Gibor 331 gncs
g 1. <hang s bet) g; 2. (= gramm)
gram, g
gabalyt [~ott, ~son, ~ani] zamrsiti,
zaplesti [-etem], dumbusati, pra-
viti dumbus
gabalyods [~a, ~t] zaplet; ~r okoz
izazvati [-zovem] zaplet, zamrsiti,
komplikovati [-kujem], komplicirati
gabalyod|ik [~ott, ~jk/~jon] vmibe
zamrsiti/zamrivati [-ujem] se, za-
petljati/zapetljavati se u to; (vki-
be> zacopati se, zaljubiti se u neko-
ga
Gabi <n> Gavrila, Oabrijela; <frfi>
Oavro, Gavrilo, Gabrijel, Gasa
gabona [~ja, ~t, ~k] ito; szi ~
ozimo ito; tavaszi ~ jaro ito
gabonabeads [~a, ~t] obavezna pre-
daja ita
gabonabegyjts [~t] mgazd ubiranje
ita
gabonabehozatal [~a, ~t] uvoz/import
ita
gabonabeszolgltats [~t] obavezni
otkup ita, isporuka itarica dravi
gabonaflk [~et]mgazditarice, cerea-
lije, zrnaste kulture
gabonafogyaszts [~a, ~t] potronja
ita
gabonafld [~je, ~et, ~ek] itno
polje/zemljite, itite
gabonaflsleg [~e, ~et, ~ek] viak
ita
gabonafutrinka [.ja, rCt] ll itar
gabonakereskedelem [-Ime, -Imet] trgo-
vina itom v itaricama, itarska
trgovina
gabonakeresked [~je, ~t, ~k] itar
gabonakereszt [~je, ~et, ~ek] mgazd
krstina
gabonakivitel [~e, ~t] izvoz/eksport
ita
gabonazsizsik [~et] itni iak Gbor [~t] Gavrilo, Gabrijel
Gabriella Gavrila, Gabrijela
gcsr [~ja, ~t, ~ok] ll patak [-tka,
tb -tkovi], racak [-cka]
ggog [~ott, ~jon] gakati [gaem];
~ni kezd zagakati
gagyog [~ott, ~jon] mucati, tepati
gagyog tepav
galacsin [~ja, ~t, ~ok] grudvica
gabonanemiiek [~et] itarice gld [~at; ~ul; ~abb] gadan [-dna],
gabonarls [~t] mlevenje ita, pre- podao [-dla]
rada ita u mlinu galdsg [~a, ~ot] gadost, podlost pod-
gabonarltet [~je, ~t, ~k]<szemly> muklost
pomeljar, pomeljarac [-rca] glaest [~je, ~et] gala-vee
gabonapllnka [~ja, ~t] rakija od galagonya [-ja, *it] nv 1. <bokor>
ita, jemena rakija, komadara glog [-ovi]; 2. (terms) gloginja
gabonapiac [~a, ~ot, ~ok] 1. <tr> galagonyalepke [.je, ,t, -k] ll
itna pijaca, itni trg; 2. (kereske- glogovac [-vca], glogov belac [-lca]
delem) itno trite galamb [~ja, ~ot, ~ok] 1. golub;
gabonaraktr [~a, ~t, ~ok] itno nstny ~ golubica; szirti ~peinarka
skladite, itni magacin/silos, itnica 2. ~om! (kedvesked megszlts)
gabonarozsda [~t] nv gare ita, moj golube! golubice! draga/mila
gara na penici, gareina, pikac [- moja! 3. (szl) senki szjba sem
kca], itna ra repl a slt ~ peeni golubi iz neba
gabonaszllt: ~ uszly itara, itarica ne padaju
gabonaszrt [~ja, ~t, ~k] sunica galambbgs [~t] gukanje v guguka-
za itarice, suionica za ito nje goluba
gabonaszem [~et, ~ek] itno seme, galambdc [~a, ~ot, ~ok] golubinjak
zrno ita galambepj tv beuan [-na]
gabonatermels [~e, ~t] gajenje/proiz- galamblvszet [~e, ~et] sp gaanje
vodnja itarica v ita glinenih golubova
gabonatermel' [~je, ~t, ~k] proiz- galamblv: sp ~ verseny takmienje u
voa ita gaanju glinenik golubova
gabonaterms [~e, ~t] prinos/urod galambsz sed kao ovca
ita, itorod; vi ~ letina, godinji galambposta [-ija, -it] golubija/golub-
prinos ita lja/golubnja pota
gabonatermeszts Id gabonatermels galambszn golubije/golublje/golubi-
gabonatermeszt Id gabonatermel nje boje, golubast
gabonaterm itorodan [-dna], itan [- galambszv golubijeg srca, dobar kao
tna]; j ~ v itna godina; ~ pare hleba
orszg itnica, hlebnica; ~ vidk galambszrke golubast; ~ szn sivkasta
itnica, itorodni/itni kraj boja goluba, nenoruiasto siva
gabonatlsztft [~ja, ~t, ~k] maina boja, golubija boja
za ienje ita, vejalica, vetrenjaa, galambtenyszts [~e, ~t] golubarstvo
reeto galambtenyszt [~je, ~t, ~k] golubar
gabonaszg [~(j)e, ~t] nv gar galandfreg [-frge, -frget, -frgek]
sad/a na itu, garana penici, pantljiara, trakavica, trakulja
medljika, prana/itna snet glns [~at; ~an/~ul; ~abb] galantan
gabonavsrls [~a, ~t, ~ok] kupo- [-tna], usluan [-na], ljubazan [-
vina ita zna], uljudan [-dna], otmen; ~ ka-
 land ljubavna avutura,
ljubavni podvig
glaruha [-ija, -Ct, ^,k] gala odelo,
sveano/otmeno odelo
galria [^cja, ^,t, -ik] 1. (kptr)
galerija, zbirka slika, 2. p
dugaak hodnik; 3. szinh
galerija, balkon
galiba [-ija, <it, Zk] zbrka; <,t csinl
napraviti zbrku
glick [-kvet] galica
gall I. mn galski; II. fn [~t, ~ok]
Gal
gallr [~ja> ~t, ~ok] ogrlica,
ovratnik
gallrgomb [~ja, ~ot, ~ok]
dugme/ puce od okovratnika
galca [^.ja, ^it, ^.k] nv (gomba):
gyilkos ~ zelena pupavka; lgyl
~ muhomor, muhara
galopp [~J a ~ot] 1. (verseny)
galop, konjska trka, brzo jahanje
u skokovima; 2. (tnc) brza
polka
galuska [^ija, -ot, -ik] valjuak [-
ka], knedlica
galvnram [~ot] fiz galvanska
struja
galvnelem [~e, ~et, ~ek] fiz
galvanski elemenat, galvanska
baterija
galvanizci [~ja, ~t] msz
galvani-zacija
galvanizl [~t, ~jon] msz
galvanizo-vati [-zujem],
galvanizirati
galvntelep [~e, ~et, ~ek] Id
galvnelem
glya [~ja, ~t, ~k] galija
glyarab [~ja, ~ot, ~ok] galijot,
galija, robija na galiji
glyarabsg [~a, ~ot]
ropstvo/robija na galijama
gally [~a, ~at, ~ak] granica;
szraz ~ sulje
gallyaz [~ott,~zon] potkresati[-
eem]/ potkresavati s potkresivati
[-sujem], (o)kresati ozdo, podsei
[-eem]/ podseati grane
gamta orv (ivarsejt)rasplodna
stanica/ garneja
gamma-sugarak fiz gama zraci,
radioaktivni zraci
ganaj [~a, ~at] gnoj, balega, ubre
[-eta]; llati ~ balega
ganaj tr: ~ bogr balegar, obini
ujak
gncs [~a, ~ot, ~ok] 1. podmetanje
noge; ~ot vet vkinek
podmetati
gncsol 332 gtol gatffr 333 gazdasszonykodik
kome nogu; 2. tv (kifogs, szemre-
hnys) zamerka, prigovaranje; 3.
(tv, pejor:) flelem s ~ nlkli lovag
vitez bez straha i mane gncsol [~t,
~jon], gncsoskodik [~ott,
~jk/~jon] zamerati, prigovarati,
angrizati gncsoskod [~Ja> ~t, ~k]
angrizalica
h, rt gncsvets [~e, ~t, ~ek]
podmetanje
nogu nekom
ganj [~a, ~t] ld ganaj
gang [~J a > ~ot, ~ok] biz (folyos)
hodnik, gang, ganag [ganga] gong
gangrena [~ja, ^t] orv (szvethals)
gangrena, vuac [-ca], suenje/tru-
lenje i otpadanje obolelog dela tela
Garam [~ot]/Wr Hron (reka)
garancia [~ja, ~t ~k] garancija,
jemstvo, jamstvo; At vllal jamiti,
jemiti, preuzeti [-zmem]/preuzi-
mati v primiti/primati garanciju,
garantovati [-tujem], garantirati
garancialevl [-vele, -velet, -velek]
garantno pismo
garantl [~t, ~jcm] garantovati [-tu-
jem], garantirati, jemiti, jamiti
garas [~a, ~t, ~ok] gro; nem r
egy ~t ne vredi ni groa, ne vredi ni
jedne pare; nincs egy ~om sem
nemam ni groa, nemam ni cvonjka v
ni prebijene pare garasos: ~ ember
krtac [-rca], cicija h,
sitniar, tvrdica h, n garasoskodik
[~ott, ~jk/~jon] pre-
terano tedeti [-dim], tvrdiiti garat
[~J a > ~ot, ~ok] 1. (malomban) ko,
levak [-vka]; grot tj; 2. (testrsz)
drelo; 3. (szl:) felnttt a ~ra nakitio
se vina
garathurut [~Ja. ~ot] orv katar drela
garatlzmok [~at] orv miii drela
garatmandula [~ja, At, ~k] orv
drelni krajnik, krajnik drela
garzda [An] svadljiv, pust, razuzdan;
~ ember zulumar, nabodica h
garzdlkods [~a, ~t] zulum, zulum-
arstvo garzdikod I ik [~ott,
~jk/~jon] bes-
neti [-nim], zulumariti, harati
garzs [~a, ~t, ~ok] garaa
grda [-ija, At, Ak\ garda
gardedm [~J a> ~ot, ~ok] rg pratilja,
pratilica, gardedama gardiroz [~ott,
~zon] rg pratiti, gar-
dirati
grdista [^ja, ^t, ^ik] gardist, gar-
dista h vojnik iz garde gardrb [~J a ,
~ot, ~ok] 1. (vasti, sznhzi sib.
ruhatr) garderoba, prtljanica,
ostava; 2. (ruhakszlet) garderoba,
zalika odela neke osobe; 3.
(ruhaszekrny) ormar za odela
gargalizl [~t, ~jon] ispirati [-rem]
grlo, grgljati, grgotati [-ocem] garmaa
[~ja, ~t] rg, np gromada, gomila,
hrpa; Aval hever lei grdno v vrlo
mnogo, lei gomilama v na gomile,
lei silesija neega garnitura [A\a,
At, Ak] 1. (btorkszlet) garnitura;
2. msz pl csplgp) garnitura; 3.
<j>l fehrnem) potpuni broj odevnih
predmeta garral: nagy ~ s velikom
bukom garzonlaks [~a, ~t, ~ok]
garsonjera,
stan za samca/samicu Gspr [~t]
Oapar, Kaspar gt [~ja, ~at, ~ak] 1.
(tlts) nasip; folymenti ~ reni
nasip, gat, doima kraj reke;
folyszablyoz ~ podvodni nasip
za regulisanje toka; ~tal elzr gatiti,
prejaziti, zagatiti/ zagaivati [-ujem];
~at emel podii branu/nasip/pregradu;
2. sp (akadly) prepona; 3. tv
(akadly) smetnja; ~at vet vminek
zabraniti, preiti, zaustaviti, zadrati
to; 4. (szl:) legny a ~on junak na
megdanu gtfuts [~t] sp (u)trka sa
preponama/
zaprekama gtfut [~Ja > ~t, ~ kl gazdag I. mn [~ot; ~on; ~abb] 1.
S
P trka sa
preponama
gtls [~a, ~t, ~ok] 1. koenje, smet-
nja, smetanje, zapreka; 2. orv
smetnja gtlsos bojaljiv, suvie gazdagods [~a, ~t] bogaenje
oprezan
[-zna] gtlstalan [~ul] neobuzdan,
razuzdan,
bez smetnje
gtl (j)l krlmny) spreavajui
gtol [~t, ~jon] spreavati, ometati
gt'r [~e, ~t, ~k] msz uvar nasipa igazgatsi ~ samoupravljako pri-
gtszakads [~a, ~t, ~ok] probijanje/ vreivanje; takarkos ~ekonomisanje
provala nasipa
gazdikod Ik [~ott, ~jk/~jon] pri-
gatya [~ja, At, Ak] np gae tb vrediti/privreivati [-ujem], gazdo-
gatyamadzag [~a, ~ot] np ganik, vati [-dujem], gospodariti, voditi
svitnjak gospodarstvo; helyesen ~ik eko-
gatys 1. np (gatyt visel) u gaa- nomisati [-iem]
ma; 2. (p/ madr) gaast gavallr gazdlkod I. mn: egynileg ~ paraszt
[~ja, ~t, ~ok] 1. kavaljer, usluan poljoprivrednik, individualni seljak;
[-na] v uljudan [-dna] ovek; 2. ~ szerv ekonomski organ; II. fn
(udvarl) udvara gavallros [~at; [~Ja> ~t, ~k] seljak, privrednik;
~an; ~abb] 1. (lova-gias, udvarias) gospodar rg
kavaljerski, uljudan [-dna], paljiv, gazdasg [~a, ~ot, ~ok] gazdinstvo,
usluan [-na], udvoran [-rna]; 2. gospodarstvo, poljoprivredno dobro,
(bkez) velikoduan [-na], farma, ekonomija; llami ~ dravno
galantan [-tna] poljoprivredno gazdinstvo/gospodar-
gaz I. fn [~a, ~t, ~ok] 1. (gyom> stvo, dravno dobro; belterjes ~
travuljina, korov, travurina; 2. tv, intenzivna ekonomija/privreda; hz-
ir nitkov, hulja; II. mn [~ul] nit- tji ~ okunica
kovski gazdasgi privredni, ekonomski; gos-
gz [~a, ~t, ~ok] gas [tb -sovi], plin; podarski; ~ g privredna grana; ~
harci ~ bojni gas/plin; mrges ~ akadmia privredna akademija, via
otrovni gas; ~t ad (motornak) dati privredna/ekonomska kola; ~ p-
gas letek privredne zgrade; ~ fellendls
gzlarc [~a, ~ot, ~ok] gasna/plinska ekonomski prosperitet, privredni
maska, gasmaska polet; ~ hanyatls opadanje/uzmak
a
gzcsap [~J ~ot, ~ok] slavina za privrede; ~ helyzet privredno/eko-
gas/plin, plinski pipac nomsko stanje; ~ hivatal privredni
gzcs' [-csve, -csvet, -csvek] gasna/ ured, ekonomat; ~ tevkenysget
plinska cev folytat/z szemly privrednik
gazda [~ja, ~t, ^.k] 1. np, rg (hzi- gazdasgilag privredno, ekonomski
gazda, csaldf) domain, gazda h; gazdasgirnyts [~a, ~t] usmera-
2. (tulajdonos) vlasnik, gospodar; vanje privrede
At cserl (pl hz) promeniti sopst- gazdasgos [~at; ~an; ~abb] eko-
venika, prelaziti iz ruke u ruku; 3. nomian [-na]; (takarkos) ted-
(gazdlkod) poljoprivednik, eko- ljiv; (kifizetd) racionalan [-Ina]
nom; 4. a maga Aja svoj gospodar/ gazdasgossg [~a, ~ot] ekonomi-
gazda nost
gazdasgpolitika [^ja, At] privredna/
bogat, imuan [-na]; 2. (bsges) ekonomska politika
obilan [-Ina]; II. fn [~Ja ~ot, ~ok] gazdasgtan [~a, ~t] nauka o pri-
bogata, gospodar, gazda h vredi; politikai ~ politika ekonomija
gazdagt [~ott, ~son, ~ani] bogatiti gazdasgtrtnet [~e, ~et] privredna/
ekonomska istorija
gazdagod [Ik [~ott, ~jk/~jon] boga- gazdsz [~a, ~t, ~ok] agronom
titi se gazdszat [~a, ~ot] agronomija
gazdagsg [~a, ~ot] bogatstvo gazdasszony [~a, ~t, ~ok] domaica,
gazdagszik ld gazdagodik gospodarica, gazdarica
gazdlkods [~a, ~t, ~ok] gazdo- gazdasszonykodjik [~ott, ~jk/~jon]
vanje, gospodarenje, privreivanje; biti domaica, voditi domainstvo/
nellt ~ naturalna privreda; n- domazluk/dom/kuanstvo
gazdatiszt 334 gazsull gebe 335 gpelem
gazdatiszt [~je, ~e.*> ~ek] rS nastoj-nik
imanja v poljskog dobra; (fiskolt
vgzett) inenjer/ininjer agronomije
gazdtlan [~ul] bez gazde/gospodara
gzg [~je, ~t, ~k] gasna/plinska
svetiljka
gazember [~e, ~t, ~ek] nitkov,
hulja, horjat, horjatin [tb -jati],
prljavac [-vca] gazembersg [~e,
~et] podlost, nit-
kovluk gzfejleszt [~je, ~t.
~k] msz
gazogenerator, generator plina
gazfick [~ja. ~t, ~k] obeenjak,
mangup, zinzov gzfogyaszts [~a,
~t] potronja gaza/
plina
gzfts [~e, ~t, ~ek] gasno/plinsko
grejanje, grejanje plinom, loenje
gasom
gzgyr [~a, ~at, ~ak] plinara, fab-
rika gasa gzgyri plinarski
gzhbor [~ja, ~t, ~k] kat plinski
rat gzhmr [~je, ~t, ~k]
plinski
termometar gzklyha [^.ja, *it,
fik] gasna/plinska
pe, pe na gas/plin gzlmpa
[,ija, rt, *ck] gasna/
plinska lampa v svetiljka gzl [~ja,
~t, ~k] 1. (folyn) pliak, pliina, gaz,
gazite; 2. ll ~k ptice movarice
gzlmadr [-dara, -dart, -dark]
barska ptica gzmelegt [~Je>
~t< ~k] reo na
gas/plin gzmrgezs [~e, ~t, ~ek]
(o)trovanje
gasom/plinom gzmr' [~je, ~t,
~k] gazometar
[-tra], plinomer
gzmvek [~et] plinara, gasara
gznem vegy gasovit, plinovit gzol
[~t, ~jon] ! <vzben> gaziti; (pl
srban) ljapati; 2. (hallra)
gaenjem ubiti v usmrtiti; az aut
~ s tovbb robogott auto je pregazio
(rtvu) i odjurio; 3. (tv:) vkinek a
becsletbe ~ dirati u iju ast
gzolaj [~a, ~at] gasno/plinsko ulje
gzols [~a, ~t, ~ok] gaenje
gzra [~ja, At, ~k] plinomer, plinska
ura gazos [~at; ~an; ~abb]
(mgazd is)
korovit, ukorovljen, obrastao [-ala]
u korov, zaparloen gzost [~ott,
~son, ~ani] 1. (gzz
vltoztat) pretvarati u plin; 2.
(gzzal ellt, gzvezetket lefektet)
uvesti [-edemj/uvoditi gas v plin,
gazificirati
gzost [~ja> ~*> ~k] msz, rg (por-
laszt) karburator gzmls [~e,
~t, ~ek] izliv gasa/
plina gzpalack [~J a ~ot, ~ok]
balon za
plin, boca za gas gzpedl [~ja,
~t, ~ok] (autban)
pedal za gas, akcelerator
gzraditor [~a, ~t, ~ok] gasni/
plinski radijator gzres [~ja ~t>
~k] plinski/gasni
reo gazsg [~a, ~ot, ~ok]
nitkovluk,
zloinstvo, podlost
gzszag [~ot] miris gasa; ~ van zaudara
na gas/plin gzszmla [~ja, ~t,
~k] raun za
gas/plin gzszerel [~J e ~t, ~k]
monter gas-
nog/plinskog ureaja gztmads jrmvet) vriti generalnu/optu
[~a, ~t, ~ok] kat na-
pad(aj) otrovnim plinom/gasom
gztartly [~a, ~t, ~ok] gazometar
[-tra]; tank v spremite za gas/plin,
plinomer, rezervoar v priuvite gasa/
plina gztermels [~e, ~t]
proizvodnja/
produkcija gasa v plina gaztett [~e,
~et, ~ek] zloin, zlodelo,
zloinako delo, nedelo gztzhely
[~e, ~t, ~ek] tednjak
na plin, plinski tednjak
gzvezetk [~e, ~et, ~ek] gasni vod,
plinovod, gasovod gzvilgts gnoj gennyed [~t, ~jen] gnojiti se
[~a, ~t] plinsko/gasno
(o)svetljenje, plinska rasveta gzsi
[~J3> ~t, ~k] szinh gaza gazsull
[~t, ~j n ] biz gaulirati, laskati,
ulagivati [-gujem] se
gebe [^je, At, -ik] trf, gny raga,
kljuse [-eta], (o)drtina gbics [~e,
~et, ~ek] ll svrak [-ka] Gedeon
[~t] Gedeon, Oeda gge [^.je, At,
r&k] grlo ggefed [~t, ~k] orv grleni
poklopac ggehang [~ot, ~ok] nyelv
grleni glas ggsz [~e, ~t, ~ek] orv
lekar/lenik specijalista za nos, grlo i
uvo v uho; laringolog ggszet [~e, ~et]
orv lekarstvo za nos,
grlo i uvo/uho; laringologija gejzr
[~je, ~t, ~ek] fldr gejzr, gajzir,
gejzer, vrui vulkanski vodoskok gm
[~je, ~et, ~ek] 1. ll aplja;
2. (ktgm) eram [-rma]
gmberedett ukoen, krut gmbered|
ik [~ett, ~jk/~jen] ukoiti se od
zime, smrznuti [-nem]/ smrzavati se
gmeskt [~ja, ~at, ~ak] eram,
bunar sa ermom v na eram
gemkapocs [-kapcsa, -kapcsot, -kap-
csok] spajalica, spojnica, spona
generci [~ja> ~*> ~ k] generacija,
pokolenje
generlis 1 mn [~at; ~an; ~abb]
(ltalnos) generalan [-Ina], opti
generlis 2 / [~a, ~t, ~ok] kat, rg
general generljavts [~a, ~t, nacrtna geometrija geometriai
~ok] msz
generalna/opta/opa opravka
generloz [~ott, ~zon] msz (gp-
tipkati na maini/stroju; 3.
opravku
genertor [~a, ~t, ~ok] msz gene-
rator; egyenram ~ generator jedno-
smislene/istosmerne struje Genf [~et]
fldr eneva genfi enevski; ~
egyezmny enevski
ugovor/sporazum/pakt Genfi-t fldr
enevsko jezero genitivus [~a, ~t]
nyelv genitiv, drugi
pade
gniusz [~a, ~t, ~ok] genij, duh
Genova [-it] fldr enova Gnua [^it]
fldr, rg Genova genny [~e, ~(e)t]
gennyeds [~e, ~t] (za)gnojenje, za- |
gnojavanje, ognojenje, stvaranje
gnoja gennyed|ik [~ett, -eddzk/-
eddzen] ld
gennyezik
gennyes [~et; ~en; ~ebb] gnojav
gennyez|ik [~ett, ~zk/~zen] gnojiti
se gennytsz [~je, ~t] orv
gnojavica,
gnojnica
geocentrikus geocentrian [-na]; ~
vilgrendszer geocentrini sustav
svemira geodzia [*it] geodezija,
nauka o
merenju Zemlje, zemljomerstvo
geodziai geodetski geofizika [^it]
geofizika geogrfia [,-C.t] rg
geografija, zemljopis
geogrfiai rg geografski, zemljopisni
geogrfus [~a, ~t, ~ok] rg geograf,
naunik geografije/zemljopisa
geolgia [*st] geologija geolgiai
geoloki geolgus [~a, ~t, ~ok]
geolog geomter [~e, ~t, ~ek]
(szemly)
geometar [-tra], mernik geometria
[~t~[ geometrija; brzol ~
geometrijski gp [~e, ~et, ~ek] 1.
stroj, maina; 2. (rgp) pisai
stroj, pisaa maina; ~en r pisati v
(fnykpezgp) foto-aparat; 4.
(replgp) avion gpgy [~at,
~ak] msz postolje
(maine] gpalkatrsz [~t, ~ek]
sastavni deo
stroja gplloms [~a, ~t, ~ok]
mgazd
mainska stanica gpcsarnok [~a,
~ot, ~ok] msz
mainska dvorana/dvornica
gpcsoport [~ja, ~ot, ~ok] mainska
grupa, grupa maina/strojeva gpel
[~t, ~jen] i. (rgpen) kucati v pisati
[piem] na pisaoj maini v na
pisaem stroju, tipkati (na pisaoj
maini); 2. (varrgpen) siti [ijem]
v ivati na maini gpelem [~e, ~et,
~ek] mainski/ strojni elemen(a)t
gpelt 336 gpolaj gppisztoly 337 gerincvel
gpelt <rs> strojem/mainom pisan
v tipkan gpember [~e, ~t, ~ek]
1. <l>
ovek-stroj; 2. (gpi) robot gper
[~t] strojna/mainska sila v snaga;
~re berendezett (pZ zem) baziran na
mainsku silu v motornu snagu
gp- s gyorsrs [~t] daktilo-steno-
grafija, tipkanje i stenografija, strojo-
pis i stenografija
gp- s gyorsrn [H e> ~t, ~k]
daktilo-stenografkinja, strojopisa-
ica i stenografkinja
gpest [~ett, ~sen, ~eni] mehanizo-
vati [-zujem], mehanizirati
gpests [~e, ~t] mehanizovanje,
mehanizacija
gpestett <p/ mezgazdasg) meha-
nizovan
gp- s traktorlloms [~a, ~t, ~ok]
mainsko-traktorska stanica
gpsz [~e, ~t, ~ek] mainist, mai-
nista h, mehaniar, strojar
gpszet [~e, ~et] mainsko ine-
njerstvo
gpszmrnk [~e, ~t, ~k] main-
ski/strojarski inenjer
gpezet [~e, ~et, ~ek] 1. msz meha-
nizam [-zrna], mainerija; 2. tv
mainerija
gpfegyver [~e, ~t, ~ek] mitraljez
gpgyr [~a, ~at, ~ak] fabrika/tvor-
nica strojeva v maina; mezgazda-
sgi ~ fabrika poljoprivrednih stro-
jeva
gpgyrts [~a, ~t] mainogradnja,
graenje maina/strojeva
gphz [~a, ~at, ~ak] mainska kua,
strojarnica
gpi mainski; ~ berendezs mainsko
postrojenje, mainska naprava
gples [~et; ~en; ~ebb] mehanian [-
na], mehaniki
gpipar [~a, ~t] industrija maina/
strojeva, mainska industrija
gpr Id gpel 1.
gprs [~a, ~t] 1. strojopis, pisanje
n a pi sa o j m a i n i v pi sa e m
stroju, daktilografija; 2. (gpelt sz-
veg) kucani tekst
gprsos pisano na maini/stroju,
daktilografski gpr [~ja, ~t,
~k] daktilograf,
tipka, strojopisa
gprn [~je, ~t, ~k] daktilograf-
kinja, tipkaica, tipkalica, strojo-
pisaica gprt t gpelt gpjrm
[~ve, ~vet, ~vek] motorno
vozilo
gpjrmforgalom [-Ima, -Imat] pro-
met motornih vozila gpjrm-
kzlekeds [~e, ~t] saobraaj
motornih vozila gpjrmvezet
[~je, ~t, ~k] voza,
ofer (motornih vozila)
gpjrmvezeti: ~ igazolvny/jogo-
stvny vozaka dozvola gpkezel
[~je, ~t, ~k] mainista h,
strojar
gpkocsi [~ja, ~t, ~k] automobil;
nyitott ~ kabriolet; ~n megy voziti se
automobilom; ~f vezet ofirati,
upravljati automobilom
gpkocsigyr [~a, ~at, ~ak] fabrika
automobila gpkocsigyrts [~a, ~t]
proizvodnja
automobila gpkocsioszlop [~a,
~ot, ~ok] auto-
-kolona gpkocsiszerel [~je, ~t,
~k] auto-
-mehaniar
gpkocslszn [~je, ~t, ~ek] hiv garaa
gpkocsit [~j a . -utat, -utak] auto-
put, autostrada gpkocsiverseny [~e,
~t, ~ek] auto-
trka, trka automobila
gpkocsivezet [~je, ~t, ~k] uprav-
lja/voza automobila v automobi-
lom; (hivatsos) ofer; (n) oferka
gpkocsiz kat mn motorizovan, auto-
mobilistiki; ~ tzrsg motorizo-
vana artiljerija
gplakatos [~a, ~t, ~ok] mainski/
strojarski bravar, strojobravar,
mainbravar
gpmester [~e, ~t, ~ek] 1. mainista
h, strojarski majstor; 2. nyomd
tipomainista h
gpolaj [~a, ~at, ~ok] ulje za pod-
mazivanje maina, mainsko ulje
gppisztoly [~a, ~t, ~ok] kat automat, gerelyvetff [~je, ~t, ~k] sp baca
mainka koplja
gppuska [,-Cja, rit, Ak] kat teki gerencsr [~je, ~t, ~ek] np, rg (fa-
mitraljez, strojopuka zekas) lonar
gppusks kat I. mn mitraljeski; II. fn gerenda [-ija, -4t, ^,k] greda, balvan
[~a, ~t, ~ok] mitraljezac [-esca], gerendafdm [~je, ~et, ~ek] p
mitraljeski strelac [-lca] tavanica od greda
gppuskz [~ott, ~zon] pucati mit- gerendaszerkezet [~e, ~et, ~ek] p
raljezom v iz mitraljeza; zasipati drvena konstrukcija gerendz [~ott,
nekoga, neto mitraljeskom vatrom, ~zon] p brvnati gerendzat [~a,
mitraljirati ~ot, ~ok] p gredni sklop, sastav
gprajz [~a, ~ot, ~ok] 1. (tervezs) (od) greda, stupovlje, skup greda,
crtanje plana maine; 2. isk (tan- grede tb, gredni kostur, graa gerezd
trgy) mainsko crtanje, crtanje [~je, ~et, ~ek] 1. (szl>
maina; 3. (bra) slika/obrazac [- grozd; 2. (alm stb) krika
asca] maine Gergely [~t] Grgur, Gregor, Grga,
gprsz [~t, ~ek] sastavni deo maine/ Gligorije, Glia Gergely-naptr
stroja
Grgurov/gregorijanski
gpselyem [-selyme, -selymet] svilen
konac [-nca] za ivau mainu, kalendar
ibriim gerilla [rija, ^t, ^k] kat (trt is)
gpszalag [~ja> ~ot, ~ok] traka za 1. (csapat) gerilski odred; 2. (fleg
pisau mainu tb) (harcos) gerilac [-lca]
gpszj [~a, ~at, ~ak] msz trans- gerillahbor [~Ja> ~t] 'rf gerillaharc
misioni kai gerillaharc [~a, ~ot, ~ok] gerilska
gpszn [~e, ~t, ~ek] mgazd spremite borba, gerilski rat, gerila, parti-
maina zanski rat
gptan [~a, ~t] mehanika gerinc [~e, ~et, ~ek] 1. (testrsz)
gptvr [~ja, ~t, ~k] teleprinter, kima, kraljenica, kimenjaa; 2.
dalekopisa (hegy) greben; '3. p (tet) sleme [-
gpterem [-terme, -termet, -termek] ena] krova; 4. (knyv) hrbat
msz mainska hala gerinc- orv kimeni gerincagy [~a,
gptervez [~Je ~t, ~k] konstruktor/ ~at] orv kimena modina
gerinccsatorna [~ja, ~t] orv kimenica
ugraditelj strojeva v maina, sastav-
lja plana maine gerinces I. mn [~et; ~en; ~ek] 1.
gpvontatsi: mgazd ~ eke traktorai ~ llat kimenjak, kraljenjak; 2.
plug tv ~ ember ovek vrsta karaktera; II.
gereb [~(j)e, ~et, ~ek] msz (vzp- fn ll ~ek kimenjaci gerincideg [~e,
tszeti mtrgy) reetka ~et] orv kimeni ivac gerlnclvs
gereben [~e, ~t, ~ek] tex, np 6 . ^m [~e, ~t] metak u kimu gerincoszlop
gerebenez [~ett, ~zen] tex, np (ken- [~a, ~ot] orv kima, kimeni stub,
dert, lent stby grebenati, gargati, kraljenica, hrpte-njaa
eljati gerincoszlop-ferdls [~t] orv nepravi-
gerebengomba [~ja, ~t, Ak] nv lan razvitak kime, zakreavanje
kripac [-pca] kime
gereblye [-ije, At, Ak] grablje tb gerinctelen I. mn [~l] (tv is) bes-
gereblyz [~ett, ~zen] grabuljati, kimen; II. fn ll ~ek beskime-
grabljati njaci gerincvel f ~t] kimena/lena
gerely [~e, ~t, ~ek] sp koplje modina
gerelyhajfts [~t], gerelyvets [~t] sp
bacanje koplja
22 Magyar-
szerb horvt
gerjed 338
gerjed [~t, ~Jen] <*'v> "" uzbuditi/
uzbuivati [-ujem] se; haragra ~
planuti [-nem] gnevom; szerelemre ~
vki irnt planuti ljubavlju naspram
neke osobe, raspali se ljubav prema
nekom/nekoj
gerjedelem [-Ime, -lmet, -lmek] uzbu-
enje; nemi ~ seksualno uzbuenje
gerjeszt [~ett, -jesszen, ~eni] 1. tv
uzbuivati [-ujem], potsticati [-
iem]; haragra ~ izazvati [-zovem]/
izazivati bes v srdbu; tvgyat ~
otvarati v stvarati apetit/tek; 2. vili <
ramot) indukovati gerjeszts [~e,
~t] vili indukcija gerle [-cje, At, Ak]
ll grle, grlica,
gugutka
gerilce [~je, rit, -ik] ld gerle
germn I. mn germanski; II. fn [~t,
~ok] German; (n) Germanka
[rsz e -ki]
Germnla [At,] trt, fldr Germanija
germanista [~ja, At, ^k] germanist,
germanista h
germanizl [~t, ~jon] (nmetesft)
germanizovati [-zujem], nemiti,
ponemivati [-ujem], ponemavati
Ger ld Gergely
gersli [~je, ~t] 1. Ijuten jeam [-ma];
2. (rpaksa) jemena krupa
gesztenye [~je, ~t, Ak] kesten, kostanj;
olasz ~ marona; (szl:) msnak ka-
parja ki a At izvlaiti za koga kestenje iz
vatre, biti ije maice; mssal ka-
partatja ki a At s tuim rukama za
vrelo gvoe hvatati gesztenyebarna
kestenaste boje, sme gesztenyepr
[~Je ~t] P're od kestenja
gesztenys I. mn {stemny, torta)
od kestena/kestenja; II. fn [~e, ~t,
~ek] 1. <erd> kestenik, kestenjara,
kestenova uma; 2. (szemly) ld
gesztenyest
gesztenyest [~je, ~t, ~k] (szemly)
kestenar, kestendija h; (n) kes-
tenjarka
gesztenyeszfn ld gesztenyebarna
gesztikull [~t, ~jon] gestikulirati,
mahati [maem], kretati [-eem] v
mlatariti rukama
girhes
gesztus [~a, ~t, ~ok] 1. gest, gesta,
kretnja ruku; 2. (cselekedet, eljrs)
gest, gesta; nemes ~ otmen gest gett
[~ja, ~t, ~ek] geto gz [~e, ~t,
~ek] gaza Gza [At] Geza gzengz
[~a, ~t, ~ok] nikogovi,
lola h, n glccs [~e, ~et, ~ek] miiv,
pejor ki,
neukusna stvar giccses [~et; ~en;
~ebb] mv, pejor
kierski
glda [*6ja, ~t, Ak] kozli, jare [-eta]
gldres-gdrs np {pl t) neravan
[-vna], jarugav
gigantikus [~at; ~an; ~abb] gigantski
gigsz [~a, ~t, ~ok] mit (tv is)
gigant
gigszi Id gigantikus gigerli [~Je ~t,
~k] rg, pejor kico giliszta [~ja, At,
*ik] glista, cevara gilisztahajt: ~
szer sredstvo/lek protiv
glista gimnasztika [~ja, ~t]
gimnastika,
fiskultura, teloveba gimnazista
[~ja, ~t, Ak] 1. gimnazijalac [-
Ica]; gimnazist, gimnazista h;
(leny) gimnazijalka,
gimnazistkinja; 2. (jelzknt) ~
fi, leny ld gimnazista 1.
gimnzium [~a, ~ot, ~ok] isk gim-
nazija gimnziumi gimnazijski,
gimnazijalan
[-Ina] gmszarvas [~a, ~t, ~ok] ll
obian
jelen gin [~je, ~t] (szeszes ital)
din,
irska klekovaa gipsz [~e, ~et,
~ek] 1. gips, sadra; 2.
orv, ld gipszkts gipszkts [~e, glosszrium [~a, ~ot, ~ok] nyelv
~t, ~k] orv gipsani
zavoj
gipszminta r ija, ~t, *ck] 1. mv
model/ zorak od gipsa, gipsani mo-
del; 2. rniisz (ntshez) kalup za gips
gipsznts [~t] livenje gipsa/sadre
gipszszobor [-szobra, -szobrot, -szob-
rok] mv kip od gipsa/sadre
girbegrbe [~n] verugav, krivudav
girhes [~en; ~ebb] biz krljav, zakr-
Ijao [-ala]
33
girland 9 golyvs
girland [~ja, ~ot, ~ok] girlanda gl [~ja, ~t, ~ok] sp gol, vrata tb;
giroszkp [~Ja ~ot, ~ok] fiz giro- pogodak [-gotka]; ~tl6 zabiti [-ijem]
skop, vrtei se stabilizator gitr gol; egy ~lal vezet voditi sa jednim
[~ja, ~t, ~ok] gitar(a) gitros [~a, golom
~t, ~ok] gitarist, glarny [~a, ~t] sp razlika/razmera u
golovima, gol-razlika golf [~ja, ~ot]
gitarista h gitroz|(ik) [~ott, sp golf Golf-ram [~ot] fldr
~zon] igrati v Golfova/Golfska struja
svirati na gitaru gitt [~je, ~et] golfnadrg [~ja, ~ot, ~ok] golf
en
msz kit, lem gittel [~t, ~J ] pantalone tb
msz kitovati [-tu- golfozjik [~ott, ~zon] igrati golf
jem] golfplya [-ija, ^.t, Ak] sp igralite
Gizella [-it] Gizela Gizi [~t] Gizika za golf
g.kat. (= grg katolikus) grko-ka- glhelyzet [~e, ~et, ~ek] sp situacija
toliki g.kel. (= grgkeleti) v ansa za golove
istono-pravo- gllv [~ie, ~t, ~k] sp strelac [-lca]
slavan [-vna] gola, golgeter
gladitor [~a, ~t, ~ok] trt gladijator glvonal [~at] sp gol-linija
glagoli ta: ~ bc/rs glagoljica; ~ pap glya [^ja, -it, ^.k] I. ll roda, trk
[tb -kovi]; 2. biz (els ves fiskols/
glagolja glasszkeszty [~je, ~t,
~k] glase- egyetemista) bruco, student prve
-rukavice tb gleccser [~e, ~t, godine
~ek] fldr gleer, glyahr [~t] nv kaljunica
ledenjak, ledenik glda: Aba llt glyalb [~at, ~ak] (kt falc mint
jreszkz) tula, gigalja; hodulje
postaviti/postavljati tb
u red goly [~ja, ~t, ~k] 1. zrno, kugla,
globlis [~at; ~an] globalan [-Ina] kuglica; 2. (fegyver) zrno, tane f-
glbus [~a, ~t] fldr, rg globus, eta], metak [-tka]; ~/ rpt vkinek a
zemaljska kugla, zemni ar glria fejbe proiati v prosvirati nekome
[~ja, ~t] slava, glorija glorifikl [~t, zrno/metak/kurum kroz glavu
~jon] (dicst) slaviti/ golyll osiguran od metaka/kuruma,
slavljati, uznositi, dizati [diem] u metkom neprobojan [-jna]
nebo, glorifikovati [-kujem], uz- golycska [~ja, ~t, ~k] kuglica
dizati [-diem] do nebesa, veliati golyscsapgy [~a, ~at, ~ak] msz
glossza [~ja, ,-it, ~k] (nyelv is) glosa, kuglini leaj
objanjenje uz neki tekst golystoll [~a, ~at, ~ak] hemijska
olovka, hemijsko/kugliasto pero
glosar, glosarij(um), renik/tuma golyszr [~ja, ~t, ~k] kat laki mitra-
nejasnih reci glukz [~t] vegy ljez, pukomitraljez
(szlcukor) voni/ golyzpor [~t] kat pljusak/kia od
groani a
eer, glikoza, glukoza metaka, pljutanje kuruma
gnm e
[~J > ~t> ~ok] gnom gobelin golyz I ik [~ott, ~zon] igrati sa kugli-
[~J > ~t, ~ek] goblen gc [~a, ~ot, cama/klikerima
~ok] orv (tv is) ognjite, golyva [4ja, -^t] orv gua, guka [rsz e
arite, ishodite, sredite; a betegsg -ki v guci]
~a arite bolesti gcpont [~ja, golyvs 1. (ember, llat) guav; ~
~ot, ~ok] 1. sredite, ember guavac [-vca]; ~ megbete-
sredina, arite; kereskedelmi ~ geds guavost; 2. ll ~ galamb
trgovako sredite, arite trgovine; guan
2. (kzlekedsi csompont) vor;
vasti ~ elezniki vor
22*
gomb 340 gondol gondola 341 gondterhes
gomb [~ja ~ot, ~ok] 1. <ruhagomb
stb) dugme [-eta], puce [-eta]; 2.
<ajtn, fikon, staplcn) ruka, gond [~ja, ~ot, ~ok] 1. briga; bzd
kvaka; 3. msz (nyomgomb pl
cseng) dugme [-eta]; (rd, tv:)
hangsznszablyoz ~ dugme za regu-
lisanje boje glasa
gomba [~ja, ~t, <ck] gljiva, peurka;
ehet ~ jestiva gljiva/peurka; mr-
ges ~ otrovna/luda gljiva; szl ~
mdra szaporodnak niu kao peurke
gombarus [~a, ~t, ~ok] gljivar
gombabetegsg [~e, ~et] obolenje od
gljiva
gombaleves [~e, ~t, ~ek] orba/supa/
juha od peurki v gljiva
gombamrgezs [~e, ~t, ~ek] tro-
vanje gljivom
gombsz [~ott, ~zon] brati v kupiti
gljive
gombszat [~a, ~ot, ~ok] gljivarstvo
gombaszedff [~je, ~t, ~k] gljivar
gombkt [~J e > ~t, ~k] rg gombr
gomblyuk [~a, ~at, ~ak] rupa/rupica
za dugme
gombnyomsos msz. pritiskom na
dugme, pritiskom dugmeta
gombc [~a, ~ot, ~ok] valjuak
-ska], knedla; szilvs ~ knedla od
ljiva v ljivama gombocska [~ja,
At, *ck] dugmence
[-eta], putace [-eta] gombol [~t,
~jon] zakopati/zakopavati
gombolyag [~ja ~ot, ~ok] klupe
[-eta], klupi, prugao [-gla]
gmblyt [~ott, ~son, ~ani] narno-
tati/namotavati gombos [~at;
~an] dugmetni, dug-
metski gombost [~Je> ~t, ~k]
ioda, igla
pribadaa, pridevaa, zabadaa
gomboz|ik [~ott, ~zon] igrati dug-
mia gomolya [Aja, *t]
(juhsajt) ovji
sir gomolyag [~ja ~ot, ~ok]
(felh,
fst, kd) kolut gomolyfelho*
[~t, ~k] met gomilast
oblak, kumulus gomolyog [-
lygott, ~jon] klupati se,
kolutati se; (fst) kuljati; (por)
kovitlati se, dizati [die] se
rm, ez az n ~om! ostavi, to je
moja briga! a legkisebb ~om is
nagyobb annl ba me briga, ta
me se to tie, to mi je ba najmanja
briga; ne legyenek ~jaidl budi bez
brige! sok a ~ja zabrinut je, ima
puno/mnogo briga; sok ~ot okoz
zadati/zadavati [-dajem] mnogo
briga; 2. (gondoskods, figyelem)
briga, panja; ~ja van vmire voditi
brigu o emu, starati se za to v o
emu; majd ~om lesz r a) (trdni
fogok vele) postarau se ve za
njega v to, vodiu rauna o tom;
b) (fenyegetsknt) dau mu ja! vki-
nek a ~jaira bz poveriti/poveravati
nekom; nagy ~otfordt vmire obratiti/
obraati veliku panju na to; ~jat
viseli vkinek, vminek brinuti [-nem]
se o kome, o emu v za koga, za gondolati mislen, misaoni; ~ ssze-
to; ~dal pol uvati i negovati;
nagy ~dal csinl vmit vrlo briljivo
vriti neki posao
gondatlan [~ul] bezbrian [-na], ne-
hatan [-tna], nesmotren, nemaran [-
rna], nebrian [-na], nebriljiv; ~
ember nemarljivac [-vca]
gondatlansg [~a, ~ot, ~ok] bezbri-
nost, nehatnost, nesmotrenost, ne-
marnost), nebriga; ~bl okozott
emberls prouzrokovanje smrti iz
nehatnosti/nemarnosti
gondnok [~a, ~ot, ~ok] 1. staratelj; 2
(gazdasgi) ekonom
gondnoksg [~a, ~ot] 1. starateljstvo;
~ al helyez staviti/stavljati pod
starateljstvo; 2. (gazdasgi) eko-
nomat
gondol [~t, ~jtm] 1. vkire, vmire mis-
liti na koga, na to v o kome, o
emu; arra nem ~tam to nisam imao
na umu v u vidu, na to nisam mislio;
mire ~sz? na ta (to) misli? ne ~j gondolkodsi: ~ kpessg um, mo
erre! nemoj misliti na to! nemoj razmiljanja; ~ s megtlsi kpessg
razmiljati o tome! elre ~ a szk
esztendkre uvati bele pare za crne
dane; 2. (vmit) mit ~? ta misli v
veli? mst ~ predomisliti se; 3.
hova ~sz? (mi jut eszedbe?) ta ti
pada ne um/pamet? 4. ezt komolyan
~od? misli li to ozbiljno/ zaista?
mindjrt ~tam odmah sam na to
mislio, odmah sam pomislio; g y
~ o m , h b g y. . . m i s l i m d a . . .
gondola [^ja, At, Ak] gondola
gondola [~a, ~t, ~ak] (szemly)
gondolijer, voza gondole gondolat
[~a, ~ot, ~ok] misao [-sli]; hts ~
zadnja/pritajena misao,
namera; odavetett ~ok nabaene misli;
ez kitn ~ to je sjajna zamisao/ideja;
az a ~om tmadt sinulo mi je, doao
sam na pomisao; ~okba merl uneti
[-esem] se u misli; ~ban veled leszek
biu s tobom u misfima; ~ban
visszaszll a mltba preneo se u
mislima; arra a ~ra jut doi
[doemj/dolaziti na tu
gondolattvitel [~t] telepatija, prena-
anje misli
fggs vezano po smislu gondolatjel
[~e, ~t, ~ek] crta gondolatkr [~e,
~t] krug misli,
misaona oblast
gondolatmenet [~e, ~et ~ek] tok
misli; folytatva a ~et nastavljajui
tok misli; kveti vkinek a ~t slediti/
sledovati tok neijih misli
gondolatolvass [~t] pogaanje misli
gondolatszabadsg [~ot] (pol is) slo-
boda misli gondolatszegny skuenih
misli/ideja,
skuen u mislima/idejama
gondolattrsts [~a, ~t, ~ok] pove-
zivanje misli, asocijacija gondolatvilg
[~a, ~ot] misaoni svet; ms ~ban l
iveti [-vim] u drugoj sferi
gondolkods [~a, ~t] 1. miljenje; 2.
(megfontols) razmiljanje, umo-
vanje; adj idt ~ra daj mi vremena
za razmiljanje, daj da razmis -
lim
mo razmiljanja i ocenjivanja
gondolkodsmd [~ja, ~ot] nain
miljenja, nazor
gondolkodst!: azonos ~ ember su-
miljenik
gondolkodjik [~ott, ~jk/~jon] 1. mis-
liti; hogy ~ik (6) errl? ta misli o
tome? ta veli na to? 2. <vmin
tpreng) razmiljati, promiljavati,
domiljavati se; azon ~om,
vajon ... razmiljam o tome da li...; nem
~tam rajta/ezen nisam razmiljao o
tome; 3. (kzm:) elbb ~j, aztn
zadnja beszljI ispeci pa reci! gondolkod
[~ja; ~t, ~k] 1. mislilac [-ioca], filozof;
2. ez ~ba ejt to mi zadaje brige
gondolkozik [~ott, ~zk/~zon] t
gondolkodik
gondos [~at; ~an; ~abb] briljiv,
akuratan [-tna]; ~ munka briljiv/
akuratan rad
gondoskods [~a, ~t] staranje, briga,
misao nega; ~ trtnik vmirl vodi se briga o
neem, stara se o neem gondoskod |ik
[~ott, ~jk/~jon] 1. vkirl, vmirl
starati se, brinuti se o kome, o emu;
skrbiti se za to, za koga; arrl
majd n ~om postarau v pobrinuu se
ve ja za to; 2. vkirl (ellt vkit)
zbrinuti koga; ~/* gyermekeirl
opskrbiti/opskrbljivati [-ljujem] decu
gondoskod Id gondos gondossg [~a,
~ot] briljivost; kell ~
odgovarajua/potrebna briljivost v
opreznost; ~ hinya nedostatak
opreznosti/briljivosti/panje gondoz
[~ott, ~zon] vkit negovati, dvoriti
koga; brinuti o kome; (gyermeket)
tetoiti gondozs [~a, ~t] negovanje,
dvorenje gondozatlan [~ul] zaputen,
bez nege;
~ul zaputeno, bez nege gondoz
[~ja, ~t, ~k] negovatelj gondozn'
[~Je> ~^> ~k] negovateljica gondozott I.
mn nego van; II. fn [~ja, ~at, ~ak]:
llami ~ tienik (nekog) zavoda
gondtalan [~ul] bezbrian [-na]; ~
let bezbrian/obezbeen ivot
gondtalansg [~a, ~ot] bezbrinost
gondterhes brian [-na], zabrinut,
pun briga
gondz 342 gmbly gmblysg 343 grnyedt

gondz rasterujui brige, zabavan [-
vna]; ~ szrakozs razbibriga
gondvisels [~e, ~t] 1. staranje, nega;
2. vall (isteni) promisao [-sli], pro-
vienje
gong [~ja, ~ot, ~ok] (zene is) gong
gongts [~e, ~t, ~ek] udarac o gong
gonosz I. mn [~an/~ul; ~abb] zao
[zla], opak, zloud, zloudan [-dna];
~ anya nemati [-tere]; ~ ember zao
ovek; ~ n aspida, zla ena, otro-
kona, guja; ~ tekintet ember
zlopoglea h; II. fn [~a, ~t, ~ok]
zlikovac [-vca]
gonoszkod |lk [~ott, ~jk7~jon] pa-
kostiti, biti vragolast
gonoszsg [~a, ~ot, ~ok] zlo, zloba,
opaina
gonosztett [~e, ~et, ~ek] zloin
gonosztev [~je. ~t ~k] zloinac [-
nca], zlikovac [-vca], zlotvor;
(n) zloinka [rsz e -ki]
grcs [-csve, -csvet, -csvek] rg ggicsl [~t, ~jen] tepati ggs [~et;
mikroskop
gordiuszi: ~ csom gordijev vor/uzao,
zamrena stvar
gordon [~Ja> ~t, ~ok] zene kontrabas
gordonka [Aia, ^t, Ak] elo,
violonelo
gordonkamvsz [~e, ~t, ~ek] elist,
elista h, umetnik na elu
gordonks [~a, ~t, ~ok] elist,
elista h
gordonkz|ik [~ott, ~zon] svirati
na elu
gr1 [~Ja. ~t ~k] Jngazd, np (kuko-
ric) ardak, konica za suenje
kukuruza, kotarka
grJ arg (fnk) buda, glaveina gmbc [~e, ~t, ~k] 1. np (disz-
gorilla [Aja, .it, ^k] gorila
goromba [At; ~n; Abb] grub, neo-
tesan, nabrecit, nabusit; ~ frter/
pokrc grubijan, prostak; ~ hiba
gruba greka; ~ nszemly prosta-
kua
gorombasg [~a, ~ot, ~ok] grubost,
gruboa; (goromba viselkeds) gru-
bijanstvo
gorombskod|lk [~ott, ~jk/~jon] biti
grub, govoriti grubosti
gt I. mn gotski; ~ betk gotica;
~ nyelv gotski jezik; mv ~ stlus
gotika; II. fn [~ot, ~ok] Got
gtikus [~at; ~an] gotski, gotiki;
p ~ v gotiki svod; ~ mvszet
umetnost gotikog stila gb [~e,
~t, ~k] 1. <bog> vor,
zaveljaj napravljen maramom/ue-
tom; 2. orv kvrga gcs [~e, ~t,
~k] <fban> guka,
vor [tb -rovi] gcss [~et; ~ebb]
vornovit, vor-
nat, vorovit, vorugav gdlye
[A\e, ^t, Ak] kozli, jare
[-eta]
gdr [gdre, gdrt, gdrk] jama gmbvillm [~a, ~ot, ~ok] met meteor,
gdrcske [^je, At, Ak] 1. jamica;
2. <arcon> rupica gdrs [~et;
~en; ~ebb] <fellet>
jarugav, neravan [-vna], preoran,
izoran; ~ t neravan ,'dombast put
gg [~Je - ~t] oholost, nadutost,
obest
gurguljast, grgurav, grgurast; ~ haj
~en; ~ebb] ohol, nadut,
obestan [-sna] glncsr [~je, ~t,
~k] np, rg
lonar, grnar gmb [~je> ~t, ~k]
1. kugla, lopta;
~ alak kuglinog oblika, kuglast,
loptast, okruglast, kuglaste/loptaste
forme; 2. mat lopta, sfera gmbfa
[~ja, At, Ak] oblo drvo, obla
graa gmbfellet [~et, ~ek] mat
povrina
kugle/lopte/sfere/ara, kuglina povr-
ina/ploha gmbhromszgtan [~t]
mat sferina
trigonometrija
grbe I. mn [At; An; Abb] 1. kriv; ~
nsajt) kulen svargl; 2. tv, trf
<ember> debeljuko, debeljko
gmblyded punaak [-ka], oblastog
oblika, oblaste forme, valjkast;
~ arc punako/oblo lice gmblyt
[~ett, ~sen, ~eni] okrug-
ljivati [-ljujem] gmblyd|ik [~tt,
~jk/~jn] okrug-
ljivati [-ljujem] se gmbly [~en]
okrugao [-gla]; <telt>
pun; ~ test oblo/zaobljeno/valjkasto
telo
gmblysg [~e, ~et] (test) oblost; grbn krivo
(ember) punoa/zaobljenost tela grbt [~ett, ~sen, ~eni] iksriyiti/is-
gmbv [~et, ~ek] mat kuglin pojas, krivljavati s iskrivljivati [-ljujem]
sferina zona grbl [~t, ~jn] iskriviti/iskrivljivati
gmbsveg [~et, ~ek] mat sferina [-ljujem] se
kalota/kapica, vrak [-ka] kugle grblet [~e, ~et, ~ek] pregib
gmbszektor [~t, ~ok] mat sferini grcs [~e, ~t, ~k] 1. orv gr; 2.
sektor/iseak (fban) vor, vr
gmbszelet [~et, ~ek] mat sferini grcss [~et; ~en; ~ebb] 1. orv
segmen(a)t/odseak, kuglin iseak/ grevit; ~ rngatzs grevito trza-
segment nje/trzavanje; 2. (p/ fag) vorovit
gmbvas [~a, ~at, ~ak] miisz okruglo grcssen grevito; ~ sszehz griti
gvoe/elezo, eljezna/gvozdena grcsroham [~a, ~ot, ~ok] orv na-
ipka pad greva
grdt [~ett, ~sen, ~enil 1. kotrljati,
vatrena/ognjena lopta valjati; 2. (tv:) Akadlyokat ~
gnc [~e, ~t, ~k] np, pejor prnja, vkinek az tjba praviti kome smet-
starudija, stare, svatarija male nje v tekoe
vrednosti grdl [~t, ~jn] kotrljati se, koturati
Gnclszekr [-szekeret] csill Veliki se, roljati se, valjati se
medvd, Velika kola tb grdlkeny [~en; ~ebb] 1. kotrljav;
gndr kudrav, kutrav, kudrav, 2. tv tean [-na]; ~ stlus tean
stil
rudokos grdls [~e, ~t] kotrljanje
gndrt [~ett, ~sen] kudraviti grdl: msz ~ csapgy koturni/kug-
gndrd|ik [~tt, ~jk/~jn] kud- lini leaj, koturno leite
raviti se g r n y [~ e, ~ t, ~ e k[ 1. ll tv or ;
gngyl [~t, ~jn], gngylt [~ett, 2. msz (csvezetkben) dader-
~sen,~eni] umotati/umotavati, (za-) njak
pakovati [-kujem], zamotati/zamo- grget [~ett, -essen] valjati, kotrejati,
tavati koturati
gngyleg [~e, ~et, ~ek] ker 1. uvi- grgeteg [~e, ~et, ~ek] 1. (h)
tak [-tka], omot, smotak [-tka], lavina, sneni usov; 2. geol (fld)
sveanj [-nja], ambalaa; 2. (be- odron zemlje; (kgrgeteg) odron
gngylt dolog) zamotana stvar, kamenja
rolna, bala grg [~je, ~t, ~k] msz kotrlja,
gngylegsly [~t] ker tara, dara, te- valjak [-Ijka], rolja
ina omota grgscsapgy [~a, ~at, ~ak] msz
valjkasti/klizni leaj
csr krivokljun; ~ fellet zakriv- grkorcsolya [-ija, At, Ak] koturaljke
ljena ploha/povrina; ~ lb kri- tb, kotrljae tb, tociljaa na tokovi-
vonog, egav, erlav; ~ orr krivonos; ma
~ tkr grbavo/krivo ogledalo v grl [~je, ~t, ~k] gerl(a)
zrcalo; ~ vonal krivulja; 2. tv, grnyed [~t, ~jen] grbaviti se; (ls-
trf ~ jszaka probanena no; 3. nl) pogureno sedeti [-dim]
tv ~ szemmel nz gledati popreko/ko- grnyedez|ik [~ett, ~zk/~zen] (ke-
so; ~ utakon jr skrenuti [-eem] mny munkban) grbaviti se
sa pravog puta, zavesti [-edem] se, grnyedt [~et; ~en; ~ebb] poguren,
ii [idem] stranputicom; II. fn [~je, zgrbljen, zguren; ~ testtarts po-
At, Ak] mat kriva gureno dranje, pogurena figura;
grbd [~t, ~jen] grbiti se ~en jr pogureno hodati
 grg
grg1 I. mn [~l] grki; ~ katolikus
grkokatoliki; ~ kultra grka/he-
lenska kultura; ~ nyelv grki jezik;
II. fn [~t, ~k] Ork; <n> Orkinja
grg* ige [grgtt, ~jn] koturati se,
valjati se
grgdinnye [~je, At, Ak] lubenica
grgkeleti pravoslavni; grkoistoni
rg; ~ egyhz pravoslavna crkva
Grgorszg [~ot] fldr Grka [mint
nnem mn ragozdik]
grgs grki
grgtz [-tzet] bengalska vatra
grngy [~e, ~t, ~k] gruda, grudya,
grumen; -fagyos ~ agalj [-glja]
grngys [~tR; ~en; ~ebb] grudovit,
grudvast, grumenast; <terep, t>
neravan [-vna], jarugav; <t) dom-
bast, hrapav, grudvast, cagljevit
gte [At, ~k] ll dadevnjak, mrmo-
Ijak [-ljka]
gths [~et; ~en, ~ebb] boleljiv
gz [~e, ~t, ~k] 1. para; teljes ~zet
punom parom; (tv:) a munka teljes
~zel folyik posao je u punom jeku;
2. (tv, biz:) hatvny ~m sincs rla
ni pojma nemam o tome
gzfejleszts e [~t] proizvodnja pare
gzfrd [~J ~t, ~k] parno kupatilo,
parna kupelj
gzfts [~e, ~t] parno grejanje
gzgp [~e, ~et, ~ek] parna maina,
parni stroj, parostroj gzhaj
[~ja ~t> ~k] parobrod gzhaj-
parobrodski gzhajzs [~a, ~t]
parobrodarstvo gzhenger [~e, ~t,
~ek] (tv is)
parni valjak gzkalapcs [~a,
~ot, ~ok] parni
eki gzkazn [~ja, ~t, ~ok]
parni
kotao gzmalom [-Ima, -lmot,
-lmok] parni
mlin, paromlin gzmozdony [~a,
~t, ~ok] parna
lokomotiva gznyoms [~a, ~t]
pritisak pare,
parni pritisak gzl [~t, ~jn]
pariti gzlg [-lgtt, ~jn]
isparavati se,
puiti se, pariti se
34
4 gravitcis
gzs [~e, ~t, ~k] np U gzhaj,
gzmozdony gzsp [~ja, ~ot,
~ok] pitaljka na
paru
gzturbina [>ja, At, Ak] parna tur-
bina
grafika [*ija, At, Ak] grafika grafikai
grafiki, rezbarski grafikon [~ja,
~t, ~ok] grafikon grafikus I. mn
grafian, grafiki; II.
fn [~a, ~t, ~ok] grafiar, grafik
grafit [~ja, ~ot] sv grafit grafolgia
[,4 ja, At] grafologija grafolgiai
grafoloki grafolgus [~a, ~t,
~ok] grafo-
log
gramm [~ja, ~ot, ~ok] gram
grammatika [,6 ja, At, -ik] nyelv,
rg gramatika
grammatikai nyelv, rg gramatiki
gramofon [~Ja> ~t, ~ok] gramofon
gramofonlemez [~e, ~t, ~ek] gramo-
fonska ploa; mikrobarzds ~ gra-
mofonska ploa na mikrobrazde
grnt12 [~ja, ~ot] sv granit, granat
grnt [~ja, ~ot, ~ok] kat granata
grntalma [~ja, ~t, ~k] nv nar
grntos [~a, ~t, ~ok] kat, rg gre-
nadir
grandizus [~at; ~an; ~abb] grandi-
jzan [-zna], impozantan [-tna],
velianstven
grnit [~ja, ~ot] tv granit grnit-
granitan [-tna], granitski granuld
[~ja, ~t] orv granulacija,
zamlad
granull [~t, ~jon] granulirati
grasszl [~t, ~jon] rg, biz, pejor
kooperiti se, razmetati [-eem] se
grtisz ker, rg gratis, badava, besplatno,
mukte
gratulci [~ja, ~t, ~k] estitka
gratull [~t, ~jon] estitati; ~ok
szletsnapjra estitam (vam) ro-
endan
gratulls [~a, ~t] estitanje
gratull [~ja, ~t, ~k] estitalac
[-taoca] gravitci [~ja, ~t] fiz
gravitacija,
sila tee gravitcis//>
gravitacioni
gravitl 5 gumisarok
gravitl [~t, ~jon] biz gravitirati,
teiti; a kzppont fel ~ teiti ka
sreditu gregorin zene: ~ nek
gregorijankso
crkveno pevanje griffmadr [-
dara, -dart, -dark
(npmesben) frg
grimasz [~a, ~t, ~ok] kreveljenje
cerenje, grimasa; ~tvg kreveljiti se
ceriti se, praviti grimase grz [~e, ~t]
griz, krupica grf [~ja, ~ot, ~ok]
grof grfi grofovski grfn [~je, ~t,
~k] grofica grfsg [~a, ~ot, ~ok]
1. <cim> grofovski naslov; 2.
(terlet) grfija, grofovija
groteszk [~et; ~en/~l; ~ebb] gro-
teskan [-kna], smean [-na], na-
karadan [-dna]
Grnland [~ot] fldr Grenland grupp
[~ja, ~ot, ~ok] rg (virggy)
okrugla leja cvea
guba 1 [~ja, At, Ak] npr (ruha)
ogrta od abe/sukna v grube oje;
urak [-rka], gunj; (kzm:) eben At
cserl8 dati bolje z gore (u pro-menu)
guba [A\&, At, Ak] arg (pnz)
lova gubacs [~a, ~ot, ~ok] nv
iarka,
ika, iarica, babuka gubacsdarzs [-vca], kauukovo drvo gumigyr [~a,
f-razsat, -razsak] ll osa v zolja
iarica/ikarica, ia-rak [-rka],
iarac [-rca], iariar, iarua, gumena arapa
ikar gubancol [~t, ~jon]
zamrsiti/zamri-
vati [-ujem], zaplesti [-etem]
gubancold|ik [~ott, ~jk/~jon] zamr-
siti/zamrivati se, zaplesti [-etem] se
gubancos [~an; ~abb] zamren, za-
pleten
gubbaszkod|ik,[~ott, ~jon], gubbaszt
[~ott, -asszon, ~ani] zguriti se,
uati [-im], uuriti se, skupiti
se, eati [-im]
guberl [~t, ~jon] biz 1. (pnzt
zsebbl) teka srca odbrojavati
sitan novac [-vca]; 2. (szemttele-
pen) preturajui/eprkajui traiti At, Ak] gumeni
neto po smetitu
34
gub [~ja, ~t, ~k] ll <herny>
ahura, zapredak f-etka], kokon
guggol [~t, ~jon] eati [-im],
uati [-im] gukker [~e, ~t, ~ek]
durbin, dalekozor,
dogled, guker giila [~ja, ^t, Ak] 1.
mat piramida;
~ alak piramidalan [-Ina], pira-
midast, oblika piramide; 2. kat
fegyvert Aba rak postaviti/postavljati
oruje u hrpu
gulya f-ija, -^t, Ak\ krdo goveda
gulys1 [~a, ~t, ~ok] <psztor)
govedar
gulys [~a, ~t, ~ok] <te;> gula
gumi [~ja, ~t, ~k] guma; szintetikus
~ sintetina guma gumi- gumen
gumiabroncs [~a, ~ot, ~ok] gumeni
obru; <auton> vanjska guma
gumibot [~Ja. ~ot, ~ok] <rendr)
pendrek
gumicip [~je ~t, ~k] gumene cipele
gumicsizma [~ja, At, Ak] gumene
izme gumics [-csve, -csvet,
-csvek]
gumeno crevo gumifa [^.ja, At, Ak]
nv kauukovac
~at, ~ak] fabrika/tvornica gume v
kauuka gumiharisnya [-ija, At, Ak]
gumiipar [~a, ~t] industrija gume/kau-
uka
gumikeszty [~je, ~t, ~k] gumena
rukavica
gumikpeny [~e, ~t, ~ek] gumeni
ogrta/mantil, kini ogrta
gumiktny [~e, ~t, ~ek] gumena
kecelja/pregaa
gumilabda [~ja, At, Ak] gumena
lopta
gumimatrac [~a, ~ot, ~ok] gumeni
madrac guminadrg [~ja, ~ot, ~ok]
gumene/
lasteks gaice tb gumiprna [~ja,
jastuk gumisarok [-sarka, -sarkot,
-sarkok]
gumena peta
gumitalp 346 gtm
gmkr 347 grcl
gumitalp [~a, ~at, ~ak] gumeni
on, gumena poplata
gumitalp: ~ cip cipela sa gumenim
onom
gumitml [~je, ~t, ~k] gumeno crevo
gumiltetvny [~e, ~t] kauukova
plantaa, plantaa kauuka
gumiz [~ott, ~zon] 1. <gumival be-
von) gumirati, namazati [-aem]
rastopinom gume; (vzhatlant)
impregnovati [-nujem], impregnirati,
initi nepromoivim; 2. (kiradroz)
(iz)brisati [-iem] gumom
gumizott gumiran
gum [~ja, ~t, ~k] nv gomolj(a)
gums (nvny) gomoljast
gnr [~ja, ~t, ~ok] gusak [-ska]
gny [~ja, ~t] podsmeh, rug, ruga;
~ trgya predmet ismevanja/isme-
javanja/podsmeha; ~t z vkibl
zbijati alu s kim; rugati se, pod-
smevati se komu; izloiti/izlagati [-
laem] koga smehu v ruglu; rugati
se, titrati se s nekim
gnya [-ija, *ct, rCk] np, biz gunj
gnydal [~a, ~t, ~ok] ir satirina
pesma, satirini spev
gnylrat [~a, ~ot, ~ok] ir pamflet
gnykaca] [~a, ~t] podrugljivo cere-
kanje, podsmeh
gnymosoly [~a, ~t, ~ok] podrugljiv/
ironian [-na]/sarkastian [-na] gutattt np uzet, kapljom udaren,
osmeh
gnynv [-neve, -nevet, -nevek] na-
dev, nadevak [-vka], nadimak [-
mka]; -nevet ad vkinek nadenuti [-
nem]/nadevati v dati/davati nekom
nadimak v nadev v nadevak
gnyol [~t, ~jon] vkit rugati se kome
gnyolds [~a, ~t, ~ok] ruganje,
ismevanje, ismejavanje
gnyold|ik [~ott, ~jk/~jon] vkivel
podsmevati se, rugati se komu,
titrati se, egaiti se s kim
gnyold I. mn podmigljiv, podrugljiv,
porugljiv, podsmeljiv; II. fn [~ja>
~t, ~k] podrugljivac [-vca], pod-
smeva, porugljivac [-vca]
gnyos [~at; ~an; ~abb] podrugljiv,
ironian [-na], sarkastian [-na];
~ mosoly podrugljiv/ironian osmeh
gnyrajz [~a, ~ot, ~ok] ritk karika- gumkor [~ja, ~t] 1. orv tuberkuloza,
tura suica; 2. (llatbetegsg) vrgulje grcl [~t, ~jn] np, biz diriniti,
gnyvers [~e, ~et, ~ek] ir satirian tb dirinditi, argatovati [-tujem], ku-
stih gmkros orv suiav, jektiav, tu- luiti, obavljati teke poslove; egsz
gurgulz|ik [~ott, ~zon] grgotati [- berkulozan [-zna] leten t ~ muiti se v patiti se ceo
ocem] ivot
gurigzl(ik) [~ott, ~zon] igrati se
koturanja
gurft [~ott, ~son, ~ani] koturati,
valjati
gurui [~t, ~jo n l ! valjati se, kotrljati
se; 2. tv, biz ~ a nevetstl valjati se
v kotrljati se v kidati se od smeha
gusztl [~t, ~jon] biz gustirati, po-
smatrati; ~ja a nket gustirati enske
Gusztv [~ot] Gustav, August
gusztus [~a, ~t, ~ok] biz 1. <zls>
ukus; ~omra val po mome ukusu; 2.
( tvgy) apetit; ~a van vmire
dobio je apetit, prohtelo mu se
gusztusos [~at; ~an; ~abb] ukusan [-
sna], tean [-na], gustiozan [-
zna]
gusztustalan [~ul] neukusan [-sna]
guta [^t] 1. biz (szlts) kap(lja); 2.
(t v:) megt a ~, ha... udarie
me kap ako...
gutats [~e, ~t] np (agyszlhds)
kap n, kaplja u mozgu, modana
kap(lja); ~ben meghal umreti/umirati
od kapi
lagiran
guvrfroz [~ott, ~zon] <p/ szoknyt)
guvrirati
guzlica [-ja, ~t, -^.k] (vons hang-
sze r) gusle [tb, birt e gusala];
~n jtszik guslati
gzs: ~ba kt svezati [-em]/svezivati
[-zujem], sputati/sputavati; ~ba k-
ttt sapet
guz saly [~ a, ~ t, ~ ok] npr vre -
teno
ggye [^in] enut, slabouman [-mna],
aav
ggyg [~tt, ~jn] tepati; ~ni kezd
protepati
ggygs [~e, ~t, ~ek] tepanje
gm [~je, ~t, ~k] orv kvrica, kvrga,
gomolj(a), vori, tuberkula
gyalogtkelhely 349 gymszl'k

gy <hang s bet) dj,
gyakori est,uestan, estitnian [-na];
~ ltogats este posete tb
GY
gyakorisg [~a, ~ot] uestalost
gyakorft nyelv uestan, uestao [-ala]
gyakorls [~a, ~t, ~ok] vebanje;
<ipar> upranjenje; <jog> vrenje
prava; valls szaba ~a slobodno
vrenje veroispovesti
gyakorlat [~a, ~ot, ~ok] 1. veba,
praksa; (gyakorlottsg) izvebanost;
bri ~ sudska/sudijska praksa;
nagy ~a van ima dovoljno prakse v
izvebanosti; a ~ban u praksi; kijtt
a ~bl izii [iziem] iz prakse/vebe,
izgubiti uvebanost; ~ot folytat
vriti praksu, praktikovati [-kujem],
prakticirati; 2. <kat> obuka, veba,
trening; 3. szl ~ teszi az embert
veba ini majstora, bez muke nema
nauke
gyakorlati praktian [-na]; ~ ember
praktiar; ~ rzk praktian smisao,
razumevanje za praktinost
gyakorlatias [~at; ~an; ~abb] prakti-
an [-na]; nem ~ ember nepraktian
ovek
gyakorlatilag praktino, u praksi
gyakorlatlan neuveban
gyakorlatozs [~a, ~t, ~ok] vojna
veba/obuka
gyakorlatozok [~ott, ~zk/~zon] kat
vebati se
gyakorl: ~ orvos lekar praktiar;
~ tanrjellt nastavniki pripravnik
gyakorlv [~e, ~et] pripravnika
godina
gyakorliskola [^.ja, -6t, ,ik] eksperi-
mentalna/opitna/ogledna kola
gyakorlruha [~ja, ~t, ^ck] 1. kat
odelo ze vebanje; 2. sp odelo za
trening, dres, trenirka [rsz e -rci]
gyakorltr [-tere, -teret] kat veba-
lite gyakorlott [~at; ~an; ~abb]
izveban,
okretan [-tna], rutiniran
gyakorlottsg [~a, ~ot] uvebanost,
izvebanost gyakornok [~a, ~ot,
~ok] pripravnik,
vebenik, praktikant gyakornoki:
~ id sta, rok pripravni-
ke/vebenike slube
gyakornokoskod|ik [~ott, ~jk/~jon]
biti u slubi pripravnika/ praktikan-
ta/vebenika, sluiti kao pripravnik/
praktikant/vebenik gyakorol [~t,
~jon] 1. vebati; 2.
vmely hivatst ~ vriti zvanje/
slubu; 3. (ty:) befolyst ~ uplivati,
uplivisati [-iem]; nyomst ~ vriti
pritisak; 4. ~ja magt vebati se;
~ja magt az neklsben vebati se
u pevanju gyakran esto,
estimice; ~ jr vhova
esto ide nekuda gyalz [~ott,
~zon] ruiti, kaljati,
grditi; ~z& egymst grditi se
gyalzat [~a, ~ot, ~ok] bruka, sramo-
ta, pogrda; ~ba taszt survati u
propast; lemossa a ~ot oprati ljagu;
osvetliti obraz gyalzatos [~at;
~an; ~abb] sraman
[-mna], pogrdan [-dna], sramotan
[-tna]
gyalzatossg Id gyalzat
gyalzkods [~a, ~t, ~ok] grenje,
kaljanje, suenje, psovanje.karanje
gyalzkodjik [~ott, ~jk/~jon] pogri-
vati [-ujem] gyalog I. hat
peke, peice; II. fn
[~ja, ~ot, ~ok] (sakkban) peak,
pion gyalogakc [~ot, ~ok] nv
bagrenac
[-nca]
gyalogtkelhely [~e, ~ek] prelaz za neorendisan; ~ deszka neotesana/
peake neostruena/sirova daska gyalupad
gyalogbab [~ot] nv uavac [-vca] [~Ja> ~t> ~ok] stolarsko
gyalogcsapat kat peadijska trupa/eta rende, stolarska tezga, strunica
gyalogezred [~e, ~et, ~ek] kat pea- gyalus [~a, ~t, ~ok] milsz strugar
dijski puk gyaluvas [~a, ~at, ~ak] Id gyaluks
gyalogfeny [~je, ~t] nv crna smreka
gyaloghd [~)a, ~at, ~ak] peaki
gym [~ja, ~ot, ~ok] jog staratelj,
tutor, skrbnik gymfal [~a, ~at,
most, most za peake, motanica ~ak] p zid za pod-
gyalogjr [~ja, ~t, ~k] 1. <jrda> boenje, podboni zid, potporanj
staza, put, trotoar; 2. <gyalogos [-rnja] zida, zid/stub podupira,
szemly) peak, prolaznik potporni zid, potpornjak, krsna
gyalogls [~a, ~t, ~ok] peaenje; prenica/preka
kat vojniko koraanje, mariranje gymfi [-fia, ~t, ~k] tienik
gyalogl [~ja> ~t> ~k] peak; j ~ gymgerenda [~ja, ~t, Ak] p stropna
dobar peak, hoda [hoca]
gyalogol [~t, ~jon] peaiti; (talpal)
tabaniti, tabanati; kat masirati; egy
f reda, slemenjaa mhatsg [~a,
~ot, ~ok] hiv
"starateljska/tutorska vlast
keveset ~ propeaiti, ^rotabaniti gymkods [~a, ~t] l.y'cg'starateljstvo,
gyalogos I. fn [~a, ~at, ~ok] peak; skrbnitvo; 2. tv patroniziranje,
II. mn [~an] peadijski; ~ aluljr patronaa, staranje, zatita, zatitni-
peaki podvonjak, ~ felljr tvo, pokroviteljstvo, okrilje
peaki nadvonjak; kat ~ alakulat gymkod|ik [~ott, ~jk/~jon] VA:i
peadijska jedinica fltt starati se za koga; tititi koga
gyalogosforgalom peaki promet gymleny [~a, ~t, ~ok] maloletna
gyalogsvny [~e, ~t, ~ek] puteljak tienica, devojka pod staratelj-
[-ljka], uska staza, nogostup stvom/skrbnitvom
gyalogsg [~a, ~ot, ~ok] kat pea- gymolt [~ott, ~son, ~ani] patroni-
dija gyalogsgi kat peadijski; ~ rati, (pot)pomoi [-mognem]/(pot-)
fegyver pomagati [-maem], biti nekom od
peadijsko oruje; ~ tbornok pea- pomoi, zatititi/zatiivati [-ujem]
dijski general gymolt [~ja, ~at, ~ak] maloletni
gyalogszerrel peice, peke tienik
gyalogtra [*ija, *it, ^ik] peaka gymoltalan [~ul; ~abb] <iigyetlen>
tura/etnja gyalogt [~ja, -utat, neumean [-na], nespretan [-tna],
-utak] peaki nevet, neokretan [-tna]; (tehetet-
put, staza, putanja gyalu [~ja, len) bespomoan [-na]
~t, ~k] 1. miisz <szer- gymoltalansg [~a, ~ot] <iigyetlen-
szrn) strug, strugaa, rende [-eta], sg) neumenost, nespretnost, neo-
blanja; 2. <hztartsi> strug; <k- kretnost, nevetina, neiskusnost; <te-
posztnak s/6) reza, rende hetetlensg) bespomonost
gyaluforgcs [~a, ~ot, ~ok] iver, iver- gymoszlop [~a, ~ot, ~ok] p pot-
je, iverak [-rka], strugotina, blanje- porni stub, stub podupira/nosa;
vina poduporanj [-rnja]
gyalugp [~e, ~et, ~ek] blanjavica gympillr [~(j)e, ~t, ~ek] p pot-
gyaluks [~e, ~t, ~ek] no/seivo za pornjak
rende gyalul [~t, ~jon] strugati gymsg [~a, ~ot] starateljstvo, tu-
[-uem], torstvo, tienitvo; ~ al helyez
rendisati [-iem], blanjati; <kposz- staviti pod starateljstvo
tt) ribati gyaluiatlan neostruen, gymszl'k [~et] roditelji staratelji/
neravan [-vna], skrbnici; hranitelji
gyanakodik 350 gyarmatbirodalom gyarmati 351 gyszszertarts
gyanakodik [~ott, ~jk/~jon]
podozrevati, sumnjati, posumnjati na
koga; ~va nz vkire gledati po-
dozrivo/sumnjiavo na koga
gyanakod Id gyanakv gyanakszik [-
kodott, -kodjk/-kodnk]
t gyanakodik gyanakvs [~a, ~t,
~ok] podozre-
vanje, podozrenje, sumnja gyanakv
podozriv, sumnjiav; ~ ember
sumnjalo
gyannt kao; kzirat ~ kao rukopis
gyant [~ott, ~son, ~ani] slutiti,
sumnjati, naslutiti/nasluivati [-u-
jem], podozrevati
gyanta [.-cja, -it, k] bela smola; (he-
gedgyanta) kolofonij, smola za
mazanje gudala gyants smolast
gyantz [~ott, ~zon] (na)mazati [-ma-
em] v trljati smolom/kolofonijem
gyan [~Ja> ~t] sumnja; az a ~m,
(hogy 6) posumnjao sam (da on);
~ba kerltem sumnja je pala na
mene; ~ba kever vkit osumnjiiti
nekoga, baciti sumnju na nekoga;
~ba vesz vkit sumnjati na koga,
sumnjiiti koga, posumnjati u koga;
eloszlatja a ~t rasterati sumnju; ~'
fS posumnjati
gyanok [~ot, ~ok] razlog sumnje
gyanper: ~rel l imati sumnju,
sumnjati
gyans [~at; ~an; ~abb] sumnjiv,
podozriv; ~ ember sumnjiv ovek;
ez ~ to je sumnjivo v sumnjiva stvar
gyanst [~ott, ~son, ~ani] sumnjiiti
gyansts [~a, ~t, ~ok] sumnjienje
gyanstott [~at, ~ak] osumnjien
gyantlan [~ul] nepodozriv
gyantlanul nepodozrivo gyapjas
[~at; ~an; ~abb] vunast,
runjav
gyapjasod|ik [~ott, ~jk/~jon] dobi-
vati vunu gyapj [~ja/gyapja, ~t,
~k] runo,
vuna; tiszta ~ ista vuna
gyapjfonal [~a, ~at, ~ak] vuneno
vlakno
gyapjharisnya [~ja, ~t, ~k] vunena
arapa
gyapjipar [~a, ~t] industrija vune
gyapjszl [~a, ~at, ~ak] vunica
gyapjszvet [~e, ~et, ~ek] vunena
tkanina
gyapjtakar [~ja, ~t, ~k] guber
gyapot [~Ja ~ot] pamuk
gyapot- pamuan [-na]
gyapotbla [^ja, rit, rCk] bala pamuka
gyapotfonal [~a, ~at, ~ak] pamuno
vlakno
gyapotszeds [~t] branje/berba pamu-
ka
gyapotszvet [~e, ~et, ~ek] pamuna
tkanina
gyapotterms [~e, ~t] urod/prinos
pamuka
gyapotltetvny [~e, ~t, ~ek] pamu-
no polje, pamuna plantaa, plan-
taa pamuka
gyr [~a, ~at, ~ak] fabrika, tvornica
gyarapt [~ott, ~son, ~ani] mnoiti,
poveati/poveavati
gyarapods [~a, ~t, ~ok] porast,
prirast
gyarapod|ik [~ott, ~jk/~jon] porasti
[-tem]; tudsban ~ik bogatiti se
znanjem
gyarapszik [-podott, -podjk/-podjon]
t gyarapodik gyrplet [~e, ~et,
~ek] fabrika/
tvronika zgrada
gyri fabriki, tvorniki; ~ r fabrika/
tvornika cena; ~ ru tvornika/
fabrika roba; ~ jegy fabriki znak,
fabrika marka; ~ munks fabriki/
tvorniki radnik; ~ termk fabriki/
tvorniki proizvod, fabrikat; ~ vd-
jegy fabriki/zatitni ig v znak
gyripar [~a, ~t] industrija
gyrkmny [~e, ~t, ~ek] fabriki/
tvorniki odak v dimnjak gyarl
[~n] slab, lo, jadan [-dna], grean
[-na], pogreiv, pogreljiv; ~ ember
grenik, jadnik gyarlsg [~a, ~ot,
~ok] slabost,
pogreivost
gyarmat [~a, ~ot, ~ok] kolonija
gyarmatru [~Ja> ~t, ~k] kolonijalna
roba
gyarmatbirodalom [-Ima,-Imat, -lmak]
kolonijalna imperija/sila
gyarmati kolonijalan [-Ina]; ~ elnyo-
ms ugnjetavanje kolonija, kolonijal-
no ugnjetavanje; ~ fggs kolonijal-
na zavisnost; ~ helyzetben lev orszg
zemlja u kolonijalnom stanju; ~ ki-
zskmnyols eksploatacija/izrablji-
vanje kolonija; ~ orszg kolonijalna
zemlja
gyarmatos [~a, ~t, ~ok] kolonist,
naseljenik
gyarmatost [~ott, ~son, ~ani] kolo-
nizirati, kolonizovati [-zujem], (s)pro-
vesti/(s)provoditi kolonizaciju, nase-
liti/naseljavati
gyarmatosts [~a, ~t, ~ok] koloniza-
cija
gyarmatost I. mn kolonizatorski; ~
politika kolonizatorska politika; ~
trekvseka kolonizatorske +"ndencije;
II. fn [~J ~ti ~k] kolonizator
gyarmatpolitika [~ja, ~t] kolonijalna
politika
gyrnegyed [~e, ~et, ~ek] fabriki
kvart, tvorniki kraj, industrijski deo
grada
gyros [~a, ~t, ~ok] fabrikant, tvor-
niar
gyrt [~ott, ~son, ~ani] proizvoditi,
fabrikovati [-kujem], fabricirati, pro-
ducirati, produkovati [-kujem]
gyrts [~a, ~t] fabrika/tvornika
proizvodnja
gyrtsi proizvodni; ~ hiba fabrika/
tvornika greka izrade v pri izradi;
~ titok fabrika/tvornika tajna
izrade
gyrtelep [~e, ~et, ~ek] podruje
fabrike/tvornice
gyrtmny [~a, ~t, ~ok] fabrina/
tvornika izraevina v roba, tvor-
niki proizvod, fabrikat
gyrvros [~a, ~t, ~ok] fabriki/tvor-
niki/industrijski grad
gysz [~a, ~t] alost, crnina, tuga,
korota; ~ba borit zaviti [-ijem]
u crno; ~ba borult ucveljen; ~ban
van nositi crninu za koga, biti u
crnini; leteszi a ~t skinuti [-nem]
crninu; ~Z lt obui [-uem] v
poneti [-esem] crninu
gysz- alosni
gyszbeszd [~e, ~et, ~ek] posmrtno
slovo, pogrebni govor
gyszdal [~a, ~t, ~ok] alopojka, a-
lobna pesma, zapevka, naricaljka,
tubalica
gyszeset [~e, ~et, ~ek] alosni
sluaj
gyszv [~et] godina alosti/porote
gyszftyol [~a, ~t, ~ok] crni veo
gyszhr [~e, ~t, ~ek] itulja, tuna/
alosna vest
gyszindul [~ja, ~t, ~k] posmrtni
mar, posmrtna/alobna koranica
gyszistentisztelet [~et] zaupokojna
boja sluba; (pravoszlvoknl) ope-
lo; (katolikusoknl) rekvijem, za-
dunica, crna misa, podulje; (v-
forduln, pravoszlvoknl) godinji-
ca pomeni, parastos
gyszjelents [~e, ~t, ~ek] posmrt-
nica
gyszkarszalag [~a, ~ot, ~ok] crna
traka, crni flor, plakavica
gyszkeret [~e, ~et, ~ek] crni okvir
gyszksret [~e, ~et] pogrebni spro-
vod
gyszkocsi [~ja, ~t, ~k] mrtvaka/
pogrebna kola tb
gyszlobog [~Ja> ~t, ~k] crna zasta-
va
gyszmenet [~e, ~et] pogrebna/a-
lobna povorka
gyszmise [~je, ~t, rik] vall Id gysz-
istentisztelet
gysznp [~e, ~et] oaloeni tb
gyszol [~t, ~jon] 1. vkit tugovati [-
gujem], aliti za kim; biti u
alosti; ~/'a az anyjt aliti za
majkom; 2. (gyszruht visel) nositi
crninu
gyszos [~at; ~an; ~abb] 1. alostan
[-sna], tuan [-na]; 2. (szegnyes)
alostan [-sna], mizeran [-rnaj,
jadan [-dna]
gyszrovat [~a, ~ot, ~ok] itulja, po-
smrtni oglas
gyszruha [~ja, ~t, ~k] crnina
gyszszalag [~ja, ~ot, ~ok] flor, crni
trak, crna traka
gyszszertarts [~a, ~t] opelo, o-
protajna sluba
gyszvitz 352 gyep gyepes 353 gyermekkori
gyszvitz [~e, ~t, ~ek] pejor kuka-
vica, alosna figura, straljivac [-
vca], plaljivac [-vca], mama,
strina
gyatra [An; <4bb] jadan [-dna], tra-
ljav, zlehud, zlehudan [-dna]
gyaur [~t, ~ok] aur, aurin [tb -r],
kaur, kaurin [tb -r]; <n> djaurka
[rsz e -ki], kaurka [rsz e -ki], kaur-
kinja
gyva I. mn [rit; ^in; >cbb] jadan [-dna],
kukaviki, bedan [-dna]; ~ ember
valak plaljivac [-vca], kukavica; II.
fn [<ja, rit, *ik] Id ~ ember; (szl:)
a ~ mg a nyulat is farkasnak nzi u
straha su brze noge
gyvasg [~a, ~ot] kukaviluk, pla-
ljivost
gyvskod|lk [~ott, ~jk/~jon] pona-
ati se kao kukavica/straljivac [-
vca]
gykny [~e, ~t, ~ek] 1. rogoz, rogo-
zina, rozga; 2. (szl:) egy ~en rul-
nak u jednu tikvu v u jedan rog
duvaju; kihzza alla a ~t onesposo-
biti nekoga, izvui kome hasuru
gyknysznyeg [~e, ~et, ~ek] hasra
gymnt [~ja> ~ot, ~ok] dijamant,
alem-kamen; csiszolt ~ brilijant,
briljant; kszrlt ~ brueni dija-
mant
gymntcsiszols [~t] bruenje dija-
manta
gymntcsiszol [~ja, ~t, ~k] brusa
dijamanta
gymntgyr [~je, ~t, ~k] dija-
mantski prsten
gymntkszrs [~e, ~t, ~k] li
gymntcsiszol
gymntlakodalom [-Ima, -Imat, -lmak]
dijamantska svadba, esdesetogo-
dinjica braka
gymntmez [~je, ~t, ~k] dija-
mantsko polje
gymntos: ~ fny dijamantskog sjaja
gymntt [~je, ~t, ~k] dija-
mantska igla, dijamantski bro
gyenge [it; *in; *ibb] I mnl.slab, bes-
pomoan [-na], nemoan [-na];
(erlytelen) mekan; <ertlen> nejak,
slab; (trkeny) loman [-mna],
troan [-na]; (zsenge) mlad; ~ aka-
ratu bezvoljni; ~ idegzet slabih
ivaca; ~ kifogs slab izgovor; ~
minsg slabog kvaliteta, slabe/loe
kakvoe; ~ oldala vkinek slaba
strana nekoga; ~ a szmtanban slab
je u raunu/matematici; a Abb nem
slabiji pol; 2. <enyhe> blag; ~ szl
blag vetar; II. fn [*ije, *it, Ak]
1. vkinek a Aje slaba strana nekoga;
az alkohol a Aje alkohol mu je slaba
strana; ezek az Ai to su njegove
slabosti; 2. <szemly> slabi, sla-
biak, slabunjavac [-vca]; a Abbnek
fogja prtjt zatititi/zatiivati [-u-
jem] slabijeg
gyengd [~et; ~en; ~ebb] nean [-
na], osetljiv, delikatan [-tna]; ~
pillants pogled pun nenosti
gyengdsg [~e, ~et, ~ek] nenost
gyengeeltnj slabouman [-mna], plit-
kouman
gyengeelmjsg [~e,~et]slaboumnost,
idiotizam [-zrna], plitkoumnost
gyenglkeds [~e, ~t, ~ek] nelagod
[n, birt e -di], nelagodnost
gyenglkedik [~ett, ~jk/~jen] pobo-
levati, oseati se nelagodno/slabo,
lecati se
gyenglked boleljiv, slab, nelagodan
[-dna]
gyengn slabo; ~ vilgt lmpa kilja,
migavac [-vca]
gyengesg [~e, ~et, ~ek] 1. slabost,
slaboa; emberi ~ ljudska slabost;
~et rez oseati slabost; 2. (alkati)
slabunjavost; 3. (erklcsi) moralna
slabost, grenost, mana; 4. (tehe-
tetlensg) nemo, bezmonost, bespo-
monost
gyengft [~ett, ~sen, ~eni] slabiti;
(enyht) ublaiti/ublaavati
gyengts [~e, ~t] slabljenje; (enyh-
ts) ublaavanje
gyengl [~t, ~jn] poputati, opadati,
slabiti, gubiti snagu, izdaje ga
snaga, jenjati; ~ a szeme slabe mu
oi; ~ a vihar oluja slabi v poputa
gyep [~je, ~et> ~ek] ledina, trava,
travnik, travnjak, tratina; ~re lpni
tilos! zabranjeno .je stati na travu/
travnjak! zabranjeno je gaziti na
travu!
gyepes pokriven/obrastao [-sla] tra-
vom, travan [-vna], travast
gyepesed|ik [~ett, ~jk/~jen] obrasti
[-te] v zarasti travom
gyepest [~ett, ~sen, ~eni] pretvarati
u travnjak, sejati [-jem] travu
gyeplabda [~ja, rit, -ik] sp hokej na
travi
gyepl [~je, ~t, ~k] uzda; (szl:)
rvidre/kurtra fogja a ~t pritegnuti [-
nem] uzde; megereszti a ~t po-
pustiti/poputati uzde
gyeplszr [~t, ~ak] uzda
gyepmester [~e, ~t, ~ek] ivoder,
ivoderac [-rca], strvoder, dera
gyepsznyeg [~e, ~et] travnjak
gyeptgla [*cja, rit, Ak] bus, busen
gyr [~en; ~ebb] redak [retka], rehav;
~ haj retka/slaba kosa
gyere hodi! doi I hajd(e)! azonnal
~! s mesta da doe ! ~ ide! doi
ovamo!
gyerek [~e, ~et, ~ek] biz dete [-eta, tb
deca]; tallt ~ nahoe [-eta], nahod;
ne-lgy ~! nemoj biti dete ! Id mg
gyermek is
gyerek- de(i)ji
gyerekes [~en; ~ebb] detinjast
gyerekesked|ik [~ett, ~jk/~jen] biti
detinjast
gyerekessg [~e, ~et, ~ek] detinja-
rija
gyerekhad [~a, ~at] deurlija, roj/
mnotvo dec
gyerekjtk [~a, ~ot, ~ok] 1. (kny-
ny dolog) deja igra; ez nekem ~
to je igraka/ala za mene; 2. (j-
tkszer) deja igraka
gyerekkor [~a, ~t] Id gyermekkor
gyerekkori Id gyermekkori
gyereksg [~e, ~et, ~ek] detinjarija
gyerekszoba [^ija, ~t, ^ik] Id gyer-
mekszoba
gyerkc [~e, ~t, ~k] deran, deak,
deko h, mome [-eta]; derite [-
eta, tb -ad]; ~k deurlija gyermek
[~e, ~et, ~ek] dete; elz hzassgbl
val ~ dovedeno dete; fejldsben
visszamaradt ~ telesno
23 MaffViir R7Prhhnrv4t
zaostalo dete; ~v fogad posvojiti
dete, usvojiti/usvajati, adoptirati
gyermekgy [~a, ~at] 1. orv babine
[n, tb], babinje [n, tb]; 2. deji
krevet
gyermekgys: ~ asszony porodilja,
babinjaa
gyermekgyi: orv ~ lz poroajna/po-
rodiljna/porodiljska/babinja groznica
gyermeklds [~a, ~t] dete [-eta],
potomak [-mka], izdanak [-nka]
gyermekbnuls [~a, ~t, ~ok] orv
deja paraliza
gyermekbetegsg [~e, ~et, ~ek] deja
bolest
gyermekbrsg [~a, ~ot, ~ok] sud za
maloletnike
gyermekcip [~t, ~k] de(i)ja cipela
gyermekcsny [~t, ~ek] detinjarija,
mangupluk, apkunstvo
gyermekded detinjast
gyermekgyilkos [~a, ~t, ~ok] edoubi-
ca h, n
gyermekgyilkossg [~a, ~ot, ~ok]
edomorstvo, edoubistvo
gyermekhalandsg [~a, ~ot] morta-
litet/smrtnost dece
gyermekhang [~ot, ~ok] deji glas
gyermekhinta [*it, -ck] Ijuljaka za
decu, deja Ijuljaka
gyermeki detinjski, detinji; ~ kedly
detinjasta/detinjska narav; ~ szere-
tet detinjska ljubav
gyermekirodalom [-Ima, -Imat] deja
literatura/knjievnost
gyermekjtk [~a, ~ot, ~ok] deja
igra
gyermekjtsztr [-tere, -teret, -terek]
deje igralite
gyermekjegy [~et, ~ek] deja karta/
ulaznica
gyermekkocsi [~J a> ~t, ~k] deja
kolica tb
gyermekkor [~a, ~t] detinjsko doba,
doba detinjstva, detinjstvo, deji
uzrast, deje godine tb; (fik)
deatvo; msodik ~ drugo de-
tinjstvo; ~a ta od svoga detinjstva,
izmala, iztnalena, odmalena
gyermekkori detinjski, iz doba de-
tinjstva; ~ pajts drug iz detinjstva
gyermekkrus 354 gygyru gygyszat 355 gyomor
gyermekkrus [~a, ~t, ~ok] zene
deji hor/kor
gyermekknyv [~et, ~ek] deja knjiga
gyermeklncf [~t] nv gologlavi-
ca, maslaak [-ka]
gyermekllektan [~t] deja psiholo-
gija
gyermekmenhely [~e, ~t, ~ek] deje
sklonite, sirotite, primiste za decu
gyermekmrleg [~e, ~et, ~ek] deja
vaga
gyermekmese [^.je, ~t, ~k] bajka/pria
za decu
gyermeknap [~ot] Dan deje ra-
dosti
gyermeknyaraltats [~a, ~t] deje
letovanje
gyermekorvos [~a, ~t, ~ok] lekar/
lenik specijalista h za deje bolesti,
deji lekar, pedijatar [-tra]
gyermekotthon [~a, ~t, ~ok] deji
dom/vrti
gyermekparalzis [~e, ~t] orv deja
paraliza
gyermekrabls [~a, ~t, ~ok] otmica
deteta
gyermekrdi: a ~ msora emisija za
decu
gyermekruha [~t, ~ja, ~k] deja
odea, deje odelo, haljinica
gyermeksg [~e, ~et] (gyermekkor)
detinjstvo
gyermekszeretet [~e, ~etj ljubav pre-
ma detetu/deci
gyermekszoba [~ja, ~t, -ik] 1. deja
soba; 2. (tv, pejor:) nincs Aja nije
dobio v imao domaeg vaspitanja
gyermektarts [~a, ~t] izdravanje
deteta
gyermektelen bezdetan [-tna], bee-
dan [-dna], bez dece; ~ hzassg
brak bez dece
gyermektelensg [~e, ~et] neplodnost,
jalovost
gyermekdl [~je, ~t, ~k] deje
odmaralite/oporavilite
gyermekdltets [~e, ~t] odmor/opo-
ravak dece
gyermekvdelem [-Ime, -lmet] zatita
dece
gyertya [^ja, ~t, ~k] 1. sveca;
2. fiz (fnyforrs egysge) sveca (kao
merilo jaine svetla); 3. msz (gyj-
tgyertya) sveica za elektrino
palenje; 4. sp (tornban) sveca (vid
vebe u gimnastici) gyertyabl [-
belet, -belek] fitilj, ste-
njak [-njka], stenj; kigeti ~ mosur,
pregoreli fitilj od svece
gyertyafny [At] 1. (gyertyalng) svet-
lost/plamen svece; 2. fiz (erssg
egysgekben) svetlosna snaga jedne
svece
gyertyakszt [~Je; a ~*< ~ek] svear
gyertyakoppant [~J > ~t, ~k] muma-
kaze tb
gyertyalng [~ot] plamen svece
gyertynra [~ja, ^it, ~k] grab, grabar
[-bra]; (faanyag) grabovin
gyertynos [~a, e~t] (erd) grabik
gyertyant [~J . ~t, ~k] svear
gyertyaszl [~a, ~at, ~ak] komad
svece; egyenes mint a ~ prav je
kao sveca gyertyaszentel' [~t]
vall (febr. 2.)
Sretenje gyertyatart [~ja, ~t, ~k]
svenjak,
irak gyrl [~t, ~jn] proreivati gygythat orv izleiv, izleljiv
[-uje]
se gyernk ! hajd(e)mo ! poimo !
na ~.'
no hajdmo ! napred ! ~ odbb! dalje
odavde ! ~ a pnzzel! ovamo novac/
pare!
gy: ~ (te)! (lovak biztatsa) i!
gyk [~Ja> ~ot, ~ok] guter, guterica
gykf [-fvet, -fvek] nv crnj,
crnjevac [-vca]
gyilkol [~t, ~jon] (tv is) ubijati
gyilkols [~a, ~t, ~ok] ubistvo,
ubojstvo gyilkos I. mn [~at; ~an]
1. krvniki;
2. tv ~ iram vratolomna brzina;
~ pillants pogled pun mrnje;
3. nv ~ galca zelena pupavka;
II. fn [~a, ~t, ~ok] ubica h, uboji
ca h
gyilkossg [~a, ~ot, ~ok] ubistvo,
ubojstvo, umorstvo gygy- lekovit
gygyru [~Ja> ~t, ~k] apotekarski/
farmaceutski/farmakoloki proizvod
gygyszat [~a, ~ot] orv lekarstvo, 2. ~ kezels leenje
leenje gygybett [~je, ~et, ~ek] medikamentima/ lekovima
(cipbe) gygyszersz [~e, ~t, ~ek]
uloak za ravna stopala, ortopedski apotekar, farmaceut, lekarnik,
uloak gygyforrs [~a, ~t, ~ok] magister farmacije
lekovit gygyszerszet [~e, ~et]
izvor, lekovito vrelo gygyf [- apotekar-stvo, farmacija,
fve, -fvet, -fvek] np lekarnistvo
lekovita trava gygyfrd [~je, gygyszersziig [~je, ~t, ~k]
~t, ~k] lekovito apote-karica, apotekarka,
kupatilo/kupalite, lekovita banja; farmaceutkinja, magistra
(hforrsos) toplice tb gygyhats farmacije
[~a, ~t] orv lekovitost gygyhely gygyszersztechnikus [~a, ~t,
[~e, ~et, ~ek] orv, hiv ~ok] farmaceutski tehniar
leilite, lekovita banja; klimatikus gygyszergyr [~a, ~at, ~ak] fab-
~ vazduna/klimatska banja rika/tvornica lekova v lekarija
gygyintzet [~e, ~et, ~ek] orv za- gygyszeripar [~a, ~t]
vod za leenje, sanatorij(um) gygyr farmaceutska industrija
[~ja> ~t] rg balzam, balsam, gygyszerknyv [~e, ~et] knjiga le-
melem kova/lekarija
gygyiszap [~ja, ~ot] lekovito blato gygyszermrgezs [~e, ~t, ~ek]
gygyt [~ott, ~son, ~ani] orv leiti, trovanje lekom
celiti gygyszertan [~a, ~t]
gygyts [~a, ~t] orv leenje farmakologija, nauka o
gygythatatlan [~ul] nele(lj)iv, ne- poznavanju lekova
izle(lj)iv, neprebolan [-Ina] gygyszertr [~a, ~t, ~ak]
apoteka, lekarna
gygyttat [~ott, -sson] 1. leiti; 2. gygytea [~ja, ^t, ^k]
~ja magt leiti se gygykencs lekovit/biljni aj
[~e, ~t, ~k] lekovita gygytorna [~ja, ~t]
mast zdravstvena/higijenska
gygykezel [~t, ~jen] orv leiti gimnastika
gygykezels [~e, ~t] leenje, kura gygyul [~t, ~jon] 1.
gygylabda [<6ja, ~t, rCk] sp ozdravljati; 2. (seb) zaraivati
medicinka, [-uje], zaleiti se
paningbol gygymd [~Ja> ~ot, gygyuls [~a, ~t] ozdravljenje
~ok] orv nain gygyulflben: ~ van biti na putu
leenja gygynvny [~e, ~t, ~ek] ozdravljenja
lekovita gygydttis [~e, ~t, ~ek] orv rek-
biljka; ~ek lekovito "bilje reacija, oporavak [-vka]
gygynvnygyjt [~je, ~t, ~k] biljar gygyvz [-vize, -vizet, -vizek]
gygypedaggia [^,t] pedagogija za lekovita voda
defektivnu decu gygypedaggiai: gyolcs [~a, ~ot, ~ok] platno
~ fiskola visoka gyolcs- platnen
kola nastavnika za defektnu decu gyom [~ja, ~ot, ~ok] korov,
gygypedaggus [~a, ~t, ~ok] ui- travulji-na, travurina
telj/pedagog za defektnu decu gyomirts [~a, ~t] unitavanje
gygyszappan [~a, ~t, ~ok] medicin- korova
ski sapun gygyszer [~e, ~t, ~ek] gyomll [~t, ~jon] mgazd
lek; gyorsan pleviti
hat ~ preki lek gygyszeres: l.~ gyomnvny [~e, ~t, ~ek] korov,
veg boica za lek; travuljina, tetno bilje
gyomor [gyomra, gyomrot,
23* gyomrok] 1. stomak, eludac [-
uca]; (krdz llat) burag;
elrontott ~ pokvaren stomak;
res ~ra natate, na tatinu,
tae; 2. a fld -mra utroba
gyomor- 356 gyorshaj
gyorshajts 357 gyngy
 zemlje; 3. (tv:) j ~ kell hozz gyomroz [~ott, ~zon] (fleg Irf, biz)
treba imati dobar stomak bubati v gruvati v lupati nekoga gyorshajts [~t] hiv brza. vonja, gyk [~e, ~t, ~k] 1. mat koren;
gyomor- stomani, eluni, eludani pesnicom u stomak brzo voenje ~t von korenovati [-nujem], vaditi
gyomorbaj [~a, ~t] bolest stomaka, gyns [~a, ~t, ~ok] vall ispoved, gyorsr [~t, ~jon] stenografirati, ste- v izvui [-uem]/izvlaiti koren; 2.
eluana bolest ispovedanje, ispovest nografisati [-iem] vegy radikal
gyomorbajos I. mn [~at] bolovati [bo- gynj(ik) vall [~t, ~jon] ispovedati se gyorsrs [ ~a, ~t] stenografija, brzopis; gykr [-kre, -keret, -kerek] I. nv
lujem] od stomaka; II. fn [~a, ~t, gyn [~ja, ~t, ~k] vall (szemly) ~sal r stenografisati [~iem], ste- koren; -krsil kitp iupati s ko-
~ok] koji boluje v pati od stomaka/ ispovednik; (n) ispovednica nografirati renom, iskoreniti, istrebiti; (tv is)
eluca gyntat [~ott, -sson] vall (tv \s) vkit gyorsr [~ja, ~t. ~k] stenograf -keret ereszt pustiti koren; 2. <fog,
gyomorcseppek [~et] orv kapljice ispovedati koga gyorsriskola |>ija, -it, -ik] steno- haj) koren; 3. (tv:) a baj -kre
za stomak/eludac gyntat [~Ja, ~t, ~k] vall ispovedalac grafska kola koren zla; -keret ver (megszilrdul,
gyomorgs [~e, ~t] orv goruica, [-daoca], otac [oca] ispovednik gyorsrn' [~je, ~t, ~k] stenografkinja meghonosodik) uhvatiti korena, u-
garavica; ~em van mori me gorui- gyntatszk [~e, ~et, ~ek] vall is- gyorst [~ott, ~son, ~ani] ubrzati/u- tvrditi/utvrivati [-ujem] se, ukore-
ca povedaonica, ispovednica brzavati, pouriti/pourivati [-ru- niti/ukorenjivati [-njujem] se, zako-
gyomorerffst [~je, ~t, ~k] <ital> gyopr [~\s., ~t, ~ok] nv (gyomn- jem], pospeiti/pospeavati reniti se, uvreiti se; 4. (szl:) az
stomaklija vny) smilj(e); (havasi) ~ runolist gyorsts [~a, ~t] 1. pojaanje/poja- ijedelemtl -keret vert a lbam noge mi
gyomorfjs [~a, ~t, ~ok] bol u sto- gyors 1. mn [~at; ~an; ~abb] brz, avanje brzine; 2. fiz, vegy akcele- se ukoile od straha
maku/elucu hitan [-tna]; ~ beszd brzorek; ~ racija gykeres [~et; ~en; ~ebb] 1. (n-
gyomorfekly [~e, ~t] ir u stomaku/ egymsutnban sledujui brzo jedan gyorst fiz, vegy I. mn akceleracioni; vny) korenit; 2. tv korenit, radi-
elucu za drugim; ~ ember brzak; ~ szj- II. fn [~ja, ~t, ~k] akcelerator, kalan [-Ina]; ~ orvosls radikalno
gyomorgrcs [~e, ~t, ~k] gr u sto- rs brzog shvatanja; ~ keze van ubrziva leenje
maku imati brze/hitre ruke; ~ lb brzo- gyorstott [~an] ubrzan; ~ eljrs gykeresen tv korenito, radikalno;
a
gyomorhurut [~J > ~ot] katar eluca/ nog, hitronog; ~ lptekkel brzim ubrzani postupak; kat ~ menet ~ megvltoztat radikalno v iz korena/
stomaka koracima; II. fn [~a, ~ot, ~ok] forsirani mar; ~ vonat ubrzani osnova promeniti v izmeniti v prei-
gyomoridegessg [~e, ~et] orv rastroje- (gyorsvonat) brzi voz/vlak voz/vlak naiti
nost ivaca v nervoza u elucu/sto- gyorsabbod|ik [~ott, jek/jon] ld gyorskorcsolyzs [~a, ~t] sp brzo gykerezek [~ett, ~zk/~zen] (tv is)
maku,ivana rastrojenost stomaka/ gyorsul klizanje biti ukorenjen, koreniti se
eluca gyorsacl [~Ja> ~t] msz brzorezm gyorsmoss [~t] ekspresno pranje gykrhajts [~t, ~ok] ivi
gyomorkeser [~\t, ~t] gorka rakija elik gyorsmotorvonat [~ot; ~ok] brzi mo- gykrkefe [^.je, -ot, -ik] (srolkefe)
travarica gyorsan brzo, hitro; ~ csinl vmit ra- torni voz/vlak etka za ribanje (napravljena od
gyomormoss [~a, ~t, ~ok] orv ispi- diti neto na brzinu; ~ hat koji gyorsnaszd [~ja, ~ot] kat brzi korenja)
ranje stomaka/eluca brzo deluje monitor gykrsz [-szava, ~t, ~k/-szavak]
gyomornedv [~e, ~et] orv sok stomaka, gyorsru [~J a , ~t, ~k] brzovozna gyorssegly [~e, ~t, ~ek] brza pomo nyelv osnova/koren rei
stomani/eludani sok roba gyorsz [-tzet] kat brza paljba gykrtelen [~l] (tv is) bez korena
gyomorronts [~a, ~t] ravo varenje, gyorsasg [~a, ~ot] brzina, hitrina; gyorstzel kat brzometni; ~ puku gykrzet [~e, ~et, ~ek] korenje
kvar/poremeaj stomaka v eluca (sietsg) urba brzometna puka gykjel [~e, ~t] mat znak korena
gyomorsav [~a, ~at] stomana/elua- gyorsasgi: ~ rekord rekord u brzini gyorsul [~t, ~jon] ubrzavati se gykkitev' [~je, ~t, ~k] mat izloilac
na kiselina gyors- s gprs stenografija i dakti- gyorsuls [~a, ~t] 1. ubrzavanje; [-ioca]/eksponent korena, izloitelj
gyomorsavhiny [~a, ~t] nedostatak lografija, stenodaktilografija (fiz:) egyenletes ~ jednolino/jed- gykmennylsg [~e, ~et] mat veliina
stomane kiseline gyorsfnykp [~e, ~et] brza fotograf- nomerno ubrzavanje; 2. fiz, vegy korena
gyomorsavtltengs [~e, ~t] pre- ska snimka [rsz e -mci], brzi fotos akceleracija gyktnyez [~je, ~t, ~k] mat korenski
komerno poveanje v hipertrofija gyorsfnykpsz [~e, ~t, ~ek] fotograf gyorsul ubrzan, ubrzavajui; fiz ~ faktor
stomane/eludane kiseline na brzinu mozgs ubrzano kretanje gykvons [~a, ~t] mat izvlaenje/va-
gyomorsllyeds [~e, ~t] orv gyorsforgcsol mn msz brzorezni gyorsszs [~a, ~t] sp brzo plivanje enje korena
sputanje stomaka/eluca gyorsforgalmi: ~ t autoput sa mini- gyorsvg mn ld gyorsforgcsol gymbr [~je, ~t] nv umbir
gyomorszj [~a, ~at] orv stomana/e- malnom brzinom gyorsvastt [~ja, ~at] eleznica brzog gymszl [~t, ~jn] kljukati, nabijati
luana usta tb gyorsforral [~ja, ~t] reso, nelsi^; prometa gyng.. . ld gyeng. . .
gyomorvrzs [~e, ~t] izliv krvi v gyorsfuts [~a, ~t] sp brza trka gyorsvonat [~(j)a, ~ot, ~ok] brzi gyngy [~e, ~t, ~kj I. biser; hamis
krvavljenje u stomaku/elucu gyorsfut [~ja, ~t, ~k] sp trka, voz/vlak; ~tal megy putovati [-tu- ~ imitacija bisera, lani biser; 2. ld
gyomos [~at;~an;~abb] (kert, udvar) tekli j gyorshaj [~Ja> ~t, ~k] jem] brzim vozom/vlakom gyngysor; 3. (bubork) mehur, me-
pun korova, zarastao [-sla] korovom brzi brod gyorsvonati brzovozni; ~ mozdony huri; 4. (tv, trfvgny:) a titkrnk
lokomotiva brzog voza ~e biser od sekretarice
gyngybet 358 gyzelem gyzelemittas 359 gyrt
gyngybet [~je, ~t, ~k] 1. <rott>
sitna slova kao biser; 2. nyomd
vrlo sitno slovo
gyngylet [~e, ~et] bizrahat/bogovski
ivot; ~e van ivi kao mali bog,
ivi kao bog u Francuskoj, ivi
kao bubreg u loju
gyngyfzr [~e, ~t, ~ek] (igaz-
gyngybl) niz bisera, erdan od bi-
sernih zrnaca; (veggyngysor) niz
staklenih zrnaca
gyngyfzs [~t] nizanje bisera/perla
gyngyhalsz [~a, ~t, ~ok] ronac
[-nca]/lovac [-vca] bisernih koljki
gyngyhz [~a, ~at, ~ak] 1. sedef;
2. (jelzknt) ~ gomb dugme/puce
od sedefa
Gyngyi [~t] Biserka gyngykagylo
[~ja, ~t, ~k] biserna
koljka
gyngys [~et; ~en] biseran [-rna]
gyngyz|ik [~tt, ~zk/~zn] sjati
v sijati (se) kao biser gyngysor [~a,
~t, ~ok] biserna ogrlica, niz (od)
bisera, biserni niz gyngyszem [~e,
~et, ~ek] zrno od
bisera gyngytyk [~ja, ~ot, ~ok]
morka,
(pitoma) biserka
gyngyvessz [~je, ~t] nv suruica
gyngyvirg [~a, ~ot, ~ok] nv ur-
evak [-vka], urica, uric
gynyr [~e, ~t, ~k] uivanje,
naslada
gynyrittas [~an] klt opijen (lepotom)
gynyrkds [~e, ~t] uivanje, us-
hienje
gynyrkdik [~tt, ~jk/~jn] vki-
ben, vmiben uivati koga, to, nasla-
ivati [-ujem] se kime, ime
gynyrkdtet[~ett, -tessen] nasladiti/
naslaivati [-ujem]; dati/davati
[dajem] v pribaviti/pribavljati kome
nasladu, razveseliti/razveseljavati,
oarati/oaravati gynyrkdtet
oarajui gynyr [~en] divan [-
vna], krasan [-sna], divotan [-tna]; ~
id divno/ krasno vreme; ~ szp lep
kao upisan gynyrsg [~e, ~et,
~ek] divota, milina, milota;
(lvezet) naslada,
uivanje; vmiben ~e'f leli uivati u
emu Gyr [~t] fldr er Gyrgy
[~t] orde, uro, ura,
Juraj Gyrgyi [~t], Gyrgyike [*ct]
ura,
urica, urin(k)a, urevka
Gyrgy-nap: (Szent) ~ urevdan
gytr [~t, ~jn] 1. (fizikailag) mu-
iti, podvrgavati mukama; 2. (lel-
kileg) muiti, mrcvariti; (beszddel
nyaggat) gnjaviti; balsejtelmek gytrik
obuzima ga zla slutnja, nasluivati [-
ujem] zlo; ez ~ engem(et) to me
mui v dere; a fltkenysg gytri
mui ga ljubomora; gondolatok gytrik
raspinju ga misli gytrelem [-Ime,
-lmet, -lmek] muka;
lelki ~ duevni bol, nevolja
gytrelmes [~et; ~en; ~ebb] ld gyt-
r gytr [~n/~en] muan [-na];
~ ~t, ~k] ibica, iica, igica,
hsg bolno/muno gladovanje
gytrd |ik[~tt, ~jk/~jn] muiti se,
mrcvariti se
gyz [~tt, ~zn] 1. (gyzelmet arat)
pobediti/pobeivati [-ujem]; kny-
nyen ~ pobediti/pobeivati [-ujem]
na lak nain; 2. (versengsben)
nadjaati, s(a)vladati, triumfovati [-
fujem], triumfirati; 3. vmit (br)
smagati [smaem], moi [mogu,
moe]; nem ~m elgg csodlni ne
mogu da se naudim; mr nem ~m
ne mogu vie; nem ~m a sok munkt
ne mogu izii [-idem] na kraj s
tolikim poslom, ne mogu svladati
toliki posao/rad; ~ pnzzel imati dosta
novaca za; ~J szval govorom
nadvladati koga, nadgovori-
ti/nadgovarati, govoriti bez kraja i
konca; (biz:) az isten se ~i pnzzel ni
boje pare mu nisu dovoljne
gyzedelmes ritk ld gyztes I.
gyzedelmeskedik [~ett, ~jk/~jen]
pobediti/pobeivati [-ujem], tri- ~ek] msz sve-
umfovati [-fujem], triumfirati
gyzelem [-Ime, -lmet, -lmek] pobeda;
a ~ nnepe praznik pobede; (JSZSZ-K-
ban> Dan pobede; -lmet arat
izvojevati [-jujem] v dobiti [-ijem]
pobedu, borbom stei [-eem v
-eknem] pobedu
gyzelemittas [~an] pobedonosan, li-
kujui, opojen pobedom gyzelmes ld
gyztes I. gyzelmi pobedni,
trijumfalan [-Ina]; ~ dal davorija,
pobedna ratna pes-ma; ~ esly
mogunost/ansa za pobedu; ~
mmor pobedniki zanos,
pobedniko oduevljenje, po-
bednika opojenost gyzhetetlen
nepobed(lj)iv gyz ld gyztes Gyz
[~t] Viktor
gyztes 1. mn [~en] pobedniki, po-
bedan [-dna], pobedonosan [-sna]; ~
fegyverek pobedna oruja; a ~
hadsereg pobednika vojska; II. fn
[~e, ~t, ~ek] 1. (harcban, csatban)
pobednik, pobedilac [-ioca], osvaja;
2. sp ampion, pobednik gyufa [~ja,
palidrvce [-eta]; At gyjt zapaliti
ibicu gyufaskatulya [~ja, At, Ak]
kutija za
ibice
gyufaszl [~a, ~at, ~ak] ibica, igica
gyjt [~ott, ~son, ~ani] 1. paliti,
upaliti, zapaliti, zaei [-eem];
tzet ~ naloiti vatru; magra ~ja a
hzat zapaliti kuu/krov nad glavom;
2. cigarettra ~ zapaliti cigaretu; 3.
msz (motor) upaliti; 4. (tv:)
haragra ~ razgnjeviti, razljutiti; 5.
(tv:) ntra ~ zape vat pesmu,
poeti f-nem] pevati gyjts [~a, ~t]
(msz is) paljenje,
paljba
gyjt I. mn upaljiv; tv ~ hats upala zgloba; ~ba jn zapaliti se,
beszd potpaljivaki/vatreni govor;
II. fn [~ja, ~t, ~k] kat upalja,
detonator, prskavac [-vca]; idztett ~
tempira, tempirani upalja
gyjtbomba [~ja, ~t, ~k] zapaljiva/
upaljiva bomba gyjtfej [~e, ~et,
ica za paljenje gyjtogat [~ott,
-asson] zapaljivati
[-ljujem] gyjtogats [~a, ~t,
~ok] pale,
paljevina; szndkos ~ namerna
paljevina
gyjtogat [~ja, ~t, ~k] 1. palikua,
potpaljiva, uiga; 2. (tv, pol:)
hbors ~ ratni huka, potpalji-
va rata
gyjtgyertya [*ija, ~t, ~k] ld gyjt-
fej
gyjtlng [~ja, ~ot] (,pl autgejzr-
ben) plamiak [-ka] za paljenje
ureaja za gas
gyjtpont [~ja, ~ot]//z (tv) arite,
sredite, fokus, ia
gyjts [~a, ~t] potpala, drvo za pot-
paljivan je
gyjtszeg [~e, ~et, ~ek] kat udarna
igla
gyjttvolsg [~a, ~ot] fiz arina
daljina/udaljenost
gyujtovnyf [-fve, -fvet] nv lani-
list
gyjtzsinr [~ja, ~t, ~ok] msz,
kat fitilj, pripaljaa, stenjak [-njka],
stenj
gyl [~t, ~j n ] t gyullad
Gyula [.Ct] Julije
gylkony zapaljiv, upaljiv, gorljiv,
sagorljiv; ~ anyag zapaljiv materijal;
nem ~ nezapaljiv
gyullad [~t, ~jcm] i, zapaliti/zapalj-
vati [-ljujem] se; 2. (tv:) haragra ~
planuti [-nem] gnevom; szerelemre
~vki irnt planuti ljubavlju prema
nekom
gyullads [~a, ~t, ~ok] (orv is) upala,
zapaljenje; zleti ~ zapaljenje/
upaliti se
gyulladt zapaljen, upaljen
gyullaszt [~ott, -asszon, ~ani] ld
gyjt 1., 4.
gyr [~t, ~Jon] 1- gnjeiti, mesiti; 2.
(masszroz) masirati trljati; 3. tv,
biz (embert) formirati
Gyuri [~t] ura, uro, Doka
Gyurka [^it] urica, okica
g y r [ ~ j a , ~ t , ~ k ] s p m a s e r,
trlja
gyrdeszka [^.ja, ^t, ^k] rastegaa.
daska za rezance/testo, testara
gyrt: ~ tszta (za)meeno testo
gyutacs 360 gymlcs gymlcsrus 361 gyszvirg
gyutacs [~a, ~ot, ~ok] kat, msz
pripaljaa
gyjt [~tt, ~sn, ~eni] sakupiti/sa-
kupljati, skupiti/skupljati, sabrati
[-beremj/sabirati [-rm], gomilati,
akumulirati, akumulisati [-iem]; ~i
a pnzt a nyaralsra tedi novac za
Ietovanje
gyjtemny [~e, ~t, ~ek] 1. (blyeg-,
kp-, fegyver- stby zbirka, kolekcija;
2. ir {pl npkltsi) zbornik
gyjtemnyes: ~ kiads sabrana dela;
~ mii zbornik, zbirka
gyjts [~e, ~t, ~ek] sakupljanje,
prikupljanje, sabiranje, skupljanje
gyjt [~je, ~t, ~k] sakuplja, pri-
kuplja, sabira, skuplja
gyjt zbirni
gyjtr [-ere, -eret] orv vena
gyjtfogalom [-Ima, -Imat, -lmak]
fil zbirni pojam
gyjtfoghz [~a, ~at, ~ak] glavni/
centralni zatvor
gyjtget [~ett, -essen] skupljati, pri-
kupljati, sabirati [-irem]
gyjthely [~e, ~et, ~ek] sabiralite,
zborno mesto
gyjtv [~e, ~et, ~ek] spisak za
prikupljenje priloga ili potpisa
gyjtlencse [~je, -it, ^ik] fiz sabirno
soivo, sabirna lea, ispupeno/kon-
veksno soivo
gyjtmedence [*je, rit, *ik] 1. <fo-
ly> sliv, basen reke; 2. (vzme-
dence) sabirni basen, rezervoar,
cisterna
gyjtnv [-neve, -nevet, -nevek] nyelv
zbirno/skupno ime, zbirna imenica
gyjttbor [~a, ~t, ~ok] koncentra-
cioni logor
gylekezs [~e, ~t, ~ek] skuplja-
nje
gylekezsi: ~ jog pravo zbora; ~
tilalom zabrana sastajanja/zbora
gylekezet [~e, ~et, ~ek] 1. zbor,
skup; 2. vall (protestns) a) verska
zajednica; b) (istentiszteletre ssze-
gylt hvk) skup vernika za vreme
Boje slube
gylekezjik [~ett, ~zk/~zen] skuplja-
ti se, okupljati se, iskupljati se
gylekez I. mn (fellegek, tmeg stby
gomilajui; II. fn [~je, ~t] 1. ~k
(szemlyek) lica tb koja se s(a)kup-
ljaju; 2. kat, rg zbor, okupljanje;
~/ fj bubnjati v trubiti na okup/
zbor
gylekezhely [~e, ~et, ~ek] zborite,
mesto zbora/okupljanja
gyls [~e, ~t, ~ek] zbor, skuptina,
sabor;(sszejvetel> sastanak [-nka];
(tmeggyls) miting; alakul ~
osnivaka skuptina; vlaszti ~
zbor biraa; ~/ berekeszt zatvoriti/
zatvarati v zakljuiti/zakljuivati [-
ujem] zbor; ~t tart odrati[-im]
zbor
gylsez|ik [~ett, ~zk/~zen] drati
zbor, zasedati
gylsterem [-terme, -termet, -termek]
venica, zbornica, dvorana/sala za
sastanke i zasedanja
gylevsz: pejor ~ npsg olo
gyl(|lk) [~t, ~j'n] <tmeg, pnz)
gomilati se; (tmeg) okupljati se
gyll [~t, ~jn] vkit mrziti, mrzeti [-
zim] koga v na koga, nenavideti [-
dim] koga; hallosan ~ik egymst
mrzeti se na smrt
gyllet [~e, ~et] mrnja, omraza;
~et breszt/kelt izazvati [-zovem]/
izazivati mrnju; magamra vontam
a tbbiek ~t navukao sam na sebe
mrnju; g a ~tl vki irnt disati
[diem] mrnjom na nekoga
gylletes [~et; ~en; ~ebb] mrzak
[mrska]; ~s vlik postati [-anem]/
postajati [-jem] omrznut
gyllkds [~e, ~t, ~ek] mrnja, ne-
navist
gyllkd|ik [~tt, ~jk/~jn] mrziti
se
gyllkd nenavidan [-dna], pun
mrnje/nenavisti; ~ ember mrzitelj,
nenavidnik
gyllt omrznut
gymlcs [~e, ~t, ~k] 1. (enni-
val) voe; (terms) plod; aszalt ~
sueno/suho voe; frl szedett ~
brania; hullott ~ padalica; ~b't terem
uroditi plodom, donositi ploda;
2. tv plod; tiltott ~ zabranjeno voe
gymlcsrus [~a, ~t, ~ok] trgovac
voem, prodava/prodavalac voa,
voar
gymlcsaszals [~t] suenje voa
gymlcsbeftt [~j'e ~et, ~ek] ukuva-
no voe, kompot
gymlcsbor [~a, ~t, ~ok] vino od
voa
gymlcscukor [-cukrot] voni eer
gymlcsecet [~}e, ~et] vono sirce [-
eta], sirce od voa
gymlcsesszencia [^.ja, -it] esencija
od voa
gymlcsfa [-ija, ^t, Zk] voka
gymlcshj [~at, ~ak] ljuska od
voa
gymlcsz [~e, ~t] pekmez, marme-
lada
gymlcskertsz [~e, ~t, ~ek] vo-
ar
gymlcskonzerv [~je, ~et, ~ek] kon-
zerva voa, vona konzerva
gymlcsl [-leve, -levet, -levek] voni
sok
gymlcsmag [~ot, ~ok] koica,
kotica; (apr) semenka, zrno
gymlcsnemests [~t] oplemenjiva-
nje voaka
gymlcsnemesit [~je, ~t, ~k] ople-
menjiva voaka
Gymlcsolt Boldogasszony vall Blago-
vesti tb
gymlcss I. mn (p/ rizs) sa voem;
II. fn [~e, ~t, ~k] vonjak
gymlcsz|ik [~tt, ~zk/~zn] do-
nositi ploda
gymlcsz [~en] plodonosan [-sna]
gymlcsztet [~ett, -essen] (kihasz-
nl) iskoriavati; (pnzt) dati/
davati [dajem] na priplod
gymlcsplinka [rija, rd, Ak] rakija
od voa, vona rakija
gymlcssalta [^.ja, ^it, ^,k] vona
salata, salata od voa
gymlcsszeds [~t] berba/branje/
sabiranje voa
gymlcsszrp [~je, ~t, ~k] sirup
od yoa, voni sirup
gymlcstermels [~e,~t] gajenje vo-
a, voarstvo, proizvodnja voa
gymlcstermel [~J e> "U ~k] voar
gymlcstermeli voarski
gymlcsterms [~e, ~t] plod, rod
gymlcstermeszts Id gymlcster-
mels
gymlcsterm plodonosan [-sna]
gyr [~t, ~jn] guvati
gyrhetetlen ne guva se
gyrke [~je, ^ct, rCk] np (kenyr)
okrajak [-jka] hleba/kruha
gyrkz|ik [~tt, ~zk/~zn] napre-
zati [-eem] se, zaprezati se
gyrds [~e, ~t, ~ek] 1. (folyamat)
guvanje; 2. (rnc, red) bora,
nabor; 3. geol bora, fleksura
gyrdses geol (fldkreg) naboran
gyrd|ik [~tt, ~jk/~jn] guvati se
gyrtt 1. (szvet) izguvan; 2. ~
arc naborano/izbrazdano lice
gyrt 1. Id gyrtt; 2. geol ~ hegysg
naborane/valovite planine
gyrtelenftett (anyag) to se ne guva,
otporan [-rna] prema guvanju/
boranju
gyr [~je, ~t, ~k] 1. prsten; (jegy-
gyr, karikagyr) burma, za-
runi prsten; ~ alak prstenast,
prstenasta oblika; 2. msz prsten,
kolut; 3. tv (ellensges) obru; kitr
az ellensg ~jbl probiti [-ijem] se
iz obrua neprijatelja
gyrs prstenast, kolutast; ll ~ frgek
prstenaste gliste; csill ~ napfogyat-
kozs prstenasto pomraenje Sunca
gyrsujj [~a, ~at] prstenik, prste-
njak, domali prst
gyrvlts [~a, ~t] prstenovanje,
yeridba
gy'rz|ik [~tt, ~zk/~zn] uvijati se
gysz [~je, ~t, ~k] naprstak [-ska]
gysznyi za naprstak
gyszvirg [~ot, ~ok] nv besnik