Na Boi

AUTOR: BORISAV STANKOVI

Pripovetka Na Boi napisana je 1900. godine i nalazimo je izmeu

impresionistiko-idiline novele na jednoj strani i naturalistino-mistine na
drugoj. Novela pripada zbirci pria Stari dani u kojoj pisac pokuava evocirati
uspomene na vremena koja su prola. Stankovi u ovoj svojoj pripoveci
pozornicu radnje stavlja u kuu i zbog toga nemamo koloritsku sliku prirode,
zbog ega nam melanholino prianje zvui traginije. Impresionizam se sada
javlja kao prefinjeno slikanje unutranje, arhitektonske tiine stvari, odnosno
prerasta u poeziju enterijera.

Dramatika Stankovievog stvaralatva jeste bolna nostalgija ljubavi. Rei

Vranjanaca u njegovim delima zvone i nalaze dubok odjek u naim sloenim i
uznemirenim duama. Sve ljude spaja jedna bolna solidarnost, jedna tragedija
zajednika svima. Svaki ovek eleo bi iveti sreno, slobodno. eleo bi iveti
intenzivan, potpun ivot, ivot pun ljubavi. Patrijahalna, teka sredina, kakvu
nam Stankovi opisuje, neprobojna je i trai od oveka da joj podredi sve to
mu je najdrae.

U priama se zadravaju idiline slike, kao i neoromantiarsko-folklorne

karakteristike. U Stankovievim delima nalazimo enjive uzdahe, ljubavna
nesnalaenja, razvajanja, folklornu dekoraciju. Egzotika njegovog dela
proistie iz intenzivnog doivljaja prolosti. Okrenutost starom vremenu i
orijentalnom, starobalkanskom ivotu sa posebnom vrstom patrijahalnosti
prati duboka odbojnost prema modernom ivotu. Sukobi u njegovim delima
nastaju izmeu starog i novog, u samom drutvu i njegovoj protivurenosti.

Slikajui primitivan pravoslavni svet pun neverovatnih i dirljivih iluzija o istoti i

ednosti, o porodinoj hijerarhiji naeg starinskog reda Stankovi nam donosi
jedan skoro prohujali ivot, naslikan skoro u njegovoj potpunosti. Prvi je u
srpskoj knjievnosti uneo staru porodicu i obiaje, ikonostas i domae kandilo.
Ta intimna atmosfera puna je svakidanjih mirnih i dubokih kriza dramatine
sudbine balkanskih malih ljudi koji se teko razaznaju svuda osim u svojoj
sredini. Likovi iz pripovedaka Bore Stankovia su nas zaneli svojom prostotom
i strogou, bizarnou i dubinom, svojom brutalnou i slabou. Vranje,
mala varo sa juga Srbije , do Stankovia je jedva bila poznata.
Vrta dela: Novela (pripovetka)

Vreme ranje: poetkom 20. veka

Mesto radnje: Vranje

Kratak sadraj

Drutvena hronika je polazna taka u slikanju oveka i minulih dana u

sreditu se nalazi pojedinac i njegova sudbina. Patrijahalni moral se ne shvata
kao idealan, ve kao neto to se oveku namee kao idealno. Moral drutva
suprotstavlja se erotskom nagonu pojedinca, namee mu svoja ogranienja i
zabrane. Na ovoj temi poiva individualna drama skoro svih Stankovievih
junaka.

Pripovetka poinje retorskim pitanjem More kakav san? Nedeljama se ne

spava u isekivanju Boia i san im ne dolazi. Cipele su spremne, mintan i
ajkaa ekaju da doe vreme da se obuku. Lirski junak nam govori da ga
naroito cipele mame, verovatno su nove. Majka ga vie i ne bije ako to god
slomi ili pogrei jer pred Boi ne valja tui. ak ga i nekako drugaije gleda,
kao na nekog starijeg od sebe. To znai da je deak stasao da bude domain
kue.

Tematika dela je socijalno odreena, ali sam nain prikazivanja je doneo

prevlast na unutranju, psiholoku perspektivu. Slika doivljaja dosta je data iz
enskog ugla. enske sudbine u nekim priama ine okosnicu pripovedanja,
pa tako je i u ovoj majka Zora veoma bitna u razvoju prie. ena je kod
Stankovia sputana, najvie je podreena patrijahalnom. Nije slobodna, i u
ispoljavanju svojih potreba nema prostora. Cela kua je na eni, nikog nema
ak ni vode da joj donese, a kamoli da joj pomogne. Majka se rastrgla od
posla, kukovi joj izili, alvare spale, svakog asa vezuje bou koja posle
opet pada. Pogrbavila se od starosti, a ipak mora da radi, cela kua je na njoj.
ena radi od jutra do mraka. Ruke su joj umrljane, ispucale oko noktiju.
Zakljuujemo da deak i majka ive sami u kui i da je njihov socijalni poloaj
jako teak.

Slikanje oveka i junaka teite ima u prikazivanju unutranjih osobina

linosti. To su razni psihiki lomovi i potresi. U Stankovievim likovima nema
neke posebne radosti ni spontanosti, sve je to zbog kolektivnih propisa koji
spreavaju prirodnu komunikaciju. Radnja pripovetke se veinom deava u
zatvorenom prostoru, u kui, u nekom tajnom kutu. Kua je svet zatvoren za
sebe, tei da ostane potpuno zatvorena od arije. Ono to je dobro, ali i ono
to je zlo, ostaje unutar kue.

Stankovi je impresionist u slikanju kune atmosfere, ona prerasta u poeziju

enterijera. U pripovetci nemamo posebnu fabulu, sve se svodi na prikaz
narodnog obreda. Stankovi nam ne razrauje detaljnije idilsku priu ve se
koncentrie na opisivanje domaih stvari koje doziva u seanje. Cela kua
mirie na istinu, vlagu i opranost. Pored cele brige za kuu ena mora brinuti
i o detetu, ne daje mu da se omrsi, bodri ga i smiruje da samo prieka sutra,
jer Boi je ve blizu. Uz celu ovu sliku isekivanja Boia pucaju prangije,
miriu masna orjentalna jela, bruje molitve, bele se marame, kuljaju dimovi, a
u vazduhu kao da struji neka golicava raskonost.

Majka budi sina, Boi je doao i oslovljava ga sa domaine i od te rei usta

joj drhte i suze kaplju na njegov vreo obraz. Majka je ponosna to joj je sin
stasao da bude pravi domain. Zvona zvone, kandilo pucka, a sa ulice se ve
uju glasovi. Majka ga oblai i divi se njegovom izgledu, odelo mu je veliko i
deak se ljuti, ali majka ga bodri da nije i da je on sada porastao. Izlazi na
ulicu, majka ga prati pogledom meu drugovima. arija je puna ljudi, svi su
krenuli u crkvu. Oko crkve popaljene svee, a iz crkve dopire molitva.

Po zavretku slube lirski subjekat bi radije otiao sa deacima da se igra, ali

zna da ga majka eka kod kue. I zaista ona ga sva u poslu doekuje, daje
mu da jede i govori da sedi i doekuje goste, pa zato je domain on. Gosti
dolaze, majka ih nudi kafom, deak ih dvori, slui ih sve po redu. Niko od njih
se ne zadrava puno, a majka ih prati sve do kapije, ne puta deaka ne bi li
on sa drugom decom krenuo niz ariju pa ga ne bi mogla nai. Prvi je dan
Boia, sve mirie na masno i silno.

Drugog dana ujutru u crkvi samo ako popovi odstoje slubu, a iz kua kulja
gust dim od mesa, peenja i kobasica. Svuda se uje pesma i agor. Samo u
njihovoj kui pusto. Ve su odavno ruali, veinom jela od jue to je ostalo.
Narod odlazi u goste, samo eto kod njih ne svraaju, tede ih, jer znaju da
nemaju. Majka se lepo spremila, udesila, iako staro lice sada je isto i
miriljavo, eka hoe li ko svartiti i kod njih. I kafa je spremljena, i meze, ali
nikoga jo nema.
Mirnu atmosferu prekida iznenada muzika i dovikivanje, ia Jovan prekida tu
samou i dovodi u njihovu kuu svirae. Nekada je esto dolazio i druio se
sa starim domainom ove kue i sada je doao da ih ispotuje u to ime. Majka
skae ponosna, a deak ga dvori, naruuju pesme i slue se. Majka sedi
pored ie i suze joj mile niz lice, gleda svog domaina gologlavog gde stoji
izmeu sviraa i dvori ih, sa oevim satom na prsima i kao da mu kae: Boi
je sine, vidi li?

Kod Bore Stankovia je ljubav jedini izvor prestupa i zloina. Tako se i ovde
pominje ciganka Fatima koja je sve zanela svojim belim licem, te su je morali
na silu udati da ljudi vie ne bi pijanili i rasipali novac za njom. Ovi ljudi su iz
kraja nae najstarije muzike melodije, najmanje govorljivi, ena
najzatvorenijih u sebe. Potiu iz oblasti najstarijih odlika dubokog palanakog
porodinog morala. Sukobi koji nastaju dolaze od nepomirljivosti zdravog
oveka koga dre okovi navika i poretka. Narodni obiaji su zakoni koji su
svakog zarobili i okovali.

Najmanja ljaga u jednoj porodici pamtila bi se u gradu kroz generacije i ona ne

pogaa samo prestupnika ve i njegove potomke, ak i samu varo. itava
zbirka je pria o ljudima koji kao da su iveli bogzna kada ranije. Za
Stankovia je ovaj svet bio kraj jedne vekovne idile i vekovne tuge. On ostaje
veliki pisac zbog svojih izvanrednih psiholokih opaanja, ali i zbog svog
koloritskog vienja stvari i ljudskih oseanja. Stankovi nam je celokupnu sliku
predstavio ujedinjenjem zvuka, mirisa, vizuelne percepcije, sve se kod njega
da doiveti bogastvom ula.

Likovi: majka Zora, deak, ia Jovan

Analiza likova

Majka, Zora predstavnik patrijahalnog tipa ene. Sputana u svim svojim

oseanjima i slobodama. Podreena je patrijahalnom i sve ini kako je po
obiajima narodnim. Cela kua je oslonjena na nju, ona sve mora srediti i
udesiti. Udovica je, ostala je bez mua sa detetom i ponosna na svog sina to
je stasao za domaina, trudi se da ga pripremi za taj poziv. Nee da dozvoli
da njena kua ubudue nema domaina. Ona kao da nema svjih potreba, sve
je podredila kui i svom sinu. Rastrzana oko posla, ogrbavela je od starosti.
Kukovi su joj se rairili, koa ispucala. Sva unesena u posao radi od jutra do
mraka kako bi njena kua bila sreena.
Deak on je u delu lirski junak i predstavnik novijeg pokolenja. On eli da
udovolji majci u svim njenim zahtevima. Nije dozvolio da ona sama doekuje
goste u kui na Boi iako je eleo da se igra sa ostalom decom napolju.
Vredan i posluan, ispunio je mainu elju da bude domain u kui.

ia Jovan predstavnik je onog neobinog soja ljudi u Stankovievim

pripovetkama koji idu za svojim srcem i obeu. Voli muziku i pesmu pa tako i
dovodi muziku u Zorinu kuu. Veseo i brian, dolazi im na Boi u znak
seanja na svog starog prijatelja, Zorinog mua.

Beleka o autoru

Borisav Bora Stankovi bio je cenjeni srpski knjievnik i romanopisac s

prelaza iz 19. u 20. vek. Rodio se 31. oujka 1876. godine u Vranju gde je
pohaao osnovnu kolu i gimnaziju. 1902. godine zavrio je Pravne nauke u
Beogradu i oenio se.

Nakon toga, godinu dana proveo je u Parizu, a od 1904. godine radi kao
carinik. Radio je jo kao poreznik, kao kontrolor troarine u Bajlonijevoj
pivovari te kao inovnik Crkvenog odjela Ministarstva prosvete.

1915. godine, za vreme rata, odlazi iz Beograda prvo u Ni pa u Crnu Goru

gde je zarobljen u Podgorici. Austrijanci su ga poslali u Derventu odakle je
vraen kui nazad u Beograd.

Umro je 22. oktobra 1927. godine u Beogradu.

Stankovi je kao knjievnik najzraeniji upravo u moderni jer je pisao sloene

pripovedne strukture. Njegova najstaknutija dela svakako su pripovetke
Neista krv te Kotana.

Autor. J.I.