Harlekinska boja ovica (Harmonia axyridis, Pallas, 1773) porijeklom je iz sredinje i istone Azije i nalazi

na popisu 100 najgorih invazivnih vrsta na svijetu. Harlekinske boje ovice su crvene, crne ili ute boje.
Nemaju toke ili ih mogu imati do 20, no zbog slinosti s naim bojim ovicama, dugo su ostale
nezapaene. Razlikuju se od domaih vrsta po znaku u obliku crnog slova M ili W na bijeloj pozadini,
na prednjem dijelu tijela. Odrasli su oblici vrste Harmonia axyridis ovalni i konveksni, veliine od 4,9 do
8,2 mm u duini i od 4,0 do 6,6 mm u irinu, dok su njihova jajaca ovalnog oblika duga 1,2 mm. Mogu
preivjeti 2 do 3 godine i imaju dvije generacije godinje. Aktivnost im zapoinje pri porastu na 10C
(Ivezi i sur., 2011.). Odrasle Harlekinske bubamare mogu pojesti do 1200 lisnih ui tijekom svojeg
razdoblja.
Vrsta je efikasna u suzbijanju lisnih ui, ali druge boje ovice ostaju bez hrane. Unato koristi koju daje
Harmonia axyridis uzrokuje i odreene tete. tete se mogu podijeliti u tri grupe: tete u kuama, tete u
proizvodnji vina i tete na drugim korisnim kukcima (Koch and Galvan, 2008). Ponekad se hrani i
liinkama drugih bojih ovica. Pred kraj ljeta te poetak jeseni hrani se zrelim voem i groem. Ako se
sluajno pojavi u preradi groa, zbog alkaloida koje sadri, vino gubi na kvaliteti pa zbog toga vinari
moraju biti jako oprezni. Sklone su grupiranju za vrijeme prezimljavanja gdje ih se upravo moe nai u
grozdovima. Ako se tu nau, gotovo se sa sigurnou moe rei da se radi o ovoj vrsti jer ostale boje
ovice nisu sklone grupiranju (Ivezi i sur., 2011). Prema izvijeu predstavljenom u asopisu Science
doseljenici uspjeno dobivaju rat jer im tjelesne tekuine sadre parazite koji su otrovni za druge kukce.
Na jesen znaju biti dosadne jer se okupljaju u velika jata kako bi traile mjesta za hibernaciju. Ponekad
znaju uzrokovati jake alergijske reakcije kod ljudi. Imaju izuzetno snaan imunoloki sustav, a u tjelesnim
tekuinama kolaju im antimikrobni peptidi i moan antibiotik harmonin. To im omoguuje da se protiv
patogena bore uspjenije od starosjedilaca. Njezine prednosti ukljuuju i veu plodnost, bri ivotni
ciklus, nedostatak predatora ili pak izostanak bolesti na podrujima u koja dospije, a koje bi u domovini
njene populacije drale pod kontrolom. Azijska bubamara ugroava domau
utorak, 6. septembar. 2011. 12:09

Azijska bubamara je u Srbiju stigla pre dve godine kada se pojavila na Frukoj gori, zatim je uoena u
zapadnoj i junoj Srbiji, a sada je ima svuda. Osim znaajnog smanjenja biljnih vai, pojava azijske
bubamare je posmatrana kroz prizmu jo dva dogaaja: invazije na domainstva i efekte na pravljenje
vina.

uenje i nevericu je izazivalo posebno to to su se skupljale u garaama, na kuama, upama i drveu.

Neobino esti i veliki rojevi bubamara su predstavljani kao osvajaki pohod bubamara, specijalan uvoz iz
Kine, labaratorijski mutanti, ekoloka katastrofa. Strunjaci entomolozi kauda je to normalno ponaanje
azijskih bubamara u jesen dok se roje pred hibernaciju. Za razliku od domaih bubamara ulaze u kue jer
ih privlae osunane, svetle i tople povrine. Visoke temperature poslednjih godina su uzrokovale
povean broj biljnih vai a poto su one glavna hrana bubamarama, to je i broj goi iz Azije uvean.

Predator biljnih vai izuzetnog apetita

Bubamare (Coccinelidae) se ubrajaju u najvanije insekte predatore tako da bubamara predstavlja pravu
sreu za poljoprivrednika, jer kao predator biljnih vai omoguava smanjenje upotrebe insekticida. Odrasli
oblik (imago) i larva hrane se lisnim i titastim vaima, tetnim grinjama, jajima i larvama drugih insekata,
esto jedu i svoje manje i slabije srodnike. Ipak, glavna hrana bubamara su lisne i titaste vai. Neke
bubamare jedu i grinje crvenog pauka. Lisne vai se kreu vrlo polagano i ne mogu se braniti tako da ih
bubamare lako ulove. I najmanja larva bubamare napae va ak i kad je ova tri puta vea od nje: zarie
u nju svoje siune eljusti i potpuno je isisati. Vrlo su prodrljive, dnevno pojedu i do 600 vai. Zbog toga
ih nikako ne treba unitavati. Zahvaljujui svom ogromnom apetitu larva azijske vrste bubamare pojee
za 4-5 nedelja deset puta vie hrane no to je sama teka. Tek kad bude velika 1,5 cm larva moe da se
uauri u lutku. Pre toga pojee najmanje hiljadu biljnih vai. Ako elite da privuete u svoju batu
prirodnog neprijatelja biljnim vaima onda je poeljno da imate zasaenu lavandu jer ona privlai
bubamare.
Bubamara ima oko 4200 vrsta, rasprostranjene su svuda po svetu, najvie na podruju umerene klime.
Od svih kontinenata Evropa je moda najsiromanija: ima samo 80 vrsta. Najpoznatija je crvena
bubamara koja na krilima ima sedam crnih takica i ije je latinsko ime Coccinella septem punctata.
Veina njenih srodnica takoe su lepih i ivih boja s tamnim, najee crnim pravilnim takama. Ali nisu
sve bubamare iarane, postoje i one ija su krilca crna a takice crvene, ute ili narandaste. Jedna vrsta
ima na svom crnom oklopu samo dve crvene take. U prirodi, crno, crveno i narandasto su
upozoravajue boje koje govore drugim ivotinjama ili insektima da to nije pravi izbor za ruak.

Kad je bubamara u opasnosti brani se tzv. refl eksnim krvarenjem, tj. isputa krv (hemolimfu) iz nonih
zglobova. Ta krv sadri kokocinelin koji odbija veinu ptica i mrava. Kad ih naete u kui, ne bi ih trebalo
ubijati mehanikim putem, preporuka je da se izbriu lagano metlom ili usisivaem kako bi se izbegao
eventualno nastanak hipoalergenih reakcija kod osetljive populacije ili osoba sa oslabljenim imunitetom.
Mogue su iritacije oka ili astmatini napadi, iako u poslednje dve godine meu ljudima nisu registrovane
sline alergene reakcije.

Na veliki broj bubamara nailazimo u zaputenim vrtovima, zatienim nasadima i neobraenim

povrinama, gde ima mnogo kopriva i drugog samoniklog bilja jer tamo u izobilju ima biljnih vai koje su
bubamarama glavna hrana. Prezimljavaju na mestima gde nema opasnosti od mraza, ispod biljnih
ostataka, kore ili zemlje. Na smanjenje populacije bubamara utiu niske temperature kao i nedostatak
hrane u prolee. U poslednje vreme, na smanjenje populacije domae bubamare utie prodrljivost
azijske bubamare.

Harmonia- invazivana vrsta

Vrsta Harmonia axyridis se nalazi na spiskovima najnepoeljnijih organizama Evrope i Severne Amerike.
Zbog svoje velike efi kasnosti u suzbijanju lisnih vai je preneta iz Azije u Severnu Ameriku i Evropu.
Meutim, posle kratkog vremena je pokazala svoje drugo lice. Ova vrsta toliko efikasno suzbija lisne vai,
da druge bubamare ostaju bez hrane. Harmonia ima veoma promenljive crne pege na crvenim krilima, a
ono to je karakteristino je crnaW ili M ara na beloj glavi. Dodatni problem je to se ponekad hrani i
larvama drugih bubamara koje su na nekoj teritoriji odomaene. Takoe, krajem leta i tokom jeseni ona se
ponekad hrani i zrelim voem i groem. Ako ove bubamare uu u preradu vina, zbog alkaloida koje imaju
u sebi, vino gubi kvalitet. Kao jedno od pogodnih mesta za skupljanje radi prezimljavanja se navode
upravo grozdovi groa. Takve grozdove obavezno treba odvojiti i ne stavljati ih u preradu jer je mogue
da je harmonia, dok ste je stresali sa grozda, ve ispustila kokocinelin koji e se svakako odraziti na ukus
vaeg vina.
Azijska bubamara je donesena u Evropu kako bi se u plastenicima borila protiv biljnih vai. Bioloka
zaitita od tetoina se sastoji od upotrebe nekog korisnog za suzbijanje tetnog organizma. Bioloka
zatita ima posebno veliku prednost pri zatiti povra gde primena hemijskih sredstava za zatitu bilja ima
i najvee nedostatke (ostaje u tragovima u namirnicima). Ova prednost je posebno oita u zatienom
prostoru. Meutim, neoekivano, azijska bubamara se adaptirala na ivot van plastenika jer se dobro
prilagoava razliitim uslovima sredine, razliitoj hrani, temperaturi i vlanosti. Iako je registrovana tek
prole godine na Frukoj gori, azijska bubamara velikom brzinom potiskuje domau koja, kao i svuda u
Evropi, postaje ugroena. U toku samo jedne godine ova bubamara se proirila na oko 70 % teritorije
Srbije.

Razliiti morfoloki oblici

Azijska bubamara se razlikuje od domae po raznim neuobiajenim morfolokim oblicima i raznim bojama
od crne do jarko crvene, nema neki odreeni raspored ara na leima kao evropska, ima izdueniju
glavu i smee noge, krupnija je, bre se razmnoava, u jesen kada joj nestane hrane dobija nagon za
rojenjem. Kad vidite jednu, budite sigurni da sledi jo mnogo njih jer odrasle jedinke isputaju feromon koji
privlai ostale bube i tako u roju trae odgovarajue mesto za hibernaciju. ivi tri godine za razliku od
domae iji je ivotni vek godinu dana.

Ako ih naete u kui, najbolje je da ih usisate kako ne bi iza sebe ostavile utu tenost koja smrdi i
ostavlja fleke. Nemojte da strahujete da e vam otetiti nametaj ili tkaninu, jer se hrane iskljuivo vaima.
Ne razmnoavaju se u kuama. Meutim, vrlo je verovatno da e se u jednom odabrani dom vratiti i
sledee jeseni, govori profesorka Olivera Petrovi Obradovi sa katedre ze entomologiju Poljoprivrednog
fakulteta u Zemunu.

Pretnja prirodnoj ravnotei

Poetkom 21. veka harmonija se proirila u severozapadnu Evropu, gde je od 2000. godine do dananjih
dana registrovana u veini zemalja regiona. U Nemakoj je zabeleena 2000. godine, u Belgiji 2001. i u
Holandiji 2003. godine, o njihovoj rasprostranjenosti i otpornosti govori i profesor Rageb Taldi sa katedre
za entomologiju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Tokom 2004. godine, kao invazivna vrsta, brzo
se irila u Francuskoj i naselila vei deo njene teritorije. Iste godine, preko severne Francuske, stigla je i u
Veliku Britaniju, da bi 2007. godine dospela i do Skandinavije. Najzad, 2008. godine registrovana je i u
jugoistonoj Evropi, tanije na Frukoj gori, a zatim su njeno prisustvo potvrdili u Hrvatskoj i Maarskoj.
Upravo ta injenica, da zauzima iroko prostranstvo od Sibira do june Kine, najmanje u 17 zemalja,
doprinela je da ova vrsta bude otpornija na temperaturna kolebanja tako da se lako prilagoava novim
uslovima sredine.

Azijske bubamare su agresivne I prodrljive, govori profesorka Olivera Petrovi Obradovi. Jedu hranu
kojom se hrane i domae bubamare, a jedu i njihove larve. U Evropu su uvezene da bi bile korisne, ali
sada unitavaju ravnoteu u prirodi. Korist od njih u Srbiji moe da bude u tome to emo za nekoliko
godina imati manje biljnih vai, ali nikako ne valja to jedu nae bubamare. Svetski strunjaci rade na
pronalaenju naina da se njihov broj smanji tako to se istrauju prirodni neprijatelji ovih bubamara, ali
njih je za sada malo. Otporne su na biljne bolesti i parazite. Eventualno, mogu da se iskorene tako to e
ih pojesti ptice, napasti i unititi virusi ili bakterije koje napadaju insekte jer je veina hemijskih preparata
koji se koriste na otvorenom polju visoko selektivna prema najveem broju korisnih insekata ukljuujui i
opraivae i bubamare zakljuuje profesorka Petrovi Obradovi.