Ralf Vudrou

VAVILONSKA
MISTERIJSKA
RELIGIJA
Ideologija otpalog hrianstva
BABYLON MYSTERY RELIGION
by Ralph Woodrow

Izdava:
Metaphysica

Prevod:
Marko Popovi

Tehnika priprema:
Metaphysica

tampa:
tamparija Jovi

Distribucija:
Metaphysica, 011/292-0062

Tira:
1000
 SADRAJ

1. Vavilon, izvor lane religije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

2. Oboavanje majke i deteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
3. Oboavanje Marije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
4. Sveci, praznici i simboli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
5. Obelisci, hramovi i tornjevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
6. Da li je krst hrianski simbol? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
7. Konstantin i krst . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
8. Relikvije rimske crkve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
9. Religijska prevara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
10. Da li je Petar bio prvi papa? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
11. Mnogoboako poreklo papske slube . . . . . . . . . . . 79
12. Nemoralnost nekih papa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
13. Da li su pape nepogreive? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101
14. Neljudska inkvizicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
15. Gospodari nad Bojom batinom . . . . . . . . . . . . .114
16. Neoenjeno svetenstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .120
17. Misa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .127
18. Riba, petak i proleni praznik . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
19. Zimski praznik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
20. Tajna meavine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
4
 1. poglavlje

VAVILON
- IZVOR LANE RELIGIJE
Vavilonska misterijska religija je simboliki opisana u
poslednjoj biblijskoj knjizi, Otkrivenju, kao ena obuena u
purpur i skerlet i nakiena zlatom, dragim kamenjem i biserima.
U ruci je imala zlatnu au punu gadosti i prljavtine svoga
bluda, a na elu joj je napisano ime: Tajna, Veliki Vavilon, majka
bludnica i zemaljskih gadosti.1
Kada Biblija upotrebljava simboliki izraz ena, to esto
predstavlja crkvu. Tako se, na primer, prava Crkva uporeuje sa
istom devicom, enom bez ljage i neistoe.2 Meutim, u
upadljivoj suprotnosti prema pravoj Crkvi, o eni iz naeg teks-
ta govori se kao o neistoj i okaljanoj eni bludnici. Ako tu sim-
boliku primenimo na religijski sistem, jasno je da taj opis moe
da predstavlja samo okaljanu i palu crkvu. Biblija je naziva TAJ-
NA - VELIKI VAVILON.
U vreme kada je Jovan pisao knjigu Otkrivenje, grad Vavilon
je ve odavno bio uniten. Od njega su ostale samo ruevine, kao
to su to starozavetni poroci i prorekli.3 Ipak, iako je grad Vavilon
bio uniten, religijski pojmovi i obiaji koji su nastali u njemu
nastavili su da postoje i snano se ukorenili meu mnogim naro-
dima. ta je bila religija drevnog Vavilona? Kako je izgledao njen
poetak? Koje znaenje ona ima u moderno vreme? Kakve veze
ima s onim to Jovan pie u Otkrivenju?
5
 Ako okrenemo stranice istorije zapisane u Bibliji, u vreme
neposredno nakon Potopa, kada su ljudi poeli da se sele s isto-
ka, ...naoe ravnicu u zemlji Senar i naselie se onde.4 Ba tu,
u zemlji Senar, bio je sagraen grad Vavilon, pa je ta zemlja
postala poznata kao Vavilonija ili kasnije Mesopotamija. Tamo
su velike reke Eufrat i Tigar naplavile ogromne koliine plodne
zemlje, koja je darovala obilne letine. Meutim, izgleda da je ta
plodna dolina vrvela od divljih zveri koje su bile neprekidna
pretnja sigurnosti njenim stanovnicima.5 Oigledno je da bi u
takvoj situaciji svako sposoban da osigura zatitu od divljih zveri
bio veoma cenjen od ljudi.
Tada se na sceni pojavio verovatno snaan i inteligentan o-
vek po imenu Nimrod (tj. Nevrod), i postao uspean lovac divljih
ivotinja. Biblija o tome govori: Hus rodi Nevroda; a on prvi bi
silan na Zemlji. Bee dobar lovac pred Gospodom; zato se kae:
Dobar lovac pred Gospodom kao Nevrod.6
Oigledno je Nimrodov uspeh u lovu bio razlog njegovog ug-
leda meu njegovim savremenicima. Postao je monik, prvi vla-
dar. Zadobivi uticaj i autoritet, smislio je bolji sistem zatite:
Zato gradove ne organizovati u carstvo? Oigledno je da je to
bilo Nimrodovo razmiljanje, jer nam Biblija govori da je on i
organizovao takvo carstvo. Poetak njegovom carstvu bee Va-
vilon i Oreh i Arhad i Halani, u zemlji Senaru.7 Prvo carstvo
spomenuto u Bibliji je upravo Nimrodovo carstvo.
Koliko god da je napredak koji je uveo Nimrod bio dobar za
njegove podanike, ipak stoji injenica da je on bio bezboni vla-
dar. Ime Nimrod dolazi od rei marad i znai on se pobunio.8
Jevrejska enciklopedija (The Jewish Encyclopedia) kae da je
Nimrod bio onaj koji je naveo ljude da se pobune protiv Boga.9
Poznati istoriar Josif Flavije pie: Nimrod je bio taj koji ih je
podstakao na vreanje Boga i neposlunost prema Njemu... on
je takoe postepeno promenio vladavinu u tiraniju, ne nalazei
drugi nain da odvrati ljude od strahopotovanja prema Bogu...

6
narod je bio spreman da postupa
po Nimrodovom nalogu i sagradili
su kulu ne tedei trud, ne po-
kazavi ni trunku nemara u poslu:
i zbog mnotva ruku zaposlenih
na izgradnji kule, ona je izrasla vr-
lo visoko... Mesto na kom su gra-
dili kulu sada se naziva Vavilon.10
Zasnivajui svoje zakljuke na
podacima koji su doli do nas kroz
istoriju, legende i mitologiju, autor
Aleksandar Hislop je detaljno opi-
sao kako se vavilonska religija raz-
vila oko tradicija povezanim s
Nimrodom, njegovom enom Se-
miramidom i njenim sinom Ta-
Tamuz
muzom.11 Kada je Nimrod umro,
prema starim zapisima, njegovo telo je bilo raseeno na komade i
razaslato u razne krajeve zemlje. Slian obiaj se spominje i u
Bibliji.12
Nakon Nimrodove smrti, koja je bila oplakana u celom Vavi-
lonu, njegova ena Semiramida proglasila ga je bogom sunca.
Kasnije, kada je rodila sina Tamuza, proglasila je da je to dete
Nimrod koji se ponovo rodio (crte pokazuje kako je Tamuz bio
prikazivan u klasinoj umetnosti). Tamuzova majka je verovat-
no ula proroanstvo o Mesiji koji treba da se rodi od ene, jer je
to ve od davnina bilo poznato.13 Tvrdila je da je njen sin zaet
na natprirodan nain i da je upravo on to obeano potomstvo,
Spasitelj. U religiji koja je iz toga nastala, dete i njegova majka
postali su predmet oboavanja!
Velikim delom vavilonska religija se praktikovala putem ta-
janstvenih simbola, pa se zbog toga i naziva misterijska religija.
Na primer, zlatno tele je bilo simbol Tamuza, sina boga sunca. S
obzirom da se verovalo da je Nimrod bog sunca, ili Val (Baal),

7
vatru su smatrali njegovim zemaljskim predstavnikom. Zbog toga
su, kao to emo kasnije opisati, u njegovu ast bile paljene sve-
e i ritualne vatre. Nimrod je bio simboliki prikazivan i na druge
naine: likovima sunca, ribama, drveem, stubovima i ivoti-
njama.
Vekovima kasnije, apostol Pavle daje opis koji savreno pri-
kazuje put kojim su krenuli Vavilonci: ...iako su upoznali Boga,
nisu ga kao Boga slavili ni zahvaljivali mu, nego su im misli
postale jalove, a nerazumno srce im se pomrailo. Pravei se
mudri, postali su ludi, pa su slavu besmrtnoga Boga zamenili
slikom i oblijem smrtnoga oveka, ptica, etvoronoaca i
gmizavaca. Zato ih je Bog u poudama njihovih srca prepustio
neistoti, da meusobno obeauju svoja tela. Oni su laju
zamenili Boju istinu, pa su slavili i sluili onome to je stvo-
reno, a ne Stvoritelju...14
Taj sistem idolatrije proirio se iz Vavilona na sve narode, jer
su upravo iz Vavilona ljudi bili raseljeni po svojoj Zemlji (o tome
postoji izvetaj u Bibliji, 1. Mojsijeva 11:9). Kada su otili iz Vavi-
lona, sa sobom su poneli i ideju oboavanja majke i deteta, i
razne misterijske simbole. Svetski putnik, analitiki istoriar He-
rodot, svedoi o prisutnosti te mistine religije i njenih obreda u
brojnim zemljama tadanjeg sveta, pa spominje kako je Vavilon
bio prvobitni izvor iz kog su potekli svi sistemi idolatrije.
Bunsen tvrdi da egipatski religijski sistem takoe potie iz
Azije i drevnog carstva u Babelu (Vavilonu). U svom poznatom
delu Nineveh and its Remains (Niniva i njeni ostaci), Lejard
navodi da posedujemo zajedniko svedoanstvo religijske i sve-
tovne istorije, da je idolatrija koja je nastala na podruju Vavi-
lonije najstariji od svih religijskih sistema. Ove istoriare je Hislop
citirao u svom delu.15
Poznato je da je Rim, kada je postao svetsko carstvo, u svoj
sistem asimilovao boanstva i religije iz raznih paganskih zema-
lja nad kojima je vladao.16 Kako je Vavilon bio izvor mnogobo-
ake religije u tim zemljama, jasno nam je da je rana religija

8
paganskog Rima bila zapravo vavilonska religija koja se, u zem-
ljama koje je zahvatila, razvila u razliite oblike sa razliitim
imenima.
Imajui to na umu, zapazimo da je upravo u vreme kada je Rim
vladao svetom bio roen, umro i vaskrsao Isus Hristos po Bibliji
istinski Spasitelj. Vaznevi se na nebo, poslao je Svetog Duha i osno-
vao novozavetnu Crkvu na zemlji. itajui biblijsku knjigu Dela
apostolska moemo da vidimo kako je u to vreme Bog obilno
blagoslovio svoj narod. Mnotvo ljudi je pristupilo Crkvi - pravoj
Crkvi. Bog je svojoj rei dao potvrdu velikim znacima i udima.
Istinsko hrianstvo, voeno Svetim Duhom, proirilo se svetom
poput prerijskog poara. Zaposelo je planine i prebrodilo mora,
uinilo je da zadrhte carevi i tirani. Za prve hriane je reeno da su
preokrenuli svet naglavake - tolika je bila snaga njihove poruke i
duha.
Meutim, ubrzo su se pojavili pojedinci koji su sebe uzdiza-
li za gospodare nad Bojim narodom, umesto da to prepuste
Svetome Duhu. Umesto da pobeuju duhom i istinom, kao u
poetku, ljudi su poeli da unose u Crkvu svoje vlastite ideje i
metode. ak i u rano doba Crkve, kada se tek pisao Novi zavet,
postojali su pokuaji da se paganski obiaji pripoje hrianstvu.
Apostol Pavle pominje da je tajna bezakonja u njegovo vreme
ve bila na delu, da e doi otpad i da e neki otpasti od vere
i pristati uz prevarne duhove i avolske nauke - lana mnogo-
boaka uenja.17 U isto vreme Juda pie poslanicu u kojoj opo-
minje ljude da se bore za veru koja je jedanput zauvek predana
svetima jer su se uvukli neki ljudi koji su pokuavali da unesu
elemente koji nisu bili deo prave vere.18
Hrianstvo se nalo licem k licu s vavilonskom mnogoboa-
kom religijom, koja je bila u razliitim oblicima ukorenjena irom
Rimskog carstva. Rani hriani su odbijali da imaju bilo ta zajed-
niko s njenim obiajima i verovanjima. To je bio jedan od raz-
loga zbog kog su postali predmet okrutnih progonstava. Mnogi

9
su, na temelju lanih optubi, bacani lavovima, spaljivani na
lomaama, i bili mueni i ubijani na razne druge naine.
Meutim, u 4. veku su zapoele velike promene - rimski car
je postao pristalica hrianstva. Carstvom je pronesena impe-
ratorova naredba o prekidu progona hriana. Biskupima je
ukazana velika ast, a Crkva je poela da prihvata svetovno priz-
nanje i vlast. Meutim, za sve to je trebalo platiti visoku cenu. S
mnogoboakom religijom je napravljen niz kompromisa.
Umesto da Crkva bude odvojena od sveta, ona je postala deo
ovog svetskog politikog sistema. Ukazavi joj naklonost, car je
zahtevao vodeu ulogu u Crkvi, budui da je u paganstvu vla-
dalo uverenje da su vladari boiji namesnici ili ak i sama bo-
anstva. Od tog trenutka, posebno u Rimu, u hrianstvo ulaze
razni mnogoboaki obiaji. Verujemo da e stranice koje slede
pokazati da je upravo ta meavina proizvela sistem koji je danas
poznat kao Rimokatolika crkva.
Ne sumnjamo da postoje mnogi plemeniti, iskreni i poboni
katolici, niti je naa namera da potcenjujemo ili ismevamo bilo
koga sa ijim se uverenjima ne slaemo. Umesto toga, nadamo
se da e ova knjiga inspirisati ljude, bez obzira kojoj crkvi pri-
padali, da odbace vavilonske doktrine i obiaje, i da potrae veru
koja je jednom zauvek bila predana svetima.

10
 2. poglavlje

OBOAVANJE
MAJKE I DETETA

Jedan od najizrazitijih primera koji pokazuje kako vavilons-

ka mnogoboaka religija traje do naeg vremena, moe se vide-
ti u nainu na koji je Rimska crkva uvela potovanje Marije po
ugledu na drevno oboavanje boginje Majke.
Pria o majci i detetu je bila veoma poznata u drevnom Va-
vilonu. Brojni vavilonski spomenici prikazuju boginju Majku,
Semiramidu, s detetom Tamuzom na rukama.19
Kad su se Vavilonci rairili po raz-
nim delovima sveta, sa sobom su poneli
i obiaj oboavanja boanske majke i
njenog deteta. To objanjava zato su
mnogi narodi praktikovali neki oblik
oboavanja majke i deteta, vekovima
pre nego to se rodio pravi Spasitelj, Isus
Hristos. U razliitim zemljama gde se to
oboavanje proirilo, majka i dete su
bili nazivani razliitim imenima jer, se-
timo se, u Babelu (Vavilonu) su nastali
razliiti jezici. Tako Kinezi imaju bogi-
nju majku koju zovu ingmu ili Sveta
Majka. Prikazivana je s detetom na ru-
kama i zracima slave oko glave. Stari
Germani su oboavali devicu Hertu,
11
koja je takoe bila prikazivana s
detetom na rukama. Skadinavci su je
nazivali Disa, Etrurci Nutria, a meu
druidima je bila oboavana pod
imenom Virgo Patitura ili Majka
Boja. U Indiji je bila poznata kao
Indrani, i takoe je, poput ranije
spomenutih, bila prikazivana s dete-
tom na rukama, kao to to vidimo na
priloenoj ilustraciji.
Grcima je boginja Majka bila
poznata pod imenom Afrodita ili Ce-
res, Sumercima Nana, a svojim obo-
avateljima u starom Rimu kao Ve-
nera ili Fortuna, a njeno dete kao Indrani s detetom
Jupiter.20 Priloena ilustracija prika-
zuje majku Devaki i dete Krinu.
Vekovima su Isi, Velika boginja i njeno dete Isvara bili obo-
avani u Indiji gde su im podizani hramovi.21 U Aziji je majka bila
poznata kao Kibela, a dete kao
Deious. Ali bez obzira na njeno
ime ili mesto, govori jedan pisac,
ona je bila Vaalova ena, devi-
anska kraljica neba, koja je rodi-
la plod, iako nikada nije zaela.22
Kada su se Izraelci odmetnuli
od Boga, takoe su se okaljali
oboavanjem boginje Majke. O
tome itamo u Knjizi o sudijama
2:13: Ostavie Gospoda i sluie
Valu i Astaroti. Astarota ili Ato-
ret je ime pod kojim je boginja
Majka bila poznata izraelskom
narodu.
Devaki i Krina
12
 alosno je i pomisliti da su oni koji su poznavali pravoga Boga
otili od njega i oboavali neznaboaku majku. Ipak, upravo to
je ono to su uvek iznova inili.23 Jedan od naziva pod kojim je
ova boginja bila poznata meu njima bio je carica neba.24 Pro-
rok Jeremija ih je ukorio zbog toga to je oboavaju, ali su se oni
pobunili protiv njegovog upozorenja.
U gradu Efesu je velika majka
bila poznata kao Dijana. Njen hram u
tom gradu je bio jedno od sedam ve-
likih uda antikog sveta. Meutim,
ona nije bila oboavana samo u Efesu,
ve i u celoj Aziji i tadanjem pozna-
tom svetu.25
U Egiptu su je nazivali Izida, a nje-
no dete Horus. Egipatski religijski spo-
menici esto je prikazuju s detetom
Horusom koje sedi u njenom krilu.
To lano bogosluenje koje se
proirilo iz Vavilona meu ostale na-
rode pod razliitim imenima i oblici-
Izida i Horus
ma, konano se uvrstilo u Rimu i i-
rom Rimskog carstva. Jedan poznati pisac na sledei nain govori
o tom razdoblju: Oboavanje Velike Majke... bilo je vrlo popu-
larno u Rimskom carstvu. Natpisi pokazuju da su njih dvoje
(majka i dete) primali boanske poasti... ne samo u Italiji
(posebno u Rimu) ve takoe i u provincijama, naroito u Africi,
paniji, Portugaliji, Francuskoj, Nemakoj i Bugarskoj.26
Isus Hristos je utemeljio pravu novozavetnu Crkvu ba u to
doba kad je oboavanje boanske majke bilo posebno izrae-
no. Naalost, u treem i etvrtom veku poelo je udaljavanje od
prvobitne vere. Crkva je poela da tone u apostaziju, na koju su
apostoli pravovremeno upozoravali. U tom periodu je mnogo
paganskih elemenata bilo pridodato hrianstvu.

13
 U tu takozvanu crkvu bili su primani neobraeni pagani i
u brojnim sluajevima im je bilo doputeno da nastave s prak-
tikovanjem mnogih svojih mnogoboakih obreda i obiaja, ug-
lavnom s malo izmena i ogranienja, da bi njihova uverenja
izgledala to slinija hrianskoj nauci.
Jedan od najboljih primera takvog preuzimanja elemenata iz
paganske religije je dozvoljavanje zvanine crkve da se nastavi
oboavanje boginje Majke s nekim manjim izmenama i uz
novo ime. Kao to smo rekli, mnogi pagani su bili privueni
hrianstvu, ali je njihovo oboavanje boginje Majke bilo toliko
ukorenjeno da nipoto nisu hteli da ga napuste. Crkvene voe su
uvidele da bi ako u hrianstvu pronau slinosti sa oboava-
njem boginje Majke uveliko mogli da uveaju broj vernika. A ko
bi mogao da nadomesti veliku majku iz paganske religije? Na-
ravno, najloginiji izbor je predstavljala Marija, Isusova majka.
Zato ne dopustiti ljudima da nastave s klanjanjem i molitvama
boginji Majci, ako je nazivaju Marijom umesto imena pod koji-
ma je do tada bila poznata. Oigledno je da su tako razmiljali,
jer je upravo to ono to se dogodilo. Postepeno, bogosluenje
koje je bilo povezano s paganskom majkom bilo je preneseno
na Mariju.
Meutim, oboavanje Marije nije bilo deo izvorne hrian-
ske vere. Oigledno je da je Isusova majka Marija bila posveena
i pobona ena, posebno izabrana da ponese telo Spasitelja, ali
ipak, nijedan od apostola, a ni sam Isus, nisu ni nagovestili ideju
da Mariju treba na poseban nain potovati ili oboavati. Kako
to Enciklopedija Britanika navodi, na Mariju nije stavljan nika-
kav naglasak tokom prvih vekova postojanja Crkve.27
Ta injenica je priznata i od strane Katolike enciklopedije
(The Catholic Encyclopedia): Sluba Naoj Blaenoj Gospi...
treba se posmatrati kao praktina primena doktrine Zajednitva
Svetih. Oigledno je da ta doktrina, barem eksplicitno, nije sa-
drana u ranijim formama Apostolskog Verovanja (Kreda), pa
nas ne treba iznenaditi to u prvim vekovima hrianstva ne sus-

14
reemo nikakve jasne tragove kulta Blaene Device potovanje
Marije deo je kasnijeg razvoja.28 Tek u Konstantinovo doba, u
poetku etvrtog veka, Mariju su poeli da smatraju nekom vrs-
tom boanstva.
ak i crkva je u tom razdoblju sa negodovanjem gledala na
takav oblik oboavanja, to je evidentno prema Epifaniju (403.
god.), koji je optuio neke osobe iz Trakije, Arabije i mnogih dru-
gih mesta da oboavaju Ma-
riju kao boanstvo i prinose
joj kolae u njenom hramu.
Njoj treba iskazati ast, re-
kao je Epifanije, ali neka se
niko ne klanja Mariji.29 Me-
utim, ne samo da se u insti-
tuciji koja je danas poznata
kao Rimokatolika crkva tole-
rie to oboavanje, ve je pos-
talo deo slubene nauke na
koncilu u Efesu 431. godine.
U Efesu?! Upravo u tom
gradu je od pamtiveka Dija-
na oboavana kao boginja
devianstva i majinstva!30
Ona je predstavljala prirodne
sile plodnosti, pa je zbog
toga bila prikazivana s
mnotvom grudi. Glava joj je
bila ukraena krunom u ob-
liku kule, simbolom Vavilon-
ske kule.
Kad ljudi vekovima prak-
tikuju neku veru, onda im je
teko da je se odreknu. Tako
su razmiljale i crkvene voe Efeka Dijana
15
u Efesu u vreme kada je crkva poela da zalazi u krivoverje.
Mislili su da bi mogli pridobiti vie obraenika ako im dozvole da
zadre svoja verovanja u vezi s boginjom Majkom, ako se nae
mogunost da se ona stope s hrianstvom i ako se koristi Ma-
rijino ime.
Meutim, to nije bio Boji nain. U vreme kad je Pavle
boravio u Efesu, s mnogoboakom religijom nisu bili pravljeni
nikakvi kompromisi. Ljudi su se obraali Bogu i nakon toga uni-
tavali kipove boginje koji su bili u njihovom vlasnitvu.31
Tragino je da je efeska crkva u kasnijim vekovima napravila
kompromis i prihvatila jedan oblik oboavanja boginje Majke,
koji je na kraju i koncil u Efesu uinio delom slubene nauke
crkve! Koliko je samo u toj odluci oigledan paganski uticaj.
Sledei pokazatelj da se potovanje Marije razvilo iz ne-
kadanjeg oboavanja boginje Majke, nalazimo u nazivima koji
su joj dati. Marija se esto naziva Madona. Prema autoru Hislopu,
taj izraz je prevod jednog od imena pod kojim je bila poznata vavi-
lonska boginja. Kada je proglaen boanstvom, Nimrod je postao
poznat kao Val (Baal); tada je ime njegove ene, enskog boanst-
va, ekvivalent od Baalti, enskog oblika imena Baal. Taj naziv ne
znai nita drugo nego Moja Gospa! U latinskom jeziku ima ob-
lik Mea Domina, to je u italijanskom izoblieno u poznati naziv
Madonna!32 Meu Fenianima je boginja Majka bila poznata kao
Morska Gospa33 pa se ak i to ime daje Mariji, iako ona nema
nikakve veze s morem.
Sveto pismo jasno govori da postoji samo jedan posrednik
izmeu Boga i ljudi, ovek Isus Hristos.34 Ipak, rimokatoli-
cizam ui da je Marija takoe posrednik. Molitve Mariji igraju
vrlo vanu ulogu u katolikom bogosluenju. U Svetom pismu
svakako ne postoji osnova za tu praksu, a vrlo dobro je poznato
da taj koncept nije stran verovanjima povezanim s boginjom
Majkom. Jedno od njenih imena je bilo i Mylitta, to znai
posrednica. Marija se esto naziva i Kraljicom neba, iako
Isusova majka Marija nije kraljica neba. Nebeska carica je bilo

16
ime boginje Majke koja je oboavana vekovima pre Marijinog
roenja. U vreme proroka Jeremije ljudi su oboavali nebesku
caricu i praktikovali rituale koji su bili njoj posveeni. U knjizi
proroka Jeremije 7:18-20, pie sledee: Sinovi kupe drva, a
oevi loe oganj, i ene mese testo da peku kolae carici ne-
beskoj...
Jedno od imena pod kojim je bila poznata Izida bilo je Majka
Boja. Kasnije su aleksandrijski teolozi to ime dali Mariji. Ona je,
svakako, bila Isusova Majka, ali samo u smislu njegove ljudske
prirode. Originalno znaenje imena Majka Boja je neto vie od
toga. To ime implicira uzvien, glorifikovan poloaj Majke u od-
nosu na Isusa, a rimokatolici su poduavani da Mariju smatraju
upravo takvom.
Lik boginje Majke s detetom na rukama bio je toliko snano
urezan u pagansku misao da je u vreme otpada od biblijske vere,
prema navodu jednog autora, drevni portret boginje Izide i
deteta Horusa napokon bio prihvaen, ne samo u shvatanju na-
roda, ve i putem formalnog biskupskog odobrenja - kao portret
Device i njenog deteta.35 Izida i njeno dete
esto su bili prikazivani u okviru od cvea, a
to je, takoe, i praksa vezana uz Mariju, to
je dobro znano onima koji su prouavali
srednjovekovnu umetnost.
Astarota, fenianska boginja plodnosti,
povezivana je s polumesecom, kao to to
vidimo na ovoj staroj medalji. Izida, egipat-
Astarota
ska boginja plodnosti, prikazivana je kako
stoji na polumesecu sa zvezdama koje joj okruuju glavu.36 U
rimokatolikim crkvama irom Evrope postoje Marijine slike na
kojima je prikazana na potpuno identian nain. Priloena ilus-
tracija na sledeoj strani (kakva se nalazi u katolikim katehizmi-
ma) prikazuje Mariju sa dvanaest zvezda koje joj okruuju glavu,
i sa polumesecom pod nogama!

17
 Na brojne naine vo-
e pale crkve su pokua-
vale da Mariju uine na-
lik na pagansku boginju
i uzdignu je na nivo bo-
anstva. Kao to su pa-
gani imali kipove bogi-
nje, tako se poelo sa iz-
raivanjem Marijinih ki-
pova. Ne samo to, u ne-
kim sluajevima su ba ti
isti kipovi koji su bili
oboavani kao Izida s
detetom, jednostavno
bili preimenovani u Ma-
riju i dete Hrista. Kada je hrianstvo trijumfovalo, govori je-
dan autor, te slike i kipovi su postali prikazi Madone i deteta, bez
ikakvog prekida u kontinuitetu: u stvari, nema arheologa koji bi
nam danas mogao rei da li neki od tih objekata oboavanja
predstavlja jedno ili drugo.37
(Pobedom hrianstva, Izidin kult je bio pri kraju ...a ipak su
njegovi duboki tragovi preiveli u hrianskim obiajima. Izidine
kipove trebalo je samo izmeniti u imenu da bi postali kipovi
device Marije. Stewart Perowne, Rimska mitologija u izdanju
Otokar Kerovani 1986. godine, prim. prev.)
Mnogi od tih preimenovanih kipova nosili su krune i bili
nakieni draguljima, na potpuno isti nain kao i kipovi hin-
duskih ili egipatskih devica. Meutim, Isusova majka Marija nije
bila bogata.38 Odakle onda dolaze ti dragulji i krune koje moe-
mo videti na kipovima koji navodno nju predstavljaju?
Putem nekih vrlo oiglednih i nekih drugih manje ili vie
prikrivenih kompromisa, oboavanje drevne majke produilo
se pod okriljem pale crkve, pri emu su dotadanja imena samo
zamenjena Marijinim imenom.

18
 3. poglavlje

OBOAVANJE MARIJE

Moda najvei dokaz da se oboavanje Marije razvilo iz

nekadanjeg kulta paganske boginje Majke, nalazimo u injeni-
ci da je u paganskoj religiji majka bila oboavana u jednakoj
meri kako i njen sin, pa i vie od njega.
Ta injenica je glavni klju za reavanje zagonetke tajna Va-
vilon! Istinsko hrianstvo ui da je Gospod Isus, i samo On -
put, istina i ivot; da samo On moe da oprosti grehe; da je samo
On iveo ivotom koji nikad nije bio zamrljan grehom i da je On
taj koga trebamo oboavati, a nipoto njegova majka. Meutim,
rimokatolicizam na mnoge naine uzvisuje i Majku, pokazujui
tako da je paganstvo izvrilo uticaj na njega.
Moemo putovati irom sveta, i ako navratimo u masivnu
katedralu ili seosku kapelicu videemo da Marijin kip zauzima
istaknuti poloaj u njoj. U moljenju krunice, molitva Zdravo
Marijo moli se devet puta vie nego molitva Oe na. Katolici
su naueni da je razlog za molitvu Mariji taj da ona moe preneti
molbu svome sinu Isusu, pa e On, budui da mu je ona majka,
zbog nje usliiti traenje. Zakljuak koji proizilazi iz toga je da Ma-
rija poseduje vie razumevanja i saaljenja, i da je milostivija od
svog sina Isusa. Savreno je jasno da je ta misao upravo suprotna
uenju Svetoga pisma, pa ipak se esto ponavlja u katolikim
spisima.
Poznati rimokatoliki pisac Alfons Liguori opirno pie o tome
da su uspenije molitve upuene Mariji nego Hristu. Usput reeno,
Liguori je 1839. godine od strane pape Gregorija XIV kanonizovan,
19
proglaen svecem, a papa Pije IX ga je proglasio doktorom Ka-
tolike crkve. Na jednom mestu u svojim spisima on opisuje za-
miljenu scenu u kojoj grenik vidi dvoje stepenica kako vise sa
neba. Isus je na vrhu jednih stepenica, dok je Marija na vrhu
drugih. Kada je grenik pokuao da
se popne na prve stepenice ugle-
dao je Hristovo gnevno lice pa je
poraen pao sa njih. Kada je nakon
toga poeo da se penje na Marijine
stepenice, popeo se vrlo lako, a ona
ga je srdano doekala, uvela u ne-
bo i predstavila Hristu! Tada je sve
bilo u redu. Svrha ove prie je da
pokae kako je mnogo lake i us-
penije doi Hristu uz Marijino
posredovanje.39
Isti pisac je rekao kako grenik
koji se osmeli da doe direktno
Jakopone da Todi pred
Hristu moe to da uini samo s ose-
blaenom Devicom, prema
anjem uasa pred njegovim prok-
drvorezu iz 1490. godine
letstvom. Ali, ako uputi molitvu De-
vici, ona samo treba svome sinu da pokae grudi koje je sisao
i njega e trenutno napustiti gnev!40 Takvo rezonovanje je u di-
rektnoj suprotnosti sa primerom iz Svetog pisma. Blaena je
utroba koja te je nosila, rekla je jedna ena Isusu, i dojke koje si
sisao! Ipak su vie blaeni oni koji sluaju Boju re i dre je,
odgovorio je Isus!41 Sa druge strane, takve ideje o grudima nisu
bile strane oboavateljima paganske boginje Majke. U arheo-
lokim istraivanjima su iskopani njeni kipovi na kojima su gru-
di esto ekstremno velike u odnosu na telo, a u sluaju Dijane,
da bi se simbolizovala njena plodnost prikazivana je sa, ni vie ni
manje nego - stotinu grudi!
Sledei primer uspostavljanja prakse glorifikovanja Marije,
moemo videti u doktrini bezgrenog zaea. Tu doktrinu je

20
1854. godine definisao i uspostavio papa Pije IX, a u njoj se tvrdi
da je blaena Devica Marija u trenutku svog zaea... ouvana
imunom od sve ljage prvobitnog greha.42 Izgleda da je to uenje
samo jo jedan pokuaj da se Marija predstavi to vie nalik pa-
ganskoj boginji, jer se u starim mitovima takoe verovalo da je
boginja bila natprirodno zaeta! Prie se razlikuju od naroda do
naroda, ali sve govore o natprirodnim dogaajima u vezi njenog
dolaska na svet, te da je bila superiornija u odnosu na obine
smrtnike, da je bila boanskog porekla. Postepeno, da uenje o
Mariji ne bi bilo inferiorno u odnosu na ono o boginji Majci, bilo
je nuno uiti da je Marijin dolazak na svet takoe ukljuivao
natprirodni element.
Da li je uenje da je Marija roena bez ljage prvobitnog gre-
ha, zasnovano na Bibliji? Odgovoriemo na to pitanje reima
Katolike enciklopedije. Direktan ili kategoriki i uverljivi dokaz
te dogme ne moe se pronai u Svetome pismu. Na istom mes-
tu je istaknuto da su te ideje doivele postepeni razvoj unutar
crkve.43
Treba istai da je ovo osnovna i moda najvanija razlika
izmeu rimokatolikog i biblijskog pogleda. Rimokatolika
crkva je, kao to i sama priznaje, vekovima rasla i razvijala se na
mnotvu tradicija i ideja primanih kroz sve te vekove od crk-
venih otaca i iz Svetog pisma, pa ak i na verovanjima prih-
vaenim iz paganstva (ako su mogla biti hristijanizovana). Kon-
cepti iz svih tih razliitih izvora bili su meani i razvijani na
crkvenim koncilima, da bi konano postali dogme. Sa druge
strane, gledite koje su biblijski religiozni ljudi pokuali da
obnove je povratak Bibliji kao najispravnijoj osnovi za doktrine,
i prihvatanje ideja koje su se razvile u kasijim vekovima u onoj
meri u kojoj su u skladu sa Biblijom.
Ako se vratimo Bibliji, moemo da zakljuimo da ne samo da
u njoj ne postoji bilo kakav dokaz da je Marija zaeta bez greha,
ve ona tvrdi upravo suprotno. Iako je Marija bila od Boga iza-
brana kao pobona i moralna ena, devica, ona je bila ljudsko

21
bie kao i bilo koji lan Adamovog roda. Svi su zgreili i tako su
lieni slave Boje,44 a jedini izuzetak je bio Isus Hristos. Mariji je
trebao Spasitelj kao i svim ostalim ljudima i to je otvoreno priz-
nala kada je rekla: ...obradova se duh moj Bogu, mome spa-
sitelju.45
Ako je Mariji trebao Spasitelj, onda je jasno da ona sama nije
bila Spasitelj. Ako joj je trebao Spasitelj trebalo joj je i spasenje,
oprotenje i otkupljenje, kao i svim ljudima.
Da bi Hristos bio osoba sa boanskom prirodom, nije bilo
nuno da njegova majka bude neka vrsta uzviene boanske
osobe. Po Bibliji, Isus Hristos je bio boanskog porekla jer je bio
jedinorodni Boji Sin - njegova boanska priroda potie od nje-
govog boanskog Oca.
Tvrdnja da je Marija bila superiornija u odnosu na druga
ljudska bia nije bila deo Isusove nauke. Jednom prilikom, kada
je neko spomenuo njegovu majku i brau, Isus je upitao: Ko je
moja majka, i ko su moja braa?, i tada je, ispruivi ruku
prema svojim uenicima, odgovorio: Evo moje majke i moje
brae! Jer ko god ini volju Oca moga koji je na nebesima, on je
brat moj i sestra i majka.46 Ove rei potpuno jasno pokazuju da
je svako ko ivi u skladu sa Bojom voljom nedvosmisleno na
istom nivou s Marijom.
Svakodnevno, po celom svetu, katolici mole Zdravo Ma-
rijo, krunicu Anele uvaru, Litanije blaenoj Devici Mariji
i druge molitve. Pomnoivi broj tih molitava sa brojem katolika
koji ih svakodnevno izgovaraju, neko je izraunao da Marija tre-
ba da saslua oko 46.000 molitava u sekundi! Iako je oigledno
da osim Boga to niko drugi ne moe, mnogi ipak veruju da Ma-
rija uje sve te molitve, pa je i to jedan od razloga zbog ega je
bilo nuno uzdii je na nivo boanstva, bilo to biblijski zasno-
vano ili ne.
U pokuaju da opravdaju miljenje da je Marija toliko uzvi-
ena, neki navode rei koje joj je uputio aneo Gavrilo: Blaena
si meu enama. Meutim, to ne moe da bude razlog da se

22
Marija smatra boanskom osobom. Vekovima pre nego je Marija
bila blagoslovljena tim reima, slinim blagoslovom je bila
pozdravljena i Jailja, ena Evera Kenijina. Za nju je bilo reeno:
Blagoslovena meu enama Jailja, ena Evera Kenijina.47

Pre Pedesetnice, dana kada se Sveti Duh izlio na apostole,

Marija se sastajala sa ostalim uenicima oekujui sa njima obe-
anog Svetog Duha. itamo da su se apostoli istrajno i jedno-
duno molili Bogu zajedno sa enama i Marijom, Isusovom maj-
kom, i njegovom braom.48 Za katoliku misao u vezi Marije
karakteristini su pokuaji da joj se da centralno mesto, kao to
to pokazuje i gornja ilustracija iz Official Baltimore Catechism
(Slubeni baltimorski katehizam).49
Kao to vrlo dobro znaju svi koji itaju i prouavaju Bibliju,
uenici tom prilikom nisu ekali Mariju, oni su oekivali svog
vaskrslog i vaznesenog Gospoda Isusa Hrista da na njih izlije dar
Svetoga Duha. Na crteu takoe primeujemo Duha Svetoga (u
liku goluba) kako leti iznad Marije. Meutim, po izvetaju Svetog
pisma, jedina osoba na koju je ikada sleteo golub bio je Isus, a ne
njegova majka. Ali, dobro je poznato da je paganska devianska
boginja Junona esto bila prikazivana sa golubom na glavi, kao
to je to bio sluaj i sa Astarotom, Kibelom i Izidom!50

23
 Sledee pokuaje da se Marija glorifikuje nalazimo u rimoka-
tolikoj doktrini o trajnom devianstvu. To je uenje da je Marija
ostala devica celog svog ivota, ali kao to to Enciklopedija
Britanika objanjava, doktrina o trajnom devianstvu device
Marije nije postojala u prvih trista godina nakon Hristovog vaz-
nesenja. Sve do koncila u Kalcedonu 451. godine, ta izmiljotina
nije bila zvanino priznata od strane Rima.51
Prema Svetom pismu Isusovo roenje je bilo rezultat nat-
prirodnog zaea bez uea zemaljskog oca.52 Nakon Isusovog
roenja Marija je rodila jo dece koja su bila prirodno potomst-
vo iz njenog braka sa Josifom. Isus je bio Marijin sin prvenac,53
to ne znai da je bio i njeno jedino dete, ve se namee zak-
ljuak da je kasnije imala i drugoroeno dete, a verovatno i tree
itd. Sveto pismo spominje etiri Isusova brata: Jakova, Josiju,
Simona i Judu.54 Kada su se stanovnici Nazareta udili otkuda
Isusu tolika premudrost i mo, oni spominju i njegove sestre
govorei: Nisu li i njegove sestre sve kod nas?. Re sestre je u
mnoini, pa tako znamo da je Isus imao najmanje dve, a moda
i vie sestara, poto ovaj tekst govori o svim njegovim sestrama.
Uobiajeno je da, ako govorimo o dve osobe upotrebljavamo re
obe, a ne sve. Moe se zakljuiti da Sveto pismo govori o naj-
manje tri sestre. Dakle, ako je Isus imao etiri brata i tri sestre,
polubrau i polusestre, tada je mogue da je Marija rodila os-
moro dece.
Pismo kae da je Josif ...ne pozna dok ne rodi sina, kome
nadenu ime Isus.55 Josif je nije poznao do Isusovog roenja,
no nakon to je Isus bio roen, Marija i Josif su poeli da ive kao
mu i ena, pa im se rodilo jo dece. Tvrdnja da je Josif sauvao
Mariju tako da je ostala devica celog ivota, u potpunoj je sup-
rotnosti sa Biblijom.
Kroz vreme otpadanja od istinite vere, a da bi se Marija to vie
poistovetila sa paganskom boginjom Majkom, izmiljeno je da se
Marijino telo nije raspalo, ve da je u telu uznesena u nebo i da je
sada kraljica neba. Sve do 20. veka doktrina o Marijinom vazne-

24
senju nije bila zvanino uspostavljena od strane Rimokatolike
crkve. Tek je 1951. godine papa Pije XII proglasio da se Marijino
telo nije raspalo, ve da je preneeno u nebo.56 Rei svetog
Bernarda ovako sumiraju taj stav Rimokatolike crkve: Trei dan
nakon Marijine smrti, kada je sveto telo bilo uzneseno u nebeski
raj... grob nije imao mo nad onom koja je bila bezgrena... Ali,
nije bilo dovoljno da Marija bude samo prihvaena u nebo. Ona
nije mogla biti samo obian stanovnik neba... ona je posedovala
dostojanstvo nedostino ak i najviim arhanelima. Marija je bila
krunisana od strane venog Oca: postavljena je na presto s desne
strane svome sinu... Sada, iz dana u dan, iz sata u sat, moli za nas,
postie milost za nas, uva nas od opasnosti, titi nas od iskuenja,
izliva na nas blagoslove.
Sve takve ideje u vezi Marije povezane su sa verovanjem da
je ona bila telesno vaznesena na nebo. Naravno, Biblija ne govo-
ri apsolutno nita u vezi Marijinog vaznesenja. Upravo suprotno
tome, Jovan pie: Niko se ne pope na nebo, osim onog koji sie
s neba, Sin oveiji...57
Samo je Isus Hristos taj koji sedi Bogu s desne strane. On je
taj koji izliva blagoslove na ljude, a ne njegova majka.
U uskoj vezi sa molitvama Mariji je i predmet nazvan kruni-
ca, lani sastavljen od petnaest sekcija sitnih kuglica od kojih je
svaka sekcija oznaena jednom debljom kuglicom. Krajevi lan-
ia spojeni su medaljicom s utisnutim Marijinim likom, za koju
je spojen kratak lani na ijem se kraju nalazi raspelo. Kuglice
na krunici slue za brojanje molitvi, molitvi koje se neprekidno
ponavljaju. Iako je taj predmet u irokoj upotrebi u Rimokato-
likoj crkvi, poznato je da ne potie iz hrianstva, ve je i ranije
bio poznat u mnogim zemljama. Katolika enciklopedija navodi:
U skoro svim zemljama susreemo se sa neim to predstavlja
brojanice molitava ili krunice. Dalje nastavlja s nabrajanjem
brojnih primera, ukljuujui tu i kipove iz drevne Ninive: dve
krilate ene s krunicama u rukama, koje se mole pred svetim dr-
vetom. Vekovima se meu muslimanima za nabrajanje Alahovih

25
imena upotrebljava ogrilica sa 33, 66 ili 99 kuglica. Marko Polo je
bio vrlo iznenaen kad je u 13. veku video kako malabarski kralj
koristi brojanicu od dragog kamenja za brojanje svojih molitvi.
Franjo Ksaverski i njegovi pratioci takoe su bili zapanjeni kada
su videli da su krunice poznate i bliske japanskim budistima.58
Oko 800 godina pre Hrista meu Fenianima je niz kuglica,
koji je predstavljao krunicu, korien u oboavanju Astarote ili
Atarte, boginje Majke.59 Krunica se moe videti i na starom fe-
nianskom kovanom novcu. Bramani jo od davnina koriste
brojanice sa vie desetina ili stotina kuglica. Potovaoci indij-
skog boga Vine daju svojoj deci brojanice sa 108 kuglica. Slinu
brojanicu koriste i milioni budista u Indiji i Tibetu. ivini oboa-
vatelji koriste brojanicu uz pomo koje ponavljaju, ako je mo-
gue, svih 1008 imena svog boanstva.60
Nizovi kuglica za nabrajanje molitava su bili poznati i u ma-
loazijskoj Grkoj. Po miljenju autora Hislopa, takva je bila na-
mena ogrlice koja se moe videti na Dijaninom kipu. On takoe
istie da su posebne ogrlice koje su u starom Rimu nosile ene,
takoe sluile za nabrajanje i pamenje molitava, a nazivale su
se monile, to je znailo podsetnik.61
Najvanija i najuestalija molitva krunice je Zdravo Ma-
rijo, koja glasi: Zdravo Marijo, milosti puna, Gospod s tobom,
blagoslovena ti meu enama i blagosloven plod utrobe tvoje
Isus. Sveta Marijo, majko Boja, moli za nas grenike sada i na
as smrti nae, amen. Katolika enciklopedija istie da postoji
slabaan ili nikakav trag molitve Zdravo Marijo kao prihvaene
formule pobonosti pre 1050. godine.62 Kompletna krunica
ukljuuje 53 molitve Zdravo Marijo, 6 molitvi Oe na, 5 Otaj-
stava, 5 meditacija o otajstvima, 5 Slava Ocu i Apostolsko ve-
rovanje. Moe se zapaziti da se Zdravo Marijo ponavlja skoro
devet puta ee nego Oe na. Moe li molitva koju su sas-
tavili ljudi, a upuena je Mariji, da bude devet puta vanija i de-
lotvornija od molitve upuene Bogu, koju nas je nauio Isus?

26
 Oboavatelji boginje Dijane stalno su ponavljali religijsku
frazu, kao na primer u Efesu kada su povikali svi u glas, i vikahu
oko dva sata: velika je Dijana Efeska!63 Isus je govorio da je
takvo ponavljanje molitve paganski obiaj. Kad se molite,
rekao je on, ne umnoavajte prazne rei kao pagani, koji misle
da e zbog mnotva svojih rei biti uslieni. Ne budite kao oni,
jer zna Otac va ta vama treba i pre vae molitve.64 U tom
odeljku Svetog pisma Isus jasno upuuje svoje sledbenike da ne
mole jednu molitvu ponavljajui je u nedogled. Znaajno je da
zapazimo da im je upravo nakon toga upozorenja rekao: Ovako
se dakle molite: Oe na, koji si na nebesima..., pa je predao
svojim uenicima primer molitve, koju mi nazivamo molitvom
Oe na. Isus je ovu molitvu istakao kao suprotnost paganskim
molitvama, pa ipak su rimokatolici kasnije bili naueni da mole
tu molitvu ponavljajui je. Ali, ako je to molitva koja se ne treba
uzastopce ponavljati, koliko to onda tek vai za molitvu Mariji,
molitvu koju je izmislio ovek. Uenje molitvi napamet i njiho-
vo ponavljanje u nedogled uz pomo krunice, vie lii na pro-
veru pamenja, nego na spontano obraanje Bogu iz srca.
27
 4. poglavlje

SVECI, PRAZNICI I SIMBOLI

Kao dodatak molitvama upuenim Mariji, rimokatolici

takoe potuju i razne svece, kojima se i mole. Prema katolikom
shvatanju to su muenici ili drugi znaajniji ljudi iz crkve, koje
su pape nakon njihove smrti proglasile svecima.
U mnogim umovima re svetac oznaava osobu koja je
postigla neki poseban stepen pobonosti, Hristovog sledbenika
kome nema premca. Meutim, prema Bibliji, svi istinski reli-
giozni su sveci, ak i oni kojima, na alost, nedostaje duhovna
zrelost i saznanja. Tako su Pavlova pisma religioznim ljudima u
Efesu, Filibi, Korintu ili Rimu, bila upuena svetima.65 Sveti su,
kao to se moe videti, bili ivi ljudi, a ne oni koji su umrli.
Ako elimo da se svetac moli za nas, on mora biti iva
osoba. Ako pokuavamo da komuniciramo s ljudima koji su
mrtvi, to je to nego jedan oblik spiritizma? Biblija osuuje i
izrie prokletstvo nad svim pokuajima komunikacije s mrtvi-
ma.66 Ipak mnogi izgovaraju Apostolsko verovanje koje kae:
Verujemo... u zajednitvo svetih, sa pretpostavkom da to
ukljuuje i ideju o molitvama mrtvima i za mrtve. U vezi s tim,
Katolika enciklopedija istie: Katoliko uenje u pogledu
molitvi za mrtve, neodvojivo je povezano s doktrinom... zajed-
nitva svetih, koja je deo Apostolskog verovanja. Zato se poseb-
no preporuuju molitve svim svecima i muenicima ili nekom
odreenom izmeu njih.67 Doslovni zakljuak koncila u Trentu
je da sveti koji vladaju s Hristom prinose Bogu svoje molitve za

28
ljude. Dobro je i korisno prizivati ih, oslanjati se na njihove
molitve, potporu i pomo za postizanje blagodati od Boga.68
Koje su zamerke takvim verovanjima? Pustiemo da sama
Katolika enciklopedija odgovori na to pitanje: Glavne zamerke
protiv prizivanja svetaca i njihovog posredovanja su da su te dok-
trine protivne veri i pouzdanju koje trebamo imati samo u Boga...
i da se one ne mogu dokazati iz Biblije.69 S tom tvrdnjom moe-
mo da se sloimo. Nigde u Svetom pismu ne pie da ivi mogu
biti blagoslovljeni ili imati neku korist kroz posredovanje mrtvih,
ili zbog njihovih molitvi. Umesto toga, katolike doktrine u vezi
svetaca vrlo su sline starim paganskim shvatanjima u vezi
bogova.
Ako se ponovo vratimo Vavilonu, majci mnogoboake
religije, pronaiemo da su se tamo ljudi molili mnotvu boan-
stava i sluili im. Vavilonski sistem se razvijao sve dok nije imao
oko 5000 bogova i boginja.70 Na isti nain kao to katolici veruju
u vezi sa svojim svecima, i Vavilonci su verovali da su njihovi
bogovi nekada bili ivi heroji na Zemlji koji su sada na viem
poloaju.71 Svaki mesec i svaki dan u mesecu bili su pod zati-
tom odreenog boanstva. Postojao je bog za svaki problem,
bog za svako zanimanje, bog za ovo i bog za ono...
Poput oboavanja velike Majke, ti koncepti u vezi bogova
proirili su se iz Vavilona meu sve narode. ak su i kineski bu-
disti potovali razna boanstva, poput boginje mornara, boga
rata, bogove dobrosusedstva ili razliitih profesija.72
Sirijci su verovali da je mo boanstava ograniena na
odreena podruja. O tom verovanju moemo da itamo u jed-
nom tekstu zapisanom u Bibliji: Njihovi su bogovi gorski
bogovi, zato nas nadjaae; nego da se bijemo s njima u polju,
zasigurno emo ih nadjaati.73
Kada je Rim osvojio svet, te ideje su bile vrlo rairene, kao to
emo videti iz sledeeg prikaza. Brigit je bila boginja kovaa i
poezije, a Junona Regina enstvenosti i braka. Minerva je bila
boginja mudrosti, zanata i muziara, dok je Venera bila boginja

29
seksualne ljubavi i raanja. Vesta je bila boginja pekara i svete
vatre, a Ops bogastva i obilja. Ceres je bila boginja ita, penice i
vegetacije (od njenog imena potie engleska re cereal -
itarice). Bahus je bio bog vina i veselja, Merkur je bio bog go-
vornika, a prema starim priama i sam je bio govornik, to nam
objanjava zato su ljudi u Listri mislili da je apostol Pavle bog
Merkur.74 Boanstva Kastor i Poluks su bili zatitnici Rima i put-
nika na moru. Kronos je bio uvar zakletve, a Janus bog vrata i
kapija. Postojali su bogovi koji su nadzirali svaki trenutak ljud-
skog ivota, bogovi kue i vrata, hrane i pia, zdravlja i bolesti.75
Samo je jo korak nedostajao da se te ideje o bogovima i
boginjama, povezane s razliitim aspektima svakodnevnog i-
vota, toliko ukorenjene u paganskom Rimu, konano fuzioniu
sa Rimskom crkvom. Budui da su se obraenici iz neznabotva
nerado odvajali od svojih boanstava osim ako bi pronali zado-
voljavajuu zamenu u hrianstvu, svojim bogovima i boginja-
ma su jednostavno izmenili imena i nazvali ih svecima. Stara
ideja o bogovima povezanim s odreenim preokupacijama i
danima, nastavila je svoje postojanje u rimokatolikom
verovanju u svece i njihove dane (blagdane).
U Rimokatolikoj crkvi postoje sveci za sledee:

Atlete Sv. Sebastijan 20. januar

Pekari Sv. Elizabeta 19. novembar
Bankari Sv. Matej 21. septembar
Prosjaci Sv. Aleksije 17. juli
Knjiari Sv. Ivan od Boga 8. mart
Zidari Sv. Stjepan 26. decembar
Graevinari Sv. Vinko 5. april
Sveari Sv. Bernard 20. avgust
Komedijai Sv. Vid 15. juni
30
Kuvari Sv. Marta 29. juli
Zubari Sv. Apolonija 9. februar
Lekari Sv. Luka 18. oktobar
Izdavai Sv. Ivan Bosko 31. januar
Ribari Sv. Andrija 30. novembar
Cveari Sv. Doroteja 6. februar
eirdije Sv. Jakov 11. maj
Domari Sv. Ana 26. juli
Lovci Sv. Hubert 3. novembar
Radnici Sv. Jakov Veliki 25. juli
Advokati Sv. Ivon 19. maj
Muziari Sv. Cecilija 22. novembar
Belenici Sv. Marko evan. 25. april
Babice Sv. Katarina 30. april
Soboslikari Sv. Luka 18. oktobar
Farmaceuti Sv. Gema 11. april
Malterdije Sv. Bartolomej 24. avgust
Mornari Sv. Ivan Nepomuk 16. maj
Naunici Sv. Albert 15. novembar
Pevai Sv. Grgur 12. april
Metalci Sv. Eligije 1. decembar
Studenti Sv. Toma Akvinski 7. april
Hirurzi Sv. Kuzma i Damjan 27. septembar
Krojai Sv. Bonifacije 5. juni

31
 U rimokatolicizmu postoje i sveci za :

Neplodne ene Sv. Antun Iskuenje Sv. Siracije

Stare cure Sv. Andrija Porod. probleme Sv. Eustahije
Pivopije Sv. Nikola Hvatanje lopova Sv. Gervazije
Siromahe Sv. Lovro Vatru Sv. Lovro
Decu Sv. Dominik Dobijanje dece Sv. Felicija
Trudnice Sv. erar Sticanje mua Sv. Josip
Doma. ivotinje Sv. Antun Sticanje ene Sv. Ana
Televiziju Sv. Klara Poplave Sv. Kolumban
Iseljenike Sv. Franjo Oluje i gromove Sv. Barbara

Katolici su poduavani da se mole za pomo pojedinim sveci-

ma kada se nalaze u sledeim problemima:

Artritis Sv. Jakov Kostobolja Sv. Andrija

Epilepsija, ivci Sv. Vid Grevi Sv. Moris
Pasji ugriz Sv. Hubert Glavobolja Sv. Denis
Groznica Sv. Juraj Gluvoa Sv. Kadok
Ugriz zmije Sv. Hilarije Srani problemi Sv. Ivan
Bolesti stopala Sv. Viktor Bolesti grudi Sv. Agata
Slepilo Sv. Rafael Ludilo Sv. Dimpna
Kamen u ui Sv. Liberije One bolesti Sv. Lucija
Rak Sv. Peregrina Kone bolesti Sv. Rok
Bolesti grla Sv. Bla (Vlaho) Neplodnost Sv. il
32
 Sveti Hubert je roen oko 656. godine, a na ovoj listi se
pojavljuje kao zatitnik lovaca i iscelitelj hidrofobije. Pre svog
obraanja skoro svo vreme je provodio u lovu. Prema legendi,
ujutro na Veliki petak, dok je
progonio jelena, ovaj se naglo
okrenuo i Hubert je ugledao
raspelo izmeu jelenovih ro-
gova i uo glas koji mu je rekao
da se obrati Bogu...
Postavlja se pitanje zato
se moliti svecima kada reli-
giozni ljudi imaju direktan
pristup Bogu u molitvi? Kato-
like uveravaju da kroz molitve
svecima mogu da dobiju po-
mo koju im Bog inae ne bi
pruio! Reeno im je da mole,
prvo svetu Mariju i svete apos-
tole muenike, sve Boje svece,
da ih uine svojim prijateljima
i zatitnicima, i usrdno ih mole
za pomo u zlu, s nadom da e
Bog dati zatitniku ono to bi
inae odbio molitelju.76 Pre-
ma svemu to smo do sada raz-
Sveti Hubert, zatitnik lovaca,
matrali, izgleda oigledno da
sa Svetom Elizabetom
se rimokatoliki sistem sveta-
ca-zatitnika razvio iz ranijih verovanja u bogove posveene
danima, zanimanjima i raznim potrebama ljudskog ivota.
Mnoge stare legende koje su bile povezane s paganskim bo-
govima, jednostavno su bile prenesene na svece. Katolika enci-
klopedija ak otvoreno kae da te legende ponavljaju koncepcije
koje se nalaze u predhrianskim religijskim priama... Te le-
gende nisu hrianske, ve samo hristijanizovane... Bilo je lako

33
preneti koncepcije koje su ljudi antike imali o svojim herojima,
na hrianske muenike. Taj transfer je bio sproveden u brojnim
sluajevima gde su onda hrianski sveci postali naslednici
lokalnih boanstava, a hriansko bogosluenje potisulo staro
lokalno bogosluenje. To nam objanjava veliki broj slinosti
izmeu bogova i svetaca.77
Kako su vremenom paganizam i hrianstvo bili meani u
jednu religiju, ponekad je nekome svecu davano ime slino ime-
nu paganskog boga koga zamenjuje. Boginji Viktoriji Alpskoj
ime je bilo promenjeno u sveta Viktorija; eronu u sveti Ce-
ranije; Artemidi u sveta Artemidija; Dionizu u sveti Dionizije itd.
Boginja Brigit (smatrana je kerkom boga sunca, i prikazivana s
detetom na rukama) bila je lako preimenovana u svetu Brigitu.
U pagansko doba njen glavni hram na Kildaru je bio nastanjen
devicama vestalkama koje su uvale svetu vatru. Kasnije je taj
hram postao samostan, a njene vestalke opatice. One su nas-
tavile da odravaju ritualnu vatru, koja je nazvana vatrom svete
Brigite.78
Najouvaniji antiki hram u dananjem Rimu je Panteon, koji
je u davnim vremenima bio posveen (prema natpisu nad por-
talom) Jovu i svim bogovima. Taj isti hram je papa Bonifacije IV
ponovo posvetio Devici Mariji i svim svetima. Takva praksa nije
bila neuobiajena. Na mestima gde su se prvobitno nalazile
paganske bogomolje i hramovi, esto su bile pronalaene crkve ili
ruevine crkvi... (Tako je, npr. Crkva sv. Donata u Zadru sagraena
na temeljima Posejdonovog hrama - prim. prev.). Takoe je do
izvesne mere istina da je ponekad svetac, ija je pomo bila
prizivana u hrianskoj bogomolji, imao neke spoljne slinosti s
boanstvom koje se pre slavilo na tom mestu. Tako je u Atini hram
iscelitelja Asklepija... kad je postao crkva, posveen dvojici sveta-
ca koje su atinski hriani prizivali kao udotvorne iscelitelje,
Kuzmi i Damjanu.79 Peina u Vitlejemu koju pokazuju kao
mesto na kom se rodio Isus, prema Jeronimu je zapravo bila
kamena bogomolja u kojoj je oboavan vavilonski bog Tamuz.

34
 irom rimske imperije paganizam je umro u jednom obliku,
da bi ponovo oiveo u Rimokatolikoj crkvi. Zato ne samo da je
nastavila da postoji odanost starim boanstvima (u novom
obliku), ve se nastavilo i korienje njihovih kipova. U nekim
sluajevima istim kipovima koji su bili potovani kao paganski
bogovi, data su imena hrianskih svetaca. Kroz vekove je prav-
ljeno sve vie kipova, tako da danas u Evropi postoje crkve koje
poseduju ak po dve, tri pa i etiri hiljade kipova.80
U ogromnim impresivnim katedralama, malim kapelicama,
kapelicama uz ulice, pa i na vetrobranima automobila, moe se
videti obilje katolikih kipova. Korienje takvih kipova u Rimo-
katolikoj crkvi daje nam jo jedan klju za reenje misterije
modernog Vavilona. Kao to Herodot navodi, Vavilon je bio izvor
iz kog su potkli svi sistemi idolatrije i rairili se meu narode.
Povezivati re idol s kipovima Marije i svetaca moe nekome da
zvui vrlo neugodno, ali zar ne postoje indicije za tako neto?
U katolikim spisima je priznato da su nebrojeno puta meu
razliitim narodima kipovi svetaca oboavani na praznoverne
naine. Ipak, takve zloupotrebe se obino smetaju u prolost.
Objanjava se da u ovo prosvetljeno doba ne postoji obrazovana
osoba koja bi stvarno oboavala sam predmet, ve ono to taj
predmet predstavlja. U osnovi, to je i istina, ali nije li takoe isti-
na da paganska plemena koja koriste idole (bez sumnje idole za
oboavanje bogova - demona), u veini sluajeva i ne veruju da je
sam idol bog, ve da samo predstavlja boga (tj. demona) koga
oboavaju?
Neki tekstovi u Katolikoj enciklopediji pokuavaju da objasne
da je korienje kipova ispravno, jer oni samo predstavljaju Hrista
ili svece. Poast koja im se odaje prenosi se na osobe koje oni pred-
stavljaju, tako kroz kipove koje ljubimo i pred kojima kleimo i
otkrivamo glave, mi uzvisujemo Hrista i potujemo svece ije su oni
slike.81 Svejedno, nisu svi hriani uvereni da je ovo objanjenje
dovoljno ubedljivo da se mogu zanemariti biblijski stihovi poput
ovih iz 2. Mojsijeve 20:4,5: Ne gradi sebi lik rezani, niti kakvu

35
sliku od onog to je gore na nebu, ili dole na Zemlji, ili u vodi
ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im sluiti.
U Starom zavetu, kada su Izraelci osvojili paganski grad ili
zemlju, nije im bilo doputeno da prihvate idole tih ljudi u svoju
religiji. Te idole je trebalo da unite, ak i ako su bili prekriveni
srebrom ili zlatom. Rezane bogove njihove spali ognjem, nemoj
da se polakomi na srebro ili zlato to je na njima i da ga uzme,
da ti ne bude zamka, jer je gadno pred Gospodom Bogom tvo-
jim.82 Reeno im je da unite sve njihove slike - slike paganskih
boanstava.83
Do koje mere je trebalo da ta uputstva budu sprovedena u No-
vom zavetu, vekovima je bilo predmet debate. Katolika enci-
klopedija nam daje istorijski okvir, pokazujui kako su se ljudi borili
pa ak i umirali zbog tog pitanja, posebno u 8. veku. Premda
podrava upotrebu kipova i slika, ipak kae: Igleda da je kroz mno-
ge vekove meu nekim hrianima postojala nesklonost prema
svetim slikama, sumnja da je njihova upotreba idolatrija ili bi
mogla to da postane, pa se navodi nekoliko katolikih biskupa koji
su delili to miljenje.84 Svakako, borbe
i ubijanja zbog ovog pitanja, bez obzira
na kojoj bili strani, protivno je
Hristovom uenju.
Oko glava svojih bogova mno-
goboci su crtali krug ili oreol, pa se ta
praksa nastavila i u umetnosti Rim-
ske crkve. Na priloenoj ilustraciji
vidimo svetog Avgustina s okruglim
diskom oko glave, kako ga prikazuju
u katolikim knjigama. Svi katoliki
sveci se prikazuju na taj nain, ali da
bi se uverili da je taj obiaj samo
pozajmljen iz paganstva, dovoljno
nam je da pogledamo crte Bude koji
takoe nosi taj okrugli simbol oko
Sveti Avgustin
36
glave! Umetnici i kipari drevnog Vavilona
stavljali su disk ili oreol oko svakog bia
koje su hteli da prikau kao boga ili bogin-
ju.85 Pagansku boginju sunca Kirku,
Rimljani su prikazivali s krugom oko glave.
Od svoje primene u paganskom Rimu, taj
isti simbolizam je preao u papski Rim,
gde je nastavio da postoji sve do dana-
njeg dana, to se vidi na hiljadama slika
Marije i svetaca. Na slikama koje prikazu-
ju Hrista, on je naslikan sa zlatnim zraka-
ma oko glave, to je potpuno identino
nainu na koji su pagani vekovima pri- Buda s oreolom
kazivali boga sunca.
Crkva u prva etiri veka nije koristila Hristove slike. Sveto
pismo nam ne daje nikakav Isusov fiziki opis na osnovu kojeg bi
mogao da bude napravljen verodostojan portret. Oigledno je da
su slike Hrista, a takoe i Marije i svetaca, proizale iz mate umet-
nika. Trebalo bi napraviti samo kratku studiju religijske umetnosti
i videlo bi se da se u raznim periodima istorije meu razliitim
nacijama mogu pronai Hristove slike koje se veoma razlikuju
jedna od druge. Oigledno je da ne mogu sve one da prikazuju nje-
gov fiziki izgled. S obzirom da
se On, po Bibliji, vazneo na
nebo, mi ga vie ne poznajemo
po telu.86 Zato to je pros-
lavljen (Jovan 7:39), On pose-
duje proslavljeno telo.87

Kirka
37
 5. poglavlje

OBELISCI, HRAMOVI
I TORNJEVI

Stari narodi o kojima govorimo, nisu samo izraivali kipove

bogova i boginja u ljudskom obliku, ve i mnoge predmete koji
su imali skriveno, tajanstveno znaenje, a bili su deo paganskog
bogosluenja. Nezaobilazan primer za to nalazimo u upotrebi
antikih obeliska.
Diodor govori o obelisku visokom oko 40 metara koji je u Va-
vilonu izgradila carica Semiramida.88 Biblija takoe spominje
kip u Vavilonu koji je bio irok oko 2,7 metara i visok 27 metara:
Popadae i poklonie se zlatnom kipu koji podie car Navu-
hodonosor.89
Ipak, upotreba obeliska je bila najrairenija u Egiptu, naj-
ranijem uporitu misterijske religije. Mnogi obelisci se jo uvek
nalaze u Egiptu, iako su neki preneseni u druge zemlje. Jedan se
nalazi u njujorkom Central parku, drugi u Londonu, dok su
neki preneseni u Rim.
Obelisk je izvorno povezan s oboavanjem sunca, simbolom
Vala ili Baala, to je bilo Nimrodovo ime. Kada su odbacili spoz-
naju istinskog Boga, stari narodi su, uvidevi da daje ivot o-
veku i biljkama, smatrali sunce bogom, velikim darodavcem i-
vota. Obelisk je za njih imao i seksualno znaenje. Shvatajui da
ivot nastaje kroz seksualno sjedinjenje, falus (muki polni
organ) bio je zajedno sa suncem smatran simbolom ivota. Zato
su ta verovanja bila predstavljena obeliskom.90
38
 Rei kipovi ili likovi u Bibliji,
prevod su nekoliko razliitih jevrej-
skih rei. Jedna od njih je re matze-
bah, to znai stubovi ili obelisci.91
Druga re je hammanim, to znai
sunani stubovi, kipovi ili obelisci
posveeni suncu.92
Da bi obelisci imali njima pri-
pisan simbolizam, postavljani su u
uspravan poloaj. Pokazivali su gore
prema suncu, a kao simbol falusa,
uspravan poloaj je takoe imao oi-
gledno znaenje. Imajui to na umu,
zanimljivo je primetiti da je prilikom
izricanja Boje osude tog pogrenog
bogosluenja, reeno da se ti likovi
nee vie podizati (doslovno - nee
se ostaviti da stoje uspravno), ve e
biti srueni.93
Postavljanje obeliska na ulazima paganskih hramova oi-
gledno nije bila neobina praksa u to doba. Jedan je, npr. stajao
na ulazu hrama u Tumu, a drugi ispred hrama u Hatoru, Ho-
rusovom (Tamuzovom) prebivalitu.94 Veoma je interesantno
da postoji obelisk na ulazu u Crkvu svetog Petra u Rimu, kao to
pokazuje slika na sledeoj strani. To nije kopija egipatskog obe-
liska, ve upravo jedan od onih koji su stajali u Egiptu u antiko
doba! Kada je misterijska religija stigla u Rim, ne samo da su se
tamo po naredbi careva gradili obelisci, ve su se uz velike tro-
kove transportovali iz Egipta. Od 37. do 41. godine nakon Hrista
Kaligula je iz Heliopolisa u Egiptu preneo obelisk koji sada stoji
u Vatikanu. Postavio ga je u svom cirkusu na vatikanskom brdu,
na mestu gde danas stoji Crkva svetog Petra.95 Heliopolis je grki
naziv za Beteme (kua sunca, prim. prev.), koji je bio centar
egipatskog oboavanja sunca u to vreme.

39
 Obelisk ispred Crkve svetog Petra u Rimu

U Starom zavetu se spominju obelisci koji su tamo bili

postavljeni kao stubovi u domu sunanom (tj. u Heliopoli-
su)!96 Upravo taj isti obelisk koji je nekada stajao pred drevnim
hramom koji je bio centar egipatske religije, sada stoji pred rim-
skom Majkom crkvom! Izgleda da je to neto vie od puke ko-
incidencije.
Vatikanski obelisk od crvenog granita je visok 25 metara (40
metara s postoljem) i teak je 320 tona. Na sadanju lokaciju
ispred crkve na Trgu svetog Petra premeten je 1586. godine po
naredbi pape Siksta V. Naravno, premetanje ovog obeliska je
bio veoma teak zadatak u to doba. Mnogi preduzetnici su odbili
da prihvate taj izazov, posebno zato to je papa odredio smrtnu
kaznu za izvoae posla ako obelisk padne i razbije se!97
Konano se ovek po imenu Domeniko Fontana prihvatio
odgovornosti. Sa 45 dizalica, 160 konja i ekipom od 800 radnika,

40
zapoeo je premetanje.
Bilo je to 10. septembra
1586. godine. Mase ljudi
su ispunile prostrani trg.
Od posmatraa se, pod
pretnjom smrtne kazne,
zahtevalo da ute dok se
obelisk premeta. Kona-
no, nakon to su bili bli-
zu neuspeha, obelisk je
bio podignut, uz zvonja-
vu stotinu zvona, grm-
ljavinu topova i glasno
klicanje mnotva. Egi-
patski idol je bio posve-
en krstu (na vrhu obe-
liska se nalazi krst koji
navodno sadri komad
krsta na kome je bio
razapet Hristos), odslu-
ena je misa i papa je
blagoslovio radnike i nji-
Podizanje vatikanskog obeliska
hove konje.98 (prema starom crteu)

Crte na sledeoj strani prikazuje oblik Crkve svetog Petra i

kruno dvorite ispred nje. U centru tog dvorita nalazi se obe-
lisk. Dvorite je omeeno sa 248 dorskih stubova koji kotaju
oko milion dolara. Ti stubovi su izraeni po uzoru na stubove u
paganskim hramovima.
Poput obeliska, paganski stubovi su esto bili oboavani kao
misterijske forme falusa. U predvorju paganskog hrama boginje
Majke u Heliopolisu postoji natpis koji se odnosi na stubove: Ja,
Dionizije, posveujem ove faluse Heri, svojoj pomajci.99

41
 Plan Crkve svetog Petra

Iz paganstva su pozajmljene mnoge ideje, pa i obiaj gra-

enja raskonih i skupih hramova, koji su trebali da sjajem za-
sene hramove stare rimske religije.
Znamo da je Bog za vreme Solomunove vladavine uputio
ljude da mu sagrade hram da bi u njemu nastanio svoje ime.
Meutim, u Novom zavetu je jasno da Sveti Duh vie ne boravi
u raskonim hramovima nainjenim ljudskom rukom.100 Bog
sada boravi u svojim ljudima, svojoj istinskoj Crkvi, putem Du-
ha. Pavle kae: Vi ste crkva Boja i Duh Boiji ivi u vama.101
Shvatajui ovo prvi hriani, ispunjeni Svetim Duhom, nisu ni-
kada eznuli za time da grade velelepne hramove. Radije su se
bavili propovedanjem Jevanelja. Nisu gubili vreme na bavljenje
finansijama i sticanje novca da bi mogli da sagrade lepu zgradu
nego to je bio hram sa druge strane ulice. Prema Halleys Bible
Handbook ne postoji zapis da je pre 222-235. godine nakon
Hrista bila graena bilo kakva crkvena zgrada!
To ne znai da je loe imati crkvene zgrade. Verovatno je raz-
log zbog ega crkvene zgrade nisu bile graene ranije bio taj to
zbog progona hriani nisu imali pravo vlasnitva. Meutim, da
im je to bilo dozvoljeno, sigurno bi takve graevine bile krajnje
jednostavne, a ne za spoljanje pokazivanje. Oni ne bi pokuavali

42
da se nadmeu sa skupo ukraenim paganskim hramovima, kao
to su na primer bili Dijanin hram u Efesu ili rimski Panteon.
Kad se za vreme Konstantina Crkva domogla politike vlasti
i bogatstva, stvoren je uzor za gradnju raskonih i skupih crk-
venih graevina koji postoji do naih dana. Ta ideja se toliko
ukorenila u ljudskom shvatanju da re crkva za veinu ljudi
oznaava graevinu. Ono to ta re oznaava u Bibliji je grupa
ljudi koji su hram Duha Svetoga! Koliko god to moda zvui neo-
bino, crkvena zgrada moe da bude potpuno unitena, a da
stvarna Crkva (ljudi) nastavi da postoji.
Veina skupih crkvenih graevina koje su vekovima bile
graene, obino su imale oblik tornja. Svaka generacija gradite-
lja crkvi mahom je kopirala stil prethodne generacije, verovatno
i ne razmiljajui o poreklu ideje. Neki tornjevi su kotali itavo
bogatstvo, a da nisu ni malo doprineli duhovnim vrednostima.
Isus, naravno, nikada nije gradio takve graevine dok je bio na
zemlji, niti je dao bilo kakva upustva da se one grade nakon
Njegovog odlaska. Kako je onda u crkvenoj arhitekturi zapoela
ta tradicija graenja tornjeva?
Biemo slobodni da predloimo objanjenje koje nas upuu-
je nazad na Vavilon, na poznatu priu o Vavilonskoj kuli. Ljudi su
rekli hajde da pravimo opeke... hajde da sazidamo grad i kulu,
iji e vrh stii do neba...102 Izraz do neba je bez sumnje jezi-
ka figura koja oznaava veliku visinu, kao to je to sluaj kod
opisa gradova iji zidovi dopiru do neba.103 Postoji dovoljno
indicija da je toranj (obino nazivan zigurat) bio u uskoj vezi s
njihovom religijom oboavanjem sunca.
U odnosu na druge vavilonske spomenike, zigurat, koji se
isticao visinom, svakako je bio jedna od najspektakularnijih
graevina svog vremena, uzdiui se nadmono iznad ogrom-
nog zida s hiljadu tornjeva... Oko nepreglednog trga bile su
sagraene sobe za hodoasnike, kao i za svetenike koji su
odravali zigurat. Koldvej tu kolekciju graevina naziva vavilon-
ski Vatikan.104

43
 Navodi se da je jedno od znaenja imena boginje Astarote
(Semiramide), ena koja pravi tornjeve a pie se Ashttart.105
Boginja Kibela (koja se takoe, poistoveuje sa Semiramidom)
bila je poznata kao boginja koja nosi toranj. Prva koja je podiza-
la tornjeve u gradovima i bila prikazivana sa krunom u obliku
tornja na glavi (kako kae Ovidije) bila je Dijana (slika na strani
15). U simbolizmu katolike crkve toranj je znak device Ma-
rije!106
Koliko je poznato, neki antiki tornjevi su bili graeni u
vojne svrhe kao osmatranice, ali mnogi tornjevi sagraeni u
Vavilonskom carstvu imali su iskljuivo religijsku namenu i kao
takvi bili su povezani sa hramom. U to doba, kada je stranac
ulazio u neki vavilonski grad, nije imao potekoe da pronae
hram jer je njegov toranj mogao da se vidi107 kako se uzdie
visoko iznad ravnih krovova gradskih kua. Katolika enciklope-
dija navodi: Upadljiva je injenica da je veina vavilonskih gra-
dova posedovala... hram-toranj.108
Da li je mogue da je Vavilon, uz ostalo to smo ve spo-
menuli, zaetnik gradnje tornjeva sa religijskom namenom? Se-
timo se da je prilikom gradnje ogromne vavilonske kule poelo
raseljavanje ljudi u sve krajeve sveta. Postoji verovatnoa da su
prilikom tih migracija poneli i ideju o tornjevima. Iako su se ti
tornjevi u raznim zemljama razvili u razne oblike, ipak su to
ostali tornjevi, bez obzira na oblik!
Tornjevi su nezaobilazni deo kineske religije. Njihov naziv za
toranj, pagoda, povezan je sa reju boginja.
U hindu religiji se pagode ili tornjevi, ratrkane po velikim
hramskim imanjima... uzdiu iznad okolnog zemljita svuda gde
ljudi mogu da ih vide, pa se na taj nain uzdie predanost idola-
trijskom bogosluenju. Mnoge od tih pagoda su visoke vie de-
setina metara i ukraene skulpturama koje prikazuju scene iz
ivota bogova tog hrama ili znaajnih svetaca.109
Meu muslimanima, takoe, postoje tornjevi vezani za nji-
hovu religiju, koji su neto drugaijeg oblika. Ilustracija prikazu-

44
je brojne tornjeve zvane
minareti u Meki. Tor-
njevi ove vrste korieni
su i u gradnji poznate
Crkve svete Sofije u Ko-
nstantinopolju.
Toranj velike kate-
drale u Kelnu uzdie se
157 metara iznad ulice,
dok je toranj ulmske ka-
tedrale visok 161 m. ak
i male kapele esto imaju Brojni tornjevi u Meki
toranj, to je tradicija koja
se retko preispituje.
S vrhova mnogih crkvenih tornjeva prema nebu je uperen
iljati zvonik. Neki pisci povezuju, verovatno opravdano, zvonike
i iljate tornjeve s drevnim obeliskom. Postoje dokazi, kae
jedan od njih, koji po kazuju da iljati tor njevi naih crkava
duguju svoje postojanje uspravljenim stubovima ili obeliscima
koji su stajali pored hramova u prolosti.110 Jedan drugi autor
kae: Danas jo uvek postoje znaajni primerci originalnih
falusnih simbola... iljati tornjevi na crkvama... i obelisci... svi
pokazuju uticaj naih predaka, potovaoca falusa.111

45
 6. poglavlje

DA LI JE KRST
HRIANSKI SIMBOL?

Krst se smatra jednim od najvanijih simbola Rimokatolike

crkve. Postavlja se na vrhove krovova i tornjeva, na oltarima,
nametaju i svetenikoj obrednoj odei. Temelji veine ka-
tolikih crkvi izgraeni su u obliku krsta. Zidovi svih katolikih
domova, bolnica i kola ukraeni su krstovima. Svuda se krst
potuje na stotine naina.

46
 Kada svetenik kropi, krsti malo dete, on pravi znak krsta
iznad njegovog ela govorei: Primi ovaj znak krsta na elo. U
toku svete potvrde firme, firmanik se takoe obeleava
znakom krsta. Kada katolici ulaze u crkvenu zgradu, umau
prste desne ruke u svetu vodu, dotiu elo, grudi, levo i desno
rame pravei znak krsta. Isti znak se ponavlja i pre jela. U toku
mise, svetenik 16 puta pravi znak krsta, a oltar blagosilja 30
puta istim znakom.
Protestantske crkve uglavnom ne praktikuju pravljenje zna-
ka krsta prstima, ne krste se, niti se klanjaju pred krstovima, a
ne koriste ih ni kao objekte potovanja, smatrajui da je taj obi-
aj nebiblijski i praznoveran. Meutim, kod njih se krst jo uvek
zadrao na tornjevima, propovedaonicama i koristi se kao ukras.
Prvi hriani nisu prihvatali krst kao simbol od vrednosti, ve
kao prokleto drvo, sredstvo smrti i sramote.112 Njihova vera
je bila skoncentrisana na ono to se dogodilo na krstu i kroz tu
veru spoznavali su potpuno oprotenje greha. To je bio smisao
propovedanja apostola o krstu i njegovoj slavi.113 Apostoli nika-
da nisu smatrali krst komadom drveta koji se moe okaiti na
lani, staviti oko vrata i nositi kao zatita ili ukras. Takva
upotreba krsta pojavila se kasnije, tek poetkom paganizacije
hrianstva (ili kao to neki kau hristijanizacije paganizma),
kada se poelo uiti da je raspelo hrianski simbol.
Tako su 431. godine uvedeni krstovi u crkve i crkvene pros-
torije, a na zvonicima se nisu koristili sve do 586. godine.114 U
estom veku raspelo je proglaeno svetim od strane Rimske cr-
kve,115 ali tek nakon drugog koncila u Efesu zahtevalo se da i pri-
vatne kue poseduju krst.116
Iako se krst smatra hrianskim simbolom, nije tano da po-
tie iz hrianstva, jer je u nekom od oblika bio sakralni simbol
davno pre hrianske ere, i to meu mnogim nehrianskim na-
rodima. Prema An Expository Dictionary of New Testaments
Words, krst je nastao meu Vaviloncima, stanovnicima drevne
Haldeje. Crkveni oblik krsta, sastavljen od dve grede... porek-

47
 lom je iz drevne Haldeje, a bio je ko-
rien kao simbol boga Tamuza (po-
to je u obliku mistinog sloa Tau, ini-
cijala njegovog imena) u toj i u sused-
nim zemljama, ukljuujui i Egipat...
Da bi se uveao uticaj crkvenog sis-
tema, pagani su primani u crkve, a da
nisu bili obnovljeni putem vere, i
uveliko im je doputano da zadre
svoje paganske oznake i simbole. Od
tada je Tau ili T, u svom najeem
obliku sa sputenom prekom, bio
prihvaen kao simbol Hristovog krs-
ta.117
U bilo kojoj knjizi o Egiptu koja
prikazuje stare spomenike i zidove
Amon
drevnih hramova, mogue je videti
upotrebu Tau krsta. Priloena ilustracija prikazuje egipatskog
boga Amona kako dri Tau krst u ruci, dok donja ilustracija (iz
palate Amenofisa IV iz Tebe, u Egiptu) prikazuje cara u molitvi.
Iznad njegove glave nalazi se lik sunca s kog vise misterijski sim-
boli boga sunca. Jedan istoriar ovako govori o Egiptu: Ne-
promenjenog hiljadama godina, meu najsakralnijim hijerogli-
fima pronalazimo krst u razliitim oblicima... Ali jedan, koji je
posebno poznat kao egipatski krst, ili Tau krst, u obliku slova T,

48
esto se prikazuje s krugom ili omom iznad
preke. Ipak, taj mistini simbol nije bio ti-
pian samo za tu zemlju ve je bio duboko
oboavan... meu Haldejcima, Fenianima,
Meksikancima i u svakom drevnom narodu
na obe hemisfere.118
Kako se simbol krsta proirio meu
mnoge narode, tako se i njegova upotreba
razvila na razliite naine. Meu Kinezima
krst je poznat iz najranijih vremena... nas-
likan je na zidovima pagoda, na svetiljkama
koje su koriene za osvetljavanje najsveti-
jih odaja njihovih hramova.119
Krst je vekovima bio sveti simbol u Indiji. Bio je korien za
oznaavanje vreva sa svetom vodom uzetom iz reke Gang i kao
simbol Jaina svetaca (lieni tela). U centralnoj Indiji su prona-
ena dva nedovrena kamena krsta koji datiraju iz vremena
davno pre hrianske ere jedan visok 3 metra, a drugi 2,5.
Budisti i brojne druge indijske verske grupe, oznaavali su glave
svojih sledbenika znakom krsta.120
Na afrikom kontinentu, u Susi, domoroci uranjaju krst u
reku Gii. ene plemena Kabili, iako muslimanke, nose utetovi-
ran znak krsta izmeu oiju. Jariksi koji su uvrstili kraljevsku
lozu od Nigera do Nila, na svojim titovima su imali nacrtan
znak krsta.121
Kad su se panci prvi put iskrcali u Meksiku nisu mogli da
prikriju uenje, kae Preskot, kada su ugledali krst, sveto zna-
menje njihove vere, uzdignut kao objekat oboavanja na hra-
movima u Anahuaku. panci nisu ni bili svesni da je krst bio
simbol oboavanja od drevnih vremena... meu paganskim
narodima kojima nikad nije zasjala svetlost hrianstva.122
U meksikom gradu Palenkeu postoji hram koji je osnovao
Votan u devetom veku pre nae ere, poznat kao hram krsta.
Tamo je u centru kamenog oltara urezan krst veliine 2 puta 3,5

49
metra. Katolika enciklopedija objavljuje fotografiju tog krsta,
kraj koje su rei: predhrianski krst iz grada Palenke.123
U staro doba Meksikanci su oboavali krst kao tota (na
otac). Taj obiaj da se komad drveta naziva ocem takoe je
spomenut u Bibliji. Kada su Izraelci meali idolatriju sa svojom
religijom, govorili su drvetu: Ti si otac moj.124
U dalekoj prolosti Italije, pre nego to
su ljudi znali bilo ta o umetnostima civi-
lizacije, verovali su u krst kao religijski sim-
bol. Bio je smatran zatitnikom i postavljan
na grobove. Rimski kovani novac iz 46. go-
dine pre nove ere, prikazuje Jupitera koji
dri dugaku vladalaku palicu na ijem kra-
ju je krst.125 Device Vestalke iz paganskog Ri-
ma, nosile su krstove na ogrlicama kao to to danas ine rimoka-
tolike asne sestre.126
Grci su crtali krstove na traci, koju je njihovo boanstvo, ver-
zija vavilonskog Tamuza, nosilo oko glave. Porceli spominje da
je i Izida bila prikazivana s krstom na elu, a da su njeni sveteni-
ci nosili krstove u procesijama. Krst je nadvisivao Serapisov
hram u Aleksandriji. Kad je iskopan hram Sfinge, utvreno je da
je graen u obliku krsta. Tokom bitaka protiv Aleksandra Velikog
(335. p.n.e.), Persijanci su nosili znakove u obliku krsta. U
drevno doba krst su kao religijski simbol koristili i stanovnici
June Amerike. Stanovnici Patago-
nije su tetovirali krstove na ela.
U Peruu je pro naena drevna ke-
ramika sa znakovima krsta. Spo-
menici pokazuju da su asirski kra-
ljevi nosili krstove na ogrlicama,
kao to su to inili i neki od stra-
naca koji su se borili protiv Egip-

50
ana.127 Krstovi su bili naslikani i na odei drevnog naroda iz
petnaestog veka pre nae ere.128
Katolika enciklopedija kae da znak krsta, predstavljen u
svom najjednostavnijem obliku s dve linije prekrtene pod prav-
im uglom, uveliko prethodi dolasku hrianstva na Istok i Zapad.
On see u najranije razdoblje ljudske civilizacije.129
Ali, kada je Isus umro na krstu, pitaju neki, zar nije to krst
uinilo hrianskim simbolom? Istina je da je za veinu ljudi
krst postao usko povezan s Hristom. Meutim, oni koji poznaju
istoriju i praznoverne naine na koje je krst bio upotrebljavan,
posebno poslednjih vekova, mogu da vide i drugu stranu medal-
je. Iako ne zvui ba lepo, neko je upitao: Predpostavimo da je
Isus bio ubijen pukom. Da li bi to bio dovoljan razlog da oko
vrata nosimo puku ili da je stavimo na krov crkve? To pitanje
se svodi na sledee: nije vano ta, ve ko. Vano je ko je umro, a
ne ta je bilo instrument smrti. Sveti Ambrozije je izneo jedan
vaan zakljuak rekavi: Uzvisimo Hrista, naega Cara, koji je
visio na drvetu, a ne drvo.
Razapinjanje, kao nain egzekucije zbog najveih zloina,
sprovodilo se u antiko doba u Egiptu, Asiriji, Persiji, Palestini,
Kartagini, Grkoj i Rimu... Tradicija pripisuje poetak praktiko-
vanja pogubljenja na krstu jednoj eni, carici Semiramidi!130
Danas su u Rimokatolikoj
crkvi u upotrebi mnoge vrste
krstova. Nekoliko razliitih
tipova prikazano je na
priloenoj ilustraciji. Katolika
enciklopedija na svojim strani-
cama prikazuje etrdeset
razliitih. Namee se pitanje:
Ako je rimokatolika upotreba
krsta zapoela s Hristovim
krstom, a ne pod uplivom

51
paganstva, zbog ega se onda koristi toliko razliitih vrsta krsto-
va?
Jedan poznati autor napisao je sledee: Od vie vrsta krs-
tova, koji su jo uvek popularni kao nacionalni i crkveni simboli,
a koji se razlikuju po nazivima kao na primer krst svetog ora,
Andrijin, malteki, grki, atinski, itd, ne postoji nijedan ije
se postojanje ne bi moglo datirati u najdavnije antiko doba!131
Krst poznat kao tau bio je u irokoj
upotrebi u Egiptu. Kasnije su ga egi-
patski hriani (Kopti), privueni nje-
govim oblikom i verovatno simboliz-
mom, prihvatili kao simbol krsta.132
Na egipatskim spomenicima je prona-
en grki krst. Taj oblik krsta je bio korien u Frigiji gde je
ukraavao grob kralja Mide. Meu ruevinama Ninive prikazan
je car s maltekim krstom na grudima. Krst koji je danas poznat
kao latinski koristili su jo Etrurci, kao to se vidi na crteu groba
iz antikog doba ukraenog krilatim anelima.
U junoameikom plemenu Kuma takozvani
krst svetog Andrije bio je potovan kao zatita od
zlih duhova.133 Taj krst se pojavljuje i na
kovanom novcu Aleksandra Bale u Siriji 146. go-
dine pre Hrista, i na novcu baktrijskih kraljeva
oko 140120 godine pre Hrista, davno pre nego
to je sveti Andrija uopte roen.
Krst, prikazan ovde, danas se naziva kalvarijskim krstom, ali
taj crte je s antikog natpisa u Tesaliji, koji datira iz razdoblja
koje prethodi hrianskoj eri.
Konano, ostaje nam pitanje: Isus je umro na jednom krstu.
Kojeg je oblika bio taj krst? Neki veruju da je to jednostavno bio
mueniki stub bez ikakve preke. Re krst automatski asoci-
ra na dva komada drveta koji se ukrtaju u jednoj taki pod
odreenim uglom. Grka re u Novom zavetu stauros, iz koje je
prevedena re krst, ne zahteva kategoriki to znaenje. Sama

52
re znai i uspravni stub ili kolac.134 to ako je sredstvo na kojem
je Isus umro bilo stub, a ne krst u dananjem znaenju te rei?
Mi ne insistiramo da je to tako, ali u tom sluaju bi se pokazala
povrnost hristijaniziranja mnogih vrsta krstova. Izjava apos-
tola Tome u vezi sa ranama od klinova (mnoina) na Isusovim
rukama,135 upuuje na to da je postojala preka na krstu. Da je
bio u pitanju samo stub, Isusove ruke bi verovatno bile probi-
jene samo jednim klinom. Ostavljanje prostora za natpis iznad
njegove glave,136 upuuje nas na to da krstove oblika T ili X
moemo da eliminiemo, jer na njima nije postojalo dovoljno
prostora za natpis.
Vano je da razumemo da ne treba da budemo previe
zabrinuti kakvog je tano oblika bio Hristov krst. Sve ovo posta-
je beznaajno u poreenju sa stvarnim znaenjem krsta ne sa
znaenjem komada drveta, ve sa znaenjem Hristovog dela
venog otkupljenja...

53
 7. poglavlje

KONSTANTIN I KRST

Znaajan argument u korist potovanja krsta u Rimskoj crkvi

bila je i poznata Konstantinova vizija krsta i njegovo kasnije
obraenje. Kada se Konstantin sa svojim vojnicima pribliio
Rimu, oekivala ga je bitka, u istoriji poznata kao bitka kod
Milvijskog mosta. U skladu s obiajima tog vremena, bili su poz-
vani haruspici da daju savet (vraari koji su pogaali budunost
promatranjem utrobe zaklanih ivotinja). Uzgred, gatanje pre
bitaka praktikovali su i vavilonski carevi: Car vavilonski e stati
na raskrsnici, gde poinju dva puta, te e vraati, gledae strele,
pitae likove, gledae u jetru.137 U Konstantinovom sluaju,
bilo mu je reeno da mu bogovi nee pritei u pomo i da e
pretrpeti poraz u toj bici. Meutim, kao to je kasnije ispriao,
tada mu se u viziji prikazao krst i uo je rei: U ovom znaku je
pobednik. Sledeeg dana, 28. oktobra 312. godine, napredovao
je iza standardnog lika krsta na zastavama i opremi svoje vojske.
Pobedio je u bici, porazio rivala i proglasio svoje obraenje u
hrianstvo. Svakako, ova prividna pobeda hrianstva uinila je
mnogo za promovisanje krsta u Rimskoj crkvi.
Postoji slaganje sa mnogih strana da Konstantinova vizija
krsta nije istorijski tana. Jedini autoritet meu istoriarima
koji prenosi tu priu je Euzebije koji je, prema vlastitom priz-
nanju, naginjao moralnoj pouci i bio optuivan kao falsifika-
tor istorije. Meutim, ako je Konstantin i imao takvu viziju,
moemo li da pretpostavimo da je ona dola od Isusa Hrista?
Da li bi Knez mira uputio paganskog imperatora da naini
54
ratnu zastavu sa znakom krsta i da ide da pobeuje i ubija u
tom znaku?
Rimsko carstvo, na ijem je elu u to vreme bio Konstantin,
opisano je u Svetom pismu kao zver. Prorok Danilo je video
etiri velike zveri koje su predstavljale etiri svetska carstva
Vavilon (lav), Medo-Persiju (medved), Grku (ris) i Rim. etvrta
zver, Rimsko carstvo, bila je tako strana da je za nju dat simbol
zveri koja nije bila nalik nijednoj drugoj.138 Dakle, sasvim je ne-
logino da je Hristos rekao Konstantinu da pobeuje sa znakom
krsta i tako jaa zverski sistem Rima! Ali, ako vizija nije bila od
Boga, kako onda moemo da objasnimo Konstantinovo obra-
enje? U stvari, njegovo obraenje bi trebalo ozbiljno preispitati.
Iako je on mnogo uinio za afirmaciju odreenih doktrina i
obiaja unutar crkve, injenice jasno pokazuju da on nije bio
istinski obraen, u
biblijskom smislu te
rei. Istoriari se sla-
u da je njegovo ob-
raenje bilo nomi-
nalno, ak i prema
savremenim standar-
dima.139
Verovatno naj-
oigledniji pokaza-
telj da on nije bio
istinski obraen je
injenica da je posle
svog obraenja poi-
nio vie ubistava ne-
vinih ljudi, ukljuu-
jui tu i ubistvo vlas-
tite ene i sina! Pre-
ma Bibliji nijedan
ubica nema u sebi

55
trajnog, venog ivota.140 Konstantin se prvo oenio sa
Minervom i dobio sina Krispa. Druga ena, Fausta, rodila mu je
tri keri i tri sina. Krisp je postao istaknuti vojnik, pa je pomagao
svom ocu. Ipak, 326. godine, vrlo kratko nakon to je vodio kon-
cil u Nikeji, Konstantin je naredio da se ubije njegov vlastiti sin.
Naime, Fausta je optuila Krispa da ju je silovao, ali je to
najverovatnije bio samo njen nain da ga skloni s puta kako bi se
jedan od njenih sinova mogao popeti na presto. Ipak, Kon-
stantinova majka je uspela da ga uveri da se Fausta sama po-
dala njegovom sinu. Zato je Konstantin naredio da Faustu
udave u kadi s vrelom vodom. Otprilike u isto vreme naredio je
da se na smrt izbiuje sin njegove sestre, a da se njen mu
zadavi, iako mu je ranije obeao da e mu potedeti ivot.141
Ovi dogaaji su u Katolikoj enciklopediji sumirani sledeim
reima: ak i nakon obraenja prouzrokovao je egzekuciju svog
uraka Licinija i njegovog sina, kao i Krispa, vlastitog sina iz
prvog braka i druge ene Fauste... Nakon itanja o tim okrutnos-
tima, teko je verovati da je taj isti imperator u jednom dobu
svoga ivota imao blage i nene porive; ali ljudska priroda je
puna suprotnosti.142
Konstantin je donosio odluke u korist hriana: ukinuo je
smrtnu kaznu razapinjanjem, a prestala su i progonstva koja su
u Rimu postala krajnje okrutna. Meutim, da li je on doneo te
odluke iz hrianskih uverenja ili je to uinio iz politikih moti-
va? Katolika enciklopedija kae da su neki biskupi, zaslepljeni
sjajem dvora, otili tako daleko da su slavili cara kao Bojeg
anela, kao sveto bie, i proricali da e on, poput Sina Bojeg,
vladati na nebu. U skladu sa tim, utvreno je da je Konstantin
bio naklonjen hrianstvu uglavnom zbog politikih motiva i da
je bio potovan kao prosveeni despot koji je koristio religiju da
bi ojaao svoju vladavinu.143
Ovo je bio zakljuak poznatog istoriara Djuranta u vezi sa
Konstantinovim obraenjem: Da li je njegovo obraenje bilo
iskreno, da li je to bio in religiozne vere ili savreni potez poli-

56
tike mudrosti? Verovatnije ovo drugo... On se retko pokoravao
ceremonijalnim zahtevima hrianskog bogosluenja. Njegova
pisma hrianskim biskupima jasno pokazuju da je on malo
mario za teoloka razmimoilaenja koja su potresala hrianst-
vo, iako je bio voljan da sprei neslaganja u interesu jedinstva
imperije. Tokom svoje vladavine biskupe je tretirao kao politike
pomonike; sazivao ih je, predsedavao na njihovim koncilima i
pristajao da sprovodi bilo koje miljenje veine. Pravi vernik bi
prvo trebalo da bude hrianin, pa tek onda dravnik; s
Konstantinom je bilo obrnuto - hrianstvo je za njega bilo sred-
stvo, a ne cilj.144
Progonstva nisu unitila hriansku veru, a Konstantin je to
dobro znao. Umesto da carstvo neprekidno bude podeljeno
zbog sukoba pagana i hriana, zato ne preduzeti takve korake,
razmiljao je, da izgleda kao da je nuno pomeati paganstvo i
hrianstvo i tako carstvu dati ujedinjenu snagu. Postojale su
slinosti izmeu dva religijska sistema, pa ak ni simbol krsta
nije bio faktor koji bi razdvajao. U to vreme krst je ve bio upo-
trebljavan meu hrianima, a oboavaocima Mitre u Kon-
stantinovoj vojsci krst nije bio uvredljiv jer su se ve dugo borili
pod zastavom s mitraistikim krstom svetla.145
Konstantinovo hrianstvo je bilo puno kompromisa. Iako je
uklonio svoj kip iz paganskih hramova i odrekao se rtava koje
su mu se prinosile, ipak su ljudi nastavili da ga smatraju bo-
anstvom. Kao Pontifex Maximus nastavio je nadzor nad nez-
naboakim bogosluenjem i zatiti njegovih prava. U posvei-
vanju Konstantinopolja 330. godine, korien je ceremonijal koji
je bio meavina hrianstva i paganstva. Na trgu je bila postav-
ljena koija boga sunca, a iznad nje Hristov krst. Kovani novac,
koji je Konstantin naloio da se izradi, prikazivao je krst, ali i
likove Marsa i Apolona. Iako je sebe smatrao hrianinom, nas-
tavio je da veruje u paganske magine rituale za zatitu etve i
isceljenje od bolesti. Svi ovi podaci su navedeni u Katolikoj
enciklopediji.146 Ipak, koncept po kojem je Rimokatolika crkva

57
rasla i razvijala se, koncept meanja paganstva i hrianstva kao
ujedinjene sile, oigledno je povezan s Konstantinom i godina-
ma koje su sledile, tokom kojih se crkva obogatila i uveala svoja
dobra.
Pria koja je u Rimokatolikoj crkvi najvie uticala na poto-
vanje krsta, ak vie nego ona o Konstantinovoj viziji, odnosi se
na njegovu majku Helenu. Kad je starica imala ve skoro osam-
deset godina, ila je na hodoae u Jerusalim. Legenda kae da
je tamo pronala tri zakopana krsta Hristov krst i krstove na
kojima su bila razapeta dvojica razbojnika. Hristov krst je bio
prepoznat po tome to je, na podsticaj jerusalimskog biskupa
Makariosa, udesno isceljivao, dok druga dva nisu.
lanak u Katolikoj enciklopediji kae: Deo pravog krsta
ostao je u Jerusalimu stavljen u srebreni relikvijar; ostatak sa kli-
novima je morao da bude poslat Konstantinu... jedan od klinova
je bio privren za carev lem, a drugi na uzde njegovog konja,
da bi se desilo, prema navodu mnogih crkvenih otaca, ono to je
pisao prorok Zaharija: U taj dan e na konjskim zvoncima biti
napisano: Gospodu posveeno (Zaharija 14:20).147
Ovaj tekst, iako pokuava da ustraje na osnovnim uenjima
crkve u vezi s krstom, doputa da se prie o otkriu krsta raz-
likuju i da tradicija (koja se, u stvari, razvila godinama kasnije)
moe uveliko da bude zasnovana na legendi.
ini se da je istorijski tano to da je Helena posetila Je-
rusalim 326. godine, ali pria o njenom otkriu krsta nije posto-
jala do 440. godine, to je 114 godina kasnije!148 Ideja da je
orginalni krst jo uvek bio u Jerusalimu, skoro 300 godina nakon
raspea, vrlo je neuverljiva. Jevrejski zakoni su zahtevali da se
krstovi spale nakon to su bili upotrebljeni za razapinjanje.149
ta bi bilo ako bi neko i pronaao pravi Hristov krst? To bi,
svakako, izazvalo veliko interesovanje, ali ima li ikakve vrednosti u
tom komadu drveta? Ne, jer je krst ve posluio svojoj nameni, kao i
Mojsijeva bronzana zmija. Zapisano je da je Mojsije napravio
zmiju od bronze i metnuo je na motku, i koga je god ujela zmija, on

58
je pogledao u zmiju od bronze i ozdravio.150 Podizanje zmije u
pustinji bila je slika naina na koji e Isus biti usmren.151
Meutim, i nakon to je figura zmije odsluila odreenoj
nameni, Izraelci su je zadrali i od nje napravili idola! Tek
vekovima kasnije car Jezekija je uinio to je pravo pred
Gospodom... on obori visine i izlomi likove i isee lugove i razbi
zmiju od bronze koju bee nainio Mojsije, jer joj do tada
kaahu sinovi Izrailjevi.152
Jezekija je uinio ono to je pravo ne samo unitavanjem
paganskih idola, ve ak i onog to je Bog naredio da se naini
(jer je odsluilo onome za ta je bilo namenjeno i na kraju bilo
upotrebljavano na praznoveran nain). Na toj istoj osnovi, ako
bi orginalni krst jo uvek postojao, ne bi bilo razloga da se koristi
kao objekat oboavanja. Takoe, ako znamo da ne postoji nikak-
va sila u orginalnom krstu, onda sa sigurnou moemo da
zakljuimo da je nema ni u obinom komadu drveta u obliku
krsta.
Isto kao to su stari Egipani postavljali obeliske (ne samo
kao simbol njihovog boanstva, ve su u nekim sluajevima
verovali da i sam lik poseduje natprirodnu silu), isto tako su neki
uinili s krstom. Nije li pomogao Konstantinu u bici kod
Milvijskog mosta? Nije li krst koji je Helena nala inio uda?
Postao je potovan kao lik koji moe oterati zle duhove. Noen je
kao amajlija, postavljan je na vrhove crkvenih zvonika da
rasteruje munje, a ipak ih je upravo zbog svog visokog poloaja
privlaio... Prisustvo krsta u privatnim domovima navodno titi
od problema i bolesti. esto su u istoriji komadi drveta, navod-
no delovi orginalnog krsta, bili menjani i prodavani kao zatit-
nici, amajlije i ukrasi.

59
 8. poglavlje

RELIKVIJE RIMSKE CRKVE

Upotreba relikvija, moda najvee praznoverje, otkriva nam

svu obmanu i nedoslednost kojima je rimokatoliki narod bio
podvrgnut vekovima. Delovi istinskog krsta spadali su meu naj-
oboavanije relikvije. Po Evropi u i drugim delovima sveta bilo ih
je rasejano toliko da je Kalvin jednom rekao da bi, kad bi se svi
komadi sakupili, formirali jedan dobar brodski tovar. Ipak,
Hristov krst je bio tolikih dimenzija da je mogla da ga nosi samo
jedna osoba. Da li treba da verujemo da su se ti komadi drveta
udesno umnoavali, kao kad je Isus blagoslovio hlebove i ribe?
Oigledno da je to bilo uverenje svetog Paulina koji je govorio o
reintegraciji krsta, drugim reima, da se krst nikada nije sma-
njivao, bez obzira koliko je komada bilo odlomljeno od njega!153
an Kalvin (1509-1564) pisao je o neloginostima u vezi sa
relikvijama iz njegovog doba. Neke crkve su tvrdile da poseduju
trnovu krunu, druge da imaju posude koje je Isus koristio u Kani
prilikom pretvaranja vode u vino. Neto od tog vina nalazilo se u
Orleansu. Za komad peene ribe koju je Petar ponudio Isusu,
Kalvin kae: Mora da je bio zauujue dobro osoljen, kad se
odrao tokom tako dugog vremenskog razdoblja. Uoi svakog
Boia, u Crkvi svete Marije Velike u Rimu, u svrhu bogosluenja,
bile su izloene jasle u koje je Hristos bio poloen nakon roenja.
Nekoliko crkava je tvrdilo da poseduju Isusovu deiju odeu. U
Crkvi svetog Jakova u Rimu pokazivali su oltar na koji je bio stavljen
Isus prilikom prikazivanja u hramu. Monasi iz arua su ak pokazi-
60
vali i koicu od Isusovog obrezivanja i kao dokaz originalnosti
tvrdili da isputa kapi krvi.154 Nekoliko crkava je tvrdilo da pose-
duje svetu posteljicu, ukljuujui tu crkvu iz Kolombsa u
Francuskoj, Crkvu svetog Jovana u Rimu i crkvu iz Puja u
Velaju!155
Relikvije su takoe bile: Josipov tesarski alat, kosti magarca
na kojem je Isus ujahao u Jerusalim, aa koriena na posled-
njoj veeri, prazan Judin novanik, Pilatov lavor, purpurni ogr-
ta kojim je Isus bio ogrnut kad su mu se vojnici rugali, suner
kojim su mu ponudili sire, klinovi kojima je bio pribijen na krst,
uzorke kose device Marije (neke smee, druge plave, crvene i
crne boje), njene suknje, venani prsten, papue i ogrta, pa ak
i flaicu za mleko iz koje je Isus sisao.156
Prema katolikoj veri, Marijino telo je bilo odneseno na
nebo, ali nekoliko razliitih crkava u Evropi tvrdilo je da ima telo
njene majke, iako nije poznato nita u vezi s njom, pa ak ni ime
sveta Ana koje joj je dato pre nekoliko vekova. Jo je prob-
lematinija pria u vezi sa Marijinom kuom. Katolici veruju da
se kua u Nazaretu u kojoj je Marija ivela sada nalazi u gradiu
Loreto u Italiji, jer su je tamo preneli aneli!
Katolika enciklopedija kae: Ve od 15. veka, a moda ak i
ranije, Sveta Kua iz Loreta je bila ubrajana meu najpoznatija
hodoastilita u Italiji... Unutranjost joj meri samo deset puta
etiri metra. Na jednom kraju nalazi se oltar, a na njemu kip
device Marije i njenog boanskog deteta, potamneo od starosti...
kua je potovana irom sveta na raun boanskih tajni koje
sadri... tu je bila roena najsvetija Marija, Majka Boja, ovde ju je
pozdravio aneo i tu je vena Re postala telo. Aneli su preneli tu
kuu iz Palestine u grad Tersato (Trsat kod Rijeke, prim. prev.) u
Iliriji, godine spasenja 1291, pod pontifikatom Nikole IV. Tri
godine kasnije, pod pontifikatom Bonifacija VIII, ponovo je bila
prenesena posredstvom anela i postavljena u umu... gde je tri
puta tokom godine promenila mesto sve dok nije voljom Bojom
zauzela stalnu poziciju na tome mestu... to to je tradicija tako

61
hrabro proglaava svetom, bilo je potpuno potvreno od strane
Svete stolice i o tome se ne treba dvoumiti ni trenutka. Vie od 47
papa iskazalo je poast hodoastilitu, a nebrojene bule i pisma pro-
glasile su, bez ogranienja, istovetnost Santa casa di Loreto sa sve-
tom kuom iz Nazareta!157
Odredbom koncila u Trentu bilo je zapoveeno da se potu-
ju tela mrtvih muenika i na istom koncilu je izreeno proklest-
vo nad onima koji nisu verovali u te relikvije: Sveta tela svetih
muenika... vernici treba da potuju jer je kroz ta tela Bog
iskazao ljudima mnoge blagodeti, tako da oni koji tvrde da
nismo duni potovati i klanjati se posmrtnim ostacima sveta-
ca... treba da budu prokleti, kao to ih je Crkva ve davno
proklela , a i sada ih proklinje.158 S obzirom da se verovalo da
kroz kosti mrtvih ljudi mogu da dou mnoge blagodati, prodaja
tela i kostiju prerasla je u ogroman posao!
Oko 750. godine u Rim su neprekidno stizale dugake po-
vorke koija dovozei neizmerne koliine lobanja i kostura, koje
su tamo bile sortirane i oznaavane, pa su ih pape prodavale.159
Nou su bili pljakani grobovi, a grobnice u crkvama uvali su
naoruani ljudi. Rim je, rekao je Gregorovije, bio poput ples-
nivog groblja u kojem su se zavijale i tukle hijene lakomo isko-
pavajui mrtva tela. U Crkvi svete Prasede postoji mramorna
ploa koja navodi da je 817. godine papa Paskal naloio da se s
raznih grobalja prenesu u tu crkvu tela 2300 muenika.160 Kada
je oko 609. papa Bonifacije IV pretvorio Panteon u hriansku
crkvu, reeno je da je tom prilikom 28 kola punih kostiju bilo
prebaeno iz katakombi, pa su kosti smetene u bazen ispod
velikog oltara.161
Zakopavanje kostiju i drugih ostataka ispod crkava je usledi-
lo kao odgovor na zahtev da se tako posvete tlo i zgrada.162
Dvorska crkva u Vitenbergu, na ija vrata je Luter prikucao svoji
poznatih 95 teza, posedovala je 19.000 svetih ostataka, relikvi-
ja.163 Odlukom drugog koncila u Nikeji, godine 787, biskupima
je zabranjeno da posvete graevinu ako u njoj nisu postojale

62
relikvije. Kazna za to je bila ekskomunikacija! Da li su ta shvata-
nja bila uzeta iz Biblije ili iz paganstva?
Prema starim legendama, kada je umro Nimrod, vavilonski
spasitelj, njegovo je telo bilo raskomadano i njegovi udovi
ukopani na raznim mestima. Kada je vaskrsao i postao bog
sunca, poelo je da se veruje da je on sada u drugom telu i da su
delovi starog tela ostali naputeni. To je u suprotnosti sa smru
Isusa Hrista, za koga Biblija kae da je pravi Spasitelj i za koga je
bilo proreeno: Nijedna kost mu nee biti polomljena.164 Isus
je vaskrsao u pravom smislu te rei, i iza njega je ostao prazan
grob, tako da nijedan deo njegovog tela nije bio ostavljen za
relikvije!
U staroj misterijskoj religiji se za mnoga mesta, za koja se
verovalo da je u njima zakopana kost boanstva, smatralo da su
sveta, da su posveena prisustvom te kosti. Egipat je bio
prekriven grobnicama svog boga muenika, pa su mnoge kosti
nogu, ruku i lobanje, za koje se tvrdilo da su autentine, bile
izloene da bi im se klanjali egipatski vernici.165
Egipatski uticaj na narod Izraela vidljiv je u njihovom pos-
tavljanju zlatnog teleta kao boanstva. S obzirom da je Egipat bio
mesto sa mnotvom relikvija i da su Izraelci u velikoj meri usvojili
takva verovanja, oigledna je Boja mudrost u tajnoj sahrani Moj-
sija.166 Niko nije znao mesto njegovog ukopa, pa tako nije bilo mo-
gue ii u hodoae na njegov grob. Godinama kasnije, Izraelci
su poeli da potuju kao svetu relikviju bronzanu zmiju koju je
napravio Mojsije, nazvavi je Neustan.167 Ako je takva idolatrija
praktikovana sa neim to je Mojsije napravio, koliko bi dublje
zali u idolatriju da su posedovali bar jednu od njegovih kostiju!
Poznato je da je upotreba relikvija drevnog porekla i da nije
nastala s hrianstvom. Katolika enciklopedija je potpuno u
pravu kada kae da je upotreba nekog predmeta, najee dela
tela ili odee, koji je ostao kao spomen na pokojnog sveca, pos-
tojala pre irenja hrianstva i da je potovanje relikvija, ustvari,
na neki nain primitivan nagon povezan, osim hrianskog, sa

63
mnogim drugim religijskim sistemima.168 Ako Hristos i apostoli
nisu koristili relikvije, ve je njihova upotreba postojala u drugim
religijama pre hrianstva, zar to nije jo jedan primer hristi-
janizacije paganske ideje?
Ne nalazimo da relikvije imaju bilo kakvu ulogu u istinskom
bogosluenju, jer Bog je duh, i koji mu se mole treba da se mole
u duhu i istini.169 Ekstremizam do kojeg je dovela upotreba
relikvija sigurno ne moemo nazvati istina. Jednom prilikom je
pronaeno da su neke kosti koje su bile smatrane kostima sve-
taca, zapravo kosti ivotinja! U jednoj panskoj katedrali bilo je
izloeno, kako je reeno, pero anela Gavrila koje je on izgubio
dok je pohodio Mariju. Meutim, sprovedeno je istraivanje i
pronaeno je da je to samo lepo nojevo pero!170
Katolika enciklopedija i sama otkiva da su mnoge relikvije
sumnjive. Mnoge od starijih relikvija, koje su po pravilu izlo-
ene za klanjanje u velikim hrianskim svetinjama, ili ak u
Rimu, trebalo bi proglasiti falsifikatima ili ih podvrgnuti oz-
biljnoj sumnji... Optuba bi se mogla podii i protiv navodnog
stuba za bievanje koji se potuje u rimskoj Crkvi svete Prasede
i protiv mnogih drugih poznatih relikvija.171
Kako se objanjavaju ta razmimoilaenja? Katolika enciklo-
pedija nastavlja: ...Bogu nije uinjena nikakva sramota ustraj-
nou na pogreci, koja je vekovima bila odravana u savreno
dobroj veri... Zato je opravdana praksa Svete stolice u doputa-
nju da se nastavi kult izvesnih sumnjivih relikvija.172
Meutim, ponovo naglaavamo da je istinsko bogosluenje u
duhu i istini, a ne u ustrajnosti na pogreci. ak ako bismo zaista
posedovali neke od Marijinih vlasi, kost apostola Pavla ili Isusovu
odeu, da li bi Bog bio zadovoljan kada bi te stvari uinili predme-
tom potovanja ili oboavanja? Na osnovu biblijskog izvetaja o
bronzanoj zmiji, moemo da zakljuimo da ne bi bio zadovoljan. A
ako ne postoji nikakva stvarna vrednost u pravim vlasima, kostima
ili odei, koliko e manje vrednosti biti u relikvijama za koje se zna
da su lane?

64
 9. poglavlje

RELIGIJSKA PREVARA

Prodaja relikvija, crkvenih slubi i oprotajnica (indulgencija)

postala je unosan posao u srednjovekovnoj crkvi. Papa Bonifacije
VIII je proglasio godinu 1300. jubilarnom i ponudio oprotenje
greha svakom ko doe na hodoae u Crkvu svetog Petra u Ri-
mu. Te godine je dolo otprilike 2.000.000 ljudi i ostavilo toliko
blaga pred navodnim grobom svetog Petra, da su dva svetenika
s grabuljama u rukama dan i no sakupljali novac.173 Veliki deo
tog novca iskoristio je papa da obogati svoje roake, koji su kupili
dvorce i sjajne posede u Laciji, to je jako uvredilo stanovnike
Rima.
Od Konstantinovih dana, Rimska crkva je rapidno uveavala
svoje bogatstvo. U srednjem veku je posedovala i cele gradove,
kao i ogromne delove zemlje. Od stanovnika katolikih zemalja
zahtevalo se da plaaju poreze crkvi. To nije bilo davanje od srca,
ve prisilno davanje, princip kojem se protivio apostol Pavle.174 U
to doba je vrlo malo ljudi bilo pismeno, tako da su svetenici esto
pisali testamente. Papa Aleksandar III je 1170. godine odredio da
niko ne moe da naini verodostojan testament bez prisustva
svetenika! Bilo koji svetovni belenik koji bi na drugi nain
napisao testament, bio bi ekskomuniciran!175 esto je svetenik
bio poslednja osoba pored umirueg, jer je trebalo da obavi zad-
nje obrede, tzv. poslednje pomazanje. Moemo biti sigurni da
uz takve aranmane Rimska crkva uglavnom nije bila zaborav-
ljana u testamentu.
65
 Jedan drugi izvor novca bio je prodavanje oprotajnica (in-
dulgencija). Katolika enciklopedija objanjava da gresi poi-
njeni nakon krtenja (koje se kod katolika obino obavlja u
ranom detinjstvu) mogu da budu oproteni kroz sakrament
pokore, ali jo uvek preostaje vremenska kazna koju zahteva bo-
anska pravda, a taj zahtev mora biti ispunjen ili u sadanjem
ivotu ili u buduem svetu u istilitu. Indulgencija nudi
skruenom greniku nain osloboenja od tog duga jo tokom
ivota na zemlji.176 Mnogi ljudi imaju samo povrnu predstavu
o tome ta podrazumeva re indulgencija.
U vezi sa indulgencijama je dobro poznato po kojoj osnovi
se one dodeljuju, prema rimokatolikom uverenju. Prema
Katolikoj enciklopediji osnova ili poreklo za oprotajnice je
blago. Ovo podrazumeva neizmerno otkupiteljsko Hristovo
delo, rtvu pomirnicu za nae grehe177 i, zapazite, pored zado-
voljavajuih dela Blaene Device Marije, neoslabljenih posle-
dicama greha, i vrline, istotu i trpljenje svetaca koji silno nad-
mauju bilo kakvu vremensku kaznu kojoj Boje sluge mogu biti
izvrgnute.
Postoji poseban izvor ili riznica zasluga, koji omoguuje da
se oprotajnice dele ostalim lanovima crkve koji nisu bili to-
liko sveti! Takva je bila doktrina koja je dogmatski ustanovljena
u buli Unigenitus Klementa VI 1343. godine. Prema katolikoj
doktrini izvor oprotajnica je ustanovljen zaslugama Hrista i
svetaca.178
Postavlja se pitanje, ako je Hristos rtva pomirnica za nae
grehe i njegova krv nas isti od svakog greha,179 na koji nain
bi zasluge Marije i ostalih svetaca mogle tome neto da dodaju?
Ono to su uinili Marija i ostali sveci ne moe nita da doda
dovrenom Hristvom delu na Golgoti. Sve ovo ukazuje na to da
je nauka o oprotajnicama ljudska tvorevina.
Nije udno da je bez pravilnog biblijskog temelja ideja o in-
dulgencijama dovela do mnogih zloupotreba. S obzirom da je iz-
davanje oprotajnica najee bilo povezano s novcem, Kato-

66
 Prodavanje oprotajnica (drvorez iz 16. veka, Jorg Breu Stariji)

lika enciklopedija navodi da je ta praksa bila povezana sa

smrtnom opasnou i ubrzo je postala plodonosni izvor zla... zbog
sakupljanja novca... Oprotajnice su koristili koristoljubivi sveteni-
ci kao nain sticanja novca... zloupotrebe su bile iroko
rasprostranjene.180 Poznato je da su esto neki od prodavaca
oprotajnica i sami bili jo vei grenici od onih kojima su ih pro-
davali! Oko 1450. godine rektor na Oksfordskom univerzitetu
alio se to se pismo oprosta ponekad prodaje za platu od dva
penija, ponekad za au piva, za najam bludnice ili za telesnu
ljubav.181
U vreme Martina Lutera papa je posebno podsticao sakup-
ljanje novca putem oprotajnica radi popravki na Crkvi svetog
Petra. Johan Tecel, poznat kao ovek loeg ponaanja, ali mani-
pulant vet u prikupljanju novca, bio je odreen da prodaje
oprotajnice u Nemakoj. Jedan oevidac ovako je opisao

67
Tecelov ulazak u neki nemaki grad: Kada se prodavac opro-
tajnica pribliio gradu, ispred njega je noena bula (papin zva-
nian dokument) na tkanini od svile i zlata. Svi svetenici i
kalueri, gradski odbornici, profesori i njihovi uenici, kao i svi
mukarci i ene izali su mu u susret sa zastavama, sveama i
pesmama, formirajui veliku povorku. Tada su mu se uz zvonja-
vu zvona i sviranje orgulja pridruili do glavne crkve, usred koje
je bio postavljen krst i istaknuta papina zastava. Ukratko, izgle-
dalo je kao da primaju samog Boijeg izaslanika. Ispred krsta
postavljen je veliki metalni sanduk, da primi novac. Tada su ljudi
na razne naine bili podsticani na kupovinu oprotajnica.
Reeno je da je Tecel sa sobom nosio sliku avola koji mui
due u istilitu i uestalo ponavljao rei koje su se nalazile na
kutiji za novac: Sobald der Pfenning im Kasten klingt, kie seel
aus dem Fegfeuer springt, to u slobodnom prevodu znai:
im novi u krinjici zazvei, uboga dua iz istilita iskoi.
Bogatiji ljudi su davali velike priloge, dok su siromatvom
pogoeni seljaci rtvovali koliko su mogli da bi pomogli svojim
dragima u istilitu ili da bi pribavili oprotenje za svoje grehe.
Po obiaju koji je vladao u srednjem veku, oni koji su eleli
da zastupaju odreena uverenja javno su izlagali teze, prikaz
svog miljenja, pa su na osnovu toga pozivali na diskusiju.
Sledei taj obiaj, Martin Luter je prikucao svojih poznatih 95
teza na vrata dvorske crkve u Vitenbergu u Nemakoj (27 taaka
bilo je upereno protiv ideje da due izlaze iz istilita im novac
ue u kutiju za sakupljanje). Tecel nije ni propovedao u dvorskoj
crkvi, jer propovedanje o oprotajnicama nije bilo dozvoljeno u
Vitenbergu. Svejedno, mnogi stanovnici Vitenberga su otili u
susedni grad da sasluaju Tecela.
Luter je poeo da govori protiv oprotajnica, a posebno pro-
tiv njihovog prodavanja. U buli pape Lava X bio je optuen zato
to je rekao da su oprotajnice religijska prevara... da oprotaj-
nice ne koriste u oima Boje pravde onima koji ih dobijaju za
oprotenje od kazne zbog uinjenog greha.

68
 Delo reformacije uinilo je dobar posao u razotkrivanju zlo-
upotrebe davanja novca u korist dua u istilitu. Danas se
ljudima ne govori da se novcem moe platiti za oslobaanje tih
muenih dua. Uprkos tome, davanje novca i molitve za mrtve
idu ruku pod ruku. Kako svetenici moraju da priznaju da ne
poseduju nikakav nain da saznaju kada due naputaju isti-
lite i odlaze u nebo, uvek postoji mogunost da treba dati
vie novca u korist dragih pokojnika. Poigravanje sa ljubavlju i
osetljivim uspomenama ucveljenih ljudi, uzimanje novca za
mise i duge molitve, doziva u seanje one jevrejske svetenike
Isusovog vremena koji jedu kue udovike i lano se mole
Bogu dugo.182
Velika (pevana) misa moe da bude vrlo skupa, u zavis-
nosti od cvea, svea i broja svetenika koji u njoj uestvuju.
Peva se vrlo glasno. Sa druge strane, mala (tiha) misa kota
mnogo manje, u njoj se koristi samo est svea, a rei se ponav-
ljaju tiho. Irci imaju izreku: Mnogo novaca - velika misa, malo
novaca - mala misa, bez novaca - nema mise! (High money,
high mass, low money, low mass, no money, no mass!)
Oni koji umru, a da niko nije platio mise za njih, dre se za
zaboravljene due u istilitu. Ipak, njima su posveene po-
sebne molitve 2. novembra, na Dan svih dua. Ako se katolik
boji da bi mogao postati jedna od zaboravljenih dua, moe da
se ukljui u istilino udruenje koje je ustanovljeno 1856. go-
dine. Godinja lanarina drutvu je garancija da e posle njego-
ve smrti biti prinoene molitve za njega. Tokom Drugog svet-
skog rata vinipeki nadbiskup je 1. aprila 1944. u pismu pozivao
majke rimokatolika da osiguraju spasenje svojih sinova iz isti-
lita plaajui mu 40 dolara za molitve i mise u njihovu korist.
elim da naglasim da nijedan papa, svetenik ili propoved-
nik ne moe da garantuje spasenje bilo kog oveka, ivog ili mrt-
vog, bez obzira na sumu novca datu za njegove molitve. Biblija
kae da je bogatau teko da ue u carstvo nebesko.183 Ako bi
plaanje novcem moglo da pomogne nekoj osobi da izbegne is-

69
tilite i ode u nebo, onda bi istina bila upravo suprotna - umesto
da bogatau bude teko da ue u nebo, bogatstvo bi mu bilo
od pomoi.
Biblija kae da oni koji se uzdaju u silu svoju i hvale se
velikim bogatstvom svojim ne mogu brata osloboditi niti dati
Bogu otkup za njega. Veliki je otkup za duu, i nikada nee biti,
da ko doveka ivi i ne vidi groba.184 Ako novac ne moe otkupi-
ti brata koji je iv, kako bi ga mogao otkupiti ako je mrtav? Ne
moe biti nesporazuma ta apostol Petar misli o tome. On otvo-
reno kae da mi nismo otkupljeni neim raspadljivim, srebrom
ili zlatom, nego drago-
cenom krvlju Hrista,
Jagnjeta bez mane i lja-
ge.185 Kada je sama-
rijski vraar Simon po-
nudio novac da dobije
dar od Boga, Petar mu
je odgovorio: Tvoj no-
vac neka ide s tobom
zajedno u propast, za-
to to si mislio da nov-
cem stekne sebi dar
Boji.186
Rimokatolike ide-
je u vezi sa istilitem (i
molitvama za pomo
onima u istilitu) nisu
bile uenje Hrista i
apostola. Te ideje se
nisu previe promovi-
sale u Rimskoj crkvi Nemaki crte tipian za umetnost i ide-
sve do oko 600. godine, je iz Srednjeg veka. Marija je prikazana
kada je papa Gregorije kao krunisana kraljica neba, a ispod su
Veliki izneo postavke u aneli i demoni na ulazu u istilite.

70
vezi sa treim stanjem - istilitem - i nisu postale slubena dog-
ma do koncila u Firenci 1459. godine.
Tokom dvanaestog veka proirena je le genda po kojoj je
sveti Patrik pronaao pravi ulaz u istilite. Da bi uverio neke koji
su sumnjali, on je u Irskoj imao vrlo dubok rudnik u koji se spus-
tilo nekoliko monaha. Nakon to su se vratili, govori pria, i-
vopisno su opisali istilite i pakao. Godine 1153. irski vitez Oven
je tvrdio da se i on spustio kroz jamu do podzemnog sveta. Po-
setioci iz bliza i daleka dolazili su da posete to mesto. Tada su se
pojavile novane zloupotrebe, pa je 1497. papa Aleksandar VI
naredio da se rudnik zatvori, i sve to proglasio za prevaru.187
Svejedno, tri godine kasnije papa Benedikt XIV je u Rimu pro-
povedao u prilog Patrikovog istilita i to publikovao.188
Verovanja u vezi sa istilitem postojala su dugo vremena.
Platon, koji je iveo od 427. do 347. pre Hrista, govorio je o or-
fikim uiteljima svoga doba koji su se sjatili na vrata bogatog
oveka, nastojei da ga uvere da u svojoj vlasti poseduju silu
koju dobijaju s neba, a koja im omoguuje da putem rtvi,
arolija... daju iskupljenje za bilo koji zloin poinjen od strane
pojedinca ili njegovih predaka... Njihove misterije nas oslobaa-
ju od muenja na drugom svetu, dok se odbijanje i negiranje
kanjava stranom propau.189
I u svetim budistikim spisima postoji opiran opis muka u
istilitu. Postojala su razdoblja u kojima su mnogi kineski bu-

Kineski
budisti
kupuju
oprotajnice
71
disti kupovali molitve za oslobaanje svojih dragih iz istilita u
posebnim prodavnicama koje su bile osnovane za tu namenu
(slika na prethodnoj strani). U religiji zoroasterijanaca trebalo je
da due prou kroz dvanaest stanja pre nego to bi bile dovoljno
proiene za ulazak u nebo. Stoici su verovali da postoji sre -
dinje mesto prosvet ljenja, koje su nazivali Empurosis, to
znai mesto vatre.190
Prema muslimanskom uenju, aneli Munker i Nekir ispitu-
ju one koji su umrli, koja je njihova religija i ko je njihov prorok.
Mnogi od tih ispitanika odlaze u istilite, ali im se kroz novac
dat sveteniku moe omoguiti da to izbegnu.
Koncept davanja novca u korist mrtvih je vrlo star, a o njemu
govori i Biblija. Oigledno je da su i Izraelci bili pod uticajem tog
verovanja, jer su bili upozoreni da ne daju novac za mrtve.191
Nakon iznoenja detaljnog uvida, autor Hislop iznosi sledei za-
kljuak: U svakom religijskom sistemu, osim biblijskog, doktri-
na o istilitu nakon smrti i molitvama za mrtve, uvek je zauzi-
mala istaknuto mesto.192
Vrlo je mogue da kon-
cepti u vezi sa istilitem i
odreene ideje povezane
sa oboavanjem Moloha
potiu iz istog izvora. U
starim narodima je bila
prisutna ideja da je vatra,
na neki nain, nuna za
ienje od greha. Izrael-
cima je esto bilo ponav-
ljano da svoju decu ne pri-
nose kroz vatru bogu Mo-
lohu.193
Moloh (koga neki pois-
toveuju sa Valom ili Nim-
rtvovanje deteta Molohu rodom) je bio oboavan

72
ljudskim rtvama, proienjem... osakaivanjem, zakletvama
na celibat i devianstvo, i posveivanjem prvenaca.194 Ponekad
je bio prikazivan groznim kipom u ijoj je upljoj unutranjosti
gorela vatra, tako da je izgorelo sve to bi se stavilo u njegove
ruke.
Na slici vidimo paganskog svetenika kako Molohu prinosi na
rtvu dete uzeto od njegove majke. Da bi roditelji manje oseali
strahotu ovog ina, bubnjevima je stvarana velika buka koja je
nadjaavala detetovo vritanje. Re koja se koristila za bubnjeve
je tofim i od nje potie naziv Tofet,195 mesto spomenuto u nekim
biblijskim stihovima, poput Jeremije 7:31: Visine u Tofetu, u
dolini Ben-Enomu, podigoe da sinove i keri svoje plamenom
saiu.
Dok su udarali bubnjevi i dok je svirala muzika, a svetenici
jednolino pevali, plamen je prodirao ljudske rtve. alosno je
i pomisliti da su ljudi smatrali da mogu da plate za svoje grehe
takvim okrutnim ritualima ili davanjem novca. Po Bibliji, rados-
na vest je da je cena ve plaena, rtvom Isusa Hrista! Spasenje
je po milosti, milosti koja nikada ne moe da bude zasluena
novcem, ljudskim delima ili rtvama. Milou ste spaseni, kroz
veru i to nije od vas, nego je Boji dar - a ne na osnovu dela, da
se niko ne bi hvalio.196

73
 10. poglavlje

DA LI JE PETAR BIO
PRVI PAPA?

Poglavar Rimokatolike crkve je rimski papa. Prema

katolikoj doktrini taj ovek je zemaljska glava crkve i naslednik
apostola Petra. Po tom verovanju, Hristos je odredio da Petar
bude prvi papa, koji je, otiavi u Rim, bio u toj ulozi dvadeset i
pet godina. Poevi od Petra, Rimokatolika crkva prisvaja pravo
nasleivanja papske vlasti, koje se nastavilo do danas. Ovo je
vrlo vaan deo rimokatolike nauke. Da li Biblija ui da je Hris-
tos odredio da jedan ovek bude Njegov zamenik na zemlji?
Moemo li u Bibliji da pronaemo potvrdu za takav poloaj
pape? Da li su prvi hriani Petra smatrali takvim? Upravo
suprotno, Sveto pismo jasno pokazuje da je Hristos glava cr-
kve,197 a ne papa!
Jednom su Jakov i Jovan prili Hristu s molbom da u Bojem
carstvu jedan od njih sedne s njegove desne, a drugi s leve strane.
(U istonjakim carstvima su te poloaje zauzimala dva najvia
dravna ministra, koji su po autoritetu bili odmah iza cara.) Ako je
rimokatoliko uenje istinito, tada izgleda da je Isus Petru dao
mesto sa svoje desne strane i da nije nikog imenovao da mu bude
s leve strane. Isusovo uenje je drugaije: Znate da knezovi na-
rodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim. Ali

74
meu vama da ne bude tako, nego ko hoe da bude vei meu
vama, da vam slui.198
Isus ui konceptu slube upozoravajui uenike da nikom
ne daju titule kao to su: otac, (uzgred, re papa znai otac),
Gospod ili voa. Nikoga na Zemlji ne zovite ocem, jer imate
samo jednog Oca onog na nebu. Niti se zovite voe, jer imate
samo jednog vou Hrista.199 Ideja da jedan od apostola treba
da bude uzdignut na poloaj pape (oca) u krajnjoj je suprotnos-
ti s ovim odlomkom iz Svetog pisma.
Ipak, rimokatolike poduavaju da je Petru bio dat taj uz-
vieni poloaj i da je celokupna crkva sagraena na njemu! Bib-
lijski stih koji se koristi da potvrdi taj stav nalazi se u Mateju
16:18: Ja tebi kaem: ti si Petar, i na ovom kamenu sazidau
crkvu svoju i vrata paklena nee je nadvladati.
Ako ovaj tekst sagledamo u kontekstu, moemo da vidimo
da Crkva nije bila sagraena na Petru, ve na Hristu. U prethod-
nim stihovima Isus je upitao uenike ta ljudi govore o Njego-
vom identitetu. Uenici su odgovorili da su miljenja podeljena.
Neki su govorili da je on Jovan Krstitelj, neki da je Ilija, dok su
drugi mislili da je on Jeremija ili jedan od proroka. Tada je Isus
upitao: A vi ta mislite, ko sam ja? Na to je Petar odvratio: Ti
si Hristos, Sin Boga ivoga! Potom mu je Isus rekao: Ti si Petar
(petros kamen, komad stene) i na toj steni (petra stena, gro-
mada velika, temeljna stena istine koju je Petar upravo identi-
fikovao) sagradiu svoju Crkvu. Stena na kojoj je trebalo da
bude sagraena istinska Crkva povezana je s Petrovom izjavom
ti si Hristos. Tako je istinski temelj na kojem je sagraena
Crkva sam Hristos, a ne Petar. Petar je i sam naglasio da je
Hristos ugaoni kamen, temeljna stena.200 On je rekao za Hrista
da je kamen koji odbacie zidari... i nema ni u jednom drugom
spasenja (Dela 4:11,12).
Crkva je sagraena na Hristu i ne postoji drugi temelj jer
temelja drugog niko ne moe postaviti osim onog koji je ve
posavljen, koji je Isus Hristos.201 Kada je Isus govorio o graenju

75
svoje crkve na steni, uenici nisu iz toga shvatili da on uzvisuje
Petra tako da on postaje njihov papa, jer dva poglavlja kasnije
pitaju Isusa ko je najvei.202 Da je Isus uio da je Petar taj na
kome treba da se sagradi Crkva i da taj stih zaista dokazuje da bi
Petar trebalo da bude papa, uenici bi sigurno znali ko je najvei
meu njima. Do vremena Kaliksta, koji je bio rimski biskup od
218-223. godine, tekst iz Mateja 16:18 nije bio korien za do-
kazivanje da je Crkva sagraena na Petru i da je rimski biskup
njegov naslednik.
Ako bolje prouimo u Bibliji ko je bio Petar, postaje jasno da
Petar uopte nije bio papa.
1. Petar je bio oenjen. injenica da je Petar bio oenjen
ovek nije u skladu sa katolikim stavom da papa mora da bude
neoenjen. Biblija govori da je majka Petrove ene bila izleena
od groznice.203 Svakako da Petar ne bi imao tatu da nije imao
enu. Godinama kasnije Pavle izjavljuje da su apostoli imali
ene ukljuujui tu i Kifu.204 Kifa je bilo Petrovo ime na aramej-
skom jeziku.205
2. Petar ne bi dopustio da se ljudi klanjaju pred njim. Kada
je Petar doao u Kornelijevu kuu ovaj mu poe u susret, pade
mu pred noge i pokloni mu se. Ali Petar ga podie i ree: Ustani!
I ja sam samo ovek!206 To se veoma razlikuje od onoga to bi
rekao papa, jer je uobiajeno da se ljudi klanjaju pred njim.
3. Petar nije pridavao tradiciji jednaku vanost kao i Bojoj
Rei. Njegova propoved na dan Pedesetnice bila je ispunjena
Bojom Reju, a ne tradicijom ljudi. Kad su ga ljudi upitali ta da
uine kako bi se pomirili sa Bogom, Petar im nije rekao da se
poliju ili pokrope s malo vode. Umesto toga im je rekao: Pokaj-
te se, i da se krsti svako od vas (re krtenje, grki baptisma, znai
uranjenje ili potapanje, prim. prev.) u ime Isusa Hrista za
oprotenje greha, i primiete dar Svetoga Duha.207
4. Petar nije bio papa, jer nije nosio krunu. On je sam ob-
janjavao da emo tek kad doe vrhovni pastir, Hristos,
primiti venac slave koji ne vene.208 S obzirom da Hristos jo

76
nije doao, kruna koju nosi papa nije ona koju daje Hristos.
Ukratko, Petar se nikada nije ponaao kao papa, a ni oblaio
kao on, nikada nije govorio ni pisao kao papa, niti su mu ljudi
pristupali kao papi.
Verovatno je u tim ranim danima crkve Petar imao jedan od
najvanijih poloaja meu apostolima. On je bio taj koji je
propovedao prvu propoved na dan Pedesetnice, kada je 3000
ljudi prilo Hristu. Petar je kasnije bio taj koji je prenosio
Jevanelje mnogobocima.209 Ali nita od toga ne dokazuje da je
Petar bio papa ili sveopti biskup nad biskupima.
Dok je Petar oigledno imao najvaniju ulogu meu apos-
tolima u samom poetku, izgleda da je kasnije Pavle imao naj-
vaniju slubu. Kao jedan od pisaca Novog zaveta, Pavle je
napisao 100 poglavlja sa 2325 stihova, dok je Petar napisao samo
8 poglavlja sa 166 stihova.
Pavle je govorio o Petru, Jakovu i Jovanu kao o stubovima
hrianske crkve,210 ali je uprkos tome rekao: ...ni u emu nisam
manji od prevelikih apostola...211 Ako je Petar bio vrhovni nad-
svetenik, papa, tada bi Pavle sigurno bio negde iza njega. U
Galatima 2:11 itamo kako je Pavle ukorio Petra jer je zasluio
osudu, i to reima koje bi udno zvuale kad bi Petar bio sma-
tran nepogreivim papom!
Pavle je bio nazvan apostolom mnogoboaca, 212 dok
je Petrova primarna sluba bila meu Jevrejima. 213 Ta inje -
nica je sama po sebi dovoljna da pokae kako Petar nije bio
rimski biskup, budui da je Rim bio grad mnogoboaca. 214
Sve je to vrlo znaajno kada znamo da je celokupni sistem
ri mokatolicizma zasnovan na tvrdnji da je Petar bio prvi
rimski biskup!
S biblijskog stanovita ne postoji nikakav dokaz da je
Petar ikada bio u Rimu. Novi zavet nam govori kako je on po-
setio Antiohiju, Samariju, Jopu, Cezareju i neka druga mesta, ali
ne i Rim! To je udan propust, s obzirom da je Rim u ono vreme
bio smatran najvanijim gradom na svetu! Katolika enciklope-

77
dija (pod nazivom Petar) objanjava da se najranije u 3. veku
pojavila tradicija po kojoj je Petar bio rimski biskup 25 godina, i
to (kako veruje Jeronim) od 42. do 60. godine posle Hrista.
Meutim, to stanovite nije bez odreenih problema. Oko 44.
godine Petar je bio na saboru u Jerusalimu,215 a oko 53. godine
Pavle mu se pridruio u Antiohiji.216 Oko 58. godine Pavle je
pisao pismo hrianima u Rimu, u kojem alje pozdrave za 27
osoba, ne spomenuvi
Petra. Zamislite misio-
nara koji pie crkvi,
pozdravljajui po ime-
nu dvadeset sedam
lanova, ne spominju-
i stareinu!

Fotografija prikazuje kip, navodno

Petrov, koji se nalazi u Crkvi svetog
Petra u Rimu. Kraj njega sam video
dugake redove ljudi kako ekaju da
prou pored njega i poljube mu stopalo.

78
 11. poglavlje

MNOGOBOAKO POREKLO
PAPSKE SLUBE

Nimrod, car i osniva Vavilona, nije bio samo njegov politi-

ki, ve i religijski voa. On je bio svetenik-car. Od njega potie
linija svetenikacareva, od kojih je svaki stajao na elu okultne,
vavilonske misterijske religije. Ta linija se nastavila sve do vreme-
na cara Valtazara, o kome itamo u Bibliji. Mnogima je poznata
pria o gozbi koju je on priredio u Vavilonu, kada su se na zidu
pojavile tajanstvene rei pisane rukom. Neki su propustili da pre-
poznaju u ovoj gozbi neto vie od puke drutvene zabave! To je
bio religijski skup, slavljenje vavilonskih misterija kojima je u to
doba na elu bio Valtazar. Oni pie vino i hvalie bogove od zlata
i od srebra, od bakra, od drveta i od kamena.217 Da bi uveali
svetogre, pili su vino iz Boijih svetih sudova koje je bilo oteto iz
jerusalimskog hrama. Taj pokuaj meanja onog to je sveto s
paganstvom, navukao je Boji sud na njih Vavilon je bio od-
reen za unitenje.
Taj stari grad je sada u ruevinama,218 nenastanjen, pust.
eleznika pruga koja povezuje Bagdad i Basru prolazi blizu
ovih ruevina. Na putokazu koji se tamo nalazi, na engleskom i
arapskom jeziku pie: Stanica Vavilon, ovde staju vozovi da
prime putnike. Meutim, jedini putnici su turisti koji dolaze da
razgledaju ruevine. Ali, iako je grad uniten, pojmovi koji su bili
deo stare vavilonske religije su preiveli!

79
 Kada je Rim osvojio svet, mnogobotvo, koje se proirilo iz
Vavilona i razvilo u razliitim narodima, je bilo ukljueno u rim-
ski religijski sistem. To ukljuuje i pojam vrhovnog nadsveteni-
ka, pontifa (Pontifex Maximus). Tako je vavilonski mnogoboa-
ki verski sistem, koji je izvorno sprovoen pod Nimrodovom vla-
davinom, bio ujedinjen pod vlau jednog oveka u Rimu - Julija
Cezara. Godine 63. pre Hrista Cezar je slubeno proglaen za
Pontifex Maximusa misterijske religije, koja se tada uvrstila u
Rimu.
Do danas su sauvani primerci rimskih novia sa likom Ce-
zara Avgusta (27. godina pre Hrista do 14. godine posle Hrista) i
s njegovom titulom Pont-Max - poglavar misterija.
Rimski carevi (ukljuujui i Konstantina) nastavili su da dre
titulu Pontifex Maximusa sve dok je 376. godine Gracijan nije
odbio iz hrianskih pobuda. On je u toj tituli i slubi uoio
idolatriju i svetogre. Ali ipak se do tog vremena rimski biskup
domogao politike vlasti i prestia, pa je dosledno tome 378.
godine Dema, rimski biskup, izabran da bude Pontifex Ma-
ximus, slubeni veliki svetenik misterijske religije. Budui da je
Rim bio smatran najvanijim svetskim gradom, neki od hriana
smatrali su rimskog biskupa biskupom nad biskupima i gla-
vom Crkve. To je stvorilo jedinstvenu situaciju - sada je jedan
ovek bio smatran glavom, kako od strane hriana tako i od
strane mnogoboaca. Od tada su reke mnogobotva i hrianst-
va potekle zajedno sainjavajui ono to danas poznajemo kao
Rimokatolika crkva pod vostvom Pontifex Maximusa pape.
Titula Pontifex Maximus moe da se pronae na natpisima
irom Vatikana: iznad ulaza u Crkvu svetog Petra, na kupoli, nad
Vratima svete godine koja se otvaraju samo tokom jubilarne
godine, itd. Medalja koja je iskovana po nalogu pape Lava X,
neposredno pred Reformaciju, prikazuje jedan od naina
korienja titule Pontifeks Maximus (ilustracija na sledeoj
strani).

80
 Postavlja se pitanje kako jedan ovek moe u isto vreme da
bude poglavar Crkve i Pontifex Maximus, poglavar mnogobo-
akih misterija. U pokuaju da prikriju tu nesaglasnost, crkvene
voe su traile slinosti izmeu dve religije. Znali su da bi, ako
im uspe da pronau bar samo nekoliko taaka koje su zajed-
nike za obe strane, bilo mogue da obe stope u jedno, s obzirom
da u to doba veina nije obraala panju na detalje. Bila je bitna
brojnost i politiku vlast - istina je bila sekundarna.
Jedna od velikih slinosti bila je u to-
me da je vrhovni svetenik mnogobo-
ake religije nosio haldejski naziv peter
ili tuma tuma misterija.219 To je otvo-
rilo mogunost da se hristijanizira
paganska sluba Pontifex Maximusa, ta-
ko to e se peter ili veliki tuma po-
vezati s apostolom Petrom. Meutim, ni-
je bilo jednostavno uiniti apostola Petra rimskim peterom.
Da bi se to moglo uiniti bilo je neophodno uenje da je Petar
bio u Rimu. To je, u stvari, razlog zbog kog su od 4. veka (a ne
pre) poele da krue brojne prie o tome da je Petar bio prvi rim-
ski biskup.220 I tako je zaslepljenim hrianima papa bio pred-
stavnik apostola Petra, dok je iniciranim mnogobocima bio
predstavnik petera, tumaa njima dobro poznatih misterija.221
Prema staroj tradiciji, Nimrod je bio onaj koji otvara, ra-
zotkriva tajne ili misterije, prvoroeni od deificiranih (oboa-
vanih) ljudskih bia. Re koja je prevedena sa otvori u stihovi-
ma poput 2. Mojsijeva 13:2 (u jevrejskom orginalu: Posveti mi
svakog prvenca, ta god otvara matericu...) je, kao to to
Strongs Concordance pokazuje, jevrejska re peter.222 Ne moe-
mo da kaemo do koje mere su stvari poput ove uticale na tradi-
cije o Petru i Rimu, koje su se zatim prenosile dalje.
S obzirom da je apostol Petar bio poznat kao Simon Petar,
interesantno je primetiti da Rim ne samo da je imao petera,
razotkrivaa ili tumaa misterija ve i religijskog vou koji se

81
zvao Simon, koji je doao tamo u 1. veku. Izgleda da je Simon,
koji se bavio vraanjem u Samariji,223 kasnije otiao u Rim i os-
novao tamo krivotvorenu hriansku religiju! Da ovo ne bi
zvualo bizarno, pogledajmo sledei citat iz Katolike enciklope-
dije u vezi sa tim Simonom: Justin Muenik i ostali rani pisci
saoptavaju nam da je na kraju otiao u Rim, inio tamo uda
pomou demonskih sila i primio boanske poasti, kako u Rimu
tako i u svojoj zemlji. Iako se kasnije oko tog Simona nakupi-
la preterana legenda... usprkos tome izgleda mogue da posto-
ji nekakva osnova za tu injenicu o kojoj je izvestio Justin, a
Euzebije je prihvatio. Istorijski Simon vraar je, bez sumnje,
osnovao neku vrstu religije kao falsifikat hrianstva, u kojoj je
njegova uloga analogna ulozi Hrista, kako je to sam tvrdio.224
Znamo da je Rimska crkva postala pravi ekspert u preuzi-
manju raznih ideja ili tradicija, koje je potom meala u svoj ujedi-
njeni religijski sistem. Ako je Simon imao sledbenike u Rimu,
ako je primao boanske poasti, ako je osnovao lanu hrian-
sku religiju u kojoj je imao ulogu analognu Hristovoj, da li je
mogue da su takve ideje uticale na kasnije tradicije? Moda je
taj Simon koji je bio u Rimu kasnije zamenjen sa Simonom Pet-
rom? Pape su tvrdile da su vritelji Hristove slube na zemlji.
Oigledno je da je i Simon vraar tvrdio to isto u Rimu, dok nigde
ne pie da je Simon Petar, apostol, tvrdio tako neto.
Jedna druga meavina mnogobotva i hrianstva u Rimu
odnosi se na kljueve. Skoro hiljadu godina Rimljani su verovali
u mistine kljueve boga Janusa i boginje Kibele.225 U mitraizmu,
jednom od glavnih ogranaka misterija koje su dole u Rim, bog
sunca je nosio dva kljua.226 Kada je imperator proglasio sebe
naslednikom bogova i vrhovnim svetenikom misterija, kljuevi
su postali simbol njegovog autoriteta. Kasnije, oko 378. godine,
kada je rimski biskup postao Pontifex Maximus, on je automatski
postao i vlasnik mistinih kljueva. To je rezultiralo time da papa
bude prihvaen i od strane mnogoboaca i ponovo otvorilo mo-
gunost da se Petar umea u priu. Zar nije Hristos rekao Petru:

82
Dau ti kljueve od carstva nebeskog...?227 Meutim, sve do 431.
godine papa nije javno proglasio da poseduje kljueve autoriteta
date apostolu Petru. To je bilo oko pedeset godina nakon to je
papa postao Pontifex Maximus, vlasnik kljueva.
Po Bibliji, klju dat Petru (i ostalim uenicima) predstavlja
poruku Jevanelja pomou koje ljudi mogu da uu u Boje car-
stvo. Neki nisu razumeli tu is-
tinu na ispravan nain, pa nije
neobino da se Petar prikazuje
kao vratar koji odluuje koga e
da pusti u nebo, a koga nee! To
je veoma slino idejama koje se
vezuju za boga Janusa. U mno-
goboakoj mitologiji Rima on
je bio uvar vrata i kapija, onaj
koji otvara i zatvara vrata. Janus
je prikazan na slici s kljuem u
Janus sa kljuem i petlom
rukama i sa dva lica jednim
starijim i drugim mlaim (kasnija verzija Nimroda utelov-
ljenog u Tamuzu). Zanimljivo je primetiti da nije samo klju bio
simbol boga Janusa, ve i petao. Povezati petla sa Petrom takoe
nije bilo teko. Zar nije petao zakukurikao one noi kada se on
odrekao Isusa?228
Sasvim je sigurno da ime Vrhovni pontif ili Pontifex Ma-
ximus koje nosi papa nije hrianskog porekla, jer su taj naziv
koristili rimski carevi pre hrianske ere. Re pontif potie od
rei pons (most) i facio (praviti), tako da u prevodu znai gra-
ditelj mostova. Svetenicicarevi i carevi iz doba mnogobotva
bili su smatrani graditeljima i uvarima rimskih mostova. Svako
od njih sluio je kao veliki svetenik i tvrdio da je most ili karika
koja povezuje ovaj ivot sa buduim.
Taj ogranak misterijske religije, poznat kao mitraizam, i-
rio se u Rimu sve dok nije postao skoro jedina religija u
carstvu.229 Glavni svetenik je bio nazivan Pater Patrum -

83
otac otaca.230 Direktno povezan sa
tim nazivom je i status vrhovnog po-
glavara Rimokatolike crkve: papa -
otac otaca. U to doba otac mitraiz-
ma imao je svoje sedite u Rimu, kao i
katoliki otac sada.
Skupa i bogato ukraena odea koju
nose pape nije preuzeta iz hrianstva,
ve je bila oblikovana po uzoru na
odeu rimskih careva. Istoriari nisu
propustili da zapaze tu injenicu, pa
istiu da je odea svetenstva... naslee iz paganskog Rima.231
Tiara, kruna koju nose pape, iako je u razliitim vremenima bila
ukraavana na razliite naine, ima isti oblik kao krune koje
nose boanstva ili aneli prikazani na drevnim mnogoboakim
asirskim crteima.232 Slina je i kruni koju nosi Dagon, bog - riba.
Dagon je bio misterijski oblik vavilonskog spasitelja. Ime
Dagon dolazi od rei dag (u Bibliji obino prevedene kao riba), a
znai riblji bog.233 Iako je poteklo iz Vavilona,234 oboavanje Da-
gona postalo je posebno popularno meu Filistejima.235
Na donjoj slici moe se videti nain na koji se Dagon prikazi-
vao na mesopotamskim skulpturama (drugi lik s leva).236 Lejard
(Layard) u knjizi Babylon and Nineveh objanjava da je glava
ribe formirala mitru iznad ovekove glave, dok je ljuskavi, lepe-
zasti rep padao pozadi
poput plata, ostavlja-
jui otkrivene udove i
stopala.237
Kasnije, kada su se
stvari razvile, preostao
je samo gornji deo - mit-
ra sa malo otvorenim
ribljim ustima.

84
 Na nekoliko maltekih ko-
vanica prikazano je boanstvo
(ije su osobine istovetne sa
Ozirisom, egipatskim Nimro-
dom) bez ribljeg tela, kome je
ostala samo riblja glava, mit-
ra.238
Poznata Moretova slika
prikazuje svetog Ambrozija s
mitrom u obliku riblje glave.
Istu vrstu mitre nose i pape,
kao to moe da se vidi na slici
pape Pavla VI (koji je pro-
povedao o miru u toku svoje
istorijske posete Sjedinjenim
Amerikim Dravama 1965.
godine).
H. A. Ajronsajd kae da je
papa direktan naslednik veli-
kog svetenika vavilonskih Sveti Ambrozije
misterija i sluga ribljeg boga Da-
gona, zbog kog i nosi ribarski
prsten, poput svojih idolopok-
lonikih prethodnika. Pono-
vo su u meanju mnogobotva
i hrianstva slinosti uinile
meavinu manje oiglednom.
U ovom sluaju, s obzirom da
je Petar bio ribar, s njim je bio
povezan prsten boga ribe s
upisanom titulom Pontifex
Maximus. Meutim, apostol
Petar nikada nije nosio takav
prsten. Niko mu se nikada nije Papa Pavle VI s mitrom
85
klanjao niti ljubio njegov prsten. On verovatno nije ni imao
prsten, jer pie da nije imao ni srebra ni zlata!239
Sledei klju koji nam pomae da reimo misteriju moder-
nog Vavilona moemo da pronaemo u upotrebi paliuma koji
papa nosi oko ramena. Renici ga definiu kao komad odee koji
je pre hrianske ere nosilo mnogob-
oako svetenstvo Grke i Rima. U
modernim vremenima palium se iz-
rauje od bele vune skinute sa dva
jagnjeta koja su prethodno primila
blagoslov u bazilici Svete Agneze u Ri-
mu. Kao znak da i nadbiskupi takoe
imaju udela u obilju papske slube,
papa im alje palium. Ali pre nego se
poalje, mora celu no da ostane na navodnom grobu svetog
Petra. Ova praksa lii na mnogoboake obiaje starih Grka!
Rimska crkva vekovima tvrdi da poseduje stolicu na kojoj je
sedeo i slubovao Petar za vreme svog boravka u Rimu. Ka-
tolika enciklopedija objanjava da oslikane ploe na prednjoj
strani stolice prikazuju izmiljene mitske ivotinje, kao i izmi-
ljena Herkulova dela.240 U narednom tomu Katolike enciklo-
pedije pronalazimo ove rei: Gilgame, kojeg je mitologija tran-
sformisala u vavilonskog Herkula... bio bi tada osoba koju
oznaava biblijski Nimrod.241 udno je da se Nimrod poisto-
veuje s Herkulom, a da se rezbarije sa likom Herkula pojavljuju
na tzv. Stolici svetog Petra. Nijedna od tih stvari ne moe da
nas uveri da je ta stolica hrianskog porekla. Nauna komisija
koju je u julu 1968. ustanovio tadanji papa, izjavila je da nijedan
deo stolice nije dovoljno star da bi poticao iz Petrovih dana.
Slubenim ispitivanjem utvreno je da starost stolice moe
sezati samo do 9. veka. Jasno, stare ideje u vezi s Petrovom stoli-
com bile su zanimljive, ali netane.
Blizu velikog oltara Crkve svetog Petra nalazi se veliki bron-
zani kip, navodno Petrov. Taj kip se uva s najdubljim potova-

86
njem, a njegova stopala su bila poljubljena toliko puta da su mu
se od toga skoro istroili prsti! Fotografija prikazuje papu Jovana
XXIII kako se sprema da poljubi kip koji je za tu priliku obuen u
papsko odelo, a na glavu mu je stavljena troredna kruna.
Obiaj ljubljenja kipa ili idola pozajmljen je iz mnogobotva.
Kao to smo videli, oboavanje Vala je bilo povezano s drevnim

Papa Jovan XXIII se priprema da poljubi stopalo kipu svetog

Petra.

87
 Papu Pavla VI nose u procesiji

oboavanjem Nimroda, u deificiranom obliku (kao boga sunca).

U Ilijino doba narod se klanjao Valu i ljubio ga. Ali sam, rekao
je Bog, ostavio u Izrailju sedam hiljada ljudi, koji ne savie kole-
na pred Valom niti ga ustima svojim celivae.242 U jednom od
svojih misterijskih oblika Nimrod (utelovljen u mladog Ta-
muza) je bio prikazivan kao tele. Kipove teladi su pravili, obo-
avali i ljubili! ...Srebrom svojim kipove svoje liju, idole po volji
svojoj. Svi su delo umetniko. O njima se kae: koji rtve prinose,
nek teoce ljube! Ljubljenje, celivanje idola bilo je deo oboavan-
ja boga Vala!

88
 U Rimskoj crkvi je prihvaen i obiaj religijskih procesija,
sveanih verskih povorki u kojima se nose idoli. Takve procesije
su uobiajeni deo rimokatolike prakse koja, svakako, ne potie
iz Biblije. U 15. veku pre Hrista kip vavilonske boginje Itar bio je
uz veliku pompu i ceremonije prenet iz Vavilona u Egipat.243 U
staro doba procesije s kipovima bile su odravane u Grkoj,
Egiptu, Etiopiji, Meksiku i mnogim drugim zeljama.
Biblija pokazuje ludost onih koji misle da im idol moe po-
moi idoli su tako bespomoni da ih treba nositi! Isaija u di-
rektnom osvrtu na vavilonske bogove kae: Zlato iz kese svoje
vade, na merilima srebro mere; plaaju zlatara da im boga pravi
i pred njim padaju i klanjaju se. Nose ga, na rame ga meu, stav-
ljaju ga na mesto njegovo i on stoji, ne mie se s mesta svoga.244
Ne samo da su se takve procesije, prilikom kojih se nose idoli
nastavile u Rimokatolikoj crkvi, ve se tokom samih procesija
nosi i papa. U Isaijino vreme ljudi su troili zlato i srebro da bi
nainili svoja boanstva. Danas se na papu stavljaju dragulji i
skupa odea. Kada je nekada boanstvo bilo noeno u procesiji,
ljudi su padali na kolena pred njime i klanjali mu se; tako se u
nekim prilikama klanjaju i pred papom. Isto kao to je bog bio
noen na ramenima, tako i danas ljudi na ramenima, tokom
religijskih procesija, nose papu, boga katolicizma!
Pre oko tri hiljade godina potpuno isti obiaj bio je poznat u
Egiptu, gde su takve procesije bile deo tadanje mnogoboake
religije. Ilustracija na sledeoj strani prikazuje kako dvanaest
ljudi nose staroegipatskog svetenika-cara kroz masu koja ga
oboava.245 Kada se uporede savremena papska i stara egipatska
verska procesija, vidi se da je prva kopija druge!
Na crteu na kom je prikazan egipatski svetenik-car, zapa-
amo upotrebu fabelluma, velike lepeze od perja. Ona je ranije
bila poznata kao Bahusova mistina lepeza. Kao to je takva lepe-
za bila koriena u procesiji s mnogoboakim svetenikom-
carem, tako se i danas koristi u toku sveanih procesija s papom.
(Uporediti crte i fotografiju.) Kao to Enciklopedija Britanika

89
 Egipatskog svetenika-cara nose u procesiji

kae, papa se, kada odlazi na sveane ceremonije, nosi na sedi-

ji, prenosivoj stolici s crvenom svilom, visokog naslona, praen
lepezama od perja.246 Da te lepeze koje se koriste u procesija-
ma potiu iz egipatskog mnogoboakog sistema znaju i prizna-
ju ak i katoliki pisci.247 etiri snana metalna prstena na noga-
ma Petrove stolice slue da se u njih utaknu poluge za noenje.
Meutim, moemo da budemo potpuno sigurni da apostol
Petar nikada nije bio noen kroz masu ljudi koja mu se klanja!248
Nema sumnje da je papina sluba proizala iz meavine
mnogobotva i hrianstva. Mitra u obliku riblje glave, vavilon-
ska odea, mistini kljuevi i titula Pontifex Maximus pozajm-
ljeni su iz mnogoboake religije. Sve to, kao i injenica da Hris-
tos nikada nije ustanovio sluzbu pape u svojoj Crkvi, jasno po-
kazuje da papa nije zamenik Sina Bojeg niti naslednik apostola
Petra.

90
 12. poglavlje

NEMORALNOST
NEKIH PAPA

Osim uverljivih dokaza koje smo naveli, i sam karakter i

moral mnogih papa pre ih prikazuje kao naslednike mnogobo-
akih svetenika nego kao Hristove ili Petrove predstavnike.
Neke pape su bile toliko pok-
varene da su ih se stideli i ljudi
koji nisu imali nikakve veze sa
religijom. Meu gresima koje su
poinili nalaze se: blud, sodomi-
ja, novane prevare, silovanje,
ubistvo i pijanstvo. Povezati tak-
ve grehe s ljudima koji su nosili
titulu Sveti otac, Hristov na-
mesnik i Biskup nad biskupi-
ma, moe da zvui okantno, ali
oni koji su dobro upoznati s
istorijom papstva znaju da mno-
Papa Sergije III
ge pape nisu bili moralni ljudi.
Papa Sergije III (904-911) se dokopao papske slube pomou
ubistva. Anali Rimske crkve govore o njegovom ivotu sa Ma-
rozijom, s kojom je iveo u javnom grehu, a koja mu je rodila
nekoliko nezakonite dece.249 Baronius ga je opisao kao mon-
struma, a Gregorovije ga je nazvao zastraujuim zloin-
cem. Jedan istoriar je napisao: Sedam godina je taj ovek
91
zaposedao stolicu svetog Petra, dok je njegova konkubina sa
svojom semiramidolikom majkom vladala dvorem u raskoi i
razbludnosti koja je podseala na najgore dane starog carst-
va.250
Ta ena, Teodora, zbog svog iskvarenog morala poistovei-
vana sa Semiramidom, zajedno sa Marozijom, papinom lju-
bavnicom, napunila je papsku stolicu ljubavnicima i kopiladi,
pa je od papske palate napravila razbojniku peinu.251 Vla-
davinom pape Sergija III zapoelo je razdoblje nazveno vlada-
vina bludnica (904-963).
Papa Jovan X (914-928) je prvo bio poslat kao nadbiskup u
Ravenu, ali ga je Teodora vratila u Rim i postavila na mesto pa-
pe. Prema biskupu Liutprandu iz Kremone, koji je pisao istoriju
oko pedeset godina nakon tog doba, Teodora je potpomagala
Jovanov izbor da bi lake mogla da prikrije svoje nedoputene
odnose s njim.252 Njegova vladavina se neoekivano zavrila
tako to ga je Marozija zadavila! Htela je da ga ukloni sa svoga
puta, da bi Lav VI (928-929) mogao da postane papa. Vladavina
Lava VI je ipak bila vrlo kratka, jer ga je Marozija potajno ubila
kada je saznala da je dao svoje srce eni besramnijoj od nje
same!253 Nedugo nakon toga, pod imenom Jovan XI, papa je
postao maloletni Marozijin sin. Katolika enciklopedija navodi:
Neki, uzimajui kao izvor podataka Liutpranda i Liber pontifa-
calis, tvrde da je on bio nezakoniti sin Sergija III (ranijeg pape).
Putem intriga svoje majke, koja je u to vreme vladala u Rimu, bio
je postavljen na stolicu svetog Petra.254 Meutim, u svaama s
nekim majinim neprijateljima bio je pretuen i baen u zatvor
u kome su ga otrovali.
Godine 955. Marozijin unuk je u svojoj 18. godini postao pa-
pa pod imenom Jovan XII. Katolika enciklopedija ga opisuje
kao nepristojnog, nemoralnog oveka iji je ivot bio takav da
se o Lateranu govorilo kao o javnoj kui, a njegova moralna izo-
paenost je postala predmet opte omraenosti u Rimu... 6.
novembra je sazvan crkveni zbor u Crkvi svetog Petra, sastavljen

92
od pedeset italijanskih i ne-
makih biskupa; Jovan je bio
optuen za svetogre, novane
prevare, krivokletstvo, ubistvo,
blud i incest, i pismeno pozvan
da se odbrani. Odbijajui da
prizna sinod, Jovan je izrekao
kaznu ekskomunikacije za sve
uesnike zbora ako izaberu
drugog papu umesto njega...
Jovan XII se krvavo osvetio vo-
ama protivnike stranke: kar-
dinalu-akonu Jovanu odsee- Papa Jovan XII
na je desna ruka, biskup Otgar
fon Spejer je izbievan, visoki dvorski slubenik izgubio je nos i
ui... Jovan je umro 14. maja 964. godine, osam dana nakon to
je bio, prema glasinama, pogoen paralizom u inu bludni-
tva.255
Poznati katoliki biskup iz Kremone, Liutprand, koji je iveo
u to doba, pisao je: Nijedna asna gospoa nije smela da se
javno pokae, jer papa Jovan nije imao potovanje ni prema
devojkama, udatim enama ili udovicama; bile su sigurne da bi
ih obeastio ak i na grobovima svetih apostola Petra i Pavla.
Katolika zbirka o ivotima papa, Liber pontificalis, govori: On
je ceo svoj ivot proveo u bludu.256
Papa Bonifacije VII (984-985) je stekao svoj poloaj obilnim
deljenjem ukradenog novca. Orleanski biskup je za njega rekao
da je (kao i Jovan XII i Lav VIII) monstrum koji zaudara u krvi i
prljavtini i antikrist koji je zaseo u hram Boji. Katolika
enciklopedija kae da je on nadvladao Jovana XIV (aprila 984.),
bacio ga u tamnicu Sant Angelo, gde je nesreni ovek i umro
nakon etiri meseca... Vie od godinu dana Rim je trpeo tog mon-
struma ogrezlog u krvi svojih prethodnika. Ali osveta je bila stra-
na. Nakon njegove neoekvane smrti, jula 985. godine... Bo-

93
nifacijevo telo je bilo izloeno pogrdama svetine, vueno po uli-
cama grada i konano golo i prekriveno ranama baeno u pod-
noje kipa Marka Aurelija... Sledeeg jutra samilosni svetenici
su odneli le i na hrianski nain ga ukopali.257
Sledei papa bio je Jovan XV (985-996). On je razdeljivao
crkveni novac svojim roacima i bio poznat kao ovek gramziv
za novcem i iskvaren u svim svojim postupcima.
Benedikt VIII (1012-1024) je kupio slubu pape pomou
javnog mita. Sledei papa Jovan XIX takoe je kupio papsku
slubu. S obzirom da je bio laik, bilo je potrebno da proe kroz
sva svetenika zareenja u jednome danu! Nakon njega je Be-
nedikt IX (1023-1045) postavljen za papu kao deak od 12 godina
(neki izveataji kau 20), i to uz pomo cenkanja s monim
porodicama koje su vladale Rimom! On je poinio ubistva i
bludnitva usred belog dana, pljakao hodoasnike na grobovi-
ma muenika... odvratni zloinac, narod ga je isterao iz Rima.258
Katolika enciklopedija kae: On je bio sramota Stolici svetog
Petra.
Simonija (kupovanje i prodavanje papske slube) je posta-
la tako uobiajena, a korupcija toliko izraena, da su se i sve-
tovni vladari ukljuivali u nju. Kralj Henri III postavio je za papu
Klementa II (1046-1047), jer se nije
naao nijedan rimski svetenik koji ni-
je bio okaljan simonijom i bludni-
tvom!259
Brojne pape su poinile ubistva,
ali je Inoentije III (u prevodu Ne-
vini - prim. prev.) u ubijanju nadma-
io sve svoje prethodnike. Iako nije
lino ubijao, on je uveo najavolskiju
ustanovu u istoriji oveanstva
Inkviziciju. Ova institucija je odgovor-
na za ubistva, sakaenja i progonstva
vie stotina hiljada i miliona ljudi. U Papa Inoentije III

94
toku od oko 500 godina, pape su koris-
tile Inkviziciju protiv onih koji se nisu
slagali s uenjima Rimske crkve, te
tako nastojale da ouvaju svoju vlast.
U sukobima s kardinalima i kralje-
vima, protiv pape Bonifacija VIII su
bile iznoene brojne optube. Kato-
lika enciklopedija pie: Teko da je
izostavio bilo koji mogui zloin -
neveru, herezu, simoniju, odvratnu i
neprirodnu nemoralnost, idolatriju,
magiju, gubitak svete zemlje, smrt
Celestina V itd... Istoriari, pa ak i
moderni katoliki pisci... svrstavaju ga Papa Bonifacije VIII
meu pokvarene, zle pape, prikazuju
kao astoljubivog, arogantnog, nemilosrdnog oveka i podmuk-
log spletkara, a sav njegov pontifikat kao zapis o zlu.260 Nije
nuno insistirati da su sve optube protiv njega bile istinite, ali
ne mogu ni sve da budu netane. Tokom njegove vladavine pes-
nik Dante je posetio Rim i opisao Vatikan kao kanalizaciju
korupcije. Papu Bonifacija je (zajedno s papama Nikolom III i
Klementom V) smestio u najnie delove pakla.
Iako pokuavaju da stave naglasak na neke Bonifacijeve dob-
re osobine, katoliki istoriari... ipak priznaju eksplozivnu bru-
talnost i uvredljivu frazeologiju nekih njegovih javnih dokume-
nata.261 Za primer te uvredljive frazeologije moe da poslui
tvrdnja da zabavljati se i fiziki lei sa enama ili mladiima ne
predstavlja vei greh od trljanja ruku.262
U drugim prilikama, oigledno u takvim eksplozivnim tre-
nucima, nazvao je Hrista licemerom i govorio za sebe da je
ateista.
Iako to zvui skoro neverovatno, upravo je taj papa 1302.
godine izdao dobro poznatu bulu Unam sanctum, koja slubeno
proglaava da je Rimokatolika crkva jedina prava crkva izvan

95
koje niko ne moe da bude spaen, i govori: Zato tvrdimo,
odreujemo i proglaavamo da je nuno za spasenje verovati da se
svako ljudsko bie mora podloiti rimskom Pontifu. S obzirom
da su postojale i moralno iskvarene pape, zahtev da se svaki ovek
mora podloiti papi namee jedno pitanje: Da li se treba pod-
loiti i grenom papi? Katoliki odgovor je sledei: Greni pa-
pa... ostaje lan (vidljive) crkve i treba ga smatrati grenim, ne-
pravednim vladarem za koga moramo da se molimo, ali kog ne
smemo da liimo nae pokornosti.263
Od 1305. do 1377. godine papin dvor je bio u Avinjonu, u
Francuskoj. U to doba je Petrarka optuio papinu gardu za silo-
vanja, preljubnitvo i sve vrste bluda. U mnogim upama mu-
karci su zbog zatite svojih porodica264 zahtevali da svetenici
dre konkubine!
Tokom koncila u Konstanci, trojica papa, a ponekad i etvo-
rica, svakog jutra su proklinjali jedan drugog i svaki od njih je
govorio za svoje protivnike da su antihristi, demoni, preljubnici,
sodomisti, neprijatelji Boga i ljudi. Jedan od tih papa, Jovan
XXIII (1410-1415), bio je optuen od strane trideset sedam sve-
doka (veinom biskupa i svetenika) za blud, preljubu, incest,
sodomiju, simoniju, krau i ubistvo. Uz pomo ogromnog broja
svedoka bilo je dokazano da je zaveo i silovao tri stotine asnih
sestara. Njegov sekretar Niem je rekao da je ovaj drao harem u
Bolonji, gde su ak dve stotine devojaka bile rtve njegove
raskalanosti.265 Koncil ga je optuio za pedeset etiri zloina
najgore vrste.266
Vatikanski zapis donosi ovu informaciju u vezi sa njegovom
nemoralnom vladavinom: Njegovo gospodstvo, papa Jovan,
poinio je perverznost sa enama svog brata, incest sa svetim
opaticama, preljubu sa udatim enama, polno optio sa devica-
ma i poinio sve vrste seksualnih zloina... Potpuno se prepustio
spavanju sa drugim sobama i ostalim telesnim eljama, u pot-
punosti suprotnim Hristovom ivotu i uenju... javno je bio naz-
van Utelovljenim avolom.267 Da bi poveao svoje bogastvo,

96
papa Jovan je oporezovao skoro sve, ukljuujui prostituciju,
kockanje i lihvarstvo. Bio je i proglaen za najpokvarenijeg zlo-
inca koji je ikada sedeo na papskom prestolu.268 Za papu Pija
II (1458-1464) je reeno da je bio otac mnoge nezakonite dece.
On je otvoreno govorio o metodama koje je koristio da zavede
ene, ohrabrujui mladie da ine to isto. ak se nudio da ih
poduava u metodama samougaanja.269
Pijev sledbenik je bio Pavle II
(1464-1471), koji je imao punu kuu
ljubavnica. Njegova papska kruna
svojom vrednou je nadmaivala
vrednost palate. Sledei papa Sikst
IV (1471-1484) svoje ratove je finan-
sirao prodajom crkvenih slubi oni-
ma koji su ponudili najvie novca.270
Papstvo je koristio da obogati sebe i
svoju rodbinu. Osmoricu svojih ses-
tria je postavio za kardinale, iako
su neki od njih jo bili deaci. Luk-
suznim i raskonim zabavama nad-
maio je rimske careve. Bogastvom i
raskoi, on i njegovi roaci su nad-
maili i stare rimske porodice.271 Papa Aleksandar VI
Papa Inoentije VIII (1484-1492)
je bio otac esnaestoro dece, koju mu je rodilo vie ena. Neka
od njegove dece slavila su svoje venanje u Vatikanu.272
Katolika enciklopedija spominje samo dvoje nezakonite dece,
Franesketa i Teodorinu, iz doba razuzdane mladosti.273
Poput brojnih drugih papa, i on je umnoio crkvene slube i pro-
davao ih za ogromne sume novca. Dozvolio je i borbe bikova na
Trgu svetog Petra.
Sledei je bio Bordija koji je uzeo ime Aleksandar VI (1492-
1503), a u izboru za papu pobedio je podmitivi kardinale. Pre
nego to je postao papa, jo dok je bio kardinal i nadbiskup,

97
iveo je u grehu s jednom rimskom gospoom, a kasnije s
njenom kerkom s kojom je imao petoro dece. Na dan svog
krunisanja postavio je svog sina, mladia loe prirode i loih
navika, za nadbiskupa Valensije.274 Mnogi smatraju da je
Aleksandar VI bio iskvareniji od svih papa iz doba renesanse.
Javno je iveo u incestu sa svoje dve sestre i kerkom Luk-
recijom, s kojom je, kako je reeno, imao dete.275 Predvodio je
seksualnu orgiju u Vatikanu 31. oktobra 1501. godine, koja zbog
ogromne grozote nikada nije bila ponovljena u analima ljudske
istorije.276
Prema Life magazinu, papi Pavlu III (1534-1549) rodila su se
tri sina i ker. Na dan kada je bio krunisan, slavio je krtenje dvo-
jice svojih praunuka. Dvojicu mladih neaka proglasio je kardi-
nalima, finansirao sveanosti s pevaima, plesaima i lakrdi-
jaima i traio save-
te od astrologa.277
Papa Lav X
(1513-1521) rodio
se 11. decembra
1475. godine. Ton-
zuru je primio u 7.
godini; sa 8 je pos-
tao opat, a kardinal
sa 13 godina! Ilus-
tracija prikazuje bu-
lu pape Lava X. Na
Bula Lava X jednoj strani olov-
nog peata su likovi apostola Petra i Pavla, a na drugoj papino
ime i titula. Re bula (izvedena iz latinske rei ije znaenje je
povezano s okruglim oblikom) prvo se koristila za peate koji su
davali verodostojnost papskim dokumentima, a kasnije i ostalim
ispravama.
Katolika enciklopedija govori kako se papa Lav X neo-
buzdano predao zabavama koje je obilno prireivao. Bio je op-

98
sednut nezasitnom ljubavlju prema nasladi... oboavao je da
prireuje gozbe i skupe zabave propraene razuzdanou i
pijanenjem.278
Upravo tih dana je Martin Luter, svetenik Katolike crkve,
putovao u Rim. Kada je ugledao prve obrise grada na sedam
breuljaka, spustio se na zemlju i rekao: Sveti Rime, pozdrav-
ljam te. Za kratko vreme je uvideo da je Rim sve drugo, samo ne
sveti grad. Meu svim slojevima klera vladala je nemoralnost.
Svetenici su priali bestidne ale i grozne prostote, ak i u toku
mise. Na papskom dvoru veeru je sluilo dvanaest golih devo-
jaka.279 Niko ne moe da zamisli kakvi gresi i sramna dela se
ine u Rimu, rekao je Luter, to treba videti i uti da bi se ve-
rovalo. Tako postoji uzreica: Ako postoji pakao, Rim je sagraen
iznad njega.
Jednog dana, u toku te svoje posete Rimu, zapazio je kip u
jednoj od ulica koje vode do Crkve svetog Petra, kip enskog
pape. S obzirom da je taj kip papama bio predmet zgraavanja,
nijedan od njih nikada nije hteo da prolazi tom ulicom. udim
se, rekao je Luter, kako pape doputaju da taj kip ostane ta-
mo.280 etrdeset godina nakon Luterove smrti, papa Sikst V
naloio je da se taj kip ukloni .
Iako Katolika enciklopedija smatra da je pria o papi Jovani
izmiljena, ipak donosi sledee objanjenje: Nakon Lava IV
(847-855), Englez Don od Majnca zaposeo je papsku stolicu na
dve godine, sedam meseci i etiri dana. On je, navodno, bio
ena. Kao devojku, njen ljubavnik ju je odveo u Atinu odevenu u
muku odeu, i tamo je toliko napredovala u uenju da joj niko
nije bio jednak u znanju. Dola je u Rim gde je poduavala
nauku i zbog toga privukla panju uenih ljudi... i konano je
bila izabrana za papu, ali je zatrudnevi sa jednim od svojih
poverljivih slubenika rodila dete tokom procesije od Crkve sve-
tog Petra do Laterana... Tamo je skoro istog momenta umrla, a
reeno je da je na tom istom mestu bila i sahranjena.281

99
 Da li je zaista postojala ena-papa? U Srednjem veku u tu
priu su verovali hroniari, biskupi, pa i same pape. Katolika
enciklopedija iznosi: U etrnaestom i petnaestom veku je ta
papinica smatrana istorijskom osobom u ije postojanje niko
nije sumnjao. Imala je svoje mesto meu isklesanim bistama
koje su stajale u sienskoj katedrali. Pod Klementom VII (1592-
1595), i na njegov zahtev, ona je bila transformisana u papu
Zaharija. U odbranu svoje lane doktrine pred koncilom u
Konstanci, jeretik Jan Hus spominje papinju i niko ne stavlja pod
znak pitanja injenicu njenog postojanja.282 Kako je papa Kle-
ment mogao enskog papu, Jovanu, transformisati u mukog
papu, Zaharija, vekovima nakon njene smrti?
Iznosei injenice o nemoralnosti koja je postojala u ivotu
nekih papa, mi ne elimo da ostavimo utisak da su sve pape
imale lo karakter kao ove spomenute. Meutim, verujemo da
taj izvetaj ozbiljno dovodi u pitanje doktrinu o apostolskom
nasleu, u kojoj se tvrdi da je Rimokatolika crkva jedina prava
crkva budui da moe datirati liniju papa sve do apostola Petra.
Da li je to zaista vano? Ako je tako, svaki od tih papa, ak i oni
koji su bili poznati kao nemoralni i okrutni, treba da budu
ukljueni u tu liniju.

100
 13. poglavlje

DA LI SU PAPE NEPOGREIVE?

Kao dodatak mnogim kontradikcijama kojima je rimski sis-

tem ve bio zaraen, pojavile su se pape koje su poele da tvrde da
su nepogreive (poput boga Janusa iz antikog doba). Zato je
prirodno da su ljudi poeli da ispituju kako se nepogreivost moe
povezati s papskom slubom, kada su neke pape bile vrlo lo
primer u moralu i potenju. Ako se nepogreivost moe primeniti
samo na doktrine koje su proglasili, kako onda moe biti da se
neke pape nisu slagale sa drugim papama? Neki od papa, uk-
ljuujui Virilinija, Inoentija III, Klementa IV, Grgura XI, Had-
rijana VI i Pavla IV, odacili su doktrinu o nepogreivosti papa.
Kako je sve to moglo biti objanjeno na prihvatljiv nain i uob-
lieno u dogmu? To je bio zadatak vatikanskog koncila iz 1870.
godine. Koncil je pokuao da suzi znaenje nepogreivosti na
upotrebljivu definiciju, koristei je kao takvu samo za papske pro-
glase koji su nainjeni eks katedra (ex cathedra sa katedre: izjave
i tvrdnje date bez obrazloenja, zasnovane samo na autoritetu
onoga koji ih daje, prim. prev.). Definicija koja je prihvaena glasi:
Rimski pontif, kada govori eks katedra, a to je kada vri svoju
slubu kao pastir i uitelj svih hriana, odreuje... doktrinu vere
ili morala koju cela crkva treba da odrava to mu je zbog razloga
boanskog uestvovanja obeano u blagoslovljenom Petru, koji je
posedovao tu nepogreivost... i shodno tome takve definicije rim-
skog pontifa su nepromenljive.283

101
 Tom definicijom nisu bili prevladani svi problemi, ali ipak je
nepogreivost pape postala slubena dogma Rimokatolike cr-
kve na vatikanskom koncilu 1870. godine.
Poznavajui istoriju papa, nekoliko katolikih biskupa se na
tom koncilu suprotstavilo proglaavanju dogme o nepogre-
ivosti papa. Jedan od njih, biskup Josip Juraj trosmajer (1815-
1905), opisan je u Katolikoj enciklopediji kao jedan od najis-
taknutijih protivnika nepogreivosti papa.284 On je istakao da
su se neke pape suprotstavljale drugim papama. Posebno je spo-
menuo kako je papa Stefan VI (896-897) doveo na sud ranijeg
papu Formozija (891-896).
Poznata pria o tome kako je
jedan papa doveo drugog na sud
je krajnje stravina, budui da je
papa Formozije bio mrtav ve
osam meseci! Ipak je telo izva-
eno iz grobnice i smeteno na
presto. Tamo je postavljen da sedi
pred grupom biskupa i kardinala,
obuen u bogatu papsku odeu, s
krunom na klimavom skalpu i
skiptar svete slube u ukoenim
prstima trule ruke! S obzirom da se suenje oduilo, smrad
mrtvog tela je ispunio skuptinsku dvoranu. Papa Stefan je istu-
pio pred ceo zbor i vrio ispitivanje. Naravno, pokojnik nije
davao nikakve odgovore na optube, pa je proglaen krivim za
sve take optunice. Nakon toga je sjajno odelo potrgano s nje-
govog tela, kruna s lobanje, a zatim su mu otseeni prsti koje je
koristio za deljenje pontifikalnih blagoslova. Njegovo telo je
baeno na ulicu, vezano za kola i vueno rimskim ulicama, da bi
na kraju bilo baeno u Tibar.285
Tako je jedan papa prokleo drugog. Nedugo zatim, istie
Katolika enciklopedija, drugi Stefanov naslednik ponovo je sa-
hranio sa svim poastima Formozijevo telo koje je neki monah

102
izvukao iz Tibra, i to u Crkvi svetog Petra. Zatim je na sinodu
ponitio odluke suda Stefana VI i proglasio vaeim sve odluke
koje je doneo Formozije. Jovan IX je potvrdio te akte na dva
sinoda... S druge strane je Sergije III (904-911) odobrio u rim-
skom sinodu odluke Stefanovog sinoda protiv Formozija... Ser-
gije i njegova stranka su podvrgli otrom postupku biskupe koje
je Formozije posvetio, a koji su u meuvremenu podelili slube
mnogim drugim svetenicima, tako da je ta politika prerasla u
najveu konfuziju.286 Tako otro neslaganje meu nekim papa-
ma sasvim sigurno pobija ideju o nepogreivosti papa.
Na estom koncilu odranom 680. godine Papa Honorije I je
nakon smrti proglaen jeretikom. Papa Lav II je potvrdio takvu
osudu. Ako su pape nepogreive, postavlja se pitanje kako su
onda mogli da osuuju jedan drugog?
Papa Vigilije je, nakon to je osudio neke knjige, povukao
svoju osudu; kasnije ih je ponovo osudio i opet opozvao svoju
osudu, pa ih ponovo osudio. Pitamo se gde je tu nepogreivost?
Papa Eugen III (1145-1153) je dozvolio dvoboje. Kasniji papa
Julije II (1503-1513) i Pije IV (1559-1565) su ih zabranili.
U jedanaestom veku postojalo je trojica suparnikih papa,
sve dok nisu bili razvlaeni na koncilu koji je vodio car Henrik
III. Kasnije, u istom veku, Klementu III se suprotstavljao Viktor
III, a nakon njega i Urban II. Kako su pape mogle da budu ne-
pogreive kada su se suprotstavljali jedan drugome?
Godine 1378. je nastala poznata velika izma, koja je pot-
rajala pedeset godina. Italijani su za papu izabrali Urbana VI,
dok su francuski kardinali izabrali Klementa VII. Njih dvojica su
godinama proklinjali jedan drugog sve dok koncil nije obojicu
razvlastio i izabrao treeg! Papa Sikst V je posedovao preprav-
ljenu verziju Biblije, za koju je tvrdio da je autentina. Dve go-
dine kasnije je papa Klement VIII proglasio da je puna greaka i
odredio da se napie druga.

103
 Papa Grgur I je odbio titulu Sveopteg biskupa kao sve-
tovnu, praznovernu, arogantnu i uvedenu od strane prvih ot-
padnika. Ipak su kroz vekove druge pape prihvatale tu titulu.
Papa Hadrijan II (867-872) je proglasio vaeim civilne bra-
kove, ali ih je papa Pije VII (1800-1823) osudio kao nevaee.
Papa Eugen IV (1431-1447) je osudio Jovanku Orleanku da
bude iva spaljena kao vetica. Kasnije ju je papa Benedikt IV
(1919. godine) proglasio sveticom.
Kada zapazimo kako su kroz vekove stotinama puta i na sto-
tine naina pape protivreile jedan drugome, lako nam je da
razumemo kako je mnogim ljudima neprihvatljiva ideja o
nepogreivosti pape. Iako je istina da veina papskih izjava nije
data eks katedra (definicija nepogreivosti iz 1870. godine), kako
moemo da verujemo, kada su greili na toliko naina, da im je
zagarantovana boanska nepogreivost za vreme onih nekoliko
trenutaka kada govore eks katedra?
Pape su sebi davale titule kao Najsvetiji Gospodin, Pog-
lavar Crkve u svetu, Vrhovni nadbiskup, Veliki svetenik,
Usta Isusa Hrista, Namesnik Hristov i dr. Papa Lav XIII je 20.
juna 1894. za sebe izjavio sledee: Mi vladamo nad zemljom
umesto svemogueg Boga. Tokom vatikanskog koncila 9. janu-
ara 1870. godine proglaeno je: Papa je Hristos u slubi, Hristos
u vlasti i sili... Klanjamo se pred tvojim glasom, o Pije, kao pred
glasom Hrista, Boga istine; drei se tebe, mi se drimo Hrista.
Istorijski prikaz koji smo videli jasno pokazuje da papa nije
Hristos u slubi ili Hristos na neki drugi nain. Kontrast je
oigledan. Skupe krune koje nose pape kotale su itavo bogat-
stvo. Tokom svog zemaljskog ivota Isus nije nosio krunu, osim
onu od trnja. Papu posluuju sluge. Koliko je to u suprotnosti sa
Nazareaninom koji nije doao da mu slue, ve da slui. Pape
se oblae u odeu koja je majstorski izraena i vrlo skupa nai-
njena po ugledu na odeu rimskih careva iz paganskog doba. To
je u kontrastu sa Spasiteljem koji je nosio obino odelo. Nemo-
ralnost mnogih papa, posebno iz prolih vekova, stoji u otroj

104
suprotnosti s Hristovom savrenom svetou i istotom. Imajui
sve ovo u vidu, zakljuujemo da je tvrdnja da je papa Hristov
namesnik bez ikakve osnove.
Ve 1612. godine bilo je isticano, kao to je to uinio Andreas
Helvig u svojoj knjizi Rimski antihrist, da naziv Hristov names-
nik ima brojnu vrednost 666. Neka slova u latinskom jeziku
imaju brojnu brednost. Kada se iz papine titule Vicarius filii dei
(Namesnik sina Bojeg) izdvoje takva slova, njihova numerika
vrednost je sledea: I je 1, L je 50, V je 5, C je 100 i D je 500. Kada
se sve to sabere dobijamo zbir 666. Taj broj nas, svakako, pod-
sea na Otkrivenje 13:18: Ovde je mudrost. Ko ima um neka
izrauna broj zveri: jer je broj ovekov i broj njen est stotina
ezdeset est.
Treba otvoreno istai da brojna imena i titule, zavisno od
toga kako su pisane i na kom jeziku, mogu dati taj broj. Primeri
koje emo ovde navesti od posebnog su interesa, budui da su
povezni s Rimom i rimokatolicizmom.
Prema Hislopu, izvorno ime Rima je bilo Saturnia, to znai
Saturnov grad. Saturn je bilo tajno ime otkriveno samo la-
novima haldejskih misterija, koje se u Haldeji izgovaralo sa etiri
slova: STUR. U tom jeziku je S imalo numeriku vrednost 60, T -
400, U - 6, a R - 200, to zajedno daje zbir 666.
Grka slova iz rei lateinos (latinski), koji je istorijski jezik
Rima u svim njegovim slubenim spisima,
daju takoe zbir 666. U grkom L je 30, A je
1, T je 300, E je 5, I je 10, N je 50, O je 70 i S
D 500
je 200 zbir je 666. Ovo je isticao Jernej jo C 100
u 3. veku. Ta ista re znai latinac, i ona L 50
je samo grki oblik imena Romul po kome X 10
je grad Rim dobio ime. To ime na jevrej-
skom glasi Romiith, i takoe daje 666. V 5
Za razliku od Grka i Jevreja, Rimljani I 1
nisu koristili sva slova svoje abecede za
oznaivanje brojeva; koristili su samo est Zbir: 666
105
slova: D, C, L, X, V i I (Svi ostali brojevi bili su kombinacije ovih
est). Vrlo je interesantno, a verovatno i znaajno, da tih est
slova koja sainjavaju rimski brojni sistem sabiranjem daju 666.
Ako se okrenemo samoj Bibliji, u Starom zavetu moemo da
proitamo kako je car Solomun svake godine primao 666 talana-
ta zlata.287 To bogatstvo je igralo vanu ulogu u njegovom ivo-
tu, skreui ga na pogrean put. Slova grke rei euporia (koristi
se u Novom zavetu, a prevedena na na jezik znai bogatstvo),
daju broj 666. Izmeu svih 2000 grkih imenica iz Novog zaveta
postoji jo samo jedna re koja ima tu brojnu vrednost, re para-
dosis, to znai tradicija. Bogatstvo i tradicija su, to je vrlo
zaniljivo, uveliko prisutni u Rimskoj crkvi. Bogatstvo je iskvarilo
praksu i potenje, dok je tradicija iskvarila nauku...

106
 14. poglavlje

NELJUDSKA INKVIZICIJA

U srednjem veku pala crkva je javno prikazivala svoju iskva-

renost i zato nije teko razumeti zato su na mnogim mestima
ljudi protestvovali. Mnogi su odbacivali lane papine tvrdnje,
traei umesto toga spasenje i istinu u Bibliji. Oni su bili nazivani
jereticima i Rimokatolika crkva ih je estoko progonila.
Jedan od dokumenata u kojima su nareivana takva progon-
stva bila je neljudska Ad extirpanda, izdata 1252. godine od
strane pape Inoentija IV. Po tom dokumentu jeretike treba

107
zgaziti kao otrovne zmije, to je i formalno dozvolilo upotrebu
torture. Civilnim vlastima je bilo nareivano da spaljuju jeretike.
Bula Ad extirpanda ostaje temeljni dokument Inkvizicije, ob-
navljan ili pojaavan od strane nekoliko papa: Aleksandra IV
(1254-1261), Klementa IV (1265-1268), Nikole IV (1288-1292),
Bonifacija VII (1294- 1303) i drugih. Od strane papa civilnim vlas-
tima je, pod pretnjom ekskomunikacije, naloeno da izriu
zakonske kazne koje su nepopustljive jeretike osuivale na
lomau. Treba zapaziti da je, ako se sama nije reila ekskomu-
nikacije u roku od godinu dana, ekskomunicirana osoba sve to

108
vreme bila obeleena kao jeretik i podvrgnuta svim kaznama
koje su se odnosile na herezu.288
U to vreme su izmiljani mnogi naini da se ljudima nanese
to vie muka i bolova. Jedna od najpoznatijih metoda bila je
upotreba sprave za rastezanje, dugakog stola na kome su
optueniku bile privezane ruke i noge, pa je zatim bio rastezan
pomou ueta i vitla. Na taj nain su se iaivali zglobovi i
nanosio uasan bol.
Gvozdena devica je bila uplja
sprava u obliku ene. Unutra su bili
postavljeni noevi na takav nain i
pod takvim uglom da je optuenica
bivala razderana u smrtonosnom
zagrljaju. To sredstvo za muenje
prskali su svetom vodom, a na
njemu su bile napisane rei na latin-
skom: Nek je slava Bogu jedi-
nom.289
Kletima su upali nokte ili su
uareno gvoe stavljali na osetljive
delove tela. Koristili su se i valjci s
otrim noevima i iljcima preko
kojih su napred-nazad valjali jeretike.
Uz to je postojao i krip, sprava za
muenje stezanjem i iaivanje prs-
tiju, kao i panske izme, koje su
koristili za drobljenje nogu i stopala.
Gvozdena devica
109
 Nakon to su sa rtava skinuli odeu, vezali bi im ruke na
leima vrstim uetom. Na stopala bi im privrstili tegove. Uz
pomo ekrka odravali bi ih u vazduhu ili bi ih trzanjem spu-
tali i dizali, iaujui im tako udove tela. U toku takvog mue-
nja, svetenici su drei uzdignute krstove pokuavali da navedu
jeretike na odricanje od njihovog uverenja.
Ridpaths History of World (Ridpatova istorija sveta) iznosi
ilustraciju o delovanju Inkvizicije u Holandiji, u kojoj dvadeset i
jedan protestant visi na drvetu. ovek na merdevinama upravo
treba da bude obeen, dok se ispod njega nalazi svetenik koji
dri krst.290
Godine 1554. Lombardijac Fransis Gamba bio je uhapen i
osuen na smrt u milanskom sudu. Na mestu izvrenja kazne,
kada mu je svetenik prineo krst, Gamba je rekao: Moje su misli
toliko ispunjene stvarnim vrednostima i Hristovom dobrotom,
da ne elim da me na njega podsea komad bezoseajnog drve-
ta. Zbog te izjave probuili su mu jezik i nakon toga ga spa-
lili.291
Nekima koji nisu prihvatili uenja Rimske crkve ulili su ras-
topljeno olovo u ui i usta. Drugima su kopali oi i okrutno ih
110
bievali. Bilo je i ta-
kvih koje su prisi-
ljavali da skoe s
litice na pobodene
dugake iljke, na
kojima su sporo
umi rali u bolnim
grevima. Neke su
guili delovima
vlastitog tela ili uri-
nom i izmetom.
No u su rtve In -
kvizicije bile vezi-
vane lancima za
pod ili zidove, pa su
postajali plen paco-
va i gamadi, koji su
naseljavali takve kr-
vave sobe za mue-
nje.
Religijska netolerancija koja je pokretala Inkviziciju prouz-
rokovala je ratove u koje su se ukljuivali itavi gradovi. Godine
1209. grad Beziers su zauzeli ljudi kojima je papa obeao da e
prilikom smrti istovremeno zaobii istilite i ui u nebo, ako se
ukljue u krstaki pohod protiv jeretika. Postoje izvetaji da je
60.000 ljudi u tom gradu bilo poklano maem. Krv je tekla ulica-
ma. U Lavauru, 1211. godine, guverner je obeen na veala, dok
je njegova ena bila baena u bunar i zatrpana kamenjem. etiri
stotine ljudi iz tog grada su ivi spaljeni. Sledeeg jutra krstai su
prisustvovali velikoj misi, a nakon nje su nastavili da zauzimaju
ostale gradove u tom kraju. Pretpostavlja se da je prilikom te
opsade u jednom danu poginulo 100.000 albigenza. Njihova tela
su bila sakupljena na jedno mesto i spaljena.

111
 Prilikom masakra u Merindolu pet stotina ena je bilo
zakljuano i zapaljeno. Kada bi koja iskoila kroz prozor, bila bi
doekana iljcima koplja. Nad enama se javno vrilo nasilje.
Deca su bila ubijana pred svojim bespomonim roditeljima.
Neki ljudi su bili bacani s litica ili razgolieni i vueni kroz ulice.
Sline metode su bile koriene i u masakru kod Orana, 1562.
godine. Papa Pije IV je poslao italijansku vojsku i zapovedio joj
da pokolje mukarce, ene i decu. Nareenje je izvreno s uas-
nom okrutnou. Ljudi su bili izloeni sramoti i neopisivim
muenjima.
Deset hiljada hugenota bilo je ubijeno u Parizu tokom kr-
vavog masakra na Dan svetog Vartolomeja 1572. godine. Fran-
cuski car je otiao na misu da bi sveano zahvalio to je poklano
tako mnogo jeretika. Papski dvor je primio tu vest s velikom
radou, pa je papa Grgur XIII na elu ogromne procesije otiao
u Crkvu svetog Luja da oda zahvalnost Bogu! Papskoj kovnici je
naredio da izradi novi u seanje na taj dogaaj. Na tom
noviu je prikazan aneo s maem u jednoj i krstom u drugoj
ruci; pred njim bei gomila hugenota sa strahom na licima. Na

112
kovanici su rei Ugonottorum stranges 1572, koje znae pokolj
hugenota 1572.
Ilustracija iz Ridpaths History of World (na prethodnoj stra-
ni) prikazuje delovanje Inkvizicije u Holandiji. ovek visi
naglavce, sa stopalima uvrenim u klade. Na vatri se greje
ara, kojim e ga priti i oslepeti mu oi.292
Neki od papa koji se danas od strane Rimske crkve progla-
avaju velikim, iveli su i delovali upravo u to vreme. Zato oni
nisu otvorili vrata tamnica i pogasili vatre koje su vekovima zam-
raivale nebo Evrope? Ako se prodaja oprotajnica, potovanje
kipova kao idola i nemoralni ivot papa moe objasniti kao
zloupotreba ili opravdati kao in protivan slubenim zakoni-
ma crkve, ta moemo rei o Inkviziciji? Iako je ponekad mue-
nje ilo mnogo dalje od onoga to je bilo odobreno, ostaje inje-
nica da je Inkvizicija bila uvedena papskom odlukom i dugo pos-
tojala zahvaljujui podrci potonjih papa. Moe li neko da veru-
je da su takvi postupci zastupali Hrista koji je rekao da budemo
krotki, da oprostimo svojim neprijateljima i inimo dobro onima
koji nas mrze?

113
 15. poglavlje

GOSPODARI
NAD BOJOM BATINOM

Najvaniji ljudi Rimokatolike crkve, prvi do pape, su kardi-

nali. Biblija kae da je Hristos u svojoj Crkvi postavio apostole,
proroke i evaneliste, pastire i uitelje,293 ali nigde ne nalazimo
indicije da je ustanovio grupu kardinala. Upravo suprotno, kar-
dinali su, izvorno, bili grupa vodeih svetenika u mnogobo-
akoj religiji starog Rima, davno pre dolaska hrianstva.
Broura This is the Catholic Church (Ovo je Katolika crkva) koju
su izdali Vitezovi Kolumba (jedna od katolikih organizacija),
objanjava: U staro doba kardinali su bili vodei rimski sve-
tenici. Njihovo ime je izvedeno od latinske rei cardo - arka (na
vratima), i odnosio se na kljune lanove klera.294
Odakle potie povezanost svetenika starog Rima i rei
arka? Oigledno je da su bili svetenici Janusa, paganskog boga
vrata i arki! Janus je bio smatran bogom poetaka, zato je i
januar, poetni mesec rimskog kalendara, nazvan njegovim
imenom. Kao bog vrata, on je bio njihov zatitnik i odravatelj.
ak i danas se na engleskom vratar naziva janitor, to je izvede-
no iz imena Janus!
Janus je bio poznat kao otvara i zatvara.295 Budui da je
kao takav bio oboavan u Maloj Aziji, moemo da razumemo Isu-
sove rei crkvi u maloazijskom gradu Filadefija: Ovo govori
Sveti i Istiniti, Onaj koji ima klju Davidov ono to On otvori,
niko ne moe da zatvori, i to On zatvori, niko ne moe da
114
otvori... Evo postavio sam pred tebe otvorena vrata.296 Paganski
bog Janus bio je laan, a Isus pravi otvara i zatvara!
Drutvo kardinala s papom na elu, pie Hislop, samo je
kopija paganskog svetenikog skupa s Pontifex Maximusom ili
vrhovnim svetenikom, za koji se zna da je bio oblikovan prema
modelu izvornog velikosvetenikog skupa u Vavilonu!297 Kada
su mnogobotvo i hrianstvo bili pomeani, kardinali, sveteni-
ci arki na vratima koji su vrili slubu u paganskom Rimu, naj-
verovatnije su pronali posao u papskom Rimu.
Odela u koja se oblae kardinali Katolike crkve su crvene bo-
je. Biblija spominje neke vavilonske prineve koji su se oblaili u
crvenu odeu: ... slike ljudi na zidovima, slike Haldejaca crveno
obojene, s pojasima oko bedara, sa arenim almama na glavi,
koji svi kao knezovi izgledaju i sinove Vavilona predstavljaju, iz
Haldejske, iz zemlje njihove.298 Bludnica koja simbolizuje vavi-
lonsku religiju, bila je obuena u skerletnu (crvenu) odeu.299 Od
drevnih vremena crvena boja ili skerlet, bila je povezana s gre-
hom. Isaija je u svoje doba rekao: ...Ako su gresi vai kao skerlet,
kao sneg postae beli; i ako su kao purpur crveni, postae kao
vuna.300 Bludnitvo se ponekad naziva skerletnim (grimiznim)
grehom, a crvena boja se povezuje sa prostitucijom kao, na
primer, u izrazu red-light-district (okrug crvene svetlosti, deo
grada u kojem se nalaze javne kue - prim. prev.).
Sa uvidom u sve ove podatke, nije pogreno pitati se zato bi
se crvena boja koristila za odeu najviih ljudi Rimske crkve. Ne
kaemo da je loe oblaiti se u crveno; ipak, zar nije udno to je
to obiaj kardinala? Da li treba da pretpostavimo da su i apostoli
oblaili takvu odeu? Ili je verovatnije da je crvena kardinalska
odea bila po uzoru na onu koju su oblaili svetenici mnogo-
boakog Rima?
Svetenici vratnih arki iz paganskog doba bili su poznati i kao
plamenici (flamens). Ta re je izvedena iz rei buktanje, a ozna-
avala je onoga koji potpiruje ili raspaljuje svetu vatru.301 Oni
su bili uvari svetog plamena, kog su raspirivali mistinom lepe-

115
zom boga Bahusa. Poput vatre koju su odravali i njihova odea
je bila plameno-crvene boje. U to vreme su bili sluge Pontifex
Maximusa, dok su danas kardinali sluge pape koji, takoe, nosi
titulu Pontifex Maximus. Plamenici su bili podeljeni na tri
razliite grupe, kao i kardinali: na kardinale-biskupe, kardinale-
svetenike i kardinale-akone.
Sledei po autoritetu, ispod pape i kardinala, su biskupi
Katolike crkve. Za razliku od titula papa i kardinal, Biblija spo-
minje biskupe. Poput naziva sveti, i naziv biskup je esto bio
pogreno shvaan. Mnogi zamiljaju biskupa kao crkvenog slu-
benika vieg reda koji ima vlast nad skupinom drugih crkvenih
slubenika ili crkvi. Ta se misao odraava u rei katedrala, koja
potie od rei katedra, koja znai presto. Katedrala je, za razliku
od ostalih crkvi, ona u kojoj je smeten biskupski presto. Me-
utim, u Bibliji su svi koji su vrili crkvenu slubu bili nazvani
biskupima ne samo slubenici iz odreenog grada. Pavle je
naloio Titu da postavi stareine u svakom gradu,302 a u sedmom
stihu istog poglavlja ih naziva biskupi (episkopi, gr. epskopos).
(U naim prevodima koriste se rei vladika ili nadglednik, kao
prevod grke rei epskopos - prim. prev.) Kada je Pavle
pouavao stareine iz Efesa, govorio im je: Pazite na sebe i na
celo stado kojem vas je Duh Sveti postavi za nadglednike
(biskupe). Hranite Boju Crkvu...303 Re koja se prevodi sa nad-
glednici je ista re koja je na drugim mestima prevedena kao
biskupi ili vladike. Ti slubenici su nazivani stareinama, bis-
kupima, nadglednicima i pastirima, i svi ti izrazi su oznaavali
potpuno istu slubu. Oigledno je da biskup opisan u Svetom
pismu nije bio crkveni slubenik iz velikog grada koji je sedeo na
prestolu i vladao nad skupinom niih slubenika. Svaka crkva je
imala svoje stareine, a te stareine su bili biskupi! Martin Luter
je to pravilno razumeo: Biskupe kakve sada imamo, napome-
nuo je, Sveto pismo ne poznaje; oni su postavljeni... tako da
jedan moe da vlada nad mnogim slubenicima.304

116
 ak i pre nego to su knjige Novog zaveta kompletirane, bilo
je potrebno upozoravati na nikolaitsku doktrinu.305 Prema
Skofildu, re nikolaiti dolazi od rei nikao (pobediti), i laos (laici,
svetovnjaci), to se, ako je to tano, odnosi na najraniji oblik
spominjanja svetenikog reda, tj. klera, to je kasnije razdelilo
bratstvo u kom su svi bili jednaki306 na svetenike i laike.307
Naziv svetenik, u izvornom znaenju, pripada svakom hri-
anskom verniku, a ne samo crkvenim voama. Petar poduava
crkvene slubenike da ne budu vladari nad (Bojim) narodom
(batinom).308 Re prevedena s batina je kleeron ili kler! Kao
to M. Henri objanjava u svojim komentarima, svoj Bojoj deci
je dato ime Boja batina ili kler... Ta re u Novom zavetu nika-
da nije ograniena samo na crkvene slubenike.
Neprihvatanje neprirodne podele na kler i laike ne znai da
slubenici ne treba da prime dolino potovanje i ast, posebno
oni koji propovedaju i pouavaju.309 Meutim, zbog te ve-
take podele, ljudi u crkvenim zajednicama esto prenose svu
odgovornost za Boje delo na crkvenog slubenika. Meutim,
po Bibliji Bog ima slubu za sve svoje ljude. To ne znai da svi
treba da slue tako to e da pouavaju. ak ni usluga kao to je
davanje ae hladne vode nije bez svrhe i nagrade.310 U prvoj
Crkvi nije sva sluba stavljena na plea pojedinaca. Tada je slu-
bovalo mnotvo stareina, kao to to pokazuju brojni biblijski
stihovi. Postavljali su im stareine po svim crkvama,311 i u
svakome gradu.312 Izrazi poput stareine crkve (mnoina),
esto se upotrebljavaju u Svetom pismu.313
Po Bibliji svi koji su oieni od svojih greha Hristovom
krvlju postali su svetenici Bogu i carsko svetenstvo.314
Svetenstvo svih vernika je jasan stav Novog zaveta. Meutim,
neki su uzeli za sebe pravo da se uzvise kao gospodari nad
Bojom batinom i pouavali ljude da im treba svetenik kome
e moi da kau svoje grehe, da svetenik treba da ih kropi, da
im d poslednje pomazanje, odrava mise za njih itd. Ljudi su
ueni da zavise od sveteniku dok je pravi Veliki Svetenik, Isus

117
Hristos, u njihovom shvataju sakriven tamnim oblakom ljudskih
tradicija. Oni koji uzdiu sebe za vladare nad ljudima poinju
sami sebi nadevati imena koja su nebiblijska i, u nekim sluaje-
vima, imena koja bi trebalo da pripadaju samo Bogu! Kao upo-
zorenje protiv te prakse Isus je rekao: Nikoga na zemlji ne nazi-
vajte ocem, jer imate samo jednog Oca, onog na nebu! Niti se
zovite voa, jer imate samo jednog Vou Hrista. A najvei
meu vama neka vam bude sluga. Ko samog sebe uzdie, bie
ponien, a ko je ponizan, bie uzdignut.315
Zaista je teko razumeti kako je crkva koja je tvrdila da je
Hristos njen osniva, nakon samo nekoliko vekova poela da
koristi upravo one nazive za koje je on izriito rekao da se ne
koriste! ak je rimski biskup poeo da se naziva papa, to je vari-
jacija imena otac. Katolike svetenike, takoe, oslovljavaju sa
oe. Podsetimo se da je jedan od vodeih ogranaka misterija koje
su dole u Rim, bio mitraizam. U toj religiji su oni to su pred-
vodili religijske obrede bili nazivani oevima.316 U lanku o
mitraizmu u Katolikoj enciklopediji pie: Oci (korieno ovde
kao religiozna titula) su vodili bogosluenje. Poglavar tih oeva,
neka vrsta pape, koji je stalno iveo u Rimu, bio je nazvan Pater
Patrum317 (Otac otaca. prim. prev.) Ako su mnogoboci u Rimu
svoje svetenike nazivali otac, i ako je Hristos rekao da se ni
jedan ovek ne naziva tako, iz kog izvora dolazi rimokatoliki
obiaj da se svetenici nazivaju tim imenom od Hrista ili iz
paganstva? ak nam i Biblija donosi primer mnogoboakog
svetenika koga su nazivali otac. ovek po imenu Miha rekao je
mladom Levitu: Ostani kod mene, i budi mi otac i sve-
tenik...318 Miha je bio odrastao ovek i imao je sina, a taj Levit je
bio mladi. Naziv otac oigledno je korien u religijskom smis-
lu kao oznaka svetenika. Miha je hteo da mu ovaj bude otac-
svetenik u njegovom svetilitu.
Rimokatolika crkva koristi titulu Monsinjor, koja znai moj
Gospodine (grki Kyrios, engleski The Lord Gospod, naziv za
Boga, prim. prev). To je neto poput opteg naziva, objanjava

118
Katolika enciklopedija, i pravilno je ako se koristi u oslovljava-
nju nekih visokih crkvenih voa. Umesto da se patrijarsi oslov-
ljavaju sa Vaa blagosti, nadiskupi sa Vaa milosti, biskupi sa
Moj gospodine, opati Milostivi gospodine, sve ih moemo bez
povrede pravila ponaanja, da pozdravimo sa Monsinjor.319
Jedno od znaenja rei arhi (npr. arhiepiskop i arhiakon) je i
voa. Kao komentar na sve ovo dovoljno je samo ponovo citirati
Hristove rei: Niti se zovite voa, jer imate samo jednog Vou
Hrista.
ak se i naziv veleasni treba pridavati samo Bogu. Pojavljuje
se samo jednom u Bibliji: Sveto i asno je ime Njegovo.320 Re
asno dolazi od latinskog revere, i prvo su tokom petnaestog
veka poeli da je upotrebljavaju engleski svetenici kao naziv iz
potovanja. Oblik tog naziva na engleskom jeziku je the
Reverend (veleasni).
Kada je Isus govorio protiv laskavih titula, osnovna poruka je
bila o poniznosti meu njegovim uenicima. Ne trebamo li i mi
da odbacimo navodni autoritet tih visokih slubi u kojima ljudi
pokuavaju da postanu gospodari nad Bojom batinom?
Umesto da ljudi primaju slavu, zar ne bi sva slava trebalo da
bude data Bogu?

119
 16. poglavlje

NEOENJENO SVETENSTVO

Duh razgovetno govori da e u poslednja vremena otstupi-

ti neki od vere sluajui lane duhove i nauke avolske... koji
zabranjuju eniti se...321
U ovom tekstu apostol Pavle upozorava da e se kasnije, ili u
poslednje vreme, pojaviti odstupanje od istinske vere. To se ne
odnosi nuno na poslednje razdoblje postojanje sveta, pie
Adam Klark u svom poznatom komentaru, ve na bilo koje
vreme nakon onog u kom je crkva tada ivela.322 U stvari, to
otpadanje od vere, kao to je poznato u istoriji, nastalo je ve u
ranim vekovima.
Prvi hriani su u praksi oboavanja paganskih bogova pre-
poznali oboavanje avola tj. demona.323 Iz toga sledi da je
Pavle, upozoravajui na avolske (demonske) nauke (doktri-
ne) oigledno aludirao na uenje paganskih misterija. Posebno
je naveo doktrinu o zabrani enidbe. U misterijskoj religiji tu
doktrinu nisu primenjivali na sve ljude, ve je to bila nauka o
svetenikom celibatu. Kako istie autor Hislop, takvi neoenjeni
svetenici bili su lanovi vieg svetenikog reda carice
Semiramide. Koliko god da to udno izgleda, glas prolosti
pripisuje razvratnoj carici uvoenje svetenikog celibata i to u
njegovom najstroijem obliku.324
Nisu svi narodi meu koje se rairila ta misterijska religija
zahtevali sveteniki celibat. U Egiptu, na primer, svetenicima
je bilo dozvoljeno da se ene. Meutim, oni koji izuavaju tu te-
mu znaju da je prilikom uvoenja oboavanja vavilonske
120
boginje Kibele u mnogoboakom Rimu, ono bilo predstavljeno
u svom primitivnom obliku s neoenjenim svetenstvom.325
Umesto da je doktrina zabranjivanja enidbe promovisala
moralnu istotu, ispadi koje su poinili neoenjeni svetenici
mnogoboakog Rima bili su toliko veliki da je Senat smatrao
kako ih treba prognati iz rimske republike. Kasnije, nakon to je
sveteniki celibat bio utemeljen u papskom Rimu, pojavili su se
slini problemi. Kada je papa Pavle V pokuao da zabrani rad
bordela u Svetom gradu, rimski Senat ga je zamolio da ne
sprovodi u delo svoju zamisao jer je postojanje takvih mesta
jedini nain da se spree svetenici da ne napastvuju njihove
ene i keri.326
Rim je u to doba samo po imenu bio Sveti grad. Izvetaji
procenjuju da je u tom gradu, s populacijom ne veom od
100.000 ljudi, postojalo oko 6000 prostitutki.327 Istoriari tvrde
da su svi svetenici imali ljubavnice i da su svi samostani na
Kapitolu bili mesta na loem glasu.328 Po naredbi pape Grgura
u Rimu je isuen ribnjak koji se nalazio blizu jednog samostana.
Na dnu je pronaeno vie od 6000 deijih lobanja (abortirane
dece od strane asnih sestara - prim. prev).
Kardinal Peter Dejli je rekao da se ne usuuje da opisuje
nemoralnost enskih samostana, i da je pristupanje enskom
samostanu bio samo drugi nain postajanja javnom prosti-
tutkom. Prekraji su bili toliko runi da je u devetom veku sveta
Teodora Studita zabranila ak i posedovanje enki ivotinja u
manastiru. Godine 1477. u katolikom samostanu u Kerhaimu
odravali su se noni plesovi i orgije koje su u istoriji opisane kao
gore od onih koje su viene u javnim kuama.329 Svetenici su
bili poznati kao muevi svih ena. Albert Velianstveni, ham-
burki nadbiskup, obraao se svojim svetenicima reima: Si
non caste, tamen caute (Ako ne moete biti moralni, budite
barem oprezni). Jedan drugi nemaki biskup poeo je da
oporezuje svetenike u svom okruenju porezom na svaku enu
koju su drali i svako dete koje se rodilo. Otkrio je da su sveteni-

121
ci iz njegove biskupije drali jedanaest hiljada ena.330 Katolika
enciklopedija kae da je sklonost nekih da razmatraju te detalje i
uveliavaju pojedinosti u najmanju ruku istaknuta kao i nagi-
njanje dela crkvenih branitelja da potpuno ignoriu te neprijatne
stranice istorije.331
Kao i u mnogim drugim stvarima, mi ne sumnjamo da pos-
toje krajnosti na obe strane. Shvatamo da u ovim izvetajima o
nemoralnom ponaanju postoji mogunost preterivanja. Ako i
uzmemo da postoje preterivanja, problemi koji su povezani s
doktrinom o zabrani enidbe previe su oigledni da bi se mogli
ignorisati. Iako pokuava da objasni i opravda celibat, Katolika
enciklopedija priznaje da je u tome bilo mnogo zloupotreba. Ne
elimo da poriemo ili prikrivamo vrlo niski nivo moralnosti na
koji se povremeno sputalo katoliko svetenstvo u raznim vre-
menskim razdobljima i razliitim zemljama koje su se nazivale
hrianskim. Pokvarenost je bila iroko rasprostranjena. Kako je
i moglo biti drugaije kad su se na sve strane u biskupije ugurali
mukarci brutalne prirode i neobuzdanih strasti, koji su davali
vrlo lo primer svetenstvu nad kojim su vladali? Veliki broj ljudi
iz klera, ne samo svetenici ve i biskupi, javno su uzimali ene
koje su im raale decu kojoj su kasnije ustupali svoje upe.332
U Svetom pismu ne postoji pravilo koje bi zahtevalo da
slubenik Crkve bude neoenjen. Apostoli su bili oenjeni,333 a
episkop je trebalo da bude mu jednoj eni.334 ak i Katolika
enciklopedija kae da u Novom zavetu ne nalazimo nikakvu
indiciju da je celibat bio sprovoen kao obavezan za apostole ili
one koje su oni zaredili.335 Doktrina o zabrani enidbe poste-
peno se razvijala unutar Katolike crkve. U poetku, kada se tek
poela uiti doktrina o celibatu, mnogi svetenici su bili oenje-
ni. U to vreme je postojalo pitanje poput: da li svetenik kome je
umrla ena moe da se ponovo oeni. Propis ustanovljen 315.
godine na koncilu u Novoj Cezareji apsolutno zabranjuje sve-
teniku da sklopi novi brak pod pretnjom gubitka slube. Kas-
nije, na koncilu u Rimu koji je 386. godine vodio papa Siricije,

122
izdat je proglas kojim se zabranjuje svetenicima i akonima da
imaju brane odnose sa svojim enama, a papa je preduzeo
korake da se ta odredba sprovede u paniji i ostalim delovima
hrianskog sveta.336 U ovim tekstovima iz Katolike enciklope-
dije paljiv italac e zapaziti rei zabrana i zabranjuje se.
Re zabranjivati je ista re koju Biblija koristi kada upozorava
u vezi sa zabranjivanjem enidbe, ali u potpuno suprotnom
znaenju. Biblija naziva zabranjivanje enidbe avolskom
(demonskom) naukom.
Uzevi u obzir sve ove injenice, moemo da odgovorimo na
pitanja da li se ostvarilo Pavlovo predskazanje337 i da li je dolo
do otpadanja od izvorne vere. Odgovor je - da. Da li su se ljudi
priklonili mnogoboakim doktrinama, demonskim naukama?
Odgovor je takoe - da. Da li je svetenicima zabranjeno da se
ene? Da.
Zbog prisilnog celibata mnogi od tih svetenika su zavrili,
da upotrebimo Pavlove rei, sa igosanom saveu u licemer-
ju i lai zbog nemoralnosti u koju su upali. Istorija je pokazala
potpuno ispunjenje ovog proroanstva.
Nauka o zabrani enidbe za svetenike susretala se tokom
istorije s tekoama zbog praktikovanja ispovesti. Nije teko
zakljuiti da je praksa da devojke i ene ispovedaju neoenjenim
svetenicima svoje moralne slabosti i strasti, mogla lako da
dovede do mnogih zloupotreba. Bivi svetenik arls inigaj
(Charles Chiniguy), koji je iveo u vreme Abrahama Linkolna s
kojim je bio i lino povezan, daje iscrpan opis nekih stvarnih
sluajeva u knjizi The Priest, the Woman and the Confessional
(Svetenik, ena i ispovest). Svakako, ne kaemo da bi svi sve-
tenici trebalo da budu osueni zbog pogreaka i greha nekih
svetenika, i ne sumnjamo da su mnogi bili odani zavetima koje
su dali. Ipak, brojni napadi (da upotrebimo izraz Katolike
enciklopedije) upereni protiv ispovesti, u mnogim sluajevima
nisu bili bez osnove. Da je nauka o ispovesti na ovaj ili onaj
nain prouzrokovala tekoe Rimskoj crkvi, moe da se nasluti iz

123
rei Katolike enciklopedije. Nakon spominjanja nebrojenih
napada ona kae da ako je za vreme Reformacije ili kasnije
Crkva trebalo da, u korist mira, odstupi od nauke ili da se okani
nekih obiaja, da bi ublaila teke rei - ispovedanje bi bilo prva
stvar osuena da nestane!338
Oprezno sroenim reima Katolika enciklopedija objanja-
va kako mo opratanja greha pripada samo Bogu, ali On tu mo
ispoljava kroz svetenike. Tumai se da odlomak iz Jevanelja po
Jovanu 20:22-23 znai da svetenik moe da oprosti ili odbije da
oprosti grehe. Da bi on mogao da donese tu odluku, gresi mora-
ju da mu se ispovede potanko i u detalje (prema odluci koncila
u Trentu). Kako se moe doneti mudra i razborita presuda ako
svetenik ne poznaje sluaj o kom se izrie presuda? I kako on
moe da stekne potrebne informacije osim ako one ne dou
kroz grenikovo spontano priznanje? lanak dalje navodi da je,
davi svetenicima vlast da oprataju grehe, nelogino verovati
da je Hristos predvideo neke druge naine opratanja, poput
ispovedanja direktno Bogu. Za one koji su nakon krtenja
sagreili, ispovest sveteniku je nuna za spasenje.339
Biblija pouava o jednom obliku ispovesti, ali to nije ispovest
neoenjenom sveteniku. U pitanju sastavni deo izvinjenja koje
ovek upuuje onome koga je povredio ili otetio. Biblija kae: ...
ispovedajte grehe jedan drugome ...340 Ako bi taj tekst mogao da se
uzme kao potvrda katolike ideje o ispovesti, tada ne samo da bi
trebalo da se vernici ispovedaju svetenicima, ve bi trebalo i da se
svetenici ispovedaju vernicima! Kada je Simon vraar iz Samarije
sagreio nakon to je bio krten, Petar mu nije rekao da treba njemu
da se ispovedi. Nije mu rekao ni da moli zdravo Marijo odreeni
broj puta na dan. Petar mu je rekao da moli Gospoda za
oprotenje.341 Kada je Juda sagreio, ispovedio se grupi sveenika i
zatim poinio samoubistvo!342
Ideja o ispovedanju sveteniku nema poreklo u Bibliji, ve u
Vavilonu. Pre nego to je neka osoba bila potpuno prihvaena u
vavilonsku misterijsku religiju, od nje se zahtevala tajna ispo-

124
vest. Kada je ispovest jednom uinjena, ovek je praktino bio
ropski vezan za svetenstvo. Nema sumnje da se ispovedanje
praktikovalo u Vavilonu, jer su iz takvih zapisanih ispovesti isto-
riari bili u mogunosti da donesu zakljuke u vezi sa vavilon-
skim poimanjam dobra i zla.343
Vavilonska zamisao o ispovesti bila je poznata u mnogim
krajevima sveta. Salaverte je pisao o tom obiaju meu Grcima.
Svi Grci, od Delfa do Termopila, bili su ukljueni u misterije delf-
skog hrama. Njihovo utanje u vezi sa svime za ta im je bilo
zapoveeno da dre u tajnosti, bilo je osigurano uobiajenim
ispovedanjem, zahtevanim od kandidata nakon inicijacije. Od-
reeni oblici ispovedanja bili su takoe poznati u religijama Me-
dopersije, Egipta i Rima, davno pre dolaska hrianstva.344
Specifina boja svetenike odee u Rimokatolikoj crkvi je
crna, a i neke protestantske denominacije slede taj obiaj. Zbog
ega crna boja? Moete li da zamislite Isusa i apostole obuene
u crna odela? Crna boja je vekovima bila povezivana sa smru.
Pogrebne koije su tradicionalno crne boje, a to je i boja koja se
oblai na pogrebu, itd. Sa druge strane, Biblija spominje neke
Valove svetenike koji su se oblaili u crno. Boja poruka kroz
proroka Sofonija bila je: ...Istrebiu iz ovoga mesta ostatak Va-
lov i ime svetenika idolskih s drugim svetenicima (kema-
rim).345 Kemarim su bili svetenici obueni u crnu odeu.346 U
jednom drugom odeljku o oboavanju Vala (Baal), taj isti naziv
preveden je kao svetenici idolima.347 Autor Adam Klark je na-
pisao: Oni su najverovatnije bili samo red koji su osnovali ju-
dejski idolopokloniki carevi, a bili su nazivani kemarim po rei
camar koja znai potamneti ili pocrneti, budui da je njihov
posao bio da se neprekidno brinu za rtvene vatre. Najverovat-
nije su bili i obueni u crnu odeu, pa zato i neki Jevreji hrian-
ske crkvene krugove iz poruge nazivaju kemarim, zbog njihove
crne odee i ogrtaa. Teko je rei zbog ega bi hriani morali
svojim svetenikim odelima imitirati Valove svetenike.348

125
 Jo jedan obiaj Rimokatolike crkve koji je takoe u staro
doba bio poznat meu nehrianima, je tonzura. Katolika enci-
klopedija kae da je tonzura sveti ritual ustanovljen od strane
Crkve kod kojeg... se hrianin prima u sveteniki red tako to
mu se obrije kosa... Istorijski, tonzura se nije koristila u prvoj
Crkvi... ak i kasnije, Sveti Jeronim (340-420. god.) nije odo-
bravao da svetenici briju glave.349 Meutim, ve u 6. veku ton-
zura je bila uobiajena. Na koncilu u Toledu donesena je stroga
odredba da svi svetenici moraju primiti tonzuru, ali se danas taj
obiaj u mnogim zemljama vie ne sprovodi. Poznato je i priz-
nato da se taj obiaj nije sprovodio u ranoj crkvi, ve je bio
poznat meu mnogoboakim narodima. Buda je obrijao glavu
navodno zbog poslunosti Boijoj zapovesti. Ozirisovi svetenici
u Egiptu razlikovali su se od obinog naroda po tome to su bri-
jali glave. Tonzuru su imali i svetenici boga Bahusa.
U Katolikoj crkvi je oblik tonzure koji se koristio u Britaniji
nazivan keltski. Kod keltske tonzure se brijao samo deo kose na
prednjoj strani glave. U istonom obliku je cela glava bila obri-
jana, ali u rimskom obliku (tzv. tonzura svetog Petra) koristila se
okrugla tonzura u kojoj je ostajala samo kosa na rubovima, dok je
gornji deo glave bio obrijan. U Britaniji je keltska svetenika
tonzura bila ismejavana kao tonzura Simona vraara.350
Zbog ega je Rim insistirao na okrugloj tonzuri? Ne moemo
imati potpuni odgovor na to pitanje, ali znamo da je takav bio
stari obiaj Mitrinih svetenika koji su svojim tonzurama imiti-
rali sunev disk. S obzirom da je bog sunca bio veliki oplakivani
bog, a njegova kosa podiana u krunom obliku, i svetenici
koji su ga oplakivali su iali svoju kosu na slian nain. Tako su
u razliitim zemljama oni koji su oplakivali mrtve u njihovu
poast iali kosu u krunom obliku!351 Da je to vrlo star obiaj,
poznat ak i u Mojsijevo doba, moe se videti u Bibliji. Tonzura
je bila zabranjena za svetenike: Neka ne briju glave, kae 3.
Mojsijeva 21:5. Da se mislilo na okruglu tonzuru vidi se iz teksta
3. Mojsijevoj 19:27: Ne striite kosu svoju ukrug.

126
 17. poglavlje

MISA

Da li svetenici imaju mo da u toku obreda mise promene

hleb i vino u meso i krv Isusa Hrista? Da li za to verovanje posto-
ji opravdanje u Svetom pismu?
Katoliki stav je saet u reima iz Katolike enciklopedije: U
slavljenju svete mise, hleb i vino se menjaju u telo i krv Hristovu.
To se naziva transsupstancijacija ili pretvorba, jer u sakramentu
svete priesti (euharistije) ne ostaje vie supstanca hleba i vina,
ve se hleb u potpunosti pretvara u telo Hristovo, a celokupna
supstanca vina pretvara se u njegovu krv, pri emu samo spolj-
nim izgledom ostaju hleb i vino.352
Kao opravdanje za ovo verovanje uzimaju se Isusove rei
koje je izgovorio uzevi hleb i au: Uzmite, jedite; ovo je telo
moje... pijte iz ae svi, jer ovo je krv moja...353 Insistiranje na
doslovnom znaenju ovih rei stvara brojne probleme u tuma-
enju i ini da previdimo injenicu da Biblija esto koristi sliko-
vito izraavanje.
Kada su neki od Davidovih ljudi reskirali vlastiti ivot da bi
mu doneli vodu iz Vitlejema, on ju je odbio reima: Zar da pi-
jem krv ovih ljudi! Izlaui ivot pogibiji, doneli su vode.354
Biblija govori o Isusu kao o vratima, okotu i steni.355 Sva-
kome je jasno da te izjave treba razumeti u prenesenom smislu.
Tako je i sa Hristovom izjavom ovo je moje telo... ovo je
moja krv. Hleb i vino su simboli njegovog tela i krvi. Ovakvo
razumevanje ni malo ne umanjuje stvarnost Hristove prisutnos-
ti unutar zajednice vernika, jer je obeao: Gde su dvojica ili tro-
127
jica sabrani u moje ime, onde sam ja meu njima.356 Odbaciti
ideju da On doslovno postaje prisutan u komadiima hleba ili
ai vina, ne znai da odbacujemo injenicu da je on duhovno
prisutan meu vernicima.
Nakon to je Isus blagoslovio hleb i vino, oni nisu bili dos-
lovno pretvoreni u njegovo telo i krv, jer je On jo uvek bio fiziki
prisutan meu svojim uenicima. On nije nestao da bi se pojavio
u obliku hleba i vina. Nakon to je blagoslovio au, On je jo
uvek naziva vinogradskim rodom, a ne stvarnom krvlju.357 S
obzirom da je i Isus pio iz ae, da li to znai da je On pio svoju
vlastitu krv? Ako je vino postalo stvarna krv, tada bi ga po Bibliji
bilo zabranjeno piti.358
Ne postoji bilo kakav dokaz da putem rimokatolikog rituala
dolazi do bilo kakve promene u tim elementima. Oni zadravaju
isti ukus, boju, miris, teinu i veliinu. Hleb i dalje izgleda kao
hleb, ima ukus hleba, mirie kao hleb i na dodir je poput hleba.
Meutim, po katolikom nainu razmiljanja, to je Boje telo.
Vino i dalje izgleda poput vina, ima ukus vina, mirie kao vino,
ali se veruje da je postalo Boja krv. Kada svetenik blagosilja
hleb i vino, izgovara latinske rei: hoc est corpus meus. Imajui
na umu injenicu da se ta izreka koristila za postizanje promene,
lako moemo da shvatimo da je na osnovu tih rei nastao izraz
hokus pokus (hocus pocus).359
Trentski koncil je proglasio da je verovanje u transsupstanci-
jaciju neophodno za spasenje, i izrekao prokletstvo za svakoga ko
bi to poricao. Koncil je naredio biskupima da objasne kako ele-
menti mise - hleb i vino, sadre ne samo meso, kosti i ivce, kao
deo Hrista, ve takoe i potpunog Hrista.360
Katolika enciklopedija istie da dogma o potpunosti stvar-
ne prisutnosti znai da je u svakoj pojedinoj osobi stvarno prisu-
tan celi Hristos, njegovo meso i krv, telo i dua, boanstvo i o-
vetvo.361 Kada komad hleba postane Hristos, veruje se da
prilikom njegovog podizanja, svetenik rtvuje Hrista. Svakoga
ko drugaije veruje, trentski koncil je proglasio prokletim. Ako

128
neko kae da prilikom mise Bogu nije prinesena istinska i pravil-
na rtva... taj neka bude anatema (proklet).362 U katolikom ve-
rovanju ta rtva predstavlja obnavljanje rtve na krstu. Hris-
tos je zapovedio da njegova krvava rtva na krstu treba svakod-
nevno biti obnavljana u misi kroz beskrvnu rtvu njegovog tela i
krvi, koji su predstavljeni jednostavnim elementima hleba i
vina.363 S obzirom da su ti elementi promenjeni u Hrista, on je
prisutan u naim crkvama, ne samo na duhovni nain ve
stvarno, istinski i supstancijalno, kao rtva rtvovanja.364 Iako
se taj obred izvodio ve milionima puta, uinjeni su pokuaji da
se objasni da je to ista rtva kao i ona na Golgoti, jer je u oba
sluaja rtva Isus Hristos.365
Ideja o Hristu, njegovom mesu i krvi, telu i dui, boanstvu
i ovetvu, koji se neprekidno prinosi kao obnova rtve na
krstu, stoji u otroj suprotnosti sa Isusovim reima Svreno je!,
koje je izgovorio na krstu.366 Starozavetne rtve je trebalo ne-
prekidno prinositi jer nijedna od njih nije bila savrena rtva, ali
u Bibliji pie da smo sada posveeni prinoenjem tela Isusa
Hrista na rtvu jednom zauvek. Svaki svetenik je iz dana u dan
stajao i obavljao slubu i neprestano prinosio rtve, koje nikada
ne mogu sasvim da uklone grehe. A kad je Hristos prineo jednu
rtvu za grehe, seo je Bogu s desne strane... On je jednom rtvom
uinio one koji se posveuju savrenima.367
Katolika doktrina kae da Hristova rtva na krstu treba da
bude svakodnevno obnavljana. Meutim, Novi zavet istie da
je ideja o svakodnevnoj rtvi u suprotnosti sa jednom jedinom
Hristovom rtvom. Biblija kae da On ne treba da se stalno pri-
nosi, jer kao to je ljudima odreeno da jednom umru, tako je
i Hristos prinet na rtvu samo jednom da odnese grehe
mnogih.368 Zbog toga oni koji veruju da se Hristova rtva treba
neprestano ponavljati u misi ponovo razapinju i sramote Sina
Bojega...369
Nakon to je svetenik izmenio hleb u Hrista, stavlja ga u
prikaznicu, u centar lika koji predstavlja sunce. Pred tom pri-

129
kaznicom e se katolici klanjati i potovati malenu hostiju kao
boga! Da li je to biblijska praksa? Taj obiaj je istovetan obiaji-
ma neznaboakih plemena koja oboavaju fetie. Zapazimo to
kae Katolika enciklopedija: U odsutnosti biblijskog dokaza,
Crkva je pronala punomo, pravo za izvoenje boanskog po-
tovanja Blagoslovljenog Sakramenta u najstarijoj i neprekinutoj
tradiciji...370 Takvo shvatanje podsea na Isusove rei: ...uki-
date re Boiju svojim obiajem (tradicijom) koji ste postavili.371
Prihvatanje ideje da elementi Gospodnje
veere postaju doslovno Hristovo telo i krv, nije
prolo bez problema. Tertulijan govori da su
svetenici strogo pazili da ni mrvica hleba ne
padne, da se ne bi ozledilo Hristovo telo. Ve-
rovalo se da ak i mrvica sadri celoga Hrista. U
srednjem veku su pokrenute opsene rasprave
kao, na primer, ta bi trebalo uiniti ako neko
povrati nakon to je primio priest ili ako bi kojim sluajem mi
ili pas pojeli Boje telo. Na koncilu u Konstanci se raspravljalo
da li oveku, koji prolije malo Hristove krvi po svojoj bradi,
treba spaliti bradu ili treba unititi spaljivanjem i bradu i oveka!
Oigledno je da su uz ideju o transsupstancijaciji nastale brojne
udne doktrine.
Poznato je da su u ranoj hrianskoj crkvi hriani uzimali oba
elementa, i hleb i vino, kao simbole Hristove smrti.372 Katolika
enciklopedija to priznaje: Moe se uzeti kao generalna injenica
da se sve do 12. veka, kako na Zapadu tako i na Istoku, javna pri-
est u crkvama obino delila i primala u oba vida, to je nepo-
bitno.373 Meutim, nakon toliko vekova, Rimokatolika crkva je
poela ljude liavati vina, sluei im samo hleb. Samo bi svetenik
popio vino. Jedan od razloga je bio taj da bi neko mogao proliti
Hristovu krv. Ali, zar nije bilo mogue da su i prvi hriani mogli
proliti au? Hristos im je nije uskratio zbog te bojazni. Pos-
luivanje samo polovine od onoga to je Isus odredio, svakako
zahteva neka razjanjenja. Bilo je objanjeno da priest samo

130
jednog elementa vredi isto kao i uzimanje oba. Ljudi nee nima-
lo biti lieni milosti nune za spasenje, jer Hristos je stvarno
prisutan i prima se ceo i potpun: telo i krv, dua i boanstvo,
putem jedne od te dve vrste... Sveta Majka Crkva dozvolila je
obiaj prieivanja samo jednom vrstom... Zato ne samo da
priest obema vrstama nije obaveza za verne, ve je aa strogo
zabrenjena crkvenim zakonom svakome osim sveteniku koji
slui misu.374 Nakon mnogih vekova, taj zakon je sada ublaen.
Nekim katolicima je dozvoljeno da uzimaju i hleb i vino, ali
obiaji variraju od mesta do mesta.
Da li je ideja o transsupstancijaciji potekla od Isusa? Istoriar
Djurant tvrdi da je verovanje u transsupstancijaciju, kakvo pos-
toji u Rimokatolikoj crkvi, jedan od najstarijih obreda primi-
tivne religije.375 U naunom delu Hastings Encyclopedia of
Religion and Ethics, mnoge stranice su posveene temi jedenje
Boga. Tu je dat obilan uvid u transsupstancijacijske obrede me-
u mnogim narodima, plemenima i religijama. Takvi obredi su
bili poznati i u starom Rimu, to se moe videti iz Ciceronovog
retorikog pitanja u vezi sa itom boginje Ceres i Bahusovim
vinom. U mitraizmu je postojala euharistija, ali je ideja o svetoj
gozbi stara kao i ljudska rasa, te je postojala u svim razdobljima
i meu svim narodima, kae Katolika enciklopedija.376
U Egiptu je svetenik blagosiljao kola za koji se smatralo da
postaje Ozirisovo telo. Nakon toga se kola jeo, a kao deo obre-
da uzimalo se i vino.377 ak i u Meskiku i Centralnoj Americi,
meu onima koji nisu nikada uli za Hrista, postojalo je ve-
rovanje u jedenje bojeg tela. Kad su se katoliki misionari prvi
put iskrcali tamo, bili su iznenaeni videvi religijski obred koji
ih je podseao na priest... lik nainjen od brana... nakon sve-
tenikovog blagoslova, podeljen je meu ljude koji su ga pojeli...
proglasivi ga telom njihovog boanstva.378
Hislop sugerie da je ideja jedenja bojeg tela proistekla iz
kanibalizma. S obzirom da su paganski svetenici jeli deo od
svih rtava, kod ljudskih rtava od Valovih svetenika se zahte-

131
valo da jedu i ljudsko meso. Tako je Cahna-Bal, to znai Valov
svetenik, postalo osnova za savremenu re kanibal.379
Tokom mise, lanovi Rimske crkve mogu da izau napred i
kleknu pred svetenika da im stavi u usta komadi hleba koji je
postao Hristos. Taj komadi hleba se naziva hostija, to je
izvedeno iz latinske rei ije je prvo znaenje bilo rtva ili
rtvovanje.380 Katolika enciklopedija tvrdi da je hostija bila
objekat ogromnog broja uda, ukljuujui i sluaj
da se jednom hleb pretvorio u kamen i da je hosti-
ja prokrvarila i nastavila da krvari.381
Hostije su okruglog oblika, a taj oblik je prvi
put spomenuo sveti Epifanije u etvrtom veku.382
Hostija
(Ilustracija pokazuje kako se hostija predstavlja u
katolikom ilustrovanom reniku). Kada je Isus ustanovio uspo-
menu na veeru, on je jednostavno uzeo hleb i prelomio ga. Hleb
se ne lomi na okrugle komade. Lomljenje hleba, po Bibliji, sim-
bolizuje Isusovo telo koje je bilo ranjeno za ljude tokom okrutnog
batinanja i bievanja. Posluivanje okrugle neslomljene oblatne
u obliku diska, in je lien tog simbolizma.
Ako je upotreba okrugle oblatne
bez biblijske osnove, da li postoji mo-
gunost da smo ponovo suoeni s pri-
merom mnogoboakog uticaja? His-
lop o tome kae: Okrugla oblatna,
ija okruglost je tako vaan elemenat
u rimokatolikom sakramentu, samo
je jo jedan od simbola Vala ili sun-
ca.383
Poznato je da su okrugli kolaii
bili upotrebljavani u drevnim egipat-
skim misterijama. Tanki okrugli ko-
lai se pojavljuje na svim (pagan-
skim) oltarima.384 U misterijskoj re-
ligiji mitraizmu, vii lanovi sistema Egipatski sunani lik

132
dobijali su male okrugle kola-
ie ili komade beskvasnog hle-
ba koji su simbolisali sunev
disk; isto ono to su simbolisale
i njihove okrugle tonzure.385
Godine 1854. u Egiptu je
pronaen antiki hram s crte-
ima koji prikazuju male ok-
rugle kolaie na oltaru. Iznad
oltara je veliki lik sunca.386 Sli-
an simbol sunca bio je ko-
rien iznad oltara u hramu ne-
daleko od grada Babaina u Gor- Oboavanje sunca u Peruu
njem Egiptu, gde je prikazano
sunce i pred njim dva svetenika u procesu bogosluenja (ilus-
tracija na prethodnoj stranici).
Korienje sunevih likova iznad oltara nije bilo ogranieno
samo na Egipat. ak je i u dalekom Peruu bio poznat i oboavan
isti takav lik.387 Ako postoji ikakva sumnja da je oblik hostije nastao
pod uticajem oboavanja sunca, treba jednostavno uporediti sun-
ev lik pred kojim se klanjaju mnogoboci, s prikaznicom, sune-
vim likom u koji se stavlja hostija (u obliku sunca), pred kojom se
katolici klanjaju, i odmah moe da se primeti upadljiva slinost.
Poznato je da su ak i Izraelci,
kada su pali pod uticaj kulta Vala,
postavljali suneve likove na svo-
je oltare. Tokom Josijine vladavi-
ne ti likovi su bili uniteni: Pred
njim raskopae oltare Valima, li-
kove sunane koji behu na nji-
ma.388 Stari drvorez (na slici) pri-
kazuje neke od udnih likova koje
su oboavali, ukljuujui dva
suneva lika na vrhu stubova.
Drvorez iz Hagade, 1867. god.
133
 U crkvi svetog Petra nalazi se ogromni svod (baldahin) visok
28 metara, koji je poduprt sa etiri izuvijana stuba prekrivena
ornamentima u obliku grana. Na vrhovima stubova (na visini)
najvanijeg oltara u katolicizmu, nalaze se sunevi likovi, poput
onih korienih u mnogoboakom bogosluenju. Visoko na
zidu je ogroman majstorski izraen zlatni sunev lik, koji se,
gledan s ulaza u crkvu, takoe pojavljuje iznad oltara. Veliki lik
sunca nalazi se i iznad oltara crkve Isusove u Rimu i u stotinama
drugih. Veoma je interesantno da je i veliki hram u Vavilonu
imao zlatni sunev lik.389
Ponekad je okrugli sunev lik
prikazan u vitrau iznad oltara, ili
to je vrlo esto, iznad ulaza u
crkvu. Neki od tih okruglih prozora
su prekrasno ukraeni, neki su ok-
rueni sunevim zracima. U Vavi-
lonu su postojali hramovi na koji-
ma je lik boga sunca postavljen iz-
nad ulaza i okrenut u smeru
izlazeeg sunca.390 Ranovavilonski Okrugli ostakljeni prozor
hram, koji je sagradio car Gudea,
posedovao je takav simbol boga sunca iznad ulaza. I egipatski
graditelji su imali obiaj da postavljaju sunev disk (ponekad s
krilima ili nekim drugim simbolom) iznad ulaznih vrata hrama,
u ast boga sunca i za isterivanje zlih duhova. Svakako, ne e-
limo da tvrdimo da ti likovi koji su danas u upotrebi imaju isto
znaenje koje su imali za tadanje posetioce paganskih hramo-
va, meutim, ta slinost je ipak vrlo znaajna.
Okrugli prozor, koji se tako uestalo nalazi nad ulaznim vra-
tima crkava, naziva se ponekad prozor toak. Za oblik toka,
poput onog kod koija, neki ljudi u antiko doba su verovali da
je simbol sunca. Sunce su zamiljali kao veliku koiju kojom
upravlja bog sunca, koja svakog dana putuje nebom, a nou pro-
lazi kroz podzemlje. Kada su Izraelci umeali Valovu religiju u

134
svoje bogosluenje, i oni su imali suneve
koije posveene bogu sunca.391 Lik u obliku
toka koije nalazi se i na poznatom kipu
apostola Petra u rimskoj Crkvi svetog Petra.
Ploa koja je sada izloena u Britanskom mu-
zeju prikazuje jednog vavilonskog cara kako
obnavlja simbol boga sunca u Balovom hramu. Taj simbol je
osmostruki krst nalik na spomenuti toak. Slian oblik nalazi se
i na ploniku okruglog dvorita ispred Crkve svetog Petra. (Vidi
crte na 42. strani)
Na rimokatolikim slikama Marija i sveci su uvek prikazivani
s okruglim oreolom oko glave, simbolom sunca. Rimska tonzura
je okrugla, a okrugli likovi se mogu videti nad oltarima i ulazima.
Prikaznica u koju se stavlja okrugla hostija esto je u obliku
sunca okruenog zracima svetlosti. Svi ti primeri upotrebe sim-
bola sunca mogu da izgledaju nevano, ali kada se sagleda ce-
lokupna slika, dobijamo klju za reenje tajne modernog Va-
vilona.
Kada je Isus ustanovio spomen veeru bila je no, a ne doba
doruka ili ruka. Prvi hriani su odravali Gospodnju veeru
nou, sledei Hristov primer i starozavetni uzor.
Kasnije je Gospodnja veera poela da se odravava tokom
jutarnjih sastanaka.392 Ne moemo rei do koje je mere mit-
raizam uticao na taj obred, ali znamo da su mitraistiki obredi
odravani rano ujutru jer su bili povezani sa suncem i njegovim

135
izlaskom. Koji god da je bio razlog, danas je proiren obiaj da se
obred priesti ili Gospodnje veere odrava ujutro.
Ono to je moglo biti podsticaj da se misa u Rimokatolikoj
crkvi odrava ujutro jeste miljenje da bi ljudi trebalo da poste
pre nego to uzmu Gospodnju veeru. Oito da je rano jutro vre-
me kada je najlake ispuniti taj zahtev. Meutim, zahtevanje
takvog posta nije zasnovano na nauci Svetog pisma, s obzirom
da je Isus prvo jeo. Poznato je da su oni koji su traili inicijaciju
u eleuzinskim misterijama prvo bili pitani: Da li posti?. Ako je
njihov odgovor bio negativan, bili su odbijeni.393
Post je praksa koja ima biblijsko opravdanje, ali motiv za
pravi post mora proistei iz srca, a ne samo zbog ljudske od-
redbe. O postu iz pogrenih motiva Bog kae: Ako i poste, neu
usliiti molitve njihove.394 Fariseji su strogo praktikovali post u
odreene dane, ali su odbacivali tee zahteve iz Zakona.395
U komentaru o misi i njenim sloenim ritualima, u knjizi
Romanism and the Gospel pie sledee: To je spektakl velian-
stvenog sjaja: svetlo, boje, odea, muzika, mirisi, i ono to ima
udan psiholoki efekat - izvestan broj uvebanih mistika koji
izvode dostojanstveni ritual u potpunoj nezavisnosti od vernika.
Ovi su, u stvari, samo gledaoci, a ne i uesnici, posmatrai poput
onih koji su bili prisutni prilikom izvoenja drevnih misterijskih
kultova.396
Jedno poznato delo o rimokatolicizmu sumira svetenikov
nastup za vreme mise: esnaest puta on ini znak krsta, est
puta se okree zajednici, jedanaest puta die oi k nebu, osam
puta ljubi oltar, etiri puta sklapa ruke, deset puta se udara u
prsa, dvadeset i jedan put pravi naklon glavom, osam puta savi-
ja kolena, sedam puta se klanja ramenima, trinaest puta bla-
gosilja oltar znakom krsta, dvadesetdevet puta stavlja ruke na ol-
tar, jedanaest puta moli tiho, trinaest puta moli glasno, uzima
hleb i vino i pretvara ih u telo i krv Hristovu, deset puta pokriva
i otkriva au, dvadeset puta ide tamo-amo.397 Kao dodatak tim
komplikovanim ritualima dolazi i upotreba posebno ukraene

136
odee, a takoe se tu koriste svee, zvona, tamjan, muzika i blis-
tavi ceremonijali po kojem je poznat rimokatolicizam. U kolikoj
je to suprotnosti s jednostavnom spomen-veerom koju je us-
postavio Hristos!

137
 18. poglavlje

RIBA, PETAK
I PROLENI PRAZNIK
Svakog petka mnogi katolici ne jedu meso zamenjujui ga
ribom, i objanjavaju da je to u spomen raspea u petak. Od
rimokatolika u SAD se vie ne zahteva da se suzdravaju od mesa
petkom (kao to se to inilo ranije), osim tokom Krizme, iako
mnogi jo uvek imaju obiaj da jedu ribu petkom.
Sveto pismo ne povezuje ribu s petkom. Re petak potie od
imena boginje Freje koja je smatrana boginjom mira, radosti i
plodnosti, pri emu je riba bila simbol njene plodnosti.
Od najranijih vremena riba je bila simbol plodnosti meu
Kinezima, Asircima, Fenianima, Vaviloncima i nekim drugim
narodima.398 Sama re riba potie od rei dag, koja (ne bez
razloga) ukazuje na porast plodnosti.399 Jedan bakalar izlee
9.000.000 jaja godinje, riba list 1.000.000,
jesetra 700.000, grge 400.000, skua
500.000, haringa 10.000.
Boginja seksualne plodnosti kod Ri -
m ljana zvala se Venera (od nje i potie naziv
venerino npr. za venerine bolesti). Pe-
tak je bio smatran njenim svetim danom jer
se verovalo da planeta Venera vlada prvim
satom petka, koji je zato nazvan Dies Ve-
neris.400 Da bi ova slika bila kompletnija, re-
cimo i to da je Veneri bila posveena riba.401
Ilustracija iz knjige Ancient Pagan and
138
Modern Christian Simbolism prikazuje bo-
ginju Veneru s njenim simbolom ri-
bom.402
Riba je bila posveena i Astaroti, kako
su Izraelci nazivali pagansku boginju. U
starom Egiptu Izida je ponekad bila pri-
kazivana s ribom na glavi, kao to se moe
videti na priloenoj ilustraciji. Poto je
petak nazvan prema boginji seksualne
plodnosti, i bio njen sveti dan, a riba njen
simbol, izgleda da je to to su katolici po-
duavani da je petak dan apstinencije od
mesa, tj. dan u koji se jede riba, sve samo ne
sluajnost.
Odakle dolazi obiaj slavljenja Uskrsa?
Da li su prvi hriani bojili uskrnja jaja? Da li su Petar ili Pavle
ikad odravali uskrnju jutarnju misu?
Re Uskrs (engleski Easter) pojavljuje se samo jednom u
engleskom prevodu Biblije King James: ...bee naumio da ga
posle Uskrsa (Easter) izvede pred narod.403 Re koja je ovde
prevedena s Easter je Pasha, grki naziv za jevrejski praznik
Pesah, i nema nikakve veze s engleskim Easter (Uskrs). Dobro je
poznato da Easter nije hrianski termin, bar ne u svom iz-
vornom znaenju. Taj naziv dolazi od imena paganske boginje
jutarnjeg svetla i prolea. Easter je samo neto moderniji oblik
imena Eostre, Ostera, Astarta ili Itar, gde se ovo poslednje,
prema Hislopu, izgovara kao to Englezi izgovaraju Easter.404
Kao i re Easter, mnogi dananji obiaji potiu iz nehrian-
skih religija. Na primer, farbaju se, sakrivaju, trae i jedu uskr-
nja jaja. To je obiaj koji se danas nevino odrava i esto povezu-
je s vremenom dejih radosti i ludorija. Meutim, taj obiaj nije
potekao iz hrianstva. Jaje je bilo sveti simbol meu Va-
viloncima, koji su verovali u staru bajku o jajetu udesne veliine
koje je palo s neba u reku Eufrat. Prema drevnom mitu iz tog

139
udesnog jajeta se izlegla boginja Astarota (Easter). Jaje tako
simbolie boginju Astarotu.405
Drevni druidi su nosili jaje kao sveti simbol svog idolopok-
lonikog reda.406 Procesija u ast boginje Ceres u Rimu bila je
predvoena noenjem jajeta.407 U misterijama boga Bahusa bla-
gosiljano je jaje. Kinezi su koristili obojena jaja u svojim religij-
skim proslavama. U Japanu je postojao drevni obiaj da se jaje
boji bronzanom bojom.
U Severnoj Evropi su se,
u pagansko doba, jaja
bojila i koristila kao
simbol boginje prolea.
Ilustracija pokazuje dva
naina na koje su
pagani prikazivali sveta
jaja. S desne strane je
jaje iz Heliopolisa, a le-
vo je Pitonovo jaje. Meu Egipanima jaje je bilo povezivano sa
suncem, zlatnim jajetom.408 U njihovoj religiji obojena jaja su
bila koriena kao posveene rtve u doba Uskrsa.409
Enciklopedija Britanika navodi: Jaje kao simbol plodnosti i
obnovljenog ivota vraa nas k drevnim Egipanima i Persi-
jancima, koji su takoe imali obiaj da boje i jedu jaja tokom svoje
prolene proslave.410 Kako je dolo do toga da se taj obiaj po-
vezao s hrianstvom? Oigledno je da su neki pokuali da hristi-
140
janizuju simboliku jajeta, objanjavajui da kao to pile izlazi iz
jajeta tako je i Hristos izaao iz groba. Papa Pavle V (16051621.)
je ak sastavio molitvu u vezi jaja: Blagoslovi o Gospode, mo-
limo te, ova jaja koja si stvorio, da mogu postati zdrava hrana
tvojim slugama koji ih jedu u znak seanja na naeg Gospoda
Isusa Hrista.411
Sledei citati iz Katolike enciklopedije su posebno znaajni:
Zato to je upotreba jaja bila zabranjena tokom Krizme, ona su se
iznosila na sto tek za Uskrs, obojena u crveno da bi tako sim-
bolisala uskrnju radost... Taj obiaj moda potie iz paganstva,
s obzirom da se ogroman broj paganskih obiaja koji proslavlja-
ju povratak prolea praktikovao ba u doba Uskrsa. Takav je bio
sluaj i s obiajem nekad popularnim u Evropi: Na vrhovima
brda palila se Uskrnja vatra, zapaljena novom vatrom dobi-
jenom trljanjem drveta o drvo; taj obiaj paganskog porekla bio
je popularan irom Evrope, a oznaavao je pobedu prolea nad
zimom. Biskupi su izdali stroge proglase protiv svetogrdnih
Uskrsnih vatri, ali nisu uspeli da ih svuda iskorene. I to se
dogodilo? Vredi paljivo proitati sledee redove: Crkva je pri-
hvatila odravanje Uskrnjih ceremonija povezujui ih s vatre-
nim stubom (koji je pratio Izraelce u pustinji) i Hristovim
uskrsnuem! Vidimo da su mnogoboaki obiaji bili uneeni u
Rimsku crkvu i da li im je dat hrianski oblik. Na brojnim mes-
tima i sama Katolika enciklopedija to potvruje.
Konano, evo jo jednog citata koji se odnosi na uskrnjeg
zeca: Zec je paganski simbol i oduvek je bio smatran simbolom
plodnosti.412 Enciklopedija Britanika dalje navodi da je poput
uskrnjeg jajeta, i uskrnji zec doao u hrianstvo iz davnina.
Zec je povezan s mesecom u legendama drevnog Egipta i nekih
drugih naroda... Egipatska re za zeca, um, znai takoe i
otvoren i razdoblje, pa se tako zec povezivao s periodinou,
menama, kako ljudskim tako i meseevim, s poetkom novog
ivota u mladiima i devojkama, i tako je bio simbol plodnosti i
obnavljanja ivota. Kao takav, zec je povezivan s uskrnjim jaji-

141
ma. Tako su, dakle, uskrnji zec i uskrnje jaje simbolisali sek-
sualnost i plodnost.
Uobiajeno je da se u doba Uskrsa dolazi na ranu jutarnju
misu. Smatra se da se time proslavlja Hristos, poto je on ustao
iz mrtvih rano ujutro na uskrsnu nedelju, upravo prilikom izlas-
ka sunca. Ali, Hristos nije vaskrsao u vreme izlaska sunca, jer je
jo bila tama kada je Marija Magdalena dola na njegov grob koji
je ve bio prazan! Sa druge strane, postojala je jedna vrsta rano-
jutarnjeg bogosluenja koje je bilo deo drevnog oboavanja
sunca. Time, naravno, ne elimo da kaemo da danas hriani
potuju sunce tokom bogosluenja koja se odravaju u rane
jutarnje sate, niti tvrdimo da oni koji se klanjaju pred prikazni-
com, sunevim likom, u kojoj se nalazi okrugla hostija u obliku
sunca, na taj nain oboavaju sunce. Pre bismo mogli rei da
takvi obiaji koji se ne nalaze u Svetom pismu pokazuju da je
zaista dolo do meanja hrianstva i paganstva.
U vreme proroka Jezekilja ak su i ljudi koji su bili potovao-
ci pravoga Boga praktikovali oboavanje sunca, i to su uinili
delom svog bogosluenja. I odvede me u trem unutranji doma
Gospodnjeg, i gle, na ulasku u crkvu Gospodnju izmeu trema i
oltara bee oko dvadeset pet ljudi okrenutih leima k crkvi
Gospodnjoj, licem k istoku, i klanjahu se suncu prema istoku.
(Jezekilj 8:16). injenica da su se klanjali suncu prema istoku,
pokazuje da je to bilo rano jutarnje bogosluenje. Sledei stih
kae: ...i dre granu pred nosom svojim. Autor Foset (Fausset)
navodi da to ukazuje na idolatrijsku upotrebu grane drveta ta-
mariska, pri emu se grana stavlja pred nos, dok se u svitanje
pevaju pesme izlazeem suncu.413
Prema istoku su gledali i Valovi proroci u Ilijino doba. Val
(Baal) je bio bog sunca, a samim tim i bog vatre. Kada je Ilija
uputio izazov Valovim prorocima, rekao je: Bog koji odgovori
ognjem, pravi je Bog, i tako napao oboavanje Vala na njego-
vom vlastitom terenu. U koje doba dana su Valovi proroci
poeli da prizivaju svoje boanstvo? To je, naravno, bilo kada se

142
sunce (Baal) pojavilo nad istonim horizontom, ujutro, u
zoru (1. Carevima 18:26).414
Rituali povezani s izlazeim suncem bili su prisutni u raznim
oblicima meu mnogim drevnim narodima. Egipatska Sfinga je
postavljena tako da njeno lice gleda na istok. S planine Fu-
dijama u Japanu, upuuju se molitve izlazeem suncu. Ho-
doasnici se mole izlazeem suncu dok se penju obroncima pla-
nine... Ponekad je mogue videti stotine intu hodoasnika u
belim haljinama kako izlaze iz svojih sklonita i udruuju se u
molitvama izlazeem suncu.415 Rimski mitraisti su se, takoe,
sakupljali u zoru, u ast boga sunca.
Boginja prolea, od ijeg imena dolaze engleski i nemaki
nazivi za Uskrs (engl. Easter i nem. Oster), takoe je povezana s
izlaskom sunca na istoku (east, osten), kao to se iz same rei
East-er moe naslutiti. Tako su izlazak sunca na istoku, naziv
Uskrs i prolee na neki nain usko povezani.
Prema nekim starim legendama, nakon to je bio ubijen,
Tamuz je siao u podzemni svet, ali je zahvaljujui oplakivanju
svoje majke Itar (Easter), u prolee oiveo na tajanstven nain.
Tamuzovo uskrsnue, kroz Itarino alovanje, dramatino se
prikazivalo svake godine, da bi osiguralo uspenu letinu i plod-
nost kod ljudi. Svake godine je trebalo da mukarci i ene zajed-
no s majkom Itar oplakuju Tamuza i proslavljaju njegov pov-
ratak, da bi tako ponovo zadobili njenu naklonost i blagodati!416
Kada je vegetacija opet poela da nie, ljudi su verovali da je nji-
hov spasitelj doao iz podzemnog sveta, uinio kraj zimi i
prouzrokovao poetak prolea.417 ak i Izraelci su u jednom
periodu svoje istorije prihvatili tu nauku i rituale godinjih pro-
lenih proslava, pa zato prorok Jezekilj i govori o enama koje
plau za Tamuzom.418
S obzirom da se, po Bibliji, Hristovo vaskrsenje dogodilo u pro-
lee, crkvi u etvrtom veku (koja je ve na mnogo naina odlutala
od vere) nije bilo teko da u hrianstvo uklopi pagansku proslavu.
Govorei o tom stapanju, Enciklopedija Britanika kae: Hrian-

143
stvo je uklopilo u svoju proslavu velikog hrianskog praznika
mnoge od paganskih obreda i obiaja iz prolene proslave.419
Prema legendi, kada je imao etrdeset godina, Tamuza je
ubio vepar. Po autoru Hislopu oplakivanje Tamuza je trajalo
etrdeset dana, po dan za svaku godinu ivota. U staro doba to
su bili dani za oplakivanje, post i samokanjavanje, da bi Tamuz
izaao iz podzenog sveta i uinio da pone prolee. Taj obiaj
nije bio poznat samo u Vavilonu, ve i meu Fenianima, Egip-
anima, Meksikancima i jedno vreme ak i meu Izraelcima.
Izgleda da je meu paganima, pie Hislop, ta Krizma bila
neophodna priprema i uvod u veliku godinju proslavu u
spomen na Tamuzovu smrt i uskrsnue.420
Prihvativi i ostala verovanja u vezi sa prolenom svetkovi-
nom, bio je potreban jo samo jedan korak da se prihvati i
nekadanji post koji je prethodio proslavi. Katolika enciklopedi-
ja otvoreno navodi da su pisci u etvrtom veku bili skloni da
opisuju mnoge obiaje (npr. Krizmeni post od etrdeset dana)
kao apostolsku uredbu koja sigurno ne zasluuje da se smatra
takvom.421 Tek je u estom veku papa slubeno naredio odra-
vanje Krizme, nazvavi je sveti post, tokom koga nije smelo da
se jede meso i jo nekoliko vrsta hrane.
Katoliki teolozi priznaju da u njihovoj crkvi postoje obiaji
koji su preuzeti iz paganstva.422 Meutim, oni tvrde da mnoge
stvari, iako su izvorno mnogoboake, mogu da budu hristijani-
zovane. Ako, na primer, neko pleme slavi etrdeset dana u ast
paganskog boga, zato mi ne bismo inili to isto, ali u Hristovu
ast? Poto su se pagani ujutro klanjali suncu okrenuti prema
istoku, zar ne bismo i mi mogli imati bogosluenja u zoru, u ast
Hristovog vaskrsenja? Pagani su koristili jaje, i zar ne bismo i mi
mogli da se koristimo njime i uzeti ga za simbol velikog kamena
koji je bio postavljen na ulaz Isusovog groba? Drugim reima,
zato ne prihvatiti razne vrste popularnih obiaja i koristiti ih
Hristu na slavu, umesto u ast paganskih bogova kao to to ine
mnogoboci? Ovo zvui logino, ali ipak, u Bibliji nalazimo jed-

144
no drugaije upustvo: uvaj se da se ne uhvati u zamku... i da
ne potrai njihove bogove i kae: Kako su ovi narodi sluili
svojim bogovima, tako u i ja initi. Ne ini tako Gospodu Bogu
svom; jer oni inie svojim bogovima sve to je gadno pred Gos-
podom... ta vam god Ja zapovedam, sve drite i tvorite, nita ne
dodajte k tome i ne oduzimajte od toga.423

145
 19. poglavlje

ZIMSKI PRAZNIK

Datum 25. decembar (u julijanskom kalendaru 7. januar) upi-

san je u kalendarima kao Boi, dan Hristovog roenja. Postavlja
se pitanje da li je to zaista dan kada se Hristos rodio? Da li da-
nanji obiaji povezani s tim danom imaju hriansko poreklo,
ili je Boi samo jo jedan u nizu primera meavine paganstva i
hrianstva?
Engleska re Christmas (Boi) ukazuje na meavinu. U njoj
se osim imena Hrist nalazi i re misa (Christ-mas). Ako se setimo
svih komplikovanih ceremonija, molitvi za mrtve, obreda pret-
varanja i sloenih rituala rimokatolike mise, moemo li to
stvarno povezati s istorijskim Isusom kakav je prikazan u Je-
vaneljima? Njegov ivot i sluba nisu bili zakomplikovani tak-
vim ritualima. Bojimo se, poput Pavla, da su neki bili zavedeni
od jednostavnosti koja je u Hristu424 zbog paganskog uticaja
nad stvarima kao to je misa. Razmiljajui na ovaj nain, moe-
mo da zakljuimo da je naziv Christ-mas (Hristos-misa) sam
sebi kontradiktoran.
Kao stvarni datum Hristovog roenja, 25. decembar stoji
pod znakom pitanja. Onog istog dana kad je Isus roen u tom
istom kraju pastiri su noivali pod vedrim nebom straarei kod
svoga stada.425 Pastiri u Izraelu nisu boravili u polju usred zime!
Adam Klark je zapisao: To to ti pastiri jo uvek nisu odveli
stada kuama, najuverljiviji je dokaz da jo nije zapoeo ni okto-
bar i da zato na Gospod nije bio roen 25. decembra, kada na

146
poljima vie nije bilo stada... Upravo na osnovu ovoga trebalo bi
da odbacimo ideju da je Hristos roen u decembru.426
Iako nam Biblija ne navodi datum Isusovog roenja, postoje
pokazatelji da je to najverovatnije bilo u ranu jesen. Znamo da je
Isus bio razapet u prolee, pred samu Pashu.427 Iz Svetog pisma
moe da se zakljui da je njegovo propovedanje trajalo tri i po
godine, to smeta poetak njegove javne slube u jesen. U to
vreme je imao oko trideset godina,428 to je bilo doba kada je, po
Starom zavetu, mukarac mogao da stupi u versku slubu.429
Ako je Isus te jeseni napunio trideset godina, to znai da je bio
roen u jesen, trideset godina ranije.
U vreme Isusovog roenja, Josif i Marija su zbog popisa (koji
je organizovan zbog plaanja poreza) otili u Vitlejem.430 Ne pos-
toje nikakvi zapisi o tome da je usred zime bilo vreme za plaa-
nje poreza. Najloginije vreme za to bila bi jesen, kao kraj etve.
Ako je to bio sluaj, tada je to moglo da bude u vreme praznika
Senica, koji se odravao u Jerusalimu, to objanjava zato je i
Marija pola s Josifom.431 To bi nam objasnilo i zato nije bilo
mesta u gostionici.432 Prema Josifu Flaviju, u Jerusalimu je
ivelo oko 120.000 stanovnika, ali se za vreme praznika ponekad
u njemu sakupilo i do 2.000.000 Jevreja. Ta ogromna masa ljudi
ne samo da je ispunjavala Jerusalim, ve i okolne gradie, uk-
ljuujui tu i Vitlejem koji se nalazio oko 7 kilometara junije.
Ako je svrha Marijinog i Josifovog putovanja bila i proslava praz-
nika, a ne samo da plate porez, to bi znailo da se Isus rodio u
ranu jesen te godine.
Meutim, nije ni vano da znamo taan datum Isusovog ro-
enja. Ono to je vano je da se On rodio! Interesantno je zapazi-
ti da su prvi hriani slavili uspomenu na Hristovu smrt,433 a ne
na njegovo roenje. Katolika enciklopedija kae da Boi nije
bio meu najranijim crkvenim praznicima. Jernej i Tertulijan ga
izostavljaju sa svog popisa praznika.434 Kasnije, kada su crkve
na razliitim mestima poele da svetkuju Hristov roendan,
nastajale su mnoge razlike u miljenjima oko tanog datuma.

147
Tek pri kraju etvrtog veka Rimska crkva je poela da svetkuje
Boi 25. decembra. Konano je u petom veku izdata naredba da
se Hristovo roenje zauvek proslavlja na taj datum, iako je to bio
dan stare rimske proslave roenja Sola, to je bilo jedno od
imena pod kojim je bio poznat bog sunca!435
Frejzer (Frazer) kae da je najvei paganski religijski kult
koji je slavio 25. decembar bio paganski kult oboavanja sunca,
mitraizam... Ta zimska proslava se zvala Roenje, Roenje
Sunca.436 Da li je ta paganska proslava razlog za to da je Rimska
crkva izabrala 25. decembar? Pustiemo da nam Katolika
enciklopedija odgovori na to pitanje. Dobro poznata solarna
proslava Natalis Invicti (Roenje nepobedivog Sunca), koja se
slavila 25. decembra, imala je snaan uticaj na odluku pri izboru
naeg decembarskog datuma.437
S obzirom da su solarni obiaji hristijanizovani u Rimu,
razumljivo je da je to rezultiralo zbrkom, jer su mnogi mislili da
je Isus Sol, bog sunca! Tertulijan je morao da zagovara da Sol
nije hrianski Bog; Augustin je poricao jeretiko poistoveiva-
nje Hrista sa Solom. Papa Lav je ogoreno ukoravao hriane,
nekadanje oboavatelje sunca, koji su se na samom pragu
Apostolske bazilike okretali da se klanjaju izlazeem suncu.438
Zimski praznik je bilo vrlo popularan u antiko doba. U
paganskom Rimu i Grkoj; u danima tevtonskih varvara; u naj-
davnije doba drevne egipatske civilizacije; u prvim poecima
naroda istoka i zapada, severa i juga; vreme zimskog solsticija je
uvek bilo vreme radovanja i praznovanja.439 Poto je to vreme
bilo toliko popularno, Rimska crkva ga je prihvatila kao vreme
Hristovog roenja.
Neki dananji boini obiaji nastali su pod uticajem rim-
skih Saturnalija.440 Dobro je poznato, kae jedan pisac, da
mnogi nai obiaji u vezi sa Boiem praznici, davanje darova
i uopte veselo raspoloenje, nisu nita drugo nego naslee rim-
ske proslave Saturnalija... preiveli ostaci paganstva.441

148
 Tertulijan spominje da je obiaj razmene poklona bio deo
Saturnalija. Nema nieg loeg u davanju darova, ali neki su
pokuali da poveu boine darove sa darovima koje su Isusu
dala trojica mudraca. To nije tano, jer kad su mudraci stigli,
Isus vie nije leao u jaslama (kao kada su doli pastiri), ve je
bio u kui.442 To je moglo da bude nedugo nakon Njegovog ro-
enja. Uz to, oni su darove dali Isusu, a ne jedan drugome!
Korienje boinog drvceta, kao to znamo, datira samo
nekoliko vekova unazad, iako su ideje u vezi sa svetim drveem
veoma stare. Jedna stara vavilonska bajka govori o zimzelenom
drvetu izraslom iz mrtvog panja. Stari panj je simbolisao mrtvog
Nimroda, dok je novo zimzeleno drvo bilo simbol Nimroda koji
je ponovo oiveo kao Tamuz! Druidi su hrast smatrali svetim
drvetom, dok je meu Egipanima palmino drvo bilo sveto. U
Rimu je to bila jelka koja se tokom Saturnalija kitila crvenim
bobicama!443 Za skandinavskog boga Odina se verovalo da u
boino doba deli posebne darove onima koji dolaze u dodir s
njegovim svetim drvetom, jelkom.444 U najmanje deset biblijskih

149
tekstova zeleno drvo je povezano s idolatrijom i lanim
bogosluenjem.445 Poto drvee nije zeleno preko cele godine, to
insistiranje na zelenom verovatno upuuje na zimzeleno
drvee. Boino drvce... rekapitulira ideju oboavanja drvea...
pozlaeni orasi i kugle simbolizuju sunce... sveanosti i vesele
zabave zimskog solsticija apsorbovane su u Boi... upotreba
imele i zelenike preuzeta je iz druidskih ceremonija, a boino
drvce iz poasti koje su se odavale Odinovoj svetoj jelci.446
Uzevi u obzir sve ovo, zanimljivo je uporediti rei pororoka
Jeremije sa savremenim obiajem ukraavanja drveta u vreme
boia: Jer su uredbe naroda tatina, jer seku drvo u umi, delo
ruku umetnikih sekirom; srebrom i zlatom ukraavaju ga, kli-
novima i ekiem uvruju ga da se ne pomie...447 Kako to
kontekst pokazuje, ljudi Jeremijinog doba su izraivali idole od
drveta, a naziv umetnik oznaava onoga koji izrauje idole.448
Citirajui ovaj odlomak iz Jeremijine knjige, ne mislimo da kae-
mo da ljudi koji danas postavljaju boina drvca u svojim do-
movima i crkvama oboavaju drvee. Takvi obiaji nam samo
ponovo jasno pokazuju da je dolo do meanja paganskih obia-
ja sa hrianstvom.
U estom veku su po celoj Severnoj Evropi bili poslati mi-
sionari sa zadatkom da sakupe pagane u rimsko stado. Oni su
otkrili da je datum 24. juni vrlo popularan meu stanovnicima
tih krajeva i zato su potraili nain da hristijanizuju taj dan. Do
tada je 25. decembar Rimska crkva ve prihvatila kao dan Hris-
tovog roenja. Poto je 24. juni otprilike est meseci pre 25.
decembra, zato ga ne proglasiti za roendan Jovana Krstitelja?!
Jovan je bio roen est meseci pre Isusa.449 Tako je 24. juni
postao poznat u rimskom kalendaru kao Jovandan dan svetog
Jovana.
Druidi u Britaniji su proslavljali 24. juni davno pre nego to
je hrianstvo uopte stiglo tamo. Na taj dan su palili vatre u ast
boga Vala. Herodot, Vilkinson, Lejard i neki drugi istoriari spomi-
nju da se taj obiaj praktikovao i u mnogim drugim zemljama i

150
navode neke primere. Kada je 24. juni postao dan svetog Jovana,
s njime su bile prihvaene i svete vatre, koje su nazvane Vatre
svetog Jovana (Jovanjske vatre). Kao takve spominju se i u Ka-
tolikoj enciklopediji.450
Video sam ljude kako tre i skau kroz vatre svetog Jovana u
Irskoj, govori pisac iz prolog veka, ponosne to su neopeeni
proli kroz njih... i mislei da su na poseban nain blagoslovljeni
tom ceremonijom.451 Namee se zakljuak da su ti obiaji vie
u ast boga Moloha nego Jovana Krstitelja.
Dan 24. juni je bio posveen drevnom bogu-ribi Oannesu, a
to je bilo ime pod kojim je bio poznat i Nimrod. Foset pie:
Oanes (Oannes), bog riba, osniva vavilonske civilizacije, iza-
ao je iz Crvenog mora.452 Na latinskom jeziku, jeziku Rimske
crkve, Jovan se nazivao Joannes. Zapazimo koliko to lii na ime
Oannes! Takve slinosti su pomogle da se paganizam lake pomea
sa hrianstvom.
Dan koji je u doba pagana bio smatran svetim danom bogi-
nje Izide ili Dijane, 15. avgust, lako je bio preimenovan u dan
Uznesenja Device Marije, koji se obeleava sve do dananjeg
dana.453 Jedan drugi dan u Marijinu
ast, koji je takoe bio preuzet iz
paganstva, naziva se Svenica ili
Oienje Blaene Device, a slavi
se 2. februara. Po Mojsijevom za-
konu, nakon roenja mukog dete-
ta majka je smatrana neistom e-
trdeset dana.454 I kad se navrie
dani njihovog oienja, po Moj-
sijevom zakonu, Josif i Marija su
prikazali novoroene Isusa u hra-
mu i prineli propisanu rtvu.455 S
obzirom da je 25. decembar bio
prihvaen kao datum Hristovog Stari crte prikazuje papu
roenja, izgleda da se 2. februar kako deli svee svetenicima

151
nekako poklapao s vremenom Marijinog oienja. Ali, kakve
veze ima upotreba svea sa tim danom? U paganskom Rimu taj
dan je bio praznik u ast boginje Februe po kojoj je nazvan mesec
februar. Na taj dan su se nosile baklje i svee u njenu ast. Grci su
tu proslavu odravali u ast Prozerfinine majke, boginje Ceres,
koja je traila svoju ker u podzemnom svetu sa svetenicima koji
su nosili svee.456 Iz svega toga vidimo da je prihvatanje 2. febru-
ara u ast Marijinog oienja bilo pod uplivom paganskih obia-
ja u kojima su se koristile svee, pa je zato ak i nazvan Sve-
nica. Na taj dan se blagosiljaju sve svee koje e se tokom godine
koristiti u katolikim obredima. Katolika enciklopedija izjavlju-
je: Mi ne trebamo prezati od priznanja da su svee, tamjan i
sveta voda esto bili ukljueni u paganskom bogosluenju i
obredima za mrtve.457
Kada bi apostol Pavle ustao da propoveda ovoj generaciji, ne
bi li rekao ono to je davno rekao Galatima: Slavite dane i mese-
ce, i doba i godine! Bojim se za vas - da se moda nisam uzalud
trudio oko vas.458 Kontekst poslanice nam pokazuje da su se
Galati obratili od neznaboakog oboavanja paganskih bogo-
va.459 Kako su se neki ponovo vratili svom preanjem
bogosluenju,460 oigledno da se dani koje su obeleavali od-
nose na one iste dane koji su bili posveeni paganskim boan-
stvima. Kasnije su neki od tih dana jednostavno bili preuzeti u
bogosluenje tobonje crkve i hristijanizovani!

152
 20. poglavlje

TAJNA MEAVINE

Na mnotvu primera smo videli kako je upravo iz meavine

mnogoboake religije i hrianstva nastala Rimokatolika
crkva. Pagani su oboavali boginju Majku i molili joj se, a pala
crkva je takoe prihvatila oboavanje Majke promenivi joj ime
u Marija. Pagani su imali bogove i boginje povezane s razliitim
danima, profesijama i dogaajima u ivotu. Taj sistem je prih-
vaen, a bogovi su nazvani svecima. U svom bogosluenju
mnogoboci su koristili kipove ili idole svojih boanstava, a to je
uinila i pala crkva jednostavno im promenivi imena. Od dav-
nina su krstovi razliitih oblika bili potovani na praznoveran
nain. Neka od tih shvatanja bila su prihvaena i povezana s
Hristovim krstom. Krst, kao lik, poeo je da se potuje, dok je
savrena rtva na krstu zasenjena ritualima mise, s njenom tran-
ssupstancijacijskom, misterijskom dramom i molitvom za mrt-
ve!
Iz mnogoboakih verskih sistema su prihvaene molitve
koje se neprestano ponavljaju, kao i krunice i relikvije, i data im
je hrianska forma. Rimski biskup je prihvatio pagansku slubu
i titulu Pontifex Maximus. Postao je poznat kao papa, Otac
otaca, iako je Isus izriito rekao da ni jednog oveka u du-
hovnom smislu ne nazivamo ocem. U Rimskoj crkvi su na dos-
lovno stotine naina prihvaeni paganski obiaji i stopljeni s
hrianstvom.
Katoliki teolozi su svesni da se njihova crkva sastoji iz me-
avine paganstva i hrianstva. Meutim, njihovo stanovite je
153
da je to trijumf za hrianstvo, jer je crkva na taj nain hristijani-
zovala paganske obiaje. Katolika enciklopedija donosi ovu
tvrdnju: Mi ne smemo prezati od priznanja da su se svee, tam-
jan i posveena voda uobiajeno upotrebljavali u paganskim bo-
gosluenjima i ritualima za mrtve. Ali, Crkva ih je vrlo rano
preuzela u svoju slubu, ba kao to je prihvatila i mnoge druge
stvari... kao to je muzika, rasveta, mirisi, pranje, podna deko-
racija, svodovi, lepeze, zastori, zvona, odela itd, to nije bilo
povezano s nekim odreenim idolatrijskim kultom, ve je bilo
zajedniko sa skoro svim kultovima.461 Voda, ulje, svetlo,
mirisi, pevanje, procesije, klanjanje, ukraavanje oltara i sve-
tenike haljine su po prirodi u slubi univerzalnog religijskog
instinkta... ak i paganske proslave mogu biti pokrtene; nema
sumnje da su nae procesije od 25. aprila nekadanje Robogalije;
Boi zahvaljuje za svoj datum onom istom instinktu koji je od-
redio 25. decembar za Natalis Invicti u kultu oboavanja
sunca.462
U katolikoj teologiji je objanjeno da se upotreba kipova i
obiaj klanjanja pred likovima razvila iz nekadanjeg oboava-
nja cara! Pravila ponaanja na vizantijskom dvoru su se poste-
peno razvila u sloene oblike potovanja, ne samo prema osobi
cara ve i prema njegovim kipovima i simbolima. Filostorgije
kae da su u etvrtom veku na istoku rimski graani hrianske
vere prinosili darove, tamjan, pa ak i molitve imperatovim ki-
povima (Hist. Eccl. II, 17.). Bilo je prirodno da e ljudi koji su se
klanjali pred carskim orlovima i carevim likovima, ljubili ih i
palili im tamjan (ne znajui da je to to ine idolatrija)... na isti
nain potovati krst, Hristove likove i oltar... Prvi hriani su bili
naviknuti da na sve strane vide kipove i freske careva, paganskih
bogova i junaka. Tako su i oni poeli da izrauju svoje religijske
slike, i im su im prilike to dopustile - kipove njihovog Gospoda
i njihovih junaka.463 Treba naglasiti da u Bibliji ne postoji ak ni
sugestija da se to treba initi. Nasuprot tome, jasno je navedeno
da su se ti obiaji razvili iz paganstva.

154
 Ponekad se za razne zidne slikarije iz prvih vekova nakon
Hrista, poput onih iz rimskih katakombi, smatra da predstavlja-
ju verovanja prvih hriana. Ne moe se uzeti da je to istina, jer
je na njima oigledan uticaj meavine hrianstva i paganstva.
Iako ti crtei ukljuuju scene Isusa kako hrani mnotvo hlebom i
ribama, Jonu i kita, rtvovanje Isaka itd, ostali crtei su bez sum-
nje sa paganskim motivima. Neki misle da je ta meavina bila
pretvaranje da bi se izbeglo progonstvo. Svejedno, ne moe se
porei da su pri tome bili prisutni uzroci meavine. Katolika
enciklopedija kae: Dobri Pastir s ovcom na ramenima esto se
pojavljuje kao motiv i to svakako zbog slinosti s paganskim
linostima, Hermesom Krioforom ili Aristejom, koji su u to vreme
bili popularni... ak je naslikana i bajka o Orfeju, i pripisana
Hristu. Takoe je i obnovljena i hristijanizovana pria o Erosu i
Psihi sluila da podseti vernika na vaskrsenje tela... Grupa od
dvanaest Apostola je izazivala manje panje jer su dvanaest Dii
Majores, takoe, esto prikazivani zajedno... Isto tako su simbol
ribe, koji je predstavljao Hrista, sidro nade i palma pobede, kao
znakovi bili dobro poznati meu paganima i nisu izazivali poseb-
nu panju.464
Otpadanje od vere u koje su Izraelci esto padali u starozavet-
no doba, bilo je takoe meavina. Obino oni nisu potpuno
odbacivali potovanje pravoga Boga, ve su u to bogosluenje
umeali paganske obrede! To je bio sluaj ak i kad su se klanjali
zlatnom teletu.465 Nije teko shvatiti da je to klanjanje bilo pog-
reno, neznaboako i gadost u Bojim oima. Ipak, a to je ono to
elimo posebno da naglasimo, Izraelci su tvrdili da je to praznik
u ast Gospodu466 pravom Bogu! Seli su da jedu i piju, i ustali da
pleu. Vrili su obred prilikom kojeg su se obnaili,467 verovatno
istovetan onome koji su sprovodili razgolieni vavilonski sve-
tenici.468
Za vreme etrdeset godina lutanja po pustinji Izraelci su no-
sili Boji ator. Ipak, neki od njih nisu time bili zadovoljni, pa su
neto dodali. Napravili su vavilonski ator koji su, takoe, nosili

155
sa sobom! Nosili ste ator Molohov i zvezdu boga Refana.469
Moloh je bilo jedno od imena boga Vala. Zbog te meavine Bog
je odbacio njihove rtve, darove i bogoslubene pesme.
Kasnije su Izraelci vrili tajne obrede, gradili uzviice, gatali,
arali, provodili svoju decu kroz vatru i oboavali sunce, mesec i
zvezde470 i kao posledica toga bili su isterani iz svoje zemlje.
Asirski car je doveo ljude iz razliitih zemalja, ukljuujui i
Vavilon, i naselio ih u izraelsku zemlju. Oni su, takoe, praktiko-
vali neznaboake rituale, pa je Bog poslao lavove meu njih.
Prepoznavi to kao Boji sud, pozvali su Bojeg oveka da ih
naui kako da potuju Gospoda. Ipak, svaki je narod nainio
sebi bogove...,471 pokuavajui da istovremeno slue tim bo-
govima i Gospodu, a to je ono to smo nazvali meavinom.
Bojahu se Gospoda, i postavie svetenike visinama... Bojahu se
Gospoda, a sluahu i svojim bogovima, po obiaju naroda iz
kojih ih preselie.472
Meavina je postojala i u danima sudija, kada je levitski
svetenik koji je tvrdio da govori Boju re (koga su nazvali
otac) sluio u svetilitu koje je sagradio Miha.473
U Jezekiljevo doba pred ulazom u Jerusalimski hram je bio
postavljen idol. Svetenici su kadili lanim bogovima nacrtanim
po zidovima. ene su oplakivale Tamuza, a mukarci su se u zoru
klanjali suncu na hramskom prostoru.474 Neki su ak rtvovali

156
svoju decu. Zaklavi sinove svoje gadnim bogovima svojim, govo-
ri Bog, dolazie u svetinju moju istog dana da je oskvrne.475
Jeremijina poruka je bila upuena ljudima koji su tvrdili da po-
tuju pravoga Boga, ali koji su pomeali paganske obrede sa istin-
skim bogosluenjem.476 Bog im je rekao: vi se lanim nadama
podajete, koje nita ne pomau... Valima kadite, i za tuim
bogovima idete... peete kolae kraljici neba... pa preda me
dolazite u dom ovaj u kome se ime moje priziva, i govorite:
Izbavismo se!... Pa da ove gadosti inite.477
Na osnovu ovih brojnih primera iz Biblije jasno je da Bog
nije zadovoljan sa religijom koje je meavina. Samuilo je pro-
povedao: Ako se svim srcem svojim obratite ka Gospodu, izba-
cite tue bogove i Astarote, i spremite srce svoje za Gospoda i
njemu jedinome sluite, On e vas izbaviti...478

Po uenju Biblije, Sotona se ne pojavljuje kao udovite s

rogovima, repom i vilama, ve preruen u anela svetlosti.479
Kao to je Isus upozoravao na vukove u ovijem runu,480 tako
je u brojnim sluajevima i paganizam ogrnut u plat hrianstva
postao meavina koja je zavela milione ljudi. To je bilo neto
poput skidanja etikete sa flaice otrova i stavljanje druge s natpi-
som pepermint bombone. Sadraj je i dalje ostao jednako

157
smrtonosan. Nije vano kako ga lepo obuemo, paganizam je
smrtonosan. Pravo bogosluenje mora da bude u duhu i isti-
ni,481 a ne u paganskim zabludama.
Zbog vetih naina uz pomo kojih je mnogoboaki verski
sistem pomean s hrianstvom, vavilonski uticaj je ostao
prikriven, postao je tajna tajna: Veliki Vavilon.482 Isto kao to
detektiv sakuplja injenice i indicije da bi odgonetuo tajnu, tako
smo i mi u ovoj knjizi predstavili mnoge biblijske i istorijske indi-
cije, da bismo stekli uvid u tu tajnu. Neke od ovih informacija ne
izgledaju znaajne na prvi pogled, ili kad se posmatraju izdvojeno,
ali kada se sagleda celokupna slika savreno se uklapaju i uverljivo
razotkrivaju tajnu Vavilona drevnog i modernog. Vekovima je
Bog pozivao svoje ljude da izau iz vavilonskog jarma. I danas nje-
gov glas govori, Iziite iz nje, narode moj, da se ne pomeate u
grehe njene.483
Pisati o religijskim temama u kojima se toliko razmimoilaze
miljenja mnogih plemenitih i iskrenih ljudi, veoma je teak
zadatak. eleli smo da govorimo dovoljno iskreno da bi pot-
krepili svoju tvrdnju. Kao to je to sa svakom knjigom, ukljuu-
jui tu i Bibliju, neizbeno je da e se pojaviti neka nerazu-
mevanja i razlike u miljenju. Neko e moda misliti da je reeno
previe, neko premalo.
Verujemo da istinski cilj svih religioznih ljudi nije religija
zasnovana na meavini, ve povratak prvobitnoj, jednostavnoj,
snanoj i duhovnoj veri koja je jednom bila data nama ljudima.
Ne vezujui se vie za lavirint rituala i tradicija koje nemaju mo,
mi moemo nai jednostavnost koja je u Hristu i radovati se u
slobodi za koju nas je Hristos oslobodio.484
Nae spasenje ne zavisi od svetenika, Marije, svetaca ili
pape. Isus je rekao: Ja sam put, istina i ivot; niko ne dolazi k
Ocu - osim kroz mene.485 Nema spasenja ni u jednom drugom,
niti ima drugog imena pod nebom, danog ljudima, u kom treba
da naemo spasenje.486 Poziv glasi da upravimo svoj pogled na
Isusa Hrista, koji je zaetnik i zavritelj nae vere, Veliki

158
Svetenik, Jagnje Boje, Voa naeg spasenja, Hleb s Neba, Voda
ivota, Dobri Pastir, Princ Mira, Car careva i Gospodar gospo-
dara!

159
 LITERATURA

1. Otkrivenje 17:1-6
2. Sudije 19:29, 1. Samuilova 11:7
3. Isaija 13:19-22, Jeremija 51:53
4. 1. Mojsijeva 11:2
5. 2. Mojsijeva 23:29,30
6. 1. Mojsijeva 10:8,9
7. 1. Mojsijeva 10:10
8. Clarke, Clarkes Commentary, vol. 1, p. 86.
9. The Jewish Encyclopedia, vol. 9, p. 309.
10. Josephus, Antiquities of the Jews, Bk. 1, 4:2, 3.
11. Hislop, The Two Babylons, p. 12.
12. Sudije 19:29, 1. Samuilova 11:7
13. 1. Mojsijeva 3:15
14. Rimljanima 1:21-26
15. Hislop, The Two Babylons, p. 12.
16. Bailey, The Legacy of Rome, p. 245.
17. 2. Solunjanima 2:3-7, 1. Timotiju 4:1
18. Juda 1:3,4
19. Encyclopedia of Religions, vol. 2, p. 398.
20. Hislop, The Two Babylons, p. 20.
21. Ibid.
22. Bach, Strange Sects and Curious Cults, p. 12.
23. Knjiga o sudijama 10:6; 1 Samuilova 7:3,4; 12:10; 1. Carevima
11:5; 2. Carevima 23:13
24. Jeremija 44:17-19
25. Dela apostolska 19:27
26. Frazer, The Golden Bough, vol. 1, p. 356.
27. Encyclopedia Britannica, vol. 14, p. 309.
28. The Catholic Encuclopedia, vol. 15, p. 459, art. Virgin Mary
29. Ibid, p. 460.
30. Faussets Bible Encyclopedia, p. 484.
31. Dela apostolska 19:24-27
32. Hislop, The Two Babylons, p. 20.
33. Harpers Bible Dictionary, p. 47.
34. 1. Timotiju 2:5
160
35. Smith, Man and His Gods, p. 216.
36. Kenrick, Egypt, vol. 1, p. 425. Blsavatsky, Isis Unveiled, p. 49.
37. Weigall, The Paganism in Our Christianity, p. 129.
38. Luka 2:24; 3. Mojsijeva 12:8
39. Boettner, Roman Catholicism, p. 147.
40. Hislop, The Two Babylons, p. 158.
41. Luka 11:27,28
42. The Catholic Encyclopedia, vol. 7, p. 674, art. Immaculate
conception.
43. Ibid., p. 675.
44. Rimljanima 3:23
45. Luka 1:47
46. Matej 12:46-50
47. Sudije 5:24
48. Dela apostolska 1:14
49. Oficial baltimore Catechism, no. 2 (Lesson 11).
50. Doane, Bible Myths, p. 357.
51. Encyclopedia Britannica, vol. 14, p. 999, art. Mary.
52. Matej 1:23
53. Matej 1:25
54. Matej 13:55
55. Matej 1:25
56. Encyclopedia Britannica, vol. 2, p. 632, art. Assumption, Faest of.
57. Jovan 3:13
58. The Catholic Encyclopedia, vol. 13, p. 185, art. Rosary.
59. Seymour, The Cross in Tradition, Hystory, and Art, p. 21.
60. Encyclopedia of Religions , vol. 3, p. 203 205.
61. Hislop, The Two Babylons, p. 187 188.
62. The Catholic Encyclopedia, vol. 7, p. 111, art. Hail Mary.
63. Dela apostolska 19:34
64. Matej 6:7,8
65. Efescima 1:1, itd.
66. Vidi Isaija 8:19,20
67. The Catholic Encyclopedia, vol. 4, p. 653, 655, art. Prayers for
the dead.
68. Ibid., vol. 8, 70, art. Intercession.
69. Ibid.
70. Hays, In the Beginnings, p. 65.
71. Encyclopedia of Religions, vol. 2, p. 78.
72. Dobbins, Story of the Worlds Worship, p. 621.
73. 1. Carevima 20:23
74. Dela apostolska 14:11,12
75. Durant, The Story of Civilization: Caesar and Christ, p. 61 63.

161
76. The Catholic Encyclopedia, vol. 4, p. 173, art. Communion of
saints.
77. Ibid., vol. 9, p. 130, 131, art. Legends.
78. Urlin, Festivals, Holy Days, and SaintsDays, p. 26.
79. The Catholic Encyclopedia, vol. 2, p. 44, art. Athens.
80. Hastings Encyclopedia of Religion and Ethics, art. Images and
Idols.
81- The Catholic Encyclopedia, vol. 7, p. 636, art. Idolatry.
82. 5. Mojsijeva 7:25
83. 4. Mojsijeva 33:52
84. The Catholic Encyclopedia, vol. 7, p. 620, art. Iconoclasm.
85. Inman, Ancient Pagan and Modern Christian Symbolism, p. 35.
86. 2. Korinanima 5:16
87. Filibljanima 3:21
88. Encyclopedia of Religions, vol. 3, p. 264.
89. Danilo 3:1-7
90. Encyclopedia of Religions, vol. 3, p. 33; Inman, Ancient Pagan
and Modern Christian Symolism, p.99.
91. 1. Carevima 14:23, 2. Carevima 18:4, 23:14, Jeremija 43:13,
Mihej 5:13
92. Isaija 17:8, 27:9
93. Isaija 27:9
94. Encyclopedia of Religions, vol. 3, p. 33.
95. Harpers Bible Dictionary, p. 500.
96. Jeremija 43:13
97. Pignatorre, Ancient Monuments of Rome, p. 175.
98. Ibid., p. 177.
99. Hastings Encyclopedia of Religion and Ethics, art. Phallicism.
100. Dela 17:24
101. 1. Korinanima 3:16
102. 1. Mojsijeva 11:3,4
103. 5. Mojsijeva 1:28
104. Champdor, Ancient Cities and Temples, p. 22.
105. Hislop, The Two Baylons, p. 307.
106. Cirlot, A Dictionary of Symbols, p. 326.
107. Bury, The cambridge Ancient History Egypt and Babylonia,
vol. 1, p. 533.
108. The Catholic Encyclopedia, vol. 2, p. 185, art. Babylonia.
109. Dobbins, The Story of the Worlds Worship, p. 14.
110. Brown, Sex Worship and Symbolism af Primitive Races, p. 38.
111. Eichler, The Customs of Mankind, p. 55.
112. Jevrejima 12:2
113. 1. Korinanima 1:17,18

162
114. Harpers Book of Facts.
115. Faussets Bible Encyclopedia, p. 145.
116. Seymour, The Cross in Tradition, History, and Art, p. 157.
117. Vine, An expository Dictionary of New Testament Words, p. 256.
118. Seymour, The Cross in Tradition, History, and Art, pp. 22, 26.
119. Ibid., p.13.
120. Ibid., pp. 10, 12.
121. Ibid., p. 9.
122. Prescotts Conauest of Mexico, vol. 1, p. 242 (quted by Hislop,
p. 199).
123. The Catholic Encyclopedia, vol. 10, p. 253, art. Mexico.
124. Jeremija 2:27
125. Seymour, The Cross in Tradition, history, and Art, pp. 22, 26.
126. Hislop, The Two Babylons, p. 198.
127. Encyclopedia of Regions, vol. 1, pp. 386, 494.
128. Hislop, The Two Babylons, p. 198.
129. The Catholic Encyclopedia, vol. 4, p. 517, art. Cross.
130. Seymour, The Cross in Tradition, History, and Art, p. 64.
131. The Pentateuch Examined, vol. 6, jp. 113.
132. The Catholic Encyclopedia, vol. 4, p. 518, art. Cross.
133. Encyclopedia of Religions, vol. 1, p. 494.
134. Vine, An Expository Dictionary of New testament Words, p. 256.
135. Jovan 20:25
136. Luka 23:38
137. Jezekilj 21:26
138. Danilo 7:1-8
139. Smith, man and His Gods, p. 220.
140. 1. Jovanova 3:15
141. Durant, The Story of Civilization: Caesar and Christ, p. 66.
142. The Catholic Encyclopedia, vol. 4, p. 300, art. Constantine.
143. Ibid.
144. Durant, The Story of Civilization: Caesar and Christ, pp. 655, 656.
145. Ibid., p. 654.
146. The Catholic Encyclopedia, vol. 4, pp. 299, 300, art. Constan-
tine, etc.
147. Ibid., vol. 4, p. 523, art. Cross.
148. Encyclopedia of Religions, vol. 1, p. 494.
149. Faussets Bible Encyclopedia, p. 145.
150. 4. Mojsijeva 21:9
151. Jovan 3:14
152. 2. Carevima 18:3,4
153. The Catholic Encyclopedia, vol. 4, p. 524, art. Cross.
154. Calvins Tracts, vol. 1, pp. 296 304.

163
155. Wilder, The Other Side of rome, p. 54.
156. Ibid., p. 53.
157. The Catholic Encyclopedia, vol. 13, p. 454, art. Santa Casa di
Loreto.
158. Ibid., vol. 12, p. 734, art. Relics.
159. Cotterill, Medieval Italy, p. 71.
160. Ibid., p. 391.
161. The Catholic Encyclopedia, vol. 2, p. 661, art. Boniface IV.
162. Ibid., vol. 12, art. Relics.
163. Durant, The Story of Civilization: The reformation, p. 339.
164. Jovan 19:36
165. Hislop, The Two Vavilons, p. 179.
166. 5. Mojsijeva 34:6
167. 2. Carevima 18:4
168. The Catholic Encyclopedia, vol. 12, p. 734, art. Relics.
169. Jovan 4:24
170. Boettner, Roman Catolicism, p. 290.
171. The Catholic Encyclopedia, vol. 12, p. 737, art. Relics.
172. Ibid., p. 738.
173. Durant, The story of Ciilization: The Age of faith, p. 753.
174. 2. Korinanima 9:7
175. Durant, The story of Ciilization: The Age of faith, p. 766.
176. The Catholic Encyclopedia, vol. 7, p. 783, art. Indulgences.
177. 1. Jovanova 2:2
178. The Catholic Encyclopedia, vol. 7, p. 784.
179. 1. Jovanova 2:2
180. The Catholic Encyclopedia, vol. 7, pp. 786, 787.
181. Durant, The Story of Civilization: The reformation, p. 23.
182. Marko 12:40
183. Matej 19:23,24
184. Psalam 49:6-9
185. 1. Petrova 1:18,19
186. Dela 8:20
187. Durant, The Story of Civilization: The reformation, p. 735.
188. Encyclopedia of Religions, vol. 2, p. 159.
189. Smith, Man and His Gods, p. 127.
190. Encyclopedia Britannica, vol. 22, p. 660.
191. 5. Mojsijeva 26:14
192. Hislop, The Two Babylons, p. 167.
193. 3. Mojsijeva 18:21, Jeremija 32:35, 2. Carevima 23:10
194. Fausets Bible Encyclopedia, p. 481.
195. Strongs Exhaustive Concordance of The Bible, No. 8612.
196. Efescima 2:8,9

164
197. Efescima 5:23
198. Marko 10:35-43
199. Matej 23:4-10
200. 1. Petrova 2:4-8
201. 1. Korinanima 3:11
202. Matej 18:1
203. Matej 8:14
204. 1. Korianima 9:5
205. Jovan 1:42
206. Dela 10:25,26
207. Dela 2:38
208. 1. Petrova 5:4
209. Matej 10:2, Marko 3:16, Luka 6:14, Dela 1:13
210. Galatima 2:9
211. 2. Korinanima 12:11
212. Rimljanima 11:13
213. Galatima 2:7-9
214. Dela 18:2
215. Dela 15
216. Galatima 2:11
217. Danilo 5:4
218. Jeremija 50:39; 51:62
219. Parkhursts Hebrew Lexicon, p. 602 (quoted by Hislop, p. 208.)
220. Hislop, The Two Babylons, p. 210.
221. Ibid.
222. Strongs Exhaustive Concordance of The Bible, no. 6363.
223. Dela 8:9
224. The Catholic Encyclopedia, vol. 7, p. 699, art. Impostors.
225. Hislop, The Two Babylons, p. 207.
226. Smith, Man and His Gods, p. 129.
227. Matej 16:19
228. Jovan 18:27
229. Encyclopedia of Religions, vol. 2, p. 545, art. Janus.
230. The Catholic Encyclopedia, vol. 10, p. 403, art. Mithraism.
231. Durant , The Story of Civilization: The Age of Faith, p. 745.
232. Inman, Ancient Pagan and Modern Christian Symbolism, p. 63.
233. Strongs Exhaustive Concordance of The Bible, no. 1709 and 1712.
234. Encyclopedia of Religions, vol. 1, p. 502, art. Dagon .
235. Sudije 16:23; 1. Samuilova 5:1-5
236. Inman, Ancient Pagan and Modern Christian Symbolism, p. 21.
237. Layard, Babylon and Nineveh, p. 343.
238. Hislop, The Two Babylons, p. 216.
239. Dela 3:6

165
240. The Catholic Encyclopedia, vol. 3, p. 554, art. Chair of Peter.
241. Ibid., vol. 2, p. 185, art. Babylonia.
242. 1. Carevima 19:18
243. Hastings Encyclopedia of Religion and Ethics, art. Images
and Idols.
244. Isaija 46:6,7
245. Hislop, The Two Babylons, p. 214.
246. Encyclopedia Britannica, vol. 22, p. 81, art. Pope .
247. Aradi, The Popes The History of How They are Chossen,
Elected, and Crowned, p. 108.
248. Uporediti sa Dela 10:25,26
249. Chiniguy, The Priest, the Woman, and the Confessional, p. 138.
250. Cotterill, Medieval Italy, p. 331.
251. Halley, Halleys Bible Handbook, p. 774.
252. The Catholic Encyclopedia, vol. 8, p. 426, art. John X Pope.
253. Chiniquy, The Priest the Woman, and the Confesional, p. 138.
254. The Catholic Encyclopedia, vol. 8, p. 426, art. John XI.
255. Ibid., p. 427, art. John XII.
256. Liber Pontificalis, vol. 2, p. 246.
257. The Catholic Encyclopedia, vol. 2, p. 661, 662, art. Boniface VII.
258. Halley, Halleys Bible Handbook, p. 775.
259. Ibid.
260. The Catholic Edcyclopedia, vol. 2, p. 668, art. Boniface VIII.
261. Ibid., p. 670.
262. History of Church Councils, Bk. 40, art. 697.
263. The Catholic Encyclopedia, vol. 4, p. 435. art. Councils.
264. Halley, Halleys Bible Handbook, p. 778.
265. Chiniquy, The Priest , the Woman, and the Confesional, p.139.
266. Durant, The Story of Civilization: The reformation, p. 10.
267. Sacrorum Conciliorium, vol. 27, p. 663.
268. Durant, The Story of Civilization: The Reformation, p. 10.
269. Halley, Halleys Bible Handbook, p. 779.
270. Durant, The Story of Civilization: The Reformation: Reforma-
tion, p. 13.
271. Halley, Halleys Bible Handbook, p. 779.
272. Ibid.
273. The Catolic Encyclopedia, vol. 8, p. 19, art. Innocent VIII.
274. DAubigne, History of reformation, p. 11.
275. Chiniquy, The Priest the Woman, and the Confessional, p. 139.
276. Diarium, vol. 3, p. 167.
277. Life, July 5, 1963.
278. The Catholic Encyclopedia,vol. 9, pp. 162, 163, art. Leo X.
279. Durant, The story of Civilization: The reformation, p. 344.

166
280. DAubigne, History of the Reformation, p. 59.
281. The Catholic Encyclopedia, vol. 8, p. 407, art. Joan, Popes.
282. Ibid., p. 408.
283. The Catholic Encyclopedia, vol. 7, p. 796, art. Infallibility.
284. Ibid., vol. 14, p. 316, art. Strossmayer.
285. Ibid., vol. 6, p. 141, art. Formosus.
286. Ibid.
287. 1. Carevima 10:14
288. The Catholic Encyclopedia, vol. 8, p. 34.
289. Smith, Man and His Gods, p. 286.
290. Ridpaths History of the World, vol. 5, p. 304.
291. Foxs Book of Martyrs, p. 103.
292. Ridpaths History of the World, vol. 5, p. 297.
293. Efescima 4:11
294. Ritter, This is the Catholic Church, booklet 50, p. 38.
295. Hislop, The Two Babylons, p. 210.
296. Otkrivenje 3:7,8
297. Hislop, The Two Babylons, p. 206.
298. Jezekilj 23:14,15
299. Otkrivenje 17:4
300. Isaija 1:18
301. Harpers Dictionary of Classical Literature and Antiquites, p. 675.
302. Titu 1:5
303. Dela 20:17,28
304. Luther, To the German Nobility, p. 317.
305. Otkrivenje 2:6
306. Matej 23:8
307. Scofield, Scofield Reference Bible, p. 1332.
308. 1. Petrova 5:1-3
309. 1. Timotiju 5:17
310. Matej 10:42
311. Dela 14:19-23
312. Titu 1:5
313. Dela 20:17, Jakov 5:14
314. Otkrivenje 1:6; 1. Petrova 2:9
315.. Matej 23:9-12
316. Cumont, The Mysteries of Mithra, p. 167.
317. The Catholic Encyclopedia, vol. 10, p. 403, art. Mithraism.
318. Sudije 17:10
319. The Catholic Encyclopedia, vol. 10, p. 510, art. Monsignor.
320. Psalam 111:9
321. 1. Timotiju 4:1-3
322. Clarkes Commentary, vol. 6, p. 601.

167
323. 1. Korinanima 10:19-21
324. Hislop, The Two Babylons, p. 219.
325. Ibid., p. 220.
326. Ibid.
327. Durant, The Story of Civilization: The Reormation, p. 21.
328. DAubigne, History of reformation, p. 11.
329. Flick, The Decline of the Medieval Church, p. 295.
330. DAubigne, History of Reformation, p. 11.
331. The Catholic Encyclopedia, vol. 3, p. 483, art. Celibacy.
332. Ibid., pp. 483, 485.
333. 1. Korinanima 9:5
334. 1. Timotiju 3:2
335 The Catholic Encyclopedia, vol. 3, p. 481.
336. Ibid., p. 481.
337. 1. Timotiju 4:1-3
338. The Catholic Encyclopedia, vol. 11, p. 625, art. Penance.
339. Ibid.
340. Jakov 5:16
341. Dela 8:22
342. Matej 27:3-5
343. Saggs, The Greatness that was Babylon, p. 286.
344. Hislop, The Two Babylons, pp. 9, 10.
345. Sofonija 1:4
346. Faussets Bible Encyclopedia, p. 291, art. High places.
347. 2. Carevima 23:5
348. Clarkes Commentary, vol. 2, p. 562.
349. The Catholic Encyclopedia, vol. 14, p. 779, art. Tonsure.
350. Ibid.
351. Hislop, The Two Babylons, p. 222.
352. The Catholic Encyclopedia, vol. 4, p. 277, art. Consecration.
353. Matej 26:26-28
354. 2. Samuilova 23:17
355. Jovan 10:9, 15:5, 1. Korinanima 10:4
356. Matej 18:20
357. Matej 26:29
358. 5. Mojsijeva 12:16, Dela 15:20
359. Durant, The Story od Civilization: The Reformation, p. 749.
360. Encyclopedia of Religions, vol. 2, p. 77.
361. The Catholic Encyclopedia, vol. 14, p. 586, art. Theology.
362. Ibid., vol. 10, p. 6, art. Mass, Sacrifice of.
363. Ibid., p. 13.
364. Ibid., vol. 7, p. 346, art. High Altar.
365. The New Baltimore Cathechism, no 3, question 931.

168
366. Jovan 19:30
367. Jevrejima 10:10-14
368. Jevrejima 9:25-28
369. Jevrejima 6:6
370. The Catholic Encyclopedia, vol. 5, p. 581, art. Eucharist.
371. Marko 7:13
372. 1. Korinanima 11:28
373. The Catholic Encyclopedia, vol. 4. p. 176, art. Communion
under both kinds.
374. Ibid.
375. Durant, The Story of Civilization: The Reformation, p. 741.
376. The catholic Encyclopedia, vol. 10, p. 404, art. Mithraism.
377. Encyclopedia of Religions, vol. 2, p. 76.
378. Prescotts Conquest of Mexico, vol. 3.
379. Hislop, The Two Babylons, p. 232.
380. The Catholic Encyclopedia, vol. 7, p. 489, art. Host.
381. Ibid., p. 492.
382. Ibid., p. 491.
383. Hislop, The Two Babylons, p. 163.
384. Wilkinson, Egyptians, vol. 5, p. 353, (quoted by Hislop, p. 160).
385. Blavattsky, Isis Unveiled, p.351.
386. Inman, Ancient Pagan and Modern, Christian Symbolism, p.34.
387. Dobbins, Story of the Worlds Worship, p. 383.
388. 2. Dnevnika 34:4
389. Hislop, The two babylons, p. 162.
390. Lethaby, Architecture, Nature, and magic. P. 29.
391. 2. Carevima 23:4-11
392. Nichols, The Growth of the Christian Church, p. 23.
393. Hislop, The two babylons, p. 164.
394. Jeremija 14:12
395. Matej 6:16
396. Scott, Romanism and Gospel, p. 93.
397. Boettner, Roman Catholicism. p. 170.
398. Cirlot, A Dictionary of Symbols, p. 29.
399. Faussets Bible Encyclopedia, p. 232.
400. Encyclopedia of Religions, vol. P. 120, art. Friday.
401. Ibid., vol.2, p. 105, art. Fish.
402. Inman, Ancient Pagan and Modern Christian Symbolism, p.55
403. Dela 12:4
404. Hislop, The two Babylons, p. 103.
405. Ibid., p. 109.
406. Ibid., p. 108.
407. Enciclopedia of Religions, vol. Vol.2, p. 13.

169
408. Ibid., p. 12.
409. Bonwick, Egyptian Belief, p. 24.
410. Encyclopedia Britannica, art. Easter.
411. The Catholic Encyclopedia, vol. 5, p. 227. art. Easter.
412. Encyclopedia Britannica, art. Easter.
413. Faussets Bible Encyclopedia, p.304.
414. Strongs Exhasutive Concordance of the bible, no. 1242.
415. Dobbins, The Story of the world Worship, p. 330.
416. Smith, Man and His Gods, p. 86.
417. Urlin, Festivals, Holy Days, and Saints Days. P. 89.
418. Jezekilj 8:14
419. Encyclopedia Britannica, vol.7, p. 859, art. Easter.
420. Hislop, The two Babylons, pp. 104, 105.
421. The Catholic Encyclopedia, vol. 3, p. 484, art. Celibacy.
422. Ibid., vol. 11, p. 390, art. Paganism.
423. 5. Mojsijeva 12:30-32
424. 2. Korinanima 11:3
425. Luka 2:8
426. Clarks Commentary, vol. 5, p. 370, Luke.
427. Jovan 18:39
428. Luka 3:23
429. 4. Mojsijeva 4:3
430. Luka 2:1-5
431. Luka 2:41
432. Luka 2:7
433. 1. Korinanima 11:26
434. The Catholic Encyclopedia, vol. 3, p. 724, art. Christmas.
435. The Encyclopedia Americana, vol. 6. p. 623.
436. Frazer, The Golden Bough, p. 471.
437. The Catholic Encyclopedia, vol. 3, p. 727, art. Christmas.
438. Ibid.
439. Walsh, Cuorisities of popular Customs, p. 242.
440. Saturnalije u antikom Rimu sedmodnevna svetkovina u
ast Saturna, boga useva i zemljoradnje.
441. Bailey, The lagacy of Rome, p. 242.
442. Matej 2:9-11
443. Walsh, Cuorisities of popular Customs, p. 242.
444. Urlin, Festivals, Holy Days, and Saints days, p. 222.
445. 1. Carevima 14:23, itd.
446. Urlin, Festivals, Holy Days, and Saints days, p. 238.
447. Jeremija 10:3,4
448. uporediti sa Isaija 40:19,20 i Osija 8:4,6
449. Luka 1:26,36

170
450. The Catholic Encyclopedia, vol 8, p. 491, art. John the Baptist.
451. Tolands Druids, p. 107 (quoted by Hislop, p. 116.)
452. Faussets Bible Encyclopedia, p. 510.
453. Durant, The Story of Civilization: the Age of Faith, p. 746.
454. 4. Mojsijeva 12. pogl.
455. Luka 2:22-24
456. Urlin, Festivals, Holy Days, and Saints Days, pp. 27, 28.
457. The Catholic Encyclopedia, vol. 3, p. 246, art. Candles.
458. Galatnima 4:10,11
459. Galatnima 4:8
460. Galatnima 4:9
461. The Catholic Encyclopedia, vol 3, p. 246, art. Candles.
462. Ibid., vol. 11, p. 90, art. Paganism.
463. Ibid., vol. 7, p. 666-668, art. Images.
464. Ibid., vol. 14, p. 374, art. Symbolism.
465. 2. Mojsijeva 32. poglavlje
466. stih 5.
467. stih 25.
468. Saggs, The Greatness that was Babylon, pp. 182, 354.
469. Dela 7:42,43; Amos 5:26
470. 2. Carevima 17:9-17
471. 29-31.
472. stihovi 32 i 33
473. Sudije 17:3-13; 18:6
474. Jezekilj 8. poglavlje
475. Jezekilj 23:38,39
476. Jeremija 7:2
477. stihovi 8. do 18.
478. 1. Samuilova 7:3
479. 2. Korinanima 11:14
480. Matej 7:15
481. Jovan 4:24
482. Otkrivenje 17:5
483. Otkrivenje 18:4
484. 2. Korinanima 11:3: Galatima 5:1
485. Jovan 14:6
486. Dela 4:12

171
Preporuujemo najbolja svetska izdanja na polju
nauke, religije i medicine:
Popularna medicina:
- Naela zdravog ivota, Dr Pol Volk
- Zdrava ishrana, Dr Pamplona Roder
- Smrt iz tanjira, Dr Robert Elez
- Leenje raka sirovom hranom, Dr Kristin Nolfi
- Otrov sa velikim K, Dr Agata Tre
- Kako sam pobedila rak, Dr Lorin Dej
- Kondomi ne rade, Dr Lorin Dej
- Zakoni zdravlja i izleenja, Dr Nil Nidli
- Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli
- Mo zdravlja, Dr Hans Dil
- Mo ishrane, Dr Kolin Kembel
- Kako unaprediti mozak, Dr Elden almers
- Unapredite vid - odbacite naoari, Dr Lorin Dej
- Tehnologija samounitenja (o GM hrani), Dr Marijan Jot
- Vakcine - novi genocid, Vens Ferel
Popularna nauka:
- Nauka i problem smrti, Miroljub Petrovi
- Tajna srenog ivota, Miroljub Petrovi
- Brak i porodica, Miroljub Petrovi
- Osnovi teokratije, Miroljub Petrovi
- Poslednji dani planete Zemlje, Tom Hartman
- Tajne Biblije, Aleksandar Medvedev
- Dinosaurusi i stvaranje, Dr Djuen Gi
- Priznajem: Postoji Bog, Dr Entoni Flu
Opasnosti okultizma:
- Skrivene tajne masonerije, Dr Keti Barns
- Masonerija - zavera protiv hrianstva, Ralf Eperson
- Ko vlada svetom, Miroljub Petrovi
- Masonski i okultni simboli, Dr Keti Barns
- Ispovest palog anela, Penta Gram
- Ispovest biveg jezuite, Dr Alberto Rivera
- Skrivena istorija jezuita, Edmond Paris
- Moj beg od demona, Roder Norn
- Mistina medicina - kakve opasnosti kriju akupunktura,
akupresura, homeopatija, iridologija, radiestezija, refleksologi-
ja i druge vetine, Dr Voren Piters
Distibucija: Metaphysica, 011/292-0062