SANACIJA BETONSKIH KONSTRUKCIJSKA SANACIJA I

KONSTRUKCIJA OJAAVANJE
Fiber Reinforced Polymer polimeri ojaani vlaknima
Prof dr Vlastimir Radonjanin (FRP materijali)
Prof dr Mirjana Maleev

XV PREDAVANJE

1 2

FRP MATERIJALI FRP MATERIJALI

Definicija Istorija
FRP materijali su kompoziti koji sadre veliki broj Razvoj plastike je poeo jo sredinom XIX veka s ciljem
kontinualnih, nemetalnih vlakana (najee da se pronae materijal koji bi zamenio slonovau.
napravljenih od ugljenika, stakla, aramida I bazalta), 20tih godina XX veka poinje intenzivni razvoj gume i
meusobno povezanim polimerima. plastike (polimera) i primena razliitih vlakna, budui da
se zbog kolonija i ratova teilo zameni prirodnih
Nosilac glavnog napona su vlakna dok polimer
materijala i sirovina.
prenosi napone du vlakana i ima zatitnu ulogu.
U tom periodu su razvijeni i prvi komercijalni FRP
U zavisnosti od tipa vlakna razlikuju se sledee proizvodi na bazi tkanina od staklenih vlakana i
vrste ovih kompozita : polyester smole.
Od polimera najcesce se
- CFRP (karbonska vlakna) koriste: Sredinom 30tih godina XX veka od FRP kompozita je
- AFRP (aramidna vlakna) epoksidi napravljen trup broda,

- GFRP (staklena vlakna) vinilesteri, 40tih godina XX veka je poela intenzivna primena FRP
poliesteri itd. 3 za proizvodnji aviona, brodova (jahti) i automobila. 4

FRP MATERIJALI FRP MATERIJALI

Istorija
Osnovne prednosti i razlozi za sve iru primenu ovih
kompozitnih materijala su te to imaju :
visoku vrstou na zatezanje,
malu teinu,
otporni su na koroziju, pogotovo u morskoj sredini i
laki za rukovanje.
Od 50 tih godina XX veka poinje i razvoj ugljeninih
vlakana i pravi razvoj FRP proizvoda.

Danas je FRP materijal uao u svakodnevnu upotrebu

(brodovi, avioni, automobili, sportska oprema itd.)
5 6

1
 FRP MATERIJALI PRIMENA U GRADJEVINARSTVU
Osnovno podruje primene FRP materijala u graevinarstvu je
zamena elika i eline armature.
Najvanija svojstva FRP u odnosu na elik:
Otpornost na koroziju,
Visoka vrstoa na zatezanje u smeru vlakana,
Zatezna vrstoa iznosi oko 50% vrstoe pri pritisku,
- Mala zapreminska masa (oko 6 puta manja od celika),
Dobro ponaanje pod dinamikim optereenjem (70% od
poetne vrstoe nakon 2 miliona ciklusa)
Ne provodi struju,
Linearno elastino ponaanje do loma (neduktilnost)
Neotpornost na visoku temperaturu.
Da je FRP materijal duktilan i da je koeficijent linearnog
toplotnog izduzenja jednak betonu, ovaj materijal bi u
potpunosti zamijenio elik, ali za sada nije! 7 8
FRP MATERIJALI PRIMENA U GRADJEVINARSTVU
Kod prethodnonapregnutih betonskih konstrukcija
Primer: esto osim kabela koriste i lamele jer se mogu dodatno
zalepiti za AB povrinu i lake zatiti. Bitno je sidrenje lamele.
Sanacija i pojaanje AB konstrukcija
kao zamena za eline ipke,lamele i ome
U cilju sanacije, odnosno pojaavanja betonskih preseka
kompozitnim materijalima razvijene su dve osnovne tehnike :
EBR FRP metoda - External bonded reinforcement - spoljanje
lepljenje FRP materijala na betonsku povrinu
NSM FRP metoda Near Surface Mounted - usecanje i
postavljanje FRP materijala u zatitni sloj betona
Sanacija i pojaanje zidanih i neto manje drvenih
konstrukcija
uglavnom primjenom ipki, tkanine, uadi i mrea.
OJAANJA I SANACIJE FRP MATERIJALIMA
Vrste FRP kompozita
Radni dijagrami
FRP MATERIJALI PRIMENA U GRADJEVINARSTVU
FRP materijal je najsliniji drvetu, koji je kompozit celuloze
i lignina.
Ponaanje FRPa i drveta je gotovo identino samo je razlika
u vrstoi I krutosti.
Umesto potpune zamene elika u gradjevinarstvu je primena
FRP ograniena na sledea podruja:
Armiranje betonskih elemenata kod kojih nije potrebna
duktilnost, a koji su izloeni utjecajima okoline koji
izazivaju koroziju celika.
Na primer: izrada kolovoznih ploa i greda kod mostova i
garaa (najee se koriste ipke od GFRP zbog T i ipke od
CFRPa); izrada AB stupova i drugih konstrukcijskih elementa,
koji su izloeni nepovoljnim uticaju morske vode I atmosfere.
FRP MATERIJALI PRIMENA U GRADJEVINARSTVU
Najee primenjivana uputstva za FRP pojaanja u
Europi su:
9 10
OJAANJA I SANACIJE FRP MATERIJALIMA
Vrste FRP kompozita
Osnovne karakteristike karbonskih vlakana su:
visoka vrstoa i elastinost materijala. Otporni su
na dejstvo alkalija, oksida i UV zraenje, imaju
visoku dinamiku vrstou i mali koeficijent
11 termikog irenja 12
2

OJAANJA I SANACIJE FRP MATERIJALIMA
Vrste FRP kompozita
Struktura ARAMIDNIH vlakana je anizotropna i daje
visoku vrstou i srednji modul u podunom pravcu.
A- staklena vlakna (alkali glass) visoko alkalna vlakna,
Aramidna vlakna pokazuju elastino ponaanje pri
zatezanju, ali pokazuju nelinearno i duktilno ponaanje
pod pritiskom.
Takoe pokazuju poveanu ilavost i karakteristike hemijska otpornost
zamora.
Manji modul elastinosti je blii vrednostima koju imaju
zidane konstrukcije.
Aramidna vlakna su otpornija od staklenih vlakna na
delovanje alkalnih agenasa
13
OJAANJA I SANACIJE FRP MATERIJALIMA
Koroziona otpornost FRP kompozita
15
OJAANJA I SANACIJE FRP MATERIJALIMA
Primena materijala na bazi karbonskih vlakana
17
OJAANJA I SANACIJE POPRENIH PRESEKA
LEPLJENJEM DODATNIH LAMELA
Vrste FRP kompozita
STAKLENA VLAKNA su podijeljena u pet grupa:
dobra otpornost na hemikalije. (nekad nose oznaku AR
alkalno otporna staklena vlakna)

C staklena vlakna (chemical glass) izuzetno visoka

E-staklena vlakna, (elecrtical glass) dobri elektrini
izolatori, otporni na vodu, male alkalnosti

S-staklena vlakna (strength glass) imaju 40-70% veu
vrstou od E vlakana,

D-staklena vlakna, (dieletric glass) imaju malu
dielektrinu konstantu i nie mehanike karakteristike
od E staklenih vlalana. 14
OJAANJA I SANACIJE
LEPLJENJEM DODATNIH LAMELA
Primena materijala na bazi karbonskih vlakana
KARBONSKI KOMPOZITI se izrauju od vlakana
prenika 0.01 do 0.10mm
Proizvode se kao:
TRAKE-LAMINATI u kojima su vlakna meusobno
slepljena odgovarajuim epoksidnim vezivom.
TRAKE-TKANINE dobijene tkanjem "konaca"
formiranih od karbonskih vlakana.
16
OJAANJA I SANACIJE FRP MATERIJALIMA
Trake-laminati mogu da prihvate samo
optereenja (sile) u podunom pravcu - u pravcu
svog pruanja.
Trake-tkanine mogu da budu nosive u vie
pravaca u zavisnosti od naina tkanja "konaca:
Monoaksijalne trake-tkanine - trake koje
imaju "konce" samo u jednom pravcu;
Biaksijalne trake imaju "konce" (tkanje) u
dva meusobno upravna pravca.
Trake sa dijagonalnim tkanjem, gde "konci"
sa osom trake zaklapaju uglove od 450.
18
3
 OJAANJA I SANACIJE
OJAANJA I SANACIJE FRP MATERIJALIMA
LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA

CFRP se u graevinarstvu koriste poslednjih 15-ak

godina.
Najee se koriste za konstrukcijsko ojaanje
postojeih konstrukcija u sluajevima:
Kada se zbog nekih potreba poveava optereenje
objekta.
Kada nastane oteenje, udar vozila, poar ili eksplozija.
Kada se trae vei koeficijenti sigurnosti u eksploataciji.
Kada se izbacivanjem zidova ili ubacivanjem otvora u
ploi menja konstruktivni sistem.
Kada se zbog greke u projektovanju ili u izvoenju u
poprenom preseku nosaa pojavi manja visina ili Primer postupka ojaanja primenom monoaksijalnih,
ustanovi manja povrina armature i dr. biaksijalnih i dijagonalnih karbonskih traka-tkanina
19 20

OJAANJA I SANACIJE OJAANJA I SANACIJE

LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA
Svojstvo eline lamele Karbonske trake
Sopstvena teina Visoka Mala Karbonske trake se proizvode u praktino
vrstoa pri zatezanju Visoka Vrlo visoka
neogranienim duinama.
Debljina Mala Vrlo mala
Mogunost korozije Postoji Ne postoji
Duina Ograniena Neograniena TRAKE-LAMINATI imaju debljine do cca 2mm i
Obrada, ponaanje Sloena, kruto Laka, fleksibilno irine do 200mm. (1.2mm, 1.4mm)
Samo u odreenim
Pravac noenja U svim pravcima
pravcima
Mogunost previjanja Komplikovano Lako
TRAKE-TKANINE imaju efektivne (neto) debljine
Otpornost prema zamoru Znaajna Dovoljna do nekoliko desetih delova milimetra, dok su im
Cena Niska Visoka irine najee 200-1000mm. (0.1mm, 0.2mm)
Cena ugraivanja Visoka Niska
Specifina oprema pri Sredstva za
Nije potrebna
primeni pridravanje
21 22

OJAANJA I SANACIJE OJAANJA I SANACIJE

LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA

Osnovne tehnike karakteristike traka-laminata

Trake-tkanine se najee deklariu prema (SIKA - vajcarska)
povrinskoj masi (pm) koja se izraava u g/m2, Oznaka trake
Karakteristika
Sika CarboDur S Sika CarboDur M Sika CarboDur H
Na bazi poznatih vrednosti te mase i specifine
mase (gustine) vlakana (s), a na bazi odnosa Debljina (mm) 1.2 i 1.4 1.4 1.4
irina (mm) 50-150 50-120 50
Modul elastinosti
pm / s (MPa) 165000 210000 300000

vrstoa pri zatezanju

lako se dolazi do efektivne (neto) debljine (MPa) 2800 2400 1300

odreene trake-tkanine koja je potrebna za Granina deformacija

pri lomu - kidanju (%) > 1.7 > 1,2 > 0.45
sprovoenje prorauna.
23 24

4
 OJAANJA I SANACIJE OJAANJA I SANACIJE
LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA LEPLJENJEM DODATNIH LAMELA
Sistem A: Sika Wrap 103C Sistem B: Sika CarboDur S1012
Osnovne tehnike karakteristike traka-tkanina
(SINIT - Italija)
Tip vlakna: karbonska, visoke Tip vlakna: karbonska, visoke
Karakteristika Oznaka trake S&P Sheet 240 vrstoe vrstoe
Polimerna smola: SikaDur 300 Polimerna smola: SikaDur 30
Tip trake Monoaksijalna Biaksijalna Mehanike osobine:
Mehanike osobine (povrina
Povrsinska Masa (g/m2) 200 300 mree vlakana):
Debljina tf=0.34 mm Debljina tf=1.2 mm
Modul elastinosti (MPa) 240000 240000
vrstoa na zatezanje ff=3300 vrstoa na zatezanje ff=2800
vrstoa pri zatezanju (MPa) 3800 3800 N/mm2 N/mm2
Granina dilatacija zatezanja Granina dilatacija zatezanja
Granina deformacija pri lomu -
1.55 1.55 fu=1.5 % fu=1.7 %
kidanju (%)
Modul elastinosti Ef=231 kN/mm2 Modul elastinosti Ef=165 kN/mm2
Specifina masa (gustina) vlakana Koeficijent sigurnosti f,A=1.35 Koeficijent sigurnosti f,B=1.2
1.7 1.7
(g/cm3)
Efektivna (neto) debljina (mm) 0.117 0.176
irina (mm) 300 300
25 26

OJAANJA I SANACIJE OJAANJA I SANACIJE

LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA

Uzorak trake-laminata pre i nakon ispitivanja na

zatezanje Radni dijagrami karbonskih traka i armaturnog elika
27 28

OJAANJA I SANACIJE OJAANJA I SANACIJE

LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA

Lepljenje traka za povrine betonskih elemenata

LEPLJENJE karbonskih traka za konstrukcijske
elemente od betona izvodi se primenom
odgovarajuih EPOKSIDNIH LEPKOVA.
Ti lepkovi predstavljaju proizvode koje zajedno
sa trakama isporuuje proizvoa odreenih
traka.
To podrazumeva da se uvek mora koristiti lepak
kompatibilan sa odreenom trakom, a to se
uvek definie i uslovljava od strane proizvoaa
trake.
29
podrazumeva PRETHODNU PRIPREMU POVRINA:
one moraju da budu ravne ili blago talasaste -
ohrapavljene peskarenjem ili bruenjem
Povrinska vlanost betona pri lepljenju
karbonskih traka moe da iznosi najvie
4%
Radovi na lepljenju smeju se izvoditi samo na
temperaturama iznad
100C
30

5
 OJAANJA I SANACIJE
LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA
Pri primeni karbonskih traka postoji i uslov da se
one mogu lepiti samo za betonske elemente
dovoljno visokih mehanikih karakteristika.
To znai da se apliciranje traka moe izvoditi
samo na betonskim podlogama koje pokazuju
zadovoljavajui stepen athezije (prianjanja)
izmeu betona i lepka.
31
OJAANJA I SANACIJE POPRENIH PRESEKA
LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA
Uslovi u pogledu podobnosti betona za lepljenje
karbonskih traka:
 fat > 1.5 MPa ako se radi o trakama-laminatima
 fat > 1.0 MPa ako se radi o trakama-tkaninama
33
OJAANJA I SANACIJE
LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA
Vano je da se, to je mogue tanije, definie
naponsko-deformaciono stanje u vreme
izvoenja ojaanja - tzv. "nulto" ("zateeno")
stanje konkretnog konstrukcijskog elementa.
35
OJAANJA I SANACIJE
LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA
Ispitivanje athezije beton-lepak metodom "otkidanja"
zalepljenog "peata" 32
OJAANJA I SANACIJE
LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA
PRORAUN KONSTRUKCIJA sa ojaanjima u
vidu karbonskih traka danas se najee
sprovodi primenom metode graninog stanja
nosivosti.
U presecima konstrukcija se rauna sa
graninim dilatacijama karbonskih traka veliine
l = 0.6-0.8%, to pri srednjoj vrednosti modula
elastinosti El tih materijala od cca 210000 MPa,
daje raunske granine vrednosti naprezanja u
trakama l,gr izmeu 1260 i 1680 MPa (srednja
vrednost 1500 MPa).
34
OJAANJA I SANACIJE
LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA
Dilatacije i unutranje sile pri graninom stanju
ojaanog pravougaonog preska
36
6
 OJAANJA I SANACIJE OJAANJA I SANACIJE
LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA
Proraun zalepljene karbonske trake svodi se na
definisanje povrine trake Al, tako da dilatacija Osim egzaktnog prorauna na napred opisan
trake l bude u granicama nain, a pod pretpostavkom da granino stanje u
posmatranom preseku konstrukcije ne nastupa
0.6 do 0.8%, pri lomu betona, potrebna povrina dodatne
a da pri tome dilatacija u postojeoj zategnutoj karbonske trake - lamele Al - moe da se izrauna
armaturi zadovolji uslov i putem sledeeg izraza:
a 1.0% (= 10).
Pri tome postoji jo i uslov:
Mu(q) - granini momenat od optereenja q;
Mu(no) granini moment za neojaani presek, a d - ukupna visina betonskog preseka;
Mu(oj) = Mu(no)+Mu(l) granini moment za ojaani presek; l,gr - granini napon u karbonskoj traci.
37 38

OJAANJA I SANACIJE OJAANJA I SANACIJE

LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA

Ukljuivanje dodatne trake-lamele u rad preseka

ostvaruje se preko napona smicanja na kontaktu
Prethodni izraz implicitno podrazumeva da se beton-traka posredstvom tankog sloja lepka.
celokupno optereenje q poverava iskljuivo Veliine ovih napona definisane su putem izraza
dodatnoj traci-lameli,
a da dati betonski presek sa postojeom
armaturom prihvata samo optereenje koje Qu predstavlja graninu
odgovara "nultom" stanju konstrukcije. transverzalnu silu u
posmatranom preseku
konstrukcije, a
d i bl geometrijske
39 karakteristike 40

OJAANJA I SANACIJE OJAANJA I SANACIJE

LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA

Smiui napon izraunat na bazi prethodnog

izraza, u svim presecima konstrukcije, treba da
bude manji od vrstoe pri smicanju zalepljenog
spoja f.
Na bazi numerikih vrednosti vrstoa f mogu
se definisati i potrebne duina ankerisanja
zalepljenih karbonskih traka u funkciji njihovih
debljina (t) i marki betona elemenata za koje se
one lepe.

Zavisnost izmeu vrstoe betona pri pritisku

41 (marke MB) i vrstoe f 42

7
 OJAANJA I SANACIJE OJAANJA I SANACIJE
LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA

Za zalepljene karbonske TRAKE-TKANINE

1500t

Za zalepljene karbonske TRAKE-LAMINATE

1000t
Ako se pretpostavi da je re o gredi izloenoj
jednakopodeljenom optereenju (na krajevima
trake vladaju momenti koji po svojim vrednostima
predstavljaju svega 36% maksimalnog momenta
Postupak odreivanja potrebne duine karbonske trake
360t
43 44

OJAANJA I SANACIJE OJAANJA I SANACIJE

LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA

Poboljanje ankerisanja trake-laminata lepljenjem "U" Mogunosti poboljanja ankerisanja traka-laminata

elementa od trake-tkanine izradom "vorova" na krajevima traka
45 46

OJAANJA I SANACIJE OJAANJA I SANACIJE

LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA

Primeri primene karbonskih traka za "pokrivanje" kosih Traka-laminat u formi "L" elementa i njena upotreba pri
glavnih napona zatezanja formiranju otvorene uzengije "U" oblika
47 48

8
 OJAANJA I SANACIJE OJAANJA I SANACIJE
LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA

Nosa T preseka sa podunim i poprenim ojaanjima u Primer nosaa sa ojaanjima koja "pokrivaju" i
vidu zalepljenih traka-laminata momenate i transverzalne sile
49 50

OJAANJA I SANACIJE OJAANJA I SANACIJE

LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA

Ojaavanje okruglih stubova karbonskim trakama- Izvoenje ojaanja armiranobetonske ploe primenom
tkaninama 51 traka-laminata 52

OJAANJA I SANACIJE OJAANJA I SANACIJE

LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA LEPLJENJEM DODATNIH KARBONSKIH TRAKA
Zid od opeke
stub
zid
greda otvor pod tavanica

Primer sanacije-ojaanja jedne meuspratne Mogunosti primene karbonskih lamela i traka za

konstrukcije - pune armiranobetonske ploe 53 razliite vrste sanacija - ojaanja 54

9
 NSM FRP POJAAVANJE BETONSKIH ELEMENATA NSM FRP POJAAVANJE BETONSKIH ELEMENATA

FRP elementi koji se primenjuju u NSM

Ovo je relativno nova metoda pojaavanja
betonskih elemenata i zasniva se na tehnici
kojom se u podune proreze (liceve), u
zatitnom sloju betona, postavljaju FRP
elementi kao dodatna armatura i zatapaju u
epoksidne smole ili cementne paste
(lepkove), ime se ostvaruje adhezija sa
betonom i obezbeuje sidrenje.
55
sistemima mogu biti u obliku:
ipki (bars) prenika 7 16 mm. Pri tome se
uglavnom primenjuju CFRP i GFRP kompoziti koji
u cilju boljeg prijanjanja (adhezije) imaju obraenu
povrinu (npr. rebra). Najbitnije je obezbediti dobru
adheziju i dovoljnu duinu sidrenja, kako bi se u
potpunosti iskoristio njihov rad.
Traka (strips) debljine do 2 mm. Trake imaju
povean povrinski koeficijent, to smanjuje rizik
od gubitka adhezije, ali zahtevaju deblji zatitni
sloj za datu povrinu poprenog preseka. 56

NSM FRP POJAAVANJE BETONSKIH ELEMENATA NSM FRP POJAAVANJE BETONSKIH ELEMENATA

57 58

NSM FRP POJAAVANJE BETONSKIH ELEMENATA

Ogranienja u primeni NSM FRP sistema vezana

su za obezbeenje dovoljne debljine zatitnog Programi za proracun
sloja betona. Metoda se moe koristiti za
pojaavanje betonskih elemenata na savijanje i SIKA
smicanje, a takoe se, upotrebom traka, mogu
utezati betonski preseci. MAPEI

Mnoge eksperimentalne analize su potvrdile

odreenu prednost NSM u odnosu na EBR
metodu, a naroite su prednosti u odnosu na
konvencionalne tehnike pojaavanja elemenata
konstukcije.
59 60

10
61 62

63 64

65 66

11


e e e :
Sika CarboDur S - 165 000 N/mm

.
Sika CarboDur 15 mm 2,5 mm 37,5 mm
S1.525/60

5 /m
20 cm,
92 cm + 24 cm ( ) = 100 cm;
ower-a .

67 68

69 70

71

12