Besplatni outdoor magazin za aktivan ivot PDF izdanje

Moja planeta 24 septembar 2012. ISSN 2217-3307

RUBRIKA

www.mojaplaneta.net

Visokogorstvo
Pamir
Island Peak
Groglockner
Planinarenje
Korab
Stara planina
Karpati
Durmitor

Sa decom
u planinu
Saveti za bezbedan
boravak u prirodi
Propeler
Betmenova
druina
Upoznajte Ivanu Budinski
koja odgaja tri mlada slepa mia
09 2012. Moja planeta 1
 WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.
NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.
RUBRIKA
NET WWW.NOVINARNICA.
WWW.NOVINARNICA.NET
NET WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.
Moja planeta
NOVINARNICA.NET WWW. NOVINARNICA.NET Besplatni outdoor magazin / Septembar 2012.
WWW.NOVINARNICA. NET WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA. NET WWW.NOVINARNICA.NET Extreme summit team 88 Strofadi (Grka)
Na teko dostupnom i skoro
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW. zaboravljenom mestu nae planete
NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW. Zemlje ostrvu Strofadi u Jonskom
NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW. moru, otkrili smo pravi raj za ronioce...
NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.
NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.
NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.
NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET
20 Island Peak 2012.
Imja Tse, poznat i pod nazivom Island
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Peak, planina je u Himalajima. Nalazi
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET se u istonom Nepalu. Proitajte priu
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET sa ovogodinje ekspedicije. Putovanja
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET 22 Trekovi Vodi kroz planine Balkana - Moldoveanu
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET Visokogorstvo Planinarenje 40 Korab Biciklizam Propeler
Na 21.
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET 8 Groglockner 24 Stara planina
tradicionalnom
52 Konano 66 Nada
Visokogorci Sarajeva Planinari iz i u Srbiji za okeane
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET organizovali su panevakog PD usponu na Golem
Prvi bajk park u Naunik Andrew
Korab (Makedonija)
WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET ljetnju avanturu:
osvajanje
Jelenak od 20. do
29. 7. organizovali uestvovalo oko Srbiji podignut Lewin eli da stane

Novinarnica WWW.NOVINARNICA.NET
WWW.NOVINARNICA.NET sve novine na jednom mestu
WWW.NOVINARNICA.NET Groglocknera,
vodenu ferratu
su akciju Vodopadi
Stare planine...
2.000 planinara iz
regiona, ali i drugih
je na Kopaoniku,
a poetkom
septembra prvi su
na put masovnom
unitenju koje se
svakodnevno odvija
ITAJTE NAE NAJNOVIJE IZDANJE NA SAJTU WWW.NOVINARNICA.NET i posjetu evropskih zemalja...
ga isprobli etrdeset u morima. Sa njim
Nova izdanja asopisa Moja planeta od sada e interneta omogui pristup i itanje svih tampanih
znamenitostima Triatlon mauntinbajkera... je razgovarala naa
sjevera Italije... saradnica Marija
moi da se itaju i putem internet portala www. medija koji se izdaju u Srbiji iz razliitih oblasti, kako 46 Najjai kada je
novinarnica.net . Saradnjom sa portalom Novinarni- nacionalog, tako i lokalnog karaktera. Ako elite da Boljevi
najtee
ca, na kome se nalazi sva dnevna tampa, kao i razni saznate, kakva je situacija u vaem rodnom gradu, 32 Durmitor Upoznajte Nemanju 70 Betmenova
nedeljnici, asopisi iz Srbije i regiona, eleli smo da da li je pametno ulagati u nekretnine, gde kupiti Grupa planinara Koraa i Sau druina
unapredimo odnos prema naim itaocima i da im venanicu i kako organizovati venanje, kakva je iz vie gradova Tucakovi - uesnike Ni najvatreniji
omoguimo da itaju nae novine bilo kad i bilo aktuelna politika situacija u zemlji, neto vie o Srbije osvajala je Borskog akvatlona... oboavaoci Betmena
gde, tako to e putem kratke procedure, otvaranja muzici, fotografiji, umetnosti, koja je najpopularnija durmitorske visove Kanjoning nisu gledali ovaj
naloga biti u mogunosti ne samo da itaju, ve i dijeta ove sezone, ta rade poznate linosti, kako (Crna Gora) 56 Barska reka film! Ivana Budinski
da uvaju i prave sopstvenu arhivu interesantnih opremiti stan i tako dalje, sve to moe se nai na 17 Pamir 37 Karpati lanovi kluba za odgaja tri mlada
tekstova na internet stranici Novinarnice. jednom mestu, u izdanjima dostupnim na portalu etvorolana Dvadesetak ekstremne sportove slepa mia!
Novinarnica predstavlja prodaju ili besplatno www.novinarnica.net . Novinarnica pokriva 90% ekipa planinara planinara iz vie Voda, vazduh,
itanje novina u elektronskom formatu, u zavis- tampanih medija u Srbiji, najrazliitijih oblasti, iz Srbije ispela vojvoanskih podzemlje iz
nosti od vrste izdanja, ne gubei na originalnosti, dnevne novine, nedeljnike, politike, ekonom- se na vrh Lenjin drutava boravili Kraljeva 14. avgusta
zadravajui isti izgled, kao i sadraj. Na ovaj nain ske, strune, lifestyle asopise, itd to itaocima (7.134 metra), u su u Rumuniji i prvi proli kroz
izalo se u susret potrebama savremenog naina omoguava brzu pretragu sadraja i tema koji ih planinskom vencu ispenjali najvii vrh vodopade Barske
ivota koje namee brz protok informacija, ali u isto interesuju. Osim ove prednosti, svih novina na Pamir... Moldoveanu reke
vreme zadrao se kvalitet, koji tampani mediji nude jednom mestu, Novinarnica nudi jednostavnu i brzu
itaocima, u odnosu na kratke vesti i sadraje koje
nude razni internet portali informativnog karaktera.
upotrebu sadraja sajta, arhivu koja je konstantno
na raspolaganju, ali i jeftinija izdanja u odnosu na 44 GSS 82 Ishrana u prirodi 76 Outdoor
Novinarnica je prvi i jedini portal ovog tipa u Srbiji tampane medije. Ako elite da budete informisani i
2koji
 ima za cilj da na jednom mestu korisnicima da budete u toku koristite sajt Novinarnice.
juli 2012. MojaPlaneta 09 2012. Moja planeta 3
 Ukratko o... RUBRIKA
Zbog bogatstva florom,

Photo: Jovan Jari

faunom i vodama
Bjelasica je Jedna
od najatraktivnijih
crnogorskih planina.
Povrina oko 630
kvadratnih kilometara.
Granice su dve velike
reke - Lim i Tara.
Najvii vrh Bjelasice je
Crna glava, visoka 2.139
metara.

Bjelasica
crna gora
Destinacije

bjelasica zimi i leti

I pored impozantne visine, Bjelasica ima MOJA PLANETA 24 Septembar 2012.

et
blage zime i moe se penjati tokom cele Besplatni outdoor magazin za aktivan ivot PDF izdanje

n
an a:
a.
Osniva i izdava:

pl n
et
godine. Za razliku od ostalih crnogorskih

ja te
Adresar

o i
planina Bjelasica je vulkansko-silikatnog Studio za dizajn Smart Art

.m a
w tr
sastava, pa je prisustvo klastinih stena us- Adresa redakcije:

w Po
lovilo i bogatstvo povrinskih voda. Najvee Narodnog fronta 65, 21000 Novi Sad planinarskih
hidroloke smartart domova

>> Planinarski dom Kurikue
Opis: Dom sa 50-60 leaja za smetaj planinara.
Domom upravlja PSK Berane.
Telefon: +382(67)813-457
E-mail: pskberane@t-com.me
pskberane@live.com
>> Planinarski dom Dare Dambas
Bjelasica - Munica - Kutjevac
Opis: Dom je smeten ispod vrha Munica, na
Bjelasici, u katunu Kutijevac. Pogodan je kako za
kratke odmore, tako i za viednevni boravak u
prirodi, jer predstavlja odlinu polaznu taku za
sve planinarske pohode. Planinarski dom ima 60
leaja. Domom upravlja PSD Dambas iz Mojk-
ovca.
Telefon: +382(67)878-938, Mio Soi
E-mail: psddzambas@t-com
>> Planinarski dom Krivi do
Opis: U srcu Bjelasice, na nadmorskoj visini
1.800 m, nalazi se planinarski dom Krivi do.
Nezaobilazna stanica ljubitelja planine i netak-
nute prirode. Dom ima 25 leaja
Telefoni: +382(69)491-920, +382(69)461-481,
+382(67)512-761
>> Planinarski dom katun Vranja
Opis: Dom ima 24 leaja.
Telefoni: +382(69)051-732, +382(67)594-794
>> Planinarski dom Smiljaa
Opis: Planinarski dom Smiljaa lei na obronci-
ma Bjelasice, ispod vrha Turjak, u srcu netaknute
pojave na ovoj
planini su: Bi-
ogradsko jezero,
Malo i Veliko
iko, Peia
i Ursulovako
jezero.
peke moe prei za 1,5 sati hoda.
Mogue aktivnosti: U neposrednom
okruenju doma su vrhovi Bjelogrivac (1.970
mnv), Munica (1.812 mnv), Razvrje (2.033 mnv).
Dok se u blioj okolini doma nalaze jezera: iko,
Ursulovako, Peia i Biogradsko sa najviim
vrhovima Bjelasice: Zekova glava (2.116 mnv) i
Crna glava (2.137 mnv).
Telefon: +382(67)577-062, +382(50)472-259
E-mail: t-boris@t-com.me
>> Eko-katun Vranjak
Opis: Eko katun (Eko naselje) ima smetajne
kapacitete za 45 osoba sa mnotvom prateih
objekata. Ima jo kompletnu opremu za kampo-
vanje, kapaciteta 20 osoba, 10 mountain bike
bicikala i jo mnogo sitnica koje prate organizaci-
ju aranmana u prirodi.
Mogue aktivnosti: Treking na Bjelasici, trek-
ing Durmitorom, foto safari, rafting...
Telefon: +382(20)860-150, + 382(69)400-094
Web: www.vilajelka.co.me
>> Eko dom Trenjevik
Opis: Eko-dom nalazi se na glavnoj turistiko-
planinarskoj transverzali, na prevoju Trenjevik
ulaznim vratima prema Bjelasici i Komovima.
Spojem je prirode sa objektima od drveta i kame-
na. Nalazi se na planinskom prevoju Trenjevik.
Telefoni: +382(51)236-097, +382(67)400-361
w
Glavni i odgovorni urednik:
Jovan Jari (jovanjaric@mojaplaneta.net) iz celog regiona
Art direktor:
Ivana Ubiparip
na jednom mestu
Prelom:
Studio za dizajn Smart Art Putovanja,
Fotografije:
Dreamstime, SXC, Studio za dizajn Smart Art planinarenja,
Advertajzing: najave akcija,
062/22-37-47
Izdanje je besplatno i distribuira se u PDF formatu, putem elektronske kupi-prodaj,
pote. Stari brojevi se mogu dowloadovati iz arhive sa Internet adrese: izvetaji sa akcija...
www. mojaplaneta.net
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
796.5
MOJA planeta [Elektronski izvor] : besplatni outdoor magazin za
aktivan ivot / glavni urednik Jovan Jari . -
Online izd.- Elektronski asopis . - 2010, br. 1 - . - Stare brojeve magazina Moja planeta moete
Meseno .- Dostupno na http: //www.mojaplaneta.net skinuti sa Internet adrese:
ISSN 2217-3307
COBISS.SR-ID 255946503 www.mojaplaneta.net
Magazin upisan u Registar javnih glasila Srbije pod registarskim
na linku ARHIVA
brojem:
DE: 000002
Izdava zadrava sva prava. Svi autorski tekstovi, fotografije i ostali
sadraji objavljeni su uz odobrenje autora. Svi pisani i foto materijali u
vlasnitvu su Studija Smart Art i autora. Kopiranje, dalja distribucija
tekstova (delimino ili u potpunosti) i fotografija u komercijalne svrhe
zabranjena je u svim medijima bez pismene dozvole Studija Smart
Art i autora. Tekstovi i fotografije se objavljuju iskljuivo bez novane
naknade. Redakcija i izdava ne odgovaraju za sadraj i istinitost
reklamnih poruka. Redakcija i izdava ne odgovaraju za tamparske
i nenamerne greke. Redakcija nije obavezna da vraa i odgovara na
primljene rukopise, fotografije i elektronsku potu.
WWW.NOVINARNICA.NET

Avantura od 360 stepeni

prirode. Od doma se prua velianstven pogled www.panoramasrbije.com
na Vraneku dolinu i na grad Bijelo Polje. Na www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com
ovom mestu uivae, ne samo planinari, ve svi
ljubitelji prirode i planine. www.panoramasrbije.com
Telefon: +382(67)816-449 www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com
>> Planinarski dom Bojita www.panoramasrbije.com
Opis: Sagraen je od vrstog materijala i u www.panoramasrbije.com
prizemlju ima kuhinju i sobu za dnevni boravak. www.panoramasrbije.com
Ima 30 leaja. www.panoramasrbije.com
Kako doi: Dolazi se prugom Beograd - Bar do www.panoramasrbije.com
Mojkovca, a od Mojkovca putem 6,5 km koji se www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com
6 09 2012. Moja planeta www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com
www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com www.panoramasrbije.com
 visokogorstvo

visokogorstvo
visokogorstvo Groglockner

Visokogorci Sarajeva organizovali su ljetnju avanturu:

osvajanje Groglocknera, vodenu ferratu i posjetu
znamenitostima sjevera Italije...

09 2012. Moja planeta 9

 Visokogorstvo Grossglockner
Najvii vrh Austrije, osvojen 28. 7. 1800. godine. Slovenci ga zovu Veliki Klek. piramidalnog je oblika

fotografijom moemo vam doarati.

Austrija
Pinovima su obeleene
najznaajnije take
Info
Na internetu smo pronali
informacije da na vrhu Gro-
gloknera, na samom kriu
postoji KOD koji se moe
koristiti za prijavu na internet
u momentu kad ste na samom
vrhu, da objavite svoj uspjeh i
prokomentariete uspon.
Na stranici:
www.grossglockner.at/en
moete dobiti obilje korisnih in-
formacija, ukljuujui i trenutnu
vremensku prognozu.
Oarani onim to smo vidjeli vraamo se u kamp,
cilj naeg uspona ovih dana je stalno u magli, samo
ponekad igrom vjetra ukae nam se njegov vrh. U info
centru nismo dobili ohrabrujue informacije o vremenu
koje nas oekuje na vrhu u narednim danima. Vrijeme je
uvijek jedina i najvea konkurencija alpinistima i plani-
narima. Drugog dana boravka, uz prikupljene informaci-
je, plan i raspored penjanja, spakovanu potrebnu opre-
mu ipak kreemo na uspon. Svi smo vidno uzbueni. Na
parkingu Lucknerhausa (1.911 mnv) ostavljamo kombi,
to blie kraju parkiralita kako bi smo utedjeli dodat-
nih 100 koraka na povratku sa uspona. Po izlasku iz kom-
bija, pogled nam je fiksirao veliki bilbord sa istorijatom
prvih uspona na vrh, a iza njega se prostire vrh Grossa
koji na svoj nain to potvruje. Osvajanje je trajalo 111
godina, korak po korak, sajla po sajla. iroki makadamski
put vodi sa desne na ljevu stranu Kodnizbaha lednike
rijeke, kojim e se za dvadesetak dana moi luksuznim
automobilom doi do doma Lucknerhutte (2.241 mnv)
prelazimo ga pjeice. Tu pravimo mali predah uz koju
fotografiju, te enjivim pogledom propratismo kablove
iare koja vodi do doma Erzh Johann Hutte (3.454 mnv)
popularno zvanog Orlova gnijezda (da nam je u korpu
smjestiti ruksake). Uspon nastavljamo sad ve dobro
markiranom planinskom stazom do doma Studlhutte
(2.802 mnv). rano odlazimo na spavanje, ujutro valja na vrh.
Prelijep veliki dom valjkastog oblika, krajnja je destinaci- Malo ko od nas je spavao. Trema i uzbuenje pred
ja velikog broja planinara - etaa, kao i izletnika. Ekipe polazak i stalno virkanje ispod vree prema prozoru
kao naa, koje nastavljaju uspon prema Erzh Johann ne bismo li ugledali makar jednu zraku sunca ili traak
Hutte (3.454 mnv), kratko odmaraju, dok ostali uivaju plavetnila na nebu. U 8 h ujutro naputaju se sobe.
na sunanoj terasi Studlhutte u drutvu ljubaznih Spakovani, etiri lana tima sa malim ruksacima kreu
domara. Nastavljamo strmom stazom sa kombinaci- na uspon, a ostali ostaju u domu da nas doekaju sa top-
jom snijega i kamenja. Uspevi se na plato sa velikom lom supom. Malo ko bi se po ovakvoj magli upustio na
kamenom piramidom - djelo planinara neimara, ispred uspon, ali elja za vrhom jaa je od maglovitog jutra. Na-
nas se ukazuje impozantan lednjak i otri bridni uspon damo se da e nam vjetar biti saveznik i makar na kratko
sa fiksnim osiguranjem koji vodi do doma Erzh Johann rastjerati maglu pri vrhu. Izlazimo iz doma i kreemo
Hutte. Sami vrh, a i dom, pokriva gusta magla. Kao da je ve postojeom snjenom prtinom. Jo nema potrebe
neko povukao granicu izmedu lijepog, sunanog dana, za navezom, snijeg je mokar. Na pojedinim mjestima
koji ostaje za nama u dolini, i prohladnog maglovitog, nailazimo na velike ledne plohe, ak se i dereze teko

P
rije pola godine na sastanku Kluba viskogoraca
Sarajevo odluili smo godinji odmor posvetiti
usponu na Groglockner (3.798 mnv), najvisoiji
vrh Austrije smjeten u Tirolskoj pokrajini Nacionalnog
parka Hohe Tauern. Ako nas vrijeme poslui i uspon
bude uspjean, poastiemo se usponom na jednu od
mnogobrojnih ferrata na Dolomitima u Italiji. Izabrali
smo atraktivnu vodenu ferratu Rio Sallagoni Trentino
- Alto Adige, duine 1.650 m i visinske razlike od po-
lazne take 335 m. Poslijednja tri-etiri dana odmora
Photo: Klub viskogoraca Sarajevo
gradi na 2.000 mnv. Centar gradia obiluje sa prekras-
nim planinskim kuama graenim u skladu sa prirodnim
okruenjem i nepreglednu cvijetnu arolikost drvenih
terasa i okunica. Planinski vrhovi koji okruuju kamp
nisu za podcijeniti, naroito Blauschpiz (2.575 mnv)
koji je ostavio upeatljiv dojam na sve lanove ekipe.
Ako budemo imali vremena po povratku sa vrha Groa
moda se ispenjemo na njegov vrh.
S obzirom da emo penjati normalni smjer koji kree iz
Kalsa preko Lucknerhausa, prvi dan odlazimo u Heili-
koji nas oekuje iznad 3.000 mnv ispred nas. Ve je
vrijeme i za penjaku opremu: pojas, dereze, karabiner,
prusik i kaciga, te put pod noge.
Nailazimo na velike snijene pukotine. Kreemo se po-
lako, ali sigurno do pod samu bridnu stijenu uspona. Pod
naim nogama uje se um vode koja je etiri-pet metara u usponu, ak pojaava elju za napredovanjem.
u dubini lednjaka nala sebi put ka dolini. Na prelazu
sa lednjaka stijena sa fiksnom sajlom je izrazito mokra i
klizava, i evo nam male vodene ferrate! Poetni vertikalni
uspon postepeno prelazi u umjereni. Imamo i vremena
zadravaju na njima. U daljini se uju glasovi ekipa koje
su krenule rano i sad su ve na povratku u dom. Snijeg
ostaje za nama dok se ispred nas ukazuju stjenovite
ploe sa vertikalnim metalnim ipkama oko metar
visine, vidljivost nam je desetak metara. To nas ne ometa
Ponovno mimoilaenje sa ekipama u povratku, i mi
smo u navezi. Adnan ide prvi, pa Samela, zatim Jas-
mina i Ermin-Germa. Napredujemo polako usklaenim
pokretima. Sa svakim visinskim metrom i jaina vjetra se

iskoristiemo za posjetu jezeru Lago Di Gardi, te Veroni i
Veneciji.
Polazak je iz Sarajeva 1. 7. u posljepodnevnim satima
udobnim, dobro opremljenim kombijem.
Dolaskom u Kals pronali smo atraktivan kamp gdje
emo smjestiti nae atore. To je destinacija sa koje
e krenuti na uspon. Okolina u koju smo se smjestili
raznolika je: pokoeni panjaci, ureene umske staze,
ledeni potoci i, nadasve, miris ume i alpskog cvijea.
Dani u Kalsu su topli, a noi hladne, to je i normalno za
genblut (1.300 mnv) iz kojeg emo, vozei se zmijo-
likom, 48 kilometara dugom cestom - Hochalpenstrae
(to je naplatna cesta, koja je zvanino otvorena 1935.
poslje pet godina izgradnje), stii u podnoje najvie
planine i najveeg gleera u Austriji - Grossglockner
(3.798 m) i Pasterze. Zastajemo da fotografiemo ljepote
dva velika vodopada.
Izmeu kamenih ploa, zelene trave i raznobojnog
cvijea izviruju iz svojih jazbina i mrmoti, maskote ovog
djela Austrije. Predio koji e se ukazati pred nama jedino
za mali odmor. Svakim novim korakom raste i nadmor-
ska visina. Staza je veoma strma i klizava a este odrone
prave vodeni potoci. Konano se ukazuje i dom na samoj
stijeni sa velianstvenim pogledom na dolinu. Naalost,
vrh nam je i dalje u magli. U domu je veliki broj penjaa,
a svi ekaju lijepo vrijeme i povoljan trenutak za uspon.
Smjestili smo se u sobu sa sedam kreveta, dobili smo ak
i popust za spavanje na klubske iskaznice 50%, spako-
vasmo potrebnu opremu za jutarnji uspon. Vratili smo se
u dnevni boravak na zasluenu kafu i toplu supu. Umorni
pojaava, a i hladnoa nije zanemarljiva. Magla nam na
pojedinim mjestima smanjuje vidljivost ak i na tri-etiri
metra. Prelijepe strme litice, te ponore od 1.000 metara,
naalost, nismo u mogunosti vidjeti. Desetak koraka,
pa ipka. Ue oko nje klizi dok nastavljamo koraati,
zastajemo malo dok Samela prebaci svoje ue oko ipke
osiguravajui Adnana, pa Jasmina osiguravajui Germu
i sve tako sa jedne ipke na drugu jedno iza drugog
uz sigurne korake po mokroj i otroj stijenovitoj stazi.
Sa malog Kleinglocknera (3.700 mnv) na veliki Gro,

10 09 2012. Moja planeta 09 2012. Moja planeta 11

 RUBRIKA
Visokogorstvo
sputamo se petnaestak metara fiksnom sajlom niz
strmu stijenu otrih bridova do sedla koje povezuje ta
dva vrha.To je najkritinije mjesto na cijelom usponu.
Sedlo Glocknerscharte, duine est-sedam metara,
irine metar-metar i po, veliki je izazov za sve penjae.
Pogled sa sedla jedan je od najljepih u ovom usponu,
ali na nau alost mi ga danas nismo mogli doivjeti.
Pomalo razoarani nastavljamo dalje. Kada se pree
sedlo za nepunih pola sata smo na samom vrhu. Krajnji
vertikalni uspon zahtjeva kombinaciju brzine, spret-
nosti, paljivosti i velike odgovornosti prema partneru
Photo: Klub viskogoraca Sarajevo
12 09 2012. Moja planeta
u navezi. Osiguranje preko klina u podnoju stijene je
poetna taka, kako se polako uspinjemo nailazimo
na rukohvate vremenom uklesane u stijenama, kao i
nogostupe dereznih iljaka, to nam omoguava brzo i
sigurno napredovanje.
I gle! Iz magle, nestvaran, ukaza nam se veliki kri - sim-
bol vrha Grogloknera! Jo smo u nevjerici. Uspjeli smo,
bez obzira na loe vrijeme! Radosni pridruismo se Jaci i
na sav glas otpjevasmo: Danas nam je divan dan, divan
dan... A, oko nas, ledeni vjetar sa maglom, i da ne pov-
jerujete, jo poe i ledena kia sa susnjeicom. Kroz misli
mi se vrzmaju slike uspona po sunanom danu i pogledi
na ambise oko nas koji izazivaju strahopotovanje
penjaa (na nau sreu ili alost)... Vadimo fotoaparate,
biljeimo ove trenutke, kao i mnoge druge tokom
samog uspona ka cilju.
Zadrali bi smo se due na vrhu i uivali, ali vrijeme
postaje sve loije, te kreemo nazad.
Sputamo se vertikalom do sedla. Tek iz ove pozicije
ukaza nam se prava slika te staze ivota - prirodna
veza izmeu ova dva strma stjenovita vrha. Poinjemo
povratni uspon na Kleinglockner. Odjednom grmljavina,
iza nas sijevanje. Dovoljan je po jedan pogled koji smo
razmijenili da postanemo svjesni situacije u kojoj smo
se nali kao i one koja nas oekuje. Adnan je prvi, bistre
glave sa pozitivnim mislima napipava hvatove, kao da je
sto puta proao po stijenama pronalazi gazove za bri
Mrmot
Glodar koji u evropi nastanjuje alpe i Karpate (od 1.300 do 3.000 mnv). Duina: 53 - 73 cm.
silazak. Pratimo ga u stopu. Germa je ve osjetio puck-
etanje metalnih ipki uborovanih u stjenovite ploe.
Osiguranja vie nema na ipkama, prelazimo na stijene,
sve oko nas cvri i pucketa, to je siguran znak da e
zagrmeti.
Dva Austrijanca koja su bila iza nas na usponu projurili
su pored nas kao da su na etalitu, a ne na klizavim
stijenama na visini preko 3.500 mnv. Kao da nas neka
udna sila gura prema dole ubrzano silazimo povre-
meno se osvrui.
Mjesta za strah i paniku nema. Ne moe se opisati koliko
je vremenski trajao na silazak do snijene staze... Jako
kratko! ipka koja cvri, otra stijena, glatka stjenovita
ploa i sve tako... Na nekim mjestima, moe se prei i
sjedei samo da napredujemo prema dole i da iza sebe
ostavimo metalne metarske cvrke. Iza Germe je neto
i zasvijetlilo! Foto aparat sa blicom? Neemo priznati da
je grom udario negdje tu, u njegovoj blizini. Jo jedna
ipka i na snijegu smo.
Sad se ve moe i odahnuti te sabrati misli koje su
u posljednjih pola sata bile skoncentrisane na bijeg
od groma i metala. Nastavljamo prema domu, magla
postaje rijea, ali i dalje kii. Pomisao na vjernu ekipu u
domu ispuni nas radou.
Evo i doma! Vire tri glavice dragih ljudi na prozoru. Na
Vodena ferrata
Via Ferrata Rio Sallagoni - Trentino - Alto
Adige, Italy
N
edjelja, 8. 7. - ustajanje, jutarnje obaveze
i, lagano vozei se pored jezera kroz Riva
Del Garda, Arco prije Dro, skreemo desno
prema Dreni. Tu nailazimo na proirenje sa desne
strane gdje je u stvari i parking za poetak famozne
vodene ferrate kao i za one koji ele obii Casttelo
Drena lakim putem, koristei planinarsku stazu.
Stavljamo na sebe svu potrebnu opremu i prolazei
kroz maslenik izlazimo na makadamski put i za
petnaestak minuta dolazimo do startne pozicije
gdje ferrata i poinje. Penjanje poinjemo desno
od ulaza u klanac koji je irok est - sedam metara. strane se poinju suavati i nailazimo na vodopad.
To je zaobljena, glatka, skliska stijena koja se
okomito obruava u potok koji tee kroz klanac. Na
nekim dijelovima stijena se blago naginje prema
unutranjosti kanjona, tako da imamo i manje
prevjese i mjesta gdje smo bukvalno priljubljeni uz
stijenu. Prvi dio ferrate u duini 500 - 600 metara,
klanac se iri i suava. Nastavljajui penjanje dolazi-
mo do najueg dijela klanca, irine oko jedan metar,
gdje sa lijeve strane u raskoraku prelazimo na desnu
stranu klanca. Neto to nas je zadivilo u klancu
jeste nevjerovatna igra sunevih zraka, svjetla,
unutar tjesnaca. Dalje, tom desnom stranom stijene,
sputamo se i kroz grkljan klanca nas doekuje am-
RUBRIKA
sigurnom smo! Skidamo mokru odjeu, kafa, supa, kratki
opis uspona bez detalja o gromu. Poslje jednosatnog
odmora ponovno ruksaci na leima i pokret, sada ve
poznatom stazom, pa vodenom ferratom, snijegom
pokrivenim lednjakom i konano istom planinskom
stazom. Kako nam sad dobro dooe onih uteenih
100 koraka do auta. Vidno umorni i iscrpljeni iznenad-
nim vremenskim prilikama vraamo se u na kamp,
eljni toplog tua i kreveta.
Impresije i utiske ostavljamo za jutarnju kafu...
Samela Zeli
www.klubvisokogoraca.com
Italija
Pinom je obeleena
pozicija regiona
Trentino - Alto Adige.
Glavni grad ove
italijanske oblasti je
Trento.
Kako se ovde susreu
Alpi i Dolomiti, oblast je
veoma popularna kako
za visokogorce, tako i
za alpiniste, trekere,
bajkere...
fiteatar dimenzija 80 x 60 m, koji obiluje bujnom veg-
etacijom, a tu je i vodopad visine tridesetak metara.
Tu pravimo malu pauzu i dolazimo do jednog od
najzanimljivijih dijelova moje vodene ferrate.
Hodajui kroz amfiteatar, stijene sa desne i lijeve
Kako ga zaobii? Moemo desnom stranom, stepeni-
cama, ili lijevo, preko tibetanskog mosta, kako ga
Talijani nazivaju. To je iani most napravljen od tri
sajle, duine 25 metara, koji se protee tano preko
vodopada na visini nekih 30 metara. Naravno, odluka
je pala: hodajui po vazduhu - kao u cirkusu! Prelaz-
imo most koji se svakim korakom ljulja, pa ljulja.
Dalje nastavljamo penjanje i poslije 50 metara
izlazimo na manji plato, gdje sa lijeve strane
uoavamo veliku stijenu na kojoj se nalazi tridesetak
minijaturnih piramida od kamenja. Napravili su ih
posjetioci ferrate. Naravno, svako od nas je napravio
po jednu piramidu! Tu smo se odmorili, osvjeili i
09 2012. Moja planeta 13
 RUBRIKA
Visokogorstvo Veneto RUBRIKA
Jedan od 20 regiona u italiji. Najvei i glavni grad je venecija, a vei gradovi su verona i padova.

Neto malo drugaije od planine

Zavrivi penjajue obaveze, vratili
smo se hodu po ravnom. Pa sad... Da li
je to bio ba hod ili trk...

nastavili put dalje u nadi da e ova ferrata koja nam
je dosta toga pruila, trajati vjeno. Krenuli smo dalje
sa upitnikom iznad glave. ta li nas sad oekuje, ta
nam je to priroda jo pripremila? Svaki preeni metar
je vie nego interesantan, zanimljiv, uvijek neko novo
iznenaenje. To se i desilo! Nailazimo na prolaz u
stijeni u obliku krova visine tridesetak, duine oko 15
metara. Prolaz je jedva dovoljno irok nekih 70 cm,
a pri vrhu suava se na desetak centimetara. Impre-
sivno, nema ta.
Nastavljamo nau adrenalinsku turu i na izlazu iz
krova dolazimo do drugog manjeg amfiteatra iz
kojeg se kreui desnom
stranom, stepenicama, izlazi
iznad jedne od mnogih
kaskada koje je napravila
voda traei svoj put. Opet
imamo da biramo! Idemo
lijevom stranom uz okomitu
stijenu neki 25 metara i
dolazimo do drugog ianog
mosta. Dodue ovaj je dosta
krai ali isto tako adrenalinski
- ljuljuka se! Na nau nesreu
vodena ferrata se blii kraju.
Photo: Klub viskogoraca Sarajevo
sa prevjesima, koja je namjenjena onima koji ele
zavriti ferratu ba onako spektakularno. Naa odluka
je bila: treba stati onda kad je najljepe. Moda neki
drugi put.
Grabimo naprijed i dolazimo do tvrave Drena. Tu
se zavrila naa vodena ferrata (u duini 1.650 m,
visinske razlike 335 m), za koju nam je sa uivancijom
trebalo nekih 2,5 sata ugodne etnje kroz tjesnac.
Ako vas ikada put nanese u provinciju Trentino,
odvojite pet sati svog dragocjenog vremena i posje-
tite ovu kako je ja nazvah vodenu ferratu.
Ermin Lagumdija
D
olaskom u Italiju smjetamo se u kamp La Roc-
co negdje izmeu gradia Garda i Bardolino,
na samoj obali jezera Lago di Garda. Gledajui
beskrajno jezero sa njegove obale, posmatrajui
kupae, ronjce, surfere i amce, ima se dojam da se
radi o moru. Gradii Bardolino i Garda lie na male
dalmatinske gradove, sa uskim uliicama, starim
kuama, bezbrojnim kafanicama, kafiima i prodavni-
cama, najee suvenira, raznoraznih dida, odjece i
obue. Starim zgradama novi sjaj daju cvjetni balkoni
i areno-zelene okunice. Italijani se ponose svo-
jom historijom, puno je spomenika, spomen-ploa
raznim osobama i dogaajima za koje ni detaljno
Germino surfanje po internetu ponekad nije dalo
rezultata o kome se ili emu radi. Vrijeme povratka
ka Sarajevu se pribliava. Kako je kraj odmora blii,
vrijeme sve bre prolazi. Kao da dani i dogaaji lete
oko nas. Podiemo atore, po N-ti put premjetamo i
slaemo torbe i ruksake i kreemo ka Veroni.
Verona, grad nastao u predrimskom perodu, doivio
je svoj procvat u Srednjem vijeku, a danas privlai
mnotvo turista koji prolaze njegovim ulicama i
mostovima. A ima se ta i vidjeti... Veronska Arena
oivljava duh rimskih gladijatorskih borbi. Kad bi
samo kamene klupe mogle progovoriti o slavnim
borbama i svetkovinama starih Rimljana. Put nas
vodi dalje, za kratko vrijeme treba obii mnogo toga.
Svaka kua i svaka ulica imaju svoju historiju. Sve vrvi
od ljudi. Uliicama dolazimo do Julijine kue. Sve
vaee obiaje ulaska i boravka u dvoritu te kue
smo sproveli. Foto-aparati rade nesmanjanjenom
brzinom. Srednjevjekovne palate, tornjevi i fontane
samo se smijetaju za uspjene fotke. Vrue je, guva Erbe. Uivamo u pravom esspresu i macchiatu. Pre-
je... Odmaramo i pijemo kafu na trgu Piaza delle biremo po ranijim dogaajima. Nekako mi se ini da
imam rupe u pamenju. Nekih stvari od prvih dana
putovanja se uopte ne sjeam. Kao da sam vrijeme
Italija proboravila u ruiastom balonu od sapunice... Pri
Pinom su obeleene povratku ka kombiju prolazimo uliicama Verone.

pozicije gradova Verone Verona

Za kraj nam je priroda prire- Venecija Svaiji prijatelj Sale je u veini prodavnica. Svaiji
i Venecije, dve najvee
dila prelaz preko potoka koji turistike atrakcije prijatelj, a jedino neprijatelj novanika. Karakterni
itavim svojim putem prati ove regije. Nekada smo, odupiremo se zovu shoppinga. Mi smo ona
nas, ili mi njega. Prelazimo su ovi gradovi bili vrsta iskonskih turista koja obilazi samo znamenito-
preko drvenog mosta sa centri moi Mletake sti.
kojeg se prua pogled na par Republike (Serenissima Idemo ka Veneciji usput traei kamp za prenoiti.
kaskada preko kojih voda Repubblica di Venezia). Zaustavljamo se u kampu Fusina. Brzinsko tuiranje i
trai svoj put. Zavravajui jelo te ukrcaj na brodi za Veneciju. Povratak posljed-
nau avanturu prolazimo s njeg broda iz Venecije je u 22,30 sati. Tako malo
lijeve strane pored stijene vremena, a tako puno za vidjeti. I tako je krenuo

14 09 2012. Moja planeta 09 2012. Moja planeta 15

 RUBRIKA
Visokogorstvo
start sprinta kroz Veneciju... Koliko god puta bila
u Veneciji, uvijek mi je nekako sve novo za vidjeti.
Ovaj put predveernja svijetla daju posebne boje
kanalima, zgradama i mostovima. Guva je, turisti,
domaini, gondole se teko mimoilaze u kanalima,
sve je puno ivota, amor ne prestaje. Svi putevi
vode na Piazza San Marco i onda utabanim stazama
bezbrojnih turista hodimo ka Dudevoj palai i
Mostu uzdaha. Uzdahnuvi koji put uz mali odmor na
Canalu Grande nastavljamo dalje. Probijajui se kroz
rijeku turista hitamo ka mostu Rialto. Sunce zalazi i
daje arobne odsjaje vode i okolnih palaa. Kupu-
jemo poklonie i suvenire jer vrijeme naeg boravka
u Veneciji se blii kraju. Zapetljani labirint uliica ini
na povratak u pristanite zanimljivijim. Ostalo je jo
vremena za kafu sikteruu. Vozei se na palubi broda
uz hladnjikavi vjetri pokuavamo razbistriti misli i
posloiti dogaaje. Ne ide...
Nakon kratke noi kreemo dalje. Povratak u Sara-
jevo je sve izvjesniji. Vozei se sjeverom Italije, preko
Palmanove, i bezbrojnih kukuruzita, dolazimo u
Sloveniju. GPS nam neto nije najbolji vodi. Vrtimo
se po zelenim bespuima Slovenije na putu ka
Bohinjskom jezeru. Stiemo na njega u poslijepod-
nevnim satima. Bohinjsko jezero je ledniko jezero
u podnoju Triglava. Hoteli, pansioni, suvenirnice su
znak razvijenog turizma. Kako i ne bi bio razvijen:
ljeti volja ti plivati u jezeru, hodati uokolo jezera,
penjati se na Triglav. Zimi, blizu je i Kranjska Gora za
skijanje. Odmaramo uz bohinjsku juhu sa skutom
pogledajui ka visnama Triglava i laganini kreemo
za Sarajevo.
Vraamo se kui. Bilo da se radi o usponu na Gross-
glockner, vodenoj ferrati, hodanju uz jezero Lago di
Garda, tranju kroz Veronu, sprintu po Veneciji - ovo
Photo: Klub viskogoraca Sarajevo
16 09 2012. Moja planeta
je bilo deset uspjenih, sadrajnih, nimalo dosadnih,
lijepih dana godinjeg odmora u dobrom drutvu.
I umjesto kraja, neto to jako volim - rijei Marka
Twaina: Dvadeset godina kasnije vie ete biti
razoarani stvarima koje niste uinili, nego stvarima
koje ste uinili. Dignite sidro, isplovite iz sigurne luke,
uhvatite dobar vjetar u jedra. Istraujte. Sanjajte.
Otkrijte. Putovanje je fatalno samo za predrasude,
fanatizam i uskogrudnost...
Gordana Vuji
Pamir
etvorolana ekipa planinara iz
Srbije ispela se na vrh Lenjin (7.134
metra), u planinskom vencu Pamir...
P
laninski vrh Lenjin 16. 8. popeli su Nenad
Stojiljkovi, lan Planinarskog kluba Mosor (Ni),
voa tima Branko Diki i Vlado Gai lanovi Plani-
narskog kluba Balkan (Beograd) i Draen Mandi, lan
Planinarskog kluba Pobeda (Beograd).
- Uspon do samog vrha Lenjin, visokog 7.134 metra,
trajao je 12 dana. Bilo je zanimljivo, naporno, lepo,
zahtevno, i to je najbitnije, isplativo, jer kada smo
zakoraili na vrh imali smo oseaj da smo pomerili vlas-
tite granice, to jest, granice vlastitog organizma. Oseaj
na vrhu je zapravo doivljaj tog pomeranja vlastitih
granica upotpunjen zadovoljstvom, sreom i ukoliko to
oblaci dozvole, prelepim slikama pria Branko Diki,
voa etvorolane planinarske ekspedicije, kako je
izgledalo popeti se na Pamirski vrh.
Deset dana prespavanih u logorima na preko 5.400
metara, pria su sami za sebe. U jednom od tih logora je
visokogorstvo
pre petnaestak godina za jedno vee snenom lavinom
zatrpano i usmreno tridesetak ljudi, to dovoljno gov-
ori koliko je opasno.
- Brojne su gleerske pukotine na kojima smo morali da
postavljamo atore, jer drugog prostora i izbora nismo
imali. Rizine su bile i mnoge druge situacije sa kojima
smo se susretali. Deavalo se da dva sata provedemo u
bivak vreama, jer od nevremena ne moe da se mrdne
ni korak, a ispod sebe vidimo samo provaliju. Oseaj je
neto poput kretanja po minskom polju. Takve situacije
mogu da budu kobne, ali i korisne, jer zahtevaju maksi-
malnu koncentraciju i poteze bez greke opisuje voa
ekspedicije kako izgleda put do vrha.
U ovakvu avanturu ne uputa se niko bez savrene
pripremljenosti, maksimalne mentalne koncentracije
i priviknutosti tela na sline visine takozvane aklima-
tizacije. ak i tada nije sigurno da e sve protei kako
treba, jer se svaki korak planira na licu mesta. Nema
prethodnih planova, smernica i odluka.
- Svi smo funkcionisali kao jedan. Nesuglasica ne sme
da bude, jer su na visinama one esto kobne. U tim
okolnostima javljaju se malaksalost i pospanost, ali i lo-
Tadikistan
Najvei deo
Pamira prua se
istonim delom
zemlje, a Lenjinov
Lenjinov vrh
vrh nalazi se
na granici
Tadikistana i
Kirgistana.
09 2012. Moja planeta 17
Visokogorstvo Lenjinov vrh RUBRIKA
Jula 2006. godine tadikistanci su promenili ime vrhu i sada se zove Ibn Sina po aviceni.

movi u kojima ljudi ne prepoznaju sebe i svoje postup-

ke. To treba kontrolisati - kae Branko, koji je ujedno i
porunik Vojske Srbije, te mu rad sa ljudima i nije stran.
Ekipa je savladala sve prepreke, iako nije imala lokalne
pomonike i vodie ija je pomo u noenju tereta i
usmeravanju veoma bitna. Ali rizik je ispratila i srea,
pogotovu u poslednjoj etapi kada im se pruio i otvorio
vremenski prozor.
- To znai da je nevreme prolo i da je priroda udesila
uslove tako da nam odgovara da nastavimo putovanje
ka vrhu, inae bi morali dugo da ekamo bolje vremen-
ske prilike. Opasno jeste bilo na samom kraju, bukvalno
su se lomila koplja na preostalih 100 metara. Stigli smo
do 7.000 i tu smo razmiljali da li da se vratimo. Ako se
vratimo, pitanje je bilo da li emo opet imati priliku da
osvojimo vrh, a ako nastavimo, postoji mogunost da
bude kobno objanjava voa etvorolanog tima.
Odluka da ne odustanu podarila im je do sada najvei
uspeh, samim tim i Planinarskom savezu Srbije. Podvizi
se na Lenjinu ne zavravaju. San svakog planinara su
Himalajski vrhovi preko 8.000 metara.
- Ovaj poduhvat je pomogao Grad Beograd, Gradski
sekretarijat za sport i omladinu, a videemo da li e za
borbu sa Himalajima, koja po osobi kota vie od 20.000
evra, biti prilike i mogunosti kae Branko.
Branko Diki

18 09 2012. Moja planeta 09 2012. Moja planeta 19

 Dragan Jaimovi Rekord ekspedicije Neobina zanimljivost
Andrej, sa punih 13 godina, postao Erik Shipton i Dr Michael Ward
extreme summit team www.zivotjelep.com je najmlai graanin Srbije koji se fotografisali su poznati otisak
www.extremesummitteam.com popeo na 5.550 mnv stopala jetija u snegu. Hm...

i druge vrhove od kojih zastaje dah. Uskrs je i mi se

Pogled na Thamserku pozdravljamo Hristos vaskrese, vaistinu bastkrese,
Levo gore: Andrej i njegov guru lomeci jaja. Dobijamo poseban polet i motiv da nasta-
Levo dole: Dzo i Zoran na par vimo dalje.
metara od vrha U baznom kampu na 5.100 m obavljamo
posebne pripreme za zavrni uspon. Poto smo se
probudili u jedan posle ponoi, oko dva ,uz molitvu
sa naim erpasom, vodiem kreemo na uspon koji
traje osam asova. eone lampe svetle kroz no po
razliitim pravcima, a na svetlu se jo bolje vidi kako
pada sneg. Idemo kao grupa, bodrimo jedan drugoga,
pevuimo, priamo nepovezane prie, a mislimo samo
na vrh.
Konano Island Peak - 6.189 m. Velianstveno!
Vidi se ceo svet! Ni vetar koji nemilosrdno duva na
minusu ne moe da pokvari raspoloenje. Fotoaparati
rade, kamere, uspeli smo... To je to! Igramo Uiko kolo
Najava ekspedicija Extreme Summit Team-a
na vrhu euforija! Ipak nas Jaim sputa na zemlju Aconcagua expedition 2013
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/aconcagua-expedition-2013
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/aconcagua-expedition-2013
Uspon na najvii vrh June Amerike
govorei da smo imali jedan od najboljih dana za www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/aconcagua-expedition-2013
uspon i da nije uvek ovako. Tada planina pokazauje Aconcagua (6.962 m)
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/aconcagua-expedition-2013
svoje lice i vetar pojaava. Kako je silazak bio tei od Polazak: 28.01.2013.
uspona, svi su umorni, noge posustaju, a eka nas jos Island Peak expedition 2013
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/island-peak-expedition-2013

Island Peak 2012

www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/island-peak-expedition-2013
Uspon na Island Peak (6.189 m) - Everest
pet sati hoda do baznog kampa. www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/island-peak-expedition-2013
I ta rei na kraju. Island Peak je prva ste- region, Himalaji, Nepal
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/island-peak-expedition-2013
penica ka Everestu. Brojim dane kada u opet u Nepal. Polazak: 08.04.2013.
Sledei vrh je Manaslu (8. 156 m) na koji kreemo u Manaslu expedition 2013
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/manaslu-expedition-2013
septembru 2013. godine. Uspon na Manaslu (8.163 m) - Nepal
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/manaslu-expedition-2013
 lan ekspedicije Island Peak 2012 Polazak: 27.08.2013.
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/manaslu-expedition-2013
www.extremesummitteam.com/naslovna-strana/manaslu-expedition-2013
(ekspedicija traje 40 dana)
 Saa Radoevi
Imja Tse, poznat i pod nazivom Island Peak, planina je u Himalajima.
Nalazi se u istonom Nepalu. Ime Island Peak mu je dao engleski alpinista Gore: esto postavljno pitanje
Eric Shipton, jer ovaj gorostas, posmatran iz sela Dingboe, izgleda kao ta mi je ovo trebalo?
ostrvo u moru leda. Planina je 1983. dobila zvanino ime Imja Tse, ali je Dole: Ekipa na aklimatizaciji
popularni naziv ostao. Vrh su 1956. godine osvojili vajcarci i otada je 5.100 mnv
obavezan u pohodu na Krov sveta. Extreme Summit Team organizovao
je etiri uspene ekspedicije na ovaj vrh sa procentom izlaznosti preko
80%. U ovogodinjoj ekspediciji bio je i trinaestogodinji Andrej.

H
imalaji... Eh, da Neto to u potovati celog Prva no u lodu, kuici namenjenoj za odmor
ivota. I posle svih detaljnih priprema i pakovan-
ja, znao sam da u neto da zaboravim, ali to nije
vano u poreenju sa onim ta u da doivim tamo. jekat na toj visini u nepristupanim krajevima veliki
Katmandu, glavni grad Nepala, naa prva
destinacija posle dugih avionskih letova. Jedna ulica,
vie pravaca, zato to svako ima svoj pravac. Vozila,
kamioni, motori, bicikli, rike, majmuni prelaze ulice,
trgovci, turisti, svi na jednoj strani ulice, a na drugoj
isto to samo jo gore. Niko ne pravi udese svi su
nasmejani, pevaju, pozdravljaju Dobro organizovan
haos! U prvi mah pomislim da su oni fini ,da bi nam
iz neke koristi bili lano ljubazni, ali se varam. Narod
Nepala je takav zbog svoje kulture, religije i mnogih
drugih stvari, i nauio je da ivi skromno i da potuje
svaki trenutak svog ivota.
LuklA i aerodrom su posebna pria. Pista duga
svega 650 m, nalazi se izmeu dva vrha, smetena
na treem vrhu. Avion klipni, za 15 osoba, bore se sa
boni vetrom. Nama je to lepa zabava, ali kada sam
video lica pilota na sletanju, shvatio sam da to nije
neka igra i uobiajena procedura za sletanje.
planinara. Vie nema prevoza, transpot se obavlja
peke po kaldrmi, ili jakovima. Napraviti takav ob-
je poduhvat. Mi dobijamo najbolji lod zahvaljujuci
Jaimu, koji je prijatelj sa vlasnikom, a to vidim po
srdanoj dobrodolici koju nam prireuje cela po-
rodica. Jaim je ve tu odsedao i oni se potuju na
poseban nain, to mi prija i oseam se kao da sam i ja
bio tu vie puta.
Name Bazar je naselje na skoro 4.000 m. Kao Kat-
mandu, samo nema vozila, a visina je uinila svoje. Lica
itelja Namea su tamnija i iscrpljena, ali opet odiu
dobrodolicom. Neverovatno, kakvi ljudi! Izraavam
duboko potovanje, a zatim nalazim prodavnicu u
kojoj kupujem jaja. Veliki petak je i dogovor je da ih
danas ofarbamo i skuvamo. Tengboe manastir je
sledei na putu nae ekspedicije. Osea se neki mir i
duhovno spokojsto u samom manastiru koji je jedna
od veih svetinja nepalskog naroda.
Sutradan se budimo u blizini manastira, a
sunce i jutro nam pokazuje po prvi put Mont Everest

20 09 2012. Moja planeta 09 2012. Moja planeta 21


trekovi
Moldoveanu
Najvii vrh Rumunije
Juni prilaz (greben Galbena)
Podaci o treku
Peaki deo trase:
Duina trase: 15,6 km (7,8 x 2)
Ukupni uspon: 1.062 m
Najnia taka: 2.201 m
Najvia taka: 2.543 m
Kondiciona teina: 4/10
Tehnika teina: 6/10
Ukupna trasa
(vonja + peaenje)
Duina trase: 73 km
Ukupni uspon: 4.316 m
Najnia taka: 686 m
Najvia taka: 2.543 m
Tehnika teina
(prilaz od Slatine): 3/10
Tehnika teina
(prilaz iz doline reke Vilsan): 7/10
M
oldoveanu je najvii vrh rumunskih Kar-
pata i na neki nain simbolizuje osvajanje
ovog velianstvenog planinskog masiva,
koliko god mnogi drugi vrhovi u Karpatima sa
visinama preko 2500 m bili tek za poneku desetinu
metara nii od njega, ali ak tei za osvajanje. Sa
svojim pravilnim piramidalnim oblikom, zelen
od travnatih padina i bez izrazitih stenovitih
odseka, kada ga pogledate deluje gotovo naivno
u poreenju sa ostatkom monumentalne kime
Fagara masiva u kojem se nalazi, ali to je samo
privid. Uspon na Moldoveanu je ozbiljan planinar-
ski poduhvat i nikako ga ne treba potceniti, pogo-
tovo s obzirom na otru i hirovitu klimu u Karpati-
ma (mi smo ili po sunanom avgustovskom danu,
uz temperaturu koja nije prelazila 13 C i hladan
vetar koji je probijao kosti).
Trek koji se ovde nalazi definitivno je najlaki
nain da osvojite Moldoveanu kako u kondicion-
om, tako i u tehnikom pogledu. Radi se o prilazu
njegovim junim grebenom Galbena (prolazei
22 09 2012. Moja planeta
Svi trekovi na jednom mestu Download
trek ove avanture moete da
www.stazeibogaze.info skinete u svoj GPS ureaj klikom
vodi kroz planine Balkana na ovu adresu
www.stazeibogaze.info/wp-content/uploads/2012/08/Moldoveanu.gpx
omoguiti da Moldoveanu ispenjete u jednom da e preostalih 7,8 km koje do Moldoveanua
danu i da siete u dolinu, pod uslovom da dovolj- treba prepeaiti biti lagodna etnja. Kreui se
no rano ujutro krenete. Nemojte izgubiti iz vida grebenom esto ete dobijati i gubiti visinu, tako
ni da e uspon automobilom do neke od taaka da vas do 2543 m visokog Moldoveanua eka
(oznaenih u datoteci kao Parking 1 i Parking 2) skoro 700 m ukupnog uspona, iako kreete sa
gde moete parkirati zbog teine puta verovatno 2200 m. Zato je rano buenje i polazak na uspon
potrajati 2-3 sata. jedina garancija da vas na povratku prema mestu
Priloeni trek omoguava vam dva prilaza onaj
od sela Slatina u dolini reke Rei, i grebenski prilaz
gde je parkiran automobil nee uhvatiti mrak.
Ova juna staza nije tehniki zahtevna iako
iz doline reke Vilsan neto zapadnije. Grebenski mestimino prolazi neto kamenitijim deoni-
prilaz od Vilsana definitivno je preporuljiv samo cama, potrebe za tehniki osiguranjem nema. Na
vlasnicima terenskih vozila, jer je put u sredinjem jednom mestu prolazite pored malog lednikog
delu u veoma loem stanju. Ne bih ga preporuio jezerceta gde ete verovatno sresti pastire sa sta-
ni vlasnicima mnogobrojnih poluterenaca kakvi dom ovaca. itavim putem moi ete da uivate
su danas popularni samo punokrvni terenci, sa u nestvarnoj panorami glavnog grebena Fagara
solidnim klirensom i reduktorom, za savlaivanje planina, sa svojim bezbrojnim nazubljenim vrho-
te varijante puta dolaze u obzir. Dakle, vlasnici vima, od kojih su mnogi preko 2500 m visoki. Ovaj
putnikih automobila neka idu iskljuivo na masiv nema vrhova koji se izrazito izdvajaju nad
istoni prilaz, do take Parking 1. Odatle e imati drugima, tako da je Moldoveanu najvii takorei
nekoliko kilometara peaenja vie (po putokazi- sluajno . Drugi vrh Fagaraa po visini (a tehniki
ma od te take do vrha ima oko 3,5-4,5 sata hoda). zahtevniji i za uspon atraktivniji) Nagoju, nii je od
Ako ste u mogunosti da na tokovima Moldoveanua za samo 8 metara.
stignete do take Parking 2, nemojte da mislite Autor treka: Gandalf
Na putu ka vrhu
iznad istoimenog jezera), po kojem je mogue
prii putnikim automobilom do oko 1800 m
(eventualno i kombijem), a terenskim vozilom ak
do 2200 m visine (na oko 7 km juno od Moldove-
anua), gde prestaje svaka tehnika mogunost za
dalji napredak na tokovima. Dakle, ako u Karpate
putujete motorizovano, ovaj trek e vam praktino
Sa zastavom i
vrhom u pozadini
Na tokovima se Moldoveanu
moe prii jo samo malo
09 2012. Moja planeta 23
planinarenje Stara
planina
Planinari iz panevakog PD Jelenak
od 20. do 29. 7. organizovali su akciju
Vodopadi Stare planine...

09 2012. Moja planeta 25


RUBRIKA
Planinarenje
P
o dolasku u civilizaciju trebalo mi je zaista dugo
vremena da se priviknem na gnusnu injenicu da
se vie ne nalazim na Staroj planini. Toliko toga se
doivelo, videlo, osetilo da misli nisam mogao da sloim
par dana po dolasku, a kamoli izvetaj da napiem. Ali
nalo se snage i za to...
Na akciju Vodopadi Stare planine krenulo je osmoro
hrabrih i pravih ljubitelja prirode i aktivnog odmora.
etiti dame: Sonja, ina, Nada i Snea, i etiri mukarca:
Maak, Jova, Bojan i moja malenkost, Ivan. Ravno-
pravnost na delu. Svi smo dugogodinji planinari sem
Bojana, kome je ovo bila prva planinarska akcija. Ali s
obzirom da se rekreativno bavi veslanjem, te je fiziki
spreman i da je avanturistikog duha, smelo kree sa
nama.
Naa prva destinacija je Topli Do, tipino staro-
planinsko selo u kome je vreme stalo negde krajem
pretprolog veka. Usput obilazimo manastir Sv. ora
kraj sela Temska u kom su neki uesnici traili bla-
goslov. Kome je to pomoglo, ne znam, ali znam da kad
se potuje izmenjena krilatica Bog na nebu a vodi na
zemlji sve bude kako treba. Od manastira asfaltiranim
putem ide se kilometar i po i stie se do prvog vodo-
pada Bukovaki do. Vodopad je visok oko etiri-pet
metara i tankog je mlaza ali dovoljne snage da izdubi
predivnu kadicu u pearu. Dalje, uivamo u pogledima
na Srpski Kolorado - kanjon reke Temtice, koja posle
ua Visoice, menja ime u Toplodolsku reku. Po dola-
sku u selo, jedan deo ekipe se smeta kod gazda Mileta,
a drugi, okoreli kamperi, u atore kod seoske kole.
Nakon brzinskog raspremanja, negde oko 14.30
kreemo u otkrivanje piljskih vodopada. Pratimo jedini
26 09 2012. Moja planeta
Stara planina ili Balkan pripada sistemu Balkanskih planina koje se pruaju od Crnog
RUBRIKA
mora na istoku, pa sve do Vrke uke na zapadu. Duina ovog planinskog sistema iznosi 530
kilometara. Najvia taka Stare planine je vrh Botev (2.376 mnv).
Stara planina
Pinom je obeleena pozicija
Stare planine u Srbiji. Na Staru
planinu moe se stii iz vie
pravaca:
1. Ni - Knjaevac - Kalna - Crni
Vrh;
2. Ni - Svrljig - J. Izvor - Kalna -
Crni Vrh;
3. Ni - Pirot - Temska - Kalna -
Crni Vrh;
4. Soko Banja - Knjaevac -
Kalna - Crni Vrh
put koji prati tok Javorske reke i na drugoj raskrsnici
skreemo desno. Taj put od tucanika, pa se dobrim de-
lom moe ii kolima do ove raskrsnice, prati se jo nekih
par stotina metara kada on naglo skree udesno put
ume i zavrava se slepo. Dakle, na tom mestu se vidi u
daljini Piljska stena koja moe posluiti kao valjan or-
jentir, a drugo jeste potok iji se tok prati sve do vodo-
pada. Znai, prati se, isprva suvo reno korito do ulaska
u umicu, a posle tok Lisevskog potoka. Nagovetaj da
smo na pravom putu jeste nailazak na na jednu ne tako
malu i vijugavu kaskadu. im se ona zaobie otkriva
se u punoj veliini Donji Piljski vodopad sa svojih 64
metara. Kad se doe do njegovog podnoja i pogleda
se navie, zaista se nema taj utisak da je vodopad toliko
visok. Ali kad smo krenuli da ga zaobilazimo navie
ka Gornjem Piljskom vodopadu, svi su osetili visinu i
strmost terena pored samog vodopada. Samo izlaenje Rosomaki lonci
na vrh, odnosno poetak vodopada bila je avantura
09 2012. Moja planeta 27
Planinarenje
sama po sebi. Odatle, po azimutu smo presekli do mak-
adamskog puta koji vodi prolazi ispod same stene Pilja.
A gornji vodopad je nekih pedesetak metara udaljen od
tog puta. Istim tim putim smo se i vratili u Topli Do, tako
da smo namestili jednu lepu krunu turu od 13 km.
Drugog dana naa mala druina je porasla za dva
lana. Milutin i Caca, takoe Panevci, pridruili su nam
se u petak uvee, posle nae piljske avanture. Tako
pojaani, krenuli smo da obiemo to vie vodopada
na potocima toplodolskog sliva. Prvo smo pratili tok
Javorske reke na kojoj se nalazi Donji i Gornji unguljski
skok. Dva vodopada koja su pravi konrast jedan
drugom. Donji je mali (oko est-sedam metara) i uzan,
ali kad ima dosta vode, posle pada, voda se odbija od
stena i pravi vodoskok. Ove godine, vodostaj na svim
staroplaninskim rekama je mali tako da nismo mogli da
uivamo u toj igri vode. Gornji ungulj je impozantan
sa svojom 45-metarskom crvenom stenom preko koje
se sliva voda. Mogli smo samo da zamiljamo kako
grandiozno izgleda poetkom maja kad se sneg topi sa
okolnim udolina iznad vodopada. E, pa vratiemo se mi
u prolee da ne bi morali da ga zamiljamo!
U povratku smo posetili dva vodopada na Krmoljskom
potoku. Prvi je Krmoljski vodopad koji je veoma blizu,
na nekih 700 m od ua u Javorsku reku. Drugi je veoma
blizu Krmoljskog ali se nama uinilo da je daleko, jer
smo morali da krimo put kroz polja koprive, i drugog
visokog poljskog rastinja. Pa posle staze kroz umu do
podnoja donje, manje kaskade Kurtulskog vodopada.
Voda je samo rosila prelepu kadicu vodopada tako da
smo reili da ne idemo gornjim putem koji vodi do
mesta sa kojeg se moe videti cela gornja 27-metarska
kaskada do ijeg podnoja je nemogue sii bez ueta
i adekvatne opreme. Vraamo se u Topli do, spremamo
stvari i kreemo za Pirot gde smo morali da se opskrbimo
Gore: Spektakularne kaskade Tupavice izgledaju nestvarno ak i
po kinom danu; Gore desno: Prelazak preko mosta u stilu Indijane
Donsa; Levo: Snea uiva na suncu
28 09 2012. Moja planeta
nedeljnim potrebtinama. U vikend naselje Vrelo stiemo
u sumrak. Podiu se atori, sprema se veera, pije se pivo
i priaju se doivljaji od proteklog vikenda.
Poto smo se za prva dva dana ve poprilino
iscrpeli, trei dan je po planu trebao biti tek naporan, te
sam reio da se jedan opustimo uz obilazak vodopada
Tupavice i Draganovog vira, kao i poetni deo Arbinja,
koji predstavlja lokalitet u gornjem toku Dojkinake
reke. Tupavica, za razliku od prole godine, bila je
oskudna vodom, te smo bili uskraeni za uivanje u
zavesastim kaskadama ovog, po mom miljenju, jednog
od najlepih vodopada Srbije.
Draganov vir je vodopad koji se nalazi na samoj
Dojkinakoj reci te je bio bogat vodom. Visine je oko
est metara i u samom podnoju pravi prostrani bazen u
kom smo se kupali. Temperatura vode je bila oko 16-17
stepeni i isprva nam nije bilo prijatno da se bunemo, ali
jednom kad te mlaz vodopada izmasira, teko da poeli
da izae iz tako hladne vode. Bez obzira to je ovo bio
oputajui dan, napravili smo i 17 km peaenja.
etvrti dan je u znaku istraivanja najvee pritoke
Jelovike reke, Dabidinog potoka i njenih vodopada. Za
mnoge uesnike, ovo je bio najlepi dan od svih deset
dana, a nije ni udo kad je ceo taj kraj od irokih Luka pa
do samog Koprena prosto magian. U par navrata sam
rekao da je Piter Dekson mogao izabrati ove krajeve
za ekranizaciju Tolkinovih romana. Ako se pitate ta je
to to ini ovaj kraj tako posebnim jeste u injenici da
je ceo kraj dostupan u letnjem periodu samo upornim
zaljubljenicima u prirodu. Nema definisanih staza, a
visoko rastinje sebino krije tok Dabidinog potoka
koji je u donjem delu bogat brzacima i manjim kaska-
dama. Kroz ta rastinja (kopriva, slonova uva, neto to trenutne pozicije ili da se pree na drugu stranu potoka
lii na suncokret samo sa manjim cvetom, razna trno-
vita bunja...) morali smo i po par stotina metara da
RUBRIKA
Najvia taka Stare planine u Srbiji je vrh Midor sa visinom od 2.169 mnv, a najnia taka je
na izlazu iz doline Prlitskog potoka (132 mnv).
se probijamo. Nakon par sati hoda, nailazimo na prve
vodopade vie od pet metara. Izmeu dva vodopada
pravimo pauzu jer smo se poprilino iscrpeli dolazei do
njih. Nakon pronalaska prvog vodopada, svaki naredni
se nalazio nakon 10-15 minuta hoda. U umi su se krile
tri kaskade od po pet ili neto vie metara. Do etvrte
kaskade doli smo tako to smo pratili tok potoka,
vodei rauna o konfiguraciju terena, sve dok u jednom
momentu nismo morali da preemo potok preko trulih
debala nekadanjeg mosta koji vodi na desnu stranu
toka. Penjui se ka staroj umi bukve, koja nije posebno
gusta u ovom delu, te se moglo videti kuda treba ii da
bi se izalo iz ume. Odmah po izlasku vidi se vodopad
na potoku koji se uliva u Dabidin, a nedaleko od njega
se nalazi i manja 4. kaskada. Nastavljamo dalje tokom,
ali ovog puta sa leve strane sve do pete kaskade koja
je prelepa i prilino visoka. Da bi se slikao ceo mora se
slikati izdaleka, skoro iz ume. Usput nailazimo na tra-
gove prolenih bujica u vidu isupanih stabala etinara, i
brojnih trulih debala koja su se zaglavila u potoku.
enski deo ekipe je reio da se okrepi kraj ovog vodo-
pada, dok muki deo ekipe reava da se obie i gornji
tok Dabidinog potoka na kome se nalaze dve velike
kaskade najvieg vodopada u Srbiji - Koprenskog vodo-
pada. Po izuzetno strmom i klizavom terenu doepali
smo se stene na visini od 1.700 m, sa koje se mogla
videti donja kaskada. I opet razoarenje, vode je bilo tek
da se orosi stena preko koje bi trebala voda da pada. Gornji piljski vodopad
Pravimo par snimaka i reavamo da ne idemo dalje jer
nema poente. im je donja kaskada gotovo bez vode, travi. Deo puta kroz umu i sve do Jelovike reke smo
gornja je sigurno suva. A bi se uverili trebali bi se peti gotovo pretrali. Trebalo nam je tano dva sata da se
jo nekih stotinak metara nadmorske visine iznad nae spustimo do kola koja su nas ekali blizu drvenog mos-
ta nakon umarske kue u irokim Lukama. Sve ukupno
i uspenje stena Vrtopa sa koje se sigurno vidi ceo Kop- tog dana preli smo 17 km a mnogima se inilo i vie.
renski vodopad. Ti kadrovi e ipak saekati neko prolee A to je zbog toga to smo se vie istroili pronalazei i
kad su svi vodopadi prepuni vode. pravei put kroz ono visoko rastinje kao i konstantan
Povratak nam je bio lak iako smo strepili da se uspon (negde i preko 60 stepeni).
sputamo niz izrazito strme delove po suvoj polegloj U povratku eka nas ekipa iz PD Vidli iz Pirota sa
kojima smo se druili do kasno u no uz bogatu trpezu.
Info Peti dan je osvanuo tmuran, oblaan, kao da je
pozna jesen. Oblaci su obeavali kiu. Ako sam se iega
Ako vas tekst Ivana Mladenovia zove u avanturu, plaio jeste loe vreme koje bi nas definitivno spreilo
vie podataka o ovim kraju moete da potraite na da realizujemo isplanirano. Preko telefona proveravam
sledeoj Internet stranici: vremensku prognozu u nadi da u proitati neku dobru
www.jpstaraplanina.rs vest i da je ovo samo prolazna oblanost. Naalost,
proitana prognoza sa par dostupnih stranica totalno
Kontakt za smetaj: me je odvratila od ideje da se uputimo na Kopren jer
Planinarski dom Babin zub je prognozirana kia, munje i gromovi i veoma niska
Telefoni: +381(19)731-780, +381(19)731-781, temperatura u veernjim satima. Nisam hteo rizikovati,
+381(63)215-682 te sam ostavio realizaciju ove ture za sutradan i to ako
E-mail: pl.dombabinzub@gmail.com vreme bude dozvolilo.
Golema reka, domainstvo sa konakom Kako ne bi dan proao uzaludno. Deo ekipe je otiao
Telefon: +381(63)889-22-59 (Dragan Boinovi) do Pirota da obavi neophodnu nabavku, kao i da se
Planinska kua u selu Topli do obavi vulkaniziranje gume koja pukla prethodnog dana.
Telefon: +381(64)162-16-11 (Miroslav Rani Munja) Drugi deo je ostao u baznom kampu odmarajui i
E-mail: pkquick010@gmail.com iekivajui lepe vreme kako bi napravili neku krau,
Planinarski dom Dojkinci rezervnu turu. Po povratku iz Pirota vreme se razvedrilo,
Telefon: +381(60)345-78-93 (Robert), te smo se veoma brzo spremili i krenuli na Rosomaki
+381(63)480-201 (Goran) vrh (1.250 m). Uspon od skoro 500 m, na oko 4,5 km,
Web: www.pdvidlic.com trajao je dva sata. Sa vrha puca pogled na sve strane! Vidi
09 2012. Moja planeta 29
Planinarenje
Odmor na Arbinju
se okolna sela: Jelovica, Brlog, Dojkinci, Rosoma... A u
daljini, u pravcu gde je trebao da bude Kopren, videli su
se niski i gusti oblaci. Sa Kukle, kako metani nazivaju
ova vrh, smo se sputali jugoistonom stranom, koja
nam je ostala u lepom seanju od prethodnih godina
zbog prostranih polja pokrivenim umskim jagodama.
Ali njih nije bilo! Sve su izgorele od konstantne sue! Tako
da nismo se mnogo zadravali na ovoj visoravni, te smo
se brzo spustili u Vrelo okolnim putem koji prolazi pored
sela Rosoma. I tako smo namestili 12 km fine etnje.
Sreda je osvanula vedro tako da smo svi znali da tre-
ba brzo da obavimo doruak i pakovanje transpotnog
ranca kako bi to pre krenuli ka Dojkincima. Automobile
smo parkirali kod nekadanje karaule koju sada koristi i
odrava PD Vidli. Pravimo grupnu fotku a po izrazima
lica sa fotografije moglo se zakljuiti da su se smejali
samo oni koji nisu nikad ili na Kopren, a naroito ne sa
15+ kilograma tekim rancem na leima.
Na Kopren se moe izai iz vie pravaca, pratei
razliite staze, to markirane (videli smo dve markirane
staze koje vode ka Ponoru i dalje ka Koprenu), kao
i totalno ne oznaene (iz pravca Arbinja pratei tok
Dojkinake reke do vodopada i navie do Tri kladenca).
Mi smo izabrali najkrai put koji kree desno odmah
po prelasku prvog mosta od karaule. Staza je dobro
markirana tako da se prate svee oznake kroz umu a
po izlasku iz nje prati se jedina koliko toliko utabana
staza koja ide navie. Kad se savlada taj uspon koji nije
ni tako mali (skoro 500 m visinske razlike za nepunih pet
kilometara) izlazimo na jednu prostranu livadu zaraslu u
visoku travu, divizmu, emeriku i ko zna ege sve. Desno
od naeg izlaska nalazi se prirodni lokalitet - Ponor, koji
predstavlja kraku uvalu. Specifikum Ponora to se tri
potoka spajaju u peini u jedan koja se nalazi na krajnje
desnoj strani Ponora, a u peini se nalazi mali ali predi-
van vodopad! Koristimo priliku da se odmorimo tu i da
obnovimo zalihe pijae vode koje nema do Tri Kladenca.
Nastavljamo dalje. Sledi uspon na Stranu uku (1.772
30 09 2012. Moja planeta
mnv) koji predstavlja poslednji vei
uspon ka Koprenu i sa kog se ve jas-
no vide Kopreski vrhovi, kao beskra-
jna polja patuljaste kleke. Odnekud,
pred sam uspon izlazi grupa eha,
koja obilazi Staru Planinu bez karte,
busole ili GPS ureaja. Nakon krat-
kog razgovora prihvatili su na poziv
da idu za nama do Tri Kladenaca
i dalje... ko zna... Od Strane uke
idemo stazom koja vodi direkt do
Tri Kladenca kako bi postavili kamp
pre mraka i, naravno, osloboditi se
velikog tereta sa naih lea. Samo
to smo doli do kladenca vreme se
munjevito promenilo i poela je da
pada krupna kia. Brzinski smo post-
avili atore i sklonili se od nje. Kia
nije dugo padala ali dala nam je do
znanja da se na planini brzo menja
vreme te svaki plan moe da padne
u vodu. Skoro bukvalno... Zbog
tmurnog vremena, a i zbog satnice (bilo je skoro 18 sati),
ostajemo u blizini kampa. Obilazili smo kladence i pos-
matrali kuda emo se sutra vraati ka vodopadu i dalje
prema Arbinju. Svi smo izuzetno rano otili na spavanje
i, boga mi, spavalo se ak 12 sati u kontinuitetu, to jed-
nostavno nije bio suaj u baznom kampu u Vrelima.
Jutro nas je doekalo maglovito i preko vrhova
Tri uke prelazio je oblak iz Bugarske. Magla je sva-
kim minutom bila sve gua, tako da je vidljivost bila
ograniena na deset metara. Ponovo smo nezadovolji,
ali protiv vremena se ne moe. esi, koji su krenuli ranije
na Tri uke, nekako su se vratili sa pola puta jer su videli
da je magla previe gusta i da se mogu izgubiti ili ne
daj boe povrediti pri penjanju stena na putu ka vrhu.
Zbog nestabilnih vremenskih okolnosti, reili smo da
se vratimo istim putem u Dojkince jer sve drugo bilo
isto kockanje. Penjanje Tri uke po takvom vremenu je
ludost, a sputanje ka vodopadu podno Tri Kladenca, po
nepoznatom terenu, umi i po magli, najblae reeno Senokos. Na karti postoji jasno ucrtan asfaltiran put
jeste idiotizam. Tako da smo posluali glas razuma i vratili
se do podnoja Strane uke istim putem, a odatle smo
se spustili do Dojkinaca serpentiskim makadamskim
putem koji je dui od onog kojim smo se penjali za nekih
tri kilometra, ali inilo mi se da je laki. I tako, za dva dana
ove nae moe biti samo jedan avanture po Koprenskim
visoravnima preli smo 35 km. A zbog onog spavanja
od 12 i vie sati na 1.900 mnv napravili smo poalicu:
ako patite od nesanice, spakujte ator, vreu, podloku
i neto klope u ranac i pravac na Kopren. Spavaete ko
bebe!
Nakon koprenske avanture, na red je dola jedna
rekreativna tura - obilazak Vladikinih Ploa i istoimene
peine u njoj. Od Rsovaca krenuli smo makadams-
kim putem na koji se ubrzo nadovezuje uska umska
staza ka susednom selu, Pakletici. Na sredini puta ka
Pakletici dolazi se do prelepog vidikovca sa kojeg se
prostire sjajan pogled na kanjon reke Visoice kao i na
selo Rsovci. Takoe su se mogle videti, sa druge strane
Stara planina je skoro pet meseci godinje pod snegom na visini izmeu 1.100 i 1.900 m. To je
dobar potencijal za izgradnju dugih staza za alpsko skijanje.
kanjona, brojne manje elije-peine. Ali najvea peina,
zbog koje som i doli, nalazi se ispod staze i zaista treba
znati kuda se sputati i dokle. Mi smo namestili jednu
greku to smo od poetka sputanja ka peini ili direk-
tno, po azimutu, ka njoj, to nas je dovelo do pozicije
gde je zaista teko nai zgodan pristup ulazu u peinu.
Moda bi viniji penjai, mahom mukarci, mogli da se
spuste i dou do nje uz veliki rizik od strmog i u trnovi-
to iblje okovane stene. Ali to ne bi bilo fer prema naim
damama. Napravili smo par fotki grandioznog portala
peine i krenuli nazad. Imali smo poprilino i sree da
smo svi izali do staze bez povreda i ujeda zmija. Da,
ujeda zmija! Snea iz Pirota koja je sa svojim muem
Nenadom, pridruila naoj maloj i lucidnoj druini jo
od utorka, imala je bliski susret sa poskokom. Na svu
sreu i on je bio preplaen pa je brzo pobegao u neku
oblinu pukotinu u steni.
Nakon povratka u Rsovce, obilazimo poznatu crkvu -
peinu iz 13. veka koja krije ostatak freske Isusa Mlad-
enca, poznatijeg kao elavi Isus. Nakon i ovog fakulta-
tivnog obilaska, sedamo u kola i idemo u Slavinju a od
nje peice ka Rosomakom grlu ili kako ga jo metani
sela svojataju, Slavinjskim loncima. Zaista, ove godine,
markacije su bolje uraene, a sama staza ureenija
(pokoene livade koje su prole godine bile totalno
zaputene). Razlog je sigurno to su lonci postali i
turistika atrakcija pa se, eto, vodilo rauna da svi
mogu doi do ovog lokaliteta. Ali turistiko eksploati-
sanje prirodnih lepota ima za posledicu zagaenje reka
svim i svaim, pravljeem deponija na svakom mestu,
paljenjem lokorskih vatri i zonama gde je to striktno
zabranjeno... U sve to smo se svojim oima uverili.
Naalost, i to je Srbija.
Deveti dan je u znaku lade nive, Srebrne Glave,
umskih malina i borovnica! Sran Toi, planinar
iz Pirota, koga smo upoznali tri dana pre ove ture, a
pre toga smo se znali samo preko fejsbuka, organi-
zovao nam je odlazak na Srebrnu Glavu (1.923 mnv),
najistoniju taku Srbije. Da bi se dolo do planinarske
staze, prvo je bilo neophodno da se stigne do sela
prvo granicu, a posle preko Pregrade i Muibabe do
koga, zapravo, nema! Ruku na srce, od njega su ostale
rupe i oder. Ii putnikim vozilom ovuda, bilo bi stvarno
bolno. Ali zato za ladu nivu to je bila pesma. Od Senoko-
RUBRIKA
Nakon svega to smo proli i doiveli, u ime svih
uesnika mogu rei da je akcija uspela u potpunosti,
bez obzira to plan nije 100% realizovan ali zato postoji
sledea godina. Obili smo dva kanjona, 18 vodopada
i ispeaili oko 150 km po i te kako tekom terenu. Tako
da mogu samo rei svaka ast za sve uesnike!
Svake prethodne godine po povratku smo reili da
sledee idemo par dana due, ove godine smo reili da
sledee godine doemo dva puta. Prvi put u prolee
zbog vodopada na produeni vikend a drugi put na
leto ili jo bolje u jesen, na sedam ili deset dana, zbog
prelepih boja kojom Stara tada biva ofarbana. Do sada
smo bili dosledni, a za sledeu godinu emo videti!
sa smo ili severno sve do novosagraenog drvenog
mosta kraj kojeg se nalazi info tabla sa obeleenim
planinarskim stazama. Odatle, Sran odvozi nivom
Sneu, inu, Nadu, kao i Rokija, kolegu planinara iz PD
Vidli, do neke zgodne pozicije odakle e se nastaviti
peice do vrha. Drugi deo ekipe, Maak, Jova, Sonja i ja
smo nastavili peice do takozvanog pilot-panjaka za
konje na putu za Muibabu gde e nas saekati Sran sa
nivom. E, sad, ja bih mogao itav hvalospev da napiem
u ime tehnikih mogunosti lade nive i vozakog umea
Srana Toia. Umesto toga, reiu samo SVAKA AST!
Nakon dvadesetominutne ofroud avanture, stiemo
podno Srebrne Glave koju brzo penjemo. Sa nje puca
predivan pogled, kako ka srpskom delu Stare planine,
tako i na bugarski deo. Posebno nas je fascinirao vrh
Kom u Bugarskoj sa svojih 2.016 m i kupastim oblikom.
Dok smo mi slikali krajolike, bugarska granina policija
je dola da vidi ta to mi radimo i da se uveri da nema
povrede dravne granice. Kad su se uverili da nemamo
diverzantske namere, otili su dalje i nie du njihove
granice. A mi smo se onda na miru islikali kako sa jedne,
tako i sa druge strane graninog kamena. Dakle, bili
smo na kratko i u EU!
Dok se druga grupa slikala na vrhu, prva grupa je
ve krenula uveliko da se sputa ka Senokosu, pratei
ve pomenutog panjaka. A odatle e ih Sran nivom
spustiti do Senokosa. Sihronizovanim spustom oba tima
su se nala ponovo na okupu u Vrelu na zajednikom
druenju uz bogatu trpezu koja je skoro upotpunosti
spremljena od strane Bojana, koji je, eto, hteo da
odmori od ozbiljnijih napora.
I doao je i taj - deseti dan, dan naeg povratka u
civilizaciju. Nikome se nije ilo nazad i da Bojan nije
imao obaveze u ponedeljak, svakako bi ostali bar na
jo dan ili dva! Ovako, morali smo da se pakujemo! Po
sputanju u Pirot, u dogovoru sa Laziima, odlazimo na
oputajuu etnju du gradaniku klisuru sa kupanjem
u brojnim virovima reke Gradanice i na samom izvoru
lekovite termalne vode, znane kao Dag banjica. Mogu
rei da je svima prijao ovako proveden dan. U popod-
nevnim asovima, pred polazak za Panevo, nalazimo
se sa Mirom i Sranom da, eto, jo jednom razmenimo
iskustva i da se pozdravimo do sledeeg naeg dolaska
na Staru Planinu. Ivan Mladenovi
09 2012. Moja planeta 31
Planinarenje Nacionalni park Durmitor RUBRIKA
od 1952. godine; na UNESCOvoj Listi Svetskog prirodnog i kulturnog naslea od 1980. godine.

Durmitor
Crna Gora
Crvenom bojom
obeleana je
teritorija NP
Durmitor

Grupa planinara iz vie gradova Srbije

osvajala je durmitorske visove (Crna
Gora). Evo njihove prie...

K
ada mi je Milanka predloila, da uskoim u real-
izaciju njene akcije planinarenja po Durmitoru,
trebalo mi je samo par sekundi, da kaem: hou!
Petak vee je, uvijek, idealno vrijeme za pobjei iz
Beograda. Tada je jo razrok i umoran od vrele sedmice,
pa nee mnogo zamjeriti. Iskrali smo se u 22 h. Minibus
i mali kombi, inili su kompaktnu sliku u vonji ibar-
skom magistralom. Pauza na Rudniku, pa na Zlatiboru,
je omekala vratove, iskrivljene nonim dremeom. U
svitanje preosmo Jabuku, ponad Prijepolja i uhvatismo
red na graninom prelazu u Crnu Goru. Srpski policajac
je, malo, trenirao strogou, zato to nismo imali sku-
pljene line karte. Odvojeni na stranu, ekali smo jedan
satak, da se drug odobrovolji. Njegov kolega, na drugoj
strani granice, bio je brz. Pozdravljeni, ljubazno, od
istog, nastavismo krmeljivu vonju ka Pljevljima.
Prilazei rudarskom gradu, slika se mijenjala iz
umovitog zelenila, u siva brda pojedena ogromnim
mainama. Maine kao ogromni skakavci, povraale su
majku zemlju po mehanikim trakama, koje su odvozile
hranu direktno u termo-elektranu. Gust, crnosivi dim
kuljao je okolo, pravei fini ogrta usnulom gradu. Kao
kroz istilite, proosmo dalje, ka urevia Tari. Ugle-
dah obrise kanjona, kojem hrlismo vriteim gumama. usijane gume. Boa i njegova supruga Dragica uvedoe
Silazak na most, bio je zagrljaj u svitanje. Nesigurnih nas osmjehom u domainstvo. Kafa i sve po redu,
nogu, izbauljae iz kombija, zguvana lica planinara. bijae...
etnja i malo fotografisanja, stali su u polusatnu pauzu. Nismo imali vremene za due oputanje, mada je
Rijeka Tara je svojim plavilom razbijala okolnu zelenu moglo ,malo, da se raspline u ljupkom bungalovu, za
boju. Brza i nezainteresovana za posmatrae, skakala dvoje. Gore glavu, pospanko! Smjeta nas Boa, po
je preko kamenja, pravei pjenu, kao za dobar cappuc- sobama i kuicama, dok Milanka surim pogledom
cino. nadzire aktivnost. Osloboeni vika opreme, zategnuti
Nastavljamo vonju serpentinskim putem, u zagrljaj i sretni, ponovo smo u prevozu. Uz dogovor oko veere,
monom Durmitoru. Ve smo u nacionalnom parku i kreemo na kratku vonju do podnoja vrha Savin
nasluujemo njegovu monumentalnost. Horizont, osim Kuk. Stiemo do poetka ski-ice, obrasle u poutjelu
jutarnje magle, para dim aktuelnih poara. Scena tuna travu. Sa 1.450 m, gledamo nebo, to se nadvilo nad
i crna. Provirivi na visoravan, doeka nas, besmrtni, Savom (2.313 m). Mada su svi puni entuzijazma, vidim,
prizor umivenih sela, obloenih beskrajnim livadama. pomalo, sumnjiave poglede. Popeti se gore?! O, zar se
Dugake linije stabala, umom su uokvirivale raspo- i to moe?! Moe, kako da ne! Ekipa pozitivnog naboja,
jasanu travu. Iako mi je glava padala ka oferajbni, sva 22 planinara, kooperno prtei cipelama po stazi,
obhrvana snom, tipajui se po nogama, ogledah okai se o planinu. Serpentinska staza je vijugala pored
tu predstavu prirode, do kraja. Ubrzo putokaz ree - iare. Monotoniju sive stijene, razbijale su jarke boje
abljak. Prozujasmo tiho, da ne probudimo, uspavani planinarske opreme i cvrkutavi razgovor pojedinih pri-
gradi. Malo potom, odvoji se put uz brdo. Doeka nas padnica njenijeg pola. Dok, dobrano, gazimo polovinu
ozaren, kamp u Razvrju -Kod Boe. Dobar prostor, uspona, noge i plua se navikavaju na napor. Kako
od jednog hektara kampa, prostro nam je parking pod god pogleda dole, a ono se dolina razlila u nedogled,

32 09 2012. Moja planeta 09 2012. Moja planeta 33

RUBRIKA
Planinarenje
otkrivajui stidljivo jezero tamo, umu i livadu onamo.
Ipak, pogled ka vrhu izaziva potovanje, pa kreemo u
zavrnu fazu. Majice su odavno, mokre od znoja. Lica
sijaju od zadovoljstva. Pred sam Savin Kuk, ostavljamo
lijevo, vii, komiluk ljemena (2.455 m). Stari, sazreli
snijeg se bakario u rupama, sluajui pluno itanje, I sve je bilo nadrealno! Crveni bivak alpinistike kole
kolone planinara. Na sam vrh, stiemo skupa sa grupom
crnogorske mladei. Nisu planinari, ali su opinjeni
planinom i sami sobom. Jedan momak ree: E, kukala
mi majka, e pooh na ovu vrlet! Dua mi je u nosu
umrla! Da bog da crko, ako se popnem dva metra, iznad
plae u Budvi! Ja ti kaem! Zamoljen da nas fotografie,
uozbilji pogled i rado nas ovjekovjei. Savin kuk je,
zanosno, mirisao travama i pruao erotian pogled na
nizove: Bobotov kuk, Meed, Crvenu Gredu...
Bilo je tu novih lanova kluba, koji su proizvedeni u
aktivne planinare. Udarcem po stranjici, objavio sam
njihovu aktivnost. Neki su prvi put popeli takvu visinu,
nosei u oima vidike u svoj uzbudljivi album. Silazimo
ka kuloaru ispod ljemena. Zbog ozbiljnosti uspona,
neki odustaju odmah, a neki ekaju da im se da znak.
Dio staze zahtjeva pribranost i alpinistiku hrabrost.
Milanka ide naprijed, prolazei sve, korak po korak.
Kada se popela na stjenu, iznad opasnog dijela, objavila
je odluku. Svakog po imenu, prosledila mi je spisak onih
kojima se odobrava penjanje. Pojedine sam uvrstio sam,
znajui da su na nivou zadatka. Ostali su se vratili istom
stazom do centra. Preoh sam, udarni dio, priljubljujui
se uz stijenu. Tri take oslonca su bridile, dok sam
krajikom oka sijevao u kruljivu stijenu. U fazama,
doekivah ostale, bodrei ih i dajui upute. Svi su proli
34 09 2012. Moja planeta
test presvuen adrenalinom, dok je mama Milanka,
budnim okom pratila svaki pokret zajapurenih plani-
nara. Drhtee noge i ruke dadoe sebi oduka u kratkoj
pauzi. Sve posle je bilo mnogo lake. Jedan po jedan
vrh ljemena otkidali smo od subotnjeg popodneva.
cijepao je pogled, dole negdje u ambisu.
Popesmo sve to je bilo u planu, pa se prepus-
tismo onom teem dijelu - silasku. A silazak - greben,
nepregledan. Preko 1.000 m uspona treba vratiti
koljenima dole. Bila je to urka na travi! Svi su plesali
svoj najljepi ples, dok su se sunovraivali u travnati
beskraj. Na visini od oko 2.000 m, sreemo stado ovaca,
izniklo iz travnatog predjela. Vitka i vremena obanica,
pozdravila me je mravom i smeuranom rukom. Pas
arov, nenaviknut na ovakve susrete, pobjee, negdje
dole, pod stijenu. Stefan, zvani Pauk je trao ispred
mene, isprobavajui cipele, tek kupljene za Mont Blan.
Stutio sam se za njim, uzimajui ostatak due vlastitim
cipelama. Netom zalijepljeni onovi, prastarih cipela
su jeali, aljui signale u vidu uljeva. Moe li to malo
lake, planinaru?! Zamah je uinio svoje! Kako su kome
koljena dozvoljavala, tako smo se i sretali na kraju staze.
Ekipu, koja se prva spustila, zatekao sam u pot-
punom oputanju. Proplanak pored restorana okupi-
rali su za sport : ekstremno sunanje. Vozai su sjedili
ispred svojih limenih beba. Samo se ekalo na ostatak
spustaa. Napokon, dokotrljae svi, klecavih koljena.
Popunismo mjesta u etvorotokaima, pa kratki dio
puta za kamp, provezosmo u neznanju. Opet pozitivna
energija ispred kuhinje. Dragica pee naruenu pastrm-
SAVIN KUK (2.313 m)
Staza do vrha napravljena je jo poetkom 20. veka za izlazak crnogorskog Kralja Nikole I
Info
Ako vas tekst Branislava Makljenovia zove
u avanturu, vie podataka o ovim kraju moete
da potraite na sledeoj Internet stranici:
www.nparkovi.me/np-durmitor
Kontakt za preporueni smetaj:
Eko-kamp Kod Boe
Razvrje bb
Telefon: +382(52)36-13-40
+382(67)24-14-46
ku, dok uurbanost obuzima toaletne prostorije. Da li si
za jednu ljivovicu?, pita Boa Samo uz kafu, da se ne
razdvaja, rekoh. Usluno i potpuno oputeno, predae
nam se domaini, ispunjavajui elje. Tako se predavalo
uzavrelo subotnje popodne u zagrljaj osvjeenoj
veeri. Veera, razgovor, druenje... Nije dugo trebalo
da svi budemo na putu za snove. Kampom je zavladao
arobni mir, protkan zvukom, povremenog, gromoglas-
nog, hrkanja.
Nedelja se maglom uvukla u krevete. Pogled kroz
prozori nije govorio nita. Ipak, sedam asova je
oznaavao sat. Ustaj, mrzovoljna betijo!, rekoh sam
sebi. Bauljajui do toaleta, sklopih jedinstvenu sliku
kampa. Sve poiva... Umiven i zguvan prioh kuhinji.
Dragica mi iznosi rakiju i pita: A, kafa? Jel ono sa malo
eera? Umjesto odgovora, samo mi procuri osmjeh.
Dan poinje veselo i vedro. Dok ogladnjeli planinari
dorukuju, sa Milankom pravim plan dana. Jednu ekipu
predvodi ona, do kanjona Nevidio. To im je zadatak.
est planinara predvodim na usponu do Crvene Grede.
Ostatak se rakoli po kampu i Crnom jezeru. Osjeajui,
kako se kapi kafe razlivaju venama, podignuti nivo en-
ergije usmjeravam na akciju.
Okupljena druina, raspoloena za jo pjeaenja,
sjeda u kombi, pa odlazimo do recepcije Nacionalnof
parka. Plaamo ulaznicu, pa ispraeni dobrim informaci-
jama, kreemo na turu. Ivan Do - Barsko jezero - Jablan
jezero - Crvena Greda. Poetak staze je ve upuivao
na ljepotu. Kroz crnogorinu umu, uukani mirom,
hodali smo ka gore. Smjenjivale se livade, oploene
kravama, sa umskim puteljcima, poduprtim korjenjem
stoljetnih stabala. Hodamo tihi, kao jutro. A jutro nas i
jeste obuzelo i pokrilo usparenom izmaglicom. Pritisak
kao u ekspres loncu! Znoj se slijeva sa obrva, direktno u
majicu. Ranac jei mokar, na povijenim pleima. tapovi
zvone, sudarajui se vrhovima. Neke ptice, pronose
ptiiju pjesmu iznad glava. Livada ispod neke stijene
bila je mjesto za odmor. Dvoje odustaju od daljeg uspo-
na. Upute za povratak njima, nama dogovor o nastavku
ture. etvorica naprenih, hitaju ka cilju. Prelazimo ve-
liki proplanak i ve mi je ao, to i ono dvoje, nije izalo
bar dovde. Mjesto za topljenje mrzovolje! Borovnice se
bacile lincuri u zagrljaj. Mirisi spopadaju nosnice. Put se
odvaja za Jablan jezero. Mada gubimo malo vremena,
silazimo do malog carstva. Nalazimo ga u jutarnjem,
zelenom izdanju. Plitkom obalom nas mami na kupanje.
Zadovoljavamo se dorukom, napajajui baterije, op-
sjenim mirom. Ogromna stijena, Crvene Grede, posma-
09 2012. Moja planeta 35
RUBRIKA
Planinarenje
tra nas sa svojih vidikovaca.
Izazov curi venama. Idemo
gore.
Opet smo na stazi za
Gredu. Dobronamjerni
planinari nam savjetuju da
nikako ne odustajemo od
vidikovaca. I nismo! Dahui
i upirui pogled u, naizgled,
prenaporno, penjemo se
jakim koracima, pod nebo.
A na nebeskom triku, ispod
premaza plave, suila se siva
oblanost. Na momente,
sunce uzima maha i topi
svaki pokuaj nekog ger-
ilskog oblaka da istovari
kiu. Jablan jezero nam
se otriva kao mlada, kada
skida vjenanicu. Neto tako
njeno i nevino, rijetko se
pokazuje oku. Stijena po
stijena, dala je stazi zamah.
Uska, strma i zahtjevna,
uzdizala se drno, iznad
naih oznojenih glava. Blizu
smo, vidim po nevienom.
Zaravan nas doekuje,
gustom umom niske
crnogorice. Prvi vidikovac na pomolu. I onda isputam
krik! Stijena sva u litici, iri zjenice. Pogled zjapi preko
Jablan jezera, dodirujui modru povrinu Zmijinjeg
jezera i potpuno oslobaajui uzdah, dok ponire u
dubine Crnog jezera. Radovasmo se kao djearci. De-
setak minuta, koji su nas djelili od sledeeg vidikovca,
na visini od 2.175, preli smo za as. Mada izgrebani
granama punim smole, provirismo na stjenovitu plou,
posutu umrlim stablima. Slika irealna! Stoji, gore na toj
ploi i puta zmajeve misli, da lebde preko smrknutih
etinara. Odsjeene stijene, ispod nogu, vuku zadivljen
pogled ka dnu, razbijajui ga u parad. Svjesni smo
privilegovanosti trenutka, pa ga uvlaimo u vene, kao
infuziju. Vrijeme curi... Skraujemo doivljaj, poinjui
spust. Sreemo planinare iz panije, Njemake, eke...
Jedan fini, internacionalni osjeaj. Sada sve ide bre. Na
onom proplanku, punom lincure, Zoran pronalazi dvije
plavuaste veanke. To nas, jednim dijelom, usporava.
Taman, kad pomislih da emo se opet etoro spustiti
do poetka staze, rasni izdanci sjevernog naroda, nas
napustie. Kaskajui niz umu, pustih misli da mi se
vjeaju za ranac. Zadovoljnih izraza lica, spustismo se
do recepcije. Kombi, voza i vraeni drugari, ekali su
nas u udobnim, travnatim, sjedaljkama. Presvukosmo
se, ostavljajui raneve u gepeku. Desetak minuta
etnje do Crnog jezera, sada je bila terapija. Noge,
navikle, na strminu, neto klimavo podrhtavaju. Asfaltni
put uvodi gustu umu direktno u jezero. Iza njega, kao
iznikli, stre vrhovi, namreno ozbiljni u svijim visina-
ma. Dadoh sebi oduka i osloboena stopala potopih
u bistru, hladnu vodu. Jo neki su sledili primjer. Prao
36 09 2012. Moja planeta
Planinarenje
Karpati
Photo: Jovan Jari
sam noge i umivao se
istom, boanskom vodom.
Koa je cvrala od miline.
Stojei tako u vodi do
koljena, rairih ruke i zagr-
lih sve to su oi opaale.
Jo malo etnje kroz
ureeni dio parka. Dragan,
na voza, skoio je zado-
voljno za volan, eljan te
vrste akcije.
Sledi povratak u kamp,
gdje je vladalo mrt-
vilo. Ekipa sa Nevidio nije
stigla. Jo jednom me
razoruavaju domaini,
napitcima i toplom duom.
Oputeni razgovor tee,
dok Boa doekuje goste
iz Manestera. Unjkavi
naglasak engleskog jezika
proirio se kampom. Up-
oznajem sunarodnike iz
Rume. Petoro planinara
iz PD Borkovac dolo je
da se nauiva planine. Ve
kada su se svi uzvratili,
gledajui na sat, Milankina
ekipa se pojavi u bjelom
kombiju. Presvlaenje, pozdravljanje i zagrljaji. Kako
ovjek zavoli neke nepoznate ljude za dva dana - ne
znam, ali osjeaj je divan. Uz obeanje: eraemo se
mi jo, po ovim vrhovima, oprostismo se od Dragice i
Boe, maui im iza stakala.
Put nazad, za Beograd, poznat i dug. eka nas 400
km vonje, raspuklim asfaltom. Iako najavljena, kina
nedelja, ispraala nas je suvim i vedrim predveerjem.
Horizont je, na jednom mjestu, probijao dim ugaenog Dvadesetak planinara iz vie Ekspedicija je krenula iz Kikinde 1. 8. sa planom da
poara. Ostavljamo Taru, iza lea Pljevljima, dok tokovi usput poseti i sve znaajne. Prvi na programu bio je
ubrzano klize ka granici. Na prelazu optimistina slika. vojvoanskih drutava boravili su grad Alba Julija, gde se nalazi imresivna Palata ujed-
Nema guve. Niko nije trenirao strogou. Proosmo u Rumuniji i ispenjali najvii vrh injenja, kao simbol stvaranja moderne rumunske
brzo i lako, idui u susret Prijepolju. Okolne planine, drave. Tokom dana posetili smo i grad Sibiu, prepun
poput Kamene Gore i Jadovnika, nam snebivljivo, mau Moldoveanu (2.543 mnv)... velianstvenih starih, ali ouvanih graevina. Inte-
granama , gustih, uma. Potpuni smiraj dana razlio se resantno je da je grad bio Evropska prestonica kulture
K
obalama Lima, dok su gume otavljale tamni zapis na arpati su planinski masiv koji se bakari Srednjom 2007. godine. Od 13. veka na razvoj grada znaajno
regionalnom drumu. U istom besmislenom zlatibor- Evropom, prostire se od eke, Slovake, Poljske, su uticali Sasi, a njihov snaan uticaj zadrao se sve do
skom restoranu, pravismo pauzu. U WC-u, orbinih dva, Ukrajine, Rumunije, pa sve do istone Srbije. perioda posle Drugog svetskog rata, kada su se ug-
devalviralo je etrdeset dinara-drue! Eh, mora se Najvii vrh Karpata je Gerlahovski tit (2.655 mnv) i lavnom vratili u Nemaku. U jednom periodu na razvoj
nekako razbuditi. nalazi se na Visokim Tatrima u Slovakoj. Ekspedicija grada imali su uticaj i Maari. Turski osvajai nikada
Sledea etiri sata vonje do Beograda, bila su kao planinara, pod kapom Planinarskog drutva Kina iz nisu uspeli da osvoje Sibiu. Grad danas ima oko 150.000
u transu. Glava je propadala, traei nepostojei os- Kikinde, sa prijateljima iz Novog Sada i Bake Palanke, stanovnika, svaki posetilac e se iznenaditi ouvanou
lonac. Gluvo doba je dalo naem vozau priliku da se uputila se u rumunski deo Karpata, koji Rumuni nazivaju starog jezgra, koje je u potpunosti obnovljeno, bez i
rapitolji. To je i inio, ne prelazei granice dozvoljenog. Transilvanski alpi, na navii vrh Moldoveanu (2.543 mnv). jedne zgrade koja bi naruavala autentinu celinu. Pre-
U dva sata iza ponoi obasjae nas svjetla Vraara. puna je interesantnih graevina, muzeja, a interesantan
Hram Svetog Save je isijavao mir. Ekipa iz Zrenjanina podatak je da je prva bolnica u Rumuniji otvorena ba u
se prepakovala u auto i mahnula za pozdrav. Ostatak Rumunija Sibiu davne 1292. godine.
druine je kriom, da ih ne prepozna Beograd, od kojeg Pinom je obeleen Nae odredite je bio planinarski dom koji je smeten
su u petak pobjegli, nestajao u polumraku sopstvenog najvii vrh Karpata na 2.000 metara nadmorske visine (Cabana Cota) i bazni
blaenstva... Moldoveanu. je kamp Gorske slube spaavanja Rumunije. Dom je
Branislav Makljenovi nov i uslovi za smetaj u njemu su zadovoljavajui.

Planinarenje
Do doma vodi put Transfaragaan, koji je sagraen za
vreme komunistike vlasti. Izgradila ga je rumsnka vojs-
ka i vodi preko Karpata. Kota puta esto prelazi 2.000
metara nadmorske visine i zato je jedan od najlepih
puteva na svetu. Bezbroj krivina, sjajni predeli, ume,
kanjoni i brojni vodopadi e vam pruiti neponovljiv
uitak u vonji.
U ranim jutarnjim asovima, 3. 8. krenuli smo u
osvajanje najvieg vrha rumunskih Karpata. Vodi nam
je bio pripadnik rumunske spasilake slube. Staza je
vrlo zahtevna jer je duga preko 30 km i ima oko 1.800
metara visinske razlike. Sama visinska razlika izmeu
doma (na 2.000 metara) i vrha Moldoveanu (2.543
metara) nije velika, ali su zato velike oscilacije. Jako
Sunevo zraenje nije moglo da nam umanji lepotu
predela. Vegetacija je uglavnom nisko rastinje, livada,
a deo staze je bila i golet. umske vegetacije nema
previe na tom delu Karpata, ali zato ima dosta malih
jezera, koje pruaju okrepljenje oednelim planinarima.
Od ivotinja, izdvojio bih da ima dosta vukova, medve-
da, a stoarstvo je vrlo razvijeno, posebno ovarstvo.
Naseljenost je vrlo mala. Interesantno je da je taj deo
Rumunije dugo odolevao komunistikoj vlasti nakon
Drugog svetskog rata i rumunska vojska je tek 1963.
godine uspela definitivno da ugui pobunu.
38 09 2012. Moja planeta
Trek
vrh se moe popeti na vie naina,
a trek za junu strani pronaite RUBRIKA
na na strani 22.
Photo: Jovan Jari
Staza nije tehniki zahtevna, solidno je
obezbeena, na nekoliko mesta postavljeni su novi
lanci, ali umor je navei neprijatelj planinara. Bilo
je nekoliko rizinih situacija, ali sreom bez ikakvih
posledica.
Na uspon smo krenuli oko est ujutru, a vrh smo
osvojili oko 13 sati. U planinarski dom smo se vratili
oko 23 sata, iscrpljeni, ali puni pozitivnih utisaka.
Narednog dana manja grupa os-
vojila je i vrh Butjanu (2.507 mnv),
koji je mnogo blii domu i do vrho
potrebno je oko dva sata. Lepa
staza, prolazak pored jezera i prelep
pogled sa vrha, nagrada je za sve
one koji su krenuli na ovu akciju.
Petog avgusta krenulu smo
nazad u Srbiju, usput posetivi
neka istorijski znaajna mesta.
Idvojio bih manastir Kurtja De Ae,
ija slika se nalazi na novanici
od jednog leja, te dvorac Korvin.
Prepuni pozitivnih utisaka, kako
zbog lepote i ouvanosti prirode
Karpata, odline ali jeftine hrane
i pia u restoranima, tako izbog
gosoljubivosti domaina grupa se
sreno vratila u Srbiju.
Dragan Pavin
09 2012. Moja planeta 39

Planinarenje
Korab
Na 21. tradicionalnom usponu na Golem Korab
(Makedonija) uestvovalo oko 2.000 planinara iz
regiona, ali i drugih evropskih zemalja...
S
tiemo u Mavrovo u ranim
jutarnjim asovima. To je
jedan od tri nacionalna parka
u Makedoniji i nalazi se u zapad-
nom delu zemlje uz granicu sa
Albanijom. Posle none vonje
autobusom iz Beograda, godila
nam je malo dua pauza za kafu
i razgibavanje pred uspon. Prvog
dana je u planu bilo penjanje na
vrh Golem krin visine 2.341 m.
Sastavni je deo planine Deat koja
se nalazi u blizini grada Debra i
Debarskog jezera. Ova staza je vrlo
lepa jer dve treine puta ide kroz
gustu umu, pa je prijatno hodati
40 09 2012. Moja planeta
i po velikoj vruini kakvu smo mi
imali tog vikenda. Ovaj trek nije
tehniki zahtevan, ali je potrebna
prosena planinarska kondicija, jer
se za relativno kratko vreme prelazi
visinska razlika od oko 1.400 m.
Posle izlaska iz ume kreu strmije
travnate strane na planini. Sebi
smo malo oteali i produili stazu,
jer smo neplanirano skrenuli sa
markacije, ali smo bili nagraeni
lepim vidicima. Na vrh su izali svi
planinari koji su krenuli gore. Na
njemu se nalaze ostaci nekadanje
kamene crkve, a pogled sa vrha
see do Korabskih vrata i Go-
lemog koraba ije nas je osvajanje
ekalo sutra. Posle silaska sa vrha
imali smo vremena da svratimo u
oblinje selo na hladno skopsko
dok smo ekali da se cela grupa
prikupi. Ljubazni metani su naoj
ekipi poklonili oko pet kilograma
potone pastrmke, tako da smo
Trekovi
Oba ilustrovana trekova moete da preuzmete sa Internet
stranice www.everytrail.com Dovoljno je da kliknete na
fotografiju
Photo: Jovan Jari
Makedonija
Pinom je obeleen vrh Golem
Korab.
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763175
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763175
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763175
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763175
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763175
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763175
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763175
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763175
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763175
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763175
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763175
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763175
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763175
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763175
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763175
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763175
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763175
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763175
potruditi da stignemo na start akci-
Gore: Trek za Golem Krin; Dole: je to ranije, jer smo se dovezli au- Info
Trek za Golem Korab tobusom. Svake godine su na ovoj
Oba treka su aktivna u GPS akciji guve i postoji problem sa Organizator akcije Golem korab
ureajima i telefonima sa android parkiranjem velikih vozila. Guvu 2012 koja se odrala 12. septem-
platformom smo uspeli da izbegnemo, ali je bra ove godine je PSD Korab
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763177 bilo malo natezanja sa graninom iz Skoplja (www.korab.org.mk).
policijom oko parkinga. Duina staze je 16,5 km, a potrebno
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763177
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763177 Konano - polazimo gore. je prei visinsku razliku od oko 1.600
m. Naglasiu da se ova statis-
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763177 Staza vodi do karaule koja je
tika odnosi na stazu merenu od
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763177 oznaena kao taka odakle kree
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763177 akcija. Puno ljudi je ve krenulo zvanine startne take organizato-
na uspon, pa ni mi ne ekamo ra akcije. Na internetu se moe nai
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763177
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763177 zvanian start. Sunce je tada ve podatak da je staza dugaka oko 22
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763177 bilo vrlo jako. Ceo dan nas je pra- km, ali to je mereno od parkinga za
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763177 tila ega bez oblaka na nebu i sa autobuse. Po proceni organizatora
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763177 vrlo slabim vetrom tek na grebenu na ovogodinjoj akciji uestvovalo
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763177 planine. Potrebno je bilo nositi je oko 2.000 planinara. Nau ekipu
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763177 dosta vode, jer su izvori uz stazu su inili 30 planinara iz Beograda,
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763177 uglavnom presuili. Ova tura, Novog Sada i Sombora u orga-
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763177 takoe, nije puno zahtevna, ali tre- nizaciji PK Balkan i suorganizaciji
www.everytrail.com/view_trip.php?trip_id=1763177 ba dosta hodati. Usput ima dosta PK elezniar iz Beograda.
strmih delova staze, kao i greben-
uvee napravili gozbu u restoranu skih ravnih delova gde ovek pred nas na stotine ljudi i kada se
smetaja gde smo spavali. odmara dok hoda. Panorama je na baci pogled sa grebena ceo prizor
Sledeeg jutra smo ustali dosta svim delovima staze je vrlo lepa, podsea na jedan veliki planinar-
pre sunca. ekao nas je Golem smenjuju se kamene litice, otri ski autoput.
korab (2.764 m). Odmora, naravno, vrhovi, veliki travnati panjaci, pa Na zavrnom delu uspona ispred
nije bilo dovoljno, ali morali smo se tako u krug... Sve vreme je iza i is- nas se ukazala kapa Golemog
09 2012. Moja planeta 41
 Golem korab je najvii vrh Makedonije i Albanije. Budui da je granini vrh, u staroj dravi
Planinarenje se na njega se odlazilo samo organizovano jednom godinje. Danas je mogue uz pratnju
vodia planinariti i mimo masovne akcije koja se pravi svake godine.

Photo: Jovan Jari

koraba koja je vrvela od ljudi.
Dosta planinara su ovde pravili
pauzu i prikupljali snagu za fini,
jer poslednjih sat vremena uspon
je konstantno strm i naporan posle
dugog hoda. Na vrhu je bila urka:
fotografisanje, izleavanje na
suncu. Bez obzira na guvu, mesta
je bilo za sve... Mislio sam da e
mi silazak pasti tee, jer se trebalo
vratiti istom dosta dugom stazom,
meutim, prolo je sve glatko.
Par nas smo razbili monotoniju
povratka istim putem, pa samo
napravili petlju i odstupili od staze
preko jednog oblinjeg brda, gde
smo pronali stari granini kamen
od bive SFRJ. Pogled sa te strane
je bio fantastian, kao i sa vrha
Koraba. Planinarskoj koloni smo
se prikljuili posle sat vremena
smucanja po oblinjim vidik-
ovcima, a bilo je u grupi nekoliko
najodvanijih koji su imali energije
da osvoje i Mali korab.
Kod karaule smo po silasku po-
pili zaslueno pivo. Vredelo je sve.
Dug put, nespavanje, Golem Krin,
Golem Korab, golema srea i pune
baterije...

www.aleksandartijanic.rs
www.aleksandartijanic.rs
www.aleksandartijanic.rs
www.aleksandartijanic.rs
www.aleksandartijanic.rs
www.aleksandartijanic.rs
www.aleksandartijanic.rs
42 09 2012. Moja planeta www.aleksandartijanic.rs
juli 2012. MojaPlaneta 09 2012. Moja planeta 43

Gorska sluba spasavanja
S psima jo efikasniji
U proteklom periodu
pripadnici Gorske slube
spasavanja Srbije imali
su dve akcije i obuku
koja podrazumeva
ukljuivanje obuenih
pasa u potrage...
P
asuljanske livade (30. 8.) Spasioci Gorske
slube spasavanja Srbije i pripadnici Specijalne
antiteroristike jedinice MUP-a Republike Srbije
su oko 21 h iz Mijajlove jame na Pasuljanskim livadama,
sa dubine od 115m izvukli beivotno telo odraslog
mukarca.
Gorska Sluba Spasavanja Srbije je 29. 8. obavetena od
strane Specijalne antiteroristike jedinice MUP-a Srbije
o nestanku M. P. roenog 1955. godine sa prebivalitem
u upriji. Prema informacijama koje je SAJ dobio od PU
Jagodina, M. P. je nestao devet dana ranije. Kada je 24.
8. pronaeno njegovo vozilo na Pasuljanskim livadama
usledila je pretraga terena koja nije dala pozitivne rezul-
tate pa se posumnjalo se da je NN upao u Mijalovu jamu
koja se nalazi na tom terenu.
Poto GSS sa SAJ-om ve nekoliko godina unazad ima
odlinu saradnju na osnovu koje je nedavno sklopljen
Ugovor o saradnji, odmah su usledile zajednike
pripreme za pretraivanje Mijajlove jame, a 30. 8.
speleospasilaka ekipa, koju su inili sedam spasilaca
GSS-a i pet pripadnika SAJ-a se pod punom spasilakom
opremom uputila ka Pasuljanskim livadama. Odmah po
dolasku do jame, postavljena je instalacija za sputanje u
grotlo. U 16,30 prvi u Mijajlovu jamu ulazi spasilac GSS-a
Dane Medi. Po sputanju niz vertikalu na dubinu od 115
metara, pronalazi beivotno telo M. P. Nakon 10 minuta,
jedan za drugim su pristizali i ostali lanovi spasilake
ekipe. Zapoelo se sa pakovanjem tela i postavljanjem
instalacije za njegovo izvlaenje iz jame. Na izlasku iz
jame, telo je preuzela ekipa za povrinski transport.
Akcija je trajala ukupno pet sati.
Izvlaenje u
kanjonu Vratne
44 09 2012. Moja planeta
U Mijajlovoj jami
Zbog svog eksponiranog vertikalnog ulaza i velike
dubine (116,5 metara) vertikalnog grotla, u ovom
objektu je, naalost, i u prolosti bilo slinik nesrea. dvadeset planinara iz svih prisutnih drutava.
Mijajlova jama je po tipu prost fosilni ponorski vertikalni
speleoloki objekat sa ukupnom duinom istrazenih ka-
nala od 192,5 metara. Dubina jame iznosi 150 metara, a
prosena irina vertikalnog grotla, koje se ka dnu suzava,
iznosi 25 metara. Vertikalno grotlo se zavrava ledenim
siparom. Temperatura na vrhu ledenog sipara je izuzetno
niska i iznosi dva do pet stepeni. Na dnu sipara se nalazi
prostrana dvorana. Temperatura u dvorani iznosi est do
deset stepeni Celzijusa.
Spasavanje u kanjonu reke Vratne (10. 9.) U nedelju,
9. septembra, u organizaciji Planinarskog drutva Deli
Jovan iz Negotina, odrana je, po prvi put, regionalna
akcija Kanjonom reke Vratne. Na akciji je uestvovalo
216 planinara iz Negotina, Zlota, Boljevca, Bora, Kladova,
Smedereva, Zajeara, Aleksinca, Knjaevca i Nia. Skoro
treinu uesnika inili su izviai i deca iz osnovnih kola
u Negotinu i okolnih sela. Meu uesnicima akcije bili su
i lan Gorske slube spasavanja Srbije, Danijel Aleksi -
Daki iz Zlota i saradnica Gorske slube spasavanja Srbije,
Mirjana Peri - Mika iz Nia.
Sve dodatne informacije mogu se pronai na naoj
Internet stranici:
www.gss.rs
kao i na stranici Planinarskog saveza Srbije:
www.pss.rs
O psima i ljudima
Svojim viestruko istananijim ulima (gotovo 40 puta
izraenijim u odnosu na oveka) pas na zahtevnijem terenu
zamenjuje do tridesetak ljudi u akciji spasavanja.
Prolazak kroz kanjon Vratne obuhvata obilazak Male i
Velike kapije (uvenih prerasti), koje se nalaze na samo
dvadesetak minuta hoda od manastira Vratna, koji je i
bio polazna taka peaenja. Manji deo uesnika ostao
je kod tih kapija, dok su ostali nastavili ka treoj, Suvoj
kapiji, udaljenoj, po reima organizatora, dva sata hoda.
Tanije, do nje je uesnicima ove akcije bilo potrebno
i vie od tri sata, obzirom na este pauze, ali i veliku
grupu ljudi koji su se povremeno kretali uskom sta-
zom, uz posebnu panju na pojedinim mestima pri-
likom prelaska reke Vratne. Veim delom staza vodi
isuenim koritom reke, ali ima dosta prepreka koje treba
preskoiti ili zaobii.
U povratku sa te poslednje kapije, na spasilac je primio
poziv da se na mestu odakle se odvaja krak koji vodi ka
izlazu iz kanjona nalaze dve devojice koje se ale na vanja Srbije (GSS) u periodu od 14. do 16. septembra, na
povrede noge. Jedna je prilikom skoka sa stene iskrenula Avali, odran je Seminar o pretragama. Osim spasilaca i
skoni zglob, a druga je imala bolove u potkolenici. Daki saradnika Gorske slube spasavanja, seminaru su prisus-
i Mika su pruili prvu pomo i imobilisali povrede, dok je tvovale kolege iz Hrvatske gorske slube spasavanja
deo planinara, po njihovim uputstvima, dobio zadatak da (HGSS), stanica Rijeka, sa svoja tri psa, rase belgijski ovar
pripremi oblice za izradu tvrdih improvizovanih nosila. (malinoa), kao i predstavnici Kinoloko-sportskog kluba
Napravljena su najpre nosila za jednu devojicu, ona je Singidunum iz Beograda.
smetena u njih i prva grupa od desetak planinara krenu- Glavna tema ovogodinjeg seminara odnosila se na
la je da je iznosi iz kanjona. Odmah su izraena jo jedna upotrebu spasilakih pasa u pretragama. Kao to su
nosila, pa je posle destak minuta krenula i druga grupa. polaznici seminara mogli da uju na predavanjima
Do izlaska iz kanjona trebalo je savladati strmi uspon i prilikom vebi na terenu, spasilaki psi, kao deo
u duini od 600 m, koji je delom vodio izmeu stena. spasilakog tima, ine neodvojivi deo potranog lanca u
Nakon tog prvog, najteeg dela, kretali su se obodom kom svaka karika ima zasebnu i tano odreenu svrhu.
kanjona, onda je spasioce ekao spust opet u sam kanjon Vrednost obuenog spasilakog psa izuzetno je visoka, a
kod Velike kapije, a zatim i ponovni izlazak iz kanjona do od neprocenjive vanosti je u svakoj potranoj akciji.
manastira Vratna, gde su se nalazila kola hitne pomoi. Uesnici seminara su imali prilike da saznaju dosta o
Cela akcija spasavanja trajala je jedan sat i 40 minuta. U upotrebi spasilakih pasa u pretragama, kao i na koji
akciju spasavanja devojica aktivno se ukljuilo preko nain se vri izbor potranog psa, kako se vri odgoj i
kolovanje ovih pasa, uz poseban osvrt na norme i us-
Seminar o pretragama (17. 9.) Gorska sluba spasavanja love koje ti psi treba da zadovolje kako bi dobili licencu
Srbije spremno doekuje novu zimsku sezonu. Skijai koji prvog, odnosno drugog stepena. Takoe, odrano je
zalutaju van staze, planinari koji se izgube u umi i putnici predavanje o organizaciji i izvoenju pretraga, kao i
koje neka nevolja natera da skrenu sa svoga puta ili ih korienju savremenih tehnologija u akcijama pretrage,
snena meava zarobi u automobilu, bie pronaeni veo- poput GPS-a, a sama prezentacija bila je propraena
ma brzo jer je ovog vikenda na Availi, pored usavravanja primerima sa pretraga koje su spasioci GSS-a izvodili u
tima za pretrage, zapoeta i obuka etiri psa. Poto je GSS proteklom periodu.
Srbije neprofitna Na terenu su gosti iz Hrvatske prikazali, sa svoja tri psa,
organizacija, nije kako se, kroz igru, pas priprema za izvoenje pre-
bilo sredstava za traga. Ukazali su na veoma vanu ulogu koju zauzima
nabavku slubenih markirant u procesu obuke potranog psa i simulirali su
pasa ve su se akciju pretrage nestalih osoba. Takoe, obuavali su i
obuavali psi iji etiri psa, iji su vlasnici spasioci GSS-a.
su vlasnici spasioci Gosti iz Kinoloko-sportskog kluba Singidunum
GSS-a. U GSS-u se demonstrirali su kako se obuava pas na poslunost,
nadaju da e neko ali i ukazali na najee greke koje ine vlasnici pasa
uvideti koliko su prilikom obuavanja svojih ljubimaca.
spasilaki psi bitni Seminar je obeleio intenzivan rad tokom oba dana
za spasavanje ljud- uz izuzetnu saradnju sa kolegama iz HGSS-a, koji su
skih ivota i da e nesebino delili svoja znanja i iskustva sa uesnicima
pomoi nabavku seminara.
tih pasa i njihov Opti zakljuak je da je ovo tek poetak jednog dug-
program obuke. otrajnog procesa uvoenja potranih pasa u Gorsku
U okviru redovnih slubu spasavanja Srbije, ali da volja nesumnjivo
aktivnosti Gorske postoji. Sem volje, videli smo da je za obuku pasa neo-
slube spasa- phodno veliko strpljenje i dugotrajan rad.
09 2012. Moja planeta 45
 triatlon

Triatlon Najjai kada

je najtee
Triatlon je jedna od najteih sportskih disciplina. Iako ne moemo da se
pohvalimo kvantitetom - imamo kvalitet! Upoznajte Nemanju Koraa i Sau
Tucakovi - uesnike Borskog akvatlona...

J
este li znali da i u sportu postoji sveto trojstvo? Naziv
mu je triatlon, koji objedinjuje tri discipline u jednu
trku plivanje, biciklizam, tranje. Jednostavna
definicija za tako kompleksan sport, imajui u vidu nain
na koji treniraju ljudi koji se time bave, i napore kojima
se izlau za vreme trka. Stoga triatlonce moete smatrati
i Spartancima modernog doba. Treniraju itave godine,
po nekoliko puta dnevno. Ne ale se kada je 40 stepeni
u hladu, a ni kada je -20. Disciplina im je srednje ime. Oni
koji su imali prilike da ih vide u akciji, na trkama, mogu
vam potvrditi da se tu ne radi o obinim smrtnicima.
A ipak, oni su ljudi od krvi i mesa, kao i svi oni koji
sede na kauu i pokrenu se samo kada treba da odu
do friidera. Zato se nemojte odmah prestraiti nakon
prvog pasusa. I nemojte misliti da morate biti vrhunski
sportista da biste se bavili triatlonom. Svaki rekreati-
vac moe biti rekreativac i u triatlonu. Svi mi ivimo u
kavezima irom otvorenih vrata, a oni su reili da izau
iz tih kaveza i da pomeraju sopstvene granice. I to je
jedino to ove sportiste razlikuje od obinih smrtnika
- ljubav prema sportu, istrajnost i elina volja da idu u Srbiji se, naalost, ne moemo pohvaliti kvantitetom,
napred. Jer telo e odustati sto puta pre nego to um ali imamo kvalitet. Najjai triatlon klubovi nalaze se u
rei da odustane. Sve to njih ini takvim kakvim jesu, Vojvodini (TK Tami Panevo, TK Dynamic Novi Sad,
nije u njihovim miiima i patikama za tranje, ve u TK Sprint Sombor). Nai triatlonci, poput Vladimira
njihovim glavama. Savia (TK Tami), jednog od najboljih i najuspenijih
Za razliku od Sjedinjenih Amerikih Drava, gde se u ovom sportu, ostvaruju izvanredne rezultate i na
triatlon najbre razvija i gde je 2010. godine bilo 2,3 meunarodnom nivou, i to na Ironman takmienjima.
miliona sportista koji su se takmiili u triatlonu (ili ak- Jeste li se ikada zapitali kako treniraju pravi triatlonci
vatlonu (plivanje/tranje), duatlonu (tranje/biciklizam), i na ta sve morate da budete spremni da biste bili deo
ovog svetog trojstva? Otkrie vam Nemanja Kora, lan
TK Tami iz Paneva i lan srpske triatlon reprezentacije,
Web info i Saa Tucakovi, ena koja je prisutna na svim trkama
Korisne informacije o ovoj sportskoj disciplini moete u Srbiji, od trke na pet kilometara, preko triatlona, do
da pronaete na sledeim Internet stranicama: polumaratona i maratona - kao primer da svi mogu
www.tktamis.org.rs da uestvuju i sjajno se zabave. I Nemanja i Saa bili
www.triatlon.org.rs su meu uesnicima elitne trke (1 km plivanja/5 km
www.triathlon.org tranja) u okviru Borskog akvatlona koji se 5. avgusta
odrao na Borskom jezeru.

09 2012. Moja planeta 47


TRIATLON
Saa Tucakovi
N T
ije normalno kako izgleda!
Reci tom svom deku, ako
nee da te eni - hou ja. Samo
ako ti ne smeta da ivi u Boru. Mada,
ja sam iveo u Rusiji, 10.000 km
daleko, pa ta je Beograd za mene.
Samo reci i doleem! E, ako vam ovo
nije dovoljna motivacija da se bacite
na sport, nemojte ni da itate dalje.
Ja jae argumente nemam!
Ali prvo da vam se predstavim.
Ja sam, iako posle 2,5 godine, jo
debelo guter, trkaica. Rekreativno
trim polumaratone i sve to mi
padne pod ruke, ili tanije - noge.
na
Svatara sam i, kao majmune, volim
sve da probam. Triatlon me privlai
od samog poetka, ali plivanje mi
je oduvek kost u grlu. Sedim pored
mame vee pred put. Gleda me,
smeka se i kae: Seam se kao jue nego ljubazni i izuzetno strpljivi. Na
da je bilo, kako urla ne daj me bako,
ne daj, dok te tata unosi u vodu. A
evo te sad, sprema se za akvatlon.
Verujte mi, nisam mnogo odmakla
od te faze za sve ove godine. Odav-
no se vode vie ne bojim, ali... Ja
sam vam plivaki idiot. Sa mnom
je naprosto uivancija biti u vodi.
Uvek mi hladno dok ulazim, mrzim
so, ne kvasim kosu, ne volim da me
prskaju, ne daj boe gnjuraju, da mi
se priblie vie od metra, a kamoli
uhvate za ramena, ruke ili noge. Ne
umem da gledam pod vodom, a u
izuzetno retkim prilikama moete
da me vidite kako ronim tako to
vrsto zamurim, jo vre zapuim
prstima nos, zagnjurim glavu, s
48 09 2012. Moja planeta
druge strane mi zabelasa dupe i
tripujem tih par sekundi da sam ak
Kusto.
Ako mislite da je sve ovo dovoljno
da pomislim da jednostavno ovaj
sport nije za mene, razmislite jo jed-
nom. Jedino to me je spreavalo da
to uradim ranije, bio je blam. Blam da
e svi odavno zavriti, zaboraviti na
mene i da u doplivati taman na start
trke sledee godine. Ove sezone sam
redovno preplivavala na Adi distancu
od 1.200 m, tako da sam znala da
mogu. Sad je samo trebalo stisnuti
petlju i stati u gomilu sa svim tim
ljutim triatlonskim gujama. Runo
pae meu labudovima. Ma ne bi
se ja jo odluila, nego zeznula me
Milena. Ba je morala da se dohvati
organizacije tog Borskog akvatlona. I
kako sad da se ne pojavim?!
Znam, neki e rei da za nas
postoje rekreativne distance. Ma
dajte ljudi. 100 m plivanja + 500 m
tranja?! Nemoj se vreamo. Realno,
to je distanca za one koji se niim ne
bave. Taman da mogu da uestvuju,
malo se pomue, a jo vie zabave.
Elitna distanca 1 km plivanja + 5 km
tranja je taman za nas rekreativce
(dobro, plivanje bi moglo biti i pola
od toga). Mi nikome ne smetamo.
Stanemo u poslednji red da svi bolji
ili oni napaljeniji imaju prostor da
se razmau, murimo i ne diemo
dok nas u drugom krugu obilaze, u
nadi da nas nee potopiti. Posle, na
asfaltu, na naoj teritoriji... E, tu smo
ve ko ribe u vodi!
A Borsko jezero je prelepo.
Kupai, na moje iznenaenje, vie
zabranu plivanja i veslanja u delu
jezera koje smo okupirali, odgov-
orili su bodrenjem i podrkom, ak
fotografiete... Dobar provod je zaga-
i mene, male narandaste odlutale
bove, koja je lagano plutala u nepre-
dvidivom smeru i jo nepredvidivi-
jem vremenu povratka. Mislim da bi
me na roenoj Adi potopili odavno.
Sve u svemu, sjajno proveden vik-
end. Nadam se da sam, osim to sam
nasmejala mnoge tog dana, uspela i
da im ubacim buvu da bi sledei put
mogli da se okuaju i oni.
Koji su sportovi najpopularniji?
Pa, oni koje svako lako moe da
praktikuje. A ja volim da verujem
da mi rekreativci svojim nomad-
skim putovanjima s trke na trku,
uestvovanjem i zarazno dobrim
raspoloenjem pokazujemo da se to
ne odnosi samo na fudbal i koarku.
Ko zna, moda otkrijete neki svoj
novi talenat. A i znate ta, nema
smisla da i sledee godine budem
poslednja u vodi.
I pozvani ste svi. Ne samo vi to bi
da se okuate, ve i vi raspoloeni da
tapete, dovikujete, dodajete vodu,
Da li si u tu priu uao kao re-
rantovan svima.
Specifine tehnike
plivai u triatlonu vie se oslanjaju na snagu ruku i ramena nego na snagu nogu u
odnosu na standardno plivanje, jer noge pokuavaju da odmore za bicikl.
pomo trenera, odnosno da li si
Nemanja Kora odmah postao i lan nekog kluba?
- Odmah sam se ulanio u
tadanji TK Hermes iz Beograda,
meutim trenirao sam vie sam
sebe. To je bio period adaptacije
na sam sport i, pre svega, vraanje
plivake forme. Uradio sam i par
trka, isto iskustva radi i da vi-
dim kako to stvarno izgleda, da
bih od novembra 2009. poeo
ozbiljnije da se pripremam za
narednu sezonu. U dogovoru sa
Nikolom Toiem, koji me je tad
trenirao, nastupam za Hermes na
trkama STU Kupa i u okruenju.
Sredinom sezone prelazim u TK
Tami iz Paneva, tu nailazim
na punu podrku celog tima, a
pogotovo jednog od naih na-
riatlonom sam poeo da se jboljih takmiara i trenera Vladi-
bavim 2009. godine, negde mira Savia koji je i dan danas moj
poetkom maja, kada sam trener.
prvi put otiao na grupni tren-
ing sa ekipom, tada TK Hermes Kako izgleda jedan dan triatlonca
iz Beograda. Bio je to biciklistiki u pripremnom/takmiarskom
trening i dobro se seam da doao periodu?
sa starim planinskim biciklom, bez - Pripremni period se dosta
rezervne gume, pumpe i ostale razlikuje od takmiarskog u broju
opreme koja je neophodna za sati provedenih na treningu, kao
ovakav vid treninga. To je bila i samog metoda treninga. U tom
klasina poetnika greka. periodu su prisutni treninzi opteg
karaktera, kao i obimni treninzi,
Zato si odabrao da se bavi ba a kako se sezona pribliava obim
triatlonom? se polako redukuje i uvode se
- Za ovaj sport sam se interes- specifini krai i intenzivniji tren-
ovao jo dok sam se aktivno inzi. Obino se trenira po dve
bavio plivanjem, a potom dok discipline dnevno, a nekada ak i
sam onako sam, trao i pripremao sve tri. Postoje takozvani treninzi
se za beogradske polumaratone. spajanja, gde se u istom treningu
Oduvek su me privlaili sportovi obavljaju dve ili sve tri discipline. plivanje manje vie uvek slino.
izdrljivosti, tako da sam pored U zavisnosti u kom se periodu Teretana, odnosno vebe snage i
plivanja zavoleo i tranje, pa godine nalazimo razlikuju se sati opte fizike spreme su takoe zas-
je nekako logian potez da se provedeni u treningu, tako da u tupljene u pripremnom periodu, ali
okuam i u ovom sportu. Ono pripremnom periodu na biciklu kad se trke priblie i sezona krene,
to izdvaja triatlon i ini ga za- u jednom danu provedemo i do polako se redukuju ili potpuno iz-
nimljivim jeste splet ba ova tri est sati, na tranju do dva, dok je bacuju u zavisnosti koliki je razmak
sporta, odnosno manje je prisutna izmeu dve trke.
monotonija samog treninga zbog
kombinacije plivakih, biciklistikih Koliko je ishrana vana u posti-
i trkakih treninga. Ono to bih jo zanju dobrih rezultata?
dodao jeste veliki broj sati treninga - Dobro izbalansirana ishrana je
provedenih u prirodi, na sveem veoma bitna za postizanje dobrih
vazduhu, za razliku od nekih spor- rezultata u sportu, ona je ak pod-
tova gde se treninzi obavljaju po jednako bitna kao i sam trening.
zaguljivim salama ili halama. Jer ako se sportista neadekvatno
hrani, ne samo to e to uticati na
njegov trening u pogledu kvaliteta,
kreativac, ili si u startu imao ve e i oporavak posle treninga
09 2012. Moja planeta 49

TRIATLON
biti sporiji. To je isto kao kada
sipamo kvalitetno i loe gorivo u
kola, razlika je primetna.
Koliko se tvoj nain treniranja
razlikuje u odnosu na to kada si
bio poetnik i sada? ta se prome- koji su nam ciljevi teiti kao tome,
nilo?
- Razlika je primetna, mada ne
toliko u pristupu treninga, jer iza plivali koliko i plivai i trali koliko i
mene je dugaak sportski sta i
pre triatlona, ve u pogledu naina trajali bi kratko i, naalost, zavrili
treniranja, ishrane, pa ak i objek- bi sa karijerom pre vremena.
50 09 2012. Moja planeta
tivnosti u treningu i svesnosti sebe sporta kojima su u glavnoj funkciji
i svog tela. Iako sadri ova tri spor- razliite miine grupe, ali sportista
ta, triatlon je ipak sport za sebe i
treba mu pristupati ba iz tog ugla, na to i kontinuitetom u radu i
a to znai da treba biti umeren i
realan u treningu i u zavisnosti
jer u suprotnom sve pada u vodu. Kako se priprema za sam dan
Kada bi mi vozili koliko i biciklisti,
atletiari plus teretana, zasitili bi se, suavanje treninga ili tejpering,
a u zavisnosti kojeg je znaaja
Na koliko si trka bio i ta je
sledee u planu?
- Moja trea takmiarska sezona
se blii kraju, pa tako da mogu rei
da iza sebe imam oko pedesetak
trka i domaih i inostranih. Svetsko
prvenstvo u Budimpeti, Balkansko
prvenstvo i Evropski kup u Grkoj
2010. godine su mi za sada najvee
trke na kojima sam bio. Tu je jo
serija Centralno evropskog kupa
iste godine u Hrvatskoj, Sloveniji,
Maarskoj, Srbiji. Ove godine u
planu je Balkansko prvenstvo u
Turskoj u septembru gde oekujem
takoe dosta dobru i zanimljivu
trku.
Da li vreme utie na plan tvojih
treninga (kia, previsoke tempera-
ture, velike koliine snega)?
- Samo na biciklistike treninge
jer zimi, kada vremenski uslovi ne
dozvoljavaju da se vozi, treninge
odraujem na specijalnom
trenaeru na koji se stavi bicikl,
pa se na taj nain vozi u mestu i u
zatvorenom prostoru. Plivanje je
isto u svim vremenskim uslovima
- na bazenu, dok tranje mi ne
predstavlja problem kakvo god na
je vreme napolju.
Da li je teko vezivati tri discipline
jednu za drugom i koliko je vre-
mena potrebno da se sportista
adaptira na taj napor?
- Postoje specijalni treninzi
spajanja na kojima se telo adaptira
na vezivanje disciplina kao na trci.
To je sve stvar treninga i duim
sportskim staom te stvari padaju
sve lake. Spajanjima na treninzima
se takoe veba i usavrava sama
tranzicija, koja je veoma bitna da bi
se takmiar bolje i bre pripremio
za narednu disciplinu. Ono to je
zanimljivo da je triatlon spoj tri
sline uslove kao na trci. To znai
se adekvatnim treningom navikne
uestvovanjem na trkama prihvati
to kao rutinu.
trke?
- Par dana pre trku se radi
reagovati na tropske temperature
i omoguiti nam da pruimo svoj
trka toliko tejper i traje. Ako je
Triatlon na Olimpijskim igrama
Triatlon je u programu Olimpijskih igara
od 2000. godine i od tada je standarni
olimpijski sport.
glavna trka u sezoni, tejper e
biti malo dui i tada mi usputne,
one manje bitne, trke slue kao
provera trenutne forme. Vodim
rauna ta i kad jedem, kao i
tokom cele sezone, rade se, ve
pomenuti, situacioni treninzi i
vri se psihika priprema, odnos-
no fokusiram se za trku koja se
blii. Takoe, pazim da van tren-
inga to vie odmaram i, ono to
je veoma bitno, imam kvalitetan
san od minimum osam sati, bar
dva dana pred trku.
U letnjem periodu se odrava
dosta trka, i to u prepodnevnim
asovima, kada je sunce najjae.
Kako se prilagoava tome i kako
uspevate da na +35 odradite trku
sa odlinim rezultatima?
- Postoji posebna vrsta treninga
ba iz tih razloga, to su situacioni
treninzi kada se u takmiarskoj ne-
delji odrade treninzi koji simuliraju
do davanja znaka za start tenzija
da ako trka poinje u podne, neki
treninzi, obino trening spajanja,
bie ba u 12 sati. Tako se telo
najbolje prilagoava pomenutim
uslovima. Ono to je takoe veoma
bitno, to je pravilna hidratacija
pre same trke, kao i tokom trke.
Na taj nain e nae telo dobro
da bi pruio svoj maksimum kad
maksimum.
Opii trku iz linog ugla, od
samog dolaska, prijavljivanja,
zagrevanja... ta se odvija u glavi
sportiste dok eka znak sudije za
start?
- Dolaskom na mesto
odravanja trke pokuavam da se
fokusiram i da predstartnu ner-
vozu smirim to je vie mogue.
To vreme do starta iskoristim
kako bih jo jednom proverio
opremu, a potom je odloio u
zonu izmene. Za zagrevanje
obino malo rastrim i rasplivam,
naravno, u zavisnosti kakvi su
vremenski uslovi toliko mi i zagre-
vanje traje. Trudim se da vreme
provedem sa ostalim takmiarima,
jer mi to prija pred samu trku,
dok nekom, verujem, odgovara
vie da se malo izoluje, ali to je
sve individualna stvar. Trener daje
n
poslednje savete, odlazi se na
zagrevanje i prozivku, zauzimaju
se startna mesta. U tim trenucima
je na najviem moguem nivou.
Kada trka krene u glavi mi je
samo da izborim dobru poziciju,
istrpim laktate i uhvatim svoj
ritam, pa kako se odvija trka tako
i smiljam taktiku u glavi. Triatlon
je pun iznenaenja i neoekivanih
situacija i takmiar mora u nekim
trenucima biti pametan po sebe
je najpotrebnije.
Tamo-amo
po Srbiji
U prodaji je nova knjiga
Aleksandra Damjanovia
i Nade Damjanovi! Ona
je svojevrsni udbenik o
lepotama Srbije...
U
uvodnom delu nove knjige
Aleksandra Damjanovia i
Nade Damjanovi Tamo-
amo po Srbiji stoji: ova knjiga nije
ni dnevnik, ni vodi, ni tivo kome
je jedini cilj da zabavi. Ona je sve
to po malo. I vie od toga ona je
udbenik o lepotama Srbije.
Na 268 stranica punog kolora
u knjizi se govori o mnogim,
geografski razliitim lokalitetima
u Srbiji: planinama, rekama i
jezerima, potajnicama, kanjonima i
klisurama, vodopadima, peinama,
prirodnim kamenim mostovima
prerastima, ali i kulturnoj batini i
spomenicima, naseljima, o Belgi-
jskoj pruzi, Mohovskom kanalu i
sredokrai izmeu ekvatora i pola.
Sve tekstove ilustruje vie od
150 fotografija.
INFO
Knjiga se moe naruiti telefonom:
+381(0)21/528-114,
+381(0)64/37-64-666
i na e-mail:
nadadamjanovic@sbb.rs
Cena knjige je 500 dinara
 RUBRIKA RUBRIKA

biciklizam

Prvi bajk park u Srbiji podignut je na

Kopaoniku, a poetkom septembra prvi su
ga isprobli etrdeset mauntinbajkera...

52 09 2012. Moja planeta

Konano i u Srbiji 09 2012. Moja planeta 53
biciklizam
K
onano Srbija je dobila svoj
prvi bajk park i to na Kopa-
oniku. Upornost, volja i vizija
novih ljudi koji su doli na nae
najvee skijalite je urodila plo-
dom. etrdesetak mauntinbajkera
je isprobalo staze, uprkos hladnoi.
To je znak da nismo uzalud, po
najveoj sui gradili park skoro
mesec dana. Posebno zadovoljstvo
bilo je videti vonju Jan Cestana iz
Slovenije, koji je dvostruki prvak
te zemlje u daunhil disciplini, kao
i jedan od retkih vozaa sa ovih
prostora koji uestvuje na Svetskim
54 09 2012. Moja planeta
kupovima irom sveta.
Po njegovim, ali i reima naih
vozaa reprezentativaca u ovim
disciplinama planinskog biciklizma,
staze su odline, sadraji zabavni
I, to je najvanije, bezbedni za
korisnike. Cilj organizatora je da se
ovaj sport omasovi i u narednim
godinama izgrade tee staze, kako
bi Kopaonik dorastao organizaciji
Svetskog kupa u mauntinbajkingu.
Otvaranje bike parka predstavlja
veliki pomak kada su u pitanju
letnje aktivnosti u naem na-
jpoznatijem ski centru. Oekujte
sjajnu mtb sezonu sledee godine
i gomilu takmienja. Pratite nas na:
fb/bikeparkkopaonik
Marko Nikoli
PHOTO: MILO Milenkovi
09 2012. Moja planeta 55
Kanjoning Barska rekalanovi kluba za ekstremne sportove
,,Voda, vazduh, podzemlje iz Kraljeva
14. avgusta prvi proli kroz vodopade
Barske reke na Kopaoniku (Srbija)...

Nacionalni park
Kopaonik

Semete
Brzee

kanjoning
K
anjonig je sport koji podrazumeva sputanje
niz vodopade i reno korito. Oznaava put kroz
kanjon uz korienje raznih tehnika koje mogu
ukljuivati hodanje, penjanje, sputanje, skakanje i
druge aktivnosti. Kanjoning je vezan za putovanje kroz
divlje predele, pa je potrebno imati znanje navigacije i
sposobnost snalaenja u prirodi. Kanjoni su mesta gde
je voda izrezbarila vertikale sa prelepim kaskadama, a
ovaj opis odgovara i kanjonu iz ove prie koji je urezala
Barska reka na zapadnim obroncima Kopaonika, u delu
nacionalnog parka.
Kada se krene putem iz pravca Rake, levo skretanje
za Semetiko jezero i produi putem sve do jezera
Semete i onda dalje uzbrdo do vrha grebena iznad sela
Photo: www.xcanyoning.com
Semete, dolazi se do mesta sa koga je mogue uoiti
polukruni vodopad, iji huk se uje sve do grebena.
Odatle se peakom stazom sputa do prve kaskade
vodopada.
Naa ekipa sastojala se od etvorolane posade:
Rako Simovi, Dejan Popovi, Nenad Ivkovi i Milica
Tanasijevi. Vode u kanjonu ima dovoljno ak i u ovim
vrelim danima a temperetura vode je 13 stepeni.
Naoruani opremom (ue 80 metara, alpinistiki pojase-
58 09 2012. Moja planeta
River trekking
Disciplina srodna kanjoningu (canyoning ili canyoneering) jeste river
trekking. Popularna je na Dalekom istoku, a posebno u japanu i na
Tajvanu. Glavna razlika jeste u tome to se obavezno ide uzvodno.
Web info
Do skorog vienja u nekom kanjonu vie informacija
na Internet stranici:
www.xcanyoning.com
vi, kacige i ronilaka odela) krenuli smo pravo u kanjon
i napravili prvo sidrite sa koga smo spustili Nenada
Ivkovia iz Nia kome je ovo bilo i prvo sputanje niz
ue. Koriena oprema je i te kako bila potrebna celom
duinom kanjona, jer su kaskade bile dugake i po 50
metara, a ronilaka odela su nas titila od hladne vode.
Uspeno sputanje na prvoj kaskadi od tridesetak
metara je pokazalo da su stene veoma klizave, pa je
iskusni lan naega tima neoekivano skliznuo u stranu
i na samom poetku zadobio povredu nosa.
Dalje se smenjuju kaskade uz neverovatan estetski
doivljaj prilikom sputanja. Joni koji se stvaraju tokom
udaraca vode o stene prave spektakularan doivljaj
prelamanja svetlosti - duge. Ukupno ima pet kaskada.
Svaka je razliite duine, a na njihovim krajevima
formiraju se bazenii u kojima se skuplja voda, a
lanovi ekspedicije uivaju u akuziju dok ekaju vou
ekspedicije, Raka Simovia iz Kraljeva da se bezbedno
poslednji spusti niz dvostruko ue.
Po naim saznanjima ljudi su prilazili vodopadu Bar-
ske reke, ali je naa ekspedicija prva koja je prola ovaj
put kroz sam vodeni tok.
Rako Simovi
09 2012. Moja planeta 59
promocija

Sauvajmo
Rzav
Dve reke, dva kanjona - jedna peina najkrai
je opis lepote koju krije Arilje i Rzav (Srbija).
Potovaoci prirode i aktivisti EUR God Save
Rzav bore se da sauvaju svoje pare raja...

60 09 2012. Moja planeta

 Kampanja Neka Rzav mirno tee kao i pokretanje Peticije odgovor su na sve uestalije najave
promocija da e se uskoro poeti izgradnja akumulacije. Vie podataka potraite na stranici:
www.rzavmojareka.net

Photo: Vladimir Mijailovi

Arilje i Rzav

Drago mi je da je Optina Arilje

ovu akciju prepoznala onako
kao treba i pomogla besplatnim
smetajem i jednim prelepim
druenjem. S namerom da uradi
foto priu o celoj akciji, pridruio
nam se i na vrsni fotograf

N
a poetku jedno genijalno razmiljanje Gorana Bregovia. Vladimir Mijailovi, osniva Face-
Evropski muziari (misli se na popularnu muziku), utkali book stranice The art of travel
Gore s leva: Crkva Svetog Ahilija u
su u svoja dela melodije i ritmove skoro svih evropskih photogaphy na kojoj svoje
Arilju; Famozne ariljske piramide;
naroda. Srbija je jedna od retkih teritorija, koja je ostala terra radove postavljaju fotografi sa
Ruevine utvrenja Golubinjak
incognita u tom smislu i bilo je samo pitanje vremena kada e se svih merdijana. I da ne zabora-
U sredini: Atraktivni Visoki
to desiti. Nije trebalo ekati dugo... vim Nadicu Stojkov, beograd-
kanjon idealnan je za razne
skog vodia ove grupe, koja je
outdoor aktivnosti; Grob
emu ovakav uvod? Zato to godinama silno elela da barem ovom akcijom pomogne
neznanog hajduka; Vodena
unazad isto govorim za ariljske prirodne lepote, spaavanju Rzava.
peina
ali u okviru turistike ponude Srbije. Turisti su se Arilje, pupak sveta Da krenemo. Posle
Dole: Sedrene barijere; U
zasitili mondenskog Zlatibora, Taru prepeaili susreta predsednika Optine i planinara u porti
zemljanim posudama krka se
i uzdu i popreko, Drinu prepolovili uzvodno i crkve Sv. Ahilija, koja dominira celim krajem kao
pasulj za planinare
nizvodno, Resavska peina posle treeg obilaska vekovni simbol ove varoi, jo od 13. veka (a
kao resavka kola - dj vu. Poslednjih nekoliko iskopine oko nje jo od pre 5. veka), razmene Ariljske piramide Prva stanica Ariljske vrdim da je u pitanju bilo rimsko vojno utvrenje.
godina konstantno propagiram ovaj kraj i njene kurtoaznih rei, a bogme i poklona, krenuli smo piramide. Sve je u domenu teorije, ali i uveno Blizina termi, i sam naziv mnogo govore o tome.
jo malo poznate kanjone, klisure, peine, bez- put Visoke banje udaljene od Arilja nekih 30 udovite iz Loh Nesa niko nije video (to jest O termama ne bih troio rei jer je odnos Strarih
dane, visove, neolitska nalazita i, naravno, km. Inae, Arilje, iako malo mesto, prepoznatljivo dokazao njegovo postojanje), a to ne spreava Rimljana spram termi opte poznat, a ono to
najsajajniji biser u toj dijademi - Veliki Rzav. je po mnogo emu. Ovde je svetska prestonica hiljade i hiljade turista da hrle tamo. Sve je je manje poznato je da je golubarstvo nastalo iz
Najzad sam doekao da deo ovoga blaga bude maline, ariljski pamuk (donji ve) brend je koji poelo kada sam shvatio da se dva piramidalna puke potrebe, jer pri opsadi utvrenja jedino gol-
uvrten u zvanian kalendar PD elezniar, se prouo diljem Srbije i sinonim je kvaliteta, brda nalaze na putu za Visoku, i setio se pirami- ubovi mogu da idu na ispau i bili su polsednja
jednog od najveih planiraskih klubova u Srbiji. a osamdesetih godina prolog veka o Arilju se da u Visokom u Bosni. Druga podudarnost je bila nada za preivljavanje.
Veliku zahvalnost pre svega dugujem novinarki prialo kao srpskom ekonomskom udu, jer je ista geografska irina na kojoj su bile locirane i Za ovu liticu vezuje se jedna neobina pria
Sneani Trajkov, inae lanu pomenutog plani- tada po razvijenosti male privrede bio u rangu ariljske i bosanske piramide. Trea je istovetni koja izgleda kao legenda, pria o Zlatnoj uskiji,
narskog kluba, koja je prole godine boravila na slinih varoi u Sloveniji. ugao vrha dveju piramida... iliti legenda o srpskom mau kralja Artura.
ovim prostorima i tako faktiki utrla put svemu Bilo je raznih tumaenja te ekonomske anom- Prelazimo na plato Gize. Tamonje piramide Ne mogu a da ne pomenem najtopliji deo sela
ovome. alije, a najinteresantnije objanjenje je dao su orjentisane prema Sirijusu. Zaudo, i ovdanje Visoka, gde se banja i nalazi; stari brani par koji
Kimu ovog savrenog prirodnog organizma izvesni ekstrasens koji je ovde locirao jednu od isto. Ugao koji sklapa sfinga, u odnosu na pi- je svio svoj skromni dom na prilazu ovoj steni.
ini Veliki Rzav (sliv Zapadne Morave) koji je, mnogih zemaljskih akri pupak sveta. I samo ramide, istovetan je onom koji ini crkva Sv. Svaki susret sa njima ispunjava i duu i srce.
naalost, poslednja nezagaena reka u Srbiji (ce- jo ovo: u neposrednoj blizini grada, kada se Ahilija i ova piramidalna brda... Osamdeset milenijuma I sam prilaz banji
lim tokom skoro do ua), a to nije malo ve 60 krene ka banji, du Rzava reaju se privatne Tragom Starih Rimljana Visoka banja je svojevrstan doivljaj. Ulazi se u kanjon preko
km. Sa njegovih obala moete piti vodu onako plae. Scene nalik onim sa mora. Guva, vreva se nalazi u sutjesci rzavskog kanjona, a boljeg mostia, pa preko viseih stepenita, po uskoj
kako su to radili i vai preci na svim rekama sto- naroda, veinom omladine, mea se sa muz- mesta da se sagleda u svoj svojoj lepoti nema stazi sve do malih bazena koji su tik uz Rzav.
tinama i hiljadama godina unazad, iz svojih aka. ikom. ank, lealjke, suncobrani trai se od monumentalne litice - Golubnjak, odakle puca Od neba vidite samo jedan njegov deli. Nekada
Naalost, i poslednjeg Mohikanaca uskoro nee mesto vie za parkiranje kola. Nestvarna scena pogled na samu banju i velianstveni kanjon. Tu se do nje stizalo preko mnogobrojnih mostia,
biti ako se neto ne preduzme, ali o tekim za unutranjost Srbije. Naravno, svemu je kriv su ostaci zidina koje arheolozi jo nisu ispitali, a posle rata miniranjem je probijena dananja
temama drugi put. prelepi Rzav. ali sam ja ponovo sebi dao za slobodu da ust- staza. Naalost, tako su unitene i mnoge ukle-

Vie podataka o ariljskim piramidama pronaite na ovoj internet stranici.

www.tvojportal.com/index.php/sr/zabava/razglednica/item/16160-ariljske-piramide--istina-ili-splet-fantastinih-podudarnosti?.html Na ovoj stranici proitajte priu o Zlatnoj uskiji, iliti legenda o srpskom
www.tvojportal.com/index.php/sr/zabava/razglednica/item/14625-srpski-m-krlj-artur.html mau kralja Artura.

62 09 2012. Moja planeta 09 2012. Moja planeta 63


promocija
sane zahvale izleenih - banji i bogu. O banji bi
se imalo priati mnogo, jer izvori su stari 80.000
godina... Ali dodau samo jo ovo, ovde se nal-
aze visee terme kojih nema mnogo ni u svetu.
Ja je najvie volim zimi, kada napada sneg, da iz
toplih bazena uskoim u ledeni Rzav. O lekovito-
sti vas neu zamarati (vid, kostobolja, ivci )
ali hou o neemu drugome...
Carstvo hedonizma Ova planinarska akcija
je po svom konceptu mnogo neobina. Bilo je
jako malo peaenja (sledei dan neto malo
vie) ali je zato naglasak, ako izuzmemo prelepu
prirodu koja i jeste alfa i omega ove ponude, bio
na oputanju, druenju, da sva ula uivaju. Jo
u banji, da li zbog tople lekovite kupke, plani-
nari su se ve maksimalno opustili i prepustili
uivanju. Dolsakom na ue Katunice u Rzav,
koje je u blizini, gde su volonteri Ekolokog
udruenja Rzav God Save Rzav u saradnji
sa Optinom i njihovim ljudima pripremili ruak,
pasulj iz zemljanog lonca, atmosfera je samo do-
bila na temperaturi. Slino je bilo i drugi dan, ali
o tome... Puni lepih utisaka ali i stomaka, zanoili
smo u Lovakom domu u Visokoj. I to bee
besplatno. Hvala im.
Sve, sve ali Drugi dan. Pravac - Vodena
Photo: Vladimir Mijailovi
Posetite sajt EUR God Save Rzav: www.rzavmojareka.net i prikljuite se grupi na Facebooku.
64 09 2012. Moja planeta
peina. Put nas je vodio pored Mukog izvora.
Kada sam objasnio ta lei, veina je prosula ve
napunjene flae sa lekovitom vodom iz Visoke
banje. Mada su ogromnu veinu planinara inile
pripadnice lepeg pola, to ih nije spreavalo da
ponesu koju flau, da im se nae - zlu ne trebalo.
Jes da voda iz Visoke lei svata, ali ova iscelju-
je
Vila i hajduci Vodena peina se nalazi u
klisuri reke Panjice. Do nje se stie preko neko-
liko mostia, a na pola puta Hajduka peina.
Legenda slovi da je to bilo poslednje utoite
jednoj hajdukoj druini u begu od turske potere.
U blizini su dva groba (inae prirodne tvorevine)
neznanih hajduka. To su bili poslednji branioci,
koji su verovatno umrli od gladi a vila Ravijojla
je njihova tela spustila na tlo i prekrila ih kamen-
jem.
Volt Dizni Sama peina i ne bi bila toliko
veliki magnet za turiste da tu nema vodopada.
Ovde je najbolje da citiram planinarku Chantal:
Ovo je neto najlepe to sam do sada videla
na mojim mnogim putovanjima. Voda izlazi iz
peine zasiena kalcijum bikarbonatom i pravi
male sedrene barijere (kalciijum karbornat). Ja
ih zovem Mini Plitvice. Posle par stotina metara
www.facebook.com/groups/53330548265
Turistika ponuda Arilja
Vie podataka o smetaju u arilju i okolini
potraite na stranici: www.arilje.org.rs/turizam
voda se obruava i pravi neveliki vodopad, ali
zato to nadoknauje svojom nesvakidanjom
lepotom. Siga prekrivena mahovinom, a sve kao
u pokretu, razigrano i grubo reeno amorfno i
nadasve bajkovito. U stvari ceo ovaj potez, kao
da je deo scenografije iz produkcije Volt Diznija.
Kao dete ovde sam beao od kue i stvarnosti
sa malim zaveljajem na kraju tapa i tu ostajao
dok ne ogladnim. To je moja Nedoija Never-
land.
Stereorama Ovde moram pomenuti i Frulaku
stenu. Izrazito picasta stena, takozvana igla. U
doba kad je selo bilo preplavljeno mladima, dva
frulaa (i tada se cenio stereo zvuk) popela bi se
na iglu, ne znam kako, i vascelu svirala no kola.
Dole na istini iznad vodopada, mlade je pod
budnim okom Meseca igrala oko zapaljene vatre.
O tome kad razmiljam stvara mi se slika neka-
kvog mistinog paganskog rituala.
Danak u hladnoi Kad kroite u
unutranjost peine shvatate da je njen naziv
vie nego adekvatan. Ulaz je prostran. Posle
nekih pedesetak metara odvaja se jedan su-
vozemni krak, a odatle se mora gaziti ledena
voda koja dosee do vitalnih organa. Nakita sko-
ro da i nema, ali su zidovi na pojedinim mestima
Download
Ovde moete direktno preuzeti Turistiki vodi
publikaciju u pdf formatu.
www.arilje.org.rs/upload/preuzimanje/ostalo/turisticki_vodic_arilje.pdf
Na drugoj strani: Rzavska ada
Uski Vir; Visoka Banja u kanjonu
Rzava
Gore s leva: Silazak prema
Visokoj Banji;
Dole: Stena za dva frulaa, Selo
Dobrae, Aktivisti Ekolokog
udruenja Rzav
pozlaeni, ili barem tako izgledaju. Na kraju vas
eka omanja dvorana sa podvodnim mostiem.
Za dalje napredovanje potrebno je preroniti sifon
a to je ve za profesionalce. Hladna voda je
uzela svoj danak i od cele ekipe do kraja je stiglo
samo nas est.
God Save Rzav Preskoiu neke delove i priu
zavriti na Uskom viru, rzavskom ostrvu nado-
mak grada. Tu smo se ponovo sastali sa aktiv-
istima EUR God Save Rzav uz rotilj i pie.
Kupalo se, jelo, pijuckalo, pevalo a zvanini kuvar
Mi Mi je ak potegao priu o osnivanju sajta
za upoznavanje beogradskih dama i ovdanjih
neenja. Ne znam dokle se stiglo sa tom idejom
ali za koju sedmicu evo planinara iz istog plani-
narskog kluba ponovo u naem kraju.
Eto, provedoh vas samo kroz neke od lepota
naeg kraja, borei se sa injenicom da ni moje
rei ni fotografije Vladimira Mijailovia ne mogu
zameniti jedinstven oseaj koji vas poseda kada
svojom nogom kroite kroz ovaj kraj upijajui ih
neposrednim vizuelnim kontaktom kroz ogledalo
due.
Tekst: Zoran Rakovi
zoranodrampe@gmail.com
Fotografije: Vladimir Mijailovi
09 2012. Moja planeta 65
 RUBRIKA propeler

Propeler Nada za okeane

Naunik Andrew Lewin eli da stane na put masovnom unitenju koje
se svakodnevno odvija u morima irom sveta. Sa njim je razgovarala naa
saradnica Marija Boljevi

Z
agledaj se duboko, duboko u prirodu, i tada e
sve bolje razumeti, govorio je Albert Einstein.
Mnogi ljudi ovo pogreno shvataju, pa na prirodu
gledaju kao na neiscrpni resurs za lov i bogaenje. Da li
biste jeli meso delfina, psa, kita? Jer to su za neke speci-
jaliteti! Naalost, vie uzbune se napravi kad kit napadne
oveka, nego kad jedan ovek odobri da se godinje
moe uloviti 12.000 kitova (taj broj je mnogo vei!).
Danas, kada se suoavamo sa nestankom mnogih
ivotinjskih vrsta, nedopustivo je pustoenje planete
zbog sebinih, ali i komercijalnih razloga. To se posebno
odnosi na okeane gde se svakodnevno deava genocid
nad nebrojenim vrstama, a najugroeniji su kitovi, delfini
i ajkule. Problem je trebao biti ublaem jo 1982. kada je
Meunarodna komisija za lov na kitove donela odluku o
potpunoj zabrani komercijalnog lova na kitove. Zabrana
je stupila na snagu 1985. godine, ali uzalud... Mnogi
dokumentarci (,,Whale Wars, ,,The Cove...) to i dokazuju,
a sam lov na define opisuju Ric i Helene OBarry, koji su
u ime organizacija One Voice i Earth Island Institute dve
godine dokumentovali pokolj.
- Pokolj delfina, kao i obino, poeo je u zoru. Riba-
rima je trebalo oko etiri sata da ih sve pobiju i odvezu
tela u klanicu. Srce nam se slamalo gledajui toliko boli i
patnje. Neki delfini su proveli etiri sata sluajui krikove
svojih sapatnika, plivajui u krvi pre nego to su i sami
bili ubijeni. Prugasti delfni zarobljeni jue, proveli su celu
no u malom ograenom prostoru, plivajui u krug U
zoru, doli su ribari sa svojim kukama, noevima i dugim
kopljima. Zateui mreu prema stenovitoj obali male
uvale, naterali su delfine u pliak. Neki od ribara poeli
su ih nasumino ubadati otrim kukama. U mnogim
sluajevima, delfina je trebalo ubosti vie puta pre no
to se kuka zabila dovoljno duboko da ga ribari mogu
izvui na brod. U tom trenutku delfin je jo iv navodi
se u njihovom svedoenju.
Andrew Lewin jedan je od naunika koji pokuavaju
da prekinu ovu uasnu praksu i prenesu svoje znanje
putem internet stranice www.speakupforblue.com elja
mu je da stvori Lidere okeana.
Va cilj je edukovati ljudi kako da postanu ,,Lideri
Okeana. Morate ii korak po korak, ta je najtee u
tom procesu?
- Odlino pitanje! Lideri okeana su ljudi koji oseaju
veliku strast prema okeanima. To moe biti bilo koja
odrasla osoba ili dete koje je zainteresovano za zatitu
okeana. Najvei izazov za ljude koji ele postati voe je
da postanu svesni i obrazovani kada su u pitanju proble-
mi okeana. Nakon to su se oni obrazovali onda to mogu
preneti na svoje porodice i prijatelje i na taj nain iriti
svest. Najvaniji aspekt u postajanju voe je sposob-
nost da se ljudi inspiriu i navesti ih da preduzmu akcije
kako bi zatitili okeane. Neke akcijske stavke mogu biti
ienje plae, ili, ako ste ronilac, ienje podvodnog
stanita od smea i otpadaka.
Klju za budunost lidera okeana je itanje o okeani-
ma i pomaganje drugima da razumeju ta se deava. to

Kako i zato je nastao projekat www.speakupforblue.com

Na ideju za osnivanje Speak Up for
the Blue, doao sam dok sam pre dve
godine pohaao Nacionalnu kon-
ferenciju u Washingtonu (SAD) pod
nazivom Nedelja okeana 2010 i
Meunarodna konferenciju u Char-
lottetown (Kanada). Obe konferencije
bile su usmerene na izlivanje nafte u
Meksikom zalivu, koje se dogodilo u
aprilu te godine, pa je nauna zajedni-
Neki delfini su proveli etiri sata sluajui ca na tim konferencijama pokuavala
Photo: NOAA
zakljuak na svakoj konferencije bio
je da je potrebno da javnost post-
ane svesna potencijalne opasnosti
ljudskog korienja okeana, te da je
pravilno upravljanje potrebno kako bi
se spreilo dalje unitavanje sredine
kao i da egzistencija drugih ljudi zavisi
od okeana. Dakle, oseao sam da je
moja dunost da pokrenem inicijativu
koja e pomoi ljudima da shvate to
se dogaa u okeanima i da to prezen-

krikove svojih sapatnika, plivajui u krvi da odgonetne kako bi mogli spreiti

takve katastrofalne dogaaje koji
tujem na nain koji je lako razumjeti
i zabavan. I SpeakUpForBlue.com
pre nego to su i sami bili ubijeni mogu da utiu na okeane. Glavni roen je januara 2011. Andrew Lewin

66 09 2012. Moja planeta 09 2012. Moja planeta 67


propeler
RUBRIKA
vie ljudi pone da ui i pokrenu se, to e u budunosti
biti bolje stanje okeana.
Zato i kako ljudi koji su zainteresovani za ouvanje
okeana mogu dovesti do poboljanja i kako ih motivi-
sati da neto uine ako su daleko od okeana, na primer
u Srbiji? Moete li ih motivisati sada da neto urade?
- Prva stvar koju ljudi treba da shvate je da smo svi
povezani sa okeanima, bez obzira gde ivimo. Potoci,
reke, jezera, estuariji povezuju nas sve sa okeanima.
Reka Mississippi u SAD-u je odlian primer. Tee od se-
vera SAD sve do juga gde se uliva u Meksiki zaliv. Pos-
toje mnoge farme uz Mississppi, koje koriste pesticide
i ubrivo koji e zavriti u reci i akumulirati se na samo
dno Meksikog zaliva. Ovi aditivi u vodi e poveati
nitrate u okeanima, to e u prolee, na uu Meksikog
zaliva, prouzrokovati procvat fitoplanktona. Cvat e na
kraju e uginuti i potonuti na dno okeana. Kada cvat
potone, bakterije e ga jesti i u toku tog procesa koriste
kiseonik na dnu okeana. Tako e nastati mrtva zona.
Dakle, kao to moete videti... vodeni putevi deluju kao
arterije i vene svake zemlje i u odreenom mestu otiu
u okean. I ljudi sa kontinenta moraju biti oprezni da ne
dodaju nita u vodu da ne treba biti u njoj.
Koje je po vaem miljenju najzanimljivije i najopas-
nije morsko stvorenje i zato?
- Najzanimljivije? Mislim da su to korali. Njihovo
postojanje podupire toliko ivota. Oduevljava me kad
razmilajm kako tako mala i osetljiva ivotinja moe biti
odgovorna za izdravanje tako visoke raznolokosti riba,
rakova, jastroga, planktona, morskih kornjaa...
Najopasnija vrsta u okeanima su jednostavno ljudi.
Mi smo takvi paraziti da smo zbog pohlepe rekordnom
brzinom istrebili mnoge vrste.
Film The end of the line otkriva kako automobilska
korporacija Mitsubishi, kontrolie prihode tunjevine
u svetu. Tu je ak prisutno i zamrzavanje tunjevine za
iduih 20 godina, jer korporacija razume da e tune
68 09 2012. Moja planeta
Mrana predvianja
Kakva su vaa oekivanja u vezi sa ugroenim
vrstama? Moe li i kada doi do poboljanja?
Moete li nam dati neko nauno predvianje?
- To je teko pitanje. Svaka od ovih vrsta ima vlas-
titi set oporavka od problema. Atlantski bakalar se
jo nije oporavio, kao to su naunici predviali u de-
vedesetim godinama, a trenutno je takvo miljenje
da se oni uopte i nee oporaviti ili da se populacija
preselila u vee dubine Srednjeg Atlantika, ali nema
dokaza koji podravaju ovu teoriju.
Pravi problem je u tome to strategije oporavka
za svaku vrstu nisu nuno i naune. Nauka nam
pomae da razumemo kako funkcioniu vrste popu- unazad, Japanci su ubedili nekoliko manjih ostrvskih
lacija i moe da pomogne u uspostavljanju kvote za
ribolov na osnovu naunih modela. Socio-ekonoms-
ki aspekt strategije oporavka je najvei izazov. Teko
je rei ljudima da prestanu sa lovom odreene vrste
koje su lovili jo njihovi preci i koju oni koriste za ish-
ranu svoje porodice. To je sloen proces koji zahteva
dovoenje svih grupa koje koje su ukljuene, kao
to su vladini zvaninici, ribari, turistiki sektori... Oni
treba da razgovaraju i nau kompromis kako napre-
dovati u upravljenju vrstama koje su u opasnosti. To
nije lak proces, ali se pokazao funkcionalnim.
izumreti do tada, a oni e biti u mogunosti da prodaju
tunjevinu za veu cenu, jer e potranja biti tako viso-
ka... To je samo pohlepa!
ovek ima znaajan uticaj na okeane, a oni pokrivaju
preko 70% povrine nae planete. Postoji podatak da
je samo 0,6% okaena zatieno, a 1% okeana istaen.
Kako moemo neto poboljati ako je procentualno
vrlo mali broj okeana istraen i zatien? kompleksnim problemima sa svojim pristalicama komu-
- Jako je teko tititi meunarodne vode, ali delovi
okeana koji pripadaju iskljuivo zemljama koje se nalaze
u ekonomskim zonama
mnogo se lake tite. Jedini
problem je to ne postoji
potranja za zatitom i
upravljenjem ovih voda.
Mnoge zemlje nisu motiv-
isane da tite svoje okeane,
jer njihovi graani to ne
trae. Postoji vie pritiska
na okeane za razvoj u
smislu traenja nafte i gasa,
nego na njegovu zatitu.
Klju je edukovati graane
da shvate koliko zavise od
okeana. Egukovani graani
poveavaju zahteve za
zatienim podruijima.
Svetski lov kitova do kraja
prolog veka doveo ih
je do ruba egzisencije,
Smrtonosna flota
Komercijalni lov na kitove je zabranjen u celom svetu, ali japanska flota od etiri broda
i 180 ljudi svake godine ide u lov, a to se pravda potrebom da ta drava u naune svrhe,
nadgleda uticaj kitova na svoju ribarsku industriju.
uprkos globalnom moratorijumu na komercijalni toga srean kraj. Poslednji dio je po slobodnom izboru!
kitolov, nekoliko zemalja i dalje lovi kitove u komer- Kako bi dovrili svoj rad, naunicima su potrebna
cijalne svrhe - Norveka i Island koristei prigovore sredstva od vie izvora. Oni su esto na milost i ne-
na moratorijum, Japan pod maskom naunog milost zbog vladinih odeljenja i njihovih zadataka i
istraivanja. to mislite o tome? Moe li Meunarodna ciljeva, dobrotvornih udruenja, i uopteno javnosti.
komisija za lov (IWC) biti efikasnija? Dakle, naunici moraju zadovoljiti zahteve donatorske
- To je pohlepa preruena u ouvanje kulturnog agencije kako bi dovrili svoje istraivanje. Istraivanja
naslea... IWC je neefikasan, jer je celi lov kitova za klimatskih promena, na primer, vrua su tema upravo
nauna istraivanja ala. Meso se prodaje na tritima sada u naunoj zajednici. Veina donatorskih agencija
ljudima koji ne znaju nita bolje. Nisam siguran koliko su su u potrazi za finansiranjem istraivanja o klimatskim
rigorozne agencije za inspekciju hrane u tim zemljama, promenama. To je konkurentno, ali naunik ima bolju
ali ja bih bio oprezan zbog sadraja ive koja se moe priliku da dobije sredstva, ako se bavi istraivanjem
nai u kitovom mesu. Bilo bi zanimljivo saznati nivo ive vrue teme.
i drugih tetnih supstanci u kitovom mesu. To znai da druge vane teme ne mogu dobiti sredst-
Drave daju ekonomske podsticaje. Nekoliko godina va jer se ne smatraju prioritetom od strane agencije koja
finansira. Teak nain stvaranja karijere, ali naunici to
drava da glasaju protiv moratorijuma na kitolov, don- rade neko vreme, a to rade i sada. Mislim da se konkuri-
iranjem zgrada, automobila i drugih poklona i oni su sanje za dodelu iz sredstava donatorskih agencije
promenili svoj glas za smrt vie kitova. Svetu treba novi menja, kao i da je sve vie pojedinaca iz javnosti od onih
model za pokretanje. Kao sto je Richard Branson rekao koji ele podrati istraivanje, primjenjuju istraivanja,
u svojoj novoj knjizi Screw Business As Usual, korpo- do onih to oni misle da ga treba dovriti. Ako se projekt
racije i zemlje treba da uvedu od krajnje linije ekoloke ne finansira - onda projekta i nema.
i drutvene promene kako bi na Zemlji bili odrivi. Meutim, postoji i drugaija praksa. Odlian primer za
Potrebna su inovativna preduzea koja e da sarauju sa to je Wallace J. Nichols, lider okeana iz Speak up for the
okeanima a ne da rade protiv njih. blue. J. je biolog, specijalista za morske kornjae i zago-
vornik zatite okeana. Pre dve godine, J. je odluio da
Organizacije poput Greenpeace, WWF naporno
rade kako bi doli do promena i po Vaem
miljenju kome ljudi vie veruje, organizaci-
jama poput Greenpeacea ili naunicima Najopasnija vrsta u okeanima su ljudi.
koji nisu ukljueni u neku od organizacija? Mi smo takvi paraziti da smo zbog pohlepe
- Ne mislim da postoji pitanje kome ljudi
vie veruju. Mislim da to ima veze s tim
rekordnom brzinom istrebili mnoge vrste
kako ljudi razumeju ono to se dogaa na
naim okeanima. Organizacije poput Greenpeace i eli da radi na projektima za koje je oseao da su vani,
WWF zapoljavaju izuzetno komunikativne ljude koji o bez povezivanja s organizacijama ili nekog vladinog
odelenja, tako da je imao slobodu u odabidu projekta.
niciraju na jednostavan i lak nain koji se moe razumeti. On udruio sa Ocean Foundation i okupio ekipu, nudei
Nije mnogo ljudi zainteresovano za itanje statistike im plan mesenih donacija u razliitim iznosima, kao
litetrature o osnovnoj nauci... Meni je ponekad dosadno podrku za njegov rada. On im je takoe ponudio i
da itam, a od toga ivim. podsticaje. Ako neko eli da donira 25 dolara meseno,
Veliki deo WWF, The Nature Conservancy, Environmen- oni e primiti kopiju deije knjige koju je napisao. Ako su
tal Defense Fund, Conservation International i SEAlliance donirali 1.000 dolara meseno, oni e biti u mogunosti
(Dr. Sylvia Earle Alliance) sarauje sa naunicima tako to da odu na jedno od njegovih konzervatorskih puto-
saoptavaju rezultate svojih studija pristalicama orga- vanja. Kada sam poslednji put razgovarao s J.-jem, on
nizacije, tako oni zasnaju ta se dogaa u okeanima... je radio prilino dobro i bio je u mogunosti da radi na
mnogim svojim projektima, bez brige o podnoenju
U knjizi The Skeptical Environmentalist: Measuring zahteva za finansiranje za svaki projekt.
the real state of the world, bivi aktivista Greenpea-
cea Bjrn Lomborg navodi da postoje nekoliko ra- Postoji mnogo teorija o ekolokim problemima, na
zloga zato ujemo toliko loih vesti o ivotnoj sredini. primer, o klimatskim promenama. Da li to moe da
Naime, naunici zavise od javnih sredstava za svoja predstavlja problem naunicima?
istraivanja, a loe vesti se prodaju bolje od dobrih. - Ne, uope! Nauka se temelji na pokuajima doka-
Kako ljudi mogu da procene to je tano od prezento- zivanju ili pobijanju teorija. Klju za sve naunike je da
vanih informacija? budu nepristrani u svom radu. Naunici treba da puste
- Ba kao to ste rekli, mi sluamo loe vesti o okeani- da rezultati govore sami za sebe, to je lepota nauke.
ma, jer loa vest prodaje! Ljudi vole da gledaju konflikte. Vi nikad ne znate to ete dobiti. Ali, da bude jasno,
Moete videti osnovnu strukturu bilo koje prie ili koji 90% svih naunika irom sveta se slau da se klimatske
filma, TV emisije, ili informativnog programa i videete promene deavaju, a to je pokazano u mnogim lancima
istu stvar: tu je uvod, sukob, reenje sukoba, i nakon poevi od kopnenih istraivanja do istraivanja mora.
09 2012. Moja planeta 69
propeler
Porodica kao uporite
Da li vae kerke zainteresovane za Speak up for the
blue i pokazuju li interes za va radom?
- Moje divne devojice (3 i 4 godina) su moj ivot!
Moja supruga i ja oseamo da je naa dunost da po-
dignemo nau decu tako da potuju okeane i da ih treti-
raju dobro. Pokuavam da ih nauim koliko god mogu o
okeanima i one to vole! Nedavno sam se obratio razredu
moje najstarije kerke u vrtiu, gde sam ih upoznao sa
nekim od najspektakularnijih vrsta u okeanu, kao to su
delfini, kitovi, morski psi, polarni medvedi... Razred je bio
hipnotisan slikama koje sam im prezentovao i odlino
smo proveli vreme, raspravljajui kako svojim dnevnim
aktovnostima mogu pomoi okeanima.
Da li jedete ribu ili ste vegetarijanac? Moete li dati
neki savet za ljude koji su jo uvek jedu ribu, kako oni
mogu pomoi, da li je mogue napraviti neki balans
izmeu ishrane ribom i zatite okeana?
- Ja jo uvek jedem ribu, iako ne esto. Nemam prob-
lem s ljudima koji jedu ribu ili s ljudima koji su vegetari-
janci. Mislim da su oba stila ivotna stila ishrane odlina.
Oni od nas koji jedu ribu moraju biti svesni koje ribe
jedemo i koliko esto je jedemo iz dva razloga: mnoge
ribe sadre visoke koncentracije ive i mnoge ribe koje
se prodaju na tritu da nisu izlovljene.
Dakle, ne jedem ribu esto, jer to moe biti tetno za
moje zdravlje. Seam se ekstremnog sluaja trovanja
ivom glumaca Jeremy Pivena. On je jeo ribu gotovo
svaki dan vie od 30 godina. Jednog dana je otiao za
redovni pregled i imao neke rutinske analize krvi. Lekari
su bili su zaprepateni koliinom ive u njegovom telu.
On je imao est puta vie smrtonosne koliine ive, nego
to ovek ima u svom telu. Bio je odmah hospitalizovan
i izvukao se.
Takoe, kada kupujete u marketu ili prodavnici vrlo
teko je otkriti koja je riba ugroena, odnosno izlovljena.
Neke ribarnice su dobro edukovane o pravilima prodaje
ribe, meutim, veinu trgovaca ne zanima to e prodati
proizvode izlovljene ribe. Restorani su takoe krivi zbog
prodaje izlovljene vrste, a neke e prodati ak i ugroene
vrste za visoku cenu.
Dobra vest je da postoje programi koji su dizajnirani
tako da utiu na pametnije izbore potroaa. Monterey
Bay Seafood Watch je odlian program koji prua
potroaima informacije o tome koje vrste riba potroai
treba da izbegavaju, alternative za te vrste, i dobar izbor.
Oni imaju ak i iPhone i Android aplikacije. To je veliki
program koji sam koristitio savesno.
Ja u pitati prodavaa ili restoran o tome kako je
njihova riba ulovljena. Ako oni ne znaju (to je esto
sluaj, te je vrlo, vrlo frustrirajue) onda se jednostavno
odluim za meni,odnosno izaberem neto bez ribe. To je
moj nain da se kaem sledei put treba da zna ili neu
kupiti ribu od tebe. Nadam se da e drugi lideri okeana
primeniti isti pristup! to je vie ljudi koji primenjuju
ovaj pristup, vie prodavaa i restorana e se pridravati
zahtevima potroaa.
70 09 2012. Moja planeta
Koji su vai planovi za dalje?
- Moji planovi za budunost su da od SpeakUp-
ForBlue.com napravim redovni posao. Ja u nuditi i
neke online proizvode u bliskoj budunosti (karijere
vezane za zatitu okeana kao i partnerske programe).
Ovi proizvodi su dizajnirani za stvaranje promena u
ivotnoj sredini i u drutvu, kao i da mi pomognu u
izdravanju porodice. Ocean Conservation Careers
proizvod e mi pomoi drugima pomognem da izgrade
uspene karijere u zatiti okeana. To e omoguiti da
se vie ljudi ukljui u zatitu,to e pomoi okeanima u
ovoj dugoj vonji.
Afilliate program poput onog s EnviroSurfers,
pomoi e SpeakUpForBlue.com posetiteljima da
kupe eko-friendly proizvode. Kada sam prvi put poeo
SpeakUpForBlue.com, rekao sam da u odrati svoj
rad pomou programa oglaavanja, kao to su Google
Adsense, meutim, brzo sam primetio da se oglasi
ne odraavaju dobro na posao kao to sam radio.
Na primer,napisao sam lanak o izlivanju Deepwater
Horizon (Meksiki zaliv) i primetio sam lanak pojavio
kao ulaganje u nafti ...nije reklama koju sam htio.
Tako sam traio eco-friendly firme da mi pomognu u
podravanju mog rada,i pronaao sam odlinu firmu
pod nazivom EnviroSurfers. Takoe se nadam orga-
nizaciji dogaaja, kao to su ienje plae, aktivnosti
na otvorenom i jo mnogo zabavnijih stvari kako bi
pomogli ljudima da na zabavan nain uestvuju u
zatiti okeana.
No, glavni cilj je nastaviti edukovati javnost o okeani-
ma i kako oni mogu pomoi kroz SpeakUpForBlue.com,
SUFB TV (www.youtube.com/speakupforblue), Face-
book stranici (www.facebook.com/SpeakUpForBlue), a
druge drutvene mree.
Vaa poruka itataocima magazina Moje planeta?
- Najbolji savet koji mogu da dam jeste da sebe
izgraujemo to vie u ljude koji su svesni toga to se
deava sa naim okeanima, bez obzira gde na svetu
ivite, na obali ili u unutranjosti ,vae dnevne ak-
tivnosti imaju neki uticaj na okeane. Va je izbor da li
e taj uticaj biti pozitivan ili negativan. to vie znate o
okeanima bolje ste opremljeni da ih titite!
propeler
Betmenova druina
Ni najvatreniji oboavaoci Betmena
nisu gledali ovaj film! Ivana Budinski
odgaja tri mlada slepa mia, koji e
uskoro rairiti krila!
K
rajem juna pozvala me je Jelena Jovanovi,
koleginica koja radi u Prirodnjakom muzeju, i
rekla da je neka devojka donela slepog mia u
muzej. Pitala meje da li mogu da ga zbrinem. Rekla
sam da nema problema, i otila u muzej kako bih
ga nahranila i napojila, pa ako nije povreen, da mu
stavim prsten i da ga pustim. Meutim, ok je usle- Bebia odmah
dio kad sam otvorila kutiju za cipele u kojoj je donet po dolasku (26. 6.)
u muzej i ugledala njega najmanjeg slepog mia
kog sam ikad videla (a nagledala sam ih se dosta za uvek je bio bez dlake, i nije imao razvijene meha-
osam godina koliko se bavim njima). Jo je bio slep nizme termoregulacije), ali sam ipak reila da ga
i nije imao dlaku jer je tek poinjala da mu raste. Na ponesem kui i probam da ga odrim u ivotu.
osnovu toga procenila sam da je star oko pet dana.
Bila je u pitanju beba belorubog slepog miia (Pipis- Briga o Bebii
trellus kuhlii), koji vole da se zavlae po pukotinama. Stavila sam ga u arapu u malu kutiju - da mu
Realno, anse za preivljavanje u tom uzrastu su mu ne bi bilo hladno, pa na internetu potraila infor-
bile uasno male, s obzirom da je ostao bez mame macije o odgajaju beba slepih mieva. Veoma ko-
od koje je potpuno zavisio zbog mleka i toplote (jo risne savete dobila sam od Helene iz eke koja ima
Ivana Budinski: Zbog slepih mieva poela sam da se bavim speleologijom
Dvadesetpetogodinja Ivana Budinski, osnovne i
master studije biologije zavrila je na PMF-u u Novom Ivana Budinski (levo) i Jelena
Sadu, a sada je student prve godine doktorskih studija Jovanovi na terenu u peini
biologije na Biolokom fakultetu u Beogradu. Radi na
Institutu za bioloka istraivanja Sinia Stankovi, na
odeljenju za genetika istraivanja. Kao srednjokolac
bila je polaznik seminara biologije u Istraivakoj
stanici Petnica, i 2004. godine ju je Vladimir Jovanovi
(tada mlai saradnik u Petnici) sa jo etvoro polaznika
poveo na Beljanicu na teren sa studentima biologije iz
Beograda (Bioloko-istraivako drutvo Josif Pani).
Kako kae, tu se i rodila njena ljubav prema slepim
mievima, jer je zapoela saradnju sa studentima
biologije koji su se bavili ovim sisarima. Tada je Branko
Karapanda vodio terioloku sekciju (sekcija koja
prouava sisare), a preko njega je upoznala i Milana
Photo: Branko Karapanda
Paunovia iz Prirodnjakog muzeja. I dan danas su u is-
toj ekipi. Iako nije zvanino zaposlena u muzeju, tamo
povodi dosta vremena u svojstvu spoljnog saradnika.
Zbog slepih mieva je odluila da ponem da se bavim
speleologijom, i prole godine je zavrila speleoloki
kurs u ASAK-u (Akademski speleoloko - alpinistiki
klub) u Beogradu, kae Ivana.
09 2012. Moja planeta 71

propeler
Ovako je Ivana hranila
malog Bebiu (8. 7.)
Photo: Stefan Stojku
iskustva u tome. Hranila sam ga mlekom pipetom nekom mlenom formulom za maie, to nisam
na svaka etiri sata, a najtee mi je padalo ustajanje uspela da naem, pa sam nastavila sa Imlekovom
nou, jer sam u polusnu podgrevala mleko i hranila kravicom AD jer ima 3,2% mlene masti (mleko sa
ga. Imala sam problem sa odabirom mleka koje najveim procentom mlene masti koje sam nala
u mu dati. Helena mi je savetovala da ga hranim u komiluku), a i obogaeno je vitaminom D, to je
Slepi mievi su najjai prirodni insekticid
Slepi mievi su jedini sisari koji imaju sposobnost i time su veoma znaajni u ekosistemu kao prirodni
aktivnog letenja. insekticidi.
Iako njihovo ime to govori, tek, slepi mievi nisu slepi, U Srbiji je do sada registrovano 29 vrsta slepih
a za let i lov koriste eholokaciju. Oni isputaju ultraz- mieva. Na najmanji slepi mi je patuljasti slepi mii
vuk kroz usta ili nos, uima primaju odbijene talase, i u (lat. Pipistrellus pygmaeus) koji je teak svega pet
mozgu im se formira veoma precizna slika svega to ih grama i ima raspon krila oko 20 cm, dok je najvei slepi
okruuje. mi u Srbiji veliki miouhi veernjak (lat. Myotis myotis)
Sve evropske vrste slepih mieva hrane se insektima, koji tei oko 35 g, i moe imati raspon krila do 45 cm.
Slepi mievi ne ive samo
u peinama, ve i u drveu (u
dupljama, pukotinama ispod
kore...), a neke vrste su se
adaptirale na ivot u urbanim
sredinama, pa najee
Photo: Branko Karapanda
naseljavaju podrume, tavane,
pukotine u fasadama i kutije
od roletni.
Dve najee vrste u grado-
vima su belorubi slepi mii
(Pipistrellus kuhlii) i srednji
Srednji nonik (Nyctalus noctula) Belorubi slepi mii (Pipistrellus kuhlii) nonik (Nyctalus noctula).
72 09 2012. Moja planeta
Super mievi
eholokaciju koriste i kitovi i
delfini, a kopira ih najmodernija
tehnologija u vidu ureaja sonara
Levo: Trio fantastiko u kavezu; Desno: Bebiina
omiljena poza - da visi na zidu kutije (9. 7.)
jako bitno za rast kostiju. Isto tako, morala sam da
pazim da se ne prejede, jer moe da doe do na-
dimanja i greva, to je jedan od najeih uzroka
ugibanja slepih mieva u tom uzrastu.
Helena mi je takoe rekla da treba da ga drim
na temperaturi od 37 stepeni, da ga bar neko vreme
svaki dan nosim u platnenoj vreici oko vrata, ili jo
boje, poto sam ensko, da ga nosim u grudnjaku. U
poetku sam bila veoma skeptina prema toj ideji, ali
sam je ipak posluala, i iznenadila sam se koliko se
on svaki put umirio kad je shvatio da mu je tako top-
lo. Isto tako, posle svakog jela sam ga istila tapiem
za ui da mu ne bi zaostalo mleko na dlaci na kome
bi mogle da se razviju bakterije, a i da ima oseaj kao
da ga majka isti. Slepi mii je progledao, dlaka je
poela da mu raste, ali to je najbitnije od svega, bio
je iv i imao dobar apetit.
Potom sam mu malo pojaala ishranu, i sa mlekom
sam mu meala pavlaku za kafu (10% mlene masti).
Na zidove kutijice sam mu zalepila tapete od pa-
pirnog ubrusa, da bi mogao da se kai na zidove.
Prvih deset dana nisam elela da mu dam ime
da se ne bih previe vezala za njega u sluaju da ne
preivi, ali sam ga ja zvala Bebia (skraeno od Beba
slepi mi). Svaki dan je iao sa mnom na posao, a
nosila sam ga na odbranu sestrinog diplomskog u
Suboticu, na neki teren u Banatu, pa ak i na seminar
u Petnici. Nekoliko puta su me ljudi u gradskom pre-
vozu pitali ta to nosim u kutiji, da li nosim hrka, a
kolege i prijatelji su me zezali da sam postala majka.
Bebia je poeo sam da vodi rauna o svojoj higi-
jeni krzno je eljao kandicama na nozi, a krilo je
lizao pretpostavljam da je sve to instinktivno poeo
da radi.
Stugla nam je i Jela
Taman smo se Bebia i ja lepo uigrali, kada mi je
13. 7. Jelena javila da u muzeju ima jednu enku be-
lorubog slepog miia sa povreenim krilom. Pitala
me je da li moemo da probamo da spojimo nju i
Bebiu, da ih drimo zajedno kako bi se meusobno na njega. U poetku su se dosta svaali (zapravo,
grejali, te da malo razvijaju socijalni ivot. Imala je
gadan podliv na desnom krilu, a Jelena mi je rekla da
odbija da jede, i da je jedva popila malo vode. Bila
je dosta starija i krupnija od Bebie, i za razliku od
Najpoznatiji slepi mi
lik Betmena, neustraivog borca protiv
zla ovekoveen je u nizu stripva, crtanih i
igranih filmova
Ko je va podstanar?
Belorubi slepi mii je onaj koji se najee moe
videti kako lovi oko ulinih svetiljki (lovi komarce), i to
je onaj koji najee ljudima ulee u stanove pred kraj
leta i poetak jeseni. U tom periodu mladunci izleu
iz sklonita pa su jo smotani i uleu u stanove jurei
komarce, a isto se moe desiti da ulete i odrasle jedinke
koje se u tom periodu pare pa trae sklonite. Ako vam
je Nyctalus noctula podstanar, znaete sigurno da je
tu poto je veoma buan (esto glasno cii).
Ako vam slepi mi uleti u sobu, verovatno e
uspanieno poeti da leti u krug po sobi. Nemojte
paniiti, jednostavno ugasite svetlo u sobi, otvorite
prozor/vrata od terase, razmaknite zavese i napustite
prostoriju. Kad se malo smiri, sam e izleteti napolje.
Ukoliko slepi mi iz nekog razloga ne eli da napusti
vau sobu, ili su vam se slepi mievi uslelili u kutiju od
roletne i potrebna vam je struna pomo u vezi njih,
nazovite Prirodnjaki muzej, i neko od nas e izai na
teren.
Sve vrste slepih mieva su zatiene zakonom
(i domaim i meunarodnim), i svako njihovo
neovlaeno hvatanje, ubijanje, uznemiravanje je
zakonom kanjivo.
2011-2012. proglaena je godinom slepih mieva
U evropskim dravama se svake godine obeleava
Evropska no slepih mieva, pa isto tako i u Srbiji. Ove
godine e najverovatnije biti odrana 29. 9. u gal-
eriji Prirodnjakog muzeja na Kalemegdanu, u vidu
nekoliko predavanja, i, kao i svake godine, imaemo i
specijalne goste slepe mieve.
njega ve su joj bili izrasli zubi, pa sam odmah poela
da joj dajem vrstu hranu larve branara. Uprkos
Jeleninim pritubama da nema apetit, ona je jako
lepo jela, i zbog toga je i dobila to ime - Jela. Jela je
imala veoma nezgodan temperament, i svaki put kad
bi joj se Bebia pribliio, vikala je, odnosno ciala
ona se svaala sa njim), ali su onda provalili da im je
toplije kada spavaju zajedno, i postali su drugari. Jela
je bez problema jela crve, dok sam Bebii poela da
kombinujem mleko i ceene crve. Polako su mu rasli
09 2012. Moja planeta 73
 Jo re - dve o super mievima
Naunici procenjuju da svaki slepi mi moe da pojede oko dve hiljade komaraca dnevno,
to ga ini jednim od najjaih biolokih oruja protiv komaraca. Ako jo uvek nemate
svog slepog mia, od pomoi vam moe biti postavljenje kuice.

zubii, i trebalo je da ga postepeno prebacujem na Bebia (levo) i Pufi spavaju u

vrstu hranu. Bebia je poeo da radi vebe za krila vreici na dnu kaveza (28. 8.)
prvo bi ispruio jedno krilo i malo tresao njime, pa
onda drugo. Kao da je postajao svestan da ima neto,
ali da jo uvek nije znao emu to slui. E, a onda je
doao trenutak da se po prvi put odvojim od njih, jer
sam krajem jula ila na Prokletije na speleoloku ek-
spediciju Bebiu i Jelu sam zajedno sa uputstvom
za upotrebu na dve strane ostavila Jeleni, koja me je
svakodnevno obavetavala kako su.

Trei musketar
Po povratku sa Prokletija me je doekalo
iznenaenje tri slepa mia. U meuvremenu je
stigao Pufi o kome se neko vreme brinula Irena
ivkovi, pa ga posle nekog vremena poslala iz Nia
za Beograd da ne bi bio sam, a i da ga njena maka
ne bi dirala. Svi troje su preli na vrstu hranu - jeli ormar. Bebia i Pufi su jako napredovali, i mogu da
su crvie na svakih est sati. I naravno, svuda su ili naprave nekoliko krugova po sobi pre neko to se
sa mnom, drala sam ih u kavezu iji su zidovi od zakae negde da se odmore. Jela je, naalost, jako
mrea za komarce, na koje oni mogu da se kae. Jela loa sa letenjem, iako joj je proao podliv, ne moe u
se u poetku svaala i tukla sa Pufijem, ali su se posle potpunosti da koristi desno krilo i jo uvek je samo u
nekog vremena pomirili i poeli da spavaju zajedno. fazi da mae krilima dok pada. Sada nam ostaje jo
Sada su ve porasli, i dolo je vreme da naue samo da uvebaju letenje, i da naue da love poto
da lete. Tako sam ja svakodnevno sa njima imala se oni u prirodi hrane komarcima i muicama. Na-
asove letenja. Prvo sam ih putala da pokuaju da dam se da e instinkt za lovom tu odigrati znaajnu
lete, to jest da padnu sa moje ruke na krevet, a onda ulogu.
su poeli da preleu sa kreveta na zavesu, friider ili Tekst i fotografije: Ivana Budinski

Milan Paunovi, Jelena jovanovi

i Ivana Budinski na terenu
 Deca i sunce
Sunce u kombinaciji sa istim vazduhom
na planini stimulie apetit i jaa propeler
odbrambeni sistem vaeg deteta

oUTDOOR Deca u planini

Photo: Jovan Jari

Ukoliko elite da vae dete ima zdrav
stav prema ivotnoj sredini i zdravlju, i
stekne dobre ivotne navike, potrebno
je da od malih nogu bude upueno na
planinarenje i srodne discipline...

V
eliki broj planinara sa dolaskom novog lana
porodice obustavlja sve outdoor aktivnosti. ini
se da se to deava zbog spleta sasvim razumljivih
porodinih okolnosti: prvih meseci bebinog ivota
mame iz objektivnih razloga ne mogu da planinare, a
tate se solidariu sa njima, to vrlo brzo planinarske
porodice postaju sve manje aktivne, da bi do petog
roendana svog deteta zaboravili da su uopte ikada i
planinarili. A da li mora da bude ba tako?
Mnogi veruju da deca nemaju ta da trae u pla-
nini i tu se donekle slaemo. Novoroenad i deca
do tri meseca suvie su mali da biste se odluili da sa
njima krenete u neku ozbiljniju avanturu. Meutim,
sa starijim klincima, uz samo malo dodatnog truda i
planiranja, moete da poete na laki treking, pa ak
i viednevno kampovanje. Mnogi e pomisliti da je
i estomesena beba suvie mala, ali setite se prave
dece prirode iz Afike ili sa Dalekog istoka, koje dok
naporno rade majke nose zamotane u maramama
na leima. Zaboravljamo da su bebe veoma ilava
mala raja, opremljena neverovatnim sposobnostim
preivljavanja, koja ne treba stavljati na probu, ali ih
svakako treba imati na umu. naviku e najbolje moi da uvebaju upravo na izletima.
Od starije dece (oko etiri godine) oekuje se da imaju
Zdrav ivotni stav svoju kesu za otpad, te da znaju razliku izmeu organ-
Boravak u prirodi i razne outdoor aktivnosti nemaju skog i neorganskog otpada.
alternativu i, ukoliko elite da vae dete ima zdrav stav
prema ivotnoj sredini i zdravlju, i stekne dobre ivotne Roditelji i deca
navike, potrebno je da od malih nogu bude upueno Zato planinarimo? Pitanje je prosto, a odgovora
na planinarenje i srodne discipline. Deca e vrlo ima koliko i planinara. Ipak, sloiemo se da je boravak
brzo usvojiti sve vrednosti koje donosi planinarenje, u prirodi jedan od najefikasnijih antristres tretmana.
ukljuujui ljubav prema prirodi, sportu, ali i solidar- Sunce, boje prirode, sve vazduh i napor kojem se
nost, dobroinstvo i pomoi drugima u nevolji. izlaemo da bismo savladali trasu, vraaju nam energ-
Pored toga, tokom razliitih outdoor aktivnosti deci iju, a svi ivotni problemi postaju manje vani kada se
se nameu kontakti sa ljudima razliitih ivotnih dobi, susretnemo sa svom snagom i milosti prirode. Ukoliko
to je veoma podsticajno, jer se ubudue imati bolju ta iskustva doivljavate sa bliskim osobama i prenosite
komunikaciju, nee biti stidljivi i bre e se socijalizo- ih na svoju decu, svaki trenutak u prirodi bie nepro-
vati. Oni su zato otvoreniji i prema vrnjacima, pa lake cenjivo vredan. Tako se veze izmeu roditelja i roditelja
postaju lideri. i dece uvruju van konvencionalne porodine
Najzad, najmlai planinari najlake usvajaju ekoloke atmosfere.
navike. Ve dvogodinjaci mogu da naue da ne treba Ukoliko vam nedostaje hrabrosti da se sa svojim
bacati otpad, kao i osnovne principe reciklae, a ovu estomesenim potomkom uputite na treking ili

09 2012. Moja planeta 77

 Prirodni antibiotici
outdoor Virusi i bakterije, koji su prouzrokovai infekcija nisu ljubitelji planinskog
sunca i sveeg vazduha, pa ih ima neuporedivo manje nego u zagaenoj
gradskoj sredini.

ture na padinama oblinje planine

bie odlian test i za roditelje i za
decu. Kako stiete iskustvo, lagano
ete se udaljavati od kue, da biste
na kraju osetili spremnost da odete i
Photo: Jovan Jari, Sandor Weisz i Wolfgang Binder
Kako i koliko daleko - od 3 meseca do 4+ godine
Koliko daleko moete ii? To zavisi od toga koliko je dete staro. Da li ete ga nositi ili gurati u kolicima, ili
e samo hodati - zavisi od uzrasta.

na viednevno kampovanje. Novoroenad: Nemojte ni pomiljati o odlasku na

Kada planirate kampovanje, bira- viednevni izlet, ako je vae dete mlae od mesec dana.
jte mesta sa zdravom umom koja Bebe ove dobi su premlade da bude izloene suncu,
pruaju debeli hlad. Takoe, obratite loem vremenu, a o truckanju po neravnom terenu da i
panju na prisustvo divljih ivotinja, a ne govorimo.
a posebno gmizavaca i insekata.
Izbegavajte da pravite pauze ili 3 do 6 meseci: Preporuuje 6 do 14 meseci:
podignete kamp na kamenjarima se prednji nosa, koji Preporuuje se nosa za
ili u blizini upljih stabala. Takoe, obezbeuje podrku za lea. Beba e imati do-
izbegavajte i drvee u punom cvetu, glavu i vrat. Koliko dugo voljno prostora za razne
jer polen moe da izazove alergijsku moete da peaite za- aktivnosti, ukljuujui
reakciju. visi od izdrljivosti i bebe. grickanje keksa i pijuck-
Kada izaberete destinaciju, raspi- Sasvim mala deca prilino anje. Moete se odvaiti
tajte se o prilaznim putevima jer je su mirna u nosiljci, ali je i na due peake ture
najbolje da boravite u neposred- neophodno povremeno sa obaveznim pauzama,
noj blizini svog vozila. Obavezno praviti pauze zbog cirku- kako bi dete proteglo noge. Vie nismo mali - sada moemo i na lea!
kampovanje, najbolje je da se udruite sa drugim saznajte sve o izvorima pijae vode. Preporuuje se da lacije. Starija deca obino Teren moe da bude blago
roditeljima. Dve porodice sa malom decom bie odlino koristite iskljuivo svoju vodu, a da izvorsku upotreblja- budu strpljiva oko sat vre- zatalasan, ali 14 meseci do 4 godine: njih ne postoje prepreke,
drutvo za prvi ozbiljan odlazak u prirodu. Pored vate za pranje ruku, a kao pijau u krajnjoj nudi. Ne mena, pre nego to post- izbegavajte U ovom uzrastu sed- ve izazovi, pa ponesite
pomoi koju e pruati jedni drugima tokom boravka u preporuuje se da deca koriste izvorsku vodu. anu nervozna ili gladna, a kamenjare enje u nosiljci je nauna rezervne pantalone za
prirodi, tu je i vaan momenat razmene iskustava nakon tu je i faktor mokre pelene. i klizave fantastika. Maliani e sluaj da naiete na neku
povratka kui. Da li su deca bila kenjkava i zato, koliko Kada da krenemo? Planirajte krae etnje po podloge. neprestano pokuavati da izazovnu baru. Ukoliko
esto pravite pauze, kakvu nosiljku koristite i koliko je Rano jutro najbolje vreme za polazak. Ako poranite i ravnom terenu, tokom Dete hodaju i tre, to nekada se umori, uvek moete
ona udobna, da li je bilo problema sa insektima, koliko na destinaciju doete pre osam sati, imaete dovoljno ranih jutarnjih asova ili obavezno moe biti jako naporno za da ga ubacite u nosiljku
je malianima potrebno vode, a koliko pelena... Sve su vremena da zajedno dorukujete u prirodi i pripremite u kasno popodne, kada zatitite roditelje. Meutim, bitno je i ponesete kilometar
to pitanja na koja orgovore moete dobiti u razgovoru se za akciju. Tako ete najvreliji deo dana provesti u sunce nije tako jako. od sunca. da ih ne sputavate. Ukaite dva. U ovom dobu deca
sa sebi slinima. dubokoj hladovini, u etnji, uivajui u sveini i upijajui im poverenje i snizite su jo sitna, ali noenje
vibracije prirode. Bezbednost uvek treba da bude na prvom mestu oekivanja: dozvolite na leima moe biti jako
Gde ii na izlet? Prednost ranog odlaska na treking sa malim detetom detetu da istrauje i osvaja naporno za roditelje. Zato
Meta prvih izleta treba da budu dobro poznata mesta je i taj to ve u rano popodne moete da se vratite breuljke, da krivuda sta- je najbolja kombinacija:
u blizini mesta ivljenja. Staze zdravlja i lagane treking kui, a imaete utisak da je va dan bio dug i ispunjen. zom, zastajkuje i nepresta- pola sata hodanja, pa 15
no trai vodu, grickalice... minuta vonje u nosiljci.
Hodaete brzinom pua, Birajte bezbedan, umovit
Hrana i pie: za uzraste od 6 meseci do 4 godine ali e vae dete uivati u i blago zatalasan teren.
igri granicama, liem... Dete obavezno zatitite od
Za decu do 12 meseci dovoljma je dvonona fabrika mleka u ob- Imajte na umu da za sunca.
liku majke, i voda. Za stariju decu obezbedite dovoljne koliine
hrane, mleko u prahu (ukoliko je neophodno) i vodu. Da, dobro Postali smo veliki istraivai - drite nas na oku
ste uli: mleko u prahu! Mnogi se zgroavaju i od same pomisli
na tako neto, ali budimo realni: svee mleko je izuzetno kvarljivo
na temperaturi vioj od deset stepeni i predstavlja potencijalnu
opasnost po zdravlje maliana. Malo mleka u prahu zadovoljie
njegovu potrebu za ovim napitkom.
Za uzrast do etiri godine, pogodne su razne grickalice i ener-
getske ploice, voda i sok. Ako kampujete, sve ovo pomnoite sa
brojem dana koje planirate da provedete u prirodi i dodajte jo Stariji do 4 godine:
bar dva litra vode. Deca postaju
Ukoliko dete nije vegetarijanac, tokom dueg boravka nezavisna na
u prirodi njegova ishrana treba da bude vegetar- i- lakim treking
janska. Razlog tome je to se meso i mesni turama. Klizavi
proizvodi namenjeni deci teko uvaju delovi i kamen-
van friidera. Ako, pak, insistirate da jari mogu da
vae dete dobije proteinski obrok u budu problem,
vidu mesa, moda bi trebali da razmis- pa e im biti
lite o konzerviranoj ribi. potrebna pomo.

78 09 2012. Moja planeta 09 2012. Moja planeta 79

 Prologodinj uspeh
I Prole godine u isto vreme jovan je bio na akciji, ali zbog loih vremenskih
outdoor uslova nisam smatrao da treba da izae na vrh. Ali i tada je etao oko desetak
kilometara, a imao je godinu dana manje, kae ponosni deka Janko Petrov.

Stazama Stare planine

sigurani i sreni
Opasnosti: U veini umovitih predela
ima tek nekoliko realnih opasnosti,
a to su pre svega otrovni brljan
i mrazovac, bodljikava kupima,
neprijatna kopriva, te krpelji, komarci
i zmije. Mnogi, takoe, posebnu panju
Republika akcija PD Babin zub iz ve bilo planinara koji su mnogo ranije krenuli na vrh,
sad su nas susretali i sa ushienjem su se branili od
skreu na hrast, koji je dokazano Knjaevca, okupila je mnogo planinara napada dinosaurusa i malog Jovana. Raspitivali su se
otrovan. Meutim, nemate razloga za
brigu ukoliko vae dete ne jede vie od pet
na Staroj planini (Srbija), a meu da li se on sam penje ili mu je bila potrebna pomo.
Meutim, odmah su se uverili da mu nije potrebna
kilograma hrastovog lia dnevno. Sasvim mala njima je bio i jedan poseban... pomo i da e najverovatnije moi sam da izae na
deca imaju potrebu da vau sve to dograbe, dok krov Srbije.
dvogodinjaci ve treba da znaju da nejestive stvari smetaj u kampu na Sunanoj dolini trajao je do Sledea i poslednja dua pauza koju smo nas
ne treba da stavljaju u usta. Ipak treba da budete ponoi. Za tu priliku podignut je veliki ator za dvojica imali bila je kod stare karaule podno samog
posebno paljivi i maliane drite to dalje od bunova prenoite. Prvog dana izveden je uspon na Midor vrha Midora, a ja sam gledao kamenjar iznad karaule
sa primaljivim arenim bobicama. (2.168 m), a sutradan na stenu Babin zub (1.758 m), gde sam prethodne godine izaao na isto mesto. Sada
Rudinu (1.672 m) i liticu Orlov kamen (1.374 m). smo gledali i birali stazu koja je pogodna za njegove
Oprema: Obevezno je piknik ebe (sa nepromoivom Oba drutva iz Zajeara (PD Ljuba Nei PD Babin noge. Znao sam da tih par stotina metara predstavnja
postavom), prva pomo (neizostavna su sredstva za zub) zajednikim snagama smeteni u jedno vozilo, napor i meni (koji je bio u ulozi njegovog erpasa) i
sluaj ujeda insekta) i odgovarajua igraka. Kantica krenulo je rano ujutru po sveem jutru putem ka Kalni njemu, ali nagrada je bila na dohvat ruke.
sa lopaticom bie prava kombinacija za prikupljanje i Babinom zubu na Staroj planini - Balkanu... Ista situacija, jedino dinosaurusi nisu napadali
blaga tokom pauza. Po dolasku na cilj vrlo brzo je dat znak i veina planinare na stazi, ali svi su se zaustavljali i pitali koliko
planinara iz drutava, kao i onih koji su ve prethod- ima godina i da li je sam bez noenja ispeo na vrh. Za
Prava odea: Deci je neophodna potpuna zatita od nog dana stigli, po sveini jutra krenula je u susret sve su dobijali potvrdni odgovor. A na samom vrhu
sunca, pa se preporuuje pamuna odea sa dugim Midoru, najviem vrhu i krovu Srbije. Kolona se vrlo imali smo sreu da se sretnemo sa mojom poznani-
rukavima i nogavicama, te eiri irokog oboda. Deca brzo razvukla stazom, jer su skoro svi imali fotoa- com Milkom Radmilovi i Cirom Low, koji su sa puno
koja jo ne hodaju mogu da budu u arapama, parate u rukama i redom levo-desno, gore-dole, ili i oduevljenja prihvatili na izlazak na vrh i bre-bolje
dok su za male peake patike i arape svakako svaki ineteresantni momenat slikali i snimali. Jovan i dohvatili fotoaparate da se slikaju sa malim hrabrim
bolje od sandala. U protivnom, svakih deset ja smo krenuli naim tempom. Uz moju pomo, kao planinarom koji je izaao na ovaj vrh.
metara ete izbacivati kamenje iz sandalica. i podrku i bodrenje palninara koji su prolazili pored, Sam vrhunac je bio slikanje na vrhu, ali i igra sa
Pored osnovne odee za svaki dan boravka lepo je napredovao. Poto staza nije bila teka po dinosaurusima koji su posle dueg vremena ponovo
u prirodi, obavezno ponesite rezervnu ovako idealnom vremenu i sunanom danu (jedina doli na planinu sa Jovanom. Umor i briga su u trenu
odeu i dodatne slojeve u sluaju pada tem- potekoa bila je jako UV zraenje), Jovanu nije teko nestali, ali ostala je igra kao nagrada za uspeh i napor
perature. To treba da bude udobna odea od prirodnih palo da zajedno sa dedom polako koraa, grabei da sa svojim dekom izae na Midor. Posle slikanja
materijala, prilagoena vremenskim uslovima. Ne svojim malim noicama po stazi ka vidikovcu i dalje... sa lanovima oba drutva iz Zajeara, i odmora od

P
zaboravite pelene. laninarsko drutvo OPSD Dragan Radosavljevi Prva pauza je bila na vidikovcu, gde smo se prvo dvadeseta minuta, nas dvojica smo ponovo krenuli,
iz Zajeara dobilo je poziv za boravak, druenje slikali za sve nas i one koji su ostali kui, a potom smo ali sada nazad patrolnom stazom koja je ila pored
Zatita od sunca i insekata: Ne koristite sredstva i pohod na 1. Republikoj akciji Stazama Stare neto pojeli i nastavili putem prema i preko ikinog graninih oznaka. Moja greka, jer ga je ovaj deo
za zatitu od sunca planine i na dobijeni poziv odgovorilo je nas jedan- ukara. Ovaj uspon je bio malo iskuenje za njega, staze malo vie namuio i izmorio pri povratku to se
i za odbijanje in- aestoro iz drutva. Jedina novina ovom prilikom je bio ali uz moje bodrenje i pomo moje ruke koja ga je pokazalo na pola puta u povratku, kada smo na kraju
sekata ukoliko je na najmlai lan drutva Jovan Stoki, koji je na dan povremeno drala i ohrabrivala, Jovan je nastavio morali da potraimo pomo GSS i njihovog vozila, da
beba mlaa od est uspona imao tri godine osam meseci i dva dana. dalje. Poto sama staza nema zaklona od sunca i nas prenese do logora i na ruak.
meseci. Odea je uvek Akcija je trajala dva dana (14.i 15. 7.), a prvi uesnici ume, morali smo nekako da se Eto jedne male epizode sa
najbolje osiguranje i akcije su stigli dan ranije oko 18 asova. Prihvatni prilagodimo i da mu pokazujem planine, ali velikog uspeha za
protiv ugriza insekta i i objanjavam gde idemo, to je mene i moga malog unuka.
kao zatita od sunca. on manje - vie shvatio. Isekivanje koje je trajalo tri go-
Ako je vaa beba Statistika Sledea pauza bila je kod dine, osam mesenjci i dva dana
starija od est meseci, table koja je pokazival pra- napokon se, na moju veliku
ova sredstva moete Ukupna duina staze u odlasku i povratku je oko
15 km. Potrebno vreme oko pet sati sa kraim vac Midora i ikinog ukara. sreu, i ostvarilo. Stekao sam
koristiti, ali kako Ovde smo marali da napunimo druga sa kojim u se ubudue
iritiraju oi pazite da zadravanjima radi uivanja u prirodi i lepotama
planine i okoline. Prelep doivljaj su upotpunili i nae rezervoare i baterije druiti u prirodi i planinariti
ih dete ne razmazuje hranom koja e nam pomoi po visovima Srbije, a i ire. Ako
po sebi. Pre kupovine lanovi paraglajding kluba koji su se uspeli na arkovu
uku i odatle napravili let do Babinog zuba, ime da izaemo na vrh. Poto bude imao smisla i ostanu elje,
obavezno proitajte smo poneli nae najomiljenije ne znam gde mu je granica i
deklaraciju proiz- su simbolino spojkili dva vrha Stare planine. Prvog
dana uestvovalo je 549 planinara i ljubitelja planine i igrake, dve igrake dinosauru- dokle e otii... Znaemo za
voda. sa, oni su mu pomogli i zajedno dvadesetak godina!
prirode iz 41 drutva i kluba, a drugog dana 128 plani-
nara i ljubitelja planine iz deset drutava i klubova. smo, hrabro, posle doruka Tekst i fotografije:
izali i krenuli stazom. Poto je Janko Petrov

80 09 2012. Moja planeta 09 2012. Moja planeta 81


ISHRANA u prirodi
Oprezno sa ljoskavcem
Nauite da prepoznate, uberete i
upotrebite samoniklo jestivo i lekovito
bilje, upoznajte rasko sveta umskih
peurki... U ovom broju upoznajte biljku
ljoskavac...
L
joskavac, poganeva trava ili vuja jagoda
(Physalis alkekengi) trajna je, do 60 cm visoka
biljka, sa horizontalnim, razgranjenim po-
dankom. Stabljika je vreasta, uspravna i u gorn-
jem delu jednostavna ili razgranjena pokrivena
kratkim dlaicama. Listovi su jajasti, na vrhu
zailjeni, nejednako plitko urezani, obino pet
do sedam centimetara dugaki. Zelenkastobeli
pojedinani cvetovi, koji cvetaju u junu, lie na
cvet krompira. Plod je narandasto-crvena bo-
bica, veliine trenje (ili neto manja), smetena
u narandastom nabreklom omotu (aici), koji
podsea na lampion. Bobica je puna beliastih
semenki. Sazreva poetkom jeseni.
STANITA: Ljoskavac raste kao korov u vrzinama,
oko puteva (plotovi), a ima je i na ivicama uma, uz
grmove, po poljima... Voli krenjake terene. Iz se-
menki se moe proizvesti biljka, to mnogi koriste
za ukraavanje svojih vrtova, pa je seju kao dekora-
tivnu, najee neznajui da gaje veoma korisnu i ivota uopte. Ljoskavac je biljka koju predstavl-
lekovitu biljku.
UPOTREBA U ISHRANI
Ljoskavac je i biljka ishrane i biljka za leenje. U
ishrani se koristi samo bobica, kao sirova i moe se
jesti na licu mesta - gde se nae. Ima veoma prijatan
slatkasto kiselkasti, pomalo nagorak ukus. Treba
voditi rauna o tome da je cela biljka otrovna, osim
zrele bobice. Bobicu treba konzumirati sveu, tu gde
se nae, ali samo kao zrelu, jer zelena i poluzrela ima
svojstva blago otrovne biljke. U naem programu is-
probana je upotreba sirove bobice (u Prirodi na licu
mesta), probali smo zgnjeene bobice kao alkoholnu
tinkturu ili u staroj dobroj domaoj rakiji. U svim tim
sluajevima iskustva su odlina. Svee ili suene bo-
bice mogu biti atraktivni dodatak vonim salatama,
a od njih se mogu praviti demovi, kompoti, slatkii,
sokovi, sirupi, vino... Bobice mogu i da se sue, kao
sueno voe, u tankom sloju na promaji. Kao suve
mogu se upotrebiti i kao aj. Blaga gorina svee
bobice moe se otkloniti zamrzavanjem.
82 09 2012. Moja planeta
Bobica ljoskavca u mrei osuenog ploda
BERE SE: Od ljoskavca se, u jesen, bere samo
zrela crvena bobica. Poto se za jelo koristi samo
svea zrela bobica, ne preporuuje se, mada moe i
da se sui kao sueno voe.
SADRI: U programu ishrane iz Prirode Sremu
ljoskavac je jedna od atrakcija. Nai lanovi su ljudi
koji naginju ka Prirodi i zdravom nainu ishrane i
jamo kao jedan od naih aduta. On to i zasluuje,
UPOTREBA U LEENjU
U narodnoj medicini poganeva trava uiva ugled
lekovite biljke. Neki bobicama lee crveni vetar (po-
ganac) i sifilis. Kau da bobice ljoskavca tite kou,
deluju protiv oboljenja jetre, reumatizma i kostobo-
lje, pospeuju rad bubrega i izluivanje mokrae, a
hvaljena je i kao pospeiva metabolikih procesa.
Jovan Tucakov istie da je ljoskavac moan diuretik
zbog ega se vekovima koristi za leenje mokranih
puteva (i kamena u bubrezima) i uloga. Deluje i
laksantno. Drugi preporuuju melem od izgnjeenih
plodova ljoskavca i ulja, koji se ko-
risti za utrljavanje kod reumatskih
bolova ili stavlja na
rane, jer ubrzava
zarastanje.
Izgleda da
ovde ima mesta i za
matovitost.
Radenko Lazi REKLI SU O SREMUU
Vie informacija o Konceptu Ishrana Ni jedna biljka na Zemlji nije tako
iz Prirode SREMU moete pronai delotvorna za ienje eluca,
na: www.sremus.org creva i krvi kao divlji luk
jer ima svojstva koja ga preporuuju. U sebi ima
eera, organske (vone) kiseline naroito limun-
ske, neto alkaloida, karotenoida (fizalin), a usput,
bogat je izvor vitamina, naroito vitamina C i
karotina.
OPREZ: Oprez kod korienja ljoskavca je
neophodan. Ako se biljka dobro upozna, nema
opasnosti od zamene sa nekom drugom slinom
biljkom. Meutim, injenica da je, osim zrele bo-
bice, cela biljka otrovna, nalae obavezu opreznog
korienja i same bobice. Autori istiu da ak i kod
odvajanja bobice od omota (aice) treba paziti da
se meusobno to manje dodiruju. Odrasla osoba
ne treba dnevno da konzumira vie od 30 sveih
bobica.
Ljoskavac u bati
U jesen zrela bobica ljoskavca puna je semena, koje
moete zasaditi u vaoj bati. U narednoj vegeta-
tivnoj sezoni imaete narandasto crvene lampi-
one, kao ukras, a u jesen bogat izvor zdravlja, kroz
napred opisane naine upotrebe.
Ljoskavac u rakiji
U dobru staru prepeenicu ubaciti zrele bobice
ljoskavca (moe i izgnjeene), saekati nekoliko
dana i koristiti kao lekoviti aperitiv ili jutarnje okre-
pljenje po jednu aicu.
Planinski vrhovi u Srbiji
Iz tampe je izala knjiga Ise Plania Planinarski vrhovi
Srbije, koja je svojevrsni podsetnik i spisak atraktivnih
planinarskih destinacija...
Knjiga Planinski vrhovi Srbije, autora Ise Plania detaljno opisuje planin-
ski reljef Srbije i uraena je kao vodi, prvenstveno namenjen planinarima,
ali u mnogome moe da pomogne i rekreativcima i ostalim zaljubljenicima
u prirodu. Ovo je pre svega spisak vrhova, bez njihove kategorizacije, jer je,
kako kae autor, knjiga zamiljena kao podsetnik, prirunik i baza poda-
taka koja planinarskoj i iroj javnosti ukazuje na bogatstvo i raznolikost
planinskih predela Srbije.
Cena knjige je 1.000 dinara.
Knjigu moete da poruitre od autora putem sledeih kontakata
e-maila: planiciso@hotmail.com
Ili telefona: 065/809-40-65
outdoor
Planinarska svadba
Drama na Tremu pretvorila se u
bajku... Ovo je nastavak prie sa
srenim krajem: Tatjana Raevi i
Nenad Podovac venali su se na
planini nedaleko od mesta gde su se
upoznali...
84 09 2012. Moja planeta
U
nama nikad ne prestaje potreba
da verujemo u bajke. Samo to
tenju da ih ostvarimo, ponekad
slomi nedostatak snage ili mudrosti da se
u nju veruje. A onda se dogodi tu pored
nas i ostanemo zateeni pred neim to
je i pored svega, u osnovi veoma jednos-
tavno: ista srca, puna vere i snova. I nema
tu sluajnosti, potrebno je bezrezervno
i nedvosmisleno verovati, bez strahova i
ma ega to pokoleba, a o ostalom e se
pobrinuti Bog.
14. 2. 2010. - No. Moda sam sanjala.
Boli... ivim! - lebdelo joj je mislima dok je
no bledela. Umalo da tu bol presee onaj
ledeni dah vetra na Devojakom grobu i
ona bela lana, umalo fatalna snena ste-
penica... Koliko god neko bio mlad ili star, u
tim situacijama se obino pitamo: Zato?
Nakon dve godine, Tanja glasno kae:
Bog me je sauvao za Nenada!, a taj isti
Nenad je priao: eniu se i u etrdesetoj,
ili nikad, ali kada sretnem zaista PRAVU!
Zaprosio ju je na vrhu Trem na prvom
susretu, a jednostavnost i snaga njihovih
odluka meni su ostali potpora za smelost u
iznoenju nekih ivotnih stavova u koje se
danas malo ko usuuje da veruje.
Goci, pii me za Suvu, javila je Tanja,
im je poelo prijavljivanje. Akciju za prela-
zak Suve planine grebenom pripremali
smo dve godine i uloeno je dosta truda da
ona uspe. Pored toga to je trasa ultima-
tivno lepa, karakterie je i odreen stepen
teine. Ono to nismo mogli da znamo je
da e nas pratiti ekstremno visoka tem-
peratura, to sa ogranienim zalihama
vode rezultira jednakim iscrpljivanjem kao
da hodate po dubokom snegu. Naravno,
nismo ni razmiljali da e ta akcija ostati
zapamena po venanju, kakvog do tad
nije bilo.
S vremena na vreme, i kada se prijavila
za uee, pomiljala sam kako tu devojku
neto vie od planine vue na to odredite.
Nisam mogla da budem svesna koliko sam
intuitivno u pravu. Posle dve nedelje, kada
je naa ekipa ve bila formirana, javila se
ponovo: Jel ima mesta i za Neu?E, pa,
nema, ali poto ulazi u Niu i poto je to
Drama na Tremu
Tatjana Raevi je 13. februara 2010.
godine, prilikom uspona na Trem imala
nezgodu, kada je pala sa 70 metara
visoke litice. Meu spasiocima bio
je i Nenad Podovac, kojeg je kasnije
pronala na Fejsbuku.
Nea, sedee mu u krilu do Vrgudinca!,
glasio je moj odgovor. I tu je poelo moje
zameateljstvo, od kog sam u poetku po
malo zazirala, plaei se da postajem pos-
esivna i nadobudna. Pratei Tanjine tokove,
poelela sam da ujem tog Neu i kaem
mu par stvari, kao da je Tanja maloletna,
i kako god to zvualo, bila sam ozbiljna u
tome, a opet oseala sam da hodam na
svom terenu. Okrenula sam njegov broj:
Halo zete, Goca ovde. Znai mi se vidimo u
petak. Nas sa mladine strane ima 24. Kada
uvee posedamo izloie nam svoje argu-
mente u vezi Tanje, pa emo da vidimo za
posle! Nastalo je kratko utanje, a potom
je usledio odgovor: Lele bateee!
Javila sam u oba doma ko jo sa nama
dolazi i stvar je odjeknula tako da nije bilo
nikog u Niu i okolini ko za to nije znao.
Tanji sam predoila da ne mora ba sve
da zna, ali da sam zaista ozbiljna da vidim
sa kim ovog puta ima posla. Meutim, tu
dolazi do najvanijeg momenta, za koji
nisam znala. Njihova pria je tek poela,
ali snano i nedvosmisleno, im su se
sreli. Posle dve godine od pada sa litica
Devojakog groba, sa njim je ponovo otila
ka Tremu, i on ju je u naruju izneo na vrh.
Tu su se prvi put poljubili. Javila mi se sa
lica mesta da kae da je na Tremu! Oboje
su odlino znali ta od ivota ele, a hteli su
isto.
Nakon poziva, poslala sam poruku obo-
ma: Eee, da se vi stvarno venavate, ja bih
vas venala na Tremu! Onda je opet naz-
vala i rekla da je to u naelu gotova stvar.
E, pa kad je tako, onda drugaije ne moe
biti! Tokom samo dva dana, uesnici akcije
su postali svatovi i svako je imao odreenu
ulogu. Mnogo toga nisam ni morala sama
09 2012. Moja planeta 85
outdoor
da reavam, odvijalo se spontano,
ljudi su bili nadahnuti i posebno mo-
tivisani i mogu s ponosom da kaem
- dostojni velikog dogaaja kojeg
su mediji vrlo selektivno i oskudno
ispratili, plaei se da to sluajno
ne bude neija promocija. Ono to
je izuzetno vano je da koliko god
sam sve pripremala, teko da bi bilo
ostvareno kako bee, bez gospodina
Zoze, naeg domaina na Bojaninim
vodama. Pored mladenaca, koji su
delili san o takvom venanju (samo
to to niko nije znao), moje malen-
kosti (po ijem tekstu su se Tanja i
86 09 2012. Moja planeta
RUBRIKA
Neko pronali), gospodin Zoza je
neko kome su bila puna jedra kada je
uo za priu i neobino je lepo bilo
deliti sa njim sve operativne radnje
koje su prethodile venanju na vrhu.
U petak ujutro, voza se uspavao,
pa smo ga digli iz kreveta u vreme
kada smo ve trebali da krenemo.
To vreme sam iskoristila da se vratim
kui po linu kartu, koju sam zabo-
ravila, a koju, kao kuma moram da
imam. Kod iskljuenja sa autoputa,
pred Sievakom klisurom, u kombi
je uao i na zet (svi su ga ve tako
zvali), i to sa buklijom kako dolikuje.
Zapravo, jedino to smo uinili mimo
reda je to to se nije ilo po mladu, U poslednje vreme, venanja mama da doivi sve ovo da sam na su doneli i tortu, koju se presekli sutina moje neraskidive veze sa
ve obrnuto. Ali, drugaije se nije mo- sadre elemente raznih koreografija, njenom mestu, bila bih srena. Tako cepinom, a mi smo im posle veere prirodom.
glo, obzirom na splet okolnosti. U Vr- koje se nedeljama uvebavaju, kako je i bilo. Pukao je u ampanjac, kum uruili i poklon. Ova stvarna pria jaka je pot-
gudincu su nas doekali sa pogaom! bi zvanice pamtile doivljaj. Neki je bacio metalne novie u vazduh, Koraati koz ivot otvorenog srca, pora jer razvejava strahove svih
Odatle, uspon ka Divnoj Gorici je vrlo biraju ekscentrina mesta za to (pod Tanja bidermajer svadba bee po iste due, rastereen prizemnih vrsta inei moguom ideju koja je
zahtevan. Brojao je 1.000 m uspona vodom, u balonu...). Tanja i Nea protokolu! Doli su svi koji su mogli interesa, stazom sopstvenih snova, u naim ivotima najvanija. Zato
i koliko god da smo poneli vode, nisu nita uvebavali, a sve emo i eleli i svima je srce bilo puno. To zamisao je koju negujem koliko i i treba da ostane zapisana i da
potroili smo je pre nego smo stigli pamtiti dok nas ima. Oni su samo je ublailo injenicu da smo do ona mene, a koja mi je nebrojeno bude vodilja, jer nemogue postaje
u dom. U kasnim veernjim satima, sledili svoje snove. Kada sam ga up- Devojakog groba ostali bez vode. puta osporavana. Mnogo toga i u mogue samo kada se usudimo i
stepenite jo nezavrenog zdanja na oznala, bilo mi je jasno da e Tanju Kasnije smo prepriavali kominu mom linom iskustvu nije tome ilo oslobodimo raznih kalkulacija. Jedino
Pasarelu krasile su svee za koje su se imati ko da vodi kroz ivot, a kada je situaciju sa otvaranjem ampanjca, u prilog. Ali, shvatila sam odavno da materijalno je to to sam kumovala
pobrinuli svatovi - planinari. Ujutro, izgovorio zavet stavljajui joj burmu, gore na vrhu, jer je bio popijen u je nemogunost esto samo privid najraskonijem ikad prireenom
na domain nas je ispratio hicima u sve su oi bile pune suza, koliko nas trenu samo zato to je tean! Na koji namee svakodnevna urbana venanju sa jo dvadeset i troje
vazduh iz svoje puke, poelevi mla- je pomerio iskrenou izreenih kraju staze, Saa je saekivao sve koloteina. Daleko od toga, ve ega prekaljenih planinara Kluba aktivnih
dencima srean ivot. Krenuli smo ka emocija i obeanjem. A ja htela koji su silazili sa punim kanisterima smo svesni dobija drugaiju, realnu uivalaca prirode. Na zdravlje!
Tremu, koji je tog dana bacio u senku da vidim sa kim Tanja ima posla!? vode, a na Bojaninim vodama smo dimenziju. Tu ovek dobije snagu Gordana Atanasijevi
i festival u Niu! Vie nisam brinula kako e njena spremali rotilj. Neini planinari samo zato to jasnije zapaa i to je www.serbianoutdoor.com
09 2012. Moja planeta 87
 putovanja

PUTOVANJA
Strofadi
Na teko dostupnom i skoro zaboravljenom mestu
nae planete Zemlje ostrvu Strofadi u Jonskom
moru (Grka), otkrili smo pravi raj za ronioce...

J
onski arhipelag ini skupina od pokazivali maksimum dva bofora,
sedam veih i nekoliko manjih to je bilo idealno za na put.
ostrva, smetenih u Jonskom Zbog jake izmaglice na horizon-
moru. Glavna ostrva su, poevi od tu tog dana, ostrva su nam se uka-
severa ka jugu: Krf, Paksos, Lefkada, zala na samo dvadesetak minuta
Itaka, Kefalonija, Zakintos i Kitira. pre dolaska. Kako lagano prilazimo
Ova skupina ostrva u Grkoj je ostrvima oseamo i vidimo njihovu
poznata kao Eptanisa ili sedmoost- izolovanost i posebnost. Plutajua
rvlje. Na cilj ovog puta nije bilo ostrva Plota Nisia, kako su ih Rajska ostrva za ronioce: Nisides
nijedno od njih, ve dva mala os- nekada zvali, kao dve dui, stajala Strofades - Stamfani, vee ostrvo,
trva smetena duboko, na krajnjem su pred nama. Ostrva Strofadi, os- i manje, Arpija
jugu Jonskog mora, ostrva koja su trva koja su dugo bila zacrtana kao
nekada davno prozvana Strofadi. nas cilj, konano su tu!
Strofadi su grupa od dva ostrva, Rastojanje izmeu dva ostrva Zahvaljujem se:
koja se nalaze 44 km jugoistono je vrlo malo. Sigoli, hroniar koji Monahu sa ostrva, radnicima
od Zakintosa u odnosu na polu- je posetio Grku i Strofade 1340. Nacionalnog parka na Strofadima,
ostrvo Keri. Strofadi su u stvari godine, prenosi legendu da su se Istorijskom arhivu u Zakintosu, An-
nastavak Gerakasa, rta na krajn- ostrva razdvojila kada su moti Sv. dreasu Petroviu Bairaktarisu, koji
jem jugu Zakintosa, na ta uka- Marka prenosili iz Aleksandrije u je odvojio svoje dragoceno vreme
zuje slina geomorfologija terena. Veneciju. i pomogao nam oko prevoda,
Stamfani, vee ostrvo, i manje, Poto nismo imali dovoljno domainu Sakisu, svima ostalima
Arpija, zvanino pripadaju grkoj vremena, jer za avanturu je uvek koji su pomogli ovu akciju kao i
pravoslavnoj crkvi, pa dolazak na malo vremena, dali smo se odmah samim uesnicima akcije!
ova ostrva treba posebno najaviti. I na otkrivanje ari koje nudi manje
jedno i drugo ostrvo su deo Nacio- ostrvo, jer smo prvo doli do njega.
nalnog parka Zakintos. Iskrcavi se u malu prirodnu luku,
koja je tu napravljena da primi
Savreni uslovi male barke, nastavili smo pet
Odlazak na Strofade nije tako minuta hodom da bi doli do male
jednostavan. Neke stvari se moraju kapele Svetog Onoufriosa, jedine
poklopiti. Potrebno je nai dobrog graevine na ostrvcetu. U stvari,
skipera i poznavaoca ovih terena, pored kapele je mala kuica ija
organizovati dobru ekipu koja e je namena nekada bila da primi
sve to ispratiti i, kao najvanije goste, ali, naalost, posle katastro-
od svega, da nas poslui vreme. falnog zemljotresa 1953. godine,
Ovog puta, na veliki praznik ona je postala ruevina.
Preobraenja Gospodnjeg nama se Kapela nije oslikana, ali se u
sve to poklopilo. njoj nalazi vise starih ikona koje
Odabrana ekipa u sastavu: privlae paznju. Na verni domain
Natalija, Dule, Darko, na domain Sakis nam je predloio da u kapeli
Sakis i ja, krenula je tog 18. avgusta moemo provesti no. Ovo je
iz luke Agios Sostis iz Laganas u prvom trenutku zvualo vrlo
zaliva, sa ostrva Zakintos na put od interesantno, ali smo na kraju ipak
sat i po vonje u pravcu jugoistoka. jednoglasno odluili da emo no
More je bilo mirno. Ureaji su provesti pod otvorenim nebom.

88 juli 2012. MojaPlaneta 09 2012. Moja planeta 89

PUTOVANJA
Nakon kratkog obilaska man-
jeg ostrva, brzo smo se ukrcali i
posle nepunih desetak minuta ve
smo vezivali na amac u malom
pristanitu na veem ostrvu.
Odmah po dolasku, saekao
nas je jedan simpatini debeljuca,
koji nas je pozdravio i poeleo
dobrodolicu. Bio je to jedan
od trojice stanovnika na ostrvu.
Zvanino, na ostrvu ivi jedan mo-
nah, kome je podreeno staranje
nad manastirom i jos dvojica
uvara, radnika Nacionalnog parka
Zakintos.
Posle kraeg upoznavanja,
popunjavanja formulara i darivanja
poklona, voeni dvojicom uvara
90 09 2012. Moja planeta
stigosmo do kapije uvenog ma- tir i uinio da se nae unutar jakih
nastira, koji je danas poznat kao zidina.
manastir Svetog Dionisija. Ali da Manastir je impresivan kompleks
krenemo redom visok 25 metara, izgraen da bi
odoleo napadu osvajaa. Najstariji
as istorije deo manastira je Pirgos, kula koja
Na ovom ostrvu je 1241. godine datira jos iz vizantijskog perioda.
vizantijska princeza Irina, sagradila U manastiru postoje dve crkve.
impozantan manastir posveen Glavna crkva manastira se nalazi
Preobraenju Gospodnjem. Ona u desnom delu i posveena je
je to uradila kao zahvalnost Bogu, Preobraenju Gospodnjem. Poseb-
jer je preivela brodolom u blizini no to se da primetiti je ikonostas
ova dva ostrva. Manastir je takoe crkve koji je ceo uraen u kamenu.
posveen i Bogorodici, pa nosi U levom delu se nalazi crkva
naziv Panagia Pantohora, to u Svetog ora, koja je potpuno jali su vonjaci koji su zadovol-
bukvalnom prevodu znai radost integrisana u manstirski kompleks.
svima. Godine 1440, vizantijski car U njoj je dugo poivalo telo Svetog
Jovan Paleolog je obnovio manas- Dionisija, zatitnika ostrva Zakin-
tos.
Sveti Dionisios je 1570. godine
bio iguman manastira na Stro-
fadima. Posle njegove smrti moti
ostaju na ostrvu po njegovoj elji,
sve do 22. avgusta 1717. godine
kada su moni Saraceni doli i
napali manastir. Oskrnavili su telo
Sv. Dionisija, opljakali manstir
i unitili bogatu arhivu. Ubili su
veliki broj monaha. Samo neko-
licina njih je uspela da pobegne i
sakrije se u oblinju umu. Ubrzo
nakon napada, kapetan Jovan
Balovi, iz Perasta, koji je bio u
slubi Mletake republike, prolazio
ovuda i spazio preivele monahe.
Pokupio ih je i zajedno sa motima
Sv. Dionisija tog 22. avgusta pristi-
gao u luku Zakintosa. Od tada, pa
sve do dananjeg dana se dolazak
njegove korvete na obale Zakin-
tosa slavi kao dan Sv. Dionisija.,
koji se zvanino od 1901. godine
obeleava sveanom litijom.
O manastiru nije sauvano mno-
go pisanih dokumenata. Mnoge
informacije koje su se sauvale do
dananjeg dana su prenosili mo-
nasi putem liturgije. Broj monaha
na ostrvu je varirao. Bila su dobra
vremena kada ih je bilo osamde-
setak, nekad etrdesetak, a nekad i
samo nekoliko njih. Nekada davno,
enama nije bio dozvoljen bora-
vak u manastiru. Mogle su doi do
manjeg ostrva gde su pripremale
hranu za monahe koji su bili u ma-
nastiru. Manastir je pretrpeo razna
stradanja. Kako od razornih zeml-
jotresa tako i od monih Saracena
i gusara. Pljakan je u vie navrata
Veliki zemljotres koji se desio 1997. godine, jaine 6,6 po Rihteru, znatno je otetio i ono malo
to je ostalo od celokupnog manastirskog kompleksa na ostrvu.
i mone relikvije su se raznosile na
sve etiri strane sveta.
Pre Drugog svetskog rata, u ma-
nastiru je bilo svega nekoliko mo-
naha i nekoliko uvara svetionika,
a sve do 1976. godine manastir je
bio nenaseljen. Od tada pa sve do
dananjeg dana na ostrvu je jedan
monah. Svima njima najvea elja
je obnova manastirskog komplek-
sa. Vratiti ugled manastiru kakav je
imao nekada.
Nekada je zemlja na Strofadima
bila plodna i obradiva. Posto-
javali potrebe monaha. Danas
toga vie nema. Meutim, iako
u ruevinama, manastir i danas
izgleda impresivno. Vidi se trag
vremena, koju je istorija ostavila
ovde. Ono sto je ostalo u manastiru
- knjige, vredni rukopisi i relikvije,
uvaju se u muzejima u Veneciji i
na Zakintosu.
Danas Strofadi predstavljaju
stanite za oko 1.200 vrsta ptica.
Mnogo ptica, na svom povratku
iz Afrike, zaustavlja se na Stro-
fade. Meu njima posebno izdva-
jamo, goluba Streptopelia turtur i
posebnu vrstu galeba Calonectris
diomedea. Flora je takoe bogata.
Postoji oko 250 vrsta biljaka. Zbog
svega ovoga, Strofadi su deo
Nacionalnog parka Zakintos od
izuzetnog znaaja.
Na zapadnoj strani ostrva se
nalazi svetionik koji je izgraen za
vreme vladavine Britanaca. Prvi put
je puten u funkciju 1849. godine,
a obnovljen je posle zemljotresa
1887. godine. Svetionik je inae
jedan od najstarijih u Grkoj.
zaron
Poto smo dali sve od sebe da
za kratko vreme vidimo, otkrijemo
i doivimo ruevine manastira, ve
smo bili u organizaciji za sledei za-
datak. Zadatak, zbog kog je veina
nas i dola ovde.
Za sekund smo bili na brodu,
podeljeni u dva tima spremna za
ronjenje. Dua i Darko u prvom,
Sakis i ja u drugom. Natalija je
ostala na brodu i bila naa logis-
tika. Verovali ili ne, a nismo ni mi,
Natalija je tog dana nauila da vozi
amac.
Posebnost ovog zarona nije bilo
samo morsko dno, koje je, im
ubacite glavu u vodu, izvanredno,
uz arolikost flore i faune, ve i no ponu da ive. Rekao je:
sama pomisao da ronite na jed-
nom od ovakvih svetih lokacija, na
otvorenom moru, gde su mnogo
vekova unazad prolazili razni
osvajai!
Na prvi tim je imao potekoa mestu da plau. I stvarno, tako je
prilikom zavretka ronjenja. Struja
je bila dosta jaka i stvarala im je
problem pri povratku. Sakis je
dokazao da je pravi domain.
Videlo se da i te kako vlada ovim
terenima. Lokacija gde smo ronili
prvog dana je bila najjunija taka
ostrva. Skroz na otvorenom moru.
Zato je i bilo tako spektakularno.
Posle samo dva sata provedenih
u vodi, na sanduk za odlaganje
morske faune je bio pun. Veliki broj
riba i hobotnica nalo se u njemu.
Savladani umorom, pristigli smo
u luku malog ostrva u sumrak.
Imali smo taman toliko vremena da
organizujemo stvari, podignemo
kamp i pripremimo neto toplo za
jelo kako bi se ugrejali.
Ono to posebno izdvajam ove
noi je samo mesto naeg kampa.
Stena izvajana bukvalno za etvoro
ljudi, koji uvaljani jedno do drugog
mogu provesti fenomenalnu no
pod vedrim nebom na samo dva
metara od vode. I to nije sve to
je ovu no inilo posebnom. Na
domain Sakis nas je pripremio
na ovo. Mnotvo ptica, onih koje
smo ve pomenuli, im padne
To je njihovo vreme. Na hiljade
njih, u jatima od po desetak e
leteti svuda unaokolo i proizvoditi
neverovatan zvuk. Rekao je kao
da ujete mnogo beba na jednom
i bilo. U poetku nama udno, ali
nismo imali ba mnogo vremena za
razmiljanje. Umor nas je brzo sav-
ladao. Svi smo se uspavali u roku
od sat vremena. A da je naem
domainu Sakisu titula kralj pre-
09 2012. Moja planeta 91

PUTOVANJA
imenovana u titula car, dokazao je
te noi. Dok smo mi lagano tonuli u
san, on se spakovao, naotrio i sam
samcat krenuo u noni zaron. Tek
smo ujutru videli kako je proao!
novi dan - nova avantura
Bilo je osam sati ujutru kada
me je sunce ve peklo po licu.
Izguvani, nikako naspavani ve
92 09 2012. Moja planeta
smo bili spremni za avanturu koju
je nosio drugi dan.
Ja sam ve bio na brodu i
pripremao se za svoj prvi scuba
zaron na Strofadima. Darko je bio
podrka sa povrine meni i Sakisu.
Dule i Natalija su ovaj dan odluili
da provedu na prelepoj oblinjoj
plai gde smo dan ranije svi zajed-
no kratko uivali.
Ronio sam na zapadnoj strani
ostrva, kod svetionika. Dostignuta
dubina, vie ograniena mojom
podvodnom kamerom, nije prela-
zila 25 metara. Trudio sam se da
napravim to vie boljih fotografija
grebena koji je bio impresivan
ispred mene. Nikako mi nije po-
lazilo za rukom, to zbog kamere,
to zbog svetla, a to zbog mog
www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
neiskustva u podvod- www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
noj fotografiji. Bio sam www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
negde oko 50 minuta www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
u vodi kada sam ve www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
morao da napustim www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
ovaj malo poseeni www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
podvodni svet. www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
Darko me je ekao www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
gore a ubrzo je stigao www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
i Sakis. Darko i ja smo www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
nastavili kopnenim www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
putem preko svetioni- www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
ka, kroz makiju, koja je www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
kao i uvek gde god na www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
Mediteranu zadavala www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
potekoe. Stigli smo www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
do plae gde su nas www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
ekali Dule i Natalija. www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
Posle nepuna dva www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
sata ve smo bili svi na www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
gliseru i sa neverovat- www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
no velikim osmesima www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
hitali nazad ka Zakin- www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
tosu. Bilo je malo ska- www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
kanja po povrini mora www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
jer je vreme krenulo www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
da se kvari. To je ono www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
o emu smo priali na www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
poetku. Ureaj je ve www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
pokazivao 4,5 bofora. www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
ta rei posle ovakve www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
avanture? Skoro 48 sati na malo dostupnom i www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
skoro zaboravljenom mestu nae male planete www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
Zemlje. Bili smo u naem hotelu Natali u Lagana- www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
su, gde je Dule ve bio u ulozi kuvara. Jedini od www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
nas ima iskustva u tome i nismo i nikada neemo www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
poeleti da ga menjamo. Kao i uvek uivali smo u www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
njegovom novom eksperimentu sa pripremanjem www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
morske hrane. www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
I sada bih trebao da napiem neto kao www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
zakljuak. Ne znam tano ta i na koji nain, ali www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
nekako mi se nameu rei Duleta i Natalije, koji www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
su ovo leto iskoristili i mesec dana obilazili grka www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
ostrva. Posle svih onih udesa za koje smo svi uli, www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
a ne bih ovom prilikom da ih nabrajam, otkrili su www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
mi da su im Strofadi ostali posebni, drugaiji, i da www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
su im doli onako za kraj neoekivano. Zbog ega www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
sve to? Da li zbog svoje izolovanosti, nekomercijal- www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
nosti ili zbog drutva koje su imali na njima? www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
Iako je teko da se doe na Strofade, vredi se www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
pomuiti i posetiti ova ostrva do kojih su i strane www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
Harpije, kako Grka mitologija kae, nekada davno www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
stigle. www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
Pre neki dan mi je zvonio telefon. Javio sam se i www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
uo poznati glas. Bio je to Sakis. Pitao me je prosto www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
i jasno: Milane, hoemo li ovaj vikend opet na www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
Strofade? www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
Milan Stojakovi www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
Nature Team Srbija www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
www.ekolist.org www.ekolist.org www.ekolist.org
RUBRIKA

94 09 2012. Moja planeta