RADNI MATERIJAL

( Dopunski program za stimulaciju psihomotornog i

kognitivnog razvoja )

Autori: Branka Bulatovi,lekar

Ana-Marija Nikoli,psiholog
 I GODINA
OD O DO 3 MESECA
A/ MOTORIKA
1. Vebe podizanja glave i ramena iz potrbunog poloaja,podupiranje na
podlakticama( postaviti pred dete zvune ,iarane predmete i dozivati ga ;pomoi
mu pri pokuaju podupiranja na podlaktice.Predmet se prvo postavlja sa strane
kako bi ga dete lake uoila a zatim i ispred njega)..Vebi prethodi masaa
odgovarajue muskulature.
2. Vebe podizanja glave iz lenog poloaja ( podizati dete postepeno za obe ruke u
poetku-pratiti pojave autoaktivacije deteta-kasnije podizati dete za jednu ruku).
3. Vebe draenja glave kada je dete drano u krilu u sedeem stavu uz oslonac
(pritom zabavljati dete arenim ,sjajnim i zvunim igrakama ).
4. Vebe okretanja sa strane u leeem poloaju-na lea i na stomak,uz zadravanje
na boku i uz dranje na nogu i pomaganje pri izvlaenju ruke.
5. Veba opruenog potrbunog stava i provociranje puzanja.
6. Redovno sprovoditi pasivne vebe ipsi i kontralateralne koordinacije.

B/ KOORDINACIJA
1. V.praenja lampica ( u 3 boje) arenih,sjajnih i zvunih predmeta. ( pratiti
mogunosti deteta,dodati i vebu fiksiranja tako to se predmet zadri u jednom
poloaju par sekundi,u polozamraenoj prostoriji zadravanje pogleda na svei ).
2. V. fiksiranja predmeta i lica koje se udaljuje.
3. V.lateralizacija zvuka i glasa (postaviti se iza deteta i pomeriti se na jednu i na
drugu stranu ).
4. V.stimulacije hvatanja prsta,palca,zveke i sl. iz razliitih poloaja a na uspravnoj i
transverzalnoj osi( prvo se dodiruje deija ruka a zatim izmie svoja predmeti su
visei ili postavljeni na stolu ).
5. V.okretanja glave ka izvoru hrane (usred hranjenja malo saekati ).
6. V.reagovanja na senke.
7. V.posebnog reagovanja na par zvunih drai ( zveke,trube,svirala). Pri svakoj
novoj drai iz para dete menja svoje dranje.
8. V.gledanja u vunicu u boji koja se pomera na stolu (duina 23cm)
9. Pokazati detetu pelenu koja ne proputa svetlo,pomoi mu pri hvatanju i
oslobaanju pelene.

C/ GOVOR
1.Stimulacija izgovora vokala uz pevuenje.
2.stimulacija izgovora prvih suglasnika ploziva u obliku slogova i intervokalno pos-
tavljenih suglasnika.Prvo stimulisati na nivou gukanja ( ka,ge,hi aha,age....) a zatim na
 nivou poetnog brbljanja ( pa,pa,ba ,de,to...)
V.reagovanja na ljudski glas (kada je dete uznemireno i plaljivo polako mu prii uz
oslovljavanje i verbalno smirivanje navikavati ga da se smiri na sam govor i ne
uzimati ga odmah.

D/ DRUTVENOST
1.Reagovanje smekom na poznata lica.
2.V. reagovanja na kratka odlaganja pri uzimanju hrane (dok dete gleda pripremu).
3.V. zapaanja i igranja svojim rukama.

3 - 6 MESECA

A/ MOTORIKA
1.V.stimulacije sedenja u krilu uz jastuk.
2.V.stimulacije potporne reakcije uz dranje deteta ispod pazuha u uspravnom stavu i
uz dodirivanje podloge.
3.U potrbunom poloaju oslanjanjem na podlaktice dete se sada zadrava i pokuava
da dohvati igrake.
4.V.dohvatanja svojih stopala.

B/ KOORDINACIJA
1.V.grabljenja predmeta iz razliitih poloaja.
2.V.opipavanja ruba stopala.
3.V.fiksiranja sve manjih predmeta na stolu.
4.V.dohvatanja viseeg premeta koji se ljulja.
5.Z adravanje u svakoj ruci jednog predmeta,obraanje panje na trei(kasnije).
6.V.skidanja pelena sa lica.
7.V.tresenja sveske.
8.Pruanje ruke prema predmetu koji mu nudimo.
9.Udaranje predmeta o sto-obema rukama naizmenino.
10.Davati detetu da dri i opipava predmete razliitih kvaliteta i veliina obema
rukama.
0 10 11.Razgledanje i baratanje zvonom i igrakama kojima je jedan deo pokretan
(tokovi,kutije sa zveeim sitnicama .....).

C/ GOVOR
1.Stimulacija zadravanja panje na ljudski glas i govor.
2.esto ponavljamo imenovanje osoba i predmeta kojima je dete svakodnevno
okrueno.
3.Provociranje igre ponavljanja i imitiranja brbljanja-pored jednoslonih treba da
budu zastupljene i dvoslone verbalizacije i to kako sa plozivima tako i sa drugim
suglasnicima(nazalima,lateralima i na kraju afrikatima).
4.Dozivanje deteta po imenu-pokazivati oduevljenje kada se dete osvrne.
D/ DRUTVENOST
1.V.diferenciranog reagovanja na mrtenje i smeh.
2.V.imitacija gestikulacije uz ogledalo( propraeno vokalizovanjem i to produe-
nim A,O,E,I,U).
3.Razgledavanje svoga lica u ogledalu sa majinim u pozadini-skretanje panje uz
pokazivanje.

6 - 9 MESECI

A/ MOTORIKA
1.Navikavanje na samostalno sedenje.
2.Stimulacija samostalnog podizanja u sedei stav.
3.V.stajanja uz pridravanje-na krevetu ili stolici uz zabavljanje igrakama.
4.Stimulacija pravljenja naizmeninih koraka-uz dranje ispod pazuha i oslanjanje na
jednu pa na drugu nogu-izvoenjem iz ravnotee,klaenjem.
5.Provociranje pomeranja sa mesta na krevetu napred-nazad.

B/ KOORDINACIJA
1.Stimulacija premetanja predmeta iz jedne u drugu ruku,dodavanje.
2.Navikavanje na hvatanje sve sitnijih predmeta-provociranje hvatapincete(opozicija
palac kaiprst).
3.Hvatanje prevrnutog lonia za ukur ,uzimanje predmeta ispod njega poto je dete
prethodno zainteresovano za taj predmet.
4.Traenje predmeta ispod pelena.
5.Obraanje panje na predmet koje je dete bacilo.
6.V.bacanja-u lavor sa vodom iz bliza ,iz daleka.
7.Isputanje predmeta iz jedne ruke i hvatanje treeg.
8.Udaranje predmeta o predmet.
9.Privlaenje predmeta koji nije na dohvat ruke pomou kanapa koji je vezan za
predmet.
10.Zvonjenje zvonom.
11.Pritiskivanje gumenih igraaka koje pite( neravnih).
12.V aenje oduzete igrake iz epa.
13.Oduzimanje igrake odraslom.
14.Lupanje sa dve kaike ,lupanje kaikom o sto,po prevrnutoj erpici i po

ksilofonu.
15.V.oduzimanja predmeta detetu i njegovog meanja sa drugim predmetima ,a dete
treba da obrati panju i oduzeti predmet nae.

C/ GOVOR

1.V.ekanja reagovanja na pomenute rei.

2.Provociranje imenovanja jednostavnim dvoslonim reima.
 3.V.brbljanja i jednostavnih imitacija u ogledalu.
4.V.duvanja gaenje svee,ibice,upaljaa,vode kroz slamicu.

D/ DRUTVENOST
1.V. bravo, pa-pa.
2.Igra skrivaa-iza vrata,kartona i pokrivaa.
3.Navikavanje da jede gustu hranu ,kaikom dete dri kaiku a majka ga hrani
` preko njegove ruke.
4.Da samo gricka keks ili pare jabuke.
5.Reagovanje na gestove prema njihovom smislu.

9 - 12 MESECI

A/ MOTORIKA
1.V. oslobaanja -tj.podizanja jedne pa druge noge pri stavljanju uz oslonac.
2.V.naizmeninog voenja za jednu pa za drugu ruku.
3.V.guranja stolice.
4.V. samostalno hoda na par koraka.
5.V. silaenja sa kreveta.
6.V. podizanja igraaka sa poda.

B/ KOORDINACIJA
1.V.traenja sakrivenih igraaka-ispod kutije ,pelene ....
2.V.ubacivanja predmeta u posudu-teglu ili lonac.
3.V.ubacivanja kuglica u boji u flau sa irokim grlom i njihovo vaenje.
4.V.hvatanja sitnog sa dva prsta.
5.V.vaenja i stavljanja u leita 2 oblika diskriminacija npr. kvadrata i kruga.
6.V.aranja olovkom.
7.V.dranja velikih predmeta obema rukama.
8.Snalaenje pri hvatanju treeg predmeta.
9.Otvaranje kutija.
10.Uzimanje predmeta iza zaklona ili npr. reetke duboke pomou tapa.
11.Traenje predmeta ispod 2 poklopljena lonia.
12.Reanje kocke u kocku-po veliini.

C/ GOVOR
1.Imitiranje umova .
2.Korienje prvih osmiljenih rei-ne dati detetu stvar koju trai dok je ne imenuje
poto ve zna da je nominalizuje;esto ponavljamo ,imenujemo predmete i lica sa
kojima je dete u svakodnevnom dodiru.

D/ DRUTVENOST
1.V.usvajanja prvih zabrana-dete treba da se uzdri od radnje koja npr. moe da
prouzrokuje objektivnu opasnost(vrue,struja,prst u vrata....itd).
2.Samostalno pijenje iz olje i lonia.
 3.Donoenje predmeta na zapoved ili gest.
4.Zasmejavanje prisutnih pomou v.logomotorike.
5.Suzbijanje ljubomore,dovesti drugo dete i deliti panju i predmete,ne reagovati na pla

II GODINA

12 - 15 MESECI

A/ MOTORIKA
1.Uvebavanje samostalnog hoda.
2.Hod uz strmu ravan.
3.Hod uz prenoenje igraaka uz nalog.
4.Puzanje stepenicama.
5.V.slobodnog stajanja.

B/ KOORDINACIJA
1.Reanje kocki jedne na drugu.
2.Nizanje alki na tap.
3.Ubacivanje kuglica uflaicu.
4.Da samo rasporeuje 2 oblika-kvadrat,krug na svoje mesto.
5.Zatvaranje i odrafljivanje kutija.
6.aranje flomasterima u irokim potezima.
7.pritiskivanje gumenih igraaka.
8. ''Hvatanje''keksa u ogledalu.
9.Seanje na nestali sadraj posle 3 minuta.
10.V. vraanja lopte ili automobila.,po stolu,naizmenino.

C/ GOVOR
1.Vebe iz prethodnog programa samo obimnije sa naglaskom na bogaenje fonda rei.

D/ DRUTVENOST
1.Razumevanje i izvravanje naloga : daj-uzmi,ustani-legni,baci-digni,..itd.
2.V.pokazivanja prstom predmeta koji detetu nisu na dohvat ruke.
3.Pokuavati zajednike igre sa jo jednim detetom,navikavati ga i usmeravati igru-
mada jo uvek bez uenja saradnje.

15 - 18 MESEC

A/ MOTORIKA
1.uenje utiranje lopte.
2.Hodanje uz stepenice uz pridravanje.
 3.Prestupanje prepreka,praga ili konopca poloenog na pod.

B/ KOORDINACIJA
1.Reanje kocki.
2.Listanje knjiga.

C/ GOVOR
1.Pokazivanje slika-slikovnice sa krupnim,jasnim i jednostavnim slikama.
2.Bogaenje fonda razumevanja rei preko pokazivanja.
3.Bogaenje ekspresivnog fonda rei- nastavak prethodnih programa.

D/ DRUTVENOST
1.Uenje samostalnog jedenja kaaste hrane kaikom.
2.Uenje traenja noe.

18 - 21 MESEC

A/ MOTORIKA
1.utiranje lopte-manje nego u prethodnom zadatku iste vrste.
2.Silaenje niz stepenice.
3.Provlaenje ispod stola i kreveta.
B/ KOORDINACIJA
1.Reanje kocki sve preciznije u sve veem broju( do 5 kockica).
2.Reanje kocki u ''voz'' uz guranje sa kraja na kraj stola.
3.Rasporeivanje tri oblika:trougao,krug,kvadrat.

C/ GOVOR
1.Stimulacija upotrebe vezanog govora na nivou reenice od rei-imenica +glagol.
Podsticati razumevanje npr.pitanjima ko,ta radi.
2.Ispunjavanje neke elje samo na traenje reima.
3.Pokazivanje delova tela na sebi i slici.
D/ DRUTVENOST
1.Imitiranje jednostavnih radnji logomotornih modela i imitiranje radnji oca i majke.
2.Izvravanje naloga-jedan predmet se stavlja na tri razliita mesta-

21 - 24 MESEC

A/ MOTORIKA
1.utiranje lopte.
2.Penjanje i silaeneje stepenicama.
 3.Penjanje na stolicu.
B/ KOORDINACIJA
1.Kula do 6 kockica.
2.Savijanje papira na pola.
3.Crtanje linija (uz predmet i slobodno).
4.Rasporeivanje oblika-3 osnovna na veliko i malo.
5.Rasporeivanje etona i tapia na razliita mesta.
6.Privlaenje predmeta koji nisu na dohvat ruke tapom.
7.Provlaenje tapa kroz cev.
8.Provlaenje pertle kroz vee perle sa velikim otvorom.
9.Slaganje upljih kocki jedne u drugu.
10.Cepanje papira i guvanje kuglice.
C/ GOVOR
1.Imenovanje poznatih predmeta meu nepoznatima.
2.Konstrukcija reenice od 2-3 rei-glagol+imenica-neke zamenice(prisvojne,po-
kazne...) ili neki pridev.

D/ DRUTVENOST
1.Pospremanje svojih stvari na mesto.
2.Uestvovanje pri oblaenju,svlaenju,umivanju i brisanju.
 I I I GODINA

24 - 30 MESEC

A/ MOTORIKA
1.V.stajanja na jednoj nozi.
2.Prenoenje ae sa vodom kroz prostoriju.

B/ KOORDINACIJA
1.Teranje do 8 kockica.
2.Pravljenje mosta od kockica.
3.Imitiranje crtanja pravca linije,npr.''kia pada'', ''ide auto''.
4.Rasporeivanje 3 osnovna oblika kada sa oni pomeaju.
5.Ubacivanje predmeta malih i velikih ,u teglu i flau-razvrstavanje na osnovu
pokuaja.
6.Bockalice-po ivici polja.
7.Nizanje manjih perli sa malim otvorima na icu.

C/ GOVOR
1.V.korienja linih i ostalih zamenica-za stolom su 2-3 osobe sa predmetom,igrakom
i situaciono tumae:JA,TI,ON,......MOJE,TVOJE....
2.V.razumevanja prideva uz pokazivanje : hladno-toplo,novo-staro,dobro-loe....
3.V.razumevanja predloga( uz izvravanje naloga ): u,na,pored,izmeu,ispred..
4.Pasivna i aktivna konstrukcija reenice od 2-3(4) rei.
5.Nastavak rada na poveavanju aktivnog i pasivnog fonda rei.

D/ DRUTVENOST
1.V.obuvanja ,svlaenja i oblaenja.
2.Potkrepljivanje i navikavanje pojava u ponaanju kojima dete signalizira potrebu da
piki i kaki.
3.V. diferenciranog reagovanja na uspeh i neuspeh pri izvoenju neke aktivnosti.
3O - 36 MESECI

A/ MOTORIKA
1.Dohvatanje predmeta pomou stolice sa uzvienja.
2.Dodavanje i utiranje lopte.
3.Poetne vebe na trotinetu.
4.Preskakanje ,provlaenje ,imitiranje skakutanja i tapanja (ritmino).

B/ KOORDINACIJA
1.Sklapanja slika i figura od 2 dela.
2.Zakopavanje (oblaenje lutke,mede...).
3.Imitiranje zidanja sa kockama-most,stepenice itd.
4.Kombinovanje razvrstavanja boja kocki,tapia,etona,papiria..
5.Kasnije zidanje sa kockama izvoditi po odreenim koloristikim pravilima koje
odreuju terapeut ili roditelj.
6.Ulaganje desetak oblika pravilnih geometrijskih likova a uz to i nepravilnih
likova.
7.Razvrstavanje etona u dve boje u kutije istih boja.
8.Crtanje kruga.
9.Bojenje ogranienih povrina.
C/ GOVOR
1.Ponavljanje reenice od 6 slogova uenje kratkih recitacija.
2.Provociranje postavljanja pitanja-ispoljavati uenje pred razliitim pojavama.
3.Stimulisanje govora o odsutnim a detetu bitnim stvarima- gde je mama?ije je to?
ta si dobio na poklon? itd.
4.Nastaviti vebe iz predhodnog programa.

D/ DRUTVENOST
1.Izvravanje 3 naloga u kontinuiranom aktu ( 3 predmeta da postavi na tri mesta).
2.Stimulisati igru sa decom i kanalisati je.
3.Stimulisati igru sa razliitim ulogama (kuvanje,hranjenje,pregledanje...).
 I V GODINA

A/ MOTORIKA
1.Preskakanje prepreka.
2.Tranje u okviru takmienja.

B/ KOORDINACIJA + MENTALNI ZADACI

1.Razlikovanje desetak oblika i poklapanje istih na crteu.
2.Pronalaenje od 3 oblika jednog koji se razlikuje od ostala 2 npr.krug,krug i
pravougaonik v.isto-razliito.
3.Odloena reakcija-tri slike dete posmatra i imenuje,zatim se jedna pokrije a dete
pogaa koja je sakrivena.
4.Zagonetke na slikama-prepoznavanje preko upotrebe:''gde je ono to leti?''...
''iz ega pijemo?'' ...''ime se eljamo?''.Na slici je desetak crtea.
5.Crtanje i docrtavanje osmiljenih crtea.
6.Pojam brojeva 1,2,3,4,5, (prvo sa predmetima,pa pomou slika i crtea i pomou
upotrebe prstiju.Brojanje i odbrojavanje do 5 (uz nalaganje:''Daj mi 2 perle'',
''daj mi 1 kocku'' itd.).
7.Vebanje igrakama koje omoguuju stvaralaku aktivnost-sastavljanje voza,kue
i sl.Zastupljene aktivnosti:nizanje,rafljenje,kucanje,lepljenje,namotavanje..itd.
8.Savijanje papira po dijagonali.
9.Glagoli i radnje (pomou slika ,kroz usmena pitanja-ko pie?..ko kuva?..ko leti?..).
1o.Razvrstavanje po boji pa imenovanje boja.
11.Malo-srednje-veliko=slaganje predmeta po tom kriterijumu-olovke,lopte,..a
kasnije pomou crtea i slika.
12.Analiziranje delovi kue,auta,haljine..a kasnije da sklapa delove slike.
13.Gde ima? gde stoji? sapun,ealj,pekir...-gde sve ima.
14.Vrste ivotinja domae- divlje.
15.Upotreba predmeta- verbalno objanjavanje.
16.ta radimo ujutru,u podne i uvee ? .
17.Upotreba alatki i pribora.
18.Sinteza- usvajanje zbirnih pojmova: hrana,odea,obua,voe,povre,nametaj..
Prvo reanje slika a posle nabrajanje.
19.ta e da radi kada se posee ?, kada si upav ?,kada curi nos ? itd.
20.Opisivanje slika u detalje uz pitanja.
21.Pogaanje stvari na osnovu upotrebne definicije.
22.Verbalizovanje pojmova ( imenica i glagola) na osnovu gestualnog pokazi-
vanja upotrebe predmeta ili radnji.( npr.knjigom se asocira kapa stavljanjem
rastvorene knjige na glavu ili se rukama imitira letenje itd.)

C/ GOVOR
1.Ponavljanje i usvajanje reenice od 6 8 rei.
2.Usvajanje reeninih konstrukcija- usvajanje funkcionalnih reeninih
 struktura:
-razliite vrste zamenica(prisvojne,pokazne,upitne)
-pridevi(nastavak iz ranijih programa,npr:teak-lak,novo-staro....)
-predlozi ( iza,kroz,izmeu,ispoa,u na ..)
-prilozi ( jue,danas,sutra,tamo,ovamo,sporo,brzo..).
-veznici ( ali,ako da,i a )
-brojevi
-staviti naglasak pri stimulaciji na flektivne promene koje lee u osnovi pro-
mena sintaksikih struktura ( npr.promene padekih nastavaka,konjugacione
glagolske promene itd.).
3.Jezike formulacije planskih zadataka i postupaka- ta radi kad si gladan,kada ti
se spava ,kada je hladno..itd.

D/ DRUTVENOST
1.Moralna ocena nekih postupaka pomou slika:lepo-runo,dobro-loe, uz
tumaenja zato.
 V GODINA

1.Problem izgradnje stepenica

Ispitiva stavi 10-15 kocki ispred deteta i jedanput pokae izgradnju stepenica sa
4 stepenika,pomou 10 kocki.Posle toga ispitiva kae:'' Napravi mi isto ovako
4 stepenika ''.
2.Problem kopiranja kompleksnih figura
Ispitiva pokae sliku trougla,etvorougla,petougla i kae detetu da isto to nacrta
pomou olovke.
3.Problem shvatanja pojmova-jutro,podne,pono
Ispitiva postavlja pitanje:''ta je jutro?ta je podne? itd. a dete treba da odgovori.
4.Problem ponavljanja reenice od 10-20 slogova
Primer: Dobra deca treba da sluaju roditelje i sl.
5.Dete od 5 god.treba da je sposobno da zapamti 4-5 cifara.
6.Problem utvrivanja teine
Ispitiva uzme 2 predmeta iste boje,istog oblika i veliine u obe ruke i da ih detetu
govorei:''uzmi ove dve kocke'' ili ''loptu i kai koja je od njih tea''.Dete treba realno
da procenjuje teinu.
7.Problem definicije upotreba
Ispitiva se obraa detetu :''Ti zna ta je to stolica(penkalo,no,kaika..),emu ono
slui?''Dete treba da zna za ta se upotrebljavaju naznaeni predmeti.
8.Problem precrtavanja figura perom ili mastilom
Ispitiva da detetu pero ,mastilo i papir :pokae sliku kvadrata , pravougaonika i sl.
i kae mu da to napravi.Dete treba da je sposobno da izvri zadatak.
9.Problem ponavljanja smisaone reenice od 15 20 slogova
Ispitiva se obrati reenicom :''Sluaj,ja u ti neto rei,ati to isto ponovi.''Primer:
''Ja imam brata koga mnogo volim.Kad je sunan dan mi idemo da se etamo po polju''.
10.Problematika situacija sa tri relacije
Ispitiva se obrati detetu :''Hou da me neto poslua.Uzmi ovaj klju,stavi ga na
stolicu,zatvori vrata i donesi mi knjigu sa stola''.
11.Problem manifestacije efikasnosti estetske strukture
Dve slike sa istom simbolikom ili razliitog oblika ,jedna treba da je lepa,a druga
runa,daju se detetu da ih pregleda.Dete treba da pogodi koja je lepa slika.
12.Dete je sposobno da se samo sanka ili kliza.
13.Dete ima sposobnost da pie ako se prethodno obuava.
14.Dete treba da igra i igre koje se izvode na stolu.
15.Problem shvatanja sume novca i poverenje
Ispitiva da novac detetu i kae mu da ga nosi roditelju koji se nalazi u drugoj
prostoriji ili u susedstvu.Dete treba realno da izvri zadatak.
16.Problem organizovanja igre klasifikacija predmeta
Uzme se 50 crvenih i 50 belih listia.Ispitiva slae sve crvene listie na svoju
stranu.Potom se razvije takmienje ko e prvi da sredi svoje listie.Dete treba da
shvati ideju pobede i da se za nju bori.Pobeda treba da bude manifestovana znacima
radosti o poraz znacima alosti.

DODATAK ZA 4. I 5. GODINU

1.etvorogodinje dete savladalo je svkodnevne radnje oblaenja i savlaenja i samo-

stalno ih obavlja .Trebalo bi da ume da zavee pertle na svojim cipelama ako mu se
pokae,i to na sledei nain:Uzmite pare kanapa i zaveite na njemu vor.To izvedite
dva puta.Potom kaete detetu da izuje cipelu i ponovo je obuje i samo zavee vor sa
manom.
2.Dete ovog uzrasta kontrolie svoje higijensko-bazalne navike i samo,oseajui za to
potrebu,odlazi u toalet.Isto tako,dete samo ide u kupatilo i umiva se bez iije pomoi.
3.Upitate li dete na ovom uzrastu''ta leti,ta skae,ko ili ta peva i sl.'' ono e dati realan
odgovor.Dete e tano odgovoriti i na pitanja :''ta tebe vozi ,ko hoda,apue,laje,vie,
mjaue,pliva see,spava,grebe,gazi, itd.''.etvorogodinje dete razume 10-20 glagola
koji oznaavaju radnje iz svakodnevnog ivota.
4.Dete na ovom uzrastu razume 5-6 predloga.Ako elite to da proverite,pred dete stavite
kutiju sa otvorom nagore i date mu u ruku razliite predmete koje treba da stavi tamo
mu se kae,a to zahteva razumevanje predloga.Npr.''Stavi ovu lutku ispred kutije( iza,
ispod ,u ,na, ispred,sasvim pozadi ,levo,desno itd.).
5.Detetu pokaite sliku na kojoj je neka kuna radnja.Poto mu se prethodno skrenete
panju i usmerite njegovu aktivnost,kaite mu ''Reci ta sve vidi na slici''.Dete od 4 g.
treba da je prevazilo stadjium
nabrajanja i da opie jednu ili dve radnje,tj. da shvati
odnose sa slike.
6.Dete sasvim dobro zna da odgovori na pitanja ''ta radi kada si gladan,edan,ili
kada ti se spava ? i sl.''Ona ,dakle ,zna da objasni zadovoljenje potreba iz svakodnevnog
ivota.
7.Neposredno pamenje etvorogodinjeg deteta dosee ponavljanje trocifrenih i
etvorocifrenih brojeva.Kaemo detetu da bude paljivo i da nas saslua,a da zatim
ponovi brojeve koje izgovorimo.Npr.:382 ( tri,osam,dva ); 651,2795,4380..Odgovor
smatramo tanim ako dete ponovi broj istim redosledom kako smo ga izgovorili.
8.Reenica deteta ovog uzrasta je prosta i prosto proirena ,ali ono moe da ponovi i
sloenu reenicu koja ne prelazi 20 slogova.Npr.:Ja sam dobro dete i sluam svoje
roditelje.Ili :Kad je lep dan ,deca se igraju u dvoritu i sl.
9.Detetova socijalna komunikacija je sada na viem nivou.Damo detetu neki predmet sa
nalogom da to odnese u susedstvo ,tano naznaivi ime i stan onoga kome treba da
 odnese taj predmet.Dete treba da rei ovu ili neku drugu slinu situaciju.
10.Dete je nauilo na niem uzrstu da broji do 5, a sada se njegov brojni niz proiruje
do 10.Dete broji 10 predmeta i zna da kae koliko ih ima.
11.Dete treba da ume da savije pravougaonu i kvadratnu hartiju po dijagonali ako mu se
to objasni i pokae.Uzmemo papir veliine kolske sveske i upozorimo dete da
posmatra ta emo uraditi,pa savijemo papir po diajgonali.Ponovimo savijanje dva
puta,a zatim damo detetu papir da to isto ponovi.Dete ne bi smelo da zguva papir ve
da ga presavije po dijagonali ili da uradi neto slino.
12.Pred dete stavimo nekoliko iseenih geometrijskih oblika (krug,kvadrat,romb,trapez..)
i skrenemo mu panju na njih.Na papiru imamo slike navedenih oblika,pa detetu
dajemo jednu po jednu figuru sa zadatkom da isti takav oblik pronae na crteima.
Dete ovog uzrasta e uoavati razliite oblike i prepoznae ih na cretima.
13.Kako dete od 4 god. zapaa oblike ,kada mu nacrtamo kvadrat,pravougaonik....
ono e ,podravajui na crte,nacrtati traene oblike (ili sline).
14.Ako detetu pokaemo dve vodoravne linije razliite duine,a zatim mu kaemo
''Pogledaj ove dve linije i kai mi koja je od njih dua,a koja kraa?''.treba
odmah pravilno da odgovori.
15.Dete moe da naui da ne stupa u sukob sa svojim vrnjacima oko igrake ili nekog
drugog predmeta.Dakle,ono ume svesno da kontrolie svoju srbu.
Primer:organizujemo igru koju dete najvie voli.Kada dete otpone aktivno igru sa
svojim vrnjacima,iznenada prekidamo ga i objasnimo da mora neto da pomogne
odraslima ,da mora da prekine igru i da uradi posao iji mu cilj objasnimo.Ako dete
prilazi ovom zadatku bez ljutnje ,znai da je relativno ovladalo srbom,tj. da ume da
kontrolie svoje ponaanje.
To znai da roditelji ne ispunjavaju svaku elju deteta,ali da uvek daju odgovarajue
objanjenje i dete ne pada na nii nivo ponaanja(nee ljutito baciti igrake i plakati).
Poee da vlada emocijama.
Dete mora da navikne da u ivotu ne moe da se radi sve ono to se hoe.Mora da se
navikne da se uklapa u elje drugih tj.svoje okoline.Cilj vebe je razvoj struktura koje
koje odreuju pravila igre,kao i struktura za ljudske urednosti.Problem sazrevanja
emocija je vaan,posebno srbe,koja je najvea u etvrtoj godini.
Stepen srbe moe se meriti na osnovu trajanja srbe kada dete padne u frustraciju.
Iz srbe ,ako se emocionalni razvoj ne odvija pravilno,mogu da se razviju razne forme
tuge,zlovolja..Devojice ree padaju u srbu od deaka.Vreme srbe traje
od 1 do 3 minuta.
16.Sa 4 god. dete ima jasan strah od stvari koje su opasne po ivot( od vatre,auta u
pokretu,duboke vode..).Strah moe da bude izazvan nekom priom,filmom i sl.
zastraujueg sadraja.Bajke najbolje mogu da doprinesu razvoja emocija,kako
pozitivnih,tako i negativnih.Obino se deca plae onoga ega se plae i majke.
17.Ljubomora se manifestuje kada roditelji dele ljubav ili je poklanjaju drugome.
Dajemo roditelju bombonu,keks,igraku,roditelj je daje mlaem detetu , a
ispitivano dete se ljuti pri emu manifestuje svoju ljubomoru.
18.Dete od 4 god. u novim situacijam treba da postavlja pitanja ''ta je to,odakle je
to,kako je to nastalo? i sl''.Za 10 minuta,u nekoj novoj situaciji, dete treba da postavi
5-10 takvih pitanja.
19.Dete ovog uzrasta razvija strukturu ljubavi u prvom redu kroz panju,prijateljstvo i
 simpatije majke i oca.Izmeu roditelja i dece se tako obavlja razmena oseanja.
20.Dete treba da zna da ne sme da prisvaja i unitava ono to nije njegovo.
21.Dete treba da naui da poslua roditelje ili nekoga iz okoline i da taj rad ima
odreenu svrhu.
22.Dete treba da shvati da je njegova dunost da govori samo istinu o stvarima i
pojavama iz svoje okoline.
23.Dete treba da zna da je osobina dobrog deteta da slua svoje roditelje i starije osobe
i da svojim postupcima ne izaziva neprijatno oseanje kod drugih.
24.Dete treba da je sposobno da nosi au ispunjenu vodom 1 cm ispod ruba kroz sobu
5-1 m, a da je ne prospe.
25.Situacije koje izazivaju fiziko zadovoljstvo i ugodnost,kao to je igra,izazivaju
radost kod deteta.
26.Damo detetu olovku i papir i kaemo mu da nacrta loptu.Problem je reen ako dete
nacrta bilo kakav krug.
27.Damo detetu 10-15 kocki i pustimo ga da se spontano igra 5-10 minuta.Ako dete nije
napravilo nijednu figuru podstiemo ga ,pitajui ta je napravilo.Problem je reen
ako dete pone da ''zida'' neki objekat.
 6. GODINA

1. Upotreba noa pri jelu za vreme sva tri obroka.

2. Upotreba olovke u spontanom pisanju.
3. Kupanje uz asistenciju majke.
4. Odlazi sam na spavanje.
5. Ponavlja reenice od vie rei,12.
6. Tekoe u dve dimenzije:''ta e da radi ako pada kia , a ti ide u kolu?''.
7. Prepoznavanje novca .Da zna novac koji je u svakodnevnoj upotrebi.
8. Brojanje do 10 i unazad.
9. Prepoznavanje levo-desno na sebi.
10.Da zna koliko ima godina.
11.Savladavanje saobraajnih propisa kroz igru.Crveno-zeleno svetlo.
12.Sposobnost uenja ,da naui 4 stiha (sadrejna ),prema uzrastu i u vremenu
od 2 4 minuta.
13.Precrtavanje geomatrijskih figura ( trougao,krug,kvadrat,pravougaonik,romb).
14.Pojmovi-iznad,ispod,ispred.. itd.
15.Suprotnosti-npr. dobar-lo,malo-veliko,lep-ruan,debeo-mrav i sl.
16.Dani u nedelji ( po redu )-koji je danas dan?.
17.Pripadnost-nametaj,hrana,odea,obua itd.
18.Zanimanja- stolar,kroja,kuvar ..itd
19.Godinja doba nabrajanje i osnovne odlike.

TA DETE TREBA DA ZNA U 6 GODINA

1.Devojice stare 6 godina imaju telesnu teinu od 18-25 kg.

Visina se kree od 110-123 cm.
Obim glave je izmeu 49-53 cm.
2.Deaci stari 6 godina treba da imaju telesnu teinu od 19-26 kg.
Visina od 112-124 cm.
Obim glave se kree od 50-53 cm.
3.MOTORNI RAZVOJ
a.Stajanje na jednoj nozi zatvorenih oiju,sputenih ruku 10''.
b.1,5 metara udaljeni cilj pogoditi loptom ( teniskom)
Primer:gaati neki predmet ili pogoditi papir veliine 15x10 cm koji stoji na tabli ili
zidu.
 c.Preskakanje prepreka
Primer:Lagano vezan kanap na visini od 20 cm,preskakati iz mesta sa obe noge.
d.Crtanje uspravnih linija od crte do crte-trai se preciznost.
e.Namotavanje kanapa dugakog 2m na kalem ili neki tap ili olovku.
4.PERCEPTIVNE ( OPAAJNE ) SPOSOBNOSTI
Sluna sposobnost
a.Dete izgovara parove rei sline po zvunosti
Primer:detetu se kae:reci isto kako ja kaem ( da ponovi )KOST-GOST,
ENA-VENA..i sl. ili se postavi pitanje :koja re zvui kao re NOJ?
detetu se kau sledee rei: BOR,MOJ,KOS.
Vidne sposobnosti
a.Primer: Odvedi deaka do kue (na crteu) bez podizanja olovke i bez skretanja sa
puta ( detetu se daje crte ).
b.Po emu se razlikuju ova dva predmeta? (detetu se pokazuju dva razliita predmeta)
c.Zaokui re koja se pominje u sledeoj reenici
''Mama je poslala Miru u samoposlugu da kupi hleb''. (detetu se ispie reenica i
kae mu se re koju treba da zaokrui )
Prostorna sposobnost
a.Dete treba da proceni prostornu relaciju
Primer:Ko e pre stii do lopte,bata ili seka? (daje se crte )
5.VERBALNE SPOSOBNOSTI
a.Dete staro 6 godina ima sve glasove u izgovoru
b.Dete ima sposobnost da od glasova sastavi neku re i da neku re rastavi na glasove.
Primer:Od kojih glasova je sastavljena re NOS ili koju re moe da napravi od
sledeih glasova U,V,O.
c.Shvatanje predloga ''U'',''NA'',''PORED'',''IZA'',''ISPRED''.
Primer:stavi olovku u kutiju(svesku),na kutiju,ta je ispred tebe,a ta iza tebe.
d.Shvatanje pojma suprotnosti (antonimija )
Primer:nai re suprotnog znaenja od rei:LEP,MALI,ZDRAV, i itd.
e.ta bi moralo da uradi kad bi te neki tvoj dobar drug zamolio da mu neto da,a
ti to nema.
6.KOGNITIVNI (SAZNAJNI ) RAZVOJ
Informisanost
a.Znanje godina starosti
Primer: koliko ima godina?
da li e idue godine biti stariji ili mlai?
koliko si godina imao prole godine?
b.Znanje godinjih doba,redosled nije vaan,pitati dete koje je sada godinje doba.
c.Nabrajanje i poznavanje dana u nedelji,redosled vaan.
d.Poznavanje nekih zanimanja
Pitati dete:Kako se zove ika koji ije odela,kako sezove ika koji pravi nametaj i sl.
e.Poznavanje pojmova VOE i POVRE, dete treba da nabroji koje voke zna i koje
povre zna.
f.U kojoj prodavnoci kupuje eer ?.

Stvaranje pojmova
a.Koja re oznaava boju BLAG-VESEO- CRVEN
b.Zavri reenicu: Sto i stolica su.....
So i biber su....
Lasta i roda su.....
c.da li psi mjauu
d.da li zemljoradnici oru zemlju
e.kai re obrnutog znaenja od rei II
Snalaenje u razliitim socijalnim situacijama
a.Dete ovog uzrasta ide samostalno u kolu.
b.Upotrebljava pribor za jelo bez iije pomoi.
c.Savladava prepreku da bi doao do neke stvari.
e.U igri pokazuje inicijativu,reava neki problem.
f.Pitati dete:ta bi uradio da na ulici nae novanik sa parama i dokumentima.
Pamenje
a.pamenje brojeva unapred i unazad
Primer:potrebno je ponoviti 5-4 cifre unapred i 2-3 cifre unazad
Primer: 4,5,2,7 unapred i 3.2,5 unazad ili
2,1,4,9,5 unapred ili 2,5 unazad
b.Nacrtati figure po seanju-crte sa nekoliko razliitih figura se izlae detetu 10'', a
zatim ono crta ono to je zapamtili.
Numeriki odnosi
a.razne operacije do 10
-brojanje do 10
-procenjivanje ko ima vie olovki,prstiju,klikera itd. ( nastavnik moe na svojoj
jednoj ruci pokae detetu dva prsta a na drugoj tri i da pita gde ima vie prstiju).
b.Koji je u nizu od tri cifre prvi,zadnji i srednji broj
Primer: 2 5 -4.
c.Koliko komada dobije ako jabuku jednom presee.
d.Pera je imao 4 dinara i majka mu da jo 2, koliko sada on ima ukupno dinara.
 7 .GODINA

1. Ponavljanje brojeva do 5 cifara.

Brojevi su dati u serijama,razliitih varijacija.
2. Nabrajanje razlika izmeu dve konkretne stvari ili predmeta.
Dati seriju od 10 parova poznatih predmeta i traiti oigledne razlike
3. Opisivanje slika iz bukvara
Pokazati ta predstavlja jedna slika u celini.
4. Nabrajanje detalja na slikama
5. Dovoenje u vezu pojedinih elemenata u okviru jedne slike.
Ovde se trai jedna pria koja se moe ispriati na osnovu sadraja na slici.
6. Definisanje rei koje se nalaze u fondu jednog prosenog sedmogodinjaka
Kao uzor moe posluiti lista rei iz nekog teksta.
7. Prepriavanje nekih deijih pria
Ovde treba obuhvatiti prie iz deije literature.
8. Poznaavanje azbuke verbalno i motorno
Potrebno je da dete zna azbuku napamet i da napie svako slovo.
9. Brojanje do 20 i od 20 unazad.
10.Crtanje nekih crtea gde deija mata dolazi do izraaja.
11.Crtanje uz upotrebu boja.
12.Poznavanje osnovnih boja .
13.Opisivanje jednog obroka-tu se trai poznavanje vrste jela i poznavanje
ponaanja za vreme jela.
14.Poznavanje ponaanja u razredu.
15.Tumaenje jednostavnih socijalnih situacija
Tu se zahteva znanje ta bi radilo u odreenim situacijama.
16.Uenje deijih pesmica.
17.Imenovanje rodbinskih odnosa do III kolena.
18.Poznavanje nekih zabrana koje zahtevaju fino ponaanje.
19.Ophoenje sa starijima.
20.Poznavanje svojih obaveza u kui
Dete mora da poznaje neke sitne poslove i da bude svesno da ih mora obavljati.
21.Sabiranje do 20
Davati razliite kombinacije
22.Oduzimanje takoe do 20
Kod sabiranja i oduzimanja koristiti raunaljke ili neka druga uila dok dete ne
 savlada taj nivo ,a onda se postepeno udaljava od konkretnog.

8 . GODINA

Za devojice-prosena teina 26 kg, visina 128 cm.

Za deake-prosena teina 27 kg, visina 137 cm.

1. Poznavanje rei- daje se lista rei i trai se njihovo poznavanje.

2. Orjentacija u prostoru-dete treba da zna kako bi se orjentisalo u umi,na ulici i sl.
3. Kupovina potrebno je ukljuiti u kupovinu vie artikala i zahtevati poznavanje kako
pojedinanih tako i ukupne vrednosti.
4. Kupovina razliite robe potrebno je poznavanje vrste robe i gde se koja prodaje,
obzirom da su prodavnice specijalizovane.
5. Nabrajanje domaih ivotinja.
6. Nabrajanje umskih ivotinja.
7. Opisati karakteristike nekih domaih ivotinja.
8. Opisati neke umske ivotinje.
9. Brojanje i poznavanje novca pokazati detetu razliite novanice i traiti poznavanje
vrste i koliinu.
10.Imena meseci i njihov broj u godini.
11.Broj dana u sedmici i njihova imena.
13.Definicija vieg roda daju se dva predmeta ili pojave i trai se prvi vii rod.
14.Poznavanje voa nabrajanje.
15.Godinja doba - poznavanje karakteristika.
16.Matematiki zadaci sabiranje i oduzimanje.
17.Crtanje predmeta koji imaju dosta detalja npr. avion,kamion,i dr. sline igrake.
18.Nabrajanje pojedinosti na slikama koristiti slike iz knjiga za 2.razred.
19.Brojanje unazad od 20.
20.Opte ponaanje u razredu- dete mora da zna kako treba da se ponaa i da li je
njegovo ponaanje u skladu sa tim.
21.Nain komuniciranja sa drugima u razliitim situacijama-sa nastavnicima,roditeljima..
 9. GODINA

Za devojice: prosena visina 132 cm, teina 28,9 kg.

Za deake: 132 cm, 29,9 kg.

1. Poznavanje oba pisma (irilica i latinica),itanje i pisanje.

2. Vrste rei:imenice,zamenice,pridevi,glagoli i brojevi.Potrebno je da se kroz analizu
naui najosnovnije o njima i o njihovoj podeli.
3. Znanje nekih poznatih narodnih pesama koje se lako ue i u kojima postoje junaci
pogodni za identifikaciju.
4. Poznavanje vanijih dravnih datuma.
5. Neka osnovna znanja o istoriji.
6. Neka osnovna znanja o geografiji-granice Jugoslavije,reke (opisati slivove i nabrojati
najvanije ),planine (najpoznatije i njihov znaaj ).
7. Definicija rei iz nekog teksta.Lista rei mora biti standardizovana.
8. Osnovne raunske radnje i njihova primena.Treba koristiti lake probleme , a dete
samo odreuje koje e radnje upotrebiti.
9. Crtanje raznih vrsta geometrijskih figura uz korienje lenjira i estara.
Terapeut odreuje figure.
10.Davanje problema u kojima se koristi deljenje.
11.Poznavanje profesije roditelja.
12.Pitanja koja se odnose na organe vlasti.
13.Navesti provokativne situacije i utvrditi snalaenje u njima.Dete treba da zna ta treba
da uradi u tim situacijama.
14.Dua interpretacija slika i crtea nekih socijalnih situacija.
15.Poznavanje osnovnih pojmova iz muzike.
16.Neka znanja o sportovima koji se upranjavaju u nastavi.
17.Opisivanje igre sa drugom decom.
18.Poznavanje rada u kui ( misli se na rad koji dete mora da obavlja).
19.Nabrajanje razlika izmeu dana i noi.
20.Znanje datuma i meseca.
21.Razlika izmeu dva predmeta kod kojih je razlika oigledna-potrebno je da terapeut
 sam da neku pogodnu listu.

10. GODINA

1. Teina izmeu 23 i 26 kg.

2. Visina izmeu 127 i 137 cm.
3. Obim glave izmeu 50 i 55 cm. Ove vrednosti vae i za deake i devojice.
4. 4 x 5 glagola iz ivota i isto toliko sa suprotnim znaenjem.
5. Dati instrukciju da po seanju nacrta zaravnjenu kupu i zaravnjenu piramidu.
6. 4 x 5 imenica iz ivota i isto toliko sa suprotnim znaenjem.
7. 4 x 5 prideva iz ivota i isto toliko sa suprotnim znaenjem.
8. Pamenje 10 do 15 detalja iz proitane prie.
9. Neko ima 100 dinara, a njegov drug 35 vie.Koliko imaju zajedno?
10.Treba da budem na poslu u 7 asova , a od kue do posla putujem 23 minuta.
U koliko sati treba da poem od kue da bih na vreme bio na poslu?
11. Neko zarauje 250 din. po satu, a dnevno se radi 9 sati.Koliko e zaraditi para za tri
nedelje, ako nedejno radi 6 dana ?
12.Za pismo treba marka od 130 dinara, a za dopisnicu od 45 dinara.Koliko je para
potrebno za 5 pisama i dopisnica.
13.Pravljenje smisaone reenice sa ne vie od datih umetnutih rei kao:
rad,ovek,novac; ili:strpljenje,vreme,rad,uspeh;ili:prolee,cvee,deca;ili:higijena,
znanje,zdravlje.
14.Uvianje suprotnosti kao-ta je glupo u ovoj reenici?-Ja imam tri sestre-Jelu,Vidu,
Zlatu i mene.
15.Od moje kue do igralita ide se putem sve nizbrdo, a i kada se vraam sa igralita
opet idem sve nizbrdo.
16.Proitao sam da se desila saobraajna nesrea.Nije bila velika ,poginulo je samo
100 ljudi.ta je tu glupo?.
17.U umi je naen le iseen na 8 delova .Neki misle da se taj sam ubio.ta je tu glupo?
18.Jedan mainovoa pria da mu voz ide utoliko bre ukoliko vue vie vagona.
ta je tu glupo ?
19.Asocijacija rei:dete treba da za tri minuta izgovori to vie rei koje mu padnu
na pamet.( 60 -70 gradska deca, 40 -60 seoska).
 11. GODINA

1. Teina se kree izmeu 31 i 51 kg.

2. Visina je izmeu 142 i 160 kg.
3. Obim glave od 51 do 56 cm.
4. Objanjenje pojedinih apstraktnih pojava.Npr. ta je pravda ,osveta,zavist,ljubav,
drugarstvo,egoizam....
5. Ezopove basne i tumaenje alegorija ( ta se basnama htelo da kae ? )
6. Slinosti izmeu predmeta i pojava u prirodi ( Po emu su sline krava i zmija,
rua i drvo?)
7. Srediti reenicu- npr.''Same izjutra ,polje rano u otili'' ili ''Sam uitelja popravio
moj molio zadatak ja'' ili ''Hrabro jedan brani gospodara svoga dobar pas''.
8. Treba da se 100 korpi jabuka prenese od Smedereva do Beograda.Jedan auto moe da
primi 25 korpi. Koliko je automobila potrebno da se prenesu sve korpe ?
9. Zamisli trougao i odredi koliko ima strana i uglova.
10.Zamisli kocku i odredi koliko ima ivica i strana.
11.Koliko ima osmina u jednoj polovini ?
12.Pretvori u meovite brojeve sedam treina.
13.Pretvori u neprave razlomke dva cela i etiri petine.
14.Skrati razlomak 20/40, 5/10.
15.Prosti, redni i zbirni brojevi do 20.
16.Crtanje predmeta koji imaju dosta detalja (kamion,avion,deije igrake).
17.Nabrajanje detalja na slikama.Slike koristiti iz knjiga za drugi razred osnovne kole.
18.Brojanje unazad od 20.
19.Opis ponaanja u razredu- dete treba da zna kako treba da se ponaa i da li je njegovo
ponaanje u skladu sa tim.
20.Nain komuniciranja sa drugima u razliitim situacijama ( sa nastavnikom,
roditeljima i drugima ).
21.Snalaenje u prostoru.
 VEBE GOVORNOG OSAMOSTALJIVANJA

1. Ponavljanje pesmica za vama uz tapkanje po stolu ( prvo re po re,

pa red po red .)
2. Opisivanje slikovnice uz vuenje prstom (ivotinje,''Maja'', bajke )
3. Pogledaj ,sakrij pa ispriaj (sakrivanje predmeta u dlanove ,
a posle pokrivanje slike)
4. Opisivanje slike ''kao meda'', ''kao ptiica'', ''apatom'' itd.
5. Govor uz crtanje ( po takicama, uz imenovanje predmeta i upotrebu definicija )
6. Sluaj priu pa panovi :
-bata ima balon, bata je pao, balon je pukao;
-baba uva seku, baba je zaspala, seka je pobegla;
-seka nosi macu, maca je ogrebla, mama seka plae;
-bata uzeo bubu, kidao bubi nogu, buba ne moe da ide itd.
7. Sklapanje priice od tri slike ( koristiti strip sloen po sliicama )
8. Nalaenje slika prema isprianoj kratkoj prii.
9. Kako se kae ''TUA-KUA ?'' ,''PAPA-KAPA ?'' ;
Pa i reenice : ''JA IDEM U KOLU'' itd.
10.Zavriti re ( uz pokazivanje slike ) MA-CA.
11.Opisivanje slika na uoptena pitanja (gde su,gde idu,ta hoe,zato,ije je to?).
12.Razgovor : ta voli da jede,koje igrake ima,ta ima kod kue itd.
13.Razgovor u prolom vremenu - ta si radio.
14.Razgovor u buduem vremenu ta e raditi danas.
15.Prianje bajke i bez slika, prianje dogaaja.
 VEBE LOGOMOTORIKE

Gaenje ibice,svee; Isplaziti jezik; Naduvavanje obraza- pukamo na oba obraza, na

jedan obraz; vaemo; Sremo; Gutamo; Beba sisa; Kaljemo; Kijamo; Hremo;
tucamo; Zvidimo (pitaljka ); Puenje usana poljubac; Konjski kas; Coktanje; Staviti
jezik izmeu zuba i donje usne; Grickanje donje usne; Oblizivanje maca se oblizuje,
liemo sladoled; Jezik u obraz kao bombona;Olovka kao brkovi;Jezik kao oluk;
Pokretanje donje vilice desno levo;Dodirivanje gornje i donje usne vrhom jezika;
Mljackanje gornjom povrinom jezika; Devojice se svaaju nja,nja,nja; lja,lja,lja;
Duvamo na dlan sss;zzz;;ccc;; Zvidimo kao Indijanci,Tarzan ( aaa uz lupkanje
prstima po ustima ); Presavijanje prednjeg dela jezika prema gore; Presavijanje prednjeg
dela jezika prema dole; Lepeza; Treperenje usta; Treperenje jezika.

VEBE PRAKSIJE

Slaganje kocki, domina u kutiju, po redu, po modelu; Cepkanje hartije u konfete, samo
na pritisak prstima; Guvanje vlane hartije u ''kiflu'', ''loptu''; Valjanje oklagije, valjka,
olovke, klikera- odgurivanje,zaustavljanje, pogaanje cilja; Podizanje sa po dva prsta-
kocke, olovke, tapia; Podizanje sa stola jednog po jednog prsta koji mu se pokae,
naloi; Skidanje tipaljke svim prstima a posle stavljanje sa dva prsta; Skidanje sa prstiju
terapeuta- roditelja kapice od papira dok pomiemo ''meamo'' ispred deteta; Kucanje
''ekiem'' po grudvi od hartije , po metalaofonu, po ekserima od plastelina; Bockalice-
vaenje, pritiskanje prstom, samostalno ubadanje; Skupljanje zrna u flaicu- raznih vrsta;
Namotavanje na ruku , na kalem, na prst; Nizanje papira na tapi, perli na icu;
Provlaenje pertle kroz rupe na kartonu; Seenje sa deijim makazama - slika po obliku,
traka ; niranje vor, mana, pletenje kika....;Rastavljanje i sastavljanje deijih
igraaka; Lepljenje kamenia u plastelin, mozaik nalepnica,prilepljivanje traka,
sliica...
 VEBE POETNOG PROGOVARANJA

1. Vokalizovanje A,E,O,I,U uz oblikovanje prstima na bradi, na obrazu ;

( A- beba plae, E- smejemo se, I- viemo, O zovemo decu, U- ide voz ).
2. Produeno vokalizovanje uz povlaenje ruke po stolu a zatim uz tapanje rukom o sto.
3. Ponavljanje i menjanje slogova - uz igru tapanja po telu, dvema rukama.
4. Vane radnje igrakama propraene kratkim reima opa, pada, am- am, daj ..
5. Pokazivanje na slici uz ponavljanje onomatatopeja.
6. Govor uz bojenje , zajedniko crtanje.
7. Izgovor rei na jedno slovo.
8. Slaganje slova od tapia uz pevanje odgovarajueg glasa.
 VEBE ZA RAZVOJ OPTE MOTORIKE TELA

( prethode specifine fizioterapeutske vebe )

- pruanje ruke i etnja

- ustajanje i sedanje na stolicu
- hodanje po iscrtanoj stazi
- skakanje, preskaknje, tranje, uanje
- kotrljanje i utiranje lopte, balona
- hodanje po stepenocama ( gore- dole )
- pruanje ruku napred, gore, u stranu
- vrenje cele ruke spiralno, okretanje ake u krug, gore dole
- hvatanje lopte, balona
- dodavanje kocki, slaganje u kutiju
- slaganje kocki u duinu ( voz )
- klimanje glavom ( DA ), odmahivanje ( NE ), sleganje ramenima

VEBE AKE PRSTIJU

- tapanje , pesnica na pesnicu

- dodirivanje palca svakim prstom ponaosob
- izvijanje ake gore dole
- ukrtanje prstiju , grenje pesnica, hvatanje lebdeeg predmeta, konopca....
- navijanje klupeta
- kasnije presavijanje hartije, otkopavanje zakopavanje, sapunjanje ruku i brisanje,
listanje slikovnice, modelovanje plastelina
 AKUSTINE VEBE ( VEBE RAZVIJANJA SLUNE PANJE )

- skretati panju detetu na izvor zvuka i ko ga proizvodi ( um vode, zvono, sirena ,

telefon, pomeranje stolice, auto u pokretu...)
- izvoditi ritmike pokrete sa detetom ( udarati nekim predmetom o podlogu: palicom po
dobou, varjaom po kuhinjskoj dasci.... i pustiti dete da po ritmu skae, tri, taktira,
igra )
- muzikim instrumentom ( truba , zvono, dobo, zvuna igraka ) vebati intenzitet i
trajanje zvuka : glasno- tiho, dugo kratko, polako- brzo, duboko- visoko...
Dete ne treba da se osloni samo na svoj sluh ve sve ovo prati i vizuelno.Kada ste
sigurni da je upoznalo sve vrste zvukova , onda se iste vebe izvode iza lea ili skriveno.
Lupate, svirate, zvonite, a dete treba da pokae ime ste proizveli zvuk. Iste vebe mogu
se izvoditi i sa slikovnicom- dete pokazuje ivotinju koju imitirate.
Ceo program od zvukova , tonova i umova izvodite tako da dete naui svojim sluhom
da ih razlikuje. Sve ove vebe pretvoriti u igru.
Akustine vebe koje slue kao opomena moraju se ponavljati i strogo vezivati za
situaciju : Pec! Stani! Pazi! Bei! Ne diraj! itd.

VEBE VIZUELNOG OPAANJA

- pali gasi ( zajedno dirati prekida)

- pokazivati predmete jarkih boja
- odabirati kocke iste veliine, predmete istog oblika ( krugove, kvadrate ), istu vrstu
igraaka ( samo automobile, lutke, ivotinje, itd )
- slagati ili izdvajati predmete prema boji
- reati kocke ili igrake prema veliini ( velike, srednje, male )
- pokazivati slike ivotinja i imitirati ih ( onomatopeja )
- ima nema ( opaanje prisustva ili odsustva ): skretati panju na lica koja uu u sobu
pa odu, sakrivati i pronalaziti igrake , igrati murke itd.
- navikavati dete da gleda u lice dok mu se govori
- ponavljati igru i posmatrati da li je prepoznalo prethodnu situaciju

VEBE SHVATANJA REI

- shvatanje rei vezanih za konkretne predmete, lica i situacije: mama, tata, teta, kuca,
maca, vidi, eno, daj, ode, boli...
- shvatanje delova tela ( oko, nos, usta, glava....)
- sve to dete okruuje ( prostorije i koja emu slui, ta se u njima nalazi, na ulici,
 saobraaj, odea, obua...)
- vremenske promene ( toplo, hladno, mrak, sneg, kia, sunce, mesec...)
- shvatanje senzibiliteta koe : boli, grebe, bode, pee...

IZVRAVANJE NALOGA

Daj! Uzmi! Doi! Pusti! Donesi! Stavi! Odnesi! Idemo! Spavamo! Jedemo!