Duan Petri*, Aleksandra Ignjatovi-upina*,

Mitar Vukovi** i ivko Srdi*

Opta entomologija
Prvi deo
Drugo izdanje

Novi Sad, 2007

 * Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
** Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu
OPTA ENTOMOLOGIJA

UVOD

ENTOMOLOGIJA je nauka o insektima; nauna oblast koja se bavi

prouavanjem insekata.
Insekti su se na Zemlji pojavili pre oko 350 miliona godina, ovek pre
svega 2 miliona. ine oko 80% svih vrsta ivotinja (Animalia) to predstavlja
oko 50% svih ivih bia prisutnih na Zemlji. Postoji vie od 1.000.000 do sada
opisanih insekatskih vrsta, a smatra se da ih ima oko pet miliona.

Kolo: Arthorpoda
Podkolo: Mandibulata (=Antenata)
Klasa: Insecta (=Hexapoda)

Ovoliku brojnost insekti postiu zahvaljujui razliitim osobinama kao to su:

- Reproduktivni kapacitet:
Kratak ciklus razvoja, veliki broj generacija:
Muva, Musca domestica
U periodu april-avgust jedinke muva mogu da naprave 14m debeo pokriva
Zemlje; jedan par da potomstvo od 191.010.000.000.000.000.000. jedinki
Kupusna va, Brevicorynae brassicae
U periodu mart-april ima 12 generacija
Jedna enka da potomstvo od 564.087.257.509.154.652 jedinki koje su teke
~800.000.000.000 kg
Kraljica termita
Polae 60 jaja u sekundi do nekoliko miliona
Matica polae 4000 jaja dnevno
enka u proseku polae 100-150 jaja u toku jednog polaganja
Migratorni skakavac, Locusta migratoria
Polau oko 430 tona jaja ~ 50 milijardi (Turska)
1.200 tona imaga (odraslih jedinki) ~ 750.000.000 individua
Sakakavac, Schistocerca gregaria
Jato 100 ha; teina 70.000 tona pojede koliko je teko
Marokanski skakavac, Dociostaurus marocanus
Poloe oko 7.000 ooteka (30-35 jaja)/m2 =230.000 jedinki/ m2
Chironomidae
Larve i lutke ive u vodi, u jezeru Balaton ima oko 2000 tona lutki nedeljno
Mravi, Formicidae
U Italijanskim Alpima procenjuje se da ima 1.000.000 mravinjaka godinje, to
predstavlja oko 35 milijardi jedinki, odnosno oko 15.000 tona tetnih insekata

Partenogeneza, nain razmnoavanja bez oplodnje

Poliembrionija, iz jedne jajne elije obrazuje se vie embriona

- Adaptibilnost, sposobnost adaptacije:

Grylloblatta, ive na 0C
 mogu da ive u temperaturnom rasponu od -40 do 40-60C, hrane se
organskim materijama
Psilopa petrolei, Ephydridae, ivi u petroleumu
Insekti ive i u formalinu, ljutoj paprici, opijumu, strihninu i mnogim drugim
stanitima

Osobine kojima se izbegava kompeticija sa drugim vrstama su:

homohromija, prilagoavanje bojom na supstrat na kome ive
homotipija, podravanje oblika supstrata na kome ive
mimetizam, pojava kada jedna vrsta lii na drugu vrstu (leptir lii na bumbara, sovu,
ili na drugog leptira koji je loeg ukusa)

- Kapacitet disperzije (mogunost aktivnog ili pasivnog irenja):

Skakavci: Sahara Evropa
Leptir Danaus plexipus (monarh): Kanada Mexiko
u toku migracije proleti 1.250.000 leptira /min
Leptiri Nymphalidae: U.K Afrika

PREDNOSTI INSEKTA:
- Sposobnost da lete: disperzija, pronalaenje polova, hrane, odbrana
- Veliina: uglavnom zauzimaju malu povrinu za hranu, prostor, nisu izloeni oku prirodnih
neprijatelja
Trichogrammatidae veliine 0.2mm
Erebus agrippina (Brazil) ima raspon krila od 28cm
Tropidacris latrellei duine tela od 17 cm
- Egzoskelet, spoljanji skelet koji je izuzetno lak, ali velike vrstine (3x je jai od aksionog
skeleta iste zapremine); plastian je u oblikovanju
- Traheobranhijalna respiracija omoguava visok nivo metabolizma, naroito miia leta
- Otpronost prema desikaciji (isuivanju), zahvaljujui votanom sloju epikutikule, stigmama
koje imaju mogunost otvaranja i zatvaranja, rektumu koji prilikom izbacivanja tetnih
materija spreava izbacivanje vode
- Potpuna metamorfoza (vii insekti imaju i stadijum lutke)

Vie od 50% insekata hrani se biljnom hranom. Mnogi od njih hrane se i drugim
ivotinjama i insektima te se uspeno koriste u metodama bioloke borbe
Primer je Australija u koju je uvezena vrsta kaktusa, Opuntia spp., koja se rairila na povrini
od 25 miliona ha. Problem je reen unoenjem leptira Cactoblastes cactorum i nekoliko vrsta
biljnih vai koje napadaju kaktus.
Mnogi nauni eksperimenti raeni su na insektima, najvie na vinskoj muici
Drosophila melanogaster: mutacije, nasleivanje
stepen zagaenosti voda
populaciona dinamika

Postoje i tetni aspekti insekata, pre svega za oveka:

- ubodi i alergije
- prenoenje bolesti oveka i ivotinja (kugu prenosi buva, komarci prenose utu
groznicu, malariju i sl.); bolesti prenose insekti koji se hrane krvlju
- entomofobija, strah od insekata
- gubici u prinosu mesa i mleka usled uboda insekata
- gubici u prinosu biljaka, 50% insekata hrani se biljkama
- tete u skladitima na uskladitenim prozvodima

Insekti i ovek
Korisni aspekti:
- opraivanje 65% cvetnica oprauju insekti, ptice, puevi
 - vre razlaganje biljnih i ivotinjskih ostataka
- gaje se radi dobijanja odreenih proizvoda kao to su: svila (Kina, 1t svilenih buba
daje 6kg svile), med (pele), pelinji vosak (SAD (1969) 3 mil $), lak, kantaridin, boja u
kozmetici dobija se od titastih vai itd.
- predstavljaju izvor hrane:
ptice 50-60%
sisari (krtice, slepi mievi, rovice)
slatkovodne ribe 40-90%
ovek (plemena Amazona, Kina, Indonezija, Afrika, Eskimi, Francuzi,
Rimljani): ivi termiti imaju 347 cal/g, dok govedina ima svega 260 cal/g

MORFOLOGIJA

MORFOLOGIJA (morfo-oblik) - nauka o postanku i razvitku oblika; struktura spoljnih

organa insekata.

Integument: prekriva telo insekata i ini spoljanji skelet. Sastoji se iz kutikule i elija
epidermisa.

Egzoskelet: spoljanji skelet:

1 - prua mehaniku zatitu
2 - prua zatitu od isuivanja
3 - predstavlja mesto za privravanje organa
4 - omoguava akumulaciju energije
5 - na njemu su receptori mnogih ula i
6 - veliki broj egzokrinih lezda (sa spoljanjim luenjem)

-Karakteristike egzoskeleta: vrst, elastian, lak.

Slika 1: Endoskelet sisari 84% i Egzoskelet insekti 28%

Kod insekata skelet se nalazi sa spoljanje strane i pokriva unutranjost tela gde su smeteni
svi organi; kod sisara koji imaju endoskelet poloaj skeleta i unutranjih organa je obrnut

Integument, omota insekata sastoji se iz:

1. epidermisa (elian - ivi deo) i 2. kutikule (aelini - neivi deo)

1. Epidermis ima ulogu da lui novu kutikulu i razlae i apsorbuje staru

 mikrokanali proimaju kutikulu (1.200.000/mm) i kroz njih se vri razmena materija;
u njemu su egzokrine lezde (sa spoljanjim luenjem) koje lue vosak, lak, toksine i
feromone

2. Kutikula je aelina, lui je epidermis i enocite; prekriva telo, unutranjost prednjeg i

zadnjeg creva i gradi traheje; ektodermalnog je porekla; egzokutikula se ne moe tegliti i
prilikom presvlaenja puca

DELOVI KUTIKULE:
1) Epikutikula
2) Prokutikula
Epidermis i bazalna membrana

1) Epikutikula je prvi sloj kutikule, tanka od 0.3 - 4 m; proseno 2 m

Sastoji se iz etiri sloja:
- cementni sloj
- votani sloj (vaan za spreavanje desikacije)
- spoljanji sloj
- unutranji sloj
(spoljanji i unutranji sloj zajedno ine kutikulin)

spoljanji sloj

Slika 2: Sastav epikutikule

-Insekt u prirodnim uslovima ne gubi vodu dok se ne pone topiti vosak, pri emu je taka
topljenja voska na 35-60C. Iznad ovih temperatura nastupa potpuna desikacija insekta.
Insekticidi koji se koriste za suzbijanje skladinih insekata sadre u svom sastavu silikatni
elijski zid algi koj probijaju kutikulu i izazivaju gubitak vode iz tela usled ega insekt
uginjava

2) Prokutikula (odmah po formiranju) diferencira se na spoljanji i unutranji sloj tj.:

a. egzokutikulu ovrsla
b. endokutikulu elastina
ova dva dela zajedno ine sloj debljine 20m do 200 m
 Slika 3: Integument insekata

Izmeu prokutikule i epidermisa u toku presvlaenja insekta formira se egzuvijalna membrana

(prostor)

Epidermis se nalazi ispod kutikule i zajedno sa enocitama uestvuje u sintezi nove i

razgradnji stare kutikule
Bazalna membrana smetena je ispod epidermisa, aeline strukture; ine je
mukopolisaharidi, slui kao zatita i filter za elije epidermisa

HEMIJSKA STRUKTURA KUTIKULE

1. Epikutikula:
-cementni sloj - tanak, neki insekti ga nemaju; sastavljen je od ovrslih proteina sa
polimerizovanim lipidima, lak
-votani sloj - sastavljen od ugljenih hidrata i estara masnih kiselina i alkohola (vosak)
-spoljanji sloj - ~18nm, od polimerizovanih lipida i ovrslih proteina (polifenoli i
fenoloksidaze)
-unutranji sloj - 0.5-2m, od ovrslih lipoproteina (uestvuju u reparaciji malih otvora
na kutikuli)

2. Prokutikula:
Egzokutikula:
- Hitin + sklerotin (ovrsli proteini)
Ovravanje je proces stvaranja poprenih veza izmeu dugakih molekula proteina koji je
omoguen zahvaljujui N-acetildopaminu i N-acetil hinonu; ovravanje najee prati
tamnjenje kutikule
-vrstinu insektu daje sklerotin

Endokutikula:
-Hitin + neovrsli proteini

Bazalna membrana:
Amorfna, od mukopolisaharida i kolagena

PRESVLAENJE

Insekte karakterie diskontinuiran rast koji se odvija kroz niz presvlaenja, odnosno
odbacivanja stare kutikule i formiranja nove. Promene koje se pri tom odvijaju deavaju se u
nekoliko faza:
-promene elija epidermisa: deoba, izduivanje, sabijanje i zatim irenje elija. Prilikom
svakog presvlaenja insekt je 1,3 x vei
-odvajanje kutikule od epidermisa apoliza razgradnja stare i formiranje nove kutikule
-formiranje egzuvijalnog prostora
-luenje enzima presvlaenja (hitinaza, proteinaze)
-formiranje spoljnjeg sloja epikutikule
-aktivacija enzima razlau svu nesklerotizovanu kutikulu, ostaje egzuvijalna membrana
(prostor), epi + egzo kutikula i veze miia i neurona
-do 90% materijala stare kutikule iskoristi se za izgradnju nove
-egdizijalne linije su linije po kojima puca stara kutikula kada je insekt spreman za
presvlaenje (epikranijalni av na glavi, medijalni av na dorzalnoj strani toraksa)
-Faratna forma je ve izgraen novi larveni stupanj, ali jo uvek u staroj kouljici
- INTEGUMENTALNI DODACI (FANER) -

endokutikula
epidermis

Slika 4: Kutikularni dodaci (faner)

-Nemobilni: aelini (mikrodlake); elini (jednoelijski i vieelijski trnovi)

aelicni izrataj

Slika 5: Nemoblini faner

-Mobilni: artikulacionom membranom su povezani sa kutikulom, nalaze se u udubljenju

(alveola) ili na kvrici (tuberkula)
Makrodlake i trnovi (trihogena elija lui dlaku uplja epi+egzo)
(tormogena - art.m.+alveola)
Obine dlaice mogu da budu modifikovane :
-ljuspice (spljotene) - Lepidoptera, Diptera, Collembola, Coleoptera
-lezdane dlaice - svila, otrov (toksofore)
-ulne dlaice
-dlaka (setae)
-trnovi

Slika 6: Mobilni faner

HEMIJSKI SASTAV KUTIKULE

-Voda: (30-40%)

-Hitin: (20-30%) Karakteristian je za : Arthopoda, Annelida, Coelenterata, Fungi

Vrsta hitina je: azotni polisaharid (molekuli N-acetilglukozamina, retko glukozamina),
susedni lanci su vodoninim vezama povezani u mikrofibrile obmotane proteinom.
Rastvorljiv u koncentrovanim mineralnim kiselinama, hitinaza, Bacillus chitinovorus. Hitin
daje elastinost:
larve Diptera 60%
neke Orthoptera 1.4%

-Proteini: (20-30%)
-Artropodin osnovni protein, povezivanjem postaje vrst
-Sericin vlakna svile
-Rezilin artikulacione membrane, energija
-Sklerotin obrazuje se u procesu tamnjenja

-Lipidi zajedno sa voskom omoguavaju hidrofobnost epikutikule

-Polifenoli uestvuju u procesu otvrdnjavanja kutikule stvaranje sklerotina

-Enzimi razlaganje (hitinaza, proteinaza) sklerotizacija (fenoloksidaze)

-Pigmenti daju hemijsku boju telu insekta:

-Melanin braon i crna
-Karotenoidi uta, narandasta i crvena; uneti sa hranom biljnog porekla
-Pterini: leukopterin bela
ksantopterin uta
eritropterin crvena
-Omohromi sa pterinima u oima izoluju omatidije, u epidermisu uta, crvena
-Tetrapiroli - citohromi respiracija, mala koliina-bezbojan
hemoglobin crvena boja (prenos kiseonika do elija)
biliverdin zelena boja
-Hinonski pigmenti: antrahinon karminska kiselina
afini ljubiasta, crna

- BOJA INSEKATA -

-Pigmentna: (hromofora + protein =hromoprotein) = hemijske

egzokutikula (stabilne boje; crna i braon)
epidermis i unutranji organi (obino se razgrauju posle smrti)

-Fizike: (strukturne) graa povrine kutikule najee daje belu, plavu i iridescentnu boju
difuzija - refleksija bela (plava, zelena)
interferencija iridescentne boje
urania - zelena, plava, crveno-ljubiasta, ljubiasta, narandasta, uto-zelena
(Lycaenidae)
morfo plava (Nymphalidae)
difrakcija iridescentne boje, grebeni i udubljenja na elitrama (Coleoptera)

-Fiziko-hemijske: - kombinacija:
crna i braon: sklerotizovani protein, melanin, afini, iridescentna tamno ljubiasta
crvena: karotenoidi (Coccinellidae, Pyrrhocoris)
-pterini (Lepidoptera)
-omohromi (Odonata)
-hemoglobin (Chironomidae)
 -antrahinon (Coccoidea)
-difrakcione (Coleoptera)
uta: - pterini (Lepidoptera, Hymenoptera)
-karotenoidi (Acrididae svila,vosak)
-interferencija (Coleoptera)
zelena: -biliverdin (Chironomedae)
-mesobilivedrin + karoten (Orthoptera, Lepidoptera)
plava: -interferencija (Lycaenidae)
-difuzija (Tindalov efekat)(Odonata)
bela: -difuzija + leukopterin (Pieridae)

Uloga boja:
-zatita od predatora skrivanje, zbunjivanje, zastraivanje, opominjua obojenost
(mimetizam)
-intraspecijsko raspoznavanje
-odlaganje nekih produkata ekskecije

Endoskelet: izrataji kutikule u hemocelu

-sklerotizovani izrataji koji slue za fiksiranje miia, nekad za pruanje potpore
unutranjim organima
Nalaze se u:
-glavi: tentorium 3 para izrataja (prednji, zadnji i dorzalni par)
-thorax-u: fragmate dorzalni izrataji
apodeme lateralni izrataji
apofize ventralni izrataji
-abdomen: apodeme

DELOVI TELA INSEKATA

-telo insekata podeljeno je na seriju segmenata (urita) odvojenih intersegmentalnim

membranama
-neki unutranji organi se takoe longitudinalno ponavljaju (miii, nervni i trahealni sistem,
srce)
-na pojedinim segmentima uoavaju se avovi i grebeni
-primitivno telo imalo je 20 segmenata (vidljivi kod embriona) koji ine 3 regiona (Tagme)
tela:
-glava (caput) nastala fuzijom 6 segmenata,
-grudi (thorax) od 3 segmenta: sva tri uvek imaju po par nogu, a 2. i 3. segment
obino nose po par krila,
-trbuh (abdomen) primitivno telo ima 11 segmenata + telson (nije pravi segment
nego samo deo segmenta); redukcijom i fuzijom segmenata nastaje 10 i manje vidljivih (uriti)

-cervix (vrat) je intersegmentalnog porekla

-izrataji (dodaci): embrion na svakom segmentu
Kod insekata svi izrataji su uniramni (Crustacea biramni)

Svaki segment insekatskog tela na poprenom preseku ima 4 ploice:

tergum, dorzalni sklerit
sternum, ventralni sklerit
pleurae (2), obino membranozne, sa bonih strana
SPOLJANJA MORFOLOGIJA INSEKATA

Slika 7: Spoljanja morfologija insekta

CAPUT (GLAVA)

Na glavi odraslog insekta nalaze se:

-par facetovanih (sloenih) oiju
-par pipaka (antene)
-ocele (organi ula vida), obino 3
-usni aparat
Deo glave na kome su oi, ocele i pipci naziva se procefalon, dok je deo koji nosi usni aparat
oznaen kao gnatocefalon
Na osnovu ugla due ose glave i osovine tela poloaj glave moe biti:
-prognat
-ortognat
-opistognat

Slika 8: Poloaj glave kod insekata

REGIONI I AVOVI GLAVE

verteks

cerviks
gena
prednje uzglobljenje tentorijuma
klipeus

Slika 9: Regioni i avovi glave: Epikranijalni i frontalni region (gore levo), okcipitalni i
postokcipitalni region (gore desno), genalni region (dole levo) i endoskelet glave, tentorijum
(dole desno)

PIPCI (ANTENAE)

Pipci, organi ula, dodaci na glavi, sastoje se iz vie lanaka:

-scapus, bazalni, prvi, monokondilno uzglobljen u glavenu auru, pokretan u svim
pravcima, povezan miiima za tentorium
-pedicellus povezan miiima sa scapusom
-flagellum, svi ostali lanci pipaka, bez unutranje muskulature, osim kod
Collembola i Diplura gde imaju muskulaturu pa su pravi lanci
-Protura nemaju pipke, prednje noge preuzimaju ulogu pipaka
-pipci su ulni organi, na njima je smeteno od nekoliko hiljada do 250.000 senzila (mujaci
Periplaneta)
-u njima je ulo dodira, mirisa, ukusa (hemoreceptori), higroreceptori i termoreceptori, ulo
sluha (mujak komarca), ulo za merenje brzine vazduha kod nekih (povezani za Donstonov
organ u pedicelu Pterygota)
-Hydrophilus odrasli (disanje), mlade larve (sitnjenje plena)
-Collembola, Syphonaptera modifikacija za parenje, polni dimorfizam duina i oblik
 Slika 10: Razliiti tipovi pipaka kod insekata:

1. konasti 10. lepezasti

2. konasti 11. lepezasti
3. konasti 12. lepezasti
4. konasti 13. tip pipka kod Homoptera
5. glaviasti 14. perasti kod komarca
6. glaviasti 15. konast Diptera, Nematocera
7. glaviasti 16. Diptera, Brachycera
8. testerasti (glaviasti) 17. Diptera, Brachycera
9. lepezasti 18. Diptera, Cyclorrhapha
USNI APARATI
Njime insekti oseaju, odnosno biraju i uzimaju hranu. Prema poloaju u glavi usni aparat
moe biti:
-endognat (Collembola, Diplura, Protura) usni aparat u udubljenju glavene kapsule
koje formiraju gene
-ektognat nalazi se na glavi, imaju ga svi ostali insekti

Postoje 3 osnovna tipa usnih aparata:

-za grickanje i drobljenje vrste hrane
-za lizanje i srkanje
-za bodenje i sisanje

Usni aparat za grickanje

Slui za uzimanje vrste hrane, primitivan tip, modifikacijama su se od njega razvili ostali
tipovi usnih aparata.
Zastupljen je kod:
-Apterygota
-primitivnih predstavnika (redova) Pterygota
-primitivnih predstavnika u redovima na najviem filogenetskom nivou, leptiri i muve
-veine larvi Holometabola (insekti sa potpunim preobraajem)

Delovi usnog aparata za grickanje:

-Labrum ploasta lamela, slui za pridravanje hrane, unutranja strana labruma
oznaena je kao epipharynx
-Mandibulae (2) su najtvri, najjai delovi usnog aparata; slue za mrvljenje ili
drobljenje vrste hrane, ali i kao oruje za napad, za odbranu, za izgraivanje gnezda, itd.;
raznog su oblika i povezane su snanim miiima; sa unutranje strane su vie ili manje
nazubljene; monokondilno uzglobljenje (na jednom mestu) omoguava pokretljivost u vie
ravni, dikondilno (na dva mesta) u horizontalnoj ravni
-vrni deo pars incisiva (karakteristian za karnivorne organizme)
-donji deo pars molaris (razvijeniji kod fitofagnih predstavnika)
-Maxillae(2) sastavljene iz vie delova:
-cardo povezan je zglobom sa glavenom aurom
-stipes nadovezuje se na cardo, nosi:
-maksilarne palpe, palpus maxillaris, imaju ulogu kao ulo ukusa
-laciniu, lacinia
-galeu, galea
-Labium zatvara usnu duplju, sastavljen iz nekoliko delova:
-submentum
-mentum (kod nekih ova dva dela fuzionisana su u postmentum)
-praementum nosi 3 para dodataka:
-par palpus labialis
-par glossa
-par paraglossa
-Hypopharinx nalazi se u unutranjosti usne duplje koju zatvaraju pomenuti delovi;
deli usnu duplju na
 -cibarium u kome se priprema hrana pre ulaska u crevo, i
-salivarium gde se izlivaju pljuvane lezde

Slika 11: Delovi usnog aparata za grickanje: kod bubavabe, Dictyoptera (gore), kod
skakavca, Orthoptera (dole levo) i kod gusenice, larva Lepidoptera (dole desno)

Adaptacija usnog aparata za grickanje u toku evolucije ila je u dva pravca:

-za bodenje i sisanje
-za lizanje i srkanje

Usni aparat za bodenje i sisanje

Nastao je izduivanjem delova usnog aparata za grickanje u stilete. Svi izdueni delovi
zajedno formiraju proboscis/rostrum. Kod Protura, Homoptera, Heteroptera, Anoplura,
Syphonoptera i Diptera insekti koji ga imaju prilikom uboda lue toksine materije u
domaina, najee su to antikoagulanti, ukoliko se hrane krvlju, fermenti ekstraoralnog
varenja i sl.

Komarci (fam. Culicidae):

-frontoclypeus,
-maksilarni palpi su dobro razvijeni;
Ostali delovi usnog aparata su izdueni u stilete (6) i grade proboscis:
1 labroepifaringijalni,
2 mandibularna,
2 maksilarna i
1 hipofaringijalni stilet
-Labium gradi futrolu za smetaj stileta na ijem vrhu se nalazi labella (paraglossa)
-Labela (paraglossa)

labroepifarinks

Slika 12: Delovi usnog aparata za bodenje i sisanje kod komarca (fam. Culicidae)

Buve (Syphonaptera):
Redukovani su: mandibularni stileti, hipofaringijalni stilet i labium
Dobro je razvijen:
1 labroepifaringijalni stilet (usisava krv)
2 maxilarna stileta, nastala modifikacijom lacinie
labijalni palpi (smetaj stileta)
maxilarni palpi dobro razvijeni

maksilarni palpi
maksile

labroepifarinks
maksilarna

Slika 13: Delovi usnog aparata za bodenje i sisanje kod buve (Syphonaptera)

Stenice (Heteroptera):
Modifikacija clypeus-a na:
-postclypeus
-anteclypeus
labroepipharynx u vidu jezika sa gornje strane pokriva labium koji slui za smetaj ostalih
stileta:
2 mandibularna stileta za probijanje tkiva
2 maxilarna stileta koji su spojeni i grade dva kanala:
kanal za luenje pljuvake
kanal za uzimanje hrane
hypopharinx se nalazi u osnovi i zakrljao je
gula medijalni, ventralni sklerit u produetku labiuma nalazi se ispod glave

-hematofagni predstavnici (Rhodnius sp.) uvlae hranu, krv, pod pritiskom od 2 - 9atm, koji se
postie radom cibarijalne pumpe nastale od cibarium-a.

gena

postklipeus

anteklipeus
labroepifarinks

mandibularni stileti

maksilarni stileti

Slika 14: Izgled usnog aparata za bodenje i sisanje kod stenice (Heteroptera)

Lisne vai (Homoptera jednakokrilci):

Nadfamilija Coccoidea (titaste vai) imaju crumena, dep za smetaj dugih stileta koji se tu
uvaju kad se insekt ne hrani.

Vai (Anoplura):
labrum je nazubljen i njime se vai kae za kou
mandibularni stileti su redukovani
maxilarni stileti grade kanal za uzimanje hrane
hipofaringijalni stilet gradi kanal za luenje pljuvake
labium je redukovan
 Slika 15: Izgled usnog aparata za bodenje i sisanje kod cvrka (Homoptera)

Usni aparat za lizanje i srkanje

Zastupljen kod Lepidoptera, podred Heteroneura (vii leptiri)
Diptera, Cyclorrhapha (prave muve)
Hymenoptera, nadfam. Apoidea (pele i bumbari)

Leptiri (Lepidoptera, Heteroneura):

Vide se samo tromp i dobro razvijeni labijalni palpi
labrum je redukovan, mandibule ne postoje
maxillae stipes i cardo su rudimentirani, obino i maxilarni palpi; dobro su razvijene dve
galee koje grade tromp (proboscis) kroz koji se usisava tena hrana, lacinie su takoe
redukovane
labium je redukovan, samo su labijalni palpi dobro razvijeni
pumpe: - cibarijalna
- faringijalna

galea

Slika 16: Izgled usnog aparata za lizanje i srkanje kod leptira (Lepidoptera, Heteroneura)

Muve (Diptera, Cyclorrhapha):

Usni aparat nastao je modifikacijom labiuma; ima 3 dela:
-rostrum maksilarnog porekla, nosi dobro razvijene maxilarne palpe
-haustelum unutar koga se nalaze:
labroepipharinx pokriva kanal za uzimanje hrane sa gornje strane
hypopharinx nalazi se ispod, deli kanal za luenje pljuvake od kanala za
uzimanje hrane
-labellum je proireni deo na vrhu, nosi pseudotraheje (kanale sa sklerotizovanim
ivicama) kroz koje se lui pljuvaka i zatim usvaja tena hrana
 Slika 17: Izgled usnog aparata kod muve (Diptera, Cyclorrhapha)

Kod nekih muva usni aparat je modifikovan za bodenje i sisanje. U tom sluaju labellum je
otvrdnuo i izduen tako da se njime vri probijanje koe domaina, haustellum je takoe tvrd i
izduen; ovo je sluaj kod fam. Muscidae, podfam. Glossininae, vrste Glossina palpalis (tse
tse muva) i Stomoxys calcitrans (talska muva)

Opnokrilci, pele i bumbari (Hymenoptera, Apoidea):

labrum i mandibule imaju ulogu u modeliranju voska
maxillae dobro razvijene, redukovani su maxilarni palpi i lacinia
labium je dobro razvijen, poinje mentumom, paraglossae su redukovane, glossae su spojene
u kanal za uzimanje hrane (nektara), a na njihovom vrhu nalazi se proirenje, flabellum;
labijalni palpi dobro razvijeni
2 maxillae i labium spojene su skleritom koji se naziva lorum a predstavlja modifikaciju
submentuma

Slika 18: Izgled usnog aparata kod pele (Hymenoptera, Apidae)

Prelazni oblici usnih aparata i specifini oblici

Tripsi (Thysanoptera): grickanjebodenje i sisanje

postoji samo leva mandibula, desna je redukovana ili ne postoji
dva maxilarna stileta
hipofaringijalni stilet
labium
Mandibulom i stiletima zaparaju ili nagrizu povrinu biljnog ili ivotinjskog tkiva i usisavaju
tenost koja izlazi
Tabanidae (slika 22): grickanjebodenje i sisanje
mandibule i maksile su spljotene i grade neku vrstu stileta
maxilarni stileti nastali od lacinia su spljoteni i slue kao makaze za rasecanje koe
labroepipharynx slui za usisavanje hrane
hypofarinx slui za luenje pljuvake sa antikoagulantima
labijum je proiren, obuhvata i titi stilete (gradi kanal za usisavanje)

Larve Neuroptera (slika 19): grickanjebodenje i sisanje

izduene su i mandibule i maxile (srpastog oblika) i grade kanal za luenje pljuvake
(extraoralno varenje)

Slika 19: Izgled modifikovanog usnog aparata kod larvi Neuroptera

Opnokrilci (Hymenoptera, Symphyta i Apocrita, nadfam. Vespoidea): grickanje

lizanje i srkanje
izdueni svi delovi klasinog usnog aparata za grickanje, hrane se nektarom, ubijaju
insekte, piju vodu

Slika 20: Izgled usnog aparata ose (Hymenoptera, Vespoidea)

Larve Odonata (vilinski konjici): za grickanje

labium je modifikovan za hvatanje plena maska; izbacuje se u momentu hvatanja, a
zatim se povlai privlaei plen usnom aparatu
Palpi su modifikovani u trnove koji hvataju plen
 Slika 21: Izgled izduenog labiuma kod larve Odonata

Larve Diptera, Cyclorrhapha (slika 22): za grickanje

imaju dva zubia maxilarnog porekla u pseudocefalonu (acefalne su)

maksilarni palpi

maksilarni stilet

maksile

Slika 22: Izgled usnog aparata kod Diptera, Brachycera (gore), izgled pseudocephalon-a larvi
Diptera (dole levo) i izgled glave larve komarca Diptera, Culicidae (dole desno)

THORAX (GRUDI)

Grudi se sastoje iz tri segmenta (lanka) koji su manje-vie srasli meu sobom
prothorax
mesothorax
metathorax

Sva tri segmenta su sline veliine i proporcije kod Apterygota i velikog broja larvi.
Kod odraslih viih insekata kod kojih obino meso- i meta-thorax nose po par krila ova dva
segmenta su mnogo razvijenija od prothorax-a i zajedno se nazivaju pterothorax
Meso- i meta-thorax su iste veliine kod insekata kod kojih oba para krila uestvuju
podjednako u letu (Isoptera, Odonata), dok su kod reda Diptera (dvokrilci) zadnja krila
redukovana te u letu uestvuju samo krila na mesothorax-u. Srazmerno funkciji ovaj deo
thorax-a je u tom sluaju najrazvijeniji.

Slika 23: Izgled thorax-a kod primitivnijih

insekata (skakavac)

Slika 24: Evolucija thorax-a od insekata na niskom stupnju evolucije do filogenetski

superiornih insekata (levo) i endoskelet thorax-a (desno)

Prothorax
Kod nekih niih insekata (skakavci, bubavabe) je dobro razvijen i ima zatitnu ulogu,
predstavlja tvrd tit. Kod viih insekata je uglavnom redukovan na uzan prsten.

pronotum

pronotum

pronotum

Slika 25: Izgled dobro razvijenog prothorax-a kod pojedinih insekata

Svaki deo thorax-a predstavlja po jedan grudni prsten. Sa gornje strane se nalazi lena ploa
(tergum, notum), sa donje strane je trbuna ploa (sternum), a bono su sa obe strane, tanje
bone ploice (pleurae).
 tergum (notum) ukoliko je podeljen na vie delova ti delovi nazivaju se tergiti. Prema
mestu koje zauzimaju postoje:
protergum (prednji) koji je obino jednostavan
mesotergum
metatergum
Poslednja dva su najee podeljena na tri dela:
prescutum
scutum
scutellum

Slika 26: Izgled mesothorax-a Diptera; pro- i meta-thorax

su znatno redukovani

Kod nekih insekata je razvijen intersegmentarni sklerit postnotum.

-Dve bone ploice su pleurae ili, ukoliko su podeljene na vie delova zovu se pleuriti. Na
njima se nalaze uzglobljenja krila i nogu (najee na pleurosternalnom delu)
Pleure su obino pleuralnim avom, koji daje vrstinu bonom delu, podeljene na:
-episternum (prednji deo)
-epimeron (zadnji deo)

Ventralni sklerit sa donje strane je

Sternum, ili ukoliko je podeljen delovi se zovu sterniti. Podeljen je na sternite:
presternum - prednji
basisternum - srednji
sternellum zadnji, iza koga je kod nekih insekata smeten intersegmentarni
sklerit
spinasternum ili poststernellum

Kod viih insekata sternum je fuzionisan sa pleurama i obino redukovan

Sternalne apofize (ventralni izrataji kutikule u unutranjosti tela) obino srastaju i formiraju
furku u obliku slova Y; slui za potporu nervnog sistema

Slika 27: Popreni presek kroz mesothorax

-Dodaci na thorax-u-

NOGE INSEKATA

Svaki segment thorax-a nosi po par nogu. Noge insekata mogu biti prave, lankovite,
smetene na thorax-u, i lane (abdominalne noge), nesegmentisane, smetene na abdomenu
larvi Lepidoptera i Hymenoptera. Pravih nogu ima uvek tri para (ukupno 6, Hexapoda) i
nalaze se kod odraslih insekata i velikog broja larvi. Abdominalnih nogu moe biti manje ili
vie od tri para i karakteristine su za gusenice i pagusenice. Postoje takoe i larve kod kojih
je tokom evolucije dolo do potpune redukcije nogu i oznaene su kao apodne larve.

Delovi pravih, grudnih nogu:

coxa (kuk), bazalni deo noge kojim je noga uzlobljena u telo, moe biti razliitog
oblika i veliine, najee je kratka i povezana sa egzoskeletom pomou koksalnog zgloba.
Kod Diptera podeljena je na dva dela, manji deo naziva se meron, a vei coxa
trochanter (aica) je mali, jednostavan deo, mobilan prema coxi a nemobilan prema
femuru. Kod nekih opnokrilaca i vilinskih konjica (Hymenoptera i Odonata) moe biti dug i
podeljen na dva dela pri emu je manji deo oznaen kao trochantellus
femur (butnjaa) je obino najjae razvijen deo noge sa jakom unutranjom
muskulaturom. Naroito je dobro razvijen kod skakavaca (Orthoptera) i drugih insekata koji
skau.
tibia (golenjaa) najee je duga i tanka i nadovezuje se na femur
tarsus (stopalo) nema unutranju muskulaturu. lanci tarsusa nazivaju se tarzomere i
prema njihovom broju tarsusi mogu biti:
monomerni 1lanak
bimerni 2
trimerni 3
tetramerni 4
pentamerni 5

Ukoliko je broj tarzomera u tarzusima prednjih, srednjih i zadnjih nogu jednak onda su tarzusi
homomerni (prednje 3, srednje 3, zadnje 3 ),
a ukoliko je broj tarzomera razliitih nogu razliit onda su tarsusi heteromerni (prednje 5,
srednje 5, zadnje 4).
Poslednji lanak noge nosi ime praetarsus ili onichium i na sebi nosi 2 (ree 1) kandice
(unguis) koje slue za hvatanje plena ili pridravanje za podlogu, a mogu imati i druge
dodatke:
arolium sredinji izrataj u obliku jastuia
empodium sredinji izrataj u obliku ekinje ili dlaice
pulvili lateralni izrataji ispod svake kandice
Kada insekt hoda po hrapavoj povrini koristi kande (unguis) dok su arolium i pulvili
podignuti; ukoliko se kree po glatkoj podlozi podie kande i koristi arolium ili pulvile.

praetarsus

arolium
 Slika 28: Morfologija noge za hodanje (levo) i izgled praetarsus-a koji nosi na sebi kande,
pulvile i empodium (desno)

- Adaptivne forme nogu -

Slika 29: Razliiti tipovi nogu kod insekata: noga za kopanje (Orthoptera, Gryllotalpidae)
(gore levo), noga za skakanje (Orthoptera, Acrididae) (gore desno), noga za sakupljanje
polena (Hymenoptera, Apoidea) (sredina levo), noga za hodanje sa dvostrukim trochanter-
om (Hymenoptera, Ichneumoidea) (sredina desno), noga za kaenje za dlaku domaina
(Anoplura) (dole levo) i noga za plivanje (Coleoptera, Dytiscidae) (dole desno)
 coxa

pulvili

unguis unguis

adhezivni

trohanter

Slika 30: Izgled noge za hvatanje plena (Mantodea) (gore levo), zavretak noge sa pulvilima
(Diptera) (gore desno), adhezivni organ na nogama mujaka za pridravanje enke prilikom
parenja (Coleoptera, Dytiscidae) (dole levo) i izgled noge gusenica(larve Lepidoptera) (dole
desno)

KRILA INSEKATA

Krila su nastala od paranotalnih lobusa koji se nalaze na dorzalnoj strani segmenata thorax-a;
meso- i meta-torakalni lobusi su se razvili u krila, dok su protorakalni atrofirali

Slika 31: Izgled paranotalnih lobusa fosilnih insekata

-Na poetku evolucije krila su sluila za ublaavanje pada, privlaenje polova, a kasnije se
razvila mogunost leta
-Samo odrasli imaju potpuno razvijena i funkcionalna krila (osim kod Ephemeroptera,
vodenih cvetova, koji imaju stadijum subimaga koji ima krila i moe da leti)
-Kod Heterometabola (insekti sa nepotpunim preobraajem) krila su vidljiva na telu larve u
vidu zaetaka koji rastu prilikom svakog presvlaenja; zbog toga se zovu i Exopterygota
(egzo=spolja, krila vidljiva na telu larve)
Kod Holometabola (insekti sa potpunim preobraajem) zaeci krila se ne vide ve se nalaze
u telu larve u vidu grupe elija koje se zovu imaginalni diskovi. Zbog toga se zovu i
Endopterygota (endo=unutra).

Graa krila:
-dva sloja integumenta spojena epidermalnim stranama grade povrinu krila; u zonama
koje su ostale razdvojene i koje su jae sklerotizovane od ostale povrine krila formiraju se
kanali nervi krila kroz koje prolaze nervi, traheje i hemolinfa (pomae krilima da se
isprave)
Mrea tih kanalia zove se nervatura krila i znaajan je taksonomski karakter;

vanalis

Slika 32: Izgled povrine krila insekata

aksilarni

aksilarni sklerit

Slika 33: Pteralia kod primitivnih insekata (levo) i pteralia kod superiornih insekata

Osnovni longitudinalni nervi krila koji se prostiru po duini krila su:

Costa (C) nalazi se na poetku krila tj. na ivici
Subcosta (Sc1-2) ispod C, moe da se rava
Radius (R1-5) moe da se rava na 5 grana i gradi radijalni sektor
Medius (M1-4) moe da se rava na 4 grane
Cubitus (CU 1-2) moe da se rava na 2 grane
Analis (A) vie nerava 1A, 2A,...; na donjoj ivici krila

Longitudinalni nervi oznaavaju se velikim slovima latinice

Mogu biti spojeni poprenim nervima koji dobijaju ime prema nervima koje spajaju i
obeleavaju se malim latininim slovima:
 radijalni nerv (r) spaja dva radijalna nerva
radio-medijalni popreni nerv (r-m) spaja radius i medius
medio-cubitalni popreni nerv (m-cu) spaja medius i cubitus
humeralni nerv spaja costu i subcostu i nalazi se u osnovi krila.

subkostalna

analis 5 analis 1

Slika 34: Nervatura krila insekata

Slika 35: Nervatura krila kod Diptera, Muscoidea (gore), Homoptera, Cicadidae (dole levo) i
Coleoptera (dole desno)

-elije krila su zone ograniene nervima ili nervima i ivicom krila;

Ime dobijaju prema nervu koji gradi gornju ivicu; mogu biti otvorene - ako su oiviene
nervom i ivicom krila i zatvorene - ako su oiviene samo nervima
-Evolucijom je dolo do redukcije broja nerava krila insekata, te se insekti sa velikim brojem
longitudinalnih i poprenih nerava smatraju primitivnim insektima. To znai da su davno
nastali u toku evolucije, dok je mali broj nerava karakteristian za savrenije insekte
(Hymenoptera-Chalcididae, parazitske osice imaju samo jedan nerv)
 Slika 36: Izgled krila kod Hymenoptera, Chalcidoidea (levo) i krilo kod Odonata (desno)

Na mestima na kojima se krila savijaju u toku leta uoavaju se zone krila:

1. remigijum od coste do cubitusa, zona najbogatija nervima
2. clavus (prednja krila), vanum (zadnja krila) obuhvata sve analis nerve
3. jugum

Na krilima mogu da se nalaze 3 vrste fanera, izrataja integumenta:

mikrodlake, makrodlake i ljuspice
Na prednjoj ivici krila moe se nalaziti pterostigma

U telo tj. thorax krila su uzglobljena pomou sklerita koji se zovu pteralie ija je uloga da
prevode deformacije torax-a u pokrete krila

Na osnovu broja sklerita i naina povezivanja krila insekti se dele na:

-Paleoptera (vilinski konjici, vodeni cvetovi), su se prvi pojavili.
krila su uzglobljena 1 humeralnim + 1 aksilarnim skleritom (Odonata)
ili vie sklerita, ali bez treeg aksilarnog (Ephemeroptera)
ne mogu da spuste krila na abdomen, u mirovanju stoje horizontalno ili
vertikalno
-Neoptera u uzglobljavanju u torax uestvuje vie sklerita, obino:
1 humeralni
2 medijalna
3- 4 aksilarna sklerita
mogu da spuste krila na abdomen (vai za sve osim Lepidoptera, nemaju trei
aksilarni sklerit)

MODIFIKACIJE KRILA

Gubljenje krila kod Pterygota je sekundarni apterizam nastao tokom evolucije kao rezultat
prilagoavanja na specifian nain ivota (parazitizam)
Redovi u kojima su sve vrste apterne su
Anoplura-vai oveka i ivotinja; Mallophaga-ptiije vai; Siphonaptera-buve; termiti
i mravi krila imaju samo kraljevske kaste kada se pare i kada osnivaju nove mravinjake
-jedino redovi Ephemeroptera i Odonata nemaju apterne i brahipterne predstavnike,
svi imaju dobro razvijena krila i dobro lete
Pojava kada su krila delimino redukovana i kraa od abdomena naziva se
brahipterizam; karakteristian je za jedinke enskog pola

Postoje dva pravca evolucije modifikacije krila:

1. otvrdnjavanje mezotorakalnih krila (zatitna uloga)
2. redukcija drugog para krila

1. Otvrdnjavanje prednjih, mezotorakalnih krila

Tegmine, delimino ovrsla prednja krila: Dyctioptera, Orthoptera, Dermaptera
Hemielitre, u bazalnom delu ovrsle (2/3), na vrhu membranozne (1/3): Heteroptera
 Elitre, potpuno ovrsla prednja krila; nervatura se ne vidi, imaju funkciju u
odravanju ravnotee tela prilikom leta i zatiti tela: Coleoptera
hemielitra

membranozni deo

ovrsli deo

Slika 37: Modifikacija prednjih krila kod Coleoptera (levo) i Heteroptera (desno)

2. Redukcija drugog para krila (metatorakalnih)

haltere (njihalice), ulni organi bogati mehanoreceptorima; daju informaciju o
poloaju tela u toku leta
-zadnja krila kod Diptera; mujaci nekih vrsta titastih vai Homoptera,
Coccoidea
-prednja krila samo kod mujaka Strepsiptera

Slika 38: Izgled haltere ili njihalice kod Diptera

-Koaptacija (povezivanje) prednjeg i zadneg para krila:

-dvokrilnost ima prednost nad etvorokrilnou; jedino red Odonata najbri letai (~40km/h)
nemaju povezana krila
Krila kod insekata mogu biti povezana na vie naina:
jugatni Trichoptera, Lepidoptera
na jugalnom delu prednjih krila imaju izrataje u obliku kuke kojim se zakae zadnja
krila
frenatni Lepidoptera, Heteroneura (noni leptiri)
na zadnjem krilu nalaze se 1 () ili vie () dlaica - frenulum koje se zakae za
izrataj na prednjem krilu - retinaculum na subkosti ili radiusu () ili cubitusu ()
ampleksiformni Hymenoptera, Apoidea; Lepidoptera, Rhopalocera (dnevni leptiri)
na zadnjem krilu nalazi se grupa kukica koja se zakai za ojaane delove ili nerve na
zadnjoj ivici prednjih krila
kukice na prednjoj ivici zadnjih krila nazivaju se humuli

jugum
 Slika 39: Koaptacija krila kod Trichoptera (gore levo), kod Hymenoptera, Apoidea (gore
desno), kod Lepidoptera (sredina 1, 2 - , 3 - ) i kod Homoptera, Aphidoidea (dole)

ABDOMEN

Slika 40: Morfologija abdomena insekata

Abdomen insekata je primitivno izgraen od 11 urita (vidljivih segmenata) i terminalnog

dela koji se naziva telson
-Ovih 12 delova su obino prepoznatljivi u toku embrionalnog razvia, ali se retko uoavaju u
postembrionalnim fazama razvia
Jedino Protura imaju jasno uoljiv telson i abdomen od 11 delova na kraju razvia; kod
njih se javlja pojava poveanja broja segmenata abdomena u toku razvia (posle piljenja 8 +
telson + 3 11 + telson) koje nazivamo anamorfoza.
Collembola i u toku embrionalnog razvia i posle imaju 6 segmenata abdomena
Red Thysanura i primitivni predstavnici Pterygota imaju 11 segmenata; ostali insekti
manje od 11 urita ( I, II i III mogu biti redukovani, X i XI redukovani, esto fuzionisani)

Segmenti abdomen-a svrstavaju se u 3 grupe:

pregenitalni (prvih 7)
genitalni (8 i 9-kod enke, 9-kod mujaka)
postgenitalni (10 i 11)
Ukoliko postoji, 11 segment podeljen je na:
dorzalni sklerit (tergum, T11) - epiprokt
par ventralnih sklerita (sterniti, S11) - paraprokt

Abdominalni dodaci

Pregenitalni dodaci: kod larvi i odraslih Apterygora i larvi Pterygota:

koksiti su ploasti izrataji na sternumu
stili su izdueni izrataji na koksitima ili sternumu (koksiti potpuno srasli sa
sternumom)
lane noge (gusenice i pagusenice) razvijaju se na abdomenu larvi; to su cilindrini
izrataji na nekim segmentima, koji mogu nositi kukice koje im slue za lake hodanje po
podlozi
 lateralne traheobranhije su ploice krunog ili ovalnog oblika bogate trahejama
(larve Ephemeroptera-modifikacija stila); nastale od stila i slue za usvajanje kiseonika
rastvorljivog u vodi
sifoni (kornikule) - izrataji u obliku cevica sa lene strane abdomena biljnih vai;
osnovna funkcija im je luenje feromona alarma i u manjem obimu medne rose

Genitalni dodaci (spoljne genitalije):

Nalaze se na 8. i 9. segmentu kod enke i na 9. kod mujaka

Mujak Spoljna genitalna armatura mujaka sastoji se iz dva dela:

1. perifalini organi: klaspete (hvataljke) parni organi koji slue za pridravanje
enke pri parenju
2. phallus (penis) koji se sastoji od:
phallobasis (bazalni deo) i
aedeagus (apikalni deo koji se zavrava gonoporom)

Slika 41: Genitalna armatura mujaka

enka Genitalna armatura enki je modifikovana za parenje i polaganje jaja

Sastoji se od :
Valvifera, mali bazalni skleriti (1 - 2 para)
Valvule, 3 para, zajedno formiraju kanal kroz koji prolaze jaja, ovipozitor ili legalica:
ventralni par
medijalni (unutranji) par
dorzalni par
gonopora je genitalni otvor; najee jedan iza 8. segmenta

Slika 42: Genitalna armatura enke

Modifikacije ovipozitora:
-otvrdnjavanje (Ichneumonidae - cevasta; Membracidae testerasta legalica)
 -teleskopska legalica (oviscapt) izgraena od nekoliko urita (obino 6-9) koji se
uvlae jedan u drugi i ne vide se kad enka ne polae jaja (Lepidoptera, Diptera, neke
Coleoptera)
-aoka - specifina modifikacija legalice kod pela koja ne slui za polaganje jaja.
Dorzalne valvule su mekane i formiraju omota za zatitu aoke; 2 medijalne valvule su
ovrsle, srasle i grade stilet; ventralne su takoe ovrsle, nazubljene na vrhu i grade 2 lancete

Slika 43: Primeri organa za polaganje jaja (ovipozitora): Homoptera, Cicadidae (gore levo),
Orthoptera, Ensifera (gore desno), Hymenoptera, Ichneumonoidea (dole levo) i Diptera,
Muscoidea (dole desno)

Postgenitalni dodaci:
Nalaze se na kraju tela:
- cerci vielani, jednolani (u obliku kljeta i jako hitinizirani kod uholaa).
Nalaze se na apikalnom segmentu abdomena izmeu epiprokta i paraprokta ili na T10
Imaju funkciju kao ulni organi, snabdeveni mehanoreceptorima, ili u odbrani i/ili
hvatanju plena (Dermaptera), ili kao dodatni kopulatorni organi
-medijalni kaudalni filament modifikovani epiprokt (Thysanura, Ephemeroptera)
-kaudalne traheobranhije (larve Zygoptera) tri ovalne ploe bogate trahejama;
nastale modifikacijom epiprocta i paraprocta
 sifon (kornikula)

Slika 44: Negenitalni dodaci abdomena kod razliitih insekata