota, sa stopom mortaliteta od 10%. Anoreksiju prate sledei poremeaji menstrualnog ciklusa:
a) oligomenoreja
b) amenoreja*
c) hipomenoreja
d) hipermenoreja
43. Ashermanov sindrom je:

a) parcijalna ili kompletna obliteracija, sa stenozom ili sinehijama, upljine materice*
b) aplazija materice
c) aplazija materice i vagine
44. Ovulatorno krvarenje je posledica:

a) porasta nivoa LH (luteinizirajueg hormona)
b) pada nivoa LH
c) porasta nivoa estradiola
d) pada nivoa estradiola*
45. Premenstrualno krvarenje je posledica:

a) pada nivoa progesterona*
b) pada nivoa estradiola
c) pada nivoa LH
d) pada nivoa FSH
46. Nivo prolaktina u toku menstrualnog ciklusa najvei je u toku:

a) menstruacije
b) ovulacije*
c) folikularne faze
d) lutealne faze
47. Temperaturni porast, za vreme sekretorne faze menstrualnog ciklusa, reflektuje termogenetiki efekat:
a) estrogena
b) progesterona*
c) estrogena i progesterona
18
48. Negativan progesteronski test, u okviru ispitivanja uzroka amenoreje, ukazuje na:
a) moguu trudnou*
b) neadekvatnu estrogenu stimulaciju*
c) kompetentan odlivni trakt
d) reaktivni endometrijum
49. Pozitivan progesteronski test, u okviru ispitivanja amenoreje, ukazuje na:

a) trudnou
b) hroninu anovulaciju*
c) hipoestrogenemiju
d) kompetentnost odlivnog trakta*
50. HCG (humani horionski gonadotropin) lui se u:

a) utom telu
b) trofoblastu*
c) ovarijumu
51. Trudnoa zapoinje:

a) oplodnjom
b) implantacijom*
c) embrionalnim razvojem
52. Primarna amenoreja je odsustvo menarhe u devojica do:

a) 12. godine
b) 16. godine*
c) 18. godine
53. Progesteronski test se koristi za determinaciju:

a) progesteronskog statusa
b) estrogenskog statusa*
c) kompetentnosti odlivnog trakta*
19
54. O prevremenoj menopauzi se radi kada je ena mladja od:

a) 50 godina
b) 40 godina*
c) 30 godina
55. O prevremenoj menopauzi se radi kada je nivo FSH:

a) vii od 20 mIU/ml
b) vii od 40 mIU/ml*
c) vii od 30 mIU/ml
56. Prevremena ovarijalna insuficijencija praena je hipoestrogenemijom. Hipoestrogene ene u riziku su za:
a) kardiovaskularnu bolest*
b) reumatske bolesti
c) osteoporozu*
d) hipotireozu
57. Sindrom policistinih ovarijuma (PCO) implicira:

a) amenoreja*
b) hirzutizam*
c) astenija
d) regularna uterusna krvarenja
58. Sindrom policistinih ovarijuma (PCO) implicira:

a) snien LH
b) povien odnos LH/FSH > 2,5*
c) povien nivo testosterona*
d) snien nivo dehidroepiandrosteron sulfata(DHEA-S)
59. Razvoj dojki i pubine dlakavosti po Taneru deli se na:

a) 3 stadijuma
b) 4 stadijuma
c) 5 stadijuma*
20
60. Broj germinativnih elija u osobe enskog pola najvii je:

a) za vreme fetalnog razvoja*
b) na rodjenju
c) u pubertetu
d) u sredini generativnog perioda
e) u premenopauzi
61. Na rodjenju broj primordijalnih folikula iznosi:

a) 7 miliona
b) 3 miliona
c) od 1 do 2 miliona*
62. Broj primordijalnih folikula, u oba ovarijuma, u vreme puberteta iznosi:

a) 500 hiljada
b) 300 hiljada*
c) 100 hiljada
63. U toku generativnog perioda ene punu maturaciju postigne oko:

a) 1000 primordijalnih folikula
b) 700 primordijalnih folikula
c) 500 primordijalnih folikula*
d) 350 primordijalnih folikula
64. Prva mejotika deoba oocite kompletira se:

a) u ranoj folikularnoj fazi
b) neto pre ovulacije*
c) nakon ovulacije
d) nakon penetracije spermatozoida
65. Druga mejotika deoba sekundarne oocite stopirana je u metafazi i kompletira se:
a) neto pre ovulacije
b) nakon ovulacije
c) nakon to spermatozoid penetrira oocitu*
21
66. Pubertet je period razvoja endokrine i gametogene funkcije gonada do momenta kada je reprodukcija
mogua. Pubertet se karakterie razvojem sekundarnih seksualnih karakteristika koji se odvija sledeim
redosledom:
a) pubarha, menarha, telarha
b) telarha, pubarha, menarha*
c) telarha, menarha, pubarha
67. Adrenarha :
a) se dogadja u vreme puberteta*
b) se dogadja u vreme menopauze
c) podrazumeva porast nivoa androgenih hormona nadbubrene lezde*
d) podrazumeva porast kortizola i ACTH
e) androgeni nadbubrene lezde dovode do porasta aksilarnih i pubinih dlaka*
68. Menstruacija je odlubljivanje i evakuacija:

a) proliferisanog endometrijuma
b) sekretorno preobraenog endometrijuma*
c) hiperlazinog endometrijuma
69. Zakasneli pubertet je onaj kod kog se menarha javlja:

a) nakon 15. godine
b) nakon 16. godine
c) nakon 17. godine*
70. Menstrualni odliv normano iznosi:

a) 30ml
b) 80ml*
c) 150ml
71. Menstrualna krv je:

a) aretrijska
b) venska
c) arteijska (oko 75%) i venska (25%)*
22
72. Anovulatorni ciklusi su najei.

a) samo na poetku generativbnog perioda
b) samo na kraju generativnog perioda
c) na poetku i na kraju generativnog perioda*
73. Prolongirani tretman estrogenom izaziva:

a) endometrijalnu hipotrofoju*
b) endometrijalnu hipertrofiju
c) endometrijalnu atrofiju
74. Dvoelijski dvogonadotropinski koncept regulacije menstrualnog ciklusa odnosi se na interakciju teka i
granuloznih elija u sintezi i sekreciji:
a) estradiola*
b) androgena
c) progesterona
75. Koncentracija estradiola u plazmi za vreme menstrualnog ciklusa pokazuje dva pika:
a) u srednjoj folikularnoj fazi i neposredno pre ovulacije
b) za vreme ovulacije i u srednjoj lutealnoj fazi
c) neposredno pre ovulacije i neposredno nakon ovulacije
d) neposredno pre ovulacije i za vreme srednje lutealne faze*
76. Polipeptidi nazvani inhibini inhibiraju sekreciju.

a) PRL
b) FSH*
c) LH
77. Aktivini stimuliu sekreciju:

a) FSH*
b) PRL
c) LH
23
78. Sindrom testikularne feminizacije karakterie se:

a) primarnom amenorejom*
b) dobro razvijenim dojkama*
c) prisustvom pubinih i aksilarnih dlaka
d) enskim kariotipom
e) testisima smetenim u ingvinumu*
f) prisustvom vagine
79. Kao to je pubertet marker poetka, tako je menopauza marker kraja generativnog perioda. Menopauza je
poslednja menstruacija nakon koje sledi amenoreja u trajanju od:
a) 1 godine*
b) 6 meseci
c) 2 godine
80. Sa menopauzalnom tranzicijom udruene su sledee hormonalne promene:

a) pad nivoa estradiola*
b) porast nivoa testosterona , androstenediona i DHEA i DHEAS
c) porast nivoa FSH*
d) pad nivoa LH
81. Menopauzalni simptomi su:

a) valunzi*
b) PMS*
c) urogenitalne tegobe
d) poremeaji ishrane
e) iregularna uterusna krvavljenja*
f) poremeaji spavanja*
82. Artificijelna menopauza je prekid ovarijalne funkcije zbog:

a) hirurkog uklanjanja jajnika*
b) iradijacione terapije*
c) preterane fizike aktivnosti
d) farmakoterapije endometrioze ili estrogen osetljivih neoplazmi*
e) naina ishrane gladovanje
24
83. HST (hormonska supstituciona terapija) u menopauzi podrazumeva supstituciju:

a) estrogenom*
b) estrogenom i progestagenima*
c) tireoidnim hormonima
84. Sindrom Turner sa kariotipom - 45,X0 se karakterie

a) primarnom amenorejom*
b) sekundarnom amenorejom
c) oligomenorejom
85. Hirzutizam se definie kao ekscesivni rast:

a) androgen zavisnih seksualnih dlaka*
b) svih dlaka na telu
c) dlaka na genitalnim organima
86. Ovarijalni uzroci hirzutizma su:

a) Sindrom PCO (sindrom policistinih ovarijuma)*
b) neki ovarijalni benigni i maligni tumori i ciste*
c) disgenezija ovarijuma
87. Adrenalni uzroci hirzutizma su:

a) kongenitalna adrenalna hiperplazija*
b) hipoplazija adrenalne lezde
c) Kuingov sindrom*
88. Folikul dlake osetljiv je na delovanje seksualnih hormona:

a) Testosteron i dihidrotestosteron mogu zapoeti rast i poveati dijametar i pigmentaciju dlake*
b) Estrogeni mogu zaustaviti stopu rasta, to rezultira tanjom dlakom sa manjom pigmentacijom*
c) Testosteron i dihidrotestosteron mogu zapoeti rast i poveati pigmentaciju dlake
d) Estrogeni mogu smanjiti pigmentaciju dlake i poveati njen dijametar
25
89. Hipertrihoza se karakterie:

a) ekscesivnim rastom neseksualnih dlaka*
b) ekscesivnim rastom seksualnih i neseksualnih dlaka
c) uzrokovana je androgenim ekscesom ili abnormalnim androgenim metabolizmom
d) uzrokovana je hereditetom, lekovima, fizikalnom iritacijom i nekim bolestima*
90. Virilizacija se karakterie ekstremnim promenama uzrokovanim androgenom:

a) suva koa
b) klitoromegalija*
c) hipertrofija dojki
d) muki telesni habitus*
91. Postkoitalno (kontaktno) krvavljenje moe biti izazvano:

a) cervikalnom ektropijom ili cervikalnim polipom*
b) pelvinim inflamatornim oboljenjima
c) cervikalnim prekanceroznim stanjima i karcinomom*
d) cervikovaginalnim infekcijama*
e) karcinomom ovarijuma
92. Dismenoreja ili bolna menstruacija je najea alba ginekolokih pacijenata. Moe biti:
a) primarna*
b) sekundarna*
c) akutna
d) hronina
e) membranacea*
93. Sekundarna dismenoreja udruena je sa:

a) nasledjem
b) pelvinim inflamatornim bolestima*
c) endometriozom i adenomiozom *
d) hiperprolaktinemijom
e) Sindrom PCO (policistinih ovarijuma)
f) cervikalnom stenozom i polipima*
26
94. Hiperprolaktinemija je praena:

a) amenorejom*
b) galaktorejom*
c) amenorejom sa galaktorejom*
d) obezitetom
e) policistinim ovarijumima
f) PMS
95. U okviru ispitivanja amenoreje sa galaktorejom odmah treba:

a) dozirati nivo prolaktina i tireoidnog statusa*
b) perimetriju i oftalmoloki pregled*
c) testirati funkcionalnu rezervu hipofize
d) CT
e) zatraiti ciljani snimak turskog sedla*
3. PLACENTA. PUPANIK. PLODOVA VODA. FIZIOLOKI POROAJ.

NOVOROENE. PATOLOKI POROAJ. BABINJE-PUERPERIJUM
1. Razvoj placente se sa histolokog aspekta deli na dva stadijuma: previlozni i vilozni.

Prvi stadijum, previlozni, poinje vrlo rano i to ve od 6. dana razvoja i traje do:
a) kraja druge nedelje (do 14. dana)*
b) kraja tree nedelje (do 21. dana)
c) kraja este nedelje (do 42. dana)
2. Prosena debljina terminske placente iznosi od 3.6 do 3.8 cm. Pod odreenim (patolokim) okolnostima,
placenta moe u centralnom delu biti deblja od 4 cm, to je rezultat hipertrofije horionskih upica. To
zadebljanje je posebno izraeno kod:
a) anomalija placentne insercije
b) Rh izoimunizacije ploda*
c) placentarne preneenosti
3. Diferencijacija horiona na chorion laeve i chorion frondosum ostvaruje se nakon gravidarne amenoreje od:
a) 3 nedelje
b) 5 nedelja*
c) 7 nedelja
27
4. Pouzdani ultrasonografski znaci potpune placentarne maturacije (III stepen zrelosti) sastoje se u prisustvu:
a) dugih produetaka koji doseu do horionske ploe delei placentu na kotiledone*
b) nepotpuno ispresecanog tkiva placente trakama uz obilje ehogenih placentnih polja
c) obilja ehogenih polja prenika od 1 do 4 mm, bez promena u bazalnoj ploi
5. Sonografski odreena insercija placente nakon 34. nedelje gestacije smatra se konanom. Ukoliko je
placentom pokriven vei deo unutranjeg cervikalnog ua govorimo o:
a) placenti migrans
b) placenti praevii*
c) placenti adherens
6. Decidua iznad horiona frondozuma koja se sastoji iz kompaktnog endometrijuma bogatog glikogenom i
lipidima oznaava se kao:
a) decidua capsularis
b) decidua parietalis
c) decidua basalis*
7. Savremena ispitivanja metodom cineangiografije pokazuju da se u jedan intervilozni prostor drenira izmeu:
a) 20 do 30 arteriola*
b) 40 do 50 arteriola
c) preko 100 arteriola
8. Prosena teina placenti u trudnoama koje se nalaze u terminu poroaja je u pouzdanoj korelaciji sa
telesnom masom ploda. Ta korelacija iznosi:
a) 1 : 10
b) 1 : 5-6*
c) 1 : 3-4
9. Insercija pupane vrpce je najee u centralnom delu placente, mada se u brojnim placentama njena
insercija moe nai i van tog predela, a da to ne predstavlja patoloku pojavu. Meutim, jedna od insercija je
patoloka. O kojoj je re?
a) insertio marginalis
b) insertio paracentralis
c) insertio velamentosa*
28
10. Pri kraju trudnoe, plodovi ovojci oblau unutranju stranu materice i u sebi sadre plod i plodovu vodu.
Mada se moe stei utisak zbog intimnog naleganja da su plodovi ovojci jedinstveni, zapravo se radi o
vieslojnom omotau izgraenom od:
a) dve ovojnice (amnion i horion)*
b) tri ovojnice (amnion, horion i Hausnerova membrana)
c) etiri ovojnice (amnion, horion, Hausnerova membrana i membrana spongiosa amnii)
11. Jedna od horionskih ovojnica je neravne povrine, bogata krvnim sudovima i vrlo krta) Istovremeno ta
ovojnica je deblja od ostalih i zbog toga manje transparentna, pa se u narodu zove upanica) Ta ovojnica je:
a) amnion
b) membrana spongiosa amnii
c) horion*
12. U terminskim trudnoama plodova voda je padom osmolarnosti, smanjenjem jona natrijuma i hlorida, uz
nepromenjene vrednosti kalijuma, najblia po elektrolitnom sastavu jednoj od dole navedenih tenosti
organizma majke:
a) serumu
b) urinu*
c) plazmi
13. U toku 24 sata, zahvaljujui velikoj povrini , propustljivosti i filtrabilnosti plodovih ovojaka, veoma je
intenzivan transfer vode, elektrolita i ostalih rastvorljivih materija u plodovoj vodi. U navedenom periodu se u
potpunosti izmeni:
a) 75% plodove vode
b) 85% plodove vode
c) 95% plodove vode*
14. Kod nalaza prekomerne koliine plodove vode (polyhydroamnion), zbog poznatih mehanizama razmene
plodove vode, neophodno je detaljno razjasniti potencijalne anomalije na jednom od sledeih organskih
sistema ploda:
a) endokrinom
b) urinarnom
c) digestivnom*
15. Kod nalaza oskudne koliine plodove vode (oligoamnion), zbog poznatih mehanizama razmene plodove
vode, neophodno je detaljno razjasniti potencijalne anomalije na jednom od sledeih organskih sistema ploda:
a) urinarnom*
b) digestivnom
29
16. Presecanjem pupane vrpce presecamo:

a) horion, amnion, jednu arteriju, dve vene, peteljku umanane kese i alantois
b) horion, amnion, jednu arteriju, jednu venu, umananu kesu, alantois i Warthonovu pihtiju
c) horion, amnion, dve arterije, jednu venu, peteljku umanane kese, alantois i Warthonovu pihtiju*
17. Humani placentarni laktogen (HPL) predstavlja jedan od najvanijih produkata placente. To je polipeptidni
hormon, bez ugljenih hidrata, sastavljen od jednog peptidnog lanca sa 190 aminokiselina i 2 disulfidne veze. Po
sastavu nalikuje hormonu rasta jer ima 183 homologe pozicije i u placenti se produkuje u:
a) citoplazmi citotrofoblasta
b) citoplazmi sinciciotrofoblasta*
c) goldijevom aparatu citotrofoblasta
18. U poroajima iza termina poroaja (partus posttemporarius), kada se poroaj deava od prvog dana 43.
nedelje i kasnije, poraa se:
a) 3 5% trudnica*
b) 7 10% trudnica
c) 10 12% trudnica
19. Poslednje teorije o poetku poroaja zasnivaju se na znaajnoj ulozi prostaglandina u inicijaciji poroaja
preko pokretanja miometralnih kontrakcija, razmekavanja i skraivanja cerviksa) Veruje se da taj signal
inicijacije potie od:
a) majke
b) placente
c) ploda*
20. Pripremne kontrakcije koje se ispoljavaju pojavom neregularnih uterusnih bolova razliitog intenziteta i
trajanja, a bez cervikalnog skraenja i dilatacije nazivaju se:
a) dolores praesagientes*
b) dolores conquasantes
c) dolores parturientes
21. Jedan od tri glavna poroajna faktora je poroajni objekt. Grade ga plod, placenta, plodovi ovojci i:
a) poroajni put
b) plodova tenost*
c) prirodne poroajne snage
30
22. Odnos izmeu uzdune osovine ploda i uzdune osovine majke oznaava se kao:
a) smetaj ploda
b) dranje ploda
c) poloaj ploda*
23. Odnos fetalnih lea prema trbunom zidu majke oznaava se kao:
a) dranje ploda
b) stav ploda
c) smetaj ploda*
24. Dranje ploda se definie kao meusobni odnos pojedinih delova ploda. Najpovoljnije je dranje u kojem
plod kroz poroajni kanal prolazi u smetaju poroajnog valjka, prilagoen najpovoljnijim prenicima karlinog
kotanog puta. Takvo dranje se oznaava kao:
a) defleksiono
b) fleksiono*
c) asinklitino
25. U poroaju u kojem se fetalna glavica poraa u fleksionom (prednjem potiljanom) dranju, poroajni
prenik kojim glavica prolazi kroz karlini izlaz je:
a) mentookcipitalni
b) frontookcipitalni
c) subokcipitobregmatini*
26. Na fetalnoj glavici se nalazi izvestan broj neokotalih, membranoznih avova koji predstavljaju spojeve
pojedinih kostiju fetalne lobanje. U akuerskom pogledu, sa aspekta orjentacije o toku i perspektivi ishoda
poroaja najznaajniji meu njima je:
a) sutura coronaria
b) sutura sagitalis*
c) sutura frontalis
27. Veliki temenac se nalazi blie elu i predstavlja taku vodilju kod defleksionih dranja fetalne glavice.
Palpacijom se pipa kao udubljenje iji je oblik:
a) trouglast
b) romboidan*
c) elipsast
31
28. Emisijom uterusnih kontrakcija tokom prvog i drugog poroajnog doba upravlja pace maker koji se nalazi
u:
a) uterusu (cornu uteri)*
b) hipotalamusu (nucleus paraventricularis)
c) hipofizi (neurohypophysis)
29. Naponi na kraju drugog poroajnog doba nastaju nevoljno, refleksnim pritiskom ploda na:
a) ganglion cervicale Frankenhauseri*
b) donji pol maternalne dijafragme
c) rektalni deo maternalnog debelog creva
30. Poroaj protie kroz etiri poroajne faze:

phasis expulsionis (a), phasis dilatationis (b), phasis placentaris (c) i phasis haemostasis (d)
Njihov pravilan redosled javljanja je:
a) a, b, c, d
b) b, a, d, c
c) b, a, c, d*
31. Prskanje vodenjaka sa oticanjem plodove vode pre poetka dilatacione faze poroaja je:
a) rano prskanje vodenjaka
b) lano prskanje vodenjaka
c) prevremeno prskanje vodenjaka*
32. Proseno se osam od deset placenti tokom treeg poroajnog doba porodi tako to se u sredini
placentarnog pripoja za uterusni zid formira retroplacentarni hematom. Njegovim rastom kidaju se veze
placente i uterusa ime se placenta odlubljuje i poraa fetalnom stranom po:
a) mehanizmu Duncan-a
b) mehanizmu Beaudeloque Schultz-a*
c) mehanizmu Gessner-a
33. Pri prolasku fetalne glavice kroz kotani poroajni kanal u fleksionom, prednjem potiljanom stavu, plod
obavlja sledee pokrete:
unutranju rotaciju (a), spoljanju rotaciju (b), fleksiju (c) i defleksiju (d). Njihov pravilni raspored je:
a) a, b, c, d
b) a, c, b, d
c) c, a, d, b*
32
34. Prosean gubitak krvi tokom poroaja u vaginalnom poroajnom putu iznosi oko 500ml. Vei deo krvi se
gubi raanjem placente, a manji kroz krvarenja iz povreda mekih poroajnih puteva) Odnos tih gubitaka krvi
je:
a) 325 ml : 175 ml
b) 375 ml : 125 ml*
c) 425 ml : 75 ml
35. Pri prokidanju vodenjaka (amniotomia) tokom prvog poroajnog doba u trudnoama u terminu, starosti od
39. do 42. nedelje, iscuri proseno plodove vode oko:
a) 100ml
b) 1000ml
c) 500ml*
36. Inkordinisana uterusna aktivnost kompromituje cervikalnu dilataciju dovodei je u stanje u kojem se
dilatacija zadrava na istom stepenu due od 2 sata. To stanje se oznaava kao:
a) oligosistolija
b) sekundarna inercija*
c) produena latentna faza
37. Stimulacija poroajnih bolova je apsolutno nedozvoljena u sledeim indikacijama:

a) situs obliqus et transversus*
b) karlina prezentacija
c) prethodni carski rez
38. Zelena boja plodove vode potie od sadraja prve fetalne stolice (mekonijuma), koji se u plodovu vodu
oslobaa usled:
a) disfunkcije fetalnih creva
b) fetalne hipoksije*
c) fetalne preneenosti
39. Vodei mehanizmi zaustavljanja krvarenja u etvrtom poroajnom dobu su:

a) miokontrakcije lig. viva*
b) tromboziranje sitnih krvnih sudova uterusa
c) trombocitna agregacija
33
40. Ordiniranjem spazmolitikih medikamenata tokom prvog poroajnog doba deluje se na miina vlakna
kojih u cervikalnom delu uterusa ima:
a) do 10%*
b) 25% do 30%
c) vie od 50%
41. Asistirani poroaj placente u aktivnom voenju treeg poroajnog doba u kojem se preko prednjeg
trbunog zida otvorenom akom potiskuje fundus uterusa u uzdunom pravcu poroajnog kanala, daleko je
najei nain istiskivanja placente i oznaava se kao:
a) poroaj placente po Richmond-u
b) poroaj placente po Crede-u*
c) poroaj placente po Kisthner-u
42. Novoroene iz terminskog poroaja ima prosenu telesnu masu od 3000 do 3500g i telesnu duinu od
52cm, sa obimom glavice od:
a) 30 32 cm
b) 34 36 cm*
c) 37 40 cm
43. Obim glave novoroeneta u direktnoj je korelaciji sa telesnom duinom i kree se kod terminskog
novoroeneta izmeu 34 i 36cm. Obim grudnog koa je manji za:
a) 1 2 cm
b) 3 4 cm*
c) 5 6 cm
44. Prosena telesna masa terminskog novoroeneta je 3000 do 3500g. Deaci su u proseku tei od devojica
za:
a) 250 300g
b) 100 150g*
c) 50 100g
45. Prva fetalna stolica se naziva mekonijum. Sadri crevni mukus, masne kiseline, verniks, lanugo dlaice,
kristale bilirubina i holesterol. Mekonijum je bez mirisa i bakterija i izluuje se u prvih 24 sata u koliini od 80
do 150g. Njegova prirodna boja je:
a) bezbojna
b) utomrka
c) zelena*
34
46. Puls novoroeneta u prvih 6 sati je vrlo varijabilan, srednje frekvence izmeu:
a) 60-80/min
b) 120-140/min*
c) 180-200/min
47. U prvoj minuti po roenju vri se procena vitalnosti novoroeneta, Apgar skor. Laku asfiksiju ima
novoroene sa Apgar skorom od:
a) 0 3
b) 4 7*
c) 8 10
48. Na roenju je temperatura novoroeneta ista kao temperatura majke. Usled termore-gulacionih
nestabilnosti tokom prvih 6 sati telesna temperatura ploda:
a) opada na 35 36C*
b) ostaje na istom nivou
c) raste na 37C
49. Sirasti maz (vernix caseosa) je produkt fetalnih lojnih lezdi pod uticajem maternalnih hormona i ima
primarnu ulogu u protekciji maceracije ploda tokom intrauterinog ivota ploda. Sa pribliavanjem terminu
poroaja koliina verniksa:
a) ostaje ista
b) smanjuje se*
c) poveava se
50. Novoroene koje je male telesne mase za gestaciono doba u kojem je roeno, oznaava se kao:
a) foetus eutrophicus
b) small for dates baby, foetus hypotrophicus*
c) large for gestational age, foetus hypertrophicus
51. Ordiniranje gama globulina sa visokim titrom anti D antitela Rh negativnim, nesenzibilisanim majkama
pokazalo se kao uspena prevencija Rh senzibilizacije kada je porodilja rodila Rh pozitivno dete. Serum ima
pun efekat ukoliko se ordinira:
a) odmah po poroaju
b) najdalje do 24 sata od poroaja
c) najdalje do 72 sata od poroaja*
35
52. U prva tri dana iza poroaja dolazi do pada telesne mase ploda. Patolokim gubitkom se smatra pad u
kojem je izgubljeno vie od:
a) 5% poroajne teine
b) 10% poroajne teine*
c) 15% poroajne teine
53. Primarno podvezivanje pupane vrpce se vri na odstojanju od prednjeg trbunog zida:
a) do 1 cm
b) 2 3 cm*
c) 4 5 cm
54. Znaci preneenosti na plodu mogu biti raznovrsni i oznaeni su kao Runge-ovi znaci. Vodei meu njima je:
a) gubitak verniksa kazeoze*
b) nizak Apgar skor
c) zelena plodova voda
55. Hemolitika bolest novoroeneta javlja se u tri klinika oblika koji se stepenuju po redosledu:
icterus gravis (a), anaemia neonatii (b) i hydrops foeti (c).
Njihov raspored u progresivnoj evoluciji hemolitike bolesti je:
a) a, b, c
b) c, a, b
c) b, a, c*
56. Milije su beliasti vorii veliine iodine glave koji se nalaze na bonim stranama nosa i brade
novoroeneta. To su:
a) retencione ciste znojnih lezdi
b) retencione ciste lojnih lezdi*
c) promene koje ukazuju na infekciju koe
57. Novoroene koje se nalazi na iskljuivoj ishrani majinim mlekom, poseduje crevnu floru kojom dominira
klica:
a) bacillus coli communis
b) bacillus bifidus
c) bacillus enterococcus*
36
58. Osnovni kvalitet baby friendly programa je:

a) prisustvo oca poroaju
b) psihofizika priprema majke za poroaj
c) neprekidan kontakt majke i novoroeneta*
59. Defleksioni stav defleksiono dranje glave podrazumeva

a) eoni, lini
b) temeni, eoni, lini*
c) temeni, eoni, lini, zadnji potiljani
60. Najpovoljni je
a) eoni
b) lini
c) temeni*
61. Defleksioni stavovi su poremeaji:

a) dranja glave i naleganja*
b) naleganja
c) rotacije
62. eoni stav je:

a) najmanji
b) najvei*
c) srednj stepen defleksije
63. Kod defleksionih stavova taka vodilja je:

a) mala fontanela
b) samo velika fontanela
c) take vodilje su posebne za svaki stav*
64. Mentookcipitalni prenik je bitan za:

a) eoni stav*
b) lini
c) temeni stav
37
65. Kod eonog stava prenik i obim raanja glave su:

a) najmanji
b) najvei*
c) srednji
66. Kod defleksionih stavova normalna rotacija na izlazu je:

a) pod simfizom
b) lea pozadi*
c) ledja okrenuta zavisno od stava
67. Kod kog defleksionog stava je kontraindikovan vacum extraktor:

a) temenog
b) eonog*
c) linog
68. Kod defleksionih stavova taka vodilja se normalno rotira:

a) prema simfizi*
b) pozadi prema krsnoj kosti
c) zavisno od stava
69. Visoki prav stav, niski popreni, zadnj potiljani stav

a) su poremeaji dranja glave
b) naleganja
c) rotacije*
70. Prenioci i obimi raanja glave su kod ovih stavova:

a) najvei
b) najmanji*
c) razliiti za svaki stav
71. Zadnj potiljani stav je:

a) povoljniji od temenog
b) isti su
c) nepovoljniji*
38
72. Poremeaj habitusa - dranja ploda podrazumeva:

a) poremeaj dranja glave
b) poremeaj dranja ruku
c) bilo kog dela ploda od navedenih*
73. Apsolutno Patoloki poloaji ploda su:

a) kosi
b) popreni*
c) oba
74. Kod kosog i poprenog poloaja ploda, smetaj ploda se precizno odreuje:
a) prema glavi ploda
b) prema glavi i leima ploda*
c) prema poloaju lea ploda
75. Zanemareni popreni poloaj ploda je:

a) sa celim vodenjakom
b) sa prsnutim vodenjakom i labavo priljubljenom matericom uz plo
c) prsnutim vodenjakom, uglavljenim prednjaeim delom, tetaninim kontrakcijama*
76. Kod zanemarenog poprenog poloaja ploda indikovano je

a) okret
b) embriotomija*
c) kontraindikovana su oba u vanbolnikim uslovima na terenu.
77. Spoljani okret se moe izvoditi

a) samo kad je vodenjak ceo*
b) kad je vodenjak prskao
c) u oba sluaja
78. Akuerska operacija spoljanji okret moe se vriti:

a) na glavu
b) na karlici
c) na bilo koji krpni deo ploda koji je blii kasrlinom ulazu*
39
79. Kombinovani okret Brachston-Hix je:

a) instrumentalni
b) manualni
c) digitalni*
80. Unutranji okret kod ivog deteta se zavrava:

a) spontanim poroajem
b) extrakcijom*
c) carskim rezom
81. Versio interna podrazumeva:

a) digitalni okret
b) instrumentalni
c) manualni*
82. Poroaj doneenog ploda kod poprenog poloaja prirodnim putem

a) apsolutno nemogu
b) mogu i kod ivog ploda
c) samo u retkim sluajevima mrtvog doneenog ploda*
83. Pri raanju ploda kod karlinog stava treba da se rotiraju lea ploda
a) pod simfizu*
b) pozadi
c) ili je sve jedno pri aktivnom vodjenju poroaja prirodnim putem
84. Babinje poinju:

a) sa poetkom poroaja
b) posle radjanja ploda
c) posle radjanja posteljice*
85. Babinje traju normalno:

a) 2 4 nedelje
b) 6 8 nedelja*
c) do kraja dojenja
40
86. Babinje pretstavljaju period involucije

a) materice
b) svih genitalnih organa
c) svih tkiva, organa, sistema organa na predgravidno stanje, sem dojki*
87. Dno materice dva sata posle poroaja je

a) 2 poprena prsta ispod pupka*
b) na sredinu izmedju pupka i simfize
c) u visini simfize
88. Poeljno ustajanje u puerperijumu

a) to ranije*
b) treeg dana posle poroaja
c) posle nekoliko dana
89. Kontrola babinjare podrazumeva

a) kontrlu materice
b) kontrolu lohija i pranje
c) sve zajedno*
90. Pri pranjenju beike treba insistirati:

a) na spontanom mokrenju*
b) na kateterizaciji
c) nebitno je
91. Pranjenje creva u babinjama treba daje

a) to ranije*
b) posle nekoliko dana
c) nije bitno kada
92. Najea komplikacija u babinjama

a) atonina krvarenja
b) psihoze
c) rane infekcije genitalnog trakta*
41
93. U babinjama treba insistirati

a) na dobrom pranjenju dojki*
b) da to regulie odoje sisanjem
b) nije bitno za dobru funkciju dojki
94. Na dojenju u babinjama treba insistirati

a) zbog napredovanja deteta
b) zbog dojki majke
c) u krajnoj liniji zbog oboje*
95. Ako je dojilja bolesna i pod terapijom je

a) moe se nastaviti dojenje
b) zavisi od bolesti i lekova, tj. stanja majke*
c) treba obavezno prekinuti dojenje
4. PATOLOGIJA TRUDNOE, KRVARENJA U TRUDNOI, POROAJU I BABINJAMA
1. Anti D profilaksa podrazumeva im. ili iv. administraciju anti D imunog globulina u toku 72h od poroaja:
a) Rh+ majci Rh+ ploda
b) Rh- majci Rh+ ploda*
c) Rh+ majci Rh ploda
d) Rh majci Rh- ploda
2. Kordocenteza je:
a) transabdominalna pukcija amnijalne duplje
b) transabdominalna punkcija fetalnih umbilikalnih vena*
c) transabdominalna biopsija horion frondozuma
3. Klasifikacija po P. White-u, bazirana na duini trajanja bolesti i prisustvu mikroangiopatskih promena, odnosi
se na:
a) hipertenziju u trudnoi
b) dijabetes melitus*
c) bolesti srca i krvnih sudova
42
4. Indikacije za OGTT (test optereenja glukozom) su:

a) dijabetes melitus u porodici*
b) hipertenzija u porodici
c) habitualni pobaaji, prevremeni poroaji, mrtvoroenost u anamnezi*
d) oligoamnion u aktuelnoj trudnoi
5. Dijabetes melitus u trudnoi:

a) poveava uestalost polihidramniona*
b) sniava uestalost hipertenzija
c) sniava uestalost prevremenih poroaja
d) poveava uestalost infekcija trudnice*
6. Metaboliki i hormonalni poremeaji uslovljeni dijabetesom:

a) poveavaju uestalost kongenitalnih anomalija*
b) poveavaju uestalost intrauterusne smrti ploda*
c) ne utiu na telesnu masu ploda
d) ne utiu na razvoj plua ploda
7. Prevencija kongenitalnih anomalija kod trudnica obolelih od dijabetesa podrazumeva:

a) idealnu metaboliku kontrolu pre, u perikoncepcionom ciklusu i tokom trudnoe*
b) nutricione dodatke kao to su folna kiselina i riblje ulje*
c) aspirin
d) tokolitike
8. Trudnoom indukovana hipertenzija (PIH) je sindrom nepoznate etiologije i patogeneze, koji se pojavljuje
tokom trudnoe i nestaje nakon poroaja. Definiu ga:
a) hipertenzija
b) hipertenzija i proteinurija*
c) hipertenzija i otoci na donjim ekstremitetima*
9. U riziku za razvoj trudnoom indukovane hipertenzije (PIH) su trudnice:

a) koje su ve raale
b) stare od 18 do 35 godina
c) aktuelna trudnoa im je multipla*
d) aktuelna trudnoa im je molarna*
43
10. HELLP sindrom je prezentovan:

a) hemolizom, povienim transaminazama i trombocitopenijom*
b) poremeajem funkcije jetre i proteinurijom
c) poremeajem koagulacije i hipertenzijom
d) akutnim hepatitisom i trombocitopenijom
11. U toku trudnoe najznaajnije promene funkcije kardiovaskularnog sistema podrazumevaju:

a) porast volumena krvi*
b) porast srane frekvence*
c) Pad srednjeg arterijskog pritiska
d) Porast vakularne rezistencije
12. Hipertiroza se u trudnoi dijagnostikuje na osnovu:

a) porasta ukupnih i slobodnih frakcija T3 i T4 u serumu*
b) poveane koncentracije TSH u serumu
c) poveane koncentracija tireoid - stimuliuih antitela tipa IgG u serumu*
d) poveane koncentracije slobodnih frakcija T3 i T4 u serumu
13. Trudnica sa hipertireoidizmom je:

a) emocionalno stabilna
b) emocionalno labilna*
c) tahikardina*
d) hipotenzivna
14. Hipotireoidizam se u trudnoi dijagnostikuje na osnovu:

a) niskih koncentracija T4 u serumu*
b) niskih koncentracija TSH u serumu
c) visokih koncentracija TSH u serumu*
d) visokih koncentracija T3 u serumu
44
15. Trudnica sa hipotireoidizmom se ali na:

a) zamaranje*
b) svrab
c) diareju
d) opstipaciju *
16. Terapija hipotireoidizma u trudnoi sastoji se od:

a) tiroksina oralno*
b) propylthyouracila - oralno
c) joda - oralno
d) Niskih koncentracija TSH u serumu
17. Autoimuna antitela zajedno sa lupus antikoagulansom dovode do antifosfolipidnog sindroma koji:
a) dovodi do tetnih efekata po majku i plod*
b) ne dovodi do tetnih efekata po majku i plod
c) nema uticaja na tok i ishod trudnoe
18. U toku graviditeta, u odnosu na respiratorni sitem, dogaaju se sledee promene:

a) Minutni volumen se smanjuje
b) Respiratorni volumen se poveava*
c) Potronja kiseonika se poveava*
d) Stvaranje ugljendioksida se smanjuje
19. Bronhijalna astma je opstruktivno oboljenje plua koje na trudnou utie na sledei nain:
a) Trudnoa ima uticaja na bronhijalnu astmu, ali efekat nije konstantan*
b) U zavisnosti od teine i duine bolesti, bronhijalna astma moe negativno uticati na tok i ishod trudnoe*
c) Nema uticaja bronhijalne astme na trudnou i trudnoe na bronhijalni astmu
20. Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije, pod spontanim pobaajem smatraju se sva ivo ili
mrtvoroena deca do 22. nedelje trudnoe (154 dana) sa teinom manjom od 500 grama. Uestalost svih
spontanih pobaaja u odnosu na sve kliniki dijagnostikovane trudnoe iznosi:
a) 30%
b) 15 - 20%*
c) 10%
45
21. Kada se uzmu u obzir i hemijski dijagnostikovane trudnoe (dozirenjem HCG pre oekivane menstruacije),
ukupna uestalost spontanih pobaaja u odnosu na sve trudnoe iznosi:
a) 40%
b) 60%*
c) 50%
22. Anatomski uzroci spontanog pobaaja su:

a) kongenitalne anomalije i hipoplazija uterusa*
b) hidrosalpinks
c) tumori ovarijuma
d) tumori uterusa (miomi)*
23. esti endokrinoloki uzroci spontanog pobaaja su:

a) insuficijencija utog tela trudnoe*
b) diabetes mellitus*
c) hiperprolaktinemija
d) obezitet insulinska rezistencija - Sindrom PCO (policistinih ovarijuma)
24. Prevremenim poroajem se smatra dovravanje trudnoe izmeu 28. i 37. nedelje. Riziko faktori
prevremenog poroaja su:
a) polihidramnion*
b) oligoamnion
c) asimptomatska i simptomatska uterusna infekcija*
d) obesitet
e) recidivirajue cerviko vaginalne infekcije*
25. Apsolutne kontraindikacije za tokolitiku terapiju su:

a) infekcija urinarnog trakta
b) srane bolesti majke*
c) hipertireoidizam *
d) hipotireoidizam
e) horioamnionitis*
f) miom materice
46
26. Prevremeno prsnue plodovih ovojaka (PROM) se definie kao ruptura plodovih ovojaka pre poetka
poroaja. U riziku za PROM su trudnice koje:
a) pue*
b) gojazne su
c) nieg su socioekonomskog statusa*
d) nulipare su*
e) imaju PROM u porodinoj anamnezi
f) imaju cervikovaginalnu infekciju*
27. Maternalni uzroci intrauterusnog zastoja u rastu ploda (IUGR) su:

a) neadekvatna ishrana majke pre i u toku trudnoe*
b gestacioni dijabet*
c) hronine bolesti srca, krvnih sudova i plua
d) anemija
28. Placentni uzroci intrauterusnog zastoja u rastu ploda uslovljeni su smanjenom utero-placentnom
cirkulacijom:
a) puenje majke*
b) hipertenzija u trudnoi*
c) gestacioni dijabet
d) miom
29. Fetalni uzroci intrauterusnog zastoja u rastu ploda su:

a) snien potencijal za rast*
b) intrauterusna bakterijska infekcija
c) intrauterusna virusna infekcija*
d) intrauterusna infekcija protozoama*
e) uroene anomalije ploda*
f) Rh izoimunizacija
30. Sindrom nestajueg blizanca (Vanishing twin) podrazumeva:

a) anembrionalno jajace
b) resorpciju jednog embriona u prvom tromeseju blizanake trudnoe
c) selektivnu redukciju jednog embriona
47
31. Diamnionska, monohorionska monozigotna gemelarna trudnoa rezultat je podele koja nastaje:
a) unutar 72 sata nakon fertilizacije
b) izmeu 4. i 8. dana*
c) 8. dana
32. Piopagus je termin koji se vezuje za spojene blizance sa:

a) prednje strane
b) zadnje strane*
c) u predelu glave
d) kaudalnim delom
33. Spontani prekid trudnoe uzrokovan insuficijencijom unutranjeg ua grlia materice nastaje u:
a) prvom tromeseju
b) drugom tromeseju*
c) treem tromeseju
34. Feto-fetalna transfuzija je teak akutni feto-fetalni transfuzioni sindrom koji se sree kod 1% monozigotnih
monohorionskih trudnoa. Mortalitet za oba blizanca, donora i recipijenta iznosi:
a) oko 60%
b) oko 80%*
c) oko 90%
35. U feto-fetalnom transfuzionom sindromu kod blizanakih trudnoa donor je:

a) hipovolemian*
b) polihidramniotian
c) makrosoman
d) ima malo srce*
e) poliurian
f) hipotenzivan*
48
36. U feto-fetalnom transfuzionom sindromu kod blizanakih trudnoa recipijent je:

a) hipervolemian*
b) oligoamniotian
c) mikrozoman
d) ima hipertrofino srce*
e) oligurian
f) hipertenzivan*
37. Feto-maternalna hemoragija najei je razlog aloimunizacije. Sa napredovanjem trudnoe i pojavom

komplikacija raste i verovatnoa i obim feto-maternalne hemoragije, a samim tim i aloimunizacije. Ukupna
verovatnoa imunizacije tokom trudnoe i poroaja iznosi:
a) 15%
b) 10%
c) 5%*
38. Kongenitalne infekcije su infekcije embriona i fetusa koje nastaju:

a) perikoncepciono
b) pre koncepciono
c) nakon koncepcije do poroaja
d) od prekoncepcionog perioda do poroaja*
39. Mikroorganizmi sa dokazanim teratogenim efektom su:

a) rubella*
b) CMV*
c) bacil tuberkuloze
d) HIV*
e) toxoplasma Gondii*
f) e. coli
g) HSV*
h) hlamidija
i) VZV*
j) mikoplazma, ureaplazma
k) Coxsackie B*
49
40. Habitualni pobaaj se definie kao postojanje:

a) 3 ili vie uzastopnih spontanih pobaaja*
b) 2 ili vie uzastopnih spontanih pobaaja
c) 1 ili vie uzastopnih spontanih pobaaja
41. FAS - fetalni alkoholni sindrom je posledica prenatalnog konzumiranja alkohola od strane:
a) majke*
b) oca
c) majke i oca
42. Alfafetoprotein (AFP) je polipeptid koji se stvara u ranom embrionalnom periodu u umananoj vrei,
embrionalnoj i fetalnoj jetri i elijama digestivnog trakta. Iako mu fizioloku znaaj nije sasvim jasan, koristi se
kao marker prenatalno u dokazivanju ili iskljuivanju:
a) nekih metabolikih poremeaja
b) defekata zatvaranja neuralne cevi*
c) nekih imunolokih poremeaja
43. Amniocenteza je metoda kojom se u rizinoj trudnoi aspirira amnionska tenost iz amnijalne upljine.
Amniocenteza moe biti ultra rana, rana i kasna. Rana amniocenteza koristi se za dijagnostikovanje:
a) intrauterusnog stanja ploda
b) zrelosti ploda
c) hromozomopatija i genopatija ploda*
d) infekcija ploda*
44. Amnioskopija je metoda za praenje visoko rizinog fetusa inspekcijom amnionske tenosti amnioskopom
u:
a) ranoj trudnoi
b) kasnoj trudnoi*
c) ranom poroaju nakon prsnua plodovih ovojaka
45. Normalna koliina amninske tenosti na kraju trudnoe iznosi:

a) 500ml
b) 2000ml
c) 800 1200ml*
50
46. Polihidramnion predstavlja porast volumena amnijalne tenosti iznad 2000ml koji se dogaa 1000 - 1200
poroaja i udruen je sa:
a) maternalnim dijabetes melitusom*
b) Hipertenzijom u trudnoi (PIH)
c) krvno grupnom inkopathibilijom*
d) Hipotireozom
e) nekim kongenitalnim anomalijama*
f) fetalni poremeaji gutanja i gastrointestinalne opstrukcije*
g) Pijelonefritom
47. Oligohidramnion definie redukciju koliine plodove vode na manje od:

a) 1000ml
b) 500ml
c) 200ml*
48. Chloasma gravidarum je:

a) hiperpigmentacija, najee na koi lica gravidnih ena, koja nestaje nakon poroaja*
b) pojaana dlakavost enskog tipa u trudnoi
c) hiperemija dlanova i tabana gravidnih ena
49. Invazivne metode, koje se u rutinskom klinikom radu primenjuju za dokazivanje fetalne infekcije,
podrazumevaju potvrivanje prisustva :
a) specifinih IgM antitela*
b) antigena*
c) specifinih IgG antitela
50. Fetalna makrosomija definie fetus sa procenjenom teinom veom od 4500gr, nezavisno od gestacionog
doba. Rizik za fetalnu makrosomiju povien je kod:
a) trudnica sa dijabetesom*
b) trudnica sa pregraviditetnim obezitetom*
c) primipara
d) trudnica koje su ve raale makrosomnu decu*
e) trudnica sa hipertenzijom
f) trudnica sa hipotireozom
51
51. Zrelost fetalnih plua procenjuje se:

a) koliinom plodove vode
b) biohemijskim i citolokim pregledom plodove vode*
c) ehosonografski
52. U trudnoi dijabetogeno deluju sledei hormoni:

a) estrogeni*
b) progesteron*
c) HPL*
d) testosteron
e) tiroksin
f) prolaktin
53. Merenjem koncentracije glikoliziranog hemoglobina (HbA1C) u trudnice procenjuje se:

a) regulacija glikemije u prethodnom periodu*
b) aktuelna regulacija glikemije
c) perspektiva aktuelne trudnoe
54. Dijagnoza gestacionog dijabeta postavlja se:

a) testom optereenja glukozom (OGTT)*
b) odredjivanjem nivoa glikemije nate*
c) praenjem dinamike fetalnog rasta
d) na osnovu prisustva polihidramniona
e) anamnestiki
55. Na nezrela fetalna plua ukazuje koncentracija lecitina nia od:

a) 4,0mg%
b) 4,55mg%
c) 5,10mg%*
56. Fetalna plua u trudnoama sa EPH gestozom sazrevaju:

a) usporeno*
b) ubrzano
c) kao u nekomplikovanim trudnoama
52
57. Vomitus matutinus je:

a) rana gestoza*
b) kasna gestoza
c) fizioloki dogadjaj
58. Nastanak i irenje urinarnih infekcija u trudnoi pospeen je:

a) delovanjem seksualnih hormona (naroito progesterona) na glatka miina vlakna uretera, to je praeno
njihovom dilatacijom*
b) delovanjem hormona ploda
c) oteanim pranjenjem mokrane beike koja je podignuta gravidnim uterusom*
d) poveanim unosom tenosti
59. Potrebe trudnice za unosom folne kiseline u trudnoi su:

a) iste kao i van trudnoe
b) smanjene
c) poveane*
60. Veliina mioma u trudnoi se:

a) smanjuje
b) ne menja
c) uveava se*
61. Abrupcija placente se definie kao parcijalno ili kompletno odvajanje placente od decidue bazalis:
a) Od 20. nedelje trudnoe
b) U kasnoj trudnoi
c) U toku poroaja, ali pre ekspulzije ploda
d) Od 20. nedelje trudnoe do ekspulzije ploda*
62. Couvelaire sindrom je:

a) Najtea manifestacija abrupcije placente*
b) Nisko usaena posteljica
c) Spontana ruptura uterusa
d) Anomalija uterusa
53
63. Abrupcija placente udruena je sa:

a) Preeklampsijom i hipertenzivnim stanjima u trudnoi*
b) Naglom dekompresijom uterusa*
c) Niskim paritetom
d) Preterminskom prematurnom rupturom plodovih ovojaka*
e) Dijabetes melitusom
64. U detekciji abrupcije placente ultrasonografija ima senzitivnost od:

a) 50%
b) 30%
c) 15%*
65. Placenta implantirana u donjem segmentu uterusa naziva se placenta previa. Javlja se u:
a) 1 od 200 trudnoa*
b) 1 od 300 trudnoa
c) 1 od 500 trudnoa
66. Kod marginalne placente previje donji rub posteljice:

a) dosee unutranje ue grlia materice*
b) nalazi se 5cm od unutranjeg ua grlia materice
c) nalazi se 7cm od unutranjeg ua grlia materice
67. Inicijalno krvarenje kod placente previje obino je bezbolno, prestaje spontano, a zatim se ponavlja kasnije
u trudnoi. Incidenca krvarenja kod placente previje dostie pik u:
a) 30. nedelji trudnoe
b) 34. nedelji trudnoe*
c) 36. nedelji trudnoe
68. Postpartalna hemoragija se definie kao gubitak vie od 500ml krvi nakon poroaja, tako da je ukupni
gubitak vei od 1000ml. Najei uzroci postpartalne hemoragije su:
a) atonija uterusa*
b) hipertonija uterusa
c) poroajna trauma*
d) koagulopatije ili trombocitopenija*
e) retencija delova posteljice*
54
69. Prosean gubitak krvi u nekomplikovanom vaginalnom poroaju iznosi:

a) oko 500ml*
b) oko 1000ml
c) oko 300ml
70. Placenta accreta se obino manifestuje :

a) krvarenjem koje poinje u trudnoi
b) izostankom spontanog kompletnog odvajanja placente od decidue*
c) krvarenjem koje poinje pre odlubljivanja placente
d) profuznim krvarenjem nakon runog odlubljivanja placente*
71. Laceracije genitalnog trakta mogui su uzrok postpartalne hemoragije ako je:
a) uterus kontrahovan, porodilja krvari iz genitalnih organa, ali ne krvari iz negenitalnih (mesto punkcije)*
b) uterus je atonian, porodilja krvari iz genitalnih organa, ali ne krvari iz negenitalnih organa
c) uterus je kontrahovan, porodilja krvari iz genitalnih i negenitalnih organa
72. Ruptura uterusa udruena je sa:

a) oiljkom na uterusu*
b) niskim paritetom
c) aktuelnom akuerskom operacijom*
d) abnormalnim fetalnim poloajem ili prezentacijom*
e) obezitetom ili astenijom*
73. Blighted ovum ili uniteno jajace podrazumeva:

a) anembrionalnu trudnou*
b) messed abortion
c) abortus incompletus
74. Pretei spontani pobaaj (abortus imminens) je praen:

a) Intenzivnim vaginalnim krvarenjem
b) Bolovima u maloj karlici*
c) Otvaranjem grlia materice
d) Vitalnim plodom*
55
75. Zapoeti spontani pobaaj (Abortus incipiens) je praen:

a) Oskudnim vaginalnim krvarenjem
b) Bolovima u maloj karlici*
c) Ouvanim i zatvorenim grliem materice i
d) Najee vitalnim embrionom*
76. Placenta percreta podrazumeva urastanje horionskih resica do:

a) do miometrijuma
b) u miometrijum
c) seroze*
77. Bandlova brazda je znak:

a) pretee rupture uterusa*
b) inkompletne rupture uterusa
c) hematoma u ligameta lata
78. Hipovolemijski ok, prestanak bolnih kontrakcija, teak fetalni distres ili intrauterusna smrt ploda ukazuju
na:
a) abdominalnu trudnou
b) rupturu uterusa*
c) abrupciju placente
5. GENITALNE INFEKCIJE I SEKSULALNO PRENOSIVE BOLESTI.

MIKROBIOLOKI STATUS GENITALNOG TRAKTA
1. U reproduktivnom periodu ene jedna od prirodnih odbrana od infekcije je kisela sredina vagine. Koliko
iznosi normalan pH vagine?
a) 3.8 4.5*
b) 4.8 6.5
c) 6.5
2. U reproduktivnom periodu ene kao saprofit u vagini nalazi se:

a) Streptococcus beta-haemoliticus
b) Doderlainovi lactobacili*
c) Hemophfilus Ducrey
56
3. Koji od navedenih faktora moe uticati na smanjenje efikasnosti prirodnih odbrambenih mehanizama
unutranjih genitalnih organa ene:
a) trudnoa
b) menstruacija*
c) upotreba oralnih hormonskih kontraceptivnih sredstava
d) puerperium*
e) postmenopauza*
4. Definicija polno prenosivih bolesti je:

a) oboljenje infektivne prirode koje se prenosi polnim odnosom
b) infektivne bolesti koje se prenose iskljuivo polnim odnosom
c) infektivne bolesti koje se najee prenose polnim kontaktom*
5. Izvori polno prenosivih bolesti su:

a) predmeti za linu higijenu
b) mukarac ili ena sa izraenom klinikom slikom bolesti*
c) zagadjena voda
d) zaraeni mukarac ili ena sa asimptomatskim oblikom bolesti*
e) zaraena ivotinja sa asimptomatskim oblikom bolesti
6. Navedi dve bakterije koje se ne prenose polnim kontaktom:

a) Treponema Pallida
b) Chlamidia Thrachomatis
c) Clostridium Perfigens*
d) Mycoplazam hominis
e) Bacillus tuberkulozae*
7. Koji od navedenih virusa se ne prenosi polnim kontaktom?

a) Herpes simplex tip II
b) Hepatitis B*
c) Humani Papiloma virus
d) Rubella virus*
57
8. Trihomonas vaginalis je:

a) glivica
b) parazit*
c) bakterija
9. Uzronik este grupe vaginalnog sekreta je:

a) Neisseria Gonarrhoeae
b) Candida albicans*
c) Trihomonas vaginalis
10. najea tri uzronika zapaljenja Barholinijeve lezde su:

a) Shigella
b) Colli bacili*
c) Salmonella
d) Streptococcus*
e) Clostridiae
f) Staphilococcus*
11. U terapiji apscesa Bartholinijeve lezde primarni postupak je:

a) lokalna primena antibiotkih krema
b) parenteralna primena antibiotika
c) hirurka intervencija*
12. Dijagnoza zapaljenja Bartholinijeve lezde postavlja se na osnovu:

a) kliniko-ginekolokog pregleda*
b) ultrazvuka
c) hematolokih i biohemijskih parametara
13. Primarna lezija kod sifilisa je:

a) Condilomata lata
b) Ulcus durum*
c) Ulcus mole
58
14. Uzronik sifilisa je:

a) Treponema refrigens
b) Treponema Pallidum*
c) Treponema orale
15. Primarna lezija kod sifilisa, ulcus durum:

a) zarasta spontano posle tri dana
b) zarasta spontano posle 2-6 nedelja*
c) ne zarasta spontano, ve samo na antibiotsku terapiju
16. Koliko klinikih stadijuma ima sifilis:

a) 4
b) 3*
c) 2
17. Koji antibiotik je terapija izbora u leenju sifilisa:

a) makrolidni antibiotici
b) tetraciklin
c) penicilin*
18. Bakterija Neisseria Gonarrhoae, uzronik gonoreje pripada grupi:

a) Gram pozitivnih koka
b) Gram negativnih bacila
c) Gram negativnih diplokoka*
19. Prilikom infekcije N.Gonorrhoae inkubacioni period traje:

a) 3-5 dana*
b) dve nedelje
c) 2-6 nedelja
20. Dijagnoza infekcije N.Gonorrhoae kod mukarca postavlja se kulturom ili DNK probom iz materijala
dobijenog:
a) spermokulturom
b) brisom uretre*
c) urinokulturom
59
21. Neonatalni gonoroini konjuktivitis novorodjene moe dobiti od zaraene majke prilikom:
a) prepartalno
b) tokom carskog reza
c) vaginalnog poroaja*
22. Izaziva AIDS-a, virus HIV tip I i tip II pripada grupi virusa:
a) DNK virusa
b) RNK virusa
c) RNK Retrovirusa*
23. Virus HIV tip I i tip II najee napada elije:

a) monocite*
b) spermatozoide
c) makrofage*
d) T CD 4*
e) Endocervikalne sluznice
24. Prevencija infekcije HIV virusom tokom polnog odnosa postie se upotrebom:
a) Kondoma*
b) Oralnih hormonskih kontraceptivnih tableta
c) Spermocidnih pena
25. Uzronik oboljenja Lymphogranuloma venerum je:

a) Hemophilus Ducrey
b) Chlamidia Trachomatis*
c) Escherichia Coli
26. Reaktivni artritis (Sindorma Reiters) nastaje kao posledica cervicitisa izazvanog bakterijama:
a) Streptococcus beta haemoliticus

b) Escherichia Coli
c) Neisseria Gonorrhoae*
d) Treponema palida
e) Chlamidia Trachomatis tip D i K*
60
27. Neindurirajui genitalni ulcus (ulcus mole) nastaje kao posledica genitlane infekcije.
a) haemophilus ducrey*
b) chlamidia Trachomatis
c) Treponema pallida
28. Condilomata acuminatum (iljate bradavice) nastaju kao posledica infekcije:

a) Herpes simplex virus tip II
b) Humanih Papiloma Virusa tip 6 i 11*
c) Chlamidia Trachomatis
29. Dijagnoza oboljenja Condilomata acuminatum postie se:

a) odredjivanjem grupe vaginalnog sekreta
b) bakteriolokim brisom
c) biopsijom i PH verifikacijom*
30. Terapija izbora kod zapaljenja vaginalne sluznice i grlia materice Trichonomas Vaginalis-om je:
a) Nistatin vaginalete 7 dana
b) Metronidazol 500mg kroz 24h tokom 7 dana ili jednokratno 2g*
c) Eritormycin 500mg 4 puta dnevno tokom 7 dana
31. Atrofoni vaginitis dijagnostikuje se kod:

a) ena u reproduktivnom periodu inficiranih Candidom Albicans
b) ena u reproduktivnom periodu inficiranih HSV
c) ena u periodu postmenopauze inficiranih raznim mikroorganizmima*
32. Endometritis (zapaljenje sluzokoe materice) nastaje kao posledica irenja infektivnog agensa:
a) ascendentnim putem iz vagine*
b) limfogenim putem
c) hematogenim putem
d) vektorima
e) preko sredstava za linu higijenu
61
33. Syndroma Netter-Muset hronino spcifino zapaljenje endometrijuma nastaje kao posledica infekcije:
a) Humani Papiloma virus
b) Treponema Pallida
c) Mycobacterium Tuberkulosis*
34. Metritis (akutno zapaljenje tela materice) nastaje kao posledica:

a) tercijarnog stadijuma luesa
b) irenjem procesa tokom akutnog endometritisa*
c) primarnog oblika tuberkuloze
35. Akutni parametritis nastaje kao posledica prodora infektivnog uzronika posle:
a) atrofinog kolpitisa
b) trihomanadnog kolpitisa
c) intrauterusnih instrumentalnih intervencija*
36. Koja od sledeih definicija je tana:

a) hydrosalpinx podrazumeva nakupljanje gnoja u jajovode
b) endometritis je zapaljenje materinog miia
c) adnexitis je intraperitonealno zapaljensko oboljenje*
d) parametritis je extraperitonalna lokalizacija zapaljenskog procesa*
e) tuberkulozni adnexitis nastaje kao posledica infekcije Trepnemom Pallidom
37. Akutni adnexitis je infektivno oboljenje pri emu su zahvaeni:

a) vulva i vagina
b) grli materice i endometrijum
c) jajovod i jajnik*
38. Dijagnoza akutnog andexitisa postavlja se na osnovu:

a) ultrazvuka
b) kolposkopije i PH
c) nativnim rendgenskim snimkom
d) bimanuelnim ginekolokim pregledom*
e) odredjivanjem broja leukocita u perifernoj krvi*
f) odredjivanjem brzine sedimentacije krvi*
62
39. Metoda izbora terapije tubovarijalnog apscesa je:

a) lokalna primena trihomonacidnih lekova (metronidazol)
b) parenteralna primena antibiotika irokog spektra
c) hirurke terapijske procedure*
40. Akutni pelveoperitonitis lei se jednom od sledeih metoda:

a) konzervativno, parenteralnom primenom antibiotika irokog spektra*
b) hirurki, laparotomijom i lavaom
c) hirurki kolpotomijom i drenaom
41. Apses Bartholinove lezde, najee je lokalizovan u predelu:

a) same lezde
b) izvodnog kanala lezde*
c) okolnog tkiva
42. Kondilomi stidnice i vagine su posledica:

a) gljivine infekcije
b) virusne infekcije*
c) bakterijske infekcije
43. U fiziolokim uslovima, pH vagine iznosi:

a) 3.8 4.5*
b) preko 6.5
c) 4.8 6.5
44. Jedan od predisponirajuih faktora u pojavi gljivinih kolpita moe biti:

a) diabetes mellitus*
b) daiabetes insipidus
c) hipertireoidizam
45. Uzronici kolpitisa se identifikuju:

a) Papanicolaou testom
b) Pregled vaginalnog sekreta*
c) Pregledom urinokulture
63
46. Koliko grupa vaginalnog sekreta postoji:

a) est*
b) sedam
c) pet
47. U prvoj grupi vaginalnog sekreta postoji:

a) dederlajnovi bacili*
b) trihomonas vaginalis
c) kandida
48. etvrtu grupu vaginalnog sekreta karakterie prisustvo:

a) stafilokoka
b) enterokoka
c) gonokoka*
49. Drugu grupu vaginalnog sekreta:

a) treba leiti
b) ne treba leiti*
c) treba leiti ako postoje tegobe
50. Kod prve i druge grupe vaginalnog sekreta pH vagine je:

a) povean
b) smanjen
c) ouvan*
51. Senilni kolpitis se javlja u

a) postmenopauzi*
b) fertilnom periodu
c) juvenilnom periodu
52. Sluzokoa vagine u menopauzi je atrofina zbog:

a) vika glikogena
b) izostanka progesterona
c) izostanka estrogena*
64
53. Smena cilindrinog sa ploasto-slojevitim epitelom grlia materice, vri se u nivou:

a) spoljanjeg ua*
b) unutranjeg ua
c) istmusa
54. Glavni znak horninog cervicitisa je:

a) pojaana vaginalna sekrecija*
b) poviena temperatura
c) bol u maloj karlici
55. Visoka koncentracija eera u izluenoj mokrai kod eerne bolesti uzrok je estih infekcija:
a) kandidom*
b) steptokokom
c) trihomonasom
56. Lek izbora u leenju este grupe vaginalnog sekreta je:

a) dovicin
b) kanesten*
c) orvail
57. Kod pete grupe vaginalnog sekreta, partner obolele se lei:

a) uvek*
b) nikada
c) samo ako ima tegobe
58. Dugotrajna terapijska primena antibiotika, moe dovesti do pojave:

a) kondiloma
b) VI grupe vaginalnog sekreta*
c) IV grupe vaginalnog sekreta
59. Kondilomi vulve i vagine su najuspenije lee:

a) antibioticima
b) hirurki*
c) antimikroticima
65
60. Ektropion grlia materice, nastaje irenjem:

a) ploasto-slojevitog epitela
b) vezivnog tkiva
c) cilindirnog epitela*
6. BENIGNE BOLESTI ENSKIH POLNIH ORGANA. MALIGNE BOLESTI ENSKIH POLNIH

ORGANA. POREMEAJ STATIKE GENITALNIH ORGANA.
1. Najei cistini benigni tuimori vulve su:

a) ciste Gartnerovog kanala
b) ciste Volffovog kanala
c) cista Bartholinijeve lezde*
2. Cista Bartholinijeve lezde najee se lei:

a) antibioticima
b) gestagenima
c) marsupijalizacijom*
d) rendgenskim zraenjem
e) ekstirpacijom in toto*
3. Najei cistini benigni tumori vagine su:

a) cista Volffovog kanala
b) ciste Gartnerovog kanala*
c) cista Bartholinijeve lezde
4. Intraligamentarna retenciona cista sa ukrtenom dvokstrukom krvnom mreom pripada:

a) mucinoznoj cisti
b) dermoidnoj cisti
c) paraovarijalnoj cisti*
5. Hormon koji najee utie na rast i razvoj mioma materice je:

a) testosteron
b) estrogen*
c) progesteron
66
6. Broj ena sa miomom uterusa starijih od 35 godina iznosi:

a) 5 7%
b) 15 30%*
c) preko 50%
7. Najei simptom ili znak za miom uterusa je:

a) metroragija*
b) bol u trbuhu
c) amenoreja
8. Na trudnou neznatno ili uopte ne utie miomi koji se nalaze:

a) submukozno
b) intramuralno
c) subserozno*
9. Brz rast mioma za kratko vreme kod ena posle 45. godine najverovatnije govori o:
a) kalcifikaciji mioma
b) nekrozi mioma
c) malignoj alteraciji mioma*
10. Miomi uterusa se mogu leiti:

a) operativnim metodama
b) hormonski
c) na oba navedena naina*
11. Operativno leenje mioma uterusa podrazumeva:

a) samo miomektomiju
b) samo histerektomiju
c) oba navedena naina*
12. Hormonsko leenje mioma materice sprovodi se:

a) gestagenima*
b) estrogenima
c) androgenima
67
13. U funkcionalne ili rencione ciste ovarijuma spadaju:

a) folikulinske ciste*
b) endometroidne ciste*
c) dermatoidne ciste
d) mucinozne ciste
e) luteinske ciste*
14. Ovarijalni tumori koji sadre izdanke sa sva tri klicina lista su:
a) serozne ciste
b) dermoidne ciste*
c) mucinozne ciste
15. Sindrom Meigs ine:

a) karcinom uterusa, ascites i hidrotoraks*
b) karcinom jajnika, ascites i dispnea
c) fibrom jajnika, ascites i hidrotoraks
16. Androgen produkujui tumori ovarijuma su:

a) arhenoblastom*
b) tumor granuloza elija
c) tumor teka elija
17. Brenerov tumor je:

a) benigni tumor uterusa
b) benigni tumor jajovoda
c) benigni tumor ovarijuma*
18. Ovarijalni tumor sa najveom moi maligne alteracije je:

a) serozni cistadenom
b) cistadenom sa papilarnim ekrescencijama*
c) pseudomucinozni cistadenom
68
19. Maligna alteracija, inkarceracija i torzija su:

a) metoda leenja ovarijalnih tumora
b) komplikacije ovarijalnih tumora*
c) metode za diferencijalnu dijagnozu ovarijalnih tumora
20. najei nain leenja benignih tumora ovarijuma je:

a) medikamentozni
b) hirurki*
c) zraenjem
21. BOWEN-ova i PAGET-ova bolesti su:

a) maligne bolesti uterusa
b) maligne bolesti ovarijuma
c) maligne bolesti vulve*
22. Dve najefikasnije metode leenja karcinoma vulve su:

a) hirurka terapija*
b) radioterapija
c) elektronska terapija*
d) hemioterapija
e) krioterapija
23. Devojka mladja od 25 godina ija je majka u ranoj trudnoi primala vee doze estrogena najee e medju
vaginalnim karcinomima razviti:
a) papilarni adenokarcinom
b) skvamozni kardinom
c) svetloelijski adenokarcinom*
24. CIN i SIL su nazivi za premaligne promene:

a) ovarijuma
b) grlia materice*
c) tela uterusa
69
25. Najei tip karcinoma materice je:

a) carcinoma planocellulare*
b) carcinoma basocellulare
c) adenocarcinoma
26. Klinika klasifikacija karcinoma grlia materice prema stepenu napredovanja procesa jr:
a) u dva stadijuma
b) u tri stadijuma
c) u etri stadijuma*
27. Kod karcinoma in situ ili preinvazivnog karcinoma grlia materice:

a) proces zahvata samo grli materice i nema invazije na okolna tkiva
b) proces zahvata epitel i ne probija bazalnu membranu*
c) proces ne prelazi dubinu od 1 cm
28. Kod invazivnog karcinoma grlia materice metastaze se najranije jave u:

a) pluima
b) jetri
c) limfnim lezdama oko cerviksa i materinih i hipogastrinih krvnih sudova*
29. Kod mlade ene koja nije raala a boluje od karcinoma in situ grlia materice metoda operativnog leenja
je:
a) konizacija*
b) klasina histerektomija
c) radikalna histerektomija sa limfadenektomijom
30. Kolposkopija i eksfolijativna citologija su glavne screening metode za ranu detekciju:

a) karcinoma grlia materice*
b) karcinoma dojke
c) karcinoma ovarijuma
31. Razmaz otpadnih elija vagine i grlia materice boje se po metodi:

a) Schiller
b) Papanicolaou*
c) Hinselmann
70
32. Definitivnu histoloku dijagnozu maligne bolesti grlia materice dobijamo:

a) kolposkopijom
b) laparoskopijom
c) ciljanom biopsijom*
d) Schillerovim testom
e) Dijagnostikom konizacijom*
33. Glavna tri faktora rizika za dobijanje karcinoma endometrijuma su:

a) diabetes mellitus*
b) multiparitet
c) nuliparitet*
d) pretilost*
e) esti seksualni odnosi
f) virusne infekcije
34. Krvavljenje u klimakterijumu i vaginalna sekrecija koje ima izgled iscetka ispranog mesa su glavni znaci za:
a) karcinom endometrijuma*
b) nascentni miom
c) vanmaterinu trudnou
35. Definitivnu dijagnozu adenokaricnoma tela materice postaviemo pregledom:

a) ultrazvukom
b) rendgen ili CT
c) sadraja dobijenog eksplorativnom kiretaom*
36. Primarni nain leenja adenokarcinoma endometrijuma je:

a) zrana terapija
b) hirurka terapija*
c) hemioterapija
37. Sarkom Botriodes se ee javlja:

a) kod ena u menopauzi
b) kod devojica*
c) kod trudnica
71
38. Najei tip karcinoma ovarijuma je:

a) cystadenocarcinoma serosum*
b) cystadenocardinoma mucinosum
c) dysgerminoma ovarii
39. Metastatski karcinom jajnika je:

a) Brenerov tumor
b) Krukenbergov tumor*
c) Androblastom
40. Putevi irenja karcinoma jajnika su:

a) lokalno irenje i peritonealno rasejavanje
b) limfogeni i hematogeni
c) svi navedeni putevi*
41. Najvei broj ena obolelih od karcinoma jajnika prvi put se obraa gineklogu:
a) u ranom prvom stadijumu bolesti
b) u drugom stadijumu bolesti
c) u odmaklom treem ili etvrtom stadijumu bolesti*
42. Second look je:

a) hirurka metoda leenja karcinoma jajnika*
b) dopunska simptomatska metoda leenja karcinoma ovarijuma
c) dijagnostiki postupak za ranu detekciju svih karcinoma genitalnog trakta
43. Kod Mole hidatidoze horionske upice pokazuju sledee tri promene:
a) hijalinu degeneraciju strome
b) hidropsnu degeneraciju strome*
c) izraenu proliferaciju citotrofoblasta i sinciciotrofoblasta*
d) atrofiju citotrofokblasta i sinciciotrofoblasta
e) pojaanu vaskularizaciju u stromi horionskih upica
f) odsustvo vaskularizacije u stromi horionskih upica*
72
44. Horionepiteliom je:

a) maligni tumor trofoblasta*
b) benigni tumor trofoblasta
c) udaljena metastaza invazivne mole
45. elije horionepitelioma lue u velikoj koliini hormon:

a) HPL
b) HCG*
c) Estrogen
46. Terapija horionepitelioma je:

a) histerektomija i hemoterapija*
b) histerektomija i radioterapija
c) hemoterapija i radioterapija
47. U ekstraperitonealne statike promene genitalnih organa spadaju:

a) prolapsus i descensus uteri*
b) torsio i rotatio uteri
c) retroflexio i hyperanteflexio uteri
48. Spad prednjeg i zadnjeg zida vagine uvek je praen:

a) sputanjem uterusa
b) sputanjem mokrane beike i rektuma*
c) sputanjem svih abdominalnih organa
49. Cystorectocoella je najee posledica:

a) korienja intrauterinih kontraceptivnih sredstava
b) korienjem hormonskih preparata
c) tekih, produenih, komplikovanih poroaja*
50. Stress incontinentio je:

a) nevoljno oticanje mokrae*
b) nemogunost spontanog mokrenja
c) metoda evakuacije konkrementa iz mokranih puteva
73
51. Enterokele (Duglasokele) najee nastaju u sledea dva sluaja:

a) posle poroaja*
b) posle vaginalnih i abdominalnih ginekokikih operacija*
c) posle zraenja
d) kod sportistkinja
e) posle kiretaa
52. Cystorectocoella se lei:

a) histerektomijom
b) prednjom i zadnjom plastikom vagine*
c) antibioticima
53. Tri dominantna inioca za nastanak prolapsa i spada uterusa su:

a) insuficijencija karlinog dna
b) brojne kiretae*
c) slabost vezivnog tkivnog aparata*
d) visei trbuh
e) urinarne infekcije
f) opstirpacija*
54. Descensus uteri predstavlja:

a) najvei stadijum u intraperitonealnom poremeaju statike genitalnih organa
b) najmanji stadijum u intraperitonealnom poremeaju statike genitalnih organa*
c) urodjenu anomaliju uterusa
55. Prolapsus uteri totalis predstavlja:

a) najvei stadijum u intraperitonealnom poremeaju statike genitalnih organa*
b) najmanji stadijum u intraperitonealnom poremeaju statike genitalnih organa
c) urodjenu anomaliju uterusa
56. najei znaci kod descenzusa i prolapsa uterusa je:

a) metroragija*
b) amenoreja
c) oseaj vuenja i pritiska nadole
74
57. Kolpocistografija i cistosfinkterokmetrija se koriste u dijagnostici:

a) poremeaja statike genitalnih organa*
b) malignih bolesti genitalnih organa
c) zapaljenjskih promena u maloj karlici
58. Profilaksa descenzusa i prolapsa uterusa treba da pone:

a) U toku trudnoe*
b) Odmah nakon poroaja
c) Od pedesete godine ivota ene
59. Hirurko leenje descenzusa i prolapsa uterusa izvodi se:

a) samo vaginalnim putem
b) samo abdominalnim putem
c) i vaginalnim i abdominalnim putem*
60. Konzervativna terapija descenzusa i prolapsa uterusa sprovodi se:

a) gimnastikom i pesarom*
b) antibioticima
c) zraenjem
7. URGENTNA (STANJA) OBOLJENJA U GINEKOLOGIJI I AKUERSTVU.

AKUERSKE OPERACIJE.
1. Urgentna oboljenja u ginekologiji i akuerstvu odlikuju se:

a) sporim poetkom
b) tekom i burnom klinikom slikom*
c) blagom klinikom slikom
d) naglim poetkom*
2. Najea etiri simptoma koja karakteriu urgentna oboljenja u ginekoklogiji i akuerstvu su:
a) krvarenje spolja (kroz vaginu) i unutra (intraabdominalno)*
b) poveana temperatura
c) bol*
e) poremeaj svesti*
f) tonino-klonini grevi*
75
3. Dijagnoza urgentnih oboljenja u ginekologiji i akuerstvu se postavlja:

a) ultrazvukom
b) objektivnim nalazom utvrdjenog klinikim pregledom*
c) laboratorijskim analizama
4. Kod vanmaterine turdnoe bolesnica krvari:

a) spolja (kroz vaginu)
b) intraabdominalno*
c) ne krvari
5. Laffontov zank (frenikus simptom) je zank kod:

a) torkvacije ciste
b) inkarceriranog mioma
c) vanmaterinog graviditeta*
6. Retruterina hematocoela nastaje kod:

a) vanmaterine trudnoe*
b) tuboovarijalnog apscesa
c) submukoznih mioma
7. Terapija kod vanmaterine trudnoe je:

a) mirovanje
b) medikamentozna
c) operativna*
8. torzija mioma moe biti kod:

a) subseroznih mioma sa duom peteljkom*
b) cervikalnih mioma
76
9. Leenje torzije mioma je:

a) hirurko*
b) medikamentozno
c) hormonsko
10. Difuzni peritonitis ginekolokog porekla je akutno zapaljenje:

a) celokupnog trbunog peritoneuma*
b) peritoneuma male karlice
c) samo visceralnog peritoneuma
d) samo prijetalnog peritoneuma
11. Difuzni peritonitis ginekolokog porekla moe biti izazvan:

a) vulvovaginitisom
b) rupturom tubo-ovarijalnog apscesa*
c) upalom Bartholinijeve lezde
d) irenjem pelveoperitonitisa*
12. Difuzni peritonitis ginekolokog porekla lei se:

a) medikamentozno
b) hormonski
c) hirurki (laparotomijom)*
13. Ruptura uterusa moe da nastane:

a) u prvoj polovini trudnoe
b) u drugoj polovini trudnoe
c) za vreme poroaja*
14. Kod rupture uterusa prisutni su sledei simptomi:

a) krvavljenje spolja (kroz vaginu)*
b) krvavljenje unutra (intraabdominalno)*
c) bol*
d) poremeaj svesti*
e) tonino-klonini grevi
77
15. Status eklmipticus (EPH gestoza) karakterie prisustvo:

a) krvavljenja spolja (kroz vaginu)
b) krvavljenja unutra (intraabdominalno)
c) poremeaja svesti*
d) tonino-kloninih greva*
16. Inverziju materice (izvrnue materice) koja nastaje posle poroaja karakterie:
a) krvavljenje spolja*
b) krvavljenje unutra (intraabdominalno)
c) bol*
d) poremeaj svesti*
e) tonino-klonini grevi
17. Embolija plodovom vodom najee nastaje:

a) na poetku prvog poroajnog doba
b) na kraju prvog poroajnog doba*
c) neposredno posle poroaja*
d) u etvrtom poroajnom dobu
18. Koagulopatije (poremeaj u procesu zgruavanja krvi) se najee javljaju kod:

a) prevremenog odvajanja posteljice*
b) prevremenog prsnua plodovih ovoja
c) intrauterine smrti ploda*
19. Prskanjem vasa praevia (krvni sudovi vodenjaka) ugroen je ivot:

a) majke
b) ploda*
c) i majke i ploda
20. Kod kog oblika insercije posteljice (placente) treba poroaj zavriti obavezno carskim rezom:
a) placenta marginalis
b) placenta previja parcijalis
c) placenta previja totalis*
d) placenta previja centralis*
78
21. Cilj akuerske operacije:

a) da se dobije ivo dete
b) da se dobije ivo i za ivot sposobno dete
c) da se dobije ivo i za ivot sposobno dete i neoteena majka*
22. Indikacije za operativno zavravanje poroaja su:

a) od strane majke
b) od strane ploda
c) od strane majke i ploda*
23. Akuerske operacije su:

a) endometritis
b) vakuum ekstrakcija ploda*
c) adneksektomija
d) epiziotomija*
24. najea akuerska operacija je:

a) unutranji okret ploda
b) epiziotomija*
c) carski rez
25. Najea indikacija za operativno zavravanje poroaja od strane majke je.

a) mrtav plod
b) profuzna vaginalna krvavljenja*
c) sistemsko oboljenje majke
26. Najea indikacija za operativno zavravanje poroaja od strane ploda je:

a) patoloka frekvencija srca sa acidozom*
b) patoloka frekvenca srca bez acidoze
c) izraeni pokreti ploda
27. Epiziotomija se primenjuje za:

a) proirenje vrstog dela poroajnog kanala
b) proirenje mekih delova poroajnog kanala*
79
28. Epiziotomija se uvek primenjuje kod:

a) primipara
b) sekundipara
c) prevremenih poroaja*
29. Prema mestu incizije razlikuju se sledee vrste epiziotomije:

a) medijalna
b) mediolateralna
c) lateralna
30. Najea vrsta epiziotomije je:

a) medijalna
b) lateralna
c) mediolateralna epiziotomija*
31. Mediolateralna epiziotomija predstavlja presecanje:

a) m. sphingter ani
b) m. levator ani*
c) oba miia
32. Medijalna epiziotomija moe da dovede do rascepa:

a) analnog sfingtera*
b) rektuma*
c) mokrane beike
33. Kod epiziotomije obezboljavanje se vri sledeom anestezijom:

a) optom anestezijom
b) lokalnom anestezijom*
c) spinalnom anestezijom
34. Incizija materinog ua radi brzog zavravanja poroaja uvek se vri na:
a) 3, 6 i 9 sati
b) 2, 6 i 10 sati*
c) samo na 6 i 9 sati
80
35. Kontraindikacija za inciziju materinog ua radi brzog zavravanja poroaja je:

a) prezentacija ploda glavom
b) blizanaka trukdnoa
c) placenta previa*
36. Povrede (rascepi) grlia posle poroaja se uvek zbrinjavaju:

a) kada je rascep manji od 1cm
b) kada je rascep vei od 1cm*
c) samo kada krvari bez obzira na duinu rascepa
37. Kod rascepa meice III stepena:

a) rascep zahvata samo povrinski sloj vagine
b) rascep se protee do m. sphingter ani eksternus-a koji je intaktan
c) rascep zahvata i m. sphingter ani eksternus*
38. Vacuum ekstrakcija se upotrebljava radi:

a) uvlaenja ploda u poroajni put
b) izvlaenja ploda iz poroajunog puta*
c) uvlaenja u poroajni put i izvlaenja ploda iz poroajnog puta
39. Kontraindikacija za primenu vacuum ekstrakcije ploda je:

a) lini stav ploda*
b) popreni poloaj ploda*
c) nema kontraindikacije
40. Primena vacuum ekstrakcije ploda je mogua:

a) kad vodenjak postoji
b) kad vodenjak ne postoji*
c) vodenjak nema znaaja
41. Primena vacuum ekstrakcije ploda je dozvoljena:

a) kada se glava ploda nalazi u nivou iznad interspinalne linije
b) kada se glava ploda nalazi u nivou ispod interspinalne linije*
c) bez obzira na interspinalnu liniju
81
42. Od zavravanja poroaja vakuum ekstrakcijom ploda treba odustati kada:

a) kalota spadne samo jedanput
b) kalota spadne dva puta*
c) kalota spadne tri puta
43. Najee oteenje ploda prilikom primene vacuum ekstrakcije ploda je:
a) intrakranijalne povrede
b) cephal haematoma
c) caput succedaneum*
44. Kod nepravilne rotacije glavice ploda povoljnije je aplikovati:

a) vacuum*
b) forceps
c) ta akueru vie odgovara
45. Forceps (kljeta) je akuerski instrument koji slui za ekstrakciju:

a) ivog ploda*
b) mrtvog ploda
c) i ivog i mrtvog ploda
46. Do sada je konstruisano:

a) oko 500 vrsta kljeta
b) oko 1000 vrsta kljeta
c) preko 2000 vrsta kljeta*
47. Osnovni uslov za postavljenje kljeta je:

a) materino ue dilatirano najmanje 4 cm.
b) Materino ue dilatirano najmanje 8 cm
c) Materino ue potpuno dilatirano*
48. Kontraindikacija za primenu kljeta je:

a) temeni stav
b) lini stav
c) cefalo-pelvina disproporcija*
82
49. Pri aplikaciji kljeta:

a) uvek se prvo uvodi desna kljeta
b) uvek se prvo uvodi leva kljeta*
c) nema znaaja, zavisi od poloaja glave
50. Trakcija ploda se vri

a) van kontrakcije
b) za vreme kontrakcije*
c) moe i van i za vreme kontrakcije
51. Spoljni okret ploda se izvodi:

a) u sredini trudnoe
b) na kraju trudnoe*
c) ne izvodi se u savremenom akuerstvu
52. Unutranji okret je opravdan:

a) kod poprenog poloaja ploda
b) kod kosog poloaja ploda*
c) kod poroaja drugog blizanca
53. Kod unutranjeg okreta ploda po Braxton Hick-u u matericu se ulazi:

a) sa dva prsta*
b) sa etri prsta
c) celom akom
54. Najeta indikacija za operativno zavravanje poroaja carskim rezom je:

a) herpes vaginalis
b) nenormalan poloaj i stav ploda
c) cefalopelvina disproporcija*
55. Apsolutna indikacija za operativno zavravanje poroaja carskim rezom je:

a) placenta previa lateralis
b) placenta previa marginalis
c) placenta previa centralis*
83
56. najee primenjivana tehnika carskog reza je:

a) intraperitonealni supracervikalni carski rez*
b) ekstraperitonealni supracervikalni carski rez
c) korporalni carski rez
57. Krvavljenje u toku carskog reza je:

a) manje kod korporalnog carskog reza
b) manje kod supracervikalnog carskog reza*
c) podjednako
58. Osnovni uslov za sve embriotomije je:

a) ivi plod
b) mrtav plod*
c) povoljan poloaj za intervenciju
59. Kraniotomija je akuerska operacija gde se:

a) preseca plod na polovinu
b) probui glava ploda*
c) preseca kimeni stub ploda u vratnom delu
60. Dekapitacija je akuerska operacija gde se:

a) preseca kimeni stub ploda u vratnom delu*
b) vri vadjenje unutranjih organa
c) presecanje kimenog ploda u lumbalnom delu
8. BRANI STERILITET - STERILITET PAROVA. DIJAGNOSTIKE PROCEDURE U GINEKOLOGIJI
1. Pod branim steriliteom ili sterilitetom parova, podrazumeva se brak, odnosno brani par (seksualni par),
koji u toku dve godine urednog seksualnog ivota, bez primene metoda i sredstava protiv zaea-nema dece.
DA
2. Zavisno od toga da li neplodnost postoji od poetka branog (seksualnog ivota) ili posle kraeg ili dueg
perioda plodnosti, deli se na primarnu i sekundarnu.
DA
84
3. Uee barnih-seksualnih partnera u etiologiji branog steriliteta je:

1/3 ena, 1/3 mukarac, 1/3 zajedno
DA
4. Etiolohgiju enske neplodnosti uglavnom ine:

1/3 organski uzroci (organske-anatomske promene na razliitim nivoima genitalnog trakt)
i 2/3 funkcionalni uzroci (neadekvatna funkcija ovarijuma, uslovljena direktno ili indirekto)
DA
5. Ispitivanje neplodnosti ene obuhvata:

Anamnezu, objektivni pregled, dopunska i specifina ispitivanja
DA
6. Ispitivanje organskih-anatomskih uzroka neplodnosti ene, uglavnom podratumeva sledea ispitivanja

-Insuflavciju (persuflaciju-Rubin-ov test)
-Histerosalpingografiju (HSG)
-Endoscopiju (celioskopiju-laparoskopiju)
-Hysteroscopiju-tuboscopiju
DA
7. Glavne kontraindikacije za HSG su: Alergija na jodne preparate, postojanje aktivnog zapaljenjskog procesa
(registrovanog lab. analizama, SE, L, urin, vaginalnim i cervikalnim brisom) i postojanje trudnoe.
DA
8. Funkcionalno ispitivanje neplodnosti ene,pre svega podrazumeva:

-Ispitivanje bazalne krivulje,
-Ispitivanje vaginalnog epitela,
-Endometrijalnu biopsiju,
-Ispitivanje hormonskog statusa
-Poskoitalni test(PTC)
DA
9. Terapija enske neplodnosti zavisi od vie faktora ali uglavnom moe biti konzervativna, hirurka i
kombinovana
DA
85
10. Rasplodni sistem mukarca ine: testisi, epididimisi, semevodi, penis i dodatne lezde
DA
11. Semevode (semene puteve) ine: Semeniferni kanalii, epididimalni kanal, semevod u uem smislu,
spermatini kanal i ejakulatorni kanal
DA
12. Sperma je tena supstanca volumena od 2-5ml, tj. suspenzija spermatozoida u semenoj tenosti
DA
13. Spermatogeneza, podrazumeva proces stvaranja mukih gameta-spermatozoida i traje 742 dana. Proces
poinje od zrelih osnovnih elija-spermatogonija, preko spermatocita I i II reda, spermatide, a zavrava se
formiranjem spermatozoida.
DA
14. Spermiogeneza ne predstavlja deobu elija semeniferne loze, ve je to proces transformacije spermatide u
zreli spermatozoid. Predstavlja samo zavrnu fazu spermatogeneze, koja traje 23 dana
DA
15. Oplodna-fekundantna mo sperme je u funkciji pre svega sledeih parametara:

broja, pokretljivost, vitalnosti i morfoloke gradje spermatozoida
DA
16. Normalni broj spermatozoida u ml sperme je

60 120 miliona normospermija
20 60 miliona hypospetrmija,
<20 miliona u ml oligospemija.
DA
17. AZOOSPEMIJA koja moe biti sekretorna i ekskretorna podrazumeva odsustvo spermatozoida u spermi.
DA
18. Normalno je u da u fekundantnoj spermi dobro pokretnih spermatozoida ima 80%, i da je isto toliko
normalne gradje. Smanjena pokretljivost u veem procentu od toga je asthenospermija, a povean procenat
anomalinih formi je teratospemija
DA
86
19. Sem genetskih-uroenih anomalija, glavni uzroci poremeaja spermatogeneze su uglavnom sledei faktori:
seksoloki, psihiki, fiziko-hemijski, nutritivni, imunoloki, toksini, teke opte bolesti, hormonski, infekcije i
infestacije.
DA
20. Mehanizmi negativnog dejstva varikocele na spermatogenezu su uglavnom sledei: anoksija zbog
poveanog prisustva CO2, refluksa krvi bogate steroidima (iz leve renalne vene), poveane lokalne
temperature (fenomen termofora) i tetnog dejstva ovih faktora na maturacionu funkciju epididimisa
DA
21. Spermocitogram podrazumeva citoloku analizu grae spermatozoida, u odnosu na normalno morfoloki
definisani spermatozoid
DA
22. Protokol ispitivanja mukarca podrazumeva pre svega: anamnezu, kliniko ispitivanje, ispitivanje sperme,
hormonsko ispitivanje, biopsiju testisa, radioloko ispitivanje, hromozomsko ispitivanje i dodatna ispitivanja
DA
23. Leenje neplodnosti muskasrca danas obuhvata: medikamentozno-konzervativno, hirurko-operativno,

asistirana reprodukcija (AI - arteficijelna inseminacija, fertilizacija in vitro i Te). Usvojanje potomka - Adoptia
DA
24. Vetaka inseminacija moe biti Homologna-AIH, Heterologna-AID i meovita-AIM.

DA
25. Vetaka inseminacija, preme mestu deponovanja sperme moe biti:

vaginalna, cervikalna, uterina i jajovodna
DA
26. Kao skrining metoda ranog otkrivanja premalignih i malignih lezija vaginalne porcije grlia materice u
ginekolokim ambulantama koristi se
a) ultrazvuni pregled male karlice
b) rendgenski snimak male karlice
c) kolposkopija i pregled cervikalnog brisa po metodi Papanikolau*
87
27. Ukoliko se pojavi krvarenje iz materice kod ena koje se nalaze u periodu postmenopauze neophodno je u
cilju dijagnostike uraditi
a) odrediti koncentraciju steroidnih hormona u krvi pacijentkinje
b) frakcioniranu eksplorativnu kiretau i patohistoloki pregled*
c) nuklearnu magnetnu rezonancu male karlice
28. Ispitivanje uzroka primarnog steriliteta podrazumeva i odreivanje vremena ovulacije kod ene. Navedi tri
metode koje se koriste u cilju postavljanja dijagnoze ovulatornog ciklusa
a) krivulja vrednosti svakodnevnog merenja bazalne temperature tela ene*
b) histerosalpingografija
c) ultrazvuna folikulometrija*
d) test papratizacije cervikalne sluzi (Fern test)*
e) postkoitalni test
f) odreivanje dnevnog profila prolaktina u krvi pacijentkinje
29. Koja je metoda izbora u dijagnostici tubarnog faktora infertiliteta

a) ultrazvuk
b) histerosalpingografija*
c) endometrijalna biopsija
30. Kod sumnje na hematoperitoneum koji nastaje kao posledica rupture jajovoda kod ektopinog graviditeta
izvodi se sledea dijagnostika procedura
a) punkcija Douglasovog prostora
b) rendgenski snimak abdomena*
c) histeroskopija
31. Prilikom uzimanja uzorka endometrijuma 21. dana menstruacionog ciklusa kod zdrave ene u
reproduktivnom periodu, biopsijom patohistoloki nalaz pokazuje sliku
a) proliferativni endometrijum
b) hiperplasia simplex endometrii
c) sekretorne promene endometrijuma
32. Kod ispitivanja uzroka sekundarne amenoreje, koja nije posledica trudnoe, prvo se sprovodi
a) estrogeno-progesteronski test
b) progesteronski test*
c) GnRH test
88
33. Miomi materice su najei benigni tumori materice kod ena u periodu perimenopauze. Koje dve
dijagnostike metode koristimo u cilju ispitivanja ove vrste tumora
a) kolposkopija i PA
b) bimanuelni ginekoloki pregled*
c) rendgenski snimak male karlice
d) ultrazvuk unutranjih genitalnih organa*
e) mamografija
34. Spoljanja endometrioza je oboljenje koje se dijagnostikuje iskljuivo putem

a) laparoskopije*
b) ultrazvuka
c) histerosalpingografije
35. Instrument koji se koristi za inspekciju vagine i vaginalne porcije grlia materice naziva se
a) uterusna sonda
b) spekulum*
c) dilatator po Hegaru
89
1. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA SPOLJANJIH I UNUTRANJIH POLNIH ORGANA ENE
1. U sastav karline kosti (os coxae) ne ulazi jedna od tri dole navedene kosti
a) os ilium
b) os ischii
c) os sacrum*
2. Spoljanja karlina mera ijim se merenjem moe stei vrlo pouzdana informacija o preniku i obliku
velike karlice oznaava se kao conjugata externa. Spaja gornju ivicu simfize sa vrhom rtnog nastavka L5
prljena i iznosi
a) 25 27cm
b) 30 32cm
c) 20 21cm*
3. Najvii spoljanji karlini prenik koji iznosi 30 32cm odreuje se tako to se kraci Kolinovog
pelvimetra pozicioniraju na
a) velikim kvrgama butnih kostiju desne i leve natkolenice*
b) prednjim gornjim bedrenim bodljama desne i leve trane
c) grebenima bedernih kostiju desne i leve strane
4. Pri uspravnom poloaju ene, zamiljena ravan ulaza male karlice sa horizontalnom ravni tela, gradi
ugao koji odreuje akomodaciju fetalne glavice i iznosi od
a) 30 40%
b) 50 60%*
c) 70 80%
5. Kotani deo poroajnog puta ima oblik valjka tako to njegov zadnji zid ine krsna i trtina kost, a
prednji preponske kosti sa simfizom, koje su konveksne ka unutra. Duine ovih zidova nisu iste ve se
meusobno nalaze u proporcijama
a) 10 12cm : 5.5 6.5cm
b) 10 12cm : 3.5 4.5cm*
c) 10 12cm : 7.5 8.5cm
6. Svi prelnici karlinog ulaza polaze sa uglastog ispupenja promontoriuma koji u topografskom smislu
predstavlja spoj
a) L3 sa L4
b) L4 sa L5
c) L5 sa vrhom krsne kosti*
90
7. Najznaajniji sagitalni prenik karlinog ulaza conjugata vera s. obstetrica, prostire se od

promontorijuma do najisturenijeg dela prponske simfize i iznosi
a) 10 10.5 cm*
b) 9 10 cm
c) 11 11.5 cm
8. Oblik karlice sa popreno ovalnim ulazom i izduno ovalnim izlazom i dominacijom sagitalnog prenika
na izlazu, kakav je najei kod ena u Evropi, oznaava se kao
a) anthropoid
b) android
c) gynecoid*
9. U gornjoj karlinoj preagi diaphragma pelvis smeteni su sledei miii

a) m. levator ani i m. coccygis*
b) m. sphinter urethrae i m. transversus perinei superfitialis
c) m. levator ani i m. transversus perinei superfitialis
10. Fossa obturatoria u svom donjem delu gradi fibrozni kanal kroz koji prolaze n. pudendus i istoimeni
krvni sudovi. Taj kanal ima veliki topografski znaaj i naziva se
a) canalis obturatorius
b) Alcock-ov kanal*
c) centrum tendineum perinei
11. Meu spoljanje polne organe ene, koji se jednim imenom oznaavaju kao vulva, spada
a) male stidne usne labia pudendi minoris
b) devinjak hymen
c) vagina*
12. Donji krajevi velikih usana spajaju se meusobno gradei najniu taku vulve. Taj anatomski predeo
oznaavamo kao
a) commissura labiorum majoris posterior*
b) commissura labiorum majoris anterior
c) fossa navicularis
13. Materine veze sa najvanijom funkcijom u ouvanju statike ovoga organa su lig. teres uteri s.
rotundum. Sa bonih ivica materice prostiru se ka ingvinalnom kanalu uz perzistirajui embrionalni
ostata peritonealnog paga (processus vaginalis s. canalis Nuck) i zavravaju na
a) unutranjoj strani butina
b) gornjim treinama velikih usana*
c) slepo u ingvinalnom kanalu
91
14. Projekcija izvodnih kanala velikih tremnih lezda (glandulae vestibulares majores s. Bartholini) parnih
paravaginalnih lojnih lezda, veliine zrna graka, nalazi se na mestu koje predstavlja spoj spoljanje
strane malih usana i unutranje povrine velikih usana, na odstojanju od fossae navicularis navie za
a) 6 6.5 cm
b) 3 3.5 cm
c) 1.5 2 cm*
15. Kopulacioni organ ene vagina, predstavlja vezivno-miini kanal koji spaja vestibulum vagine sa
uterusom. Grade je tri sloja, od kojih je unutranji sloj predstavljen sluzokoom od elija
a) visokog jednoredarnog cilindrinog epitela
b) sloenog vieslojno-slojevitog epitela*
c) niskog slojevitog epitela bez oroavanja
2. ULOGA HIPOTALAMUSA, HIPOFIZE, OVARIJUMA I OSTALIH ENDOKRINIH LEZDA.

MENSTRUACIONI CIKLUS. POREMEAJI MENSTRUACIONOG CIKLUSA.
1. Tokom fertilnog perioda, ena ima ovulatornih ciklusa

a) oko 450 500*
b) oko 1500
c) oko 850
2. Menstrualni ciklus se deli na dve faze

a) primarnu i sekundarnu
b) folikularnu i lutealnu*
c) ranu i kasnu sekretornu
3. Ovulacija je
a) poetak menstrualnog krvarenja
b) poetak sazrevanja folikula
c) ruptura De Graafovog folikula i oslobaanje zrele jajne elije u trbunu duplju*
4. Stigma foliculi je
a) avaskularna zona na povrini jajnika*
b) stadijum razvoja zametka
c) struktura u CNS-u
5. Dominantni folikul je
a) predodreen za ovulaciju*
b) predodreen za atreziju
c) predodreen za transformaciju
92
6. Lutealna faza menstrualnog ciklusa

a) traje 11 dana
b) traje 28 dana
c) traje 14 dana*
7. Bioloku osnovu sazrevanja jajne elije ini

a) mitoza
b) mejoza*
c) ekvaciona doba
8. Zona pelucida je
a) amorfna, acelularna struktura izmeu spoljne membrane jajne elije i elija granuloze*
b) amorfna, acelularna struktura izmeu elija granuloze i elija teke
c) amorfna, acelularna struktura izmeu tercijernog i De Graafovog folikula
9. Kohorta folikula je
a) grupa folikula u sri jajnika
b) grupa folikula koji rupturiraju istovremeno
c) grupa folikula koji sinhrono rastu u odgovoru na hormonski stimulans tokom folikularne faze*
10. Zrela jajna elija u jedru sadri

a) 46 hromozoma
b) 43 hromozoma
c) 23 hromozoma*
11. Oogonije sadre

a) 46 hromozoma*
b) 49 hromozoma
c) 23 hromozoma
12. Ovulaciji prethodi

a) nagli rast nivoa LH u krvi ene*
b) nagli rast progesterona u krvi ene
c) nagli rast inhibina u krvi ene
13. Diktioten je
a) somit nastao tokom embrionalnog razvoja
b) produena etvrta podfaza prve mejotske deobe jajne elije*
c) biogeni amin
93
14. Folikulogeneza je
a) razvoj folikularnog i granuloznog elijskog omotaa oko jajne elije koji se ciklino ponavlja
tokom svakog mentrualnog ciklusa*
b) razvoj elija tecae internae
c) razvoj jajne elije
15. Dysmenorrhea je
a) nerededovna menstruacija
b) bolna menstruacija*
c) povraanje u ranoj trudnoi
3. IVOTNA DOBA ENE. PUBERTET. ADOLESCENCIJA.

PERIMENOPAUZA. MENOPAUZA. SENIJUM.
1. Pubertet je
a) bioloka faza tokom koje devojica postaje fiziki i psihiki zrela
b) bioloka faza koja traje od 13. do 20. godine ivota
c) bioloka faza rasta i razvoja devojice tokom koje ona dostie seksualnu zrelost*
2. Pubertet zapoinje
a) u 7. godini ivota devojice
b) u 10. godini ivota devojice*
c) u 14. godini ivota devojice
3. Pojava sekundarnih seksualnih karakteristika nastaje

a) pre prve menstruacije*
b) posle prve menstruacije
c) u detinjstvu
4. Menarha je
a) seksualno diferenciranje
b) prva menstruacija
c) pojava pubine dlakavosti
5. Pubarha je
a) pojava pubine dlakavosti*
b) pojava aksilarne dlakavosti
c) ubrzan rast poetkom puberteta
94
6. Pubertas praecox je
a) interseksualizam
b) prevremeni pubertet*
c) psihiki poremeaj u pubertetu
7. Rast i razvoj dojki u pubertetu naziva se

a) nubilitet
b) pubertas praecox
c) Telarha*
8. Nubilitet je
a) fizika i psihika zrelost
b) fizika i seksualna zrelost devojica*
c) period koji prethodi pubertetu
9. Galaktoreja je
a) esta pojava u pubertetu
b) izuzetno retka pojava u pubertetu*
c) iste uestalosti ao i u drugim periodima razvoja ene
10. Aksilarna dlakavost kod devojica u pubertetu obino se javlja

a) oko 12. godine*
b) oko 15. godine
c) oko 14. godine
11. Metrorrhagia juvenilis je

a) prva menstruacija
b) disfunkcionalno krvarenje*
c) esto krvarenje iz materice kod devojica u pubertetu
12. Adolescencija ja
a) period od 10. do navrene 20. godine ivota*
b) period od poetka puberteta do prve menstruacije
c) period prve menstruacije do punoletstva
13. Trudnoa u adolescenciji je

a) bez rizika za majku i plod
b) visokorizina*
c) sa istim rizikom kao i kod zrele ene
95
14. Prekid trudnoe u adolescenciji je

a) ima vei rizik nego kod zrele ene
b) rizik je isti kao kod zrele ene*
c) rizik je manji nego kod zrele ene
15. Anorexia nervosa uz znatni gubitak telesne teine

a) dovodi do dugotrajnih amenoreja*
b) ne remeti menstrualni ciklus
c) ponekad dovodi do amenoreje
16. Menopauza je
a) razdoblje u ivotu ene
b) poslednja menstruacija u ivotu ene
c) period od poslednje menstruacije do smrti
17. Menopauza se moe potvrditi samo retrogradno posle

a) jednomesene amenoreje
b) estomesene amenoreje
c) jednogodinje amenoreje*
18. Fizioloka menopauza nastupa

a) izmeu 55. i 60. godine
b) izmeu 45. i 55. godine*
c) izmeu 40. i 45. godine
19. Perimenopauza je
a) period u ivotu ene*
b) poslednja menstruacija
c) poremeaj menstrualnog ciklusa
4. METODE PLANIRANJA PORODICE. KONTRACEPCIJA (FIZIKE, HORMONSKE I DRUGE).

NAMERNI PREKID TRUDNOE. STERILIZACIJA.
1. Kontracepcija se definie kao

a) spreavanje nastanka trudnoe*
b) odravanje zaete trudnoe
c) amenoreja
96
2. Coitus interruptus znai

a) prekid polnog odnosa*
b) korienje kondoma
c) jednokratno uzimanje pilula
3. Za korienje intrauterinih kontraceptivnih uloaka moramo uraditi sledee analize

a) kolposkopiju*
b) laparaskopiju
c) jednopoteznu kiretau
4. Intrauterini uloak (IUD) moe se plasirati

a) u toku ovulacije
b) pred menstruacijom
c) odmah posle menstruacije*
5. Kojoj grupi kontraceptiva pripada intradermalni implant sistem

a) imunolokoj
b) hormonskoj*
c) mehanikoj
6. Barijerne metode kontracepcije koje se koriste su

a) kondom*
b) intradermalni implanti
c) depo injekcije
7. Kontraceptivna vakcina predstavlja

a) hormonsku kontracepciju
b) imunoloku kontracepciju*
c) mehaniku kontracecpiju
8. Neeljeni efekti intrauterinih kontraceptivnih sredstava su

a) krvarenje*
b) glavobolja
c) povraanje
9. Vasektomija se koristi kao metoda sterilizacije mukaraca i predstavlja

a) okluziju ekskretornih kanala testisa
b) punkciju testisa
c) podvezivanje krvnih sudova testisa
97
10. Oralne kontraceptivne pilule sadre

a) estrogene
b) androgene
c) estrogene i progestagene*
11. Dugotrajno korienje oralnih kontraceptiva je potencijalno ugroavajui faktor za pojavu

a) karcinoma tiroideje
b) karcinoma dojke*
c) osteoporoze
12. Sterilizacija ene abdominalnim putem vri se po

a) Madleneru*
b) Aldrigu
c) Bret-Palmeru
13. Sterilizacija ene abdominalnim putem vri se na

a) jednom jajovodu
b) oba jajovoda*
c) na jednom jajniku
14. Prolaktinomi su tumori

a) hipofize*
b) ovarijuma
c) uterusa
15. Zakonski prekid trudnoe je do

a) 13. nedelje
b) 10. nedelje
c) 12. nedelje
5. ZAPALJENJA
1. Adneksitis se definie kao zapaljenje

a) ovarijuma
b) jajovoda
c) ovarijuma i jajovoda*
2. Salpingitis oznaava zapaljenje

a) jajovoda*
b) uterusa
c) endometrijuma
98
3. Endometritis predstavlja zapaljenje

a) sluzokoe uterusa*
b) ovarijuma
c) vulve
4. Retrouterina hematocoela nastaje kod

a) vanmaterine trudnoe*
b) tuboovarijalnog apscesa
c) apendicitisa
5. Torzija mioma moe biti kod

a) subseroznih mioma sa duom peteljkom*
b) cervikalnih mioma
6. Vulvovaginitis predstavlja zapaljenje

a) sluzokoe uterusa
b) ovarijuma
c) vulve i vagine*
7. Uzrok pelveoperitonitisa moe biti

a) infektivni*
b) imunoloki
c) hormonski
8. Terapija pelvinog peritonitisa je

a) medikamentozna
b) hirurka*
c) zrana
9. Leenje torzije mioma je

a) hirurko*
b) medikamentozno
c) hormonsko
10. Apsces Douglasovog prostora predstavlja skupljanje gnoja u

a) cavum rectouterina*
b) retroperitonealno
c) subfrenino
99
11. Diferencijalna dijagnoza pelveoperitonitisa

a) apendicitis*
b) dismenoreja
c) hepatitis
12. Punkcija Douglasovog prostora vri se

a) kroz zadnji vaginalni svod*
b) preko trbunog zida
c) transcervikalno
13. Laffontov znak (frenicus simptom) je znak kod

a) vanmaterinog graviditeta*
b) torkvirane ciste
c) inkarceriranog mioma
14. Parametritis predstavlja zapaljiv proces

a) parametrija*
b) peritoneuma
c) endometrijuma
15. Cervikalna trudnoa je ako se razvija

a) u cavumu uterusa
b) u grliu materice*
c) u jajovodu
16. Metritis znai zapaljenje

a) sluzokoe uterusa*
b) ovarijuma
c) vulve
17. Oophoritis znai zapaljenje

a) jajnika*
b) cerviksa
c) sluzokoe uterusa
18. Klinike karakteristike akutnog salpingoophoritisa su

a) bol*
b) anovulacija
c) oligomenoreja
100
19. Sakupljanje bistre tenosti u jajovodu sa zatvaranjem i slepljenjem fimbrija oznaava se kao
a) hidrosalpinks*
b) tbc adneksitis
c) piosalpinks
6. BENIGNI TUMORI
1. Ovarijalni tumori koji sadre izdanke sva tri klicina lista su

a) serozne ciste
b) mucinozne ciste
c) dermoidne ciste*
2. Meigsov sindrom ine

a) karcinom jajnika, ascites i dispneja
b) fibrom jajnika, ascites i hidrotoraks*
c) karcinom uterusa, ascites i hidrotoraks
3. Tumor ovarijuma koji preteno produkuje androgene je

a) tumor granuloza elija
b) tumor teka elija
c) arenoblastom*
4. Brenerov tumor je
a) benigni tumor ovarijuma*
b) benigni tumor uterusa
c) benigni tumor jajovoda
5. Najveu mo maligne alteracije ima ovarijalni tumor

a) cistadenom sa papilarnim ekrescencijama*
b) serozni cistadenom
c) pseudomucinozni cistadenom
6. Maligna alteracija, inkarceracija i torzija su

a) metode leenja ovarijalnih tumora
b) komplikacije ovarijalnih tumora*
c) dijagnostike metode za diferncijalnu dijagnozu ovarijalnih tumora
101
7. Najei nain leenja benignih tumora ovarijuma je

a) zraenjem
b) hirurki*
c) medikamentno
8. Broj ena starijih od 35 godina koje imaju miom materice iznosi

a) 5 7%
b) 15 30%*
c) preko 50%
9. Hormon koji najvie utie na rast i razvoj mioma uterusa je

a) progesteron
b) testosteron
c) estrogen*
10. Najei znaci i simptomi kod ena koje boluju od mioma uterusa je
a) bol u trbuhu
b) amenoreja
c) metroragija*
11. Nikakav ili neznatan uticaj na trudnou imaju miomi koji se nalaze
a) subserozno*
b) intramuralno
c) submukozno
12. Kod ene od 45 godina sa dijagnostikovanim miomom ustanovljeno je ultrazvuno da je za 6 meseci

miom udvostruio veliinu. Najverovatnije se radi o
a) nekrozi mioma
b) kalcifikaciji mioma
c) malignoj alteraciji mioma*
13. Miomi se mogu leiti

a) operativnim metodama
b) hormonski
c) na oba navedena naina*
14. Operativno leenje mioma podrazumeva

a) samo miomektomiju
b) samo histerektomiju
c) oba navedena naina
102
15. Hormonsko leenje mioma materice sprovodi se

a) estrogenima
b) gestagenima*
c) androgenima
7. MALIGNI TUMORI
1. Devojka mlaa od 25 godina, ija je majka u ranoj trudnoi primala vee doze estrogena, najee e
meu vaginalnim karcinomima razviti
a) papilarni adenokarcinom
b) skvamozni karcinom*
c) svetloelijski karcinom
2. CIN i SIL su nazivi za premaligne promene

a) ovarijuma
b) grlia materice*
c) tela uterusa
3. Najei tip karcinoma grlia materice je

a) carcinoma planocellulare*
b) carcinoma basocellulare
c) adenocarcinoma
4. Klinika klasifikacija karcinoma grlia materice prema stepenu napredovanja procesa je

a) u dva stadijuma
b) u tri stadijuma
c) u etiri stadijuma*
5. Kod karcinoma in situ ili preinvazivnog karcinoma grlia materice

a) proces zahvata samo grli materice i nema invazije na okolna tkiva
b) proces zahvata epitel i ne probija bazalnu membranu*
c) proces ne prelazi dubinu od 1 cm
6. Kod invazivnog karcinoma grlia materice metastaze se najranije jave u

a) pluima
b) jetri
c) limfnim lezdama oko cerviksa i materinih i hipogastrinih krvnih sudova*
103
7. Kod mlade ene, koja nije raala, a boluje od carcinoma in situ grlia materice, metoda operativnog
leenja je
a) konizacija*
b) klasina histerektomija
c) radikalna histerektomija sa limfadenektomijom
8. Kolposkopija i eksfolijativna citologija su glavne screening metode za ranu detekciju

a) karcinoma grlia materice*
b) karcinoma dojke
c) karcinoma ovarijuma
9. Razmaz otpadnih elija vagine i grlia materice boje se po metodi

a) Schiller
b) Papanicolaou*
c) Hinselmann
10. Krvavljenje u klimakterijumu i vaginalna sekrecija koja ima izgled iscetka ispranog mesa su glavni znaci
a) karcinoma endometrijuma*
b) nascentnog mioma
c) vanmaterine trudnoe
11. Definitivnu dijagnozu adenokarcinoma tela materice postavljamo pregledom

a) ultrazvukom
b) rendgen ili CT
c) sadraja dobijenog eksplorativnom kiretaom*
12. Primarni nain leenja adenokarcinoma endometrijuma je

a) zrana teapija
b) hirurka terapija*
c) hemioterapija
13. Sarkom Botriodes se ee javlja

a) kod ena u menopauzi
b) kod devojica*
c) kod trudnica
14. Najei tip karcinoma ovarijuma je

a) cystadenocarcinoma serosum*
b) cystadenocarcinoma mucinosum
c) dysgerminoma ovarii
104
15. Metastatski karcinom jajnika je

a) Brenerov tumor
b) Kurkenbergov tumor*
c) Androblastom
16. Putevi irenja karcinoma jajnika su

a) lokalno irenje i peritonealno rasejavanje
b) limfogeni i hematogeni
c) svi navedeni putevi*
17. Najvei broj ena obolelih od karcinoma jajnika prvi put se obraa ginekologu
a) u ranom prvom stadijumu bolesti
b) u drugom stadijumu bolesti
c) u odmaklom treem ili etvrtom stadijumu bolesti*
18. Second look je

a) hirurka metoda leenja karcinoma jajnika*
b) dopunska simptomatska metoda leenja karcinoma jajnika
c) dijagnostiki postupak za ranu detekciju karcinoma genitalnog trakta
8. NEPLODNOST ENA I MUKARACA
1. Sterilitet se obino definie kao izostanak zaea kod normalnih polnih odnosa bez upotrebe
kontraceptiva nakon
a) godinu dana*
b) dve godine
c) tri godine
2. Primarni sterilitet je kad izostane zaee u normalnom polnom ivotu branog para tokom
a) 12 meseci*
b) 24 meseca
c) 36 meseci
3. Sekundarni sterilitet je kad izostane zaee, nakon ranije trudnoe, od

a) 6 meseci
b) 12 meseci*
c) 18 meseci
105
4. Kod steriliteta se moraju pregledati

a) oba brana partnera*
b) samo supruga
c) samo suprug
5. Grupi nejasnog (idiopatskog) steriliteta pripada

a) 15 20%*
b) 40 50%
c) 80%
6. Uzrok steriliteta od strane supruga je prisutan kod

a) 40 50%*
b) 10 20%
c) preko 60%
7. Spermogram je metoda za odreivanje

a) volumena
b) motiliteta
c) volumenta, koncentracije, motiliteta i morfologije sperme*
8. Prosena vrednost koncentracije sperme kod mukaraca iznosi

a) 60 120 miliona*
b) 50 60 hiljada
c) 10 30 miliona
9. Azospermija oznaava spermogram sa

a) 10 20 miliona spermatozoida
b) 5 10 miliona spermatozoida
c) bez ivih spermatozoida*
10. Donja granica normalne koncentracije sperme u 1ml je

a) 10 miliona
b) 5 miliona
c) preko 20 miliona*
11. Kiselost ejakulata kree se

a) od 7.0 do 7.8*
b) od 6.5 do 7.0
c) od 7.8 do 8.6
106
12. Za ispitivanje ovarijalne funkcije koristimo

a) HSG
b) insuflaciju
c) hormonski status*
13. Dijagnostike mogunosti insuflacije su

a) ispitivanje prolaznosti tuba*
b) ispitivanje cervikalnog faktora
c) odreivanje nivoa hormona
14. Insuflacija je opasna po ivot zbog

a) vazdune embolije*
b) bolova
c) krvarenja
15. Histerosalpingografija znai

a) ispitivanje prolaznosti tuba vazduhom
b) rendgensko prikazivanje cerviksa i vagine, uterusa i jajovoda*
c) odreivanje ovulacije
16. Za izvoenje HSG-a potrebno je uraditi

a) bris cerviksa i vagine, sedimentaciju i leukocite*
b) ovulaciju
c) kolposkopiju
9. GAMETOGENEZA. OPLOENJE. TRANSPORT ZIGOTA. IMPLANTACIJA
1. Menstrualni ciklus zapoinje

a) po prestanku menstrualnog krvarenja
b) prvim danom menstrualnog krvarenja*
c) ovulacijom
2. Spermiogeneza je
a) deoba tokom koje nastaju spermatozoidi
b) preobraaj spermatide u spermatozoid*
c) preobraaj spermatogonije u spermatocit
3. Spermatogeneza se odvija
a) u seminifernim kanaliima testisa*
b) u seminifernim kanaliima prostate
c) u ureteru
107
4. Selekcija spermatozoida odvija se

a) u testisu
b) u unutranjim genitalnim organima ene*
c) u ejakulatu sperme
5. HCG je glikoprotein koji lui

a) uto telo
b) hipotalamus
c) trofoblast*
6. Oploenje je
a) spajanje zrelog mukog i enskog gameta*
b) spajanje spermatozoida i zone pelucide
c) prva mitotska deoba zigota
7. Trudnoa zapoinje
a) oplodnjom
b) implantacijom*
c) embrionalnim razvojem
8. Morulla je
a) malinasta formacija koju ine blastomere*
b) stadijum fetalnog razvoja
c) malinasta formacija elija granuloze
9. Blastocista je
a) stadijum preembrionalnog razvoja ploda*
b) stadijum embrionalnog razvoja ploda
c) cista na jajniku
10. Na implantaciju ploda endometrijum reaguje

a) luenjem hormona
b) decidualnom reakcijom*
c) atrofijom
11. Od trofoblasta nastaje

a) embrion
b) decidua
c) posteljica*
108
12. Embriotrofna ishrana karakteristina je za

a) drugu nedelju razvoja ploda*
b) sedmu nedelju razvoja ploda
c) dvanaestu nedelju razvoja ploda
13. Embrionalni tit ine

a) umanana kesa i amnion
b) hipoblast i epiblast*
c) embrioblast i trofoblast
14. Gastrula je
a) stadijum razvoja ploda u kome su formirana sva tri klicina lista*
b) biar
c) kaudalni deo embriona
15. Embrionalni razvoj ploda traje

a) od oploenja do treeg meseca intrauterinog ivota ploda
b) od implantacije do dvanaeste nedelje intrauterinog ivota ploda
c) od poetka etvrte do kraja osme nedelje intrauterinog ivota ploda*
16. Somitski stadijum razvoja poinje

a) dvadesetog dana razvoja ploda*
b) pedesetog dana razvoja ploda
c) po zavretku embriogeneze
10.STRUKTURA I FUNKCIJA POSTELJICE, PLODOVIH OVOJAKA I PUPANIKA
1. Razvoj placente se sa histolokog aspekta deli na dva stadijuma: previlozni i vilozni. Prvi stadijum
poinje vrlo rano i to ve od 6. dana razvoja i traje do
a) kraja druge nedelje (do 14. dana)*
b) do kraja tree nedelje (do 21. dana)
c) do kraja sedme nedelje (do 49. dana)
2. Prosena debljina terminske placente iznosi 3.6 3.8cm. Pod odreenim (patolokim) okolnostima
placenta moe u centralnom delu biti deblja od 4cm, to je rezultat hipertrofije horionskih upica. To
zadebljanje je posebno izraeno kod
a) anomalija placentne insercije
b) Rh izoimunizacije ploda*
c) placentarne preneenosti
109
3. Diferencijacija horiona na chorion laeve i chorion frondosum ostvaruje se nakon gravidarne amenoreje
od
a) 3 nedelje
b) 5 nedelja*
c) 7 nedelja
4. U graviditetu starosti 18 20 nedelja, na bazalnoj strani placente raspoznaju se horiodecidualni sinusi u

vidu tankih aneoholinih kanala koji se prostiru paralelno sa zidom uterusa. Ovi venski sinusi
predstavljaju drenani sistem kojim se krv odvodi u cirkulaciju majke preko
a) radijalnih arteriola
b) spiralnih arteriola*
c) lunih venula
5. Razvojni stadijum placente, sa dobro definisanom horionskom membranom, u vidu glatke prave linije,
homogenom slikom placentne substnce i neto teom diferencijacijom bazalne ploe predstavlja
a) 2. stadijum razvoja placente
b) nulti stadijum razvoja placente*
c) 1. stadijum razvoja placente
6. Pouzdani ultrasonografski znaci potpune placentarne maturacije (3. stepen zrelosti) sastoje se u
prisustvu
a) dugih produetaka koji doseu do horionske ploe delei placentu na kotiledone*
b) nepotpuno ispresecano tkivo placente trakama uz obilje ehogenih placentnih polja
c) obilja ehogenih polja prenika od 1 do 4 mm, bez promena na bazalnoj ploi
7. Sonografski odreena insercija placente iza 34. nedelje gestacije smatra se konanom. Ukoliko je
placentom pokriven vei deo unuranjeg ua govorimo o
a) placenti migrans
b) placenti praevii*
c) placenti adherens
8. Decidua iznad horiona frondozuma koja se sastoji iz kompaktnog endometrijuma, bogatog glikogenom
i lipidima, oznaava se kao
a) decidua capsularis
b) decidua parietalis
c) decidua basalis*
9. Savremena ispitivanja metodom cineangiografije pokazuju da se u jedan intervilozni prostor drenira

izmeu
a) 20 30 arteriola*
b) 40 50 arteriola
c) preko 100 arteriola
110
10. Prosena teina placenti u trudnoama koje se nalaze u terminu poroaja je u pouzdanoj korelaciji sa
telesonom masom ploda. Ta korelacija iznosi
a) 1 : 10
b) 1 : 5 6*
c) 1 : 3 4
11. Insercija pupane vrpce je najee u centralnom delu placente, mada se u brojnim placentama njena
insercija moe nai i van tog predela, a da to ne predstavlja patoloku pojavu. Meutim, jedna od
insercija je patoloka. O kojoj je re?
a) insertio marginalis
b) insertio paracentralis
c) insertio velamentosa*
12. Sastavni delovi placente potiu i od ploda (trofoblast) i od majke (intervilozni prostori i deo
decidualnog zida). Koliko je procenata porekla maternalno?
a) 2%*
b) 12%
c) 22%
13. Pri kraju trudnoe, plodovi ovojci oblau unutranju stranu materice i u sebi sadre plod i plodovu
vodu. Mada se moe stei utisak, zbog intimnog naleganja, da su i plodovi ovojci jedinstveni, zapravo se
radi o vieslojnom omotau izgraenom od
a) dve ovojnice (amnion i horion)*
b) tri ovojnice (amnion, horion i Hausnerova membrana)
c) etiri ovojnice (amnion, horion, Hausnerova membrana i membrana spongiosa amnii)
14. Jedna od horionskih ovojnica je neravne povrine, bogata krvnim sudovima i vrlo krta, istovremeno ta
ovojnica je deblja od ostalih i zbog toga manje transparentna, pa se u narodu zove upanica, ta
ovojnica je
a) amnion
b) membrana spongiosa amnii
c) horion*
15. U terminskim trudnoama plodova voda je padom osmolarnosti i smanjejem joda, natrijuma i hlorida
uz nepromenjene vrednosti alijuma, najblia po eletrolitnom sastavu jednoj od dole navedenih tenosti
organizma majke
a) serumu
b) urinu*
c) plazmi
111
16. U toku 24h zahvaljujui velikoj povrini, propustljivosti i flitrabilnosti plodovih ovojaka, veoma je
intenzivan transfer vode, elektrolita i ostalih rastvorljivih materija u plodovoj vodi. U navedenom
periodu se u potpunosti izmeni
a) 75% plodove vode
b) 85% plodove vode
c) 95% plodove vode*
17. Kod nalaza prekomerne koliine plodove vode (polyhydroamnion), zbog poznatih mehanizama
razmene plodove vode, neophodno je detaljno razjasniti potencijalne anomalije na jednom od sledeih
organskih sistema ploda
a) endokrinom sistemu
b) urinarnom sistemu
c) digestivnom sistemu*
18. Kod nalaza oskudne koliine plodove vode (oligoamnion), zbog poznatih mehanizama razmene plodove
vode, neophodno je detaljno razjasniti potencijalne anomalije na jednom od sledeih organskih
sistema ploda
a) urinarnom sistemu*
b) digestivnom sistemu
c) kardiovaskularnom sistemu
19. Presecanjem pupane vrpce presecamo

a) horion, amnion, jednu arteriju, dve vene, peteljku umanane kese i alantois
b) horion, amnion, jednu arteriju, jednu venu, umananu kesu, alantois i Warthonovu pihtiju
c) horion, amnion, dve arterije, jednu venu, peteljku umanane kese, alantois i Warthonovu
pihtiju*
20. Humani placentarni laktogen (HPL) predstavlja jedan od najvanijih produata placente. To je
polipeptidni hormon, bez ugljenih hidrata, sastavljen od jednog peptidnog lanca sa 190 aminokiselina i
2 disulfidne veze. Po sastavu nalikuje hormonu rasta, jer imaju 193 homologe pozicije i u placenti se
produkuje u
a) citoplazmi citotrofoblasta
b) citoplazmi sinciciotrofoblasta*
c) goldijevom aparatu citotrofoblasta
112
11.ANATOMSKE I FIZIOLOKE PROMENE ORGANIZMA ENE U TRUDNOI
1. Prema aktuelnoj definiciji, koja se primenjuje u naoj opstetriciji, fizioloki terminski poroaj se
definie kao spontani ali arteficijalni prekid graviditeta u starosti iznad
a) 20 nedelja ili telesne mase ploda vee od 500g
b) 24 nedelje ili telesne mase ploda vee od 600g*
c) 28 nedelja ili telesne mase ploda vee od 1000g
2. Na termin poroaja odreen Naegeleovom formulom, gde se na prvi dan poslednjeg cilisa dodaju
nedelju dana i godinu dana, a oduzimaju se tri meseca, poraa se oko
a) 5% trudnica*
b) 10% trudnica*
c) 20% trudnica
3. U poroajima iza termina poroaja (partus posttemporarius) kada se poroaj deava od prvog dana
43. nedelje i kasnije, poraa se
a) 3 5% trudnica*
b) 7 10% trudnica
c) 10 12% trudnica
4. Poslednje teorije o poetku poroaja zasnivaju se na znaajnijoj ulozi prostaglandina u inicijaciji

poroaja preko pokretanja miometralnih kontrakcija, razmekavanja i skraivanja cerviksa. Poetni
signali u forsiranoj produkciji prostaglandina su ili poveana aktivnost prostaglandin sintetaze ili
ubrzano oslobaanje prekursora prostaglandina iz decidualnih glicerofosfolipida. Veruje se da taj
signal inicijacije potie od
a) majke
b) placente
c) ploda*
5. Pripremne kontrakcije, koje se ispoljavaju pojavom neregularnih uterusnih bolova, razliitog

intenziteta i trajanja, a bez cervikalnog skraenja i dilatacije nazivaju se
a) dolores praesagientes*
b) dolores conquasantes
c) dolores parturientes
6. Jedan od tri glavna proajna faktora je poroajni objekt. Grade ga plod, placenta, plodovi ovojci i
a) poroajni put
b) plodova tenost*
c) prirodne poroajne snage
113
7. Odnos izmeu uzdune osovine ploda i uzdune osovine majke oznaava se kao
a) smetaj ploda
b) dranje ploda
c) poloaj ploda*
8. Odnos fetalnih lea prema trbunom zidu majke oznaava se kao

a) dranje ploda
b) stav ploda
c) smetaj ploda*
9. Dranje ploda se definie kao meusobni odnos pojedinih delova ploda. Najpovoljnije je dranje u
kojem plod kroz poroajni kanal prolazi u smetaju proajnog valjka, prilagoen najpovoljnijim
prenicima karlinog kotanog puta Takvo dranje se oznaava kao
a) defleksiono
b) fleksiono*
c) asinklitino
10. U poroajima u kojima je sutura sagitalis prednjaee glavice blia promontorijumu nego
preponskoj simfizi, plod se poraa u izmenjenom naleganju kojeg oznaavamo kao
a) asynclitismus anterior Naegele*
b) asynclitismus posterior Litzman
c) praesentatio occipitalis posterior
11. U poroaju u kojem se fetalna glavica poraa u fleksionom (prednjem potiljanom) dranju,
poroajni prenik kojim glavica prolazi kroz karlini izlaz je
a) mentookcipitalni
b) frontookcipitalni
c) subokcipitobragmatini*
12. Na fetalnoj glavici se nalazi izvestan broj neokotalih, membranoznih avova koji predstavljaju
spojeve pojedinih kostiju fetalne lobanje. U akuerskom pregledu, sa aspekta orijentacije o toku i
perspektivama ishoda poroaja najznaajniji meu njima je
a) sutura coronaria
b) sutura sagitalis*
c) sutura frontalis
13. Lambdoidni av na fetalnoj glavici spaja sledee kosti

a) dve temene
b) eonu i temenu
c) potiljanu i temenu*
114
14. U malom temencu fetalne glavice sastaju se sledei avovi fetalne glavice
a) sutura sagitalis i sutura lambdoidea*
b) sutura sagitalis i sutura frontalis
c) sutura sagitalis, sutura frontalis i sutura lambdoidea
15. Veliki temenac se nalazi blie elu i predstavlja taku vodilju kod defleksionih dranja fetalne
glavice. Palpacijom se pipa kao udubljenje iji je oblik
a) trouglast
b) romboidan*
c) elipsast
12.SPONTANI POBAAJ I PREVREMENI POROAJ
1. Najea hromozomska aberacija kao uzrok spontanog pobaaja u prvom trimestru trudnoe je
a) Tarnerov sindrom
b) poliplodia
c) autozomalna trizomija*
2. Habitualni pobaaji mogu biti posledica svih izuzev

a) subseroznog mioma*
b) bikornuatnog uterusa
c) inkompetetnog cerviksa
3. Kod koje vrste pobaaja je potrebno instrumentalno pranjenje cavuma uterusa

a) abortus imminens
b) missed abortion*
c) habitualni abortus
4. Pod abortusom incipiensom podrazumevamo sledee elemente klinike slike

a) dosta obilno krvarenje
b) bolovi pri dnu stomaka
c) cerviks skraen, prolazan za 1-2cm, nekada i vie i u njemu se palpira plod*
5. Pod habitualnim pobaajem podrazumevamo

a) ponovljeni spontani pobaaji u najmanje tri uzastupne trudnoe*
b) najmanje tri spontana pobaaja
c) najmanje 5 spontanih pobaaja
115
6. U ginekoloku ambulantu dolazi trudnica stara 25 godina, u 9. nedelji gestacije, kod koje nakon
pregleda postavljamo dijagnozu iminentnog abortusa. U terapiji ne primenjujemo
a) intravenska infuzija izotonikog rastvora
b) primena preparata iz grupe tokolitika*
c) primena preparata iz grupe gestagena
7. Pod ranim spontanim abortusom podazumevamo pobaaj do koje nedelje gestacije

a) do 8. nedelje gestacije
b) do 12. nedelje gestacije
c) do 16. nedelje gestacije*
8. Kod 28 godina stare trudnice sa treom eljenom trudnoom, dijagnostikujemo da se radi o

isthmiocervikalnoj insuficijenciji. Kao najbolju terapeutsku proceduru mi emo preporuiti
a) cerclage*
b) primenu tokolitika
c) mirovanje uz primenu tokolitika
9. Placentu previju karakteriu neki od navedenih znakova i simptoma izuzev

a) pojaan tonus uterusa*
b) bezbolno krvarenje iz vagine
c) krvarenje poetkom treeg trimestra
10. Kod trudnice u 37. nedelji gestacije pojavilo se krvarenje iz vagine, koje nije praeno bolovima. Prvo bi
trebalo uraditi
a) odrediti faktore koagulacije
b) pomou spekuluma uraditi inspekciju*
c) poroaj dovriti carskim rezom
11. Ozbiljnu abrupciju posteljice, koja je nastala kao posledica nastanka centralnog retroplacentarnog
hematoma, karakteriu sledei znaci i simptomi izuzev
a) tetanike kontrakcije uterusa
b) jak bol u abdomenu
c) obilno krvarenje iz vagine*
12. Kod nekih od navedenih stanja ee moe nastati placenta previja izuzev kod
a) defektna vaskularizacija decidue
b) hipertenzija*
c) viestruka trudnoa
116
13. U sluaju sumnje na abrupciju posteljice ne primenjujemo neki od sledeih postupaka

a) odreivanje faktora koagulacije
b) intravenska primena heparina*
c) kardiotokografija
14. Koja je od sledeih injenica, koje se odnose na placentu previju, tana

a) uestalost pojave se smanjuje sa starou trudnice
b) paritet nema uticaja na uestalost pojavljivanja
c) prvo krvarenje je bezbolno i obino nije fatalno*
15. Koje od sledeih stanja e najmanje biti povezano sa pojavom potrone koagulopatije
a) placenta previja*
b) ruptura uterusa
c) abrupcija posteljice
13. PIH, PREECLAMPSIA, ECLAMPSIA, DIABETES MELITUS I TRUDNOA, HEMATOLOKA I

KARDIVASKULARNA OBOLJENJA U TRUDNOI, HIRURKA OBOLJENJA U TRUDNOI
1. Endokrine elije pankreasa pod uticajem gluoze u krvi vre

a) bifazno otputanje insulina
b) sintezu i bifazno otputanje insulina
c) sintezu i bifazno otpuranje insulina i inhibiciju glukagona
2. U fiziolokoj trudnoi su vrednosti insulina

a) poviene*
b) smanjene
c) nepromenjene
3. Hormon koji u trudnoi deluje dijabetogeno

a) HPL
b) FSH
c) LH*
4. Plod trudnice dijabetiarke ima povean rizik od

a) poremeaja rasta*
b) preneenosti
c) smanjene koliine plodove vode
117
5. Kritina vrednost L S odnosa koji ukazuje na zrelost plua je

a) 1:1
b) 2:1*
c) 3:1
6. Preeklampsija je sindrom koji se javlja u trudnoi i podrazumeva

a) proteinuriju i hipertenziju*
b) proteinuriju, hipertenziju i otoke nogu
c) proteinuriju i otoke nogu
7. Najtei oblik preeklampsija je

a) hipertenzija sa proteinurijom
b) eklampsija i koma*
c) maligna hipertenzija
8. Preeklampsije se najee ispoljavaju

a) u 2. trimestru
b) u 3. trimestru*
c) u terminu poroaja
9. Fetalna plua u preeklampsiji

a) sazrevaju kao u fiziolokim uslovima
b) ubrzano sazrevaju*
c) usporeno sazrevaju
10. Najei izazivai urinarnih infekcija majke u trudnoi su

a) streptococcus
b) escherichia colli*
c) candida albicans
11. Antibiotici koji se mogu prieniti u trudnoi za leenje uroinfekcija su

a) sulfonamidi, uroantiseptici
b) tetraciklini
c) penicilini, cefalosporini, eritromicin*
12. Potrebe u trudnoi za unosom gvoa i folne kiseline su poveane

a) 3 i 6 puta
b) 2 i 4 puta
c) 4 i 8 puta*
118
13. Prema teini klinike slike srana oboljenja u trudnoi dele se na

a) 2 grupe
b) 4 grupe*
c) 3 grupe
14. Lek izbora u leenju sifilisa tokom trudnoe je

a) penicilin*
b) kortikosteroidi
c) cefalosporini
15. Simptomi upale slepog creva u drugoj polovini trudnoe

a) javljaju se kasno, diskretni su ili nedostaju*
b) javljaju se naglo, tipini su
c) pokazuju hiperakutnu evoluciju
16. Kritini period u trudnoi za tuberkuloznu bolesnicu je

a) 2. i 3. trimestar
b) nakon perioda babinja
c) prva 4 meseca graviditeta*
17. Infekcija rubella virusom oteti plod u periodu

a) 5-10. nedelje gestacije*
b) posle 10. nedelje gestacije
c) u 3. trimestru trudnoe
18. Majka posle poroaja moe dojiti dete ukoliko je obolela od

a) poliomijelitisa
b) morbila*
c) kongenitalne citomegalije
19. Vreme za koje Rh- babinjara treba da primi imunoprofilaksu nakon poroaja iznosi
a) 72h*
b) 24h
c) 48h
20. Hemolitika bolest ploda intrauterino podrazumeva

a) odsustvo plodove vode
b) ascit ploda*
c) pad nivoa bilirubina u plodovoj vodi
119
14. FIZIOLOKI POROAJ (EUTICIJA)

1. Emisijom uterusnih kontrakcija tokom prvog i drugog poroajnog doba upravlja pacemaker koji se
nalazi u
a) uterusu (cornu uteri)*
b) hipotalamusu (nucleus paraventricularis)
c) hipofizi (neurohypophysis)
2. Naponi na kraju drugog poroajnog doba nastaju nevoljno, refleksnim pritiskom ploda na
a) ganglion cervicale Frankenhauseri*
b) donji pol maternalne dijafragme
c) rektalni deo maternalnog debelog creva
3. Poroaj protie kroz 4 poroajne faze: (A) phasis expulsionis, (B) phasis dilatationis, (C) phasis
placentaris i (D) phasis haemostasis. Njihov pravilni redosled javljanja je
a) A, B, C, D
b) B, A, D, C
c) B, A, C, D*
4. Prskanje vodenjaka sa oticanjem plodove vode pre poetka dilatacione faze poroaja je
a) rano prskanje vodenjaka
b) lano prskanje vodenjaka
c) prevremeno prskanje vodenjaka*
5. Proseno 8-10% placenti se tokom treeg poroajnog doba porodi tako to se u sredini placentarnog
pripoja za uterusni zid formira retroplacentarni hematom. Njegovim rastom kidaju se veze placente i
uterusa ime se placenta odlubljuje i poraa fetalnom stranom po
a) mehanizmu Duncan-a
b) mehanizmu Boaudeloque-Schultz-a*
c) mehanizmu Gessner-a
6. Pri prolasku fetalne glavice kroz kotani poroajni kanal u fleksionom, prednje potiljanom stavu, plod
obavlja sledee pokrete: (A) unutranju rotaciju, (B) spoljanju rotaciju, (C) fleksiju i (D) defleksiju.
Njihov pravilni raspored je
a) A, B, C, D
b) A, C, B, D
c) C, A, D, B*
7. Proseni gubitak krvi tokom poroaja u vaginalnom poroajnom putu iznosi oko 500ml. Vei deo
izgubljene krvi gubi se raanjem placente, a manji kroz krvarenja iz povreda mekih poroajnih puteva.
Odnos tih gubitaka krvi je
a) 325:175ml
b) 375:125ml*
120
8. Pri pucanju vodenjaka (amniotomia) tokom prvog poroajnog doba, u trudnoama u terminu, starosti
39-42. nedelje, iscuri prosena koliina plodove vode oko
a) 100ml
b) 1000ml
c) 500ml*
9. Inkordinisana uterusna aktivnost kompromituje cervikalnu dilataciju dovodei je u stanje u kojem se

dilatacija zadrava na istom stepenu due od 2 sata. To stanje se oznaava kao
a) oligosistolija
b) sekundarna inercija*
c) produena latentna faza
10. Stimulacija poroajnih bolova je apsolutno nedozvoljena u sledeim indikacijama

a) situs obliquus et transversus*
b) karlina prezentacija
c) prethodni carski rez
11. Oksitocin se produkuje u

a) zadnjem renju hipofize
b) placentarnim kotiledonima
c) paraventrikularnom jedru hipotalamusa*
12. Zelena boja plodove vode potie od sadraja prve fetalne stolice mekonijuma, koji se u plodovu vodu
oslobaa usled
a) disfunkcije fetalnih creva
b) fetalne hipoksije*
c) fetalne preneenosti
13. Vodei mehanizmi zaustavljanja krvarenja u 4. poroajnom dobu su

a) miokontrakcije ligamenta viva*
b) tromboziranje sitnih krvnih sudova uterusa
c) trombocitna agregacija
14. Ordiniranjem spazmolitikih medikamenata tokom prvog poroajnog doba deluje se na miina vlakna
kojih u cervikalnom delu uterusa ima
a) do 10%*
b) 25-30%
c) vie od 50%
121
15. Asistirani poroaj placente u aktivnom voenju treeg poroajnog doba, u kojem se preko prednjeg
trbunog zida otvorenom akom potiskuje fundus uterusa u uzdunom pravcu poroajnog kanala,
daleko je najei nain istiskivanja placente i oznaava se kao
a) poroaj placente po Richmond-u
b) poroaj placente po Crede-u*
c) poroaj placente po Kisthner-u
15. DISTOCIJA
1. Androidna karlica je vrsta

a) levkastih*
b) koso suenih
c) plitkih
2. Poroaj forcepsom kod dorzoposteriornog okcipitalnog stava primeniti po mogunosti samo onda kada
je glava
a) na ulazu karlice
b) na sredini karlice
c) ve na izlazu karlice*
3. Kod svih defleksionih stavova postoji

a) anomalija dranja i anomalije ploda
b) anomalija nametaja i poremeaj rotacije
c) anomalija dranja i anomalija nametaja*
4. Zbog velikih opasnosti za dete i majku kod eonog stava treba dati prednost
a) vakuum ekstraktoru
b) forcepsu
c) abdominalnom carskom rezu*
5. Lini stav glave je

a) najmanji stepen defleksije
b) najvei stepen defleksije*
c) poremeaj rotacije
6. Kod zastoja glavice u linom stavu na karlinom ulazu, na prelazu ulaza i sredine, zastoj reavamo uvek
a) vakuum ekstraktorom
b) forcepsom
c) carskim rezom*
122
7. Najee asinklitino naleganje glavice sree se kod

a) suenih karlica na ulazu*
b) opte ravnomerno suenih karlica
c) koso suenih karlica
8. Dijagnozu poprenog poloaja postavljamo na osnovu

a) spoljnjeg pregleda i CTG zapisa
b) unutranjeg pregleda i pehametrije
c) spoljnjeg i unutranjeg pregleda*
9. Kod karlinog stava glavica ploda mora proi kroz karlicu za najvie
a) 2-3 min
b) 3-5 min*
c) 3-4 min
10. Uzroci koji najee dovode do zastoja u karlinom poroaju su

a) slabe snage istiskivanja
b) nesrazmera izmeu ploda i poroajnog kanala
c) slabe snage istiskivanja i nesrazmera izmeu ploda i poroajnog kanala*
11. Za razliku od Brachtovog postupka u voenju poroaja u stavi ZADKOM po metodi Mauriceau-Smelie-
Veita sluimo se
a) pridravanjem, hvatanjem i rotacijom
b) pridravanjem, hvatanjem i trakcijom*
c) pridravanjem, hvatanjem bez trakcije
12. Veoma esto kod vieplodne trudnoe dolazi do

a) prevremenog prskanja vodenjaka i ispadanja ruice
b) ispadanje sitnih delova, naroito pupane vrpce
c) prevremenog prskanja vodenjaka, ispadanja sitnih delova, ispadanja pupanika*
13. U toku poroaja kod vieplodne trudnoe u treem poroajnom dobu moe doi do
a) zaostajanja posteljice i krvarenja
b) oka i inverzije materice
c) zaostajanja posteljice, atoninog krvarenja i oka*
14. Da bi dolo do pravog vora pupane vrpce potrebno je

a) da se plod okree u plodovoj vodi i da je gibljiv
b) da ima dosta plodove vode i dosta prostora i kratka pupana vrpca
c) da se plod kree, uz dosta plodove vode, dosta prostora i due pupane vrpce*
123
15. Dua pupana vrpca se rauna ako njena duina iznosi vie od
a) 55-60cm
b) 65-70cm*
c) 50-55cm
16. Ako se radi o ispadanju pupanika po prskanju vodenjaka, a da e to ne vidi spolja

a) srani tonovi ploda su tahikardini
b) javlja se bradikardija za vreme i neposredno iza bola*
c) srani tonovi ploda su normokardini
16. SAVREMENO VOENJE POROAJA
1. Osnovni aksiom akuera

a) mora se dobiti ivo dete
b) mora se dobiti ivo i za ivot sposobno dete*
c) mora se dobiti ivo i za ivot sposobno dete i zdrava majka
2. Najea akuerska operacija je

a) carski rez
b) epiziotomija*
c) vakuum ekstrakcija ploda
3. Poroaj poinje
a) kada se pojaa iscedak iz vagine
b) kada postoje tri truda za 10 minuta*
c) kada ponu bolovi u krstima
4. Najea indikacija za operativno zavravanje poroaja od strane majke

a) ekstragenitalne bolesti
b) profuzna vaginalna krvarenja*
c) mrtav plod
5. Najea indikacija za operativno zavravanje poroaja od strane ploda

a) patoloka frekvencija srca sa acidozom*
b) patoloka frekvencija srca bez acidoze
c) fetalno krvarenje
124
6. Epiziotomija se uvek primenjuje kod

a) prevremenih poroaja*
b) primipara
c) sekundipara
7. Mediolateralna epiziotomija predstavlja presecanje miia

a) m. spfincter ani
b) m. levator ani*
c) oba miia
8. Najea vrsta epiziotomije je

a) lateralna
b) medijalna
c) mediolateralna epiziotomija*
9. Kontraindikacija za primenu vakuum ekstrakcije poda je

a) temeni stav
b) lini stav*
c) nema kontraindikacija
10. Primena vakuum ekstrakcije ploda je mogua

a) kad vodenjak ne postoji*
b) kad vodenjak postoji
c) nema znaaja
11. Primena vakuum ekstrakcije ploda je dozvoljena

a) kada se glava ploda nalazi u nivou ispod interspinalne linije*
b) kada se glava ploda nalazi u nivou iznad interspinalne linije
c) bez obzira na interspinalnu liniju
12. Od zavravanja poroaja vakuum ekstracijom ploda treba odustati kad

a) kalota spadne samo jednom
b) kalota spadne dva puta*
c) kalota spadne tri puta
13. Najee oteenje ploda prilikom primene vakuum ekstrakcije ploda je

a) caput succedaneum*
b) cephal haematoma
c) intrakranijalne povrede
125
14. Prilikom nepravilne rotacije glavice ploda povoljnije je aplikovati

a) vakuum*
b) forceps
c) ta akueru vie odgovara
15. Forceps je akuerski instrument koji slui za ekstrakciju

a) ivog ploda*
b) mrtvog ploda
c) i ivog i mrtvog ploda
17. BABINJE PUERPERIJUM
1. Kada poinje puerperijum

a) posle treeg poroajnog doba
b) posle etvrtog poroajnog doba*
c) posle drugog poroajnog doba
2. Koliko traje puerperijum

a) 4-5 nedelja
b) 9-10 nedelja
c) 6-8 nedelja*
3. Do kakvih promena dolazi u puerperijumu

a) do fizikih i metabolikih
b) do fizikih promena i funkcionalnih adaptacija*
c) do funkcionalnih i organskih adaptacija
4. Gde se palpira fundus posle poroaja

a) na sredini rastojanja simfiza-umbilikus*
b) na nivou simfize
c) na nivou umbilikusa
5. Kada se materica nakon poroaja vraa na normalnu veliinu

a) nakon 4 nedelje
b) nakon 6 nedelja*
c) nakon 5 nedelja
126
6. Koliko nedelja se izlivaju lohije iz materine upljine

a) 2 nedelje*
b) 1 nedelju
c) 3 nedelje
7. Kakve su lohije u prvoj nedelji

a) krvave*
b) braonkasto ukaste i oskudne
c) bezbojne i obilne
8. Kada prestaje luenje lohija

a) na kraju druge postpartalne nedelje
b) na kraju prve postpartalne nedelje
c) na kraju tee postpartalne nedelje*
9. Za koje vreme po poroaju vagina poprima ranije dimenzije

a) za 6-8 nedelja*
b) za 18 sati
c) za 15 dana
10. Kada miii karlinog dela po poroaju uspostavljaju tonus

a) za 18 sati
b) za 15 dana
c) za 6-8 nedelja*
11. Kada se normalizuje funkcija beike po poroaju

a) za 3 dana
b) za 10 dana*
c) za 7 dana
12. Kada se normalizuje funkcija debelog creva po poroaju

a) odmah
b) za 7 dana
c) za 10 dana*
13. kada se vraa u pregravidno stanje bubrena funkcija

a) posle 5 nedelja
b) posle 7 nedelja
c) posle 6 nedelja*
127
14. Kada se albumini vraaju na pregravidnu koncentraciju

a) odmah
b) u prvih 10 dana babinja*
c) u prvih 7 dana babinja
15. Kada treba porodilja da ustane po poroaju

a) prvog dana*
b) drugog dana
c) treeg dana
16. Zato je bitno redovno pranjenje mokrane beike u puerperijumu

a) zbog materinih kontrakcija i involucije materice*
b) zbog materinih kontrakcija i prevencije hidronefroze
c) zbog involucije materice i prevencije endometritisa
17. Zato se dojka prazni manuelnom masaom

a) zbog opasnosti od zastoja i infekcije*
b) zbog opasnosti od infekcije i ragada
c) zbog opasnosti od zastoja i stvaranja apscesa
18. Kada poinje da se stvara prvo mleko

a) posle prvog poroajnog dana
b) posle drugog poroajnog dana*
c) posle treeg poroajnog dana
18. LAKTACIJA I DOJENJE

1. Dojka je organ poreklom od
a) ektoderma*
b) endoderma
c) mezenhima
2. Osnovna jedinica lezdanog tkiva je

a) tubulus
b) alveola*
c) duktus
3. Mioepitelne elije unutrar alveole poseduju receptore za

a) progesteron
b) estrogen
c) oksitocin*
128
4. Na nagli razvoj dojki u pubertetu najvei uticaj ima

a) estrogen*
b) hormon rasta
c) prolaktin
5. Dojka se kod zrele odrasle osobe moe smatrati zajednicom dve zasebne celine
a) lezdanog tkiva i strome*
b) miinog i vezivnog tkiva
c) miinog i lezdanog tkiva
6. Nekoliko desetina grozdasto postavljenih alveola sainjava

a) duktus
b) lobus
c) lobulus*
7. Na bradavici (papilla mammae) se nalaze drenani otvori duktusa, kojih obino ima
a) 10-15*
b) 1-5
c) 30-40
8. Izvodni kanal 15-25 lobusa dojke, naziva se

a) sinus
b) duktus*
c) lakuna
9. Sekrecija iz dojki, koja se ponekad javlja kod novoroenadi (vetije mleko) posledica je prisustva
visokog nivoa placentarnog
a) estrogena
b) prolaktina*
c) progesterona
10. Galaktoreju kod negravidnih ena najee izazivaju sekretujui tumori

a) adenohipofize*
b) neurohipofize
c) pars indermedia
11. Genezu mleka u toku trudnoe inhibiraju visoke koncentracije

a) progesterona*
b) parathormona
c) kortizola
129
12. Mioepitelne elije, koje okruuju alveole u dojci, stvoreno mleko istiskuju u sistem kanalia pod
dejstvom hormona
a) vazopresina
b) adrenalina
c) oksitocina*
13. Najei uzroci puerperalnog mastitisa su

a) stafilokok*
b) enterokok
c) streptokok*
d) gonokok
e) meningokok
14. Kod veih stupnjeva hipoplazije dojki sekrecija mleka u trudnoi je

a) poveana
b) normalna
c) smanjena*
15. Pravo mleko poinje da se stvara

a) odmah nakon poroaja
b) dva dana nakon poroaja*
c) nekoliko dana pre poroaja
16. Kolostrum u odnosu na normalno mleko sadri

a) istu koliinu vode
b) manju koliinu vode
c) veu koliinu vode*
17. Prvi podoj treba da bude

a) odmah nakon poroaja*
b) 24h nakon poroaja
c) 48h nakon poroaja
18. Najee oboljenje bradavica u toku puerperijuma je

a) zapaljenje
b) ragade*
c) atelija
19. Kao posledica puerperalnog mastitsa stvara se

a) apces*
b) displazija
c) fibroadenom
130
20. Puerperalni mastits se lei

a) antibioticima*
b) incizijom
c) ne lei se
19. PATOLOKI PUERPERIJUM
1. Koje su komplikacije u puerperijumu

a) krvarenje i dijastaza simfize
b) infekcija i puerperalna anemija
c) krvarenje i infekcija*
2. Koji su uzroci komplikacija u puerperijumu

a) materina hipotonija
b) materina hipotonija i puerperalni endometritis*
c) puerperalni endometritis i materina hipertonija
3. Koje su komplikacije ranog puerperijuma

a) hipotonija i pratea krvarenja*
b) hipertonija i inverzija materice
c) pratea krvarenja i embolija plodovom vodom
4. Zato je opasna instrumentalna revizija u puerperijumu

a) zbog perforacije materinog zida i irenja infekcije
b) zbog Ashermanovog sindroma i krvarenja
c) zbog perforacije materinog zida i Ashermanovog sindroma*
5. Koja su ulazna mesta infekcije u puerperijumu

a) rane na vagini i hematomi mekog dela poroajnog puta
b) rascepi meice, epiziotomije i povrede sluzokoe rektuma
c) rane na vagini, rascepi meice i epiziotomije*
6. Koji su putevi irenja puerperalne infekcije

a) sluzokoni put, limfni put, per kontinuitatem
b) limfni put, hematogeni put i diseminacijom
c) hematogeni, limfni i sluzokoni*
7. Od ega zavisi simptomatologija infekcije

a) od virulencije izazivaa, masovnosti infekcije i patogenosti
b) od virulencije izazivaa, masovnosti infekcije i odbrambenih snaga puerpere*
c) od virulencije izazivaa, patogenosti klica i odbrambenih snaga puerpere
131
8. Koji su simptomi endometritisa puerperalisa

a) subfebrilne temperature, zaudarajue lohije i krvarenje
b) zaudarajue lohije, krvarenje i subinvolucija uterusa
c) subfebrilne temperature, zaudarajue lohije, subinvolucija uterusa i krvarenje*
9. ta treba razlikovati kod svake puerperalne sepse

a) ulazno mesto infekcije, primarno septiko arite i sekundarne limfne vorove
b) ulazno mesto infekcije, primarno septiko arite i sekundarno septiko arite*
c) ulazno mesto infekcije, sekundarno septiko arite i primarne limfne vorove
10. ta ini primarno septiko arite

a) sklop upaljenih vena i arterija
b) sklop upaljenih vena i inficiranih tromba*
c) sklop inficiranog tromba i zapaljenih limfnih sudova
11. Gde najee dolazi do metastatskih arita u puerperalnoj sepsi

a) u pluima i koi (Rash)
b) na sranim zaliscima
c) u pluima i na sranim zaliscima*
12. Kako se dele puerperalna zapaljenja dojke

a) na intersticijalna
b) na parenhimatozna
c) na parenhimatozna i intersticijalna*
132

Banka Pitanja - Ginekologija PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Banka Pitanja - Ginekologija PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Banka Pitanja - Ginekologija PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

facebook.com/groups/medicinari.

1. ANATOMIJA I EMBRIOLOGIJA POLNIH ORGANA.

6. U predelu roga materice sem jajovoda pripaja se:

7. iroka veza materice se prua od bone ivice materice do:

8. U bazi iroke veze materice nalazi se:

11. Slojevi endometrijuma su:

12. Znaajne promene na endometrijumu tokom menstrualnog ciklusa deavaju se u:

13. Materica je obloena peritoneumom:

14. Sluzokoa vagine gradjena je od:

15. Vagina se vlai:

16. Delovi jajovoda iz pravca materice prema trbunoj duplji su:

17. U erektilne organe ene spadaju:

18. Karlina preaga (diaphragma pelvis) potpuno zatvara:

19. funkcije miia podizaa mara (m. levator ani) su:

20. Funkcija medjice (perineum) je:

21. Oplodjeno jajace ulazi u upljinu materice u formi:

22. Implantacija zametka zapoinje posle fertilizacije za:

23. Primordijalne germinativne elije se formiraju u:

24. Prva hematopoeza u embrionalnom periodu javlja se u:

25. Tip diferencijalcije indiferentne gonade zavisi od prisustva:

26. Tokom embrionalnog razvoja donja petina vagine nastaje iz:

27. Definitivan bubreg je:

28. Ostatak umanane kese kod odraslog je:

29. Urahus je ostatak dela:

30. Genitalni trakt ene tokom embrionalnog razvoja nastaje iz:

31. Dojka embriogenetski vodi poreklo od:

33. Potpuni razvoj dojke deava se u:

35. Pregled dojke najbolje se vri:

36. Duktektazije su:

37. Fibroadenom je:

38. Ultrazvuk je superioran metod u odnosu na mamografiju za dijagnozu

39. Galactorrhoea uz prisustvo amenorrhoeae moe da bude znak prisustva adenoma:

40. Prolaktinski refleks omoguava kontinuiranu skereciju mleka, a aktivira se:

41. Na uspenost dojenja bitan uticaj ima:

44. Prvi podoj najbolje je da se obavi:

45. Prolaktin se posle poroaja sputa na bazalne vrednosti za:

46. Kontraceptivni efekat laktacione amenoreje zavisi od:

48. Najee oboljenje dojke u toku laktacije je:

49. Posledica puerperalnog mastita je:

50. Planiranje porodice podrazumeva:

51. Postavljanje intrauterinog uloka moe da se izvri:

52. Pre postavljanja intrauterinog uloka treba uraditi:

53. Medicirani intrauterini uloak moe da sadri:

54. Neeljeni efekat intrauterinog uloka moe da bude:

55. Monofazna hormonska kontraceptivna pilula sadri:

56. Najvaniji mehanizam delovanje oralne hormonske kontracepcije je:

58. Primena oralne hormonske kontracepcije kod ena sa tromboflebitisom je:

59. Najbolji metod kontracepcije je:

60. Sigurnost oralne hormonske kontracepcije pri ispravnoj primeni je:

65. Postkoitalna kontracepcija moe da se primeni:

66. Coitus interruptus se moe preporuiti enama:

67. U mehanika kontraceptivna sredstva spadaju:

68. Sterilizacija mukarca je poduhvat koji je u odnosu na sterilizaciju ene:

69. Zakonom doputen namerni pobaaj na zahtev trudne ene je do:

2. FIZIOLOGIJA REPRODUKCIJE. IVOTNA DOBA ENE. MENSTRUALNI CIKLUS.

1. Sekundarna amenoreja oznaava izostanak menstrualnog krvarenja u trajanju duem od:

8. Juvenilna metroragija je:

10. Menarha oznaava: