Xunokpatosa saknetea Hajattauajnniy 6opmynayniy eTwuKix waena HanasHmo y XunoKparosoj zaknereH. Mapa ce o8a 3aknerea npunucyje Xunoxpary,wnje M uMe KocH,cmaTpa npeom KoAMoUKaLjOM anpascreeve etike,untseHnua je qa ona noTHue jou! uz nuTaropcKe wikone fa jy je 4 cam Xunoxpar nonarao npwaukom crynaHaj y pea Acknenpana Ha ocrpey Kocy.Xunokparosy 3akneray mopanu cy a nonaxy ceu npunaAHKuM yApyKerba acknennana,7j. Cen onv KojM cy H3yYaBanMBeWITHHy Neverba u Hspage MeKoBa,a Koja raac: KyHem ce AnonoHom,neKapom Eckynanom, Xurnjom 1 MaHauejom,cenm Gorosuma Ht Gormibama nosneajyhn ux 3a caegoxe faa hy no caojum cnocobuoctama M cBecTH uncny+bastu ceojy saKneTsy CBoje oGasese.” Caoje ynresve y o8om ymehy nouroRahy Kao caojé ponuTerse,Aahy Ma usTo uaa Gye TpeGano 3a KHBOTA HbHXOBe NOTOMKe NowTOBATH Kao 6pahy,a ako Byay Kenenn nopysasahy ux y 060m ymehy,Ges rare u Ges yrosopa.fIycrahy wx na yHecreyly Ha Npeaasarbuma m o6yKama Ha CTHYaILy OcTanor sHatba Ka CBOjy AeUy M AeUY CBojHX yuntesea it cae hake Koj ce Syay o6asesann yrosopom m 3aK/eNH OBOM 3aKNeTBOM an Apyrora enue HHKora, Csoj xuBor hy nogpegMTH KOpHCTH GonecHHKa No MoryhHocTh, M no caBecTH 4yBahy ux of noru6je u Heaahe.HuKome Hehy,na Makap me M CaM MONO AaTH CMpTOHOCHO cpeacteo,nntn hy Kome Takae caper qaTH. Victo Tako Hehy eHn AaTH cpeacso 3a nobayaj nnoga.4Mcro W NOGOMHO hy wKnEETH H naepwiaeatn caoje ymehe.Hehy Hukome saquTH moKpahve Kamenue ,seh hy To npenyctitH onuMa KojM ce Tame GaBe. Y Kojy roa Kyhy ctynim paawhy y Kopitct GonecHnia H Hysahy ce HamepHor outrehetba, a Hapouuto saosohelba Kena H MyWkapalia ,6Un0 po6oea,6ino cno6ogHUx.CBe WTO Gyfem sugeo H AO3Hao NPM NeveHby MAM M3BAH Tora y CBaKOAHEBHOM MKMBOTY,a WTO Huje npvKnagHo fa ce oGenopanu jasHo,npehyrahy 4 wysatu Kao TajHy. Oppxum ju opy 3aKnetsy 4 HenpeKpwnm an je eka me cpeha npaTu y KMBOTY H yenewHom o6ae/baiby cBor nocna H fa creKHeM BeHY cnaBy H yrnen Mehy seyavima.Ipexpuinn 1M ogy 3akneTBy H 32kyHEM /M ce KPHBO Aa MM Ce AecH cB cynpotHo”XinoKparosa saknetea cBojom caApiKUHOM 4 CMMCAOM KcTHUE fa je 34 Neerbe,nopea, 3Hatba HeonxopHa M xyMaHOCT,llTO cy KacHisje NpuxeaTune cBe YABHAWZ0BaHe APNaBe 1 yrpaqune y ceoje sapascreene Komexce.Kao uspasiTo MHAMBHAyaANCTHKa Xnnokpatosa saknersa noTeHunpa Ha Ase spcTe o6aeesa,npema SonecHMKy npema Konerama,y3 npeynshy dopmynauyniy 0 o6aBe3u 4ysatba nourrosatsa Taj. Xnnokpatosa 3aknersa y HenpometbeHom O6snKy 3ago8o/baBana je notpeGe nekapcKor cTanexa ¢kopo 2500 roguna, dKenesca Hopmynaunja Xunoxparose saknerse Ctpaxote kpo3 Koje je npouino YoseYalcTs0 ToKom Il cBe~cKor pata AoBeNe cy AO 036ieHk Kpwaa y CibepH JyZCKOr Mopana a HapounTO Me_MUWHCKOr Mopana jep cy ApacTuuHo snoynorpe6mazata mequiyiiicka sHalba Mehyttapognn cases nexapcxnx apyurasa je 1948 rogue y Ketean atannsnpao nocrojehu reKct Xunokpatose sakneTBe M 3aKseyuNO fa je Tpeba OcaBpeMeHUTH HOBMM enemeHTuma npumepeHMM HcKycTBHMa Ca BpemeHa MeAMUMHe MH NoAViTHUKE peantiocti,a koje Hucy noctojane y opurnanom TeKcTy. Hajatiauajunje gonyhe oqHoce ce Ha oBasesy neKapa fa y epwiersy Hjerose AyKHOCTH npema Gonecumny Hehe qenosarn HuKaKBH 63npH:6epe, HayMOHANHOCTH,pace,NOAMTHUKe MH KAaCHE NPHNABHOCTH, Kao HH NOD, npeTibom|HeheqonycruTH a ce McKOpHcTe HeroBa MEAMUIMHCKA 3Halba CyNnpOTHO 3aKOHMMa xyMaHocTH. Tako opmynucana 3aknerea qoHera y KeHesn umana je HaAHAyMOHANHN KOHYeNT H o3saniuena je nog HasHe0m ,)KeHescka dopmyna”, Ha Gasn ose Kexescke dopmynaunje mHore seme cy H3EpLIMTe npe>opmynaunjy cBO}Mx HaMOHAMHHX,eTHYKHX HOpMaTHBa He camo 3a AeKape Beh 3a ocTane 3Apascreene pagHure.4, Nastanak i razvoj dréavne farmakopeje Farmakopeja (gr. pharmakopoiia) predstavija najvi8i sluzbeni akt, izdat od strane vlade ili sanitetskih dréavnih organa, kojim se odreduju propisi za izradu lekova, potvrdu identiteta, ispitivanje kvaliteta lekova i njihovo doziranje i Guvanje. Ovaj akt na najbolji nagin pokazuje ne samo farmakoterapijski nivo, veé dostignuce celokupne medicine i farmacije zemlje u Kkojoj je oficinalna, Tako se u razaim delovima Sveta razni rukopisi nazivaju farmakopejom, preoviadalo je mi8jenje da se Antidotarium Nicolai, koji je napisan 1200. godine kao udzbenik za studente Medicinske Skole u Salemu, moze smatrati prvom pravom farmakopejom, Farmakopeje se dele na: 1. naeionalne (Jugoslovenska farmakopeja (Ph. Jug. V), Britanska farmakopeja (BP 2009), Ameri¢ka farmakopeja (USP 32), Nematka farmakopeja (DAB), Japanska farmakopeja (IP), Kineska farmakopeja 2. regionalne i subregionalne (Evropska farmakxopeja (Ph Eur VII), Aftiéka farmakopeja) 3. internacionaine (Internacionalna farmakopeja (Pi Int)) Navionalne farmakcopeje su oficinalne u zemfji u kojoj su izdate i obuhvataju specifikacije lekova koji se koriste na tom podrugju. U cilju poboljganja prometa i proizvodnje lekova, kao i kontrole njihovog kvaliteta u &itavoj Evropi, 1964. godine u Rimu je doneta Konveneija o izradi Evropske farmakopeje (European Pharmacopoeia), koja bi predstavljala zvanitni standard za sve drZave. + iadanje (1967.) + izdanje (1980.) + jzdanje (1997.) + iadanje (2001., oficinalno od 1. januara 2002.) + izdanje (2004,, oficinalno od 1. januara 2005.) + izdanje (2007,, offcinalno od 1. januara 2008.) + izdanje (2010, offcinaino od 1. januara 2011.) + izdanje (2013., oficinalno od 1. januara 2014.) Jugostovenska farmakopeja iz 2000. godine, izdata od strane Saveznog zavoda za zastitu i unapredenje _zdravlja je prilagodeni prevod Evropske farmakopeje iz. 1997. godine. Internacionalna farmakopeja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) izdata je sa ciljem dostizanja, na globalnom nivou, uniformnosti kvaliteta specifikacija izabranih farmaceutskih supstanci, pomoénih materija i doziranih oblika, Prioritet je dat lekovima koji su u Sirokoj upotrebi u Svetu, Visoka vaznost je date tekovima koji su od znataja za zdravstvene programe SZO, a koji moZda nisu obuhvaéeni drugim farmakopejama, npr. novi antimalarijski lekovi. Elektronsko izdanje poslednjeg izdanja Tntemnacionaine farmakopeje iz 2006. godine sa dodatkom iz 2012. godine moze se naéi na adresi http://apps.who int/phint/en/p/about i kori8éenje je besplatno,10, Karakteristike zdravstvenog sistema Zdravstveni sistem predstavlja jedan od najslozenijih sistema u bilo kojoj dréavi. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije sistem zdravstvene za8tite obubvata zdravstvenu infrestrukturu koja obezbeduje spektar programa i usluga i pruZa zdravstvenu zastitu pojedincima, porodicama i zajednici. Zdravstveni sistem mora da osigura fizitki, geografski i ekonomski dostupnu i pristupacnu, integrisanu (vertikalnu povezenost primamog, sckundamog, tereijamog nivoa i horizontalnu povezanost u sistemu i u odnosu na lokalnu zajednicu) i kvalitetnu zdravstvenu zastina (stalno unapredenje kvaliteta zdravstvene zastite i pravo kor a na izbor lekara i informisanost), razvo} zdravstvenih kadrova, odrZivost finansiranja, decentralizaciju upravijanja i finansiranja zdravstvene zastite i postavijanje gradanina u centar sistema zdravstvene zaitite. Svrha sistema zdravstvene zaStite je o&uvanje i unapredenje zdravlja \judi obezbedivanjem zdravstvenih usluga stanovnistvu kako moderne, tako i tradicionalne medicine na efikasan natin, a koje su u isto vreme dostupne i prihvatljive Ijudima. Sistemi zdravstvene zastite su pod jakim uticajem vazeéih normi i vrednosti u druStvu, esto reflektuju socijalna i kulturalna o¥ekivanja gradana i pod uticajem su jedinstvene nacionalne istorije, tradicije i politiékog sistema S obzirom na njegov znataj i Lticaj na zdraystveno stanje stanovnitva svake drZave, kao i zbog velikog ekonomskog uticaja, drZava sprovodi niz mera u planiranju i upravijanju zdravstvenim sistemom kako bi obezbedila stabiino finansiranje i racionalan i kvalitetan sistem pruzanja zdravstvene zastte, a sve to u cilju da se u okvira raspolozivih sredstava stanovnistvu obezbedi osnovna zdravstvena zastita. U svim zemljama je zbog starenja stanovni8tva i uvodenja novi i skupih tehnologija prisutno stalno povedanje troSkova pruzanja zdravstvene zavtte. Sistem zdravstvene zaitite ukljuéuje pored drZavnog sektora i privatni sektor zdravstva. Oba sektora treba da funkcioni8u sinhrono, po istim etikim, strutnim i ekonomskim principima. U cilju Sto veseg ujednaéavanja fankcionisanja oba sektora, zasnovanih na pomenutim principima, potrebno je da se unapredi medusobna saradnja i uspostavi vete poverenje. Svaka drZava ima obavezu da vodi raguna i brine 0 zdravstvenom stanju svog stanovnistva. U sprovodenju 2dravstvene politike zemlje veoma znaéajnu ulogu imaju i lekari. Osnovni ciljevi savremenog sistema zdravstvene zastite su univerzalnost (obezbediti pristup pravima ia zdravstvenog osiguranja svim gradanima), ekonomignost (oguvanje troskova zdravstvene zastite na odredenom nivou), pravignost (Ijudima koji imaju jednake zalraystvene potrebe mora biti osiguran jednak kvalitet 2dravstvenih usluga), sloboda izbora za korisnike zdravstvenih usluga i autonomija za davaoce zdravstvenih usluge. Komponente svakog sistema zdravstvene za8tite tine resursi, organizacija i administriranje, menad%ment, finansiranje i obezbedivanje i pruzanje zdravstvene zastite. Resursi u sistemu zdravstvene zastite obuhvataju Ijudske resurse (kadrove), zdravstvene ustanove (zgrade i oprema) i sredstva (lekovi i sanitetski materijal). Ljudski resursi u zdravstvenom sistemu osnovna su njegova odrednica, i to u svim oblastima (promocija, prevencija i levenje). Istovremeno, Ijudski resursi predstavljaju najvedi i najvredniji resurs zdravstvenog sistema, Koji treba stalno razvijati.11. Zdravstvena zaxt Osnovno i najznaéajnije pravo iz zdravstvenog osiguranja, pravo na zdravstvenu zeStitu obubvata: mere preveneije i ranog otkrivanja bolesti; preglede i legenje Zena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku trudnoée, porodaja i ‘materinstva do 12 meseci nakon porodaja; preglede i levenje u slutaju bolesti i povrede; preglede i letenje bolesti usta i zuba; medicinsku rehabilitaciju u slutaju bolesti i povrede; lekove i medicinska stedstva i proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh, govor, stomatoloske nadoknade, kao i druga pomagale, nope Zéravstvena zastita se sprovodi u 2dravstvenim ustanovama sa kojima je Republi¢ki fond za zdravstveno osiguranje zakljueio ugovor o pruzanju zdravstvene zastite osiguranim licima. Syojstvo osiguranog lica utvrduje filijala Zavoda prema mestu rada, odnosno prebivalista, u skladu sa Zakonom. Licu kome je priznato svojstvo osiguranog lica ijala Zavoda izdaje adravstvenu knjizieu, Zaravstvena knjizica koristi se iskljusivo wz ligmu kartu, osim za lica koja zbog godine starosti tu ispravu ne poseduju. Zdravstvena knjizica osiguranika periodiéno se overava od strane preduzeéa, ustanove, organizacije, poslodavea i filijale Zavoda. Overu zdravstvenih knjizica za zaposlene radnike i élanove njihovih porodica vrsi poslodavac na rok od 6 meseci, odnosno na rok trajanja radnog odnosa ako je radni odnos zasnovan na odredeno vreme. Overu zdravstvenih knjizica ze Lica koja obavljaju povremene ili privremene poslove, kzo i odredene poslove van prostorija poslodavea i Clanove njihovih porodica, vrSi poslodavac za vreme trajanja obavljanje poslova, ali ne na rok duzi od 6 meseci. “~ Za dréavljane Republike Srbije zaposlene u inostranstvu, ako za to vreme nisu obavezno csigurani kod stranog nosioca osiguranja, ili ako prava iz zdravstvenog osiguranja po propisima te dréave, ne mogu ostvarivati i koristiti van njene teritorije, filijala Zavoda izdaje ispravu o kori8éenju zdravstvene zavtite za vreme boravka u zemiji, a tlanovima njihovih porodica filijala Zavoda overava zdravstvene knjizice na rok od 3 meseca. Izdavanje potvrde i overa adravstvenih knjizica vrSi se uz dokaz da je dospeli doprinos plaéen. Za nezaposlena lica i Zlanove njihovih porodica dok primaju novéanu naknadu po propisima o pravima nezaposlenih lica, overu zdravstvene knjizice vréi Zavod za tr2iste rada na rok utvrden za javljanje, ‘odnosna evidentiranje radi zaposijavanja, Za zaposlene, kao i lanove njihovih porodica, za éijim je radom prestala potreba, dok ostvaruju novéanu naknadu po propisima o zapoSijavanju overu zdravstvenih knjiZica vrSi Zavod za tri8te rada na rok utvrden za javljanje, odnosno evidentiranje radi zapo3ljavanja. Lieu koje po prestanku radnog odnosa ostvaruje pravo na naknadu zaradc zbog privremene sprevenosti za rad, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, i élanovima njegove porodice, overu zéraystvene knjiZice vr8i filijala Zavoda na rok od mesee dana, odnosno najduze na rok na koji je nadieéni organ u postupku utvrdio duzinu trajanja privremene spretenosti za rad. U ostvarivanju zdravstvene zastite osiguraniku se obezbeduje pravo na izbor zdravstvene ustanove i lekara odnosno stomatologa u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom, ee12, Delatnosti zdravstvenih ustanova navin unutrainje organizacije zdravstvenih ustanova utvrduju se po nivoima zdraystvene i vrstama zdravstvenih ustanova. Organizacione jedinice obrazuju se u zavisnosti od vesté delatnosti 2dravstvenih ustanova, obima struénih poslova, posteljnih i drugih kapaciteta, broja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i drugih uslova. Zdravstvene ustanove cbavijaju zdravstvenu delatnost na primamom, sekundamom i tereijamom nivou. ‘Zaravstvena zaétita na primarnom nivou se ostvaruje u tri tipa zdravstvenih ustanova, To su: 1. Dom zdravlja (ogranek, zdravstvena stanica, zdravstvena ambulanta); Dom zdravlja u dréavnoj svojini osniva opStina za teritoriju jedne ili vise opstina, odnosno grad. 2. Apoteka (ogranak, jedinica); Apoteku u drZavnoj svojini osniva opstina za teritoriju jedne ili vise opstina, odnosno grad. 3. Zavod je zdravstvena ustanova koja sprovodi zdravstvenu zaatitu pojedinih grupacija stanovni8tva, odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedine oblasti zdravstvene 7astite To su ustanove u koje gradani mogu da odu bez uputa. Najvaznija ustanova na primamom nivou je dom zdravlja, Ukoliko VaS dom zdravlja nije u moguénosti da Vam pruzi odgovarajuéu specijalistitku zéravstvenu zastitu, Va8 lekar 6e Vas uputiti na sekundarni nivo (bolnice). U bolnicama svakom pacijentu biée prugena zdravstvena zastita koja mu je potrebna: ambulantno letenje (pregled kod lekara specijaliste u polikt bolnigko legenje, odnosno Iezanje u toj bolnici. Pacijenti se upuéuju u bolnicu kada njihoy zdravstveni problem prevazilezi tehnitke uslove doma zdravlja ili je potrebno strutno misljenje vigeg nivoa, Keda zdravstveni problem prevazilazi tehnitke uslove bolnice ili je potrebno struéno misljenje najvigeg nivoa 2dravstvene zastite, pacijent se upuéuje u klinitke centre kojih u na8oj zemiji ima 4 (Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Ni8) ili neku od Klinika, odnosno institute ili KBC. To je tereljarni nivo u sistemu zdravstvene zaitite u Srbiji. Za sve dolaske kod lekara na tercijarnom nivou potreban Vam je uput od Vaseg lekara iz doma zdravlja koji on ili ona izdaju na osnovu preporuke lokara iz bolnice. Ovaj uput mora biti overen od nadledne filijale Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZ0), Inspektorat za rad obavija poslove inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i radnih odnosa nad primenom Zaicona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o zastiti stanovnistva od izloZenosti duvanskom dimu, Zekona o sprevavanju zlostavljanja na radu, Zakona o privatnim preduzetnicima, Zakona o privrednim drustvima (u delu koji se odnosi na bezbednost i adravlje na radu) Zakona o Strajku, OpSteg kolektivnog ugovora, kolektivnih ugovora (posebnih i pojedinagnih), opitih akata i ugovora o radu Kojima sc ureduju prava, obaveze i odgovornosti Zaposlenih u organizacijama, pravnim licima i drugim oblicima organizovanja, kao i ustanovama, Pored zakona, inspekcija rada vr8i nadzor i nad primenom drugih propisa o merama i normativima bezbednosti i zdravlja na radu, tehnitkim merama koje se odnose na bezbednost i zdravije na radu, standarda i opite priznatih mera u delu kojim se ureduju pitanja iz oblasti bezbednosti i zdravija na radu. Prilikom vrSenja nadzora, inspektor rada mora imati sluzbenu legitimaciju kojom dokazuje svojstvo inspektora.13. 3apanerseno ocurypare SupaneTaeko ocurypaise ypejeno je SakovoM o SnpapcTeeHoM ocurypaisy. Hpana us oGascsnor 1 RObpOBOIKHOT 3APARCTREHOT OCHTYpatba HE MOTY Ce MpeHOCHTH Ha APyTA nmma, uHTH Ce MOT nacnehuaara. OGapestio sapanerneno ocurypame jecre 2upascrnetio ocuirypaibe KojtAM ce samtocmeMNa Ht Apyrine paljanasa oByxnahcnym oGasesHiM 3apancraeHAm OcHryparbeM OGesOehyjy mpano Ha spascrnery SALITHTY 4 Tpapo Ha HOBMAKE HaKHaue 2a corysajene yrapljee 3aKoHOM 0 3apaBcrseHoM Ocur'ypasby. Obanesi#o snpapcTacHo ocuryparse oGes6elyyje co m emponomH y PenyGnersxom saBoay 3a anpanctseno ocuryparbe. Cpegcrea 3a OcTRapmBarse npapa ws oGanesHor sapaBcTBeHor ocurypatea o6ea6ehyiy ce yrulavom jonpuHoca 3a OGaRe2HO 3IpABCTREHO OCHTYpArbe, KAO H HB /IPYTHX H3BOpA, ¥ cxnany ca saKonow. OGasesHo sapasctseHo ocurypamse oGyxwera: 1) ocuryparse 3a cny4aj Gonecra v nospene wax pana; 2) ocurypaise 3a cayuaj rlowpente Na paay us nporbecuonanHe Gonects OcurypannM muna, y emery 3akoHa 0 3npancTBeHoM ocHTypaisy, cMatpajy ce ocurypanHuvy # WIAHOBM HHXOBIX MOpOTHLia, KojKiMa ce OGesGel\yjy npawa Hs OGasesHOr snpancTBeKOr OcHTyparea. Ocurypannum cy sanocreHH H apyra duswaxa sana Koja cy OGasesHo ocurypana y cruiaay ca 3aKolioM 0 su1panctseHOM OcHTypary. TIpava us o6aneaHor aapazcreeHor ocutrypaiba jecy: 1) npano wa agpancreeny saurrity; 2) npawo na HakHaly 3apazle 3a BpeMe NPHBpeMeHE CrIpeyeHOCTH 3a pal OCHTYpaHAKa; 3) npano Ha HaxHasy TpomtKona npenosa y nesH ca Kopmuuhemsem sapancrBene saurTHTe, Hoopono..no aipancrseno ocurypame jecre ocuryparse o7 Hacranka pusmKa naahawsa yweutha y 148 Tpourkonuma sapascrecne saurritre, ocurypaise rpaljata xoja HHCY OGaBesHO OcHFypaHH, ‘oHocHO Koji ce HHCY YRKLYIANH ¥ OGABESHO SipaBctBeHO OCHTYpANLe, KAO H OoHTypame Ha Belt 6mm 1 cTaHsapa H Apyre BpCTE Mpasa M3 snpascraenor ocurypatsa. JoSpoBORAO supascrEEHO ocurypaise cposoan PenyG.n4kH 3aBOR $8 $APABCTREHO OcHTYParbe, KAO M sIpyTa NipawHa JHA, y ‘cxtay ca 3aKOHOM. Se14, Yaora arennuje 3a neKone 1 MewnMHcKa cpexeTBa Aremuja sa exone # memunuricKa opencrsa CpOuje je npema SaKOMY 6 eNORNMa H MeNULLIHCKUM cpeeranma (“CryoxGenn race PC”, 6p. 30/2010) nanmtexne sa: maaaje osBone 9a eK, oxy4yje © HSMeHE H ONYHH, OSHOBH H MpeHocy, Kao M MpecraniKy Baxerba O3BONE 98 sek; [BpuLH ynve MesIHUBIECKOT cpencTEa y PerHorap MeNMHINCKHX cpencTana, onmyHyje 0 HaMoHH H jlonyHH, OGHOBH ynHica, Kao H OpHcaHby MesIMuUMHCKor cpenctRa 3 Peruorpa MeAMUMHCKHX epestcrana; puna ynue y Perverap rpaauuvonannux GHBHHX TeKOBA, omHOCKO yne y Peruerap XOMEONIATEKHX sIeKORaS saje jossoxe sa cnposolerse KIMHHSKOr HCTTUBAIbA JIeKa MemUUHICKOr cpenersa, onayayje 0 HSMeHH H MORYHM O3BONE, O/HOCHO MPoToKOsa o cnpoBOljery KIMAHAKOT HeTMTHBaKba ACKOBA, ROHOCH ONTYKE Y BEIK C Mpijanou KAMHUKOF HEMHTHBAIBA, BPH KonTpony enponohersa KnnaWuKor HenuTHnAI®A; path HeaxemeHne peaxunje Ha weKoge (bapmakoBurHslanua), Kao H HExemeHe peanuje Ha MeaHUEKeKa cpenicTsa (BuTrHTaHa MeAKIKHCKHX cpeacTasa); ajaje yeepewa 3a notpeGe Hos0se meKona H MenHUIIeKITX cpectaza y cxnany ¢ mpentopykaMa Crereke aupaactaene opraunaauuje; onoGpana y8o3 JleKOBa H MEMANMHCKHX cpescrana 3a NeYeHe Onpehenor nanujenta wan Tpyne naunjenara, Kao # AeKoBa WH MeaMUIKHCKNX cpedcTasa 3a Hay‘ta H MeRHIIMHCKA vetpaxnparba; BpUIM KareropHsaninjy steKosa, omHOCHO MeAHUHHICKHX CpeaCTaRa; ‘on0Gpasa ormamiapaise steKoBa M MENMMNHICKAX cpecTaea; BpuIM MpHKyn.Barbe W OGpany NomaTaKa O MPOMETY H MOTPOUNH sIeKORA H MeNNUNHCKIX cpenctaza; aje midopmaisje u npesuiore 3a paunonaTHo KopHuherbe eKona MenHLUNHCKHX cpercrana; nonesyje ce ca MehyHapoRHM Mpexkama HEdopMaluja o NeKOBHMA H MeAHEEHCKUM CPesICTABHMA H ca areHitHjaMa HAANEKHUM 3a sIEKOBE H MEAHLUHCKA CpegeTBA H RMXOBHM acouKjaunjama; yuecteyje y nanupaty 1 cpopoljeiby cHoremareKe KOHTpONTe eKOBA H MemMUBHCKUX Cpencrana n yaumarsy cnysajuinx yaopaKa 2 npomera; aaje Muuus5etsa 3a YEO M H3BO3 ysopaka hesja, oAMOCHO TKHBA 3a NlocTynaK KAHEHNKOT CTHNTHBAIEA sIEKOBHMA; BpuIM KOHTpOny KBQuNTeTA NeKoDA H MERHIPICKHX cpeneTanas punpema crpyune nyGnukanuje ws HannexHooTH ArenuAjesapuin u apyre nocHoBe, ¥ cknay ca saKoHOM. AJIMMC arcrunto yuectayje y passojy dbapmaneyreKe nenarHoctn y CpSuju, wapaan nonsaKoneKx ponca, savbo} AOTpaursit HAUHOHANHE NOMMTAKE y OONACTH NeKoRA H MENAIUMICKAX CpescTaBa M mebysaponsoj capa.15. Proizvednja i promet lekova i medicicnskih sredstaya Preduzeéa i druga pravna lica koja proizvode, uvoze ili vrSe promet Ickova i pomoénih lekovitih i medicinskin stedstava ili koja se bave ispitivanjem lekova i pomo¢nih lekovitin i medicinskih, sredstava moraju, pored opitib uslova predvidenib propisima za preduzeéa i druga pravna lica, ispunjavati i posebne uslove odredene zakonom Promet lekova i pomoénih lekovitih i medicinskih stedstava na malo mode vrkiti fizitko lice koje obavlja delatnost upisanu u register kod nadleznog organa u skladu sa zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona koji se odnose na kadrove, opremu i prostorije. Lekovi i pomoéna lekovita medlicinska sredstva koji se upotrebljavaju u medicini i stomatologiji ‘odnosno veterini mogu se stavljati u promet pod uslovom da je: 1) prethodno izvrseno ispitivanje njihovog sastava i dejstva na natin odreden ovim zakonom, kao i prihvatijiva Stetnost, 2) pribavijeno odobrenje za njihovo stavljanje u promet u postupku predvidenom ovim zakonom; 3) iavrSena kontrola svake serije leka i pomoénog lekovitog i medicinskog sredstva pre njihovog prometa, Zabranjen je promet uvezenog leka i pomosnog lekovitog i medicinskog sredstva za koje nije dato odobrenje za stavljanje u promet, osim lekova i pomocnih lekovitih i medicinskih sredstava za koje odobrenje za uvoz daje savezno ministarstvo nadleZno za poslove 2draystva, odnosno savezno ministarstvo nadle3no za poslove poljoprivrede. Takode je zabranjen promet leka, odnosno pomoénog lekovitog i medicinskog sredstva kome je istekao rok trajanja oznagen na deklaraciji ako je utvrdena neispravnost njegovog propisanog kvaliteta, Zabranjen je i promet proizvoda kojima > se pripisuje lekovito dejstvo, a koji se ne smatraju lekovima, Preduzeéa i druga pravna lica koja proizvode lekove, odnosno ve promet Ickova na veliko, moraju ispunjavati sledeée uslove: 1) da imaju radnike s visokom struénom spremom u oblasti farmacije, medicine, stomatologije ili veterine i dr. pod éijim nadzorom se lekovi proizvode, izraduyju, Kontroli8u, skladiste, Cuvaju, izdaju; 2) da imaju radnika s visokom stru’nom spremom i odgovarajuéom specijalizacijom za ispitivanje Iekova po éijem odobrenju pojedine serije lekova mogu biti u prometu; 3) da imaju odgovarajuée uredaje i opremu za proizvodnju, ispitivanje i Kontrolu lekova i prostorije za proizvodnju, skladistenje, éuvanje, transport i izdavanje Iekova; 4) da postupaju po principima dobre proizvodacke prakse, dobre prakse u kontroli lekova i dobre prakse u skladi8tenju i transportu lekova. Savezni ministar nadlezan za poslove rada, zdravstva i socijalne politike, odnosno sevezni ministar nadlezan za poslove poljoprivrede regenjem utvrduje dobru proizvodaéku praksu lekova, dobru praksu u kontroli lekova i dobru praksu u skladistenju i transportu lekova.16. Procedura uniStavanja lekova i medicinskih sredstava Pod uniStavanjem lekova podrazumeva se prevodenje lekova namenjenih za unistavanje propisenim metodama u materije neskodljive po Zivot i zdrevije Kjudi i Zivonu sredinu. Pod unigtavanjem ambalaze podrazumeva se dekontaminacija ambalaze primenom propisanih metoda i njeno uni8tenje fiziékim putem, ili uklanjanje prevodenjem odgovarajucim postupcima u oblike upotrebliive za recikliranje materijala, odnosno industrijsku obradu. Po pravilu, uniStava se samo ona ambalaza koju nije moguée nakon dekontaminacije odgovarajuéim postupcima prevesti u oblik pogodan za industrijsku obradu, adnosno recikliranje materijala. Za uniStavanje lekova primenjuju se fizitke, hemijske, fizitko-hemijske i druge odgovarajuse metode zasnovane na dostignuéima savremene nauke | tehnike, &iji bor i primena zavise od fizitko-hemijskih idrugih osobina lekova koji se unistavaju. Navedene metode primenjuju se i za uniStavanje ambalaze sim kada je pogodnim postupcima moguée ambalazu iskoristiti u procesu recikliranja i industrijske obrade. Unistavanje lekova i ambalaze se vr8i ako njihovom primenom kao proizvod nastaju stabilna, neotrovna jedinjenja bez kancerogenog, teratogenog, mutagenog dejstva, ili dejstva na sposobnost razmnozavanja (fertilitet) i ako se prilikom uni8tavanja kori8enjem date metode ne razvijaju otrovni iff drugi Stetni gasovi i pare éije bi delovanje ili koncentracija ugrozavala Zivot ili zdravlje judi ii Stetno uticala na Zivotnu sredinu. Lekovi i ambalaZa koji se ne mogu unistiti u skladu sa zahtevima, uklanjaju se i Guvaju u za to odredenim objektima, odnosno prostorijama pod ustovima propisanim za tuvanje Stetnog otpadnog materijala. Uni8tavanje, odnosno uklanjanje lekova i ambalaze ne sme se vrSiti ispustanjem Stetnih gasova i para uu atmosferu, niti bacanjem lekova i ambalaze u more, jezera, prirodne i ve8tatke vodotoke, jonu mretu, septi¢ke | nuznitke jame, prosipanjem po zemlji, zakopavanjem u zemiju ili neorganizovanim iznoSenjem na deponije kao ni na bilo koji drugi na8in koji bi mogao dovesti do zagadenja Zivotne sredine, Uni8tavanje lekova i ambalaze u 2dravstvenim i drugim ustanovama i preduzeéima za proizvodnju i promet lekova vr8i se pod nadzorom imenovanog odgovornog radnika koji ima VII-I stepen struéne spreme iz oblasti farmacije. © unistavanju lekova i ambalaze sastavlja se izveStaj o uni8tavanju lekova i ambalaze, tako Sto se u obrazac izvestaja unose sledesi podaci: naziv i sediste ustanove ili preduzeéa, razlog bog koga se i iternog dokumenta kojim se nalaZe uni8tavanje, imena radnike koji vise unistavanje, naziv mesta i lokacija uniStavanja, pun naziv leka, pomoénog lekovitog inskog sredstva koje se uniStava, ime proizvodata, broj serije proizvodata, ko odnosno broj originalnih pakovanja koja se uni8tavaju, datum uni8tavanja, metoda uniStavenja, opi proizvoda unistavanja i natin njegovog uklanjanja ili deponovanja.17. Hasgop y amaneyteKoj AenaTHocTH Strut nadzor nad radom apoteka obavlja farmaceutski inspektor u skladu sa Zakonom 0 zdravstvenoj zastiti. Farmaceutski inspektor mora posedovati diplomu Farmaceutskog fakulteta, polozen strutni ispit, najmanje sedam godina radnog iskustva u obavljanju apotekarske delatnosti u apotekama i ugledom u struci. Propisi koji se primenjuju na strutni nadzor vr8i se u skladu sa zakonom i opatim aktom koji donosi ministar nadlezan za zdravstvo, po pribavljenom mi8jjenju Parmaceutske komore Srbije. Farmaceutski inspektor moze doneti reSenje o zabrani obavijanja apotekarske delatnosti do Sest meseci, ukoliko se delatnost ne obavlja u skladu sa smemicama Dobre Apotekarske prakse ili se delatnost ne obavija u skladu sa dozvolom za poéetak rada ili u drugim sluéajevima propisanim zakonom. U tim slutajevima inspektor Ge pokrenuti postupak pred Farmaceutskom Komorom Srbije protiv odgovornog apotekara radi oduzimanja odobrenja za samostalni rad. Ukoliko se utvrdi da se apotekar ne pridrzava utvrdenih profesionalnih standarda i eti¢kih normi, inspektor je duZan da izvesti Farmaceutsku komoru Srbije koja u skladu sa svojim prevnim aktom preduzima mere sankcionisanja o Sema vodi redovnu evidenciju. 18. Kaznene odredbe Radi unapredenja apotekarske delatnosti, odnosno, utvrdenih profesionalnih standarda, Farmaceutska komora Srbije organizuje na lokalnom nivou kontrolu rada apoteka, Kontrolu vise imenovani Kontrolori za svaku oblast jednom goditnje o Gemu satinjavaju izvestaj i dostavljaju ge sedistu Farmaceutske komore Srbije. Ukoliko kontrolori uoée neregularno obavijanje delatnosti to moraju prijaviti nadleznoj inspekeijskoj sluzbi i Farmaceutskoj komori Srbije, Pravilnik o obavijanju kontrole rada apoteka donosi Farmaceutska komora Stbije. Novéanom kaznom w iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniée se za prekrSaj pravno lice koje: 1) postuje pod imenom ,,apoteka“ a ne obavija epotekarsku delatnost; Za ovaj prekréaj kaznige se i codgovorno lice u pravnom lieu novéanom kaznom u iznosu od 10.000 do 100.000 dinara, 2) ako je na obavljanju apotekarske delatnosti u apoteci zaposleno lice koje ne ispunjava uslove za rad u toj ustanovi: 3) apoteka nema odgovornog apotekara ili nije imenovan zamenik odgovornog apotekara, ili oni ne ispunjavaju uslove za odgovornog apotekara; 4) odgovorni apotekar ne postuje zabranu sukoba interesa; 5) ako apoteka ne poseduje obavezne zalihe lekova, : 5 :19, Edukacija i usavrSavanje u farmaceutskoj delatnosti Zaposleni w apotekama imaju pravo i obavezu da se stalno edukuju i strutno usavrSavaju. Kriterijume, inavin obavljanja staine edukacije, kao i naéin provere strutne osposobljenosti za rad u struct propisuje Farmaceutska komora Srbije. Farmaceutska komora Srbije propisuje sadrZinu struéne i druge neophodne literature i akata koje svaka apoteka mora da poseduje, Ukoliko apotekar sa odobrenjem za samostalni rad prekine obavijanje farmaceutske delatnosti duze od tri godine, Farmaceutska komora Srbije vr8i vanrednu proveru struéne osposobljenosti farmaceuta. Pravilnikom o blizim ustovima za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence 8lanovima komora zdravstvenih radnika izmedu ostalog, utvrduju se i uslovi za obnavijanja Ticence (Elan 8-13) koji definisu proces skupljanja bodova u postupku kontinuirane edukacije. (Od ukupnog broja stetenih bodova + najmanje 50 % bodova treba da bude iz oblasti za koju je zdraystvenom radniku izdata licenca + ostalih 50% bodova moze biti i iz drugih oblasti koje se odnose na delatnost koju zdravstveni radnik obavlja ‘Teme programa kontinuirane edukacije trebaju da se odnose na posao fermaceuta, a ina oblast prakse kojom se bavi (najmanje 50%). Obzirom da kontinuirana edukseija definige farmaceuta, u najsirem smislu te regi, zakonodavac je dao moguénost da ostalih 50% tema move biti i iz drugih oblasti koje se odnose na delatnost koja se obavlja. Na primer, informacione tehnologije, komunikacija, eti¢ke naéela, poslovno planiranje ili poznavanje propisa u vezi sa farmaceutskom profesijom. UsayrSavanje ‘ovih oblasti moze biti potrebno u okviru posla koji se obavija kao struénjak, ali nijedna od ajih se ne definige kao farmaceut, Najbitniji kriterijum za izbor teme je da ona usavrSava znanja, vestine j struénost polaznika i izaziva pozitivne promene u njegovoj svakodnevnoj praksi. Jedna polovina (12 bodova) dobija se u okvira programa kontinuirane edukacije koja se sprovodi u zéravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi u kojoj je zdravstveni radnik zaposlen, Za zaposlene wu zdravstvenim ustanovama primarne zdravstvene zastite i privatnoj praks i koji nisu u moguénosti da oragnizuju ovakay vid interne edukacije ovo moze biti bilo koji program kontinuirane edukacije koji ‘se sprovodi u: + opstini + upraynom okrugu a koji ima odgovarajuéu akreditaciju od strane Zdravstvenog saveta Srbije . Druga polovina (12 bodova) dobija se kroz u2e8éa na ekstemnim programima Kontinuirane edukacije Koji se sprovode van zdravstvene ustanove i privatne prakse u kojoj je zdravstveni radaik zaposten i mogu biti na republi¢kom ili medunarodnom nivou.FARMACEUTA SRBIJE | ETICKI KODEKS ("SI glasnik RS", br. 6/2007) UVvoD Zakoni i etika zdravstvene zaatite u znatnoj meri se poklapaju, buduéi da ponaganje zdravstvenih radnika treba da odra2ava brigu za dobrobit, dostojanstvo i zdravlje svakog Zoveka kao i pravo Eoveka na samoopredaljenje. Farmaceuti su duzni da doprinesu poboljanju nivoa zdravstvene zaatite, obavijajuci svoje profesionalne zadatke u skladu sa zakonskim propisima vezanim za izradu, izdavanje i snabdevanje lekovima i medicinskim sredstvima (farmaceutski proizvodi). Polazeti od éinjenice da njihov rad direktno utiée na ijudski Zivot i zdravije, farmaceuti su u obavezi da konstantno ulazu napore u cillu usavrSavanja i primene najnovijh saznanja i dostignuéa na polju farmaceutskih i medicinskih nauka. Farmaceuti snose odgovornost za obavijanje svojih duznosti kao struénjaci koji su oviaééeni za Sirok spektar farmaceutske zdravstvene delatnbsti, te udestvuju u edukativnim kampanjama za otuvanje zdravija, poboljSanja i odrZaVanja kvaliteta Zivota. U obavijanju svog poziva fermaceuti su samostalni i nezavisni, a za svoj rad odgovorni su pred samim sobom, svojom profesijom i drustvom. Eticki Kodeks farmaceuta Srbije (u daljem tekstu: Kodeks) je obavezujuci za sve farmadeute koji rade na neposrednim poslovima zdravstvene zastite obavijajuéi farmageutsku zdravstvenu delatnost, odnosno za sve élanove Farmaceutske komore ‘Srbije (u daljem tekstu: Komora). Ovaj kadeks promovige principe profesionaine etike radi uspostavijanja etickog ponaganja ¢lanova FKS u obavijanju posiova farmaceutske zdravstvene delatnosti. ‘Strukturu Kodeksa éini sledede: Principi - éine temelj Kodeksa i obuhvataju iskazane moraine principe, fundamentalna moralna natela i moraine vrednosti koji su primenljvi u zdravstvu, a radi uspostavijanja eti&kog ponaSanja Slanova Komore. Duinosti - detaljnije upuéuju farmaceute u standarde profesionalnog ponaSanja koje oni moraju da prihvate i postuju u obavijanju profesije zdravstvenog radnika. | PRVI PRINCIP Farmaceut postavija zdravije, sigurnost i dobrobit pacijenta u centar svoje profesionaine paznjeDuznosti rm Férmaceut poseduje naroéito znanje i struénost o lekovima i medicinskim sredstVima, te se od njega oéekuje da primeni svoje znanje i struénost za dobrobit svojih pacijenata. Farmaceut obezbeduje farmaceutske proizvode koji su neskodljvi, delotvorni i odgovarajuéeg kvaliteta, a koji se koriste u spretavaniu ili lecenju bolesti, ublazavanju ‘simptoma bolesti, poremetaja i tegoba, kao i dijagnostikovanju oboljenja. 1.2, Kada proceni da je to u interesu pacijenta, farmaceut je duzan da pravovremeno uputi pacijenta kod najmerodavnijeg zdravstvenog struénjaka postuju¢i princip autonomije pacijenta, kao i princip primum non nocere. 1.3. Farmaceut je duzan da u granicama svoje struéne osposobljenosti spreti nepravilno legenje pacijenta, kada proceni da je to u interesu zdravija pacijenta i da se 0 ovome konsultuje sa lekarom (posebno kod lekova i medicinskih stedstava koji se izdaju na recept). 1 | DRUG! PRINCIP | Farmaceut izgraduje profesionalni odnos sa svakim pacijentom | Duénosti 2.1. Farmaceut ima moralnu obavezu da se prema svim korisnicima zdravstvenih usluga kojimalje potrebna njegova pomoé odnosi sa istim ose¢ajem odgovornosti i razumevanja. To znaéi da u granicama humanosti njegova predanost svim pacijentima mora biti jednaka. 2.2. Saradnja izmedu farmaceuta i pacijenta je sporazumna, sto znati da farmaceut pomaze pacijentima da naprave pravi izbor ali i da nastoji da ukijuéi svoje pacijente u donogenje odluka po pitanju sopstvenog zdravlja ili leéenja bolesti. Posto pacijent ne moze sam da proceni kvalitet usluga koje farmaceut pruza, farmaceut mora da nastoji da izgradi odnos poverenja kao i da pridobijeno poverenje pacijenta odrzava i produbljyje. 2.3. Farmaceut se angaZuje u obezbedivanju farmaceutske zdravstvene zaitite za svakog pojedinca, bez obzira na rasu, pol, etnitko poreklo, veru, socijalni i brani status, ‘seksualno opredeljenje, politicku orijentaciju, starosno i zdravstveno stanje, kao ina svoj) figs stay prema pojedincu il njegovoj porodi | TRECI PRINCIP Farmaceut uvazava integritet, potrebe pacijenta i njegovo dostojanstvo | Duznosti 3.1, Farmaceut postuje dostojanstvo i Zivot Eoveka, od samog zatetka.3.2. Farmaceut uvazava 2dravstvene potrebe pacienta i bez razlike prihvata pacijenta sa smanjenim sposobnostima i nastoji da ga ukijuti, Koliko je to moguée, u proces donoSenja odluka po pitanju njegovog leéenja ili terapije CETVRTI PRINCIP Farmaceut postuje pravo poverljivosti i privatnosti u zdravstvu Duznosti 4.1. Farmaceut mora da zadr2i u tajnosti sve informacije u vezi sa pojedincem dobijene tokom jobavijanja farmaceutske zdravstvene delatnosti, jer se ove informacije smatraju struénom, odnosno profesionainom tajnom. Pored liénih podataka o pojedincu, profesjoraina tana zdravstvenih radnika podrazumeva: istoriju bolesti, rezultate laboratorijskih analiza, propisane lekove i/li medicinska sredstva. Obaveza cuvanja profesionalne tajne zdravstvenih radnika odnosi se na farmaceute i ostalo osoblje u apotedi koje u toku obavijanja svojih aktivnosti dode do poverijvih informacija. Stoga farmadeut ima moralnu obavezu da na svaki nagin smanii rizik od neovlaéenog il nepotrebnog pristupa poverlivim podacima (kodiranje podataka u kompjuteru i sl) 4.2, Odgovorni farmaceut u zdravstvenoj ustanovi (bolnici, Klinic ili apoteci) mora da osigura da svako ko ima pristup poverlivim informacijama bude svestan potrebe poStovanja tih poverljivih informacija 4.3, Poverljiva informacija se otkriva iskijuéivo u sluéajevima: - kada pacijent ponudi svoj pristanak (ji taj pristanak ponudi pacijentov zastupnik, roditel pacijenta, staratel ili negovatelj ukoliko je pacijent u besvesnom stanju, sa o8teCenjem mozga, dementan ili mentalno bolestan), - kada zakon zahteva, - kad otervarie informacija ide u svrhu medicinskog istrazivanja, - kada/informaciju treba podeliti sa drugim zdravstvenim radnicima koji uestvuju u Jedenju pacijenta, i - kada)bi neotkrivanje informacija stavilo pacijenta ili druge osobe u veliku opasnost. : narugavanja zdravija pacijenta, trete strane ili 2dravija drustva u celini, kolisina informacija i broj onih kojima se one otkrivaju trebalo bi da budu ograniéeni na najneophodniji broj. 4.4. Farmaceut bi trebalo da vodi raéuna da informacije o uslugama koje se obezbeduju adolescentima ne bi uvek trebalo otkrivati njihovim roditeljima, kada je to dugorotno gledano u vezi sa odrzavanjem uspostavijenog poverenja izmedu farmaceuta i adolescenata.4.5, Informacije u vezi sa navikom propisivanja lekova nekog lekar samog lekara, takode se smatraju poverijivim, te je farmaceut u obavezi da uvazava pravo lekara na poverijivost u ovom smislu. PETI PRINCIP { | | Farmaceut postuje prava pacijenata na dobijanje odgovarajuce farmaceutske zdravstvene zastite | omoguéava ispunjenje ovih prava | Duénosti 5.1, Farmaceut je moralno odgovoran da informige pacijente o dostupnosti farmaceutske zdravstvene zastite, pruzajuci svojim pacijentima na prijeméiv i razumljiv naéin precizne i jasne informacije utemeljene na nauénim saznanjima. Farmaceut koji se, voden svojom ‘savesti, protivi obezbedivanju pojedinih farmaceutskih usluga ili izdavanju odreder tarmaceutskih proizvoda, mora da bude spreman da obraziozi razioge svog moralnog protivijenja svom pretpostavijenom, a nikako pacijentu. 5.2. Farmaceut se moze pozvati na svoj liéni moralni stav samo ako time ne dovodi u opasnost zdravie i Zivot pacijenta. U sluéaju moralnog neslaganja farmaceut je duzan da obezbedi kontinuitet farmaceutske zdravstvene delatnosti, te da uputi pacijenta kod

You might also like

• Ugovor o Dopunskom Radu Primer 1

  

  Document2 pages

  Ugovor o Dopunskom Radu Primer 1

  MojKnjigovodja

  50% (2)
• Proces Zdravstvene Nege

  

  Document3 pages

  Proces Zdravstvene Nege

  Maya Maya

  No ratings yet
• Pravilnik o Nacinu Pruzanja Prve Pomoci

  

  Document18 pages

  Pravilnik o Nacinu Pruzanja Prve Pomoci

  Maya Maya

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Oblikovanje Brade

  

  Document5 pages

  Oblikovanje Brade

  Maya Maya

  100% (1)
• Hamletov Poljuljani Svet

  

  Document1 page

  Hamletov Poljuljani Svet

  Maya Maya

  No ratings yet
• Brisevi

  

  Document6 pages

  Brisevi

  Maya Maya

  No ratings yet