u (hang s bet) u (kratko)
(hang es bet) u (dugo)
uborka [~ja, ~t, ~k] krastavac [-vca];
savany ~ kiseli krastavac; -if
kovszai kiseliti krastavce vodom i
hlebom, ukvasiti v kvasiti krastavce; ~
savanyt kiseliti krastavce sir-etom
uborkasalta [~ja, ~t, ~k] salata od
krastavaca
uborkaszezon [~ja, ~t] tv, trf mrtva
sezona
udvar [~a, ~t, ~ok] 1. dvorite, avlija;
(templom mellett) porta (crkvena); 2.
(fejedelmi) dvor; 3. a hold ~a meseev
krug
udvarhlgy [~e, ~et, ~ek] dvorska dama,
dvorkinja
udvari 1. (udvaron lev, udvarra nz)
dvorini, avlijski; ~ plet dvorina
zgrada; ~ szoba, laks dvorina soba,
dvorini stan; 2. (fejedelmi) dvorski; ~
bolond dvorska budala/luda; ~ ember
dvoranin [>-ani]
udvarias [~at; ~an; ~abb] utiv, usluan
[-na], predustetljiv, galantan [-tna],
udvoran [-rna], uljudan [-dna], paljiv
udvariaskod ik [~ott, ~jk/~jon] biti
usluan/utiv, lepo se ponaati
udvariatlan f~ul] neutiv, neusluan [-na]
udvarls [~a, ~t, ~ok] udvaranje, flert
[-tovi], aikovanje, oijukanje
udvarl [~ja, ~t, ~k] udvara
udvarol [~t, ~jo n ] udvarati se
udvaronc [~a, ~ot, ~ok] rg dvoranin [tb
-ani]; (pejor is) pridvorica h, n, udvorica
/;, n
ugar [~(j)a, ~t, ~ok] mgaz ugar,
prelog, prelenica; ~onhagy ostaviti/ u
ostavljati neposejano g j
ugarfld [~J e > ~ e t, ~ek] zemlja na
ugaru
ugarol [~t, ~j n ] ugariti
ugat [~ott, -gasson] lajati [-je]; a
kutyk elkezdtek ersen ~ni psi su
narnuli
ugats [~a, ~t. ~ok] lave
ugats lajav
ugor I. mn ugorski; II. fn [~t, ~ok]
Ugorac.[-rca]
ugrl [~t, ~jon] skakati [skaem],
ipati; (tv:) a szvem ~ rmben
srce mi igra od radosti
ugrndozjik [~ott, ~zk/~zonj po-
skakivati [-kujem]
ugrs [~a, ~t, ~ok] skok
ugrsszer [~en] skokovit; ~ fejlds
skokovit razvoj
ugrat [~ott, -asson] 1. (lovat) nate-
rati konja na skok; 2. (tv:)
vkit (-megtrfl) terati egu, aliti se,
egaiti se, titrati se, rugati se s ne-
kim; dirkati, zadirkivati [-kujem |
koga
ugrats [~a, ~t, ~ok] (trfa) teranje
ege, ala, dirkanje
ugrifles trf (nyl) dugouko, zeka
iz jendeka
ugrjik [~ott, ugorjon, ~ani] skoiti;
egyet ~ ik skoknuti f-nem], iknuti,
ipnuti; talpra ~ik uskoiti na
noge
ugr [~t, ~ja, ~k] sp skaka, sko-
ac [-ca]
ugrdeszka [~ja, ~t, ~k] sp (tv is)
odskona daska, trampolin, odsko-
nica
ugrktl [-ktele, ktelet, -ktelek]
vijaa, konopac/ue za preskakanje
ugrplya [~ja, ^it, ~k] sp skakalite
ugrsnc [~a, ~ot, ~ok] sp (sugrs-
hoz) skakaonica
ugrtrony [-rnya, -rnyot, -rnyok]
sp toranj za skok u vodu
gy tako; ~ van! tako je ! ~, hogy. . .
tako da. . .; ~, mint. . . tako kao. . .;
~ hiszem smatram; ~ ltszik izgleda,
ini mi se; ~ tudom koliko znam
gy-ahogy kako tako
ugyan 1. (felkiltsban) ama, ali;
~ krlek! ali/ama molim te! ama
ostavi se! 2. (krdsben) ~? zar?
zaista? odista? uistinu? ~ minek?
ama zato? 3. (br, jllehet) do-
due, istina; ~ j ember, de. . . on
je dodue dobar ovek, ali. . .
ugyanakkor u isto vreme, istovremeno,
ba tada/onda
ugyanakkora toliki, tako isto veliki
ugyanannyi ba/isto toliko
ugyanaz ba/isti taj, taj isti; egy s ~
jedan te isti
ugyanazrt Id ugyanezrt
ugyancsak {szintn) tokoe(r)
ugyanez ba/isti ovaj, ovaj isti
ugyanezrt zbog/radi istog tog, zbog/
radi tog istog, ba zato, ba zbog/radi
toga
ugyangy ba/isto ovako, ovako isto
ugyanilyen isti/ba ovakav, ovakav
isti
ugyanis naime
ugyanitt ba/upravo tu v naovommestu
ugyanoda ba/isto/upravo onamo
ugyanolyan ba/isti onakav, onakav
isti
ugyanott takoe(r) onde/tamo, na istom
mestu
ugyangy isto/ba onako
ugye (krdsben) je li? zar ne? je l'te?
megteszed, ~? uinie, zar ne?
ugyebr (krdsben) je l'da? zar ne?
gyhogy tako da
gyis i tako, i bez toga, svakako, na
svaki nain
gymint (azaz) i to, naime
gynevezett takozvani
gyse(m) i onako ne
gyszintn takoe(r)
gyszlvn tako redyrekavsi
j [~at; ~abb] nov; ~ plet novograd-
nja; ~ hzasok mladenci; ~ kiads
novo izdanje; ~ szerzemny prinova;
~ letet kezd poeti nov ivot
jabban u novije/poslednje vreme
jbl iznova, nanovo, ponovo
jbor [~a, ~t, ~ok] mlado vino
jdonsg [~a, ~ot, ~ok] 1. novina,
novost, novotarija; 2. (gymlcs,
zldsg) rano voe/povre
jdonslt biz, trf novopeen
jv [~e, ~et] (janur elseje) Nova
godina, Novo leto; Boldog ~et!
sretnu Novu godinu ! sretno Novo
leto!
jvi novogodinji
jfent Id jbl
jgazdag [~ja, ~ot, ~ok] (bogata-)
skorojevi, parveni [-ija]
jhold [~ja, ~at] mlad/nov mesec,
mena, novljak
jt [~ott, ~son, ~ani] uvoditi novine/
novotarije/novotvorine
jts [~a, ~t, ~ok] novatorstvo,
novina, novotvorina, novotarija
jt [~ja, ~t, ~k] novator, novotar
jtmozgalom [-Ima, -Imat] novator-
ski pokret
ujj 1 [~ a . ~at, ~ak] 1. (testrsz)
prst; 2. (szl:) az ~bl szopja
isisati iz prsta/prstiju; ~athz vkivel
natezati [-eem] se s nekim, ikati,
prkositi; egy ~ t sem mozdtja
ni prstom ne mrdnuti [-nem]
ujj2 [~a, ~at, ~ak] (ruh, ing)rukav
(kaputa, koulje)
jjalakt [~ott, ~son, ~ani] preobra-
ziti/preobraavati, preurediti/preu-
reivati [-ujem]
jjled [~t, ~jeri] oiveti [-vim]/oiv-
Ijavati s oivljivati [-ljujem]
jjleds [~e, ~t] preporod, preporo-
aj
jjleszt [~ett, -esszn, -eni] povra-
titi ivot, oiviti, preporoditi
jjpt [~ett, ~sen, ~eni] obnoviti/
obnavljati, ponovno (izgraditi/iz-
graivati [-ujem]
jjpts [~e, ~t] obnova, ponovno
graenje/izgraivanje
jjpl [~t, ~jn] obnoviti/obnav-
ljati se
ujjas I. mn {pl kpeny) (ogrta) na
rukave; II. fn [~a, ~t, ~ok] np
kaput, prsluk sa rukavima, urak
_[-rka]
jjszervez [~ett, ~zen] preustrojiti/
preustrojavati, rekonstruisati [-iem],
rekonstruirati
jjszletik [~ett, -essen] preporoditi
se
ujjatlan (ruhadarab) bez rukava
ujjhegy [~e, ~et, ~ek] vrh/glavica/ja-
godica prsta
ujjlenyomat [~a, ~ot, ~ok] otisak
prstiju
ujjnyi s prsta, s palca; ~ vastag
jrz [~ott, ~zon] traiti ponavljanje,
debeo kao prst
ujjong [~ott, ~jon, ~ani] klicati [-i-
em] od radosti/ushienja, ijujukati
f-uem], (k)likovati [-kujem], klik-
tati [-kem]
ujjongs [~a, ~t, ~ok] klicanje od
radosti/ushienja, likovanje; ~ban
tr ki zakliktati [-kem]
jsgcikk [~e, ~et, ~ek] novinski
ujjong zanesen/pomaman [-mna]/us-
hien od radosti
ujjperec [~e, ~et, ~ek] lanak [-nka]
na prstu
ujj: rvid ~ (ruhadarabrl) kratkih
rukava, sa kratkim rukavima
jkor [~a, ~t] novi vek, novo doba/
vreme, nova era
jkori novovek, novovekovni, novo-
vean [-na]
jlag Id jbl ~t, ~k] raznosa
jonc [~a, ~ot, ~ok] kat novajlija h,
novak, regrut, rekrut
jonckikpzs [~e, ~t] obuka novaj-
lija/novaka/regruta
jonnan skoro, nedavno; ~ alkalmazott
(szemly) novopostavljen; ~ k-
szlt nedavno zgotovljen/nainjen
jra nanovo, opet; ~ tl nanovo prei-
veti; ~ kezddik opet poeti, po-
novo zapoeti; ~meg~ novo nanovo;
~ megvlaszt nanovo/ponovo iza-
brati
jrartkel [~t, ~Jen] preoceniti/pre-
ocenjivati [-njujem]
jrafeloszts [~a, ~t] ponovna (ras-)
podela
jrakezd [~ett, ~jen, ~eni] iznova
poeti, opet poinjati, iznova/izno-
vice zapoet'
jrakezds [~e, ~t] ponovno (za)po-
injanje
jranyomtat [~ott, ~tasson] pretis-
kati/pretiskavati s pretiskivati [-
kujem]
jraolts [*&> ~t ~ok] orv ponovno
cepljenje, revakcinacija
jratermels [~e, ~t] kbzg reprodukci-
ja; egyszer/bvtett ~ prosta/proi-
rena reprodukcija
jravlaszts [~a, ~t, ~ok] ponovno
biranje, ponovni izbor
ponavljati na traenje
jsg [~(j) a ~ot, ~ok] 1. (j hir)
novost; rfl' ~? staje novo? 2. (hr-
lap) novine tb, list [tb -tovi]; esti ~
veernje novine tb
jsgrus [~ a > ~t, ~ok] prodava
v prodavalac novina
lanak /napis
jsghr [*t, ~ek] novinska vest
jsgrs [-"a, ~t] novinarstvo, urna-
listika
jsgr [^ja, ~t, ~k] novinar, urna-
list(a) h
jsgri novinarski jsgrn [~je,
~t, ~k] novinarka,
urnalistKinja jsgkihord [~ja,
novina
jsgol [/-t, ~jon] priati novos ti
jsgos [a, ~t, ~ok] Id jsgrus
jsgosbd [~ja. ~t, ~k] novinski
kiosk jsgpapr [~Ja> ~l, ~ok]
novinska
hartija, novinski papir jstet
trf novopeen jszer [~>en] novi,
neobian [-na] jszvetsg [~et]
vall Novi zavet,
Novi zaKon
jszltt I. mn novoroeni; II. fn [~je,
~et ~ek] novoroene [-eta], prino-
va
jul [~t, ~jon] obnavljati se jvidk
[-/et] fldr Novi Sad jvidki I. mn
novosadski; II. fn [~t,
jvilg 878 ural uralkods 879 szmedence
 ~ek] Novosaanin [tb -dani]; (n)
, Novosaanka [rsz e -nki]
jvilg [~ot]: az ~ (Amerika) Novi
svet (Amerika)
j-Zland [~ot] fldr Novi Zeland,
Nova Zelandija
Ukrajna [~t] Ukrajina
ukrn I. mn [~ul] ukrajinski; II. fn
[~t, ~ok] Ukrajinac [-nca]; (n)
Ukrajinka [rsz e -nki]
ultimtum [~a, ~ot, ~ok] ultimatum
ultrahang [~ot, ~ok] fiz ultrazvuk
[tb -kovi]
ultrarvid: rd ~ hullm ultrakratki
talas/val
un [~t, ~jon] 1. oseati dosadu, dosta
mu je ega; ezt mr ~om to mi je
ve dosadilo; ~om ezt az telt dosadilo
mi je ovo jelo; 2. ~ja magt dosai-
vati [-ujem] se
unalmas f~at; ~an; ~abb] dosadan [-
dna]; ~ ember dosadnik, dosaiva,
gnjavator
unalom [-Ima, -Imat] dosada, ama,
zamet; megli az ~ dosada ga ubi-
ja
unatkoz|ik [~ott, ~zk/~zon] dosai-
vati [-ujem] se, amiti, amati,
oseati dosadu, teliti se
undok [~ot; ~ul; ~abb] odvratan f-
tna], gadan [-dna], gnusan [-sna],
ogavan [-vna], ogav
undor [~a, ~t] odvratnost, gnusnost,
gaenje, gnuanje
undort [~ott, ~son, ~ani] gaditi,
zgaditi, izazvati gaenje/gnuanje/
odvratnost
undort [~n/~an] gnusan [-sna],
ogavan [-vna], odvratan [-tna]
undorodjik [~ott, ~jk/~jon] vmitl
(z)gaditi se na to v od ega, oseati
odvratnost; (melyeg a gyomra)
grtiti se, grti mu se, grstiti se
uniformis [~a, ~t, ~ok] uniforma
uni [~J a > ~t, ~k] unija, savez
unitrius vall I. mn unitarske/unitari-
janske veroispovesti; II. fn [~t, ~ok]
unitarac [-rca], unitarijanac [-nca]
univerzlis [~at; ~an; ~abb] univer-
zalan [-Ina], sveopti, sveopi, sve-
obuhvatan [-tna]
unoka [-ija, ^t, rCk] unue [-eta];
(fi) unuk; (leny) unuka
unokafivr [ ~e, ~t, ~ek] (az apa v
anya nvrnek a fia) brat od tetke;
(az apa fivrnek a fia>brat od
strica; (az anya fivrnek a fia)
brat od ujaka
unokahg [~a, ~ot, ~ok] <fivr le-
nya a nagybcsi szmra) sinovica;
<fivr lenya a nagynni szmra)
bratanica, bratueda; (a ntestvr
lenya) sestriina, neaka; (fele-
sg fivrnek a lenya) urina; (fe-
lesg nvrnek lenya) svastiina
unokanvr [~e, ~t, ~ek] (az apa v
anya nvrnek a lnya) sestra od
tetke; <az apa fivrnek a lenya)
sestra od strica
unokaccs [-ccse, ~t, ~k] (a fivr
fia a nagybcsinak) sinovac [-vca],
brati; (a fivr fia a nagynninek)
bratanac; (a lenytestvr fia) neak,
sestri; (a felesg fivrnek a fia)
urii; (a felesg nvrnek fia)
svasti, svastiin, svastii
unos-untalan neprestance, neprestano
unott [~an] dosadan [-dna]; ~ vlik
dotuati, dotuiti, dojaditi, dosaditi;
~an dosadno
unszol [~t, ~jon] nukati, podsticati [-
iem], gurati, terati, nagovarati,
podstrekavati
unszols [~a, ~t] nagovaranje, podstre-
kavanje, nukanje
untat [~ott, -asson] vkit dosaivati [-
ujem], dodijati/dodijavati kome;
~jk egymst dosaivati se
r [ura, urat, urak] 1. gospodin [tb
-da], gospodar; uram! gospodine!
gospodaru ! uraim! gospodo ! a hz
ura gospodar kue; 6 itt a korltlan
~ on tu vlada i drma; a maga ura
svoj gospodar; 2. tv ~r lesz vmin
ovladati, zagospodariti ime
uradalmi trt vlastelinski
uradalom [-Ima, -Imat, -lmak] vlaste-
linstvo, spahiluk, dobro
ural [~t, ~jon] 1. vkit (urnak elismer)
priznati/priznavati [-najem] za gos-
podara; 2. vmit (uralkodik vmin)
vladati im
uralkods [~a, ~t] vladanje, gospoda- vlasztsi ~ izborna/glasaka kutija;
renje ~A: el jrul izii [-iem]/izlaziti na
uralkodlik [~ott, ~jk/~jon] 1. vkin, biralite
vmin vladati kim, im, dominirati, rnapja [~t] vall Braanevo, Telovo
prevladati/prevlaivati [-ujem]; rn [~Je> ~t, ~k] gospoa, gospoda-
~ ik magn savladati/savlaivati [-u- rica
jem] sebe; 2. (uralkod) carovati [- USA [^i-t] (Amerikai Egyeslt lla-
rujem], gospodariti mok) Sjedinjene Amerike Drave,
uralkod I. mn vladajui; ~ krk vla- SAD
dajui krugovi; ~ osztly vladajua uszly [~a, ~t, ~ok] 1. (ruhn)
klasa; II. fn [~ja> ~t, ~k] vladar, privesak [-ska], rep, skut (na halji-
vladalac [-aoca], gospodar, suveren ni); 2. (haj) lep, dereglija; 3.
uralkodhz [~a, ~at, ~ak] vladarski/ (tv:) vkinek az ~ba kerl pasti
vladalaki dom pod iji uticaj
uralom [-Ima, -Imat] vlast, vlada, uszlyhordoz [~J a > ~t, ~k] tv,
vladavina, gospodarenje,gospodstvo; pejor skutonoa h, prirepak [-pka],
-mon van biti na vlasti /vladi; ~rajut priipetlja h
doi na vlast/vladu szs [~a, ~t] plivanje
uralomvgy [~a, ~at] elja/udnja za szsnem [~e, ~et, ~ek] sp plivaka
vlau disciplina
urambtym-rendszer [~e, ~t] rg, szjik [~ott, sszk/sszon] 1. plivati;
pejor protekcionizam [-zrna] (tvis) r ellen ~ik ii protiv struje;
urnrc [~e, ~et] sv, bny uranova 2. tv topiti se; ~ik a boldogsgban
ruda(a) topiti se od radosti, rasplinuti [-nem]
uras [~at; ~an; ~abb] gospodski; se od sree; nyakig ~ik az adssgban
~an e/gospodovati [-dujem], gospod- plivati v grcati u dugovima
ski iveti uszt [~ott, ~son, ~ani] hukati,
urasg [~a, ~ot, ~ok] gospodin, razdraiti/razdraivati[-ujem], bu-
gospodar; (fldesr) vlastelin, spa- niti, podstai [-aknem]/posticati [-
hija h iem]; (kutyt) pujdati
urasgi vlastelinski, spahijski uszts [~a, ~t, ~ok] hukanje, po-
uraskods [~a, ~t] pejor gospodo- ticanje, podsticanje; hbors ~ hu-
vanje kanje na rat, ratno hukanje
uraz [~ott, ~zon] gospodati uszt [~J a ; ~t. ~ k l huka; h-
rfi [~j a > ~t< ~ak] rg gospodii bors ~ ratni huka/podstreka
rhlgy [~e, ~et, ~ek] gospoa szkl [~t, ~jon] plivati tamo-amo
dri 1. gospodski; 2. ~ divat moda za uszkr [~J a> ~t ~ok] ll pudl [-lovi]
gospodu/mukarce, muka moda; sz I. mn plovni; II. fn [~Ja> ~t, ~k]
~ szab kroja mukog odela, muki pliva
kroja szbajnok [~a, ~ot, ~ok] prvak u
rias [~at; ~an; ~abb] gospodski, plivanju
gospodstven uszoda [~ja, ~t, ~k] plivalite, pli-
riasszony [~a, ~t, ~ok] gospoa, vaonica
dama szdaru [~ja, ~t, ~k] miisz plovna/
riember |~e, ~t, ~ek] otmen ovek/ plovea dizalica
gospodin, dentlmen; ~ mdjra szdokk [~J a ~t> ~ok] p'ovni/
dentlmenski, gospodski plovei dok
risten [~e, ~t] vall Gospod szhrtya [~ja, ~t, ~k] ll plovna
rizl ]~t, ~jon] gny gospodovati j koica
[-dujem], izigravati gospodina szmedence [~je, ~t, ~k] basen/
urna [~ja, -it, ~k] 1. urna; 2. (pol:) I bazen za plivanje
szmester 880 utnvt utnzs 881 uthang
szmester [~e, ~t, ~ek] uitelj
plivanja
sznadrg [~Ja> ~ot> ~ok] plivae
gaice tb
uszony [~a, ~t, ~ok] ll peraja
tszy [~e, ~et, ~ek] pojas za pli-
vanje
szruha [~ja, ^t, k] kupai kostim
szsapka [~ja, ~t, ^k] plivaka
kapica
szverseny [~e, ~t, ~ek] plivaka
utakmica
sztat [~ott, -asson] splavariti, voziti
na splavu, pustiti da pliva; (lovakat)
kupati (konje)
t [~J a utat, utak] 1. put, drum,
cesta; egyenes ~ pravi put; jeges/
skos ~ klizavica, poledica; leg-
rvidebb/lervidtett ~ preac [-ca];
2. egy rai ~ put/hod od jednog
sata; 3. (utazs) putovanje; szol-
glati ~ slubeno putovanje; vilg-
krli ~ put oko sveta; szerencss
utat! sretan/srean put! 4. nem esik
utamba nije mi usput; ~ban Pest
fel na putu za Petu; ~ban van
na putu je; ~nak indul krenuti na
put, zaputiti se; rossz ~ra csbt/
visz zavesti [-edem]/zavoditi; ~ra
kel krenuti [-nem] (se), uputiti se,
uzeti [uzmem]/uzimati put pod no-
ge; 5. (tv.) helyes ~ pravi put;
bks ~on mirnim putem; trv-
nyes ~on putem zakona; a dolog
j ~on halad stvar je na dobrom
putu; kln utakon jr ii v hodati
nabaka, izdvojiti/izdvajati se; utat
s mdot tall nai [naern]/nalaziti
puta i naina; ~jt llja vkinek
stati [-anem] komu na put, presei [-
e e m ] put ; 6. (szl :) l e i s ~, fel
is ~! irok je svet! kiadja az ~jt
vkinek svriti s kim, pokazati kome.
vrata; jrt utat jratlanrt el ne hagyd
idi utabanim putem, a nikako
nehodanim
utal [~t, ~jon] uputiti/upuivati [-u-
jem], ukazati [-aem]/ukazivati [-zu-
jem]; magamra vagyok ~va upuen
sam na sama sebe
utl [~t, ~j n ] vm gnuati se ega
utals [~a, ~t, ok] upuivanje, uka-
zivanje; (knyvben) uputa
utlat [~a, ~at] gaenje, odvratnost,
gnuanje
utlatos [~at; ~an; ~abb] odvratan [-
tna], gnusan [-sna], ogavan [-vna],
grdan [-dna], ogaen; ~ teremts
odvratno stvorenje; ~s vlikprimra-
ziti se
utalvny [~on, ~t, ~ok] (pnztri)
nalog (blagajniki); (postai) uput-
nica (potanska)
utalvnyoz [~ott, ~zon]: pnzt ~ do-
znaiti/doznaivati [-ujem] v uputi-
ti/upuivati [-ujem] v poslati novac
utn 1. (trben) za kim, za im,
iza koga, iza ega; egyms ~ jedan
posle drugog; 2. (idben) posle/
nakon ega; 3. a dolga ~ jr bri-
nuti [-nem] se za svoj posao
utna 1. (trben) za njim/njom, za-
timj 2. (idben) zatim
utnajr [~t, ~jon] vminek brinuti [-
nem] se za to, zauzeti [-zmem]/
zauzimati se za to, ispitati/ispitivati
[-tujem] to
utnakld [~tt, ~j"n, ~eni] (po-)
slati [-aljem] za kim, naknadno
(po)slati
utnanz [~ett, ~zen]l.vkinek, vminek
gledati za kim, za im; 2. (gondja
van vmire) brinuti [-nem] se za
to; 3. ~ egy knyvben pogledati v
potraiti to u knjizi
utnatlt [~tt, ~sn, ~eni] doliti [-
ijemj/dolivati s dolevati
utnjrs [~a, ~t] zauzimanje, trud
utnnyoms [~a, ~t] nyomd pretam-
pavanje, pretisak [-ska]; ~ tilos!
pretisak zabranjen I
utnnyomat [~a, ~ot, ~ok] nahdruk
utnoz [~ott, ~zon] 1. vmit (hamist)
patvoriti, painiti; 2. vkit podraa-
vati, oponaati koga, ugledati se
na koga, povaati se za nekim,
imitovati [-tujem], imitirati,parodi-
rati koga
utnptls [~a, ~t] 1. dopuna; 2. (az
ifj nemzedk) podmladak [-latka],
novo pokoljenje; 3. sp mlada ekipa
utnvt [~e, ~et, ~ek] pouzee; ~tel
pouzeem; ~tel kld poslati na
doplatu
utnzs [~a, ~t, ~ok] podraavanje, thlzat [~a, ~ot] putna mrea;
oponaanje
utnzat [~a, ~ot, ~pk] imitacija,
patvorena stvar, patisak [-ska]
utnz [~Ja> ~t, ~k] imitator, podra-
avalac [-aoca]
utas [~a, ~t, ~ok] putnik; betr v
arra vetd ~ putnik-namernik
utasforgalom [-Ima, -Imat] putniki
promet
utast [~ott, ~son, ~ani] uputiti/
upuivati [-ujem]
utasts [~a, ~t, ~ok] uputstvo, di-
rektiva, nalog, instrukcija, naputak
[-tka]; hasznlati ~ uputstvo za
nain upotrebe, uputa za upotrebu
utasszllt: ~ replgp putniki avi- titrs [~a, ~at, ~ak] saputnik,
on
utsz [~a, ~t, ~ok] kat pionir
utazs [~a, ~t, ~ok] putovanje
utazsi: ~ igazolvny putnika legiti-
macija; ~ iroda putniki/turistiki
biro; ~ jegy vozna karta
utaz|ik [~ott, ~zk/~zon] putovati
[putujem]; vaston ~ik putovati e-
leznicom
utaz [~ja, ~t, ~k] ker (trgovaki)
putnik
tbaigazt [~ott, ~son] uputiti/upui-
vati [-ujem]; naputiti/napuivati,
pokazati/-aem]/pokazivati [-zujem]
put
tburkolat [~a, ~ot] kaldrma
utca [nija, ~t, ~k] ulica; (tv:) az ~
vlemnye miljenje arije
utcai ulini; ~ rus ulini prodava/ tmester [~e, ~t, ~ek] nadzornik
prodavalac ~ szoba ulina soba,
soba s ulice; ~ torlasz barikada
utcakeresztezds [~e, ~t, ~ek] ras-
krsnica
utcaklyk [-lykt, -lykk] pejor atro-
vac [-vca]
utcalny [~t, ~ok]pe/oru!iarka,drolja
utcasarok [-rka, -rkot, -rkok] ugao/
oak ulice
utcasepr [~Je> ~t> ~k] ista/pometa
ulice; (n) istaica ulice
telgazs [~a, ~t, ~ok] raskrsnica,
ravanje puta
tpts [~e, ~t, ~ek] (iz)gradnja
puta/ceste
~ csompontja vorite putne mree
thenger [~e, ~t, ~ek] msz drumski
valjak
ti putni; ~ lmny putni doivljaj;
~ jegyzetek putne beleke, beleke sa
puta
tikalauz [~a, ~t, ~ok] putovoa h,
putni vodi
tikltsg [~e, ~et, ~ek] putni troak,
poputnina
tilapu [~Ja ~t. ~k] nv bokvica
tinapl [~J a ~t> ~ k ] putni dnevnik
tipoggysz [~a, ~t] putni prtljag
tirajz [~a, ~ot, ~ok] putopis
tirny [~a, ~t] pravac puta
suputnik
titrsn [~Je> ~t, ~k] saputnica
titska [rija, <ct, Ak] putna/putnika
torba; (nagyobb) torbak
tjelzs [~e, ~t, ~ek] putokaz, mar-
kacije tb
tjelz Id tjelzs
tkanyar [~a, ~t, ~ok] okuka
tkapar [~ja. ~t, ~k] drumar, cestar
tkeresztezds [~e, ~t, ~ek] ukrsnica,
raskrsnica, raskre, raspue, kri-
anje
tkzben usput
tlers [~a, ~t, ~ok] putopis
tlevl [-vele, velet, -velek] putnica,
putna isprava, paso
tlevlosztly [~a, ~t] pasoko ode-
ljenje
puteva
tmutats [~a, ~t, ~ok] uputstvo
tmutat: ~ tbla
utbb docnije, kasnije
utbbi poslednji, zadnji, proli; az ~
idben u zadnje/poslednje vreme
utd [~Ja> ~ot> ~ok] potomak [-mka],
porod; (rks) naslednik; (jog-
viszonyban) poslednik; ni ~ nas-
lednica; az ~ok potomstvo
uthang [~ja, ~ot, ~ok] pazvuk;
(knyvben) pogovor, epilog
00 Magyar szerbhorvt
uthats 882 uzsorskodik
uthats [~a, ~t, ~ok] docnije/kas-
nije/naknadno dejstvo
utidny [~e, ~t] posezona
utirat [~a, ~ot, ~ok] postskriptum,
dodatak f-tka] (pismu), pripis
utz [~e, ~t] naknadni ukus, poukus
utjtk [~a, ~ot] epilog
utkor [~a, ~t] (emberek) potomstvo,
budua pokoljenja tb
utkra [~ja, *it, ^ik] oporavak [-vka]
utlag naknadno
utlagos [~an] naknadni, doknadan [-
dna]
utolr [~t, ~'\m] sustignuti [-nem] s
sustii [-ignem]/sustizati [-iem], do-
stii/dostizati; ~ie a bntets stigla
ga je kazna; ~te vgzete stigla ga je
sudbina
utolrhetetlen [~l] nedostian [-na]
utoljra naposletku, poslednji/zadnji
put
utols poslednji, zadnji, krajnji; az ~
divat poslednja/najnovija moda; ~
eltti pretposlednji; az ~ pillanatban
u zadnjem asu; u zadnji as; ~ pos-
ta <levlcmzsben> zadnja pota; az
~ simtsokat vgzi vmin doterati/
doterivati [-rujem], svriti/svravati
to; az ~ sz jogn po pravu poslednje/
zadnje rei; vall ~ tlet strani
sud; az ~ vacsora Tajna veera
tonlls [~a, ~t] razbojnitvo, pus-
tahiluk
tonll [~ja, ~t> ~k] (drumski) raz-
bojnik, pustahija h
ton-itflen na svakom koraku
utpia [~ija, -it, ~k] utopija, neostva-
riva zamisao
utpista I. fn [~ja, *ct, *k] utopist(a)
h; II. mn utopijski
utpisztikus [~an] utpistiki
utrag [~Ja ~ot, ~ok] nyelv nastavak
[-vka]
utsz [-szava, ~t] pogovor
utszltt [~je, ~et, ~ek] posmre [-
eta], posmrtno dete
utvgre: ~ (is) pa na kraju krajeva,
pa naposletku, pa najzad
utvizsga [~ja, ^it, ^k] isk naknadni
ispit
tr [~e, ~t, ~k] putar, drumar,
cestar
traval [~Ja> ~t] (lelem) branenica,
hrana za put, provijant, poputnina
tszakasz [~a, ~t, ~ok] deonica/
odsek puta
tszli 1. to je kraj puta; 2. tv (k-
znsges) prostaki, otrcan
ttalan besputan [-tna]; ~ t bespue;
~ utakon neprohodnim putevima
ttest [~e, ~et] drum, put za vonju
ttr I. mn pionirski; II. fn [~je, ~t,
~k] pionir
ttrcsapat pionirski odred
ttrmozgalom [-ima, -Imat, -lrnak] ~ itat osveavajue pie, napitak [-tka]
pionirski pokret
ttrtbor [~a, ~t, ~ok] pionirski
logor
ttrvast [~Ja> ~at] pionirska e-
leznica
ttrvezet' [~je. ~t, ~<>k] pionirski
rukovodilac
tvm [~J a , ~ot] drumarina, cestari-
na, putarina
tveszt [~Je> ~t, ~k] stranputica,
lavirint, labirint
tvonal [~a, ~at, ~ak] pruga, put;
felvonulsi ~ pravac [-vca]/put defi-
lea; kzlekedsi ~ saobraajna veza
zus [~a, ~t]rg 1. (szoks) obiaj, dv [~e, ~t] 1. spas, spasenje, dobro,
uobiajenost, navika, praksa; 2. jog
uzus, upotreba, slunost upotrebe
uzsonna [^ja, *it, ^.k] uina
uzsonnz I ik [~ott, ~zon] uinati
uzsora [~ja, ^,t, ^ik] lihva, zelenatvo,
kaiarenje, kaiarstvo, lihvarstvo
uzsorakamat [~ja> ~ot, ~ok] zelenaki
interes, zelenaki/lihvarski kamati tb
uzsors [~a, ~t, ~ok] zelena, kaiar,
lihvar, kamadija li, kamatnik
uzsorskod|ik [~ott, ~jk/~jon] lih-
variti, zelenaiti
U (hang s bet) i (kratko) dvzl pozdravni; ~ beszd pozdravni
(hang s bet) i (dugo) govor, dobrodolica; ~ tvirat po-
b (=^ zemi bizottsg) sindikalni zdravni telegram
n
odbor preduzea/poduzea csrg dvzl [~t, ~j' ] ! pozdraviti/po-
[-rgtt, ~jn] eati de [~n] sve; ~ zdravljati; (vendg rkezsekor) po-
mint a harmat sve zdraviti dobrodolicom; ~lek!dobro-
kao rosa doao ! zdravo ! lgy ~ve! zdravo ! 2.
desg [~e, ~et] sveina dt (dvzltet) pozdraviti/pozdravljati
[~(e)n/~leg] asveavajui, koji osveava; -zlm az otthoniakat! pozdravite
Vae !
za osveavanje dl [~t, ~jn] odmarati dvzl [~t, ~jn] vall biti spaen,
se, oporavljati se nai [-aem] spas
dls [~e, ~t, ~ek] oporavljanje, get [~ett, -gessen] kasati
oporavak [-vka], odmor, rekreaci- gets [~e, ~t] kas, jahanje kasom;
~ben u kasu, kasom; ~re fogja a
ja lovt poterati konja kasom
dl [~je, ~t, ~k] 1. (szemly) gost
get I. mn kasaki; II. ld getplya
odmaralita; 2. (intzmny) odma- Ugetl [-lova, -lovat, -lovak] sp
ralite, oporavilite dlhely [~e, ~et,
kasa
~ek] 1. mesto za oporavak/oporavljanje; getplya [-ija, -Ct, -ik] sp kasaka
magaslati ~ visinsko odmaralite; nyri staza, trkalite
~ leto-valite; 2. (frdhely)
kupalite; (gygyhely) banja dltelep getverseny [~e, ~t, ~ek] sp kasaka
[~e, ~et, ~ek] letovalis- trka
te gy [~e, ~et, ~ek] 1. stvar, posao;
kellemetlen ~ afera; piszkos ~ prljava
blaenstvo; 2. (dvzls) ~/ zdra- rabota; ez nehz ~ to je teka
vo! stvar; zleti v hivatalos ~ben
dvhadsereg [~et] vojska spasa poslovno, slubeno, u poslovnoj/
dvlvs [~e, ~t, ~ek] kat pozdravni/ slubenoj stvari; hogyan ll az ~ed?
poasni plotun kako stoji tvoja stvar v tvoj posao?
dvs [~et; ~en; ~ebb] spasonosan 2. jog (brsgi) postupak; peres ~
[-sna]; (hasznos) koristan [-sna] parnica; 3. keze ~be kerl doi
dvssg [~e, ~et] (tv is) blaenstvo nekome pod ruku; keze ~benvan
dvzt [~ett, ~sen, ~eni] spasti biti nekome pri ruci; 4. szl ~et
[-sem], spasiti; dati/davati [dajem] sem vet vmire ne obraati panju
spas v blaenstvo na to
dvzls [~e, ~t, ~ek] pozdravljanje; gybuzgalom [-Ima, -Imat] revnost
(vendg rkezsekor) dobrodolica gybuzg revan [-vna], revnostan [-
dvzlet [~e, ~et, ~ek] pozdrav; sna]
szvlyes ~ srdaan pozdrav gyefogyott [~an] nespretan [-tna],
nezgrapan [-pna]; ~ alak eprtlja
h, n, nespretnjak
56*
gyel 884 l ldgl 885 nnepl
gyel [~t, ~jen] vkire, vmire nadzirati
[-rem], nadgledati koga, to; paziti,
motriti na koga, na to, voditi ra -
una o kome, o emu
gyelet [~e, ~et, ~ek] deuranje,
inspekcija, nadzor, deurstvo; ~et
tart deurati
gyeletes I. mrt deuran [-rna], nadzor-
ni; ~ gygyszertr deurna apoteka;
~ tiszt deurni oficir; II. fn [~e, ~t,
~ek] deurni
gyel [~je, ~t, ~k] szinh pozorini/
kazalini nadzornik
gyes [~et; ~en; ~ebb] spretan [-tna],
okretan [-tna]
gyes-bajos tegoban [-bna]
gyeskeds [~e, ~t, ~ek] umenost,
okretnost, majstorija
gyeskedik [~ett, ~jk/~jen] biti
v bivati vest, dovijati se
gyessg [~e, ~et] vetina, spretnost,
okretnost, dovitljivost
gysz [~e, ~t, ~ek] 1. (kzvdl)
dravni tuilac [-ioca]; (JSZSZK-
ban) javni tuilac [-ioca]; 2. (vl-
lalat) pravni zastupnik
gyszsg [~e, ~et, ~ek] dravno
tuilatvo; <JSZSZK-ban> javno
tuilatvo
gyetlen [~l] nevet, nespretan [-
tna], smuen, neprilian [-na]; ~
ember sapletko h, trapavko h, nezgrap-
ko /;, nespretnjak, nespretnjakovi,
smuenjak, zavrzan, zavrzanko h,
zavrzalo h; ~ no'zavrzaa, zavrznica,
smuenica
gyetlenkedjik [~ett, ~jk/~jen] biti
nespretan, eprtljiti
gyetlensg [~e, ~et, ~ek] nespret-
nost
gyfl [-fele, -felet, -felek] (poslovna)
stranka, klijent, muterija, tienik;
gyfelek klijentela
ggyel-bajjal teko, tekom mukom,
(s) nategom
gyintzs [~e, ~t] administracija,
upravljanje/rukovoenje poslom
gyintz [~Je ~t> ~k] refe -
rent
gyirat [~a, ~ot, ~ok] spis, akt;
brsgi ~ok sudski spisi/akti,
sudska akta; hitelestett ~ overeni
akt/spis
gykezels [~e, ~t] poslovanje, ruko-
vodstvo
gykr [~e, ~t, ~k] delokrug, po-
slovno podruje
gylet [~e, ~et, ~ek] ker posao [-sla]
gymenet [~e, ~et] postupak [-pka],
procedura
gynk [~e, ~t, ~k] 1. ker agent,
poslovni zastupnik; tzsdei ~ ber-
zanski/burzovni makler v posrednik;
2. pol agent, pijun
gynksg [~e, ~et, ~ek] agencija,
agentura, poslovno zastupnitvo/
zastupstvo, otpravnitvo
gyosztly [~a, ~t, ~ok] odsek
gyrend [~je, ~et] poslovni red, po-
slovnik
gyvd [~J e > ~et, ~ek] advokat,
odvetnik, pravozastupnik
gyvdeskedjik [~ett ~jk/~jen] advo-
katisati [-iem]
gyvdi advokatski, odvetniki; ~
gyakorlat advokatura; ~ iroda ad-
vokatska/odvetnika kancelarija v
pisama; ~ kltsgek advokatski/od-
vetniki trokovi; ~ munkakzssg
radna zajednica v radni kolektiv
advokata/odvetnika
gyvezets [~e, ~t] administracija,
uprava, upravljanje
gyvezet [~je, ~t, ~k] poslovoa
h, rukovodilac [-ioca], uprav -
nik
gyvitel [~e, ~t] otpravljanje poslova,
poslovanje, administracija
gyviteli: ~ szablyzat poslovnik, po-
slovni red
gyviv [~je, ~t, ~k] dipl otpravnik
poslova
kanya [-anyja, ~t] ukunbaba, u-
kunbaba
kapa [-apja, ~it] ukunded [lb -dovi],
ukunded
kunoka [~ja, rit, ~ck] (fi) ukun-
unuk, ukununuk; <lny> ukunun-
uka, ukununuka
l [~t, ~jn] 1. (vhov) esti [sed-
nem]; asztalhoz ~ esti za sto(I);
autba ~ esti u auto; tra ~ uzjahati
[-jaem] (na) konja; vonatra ~ui [u-
em]/ulaziti u voz/vlak; 2. <vhol>
as2/a/n/~ sedeti [-dim] za stolom;
3. <tyk> tojsokon ~ leati [-i]
na jajima; 4. (vhol van> sedeti [-
dim], nalaziti se; nem szeret otthon
~ni ne sedi mu se kod kue; 5.
brtnben ~ leati [leim] u zatvoru;
6. (tv:) vkinek a nyakn ~ sedeti
komu za vratom; tkn ~ sedeti na
iglama; 7. (tv:) vmin (kziraton,
knyvn) kapati nad em; 8. sp
(vvsban) a tallat ~ na pravo
mesto je pogodio; 9. trvnyt ~
suditi; nnepet ~ svetkovati [-ku-
jem]
ldgl [~t, ~jen] zasesti [-ednem],
zadrati se sedei
ldz [~tt, ~zn] 1. goniti/ganjati,
progoniti/proganjati, poterati; 2. tv
~f a balszerencse proganja ga ne-
srea
ldzs [~e, ~t, ~ek] gonjenje, pro-
ganjanje, progon, potera
ldzsi: ~ mnia ludilo proganjanja
ldz I. mn: ~ csapatok gonilaki
odredi; II. fn [~je, ~t, ~k] 1. (pro-)
gonilac [-ioca], gonitelj; 2. ~be
vesz vkit stati goniti koga, poterati
koga
ldztt I. mn gonjen; II. fn [~je, ~et,
~ek] gonjenik
ldztets [~e, ~t, ~ek] gonjenje,
proganjanje
ledk [~e, ~et, ~ek] 1. talog, mut-
ljag; 2. geol naslaga, sediment
ledkes 1. taloni, pun taloga; 2.
geol sedimentaran [-rna]
lep [~e, ~et, ~ek] stranjica, tur,
zadnjica, sedalo
leped|ik [~ett, ~je k /~jen] staloiti
se, slei [-egne]/slegati [-ee] se
ls [~e, ~t, ~ek] 1. <l helyzet)
sedenje; belefrad az ~be nasedeti [-
dim] se; 2. (lhely) sedalo, se-
dite; 3. (gyls) sednica, zasedanje,
sastanak [-nka]; teljes ~ plenarna
sednica; zr ~ zavrna/zakljuna
sednica; zrt ~ zatvoreni sastanak;
~/ bezr/berekeszt zakljuiti/zaklju-
ivati [-ujem] sednicu; ~t megnyit
otvoriti/otvarati sednicu; ~t tart
(o)drati sednicu
lsez ik [~ett, ~zk/ -zen] zasedati/
zasedavati
lsszak [~a, ~ot, ~ok] saziv, za-
sedanje, sesija; rendkvli ~ (iz-)
vanredno zasedanje
lsterem [-rme, -rmet, -rmek] sala/
dvorana za sednice v zasedanja
ll [~je, ~t, ~k] nakovanj [-vnja]
lnk [~e, ~t, ~k] prisednik
lhely [~e, ~et, ~ek] sedite, sedalo
ltet [~ett, -essen] 1. vkit posaditi;
lra ~ vkit nasaditi/nasaivati [-u-
jem] koga na konja; vendget f-
helyre ~ posaditi gosta na glavno
mesto; 2. (nvnyt) (za)saditi, po-
saditi; 3. tykot ~ nasaditi kvoku/
kokoku (na jaja), nalei [-eem]
ltets [~e, ~t] (nvny) saenje,
posaivanje
ltetgp [~e, ~et, ~ek] maina za
nasad/nasaivanje
ltetvny [~e, ~t, ~ek] nasad, rasad-
nik, plantaa
ltetvnyes [~e, ~t, ~ek] vlasnik
plantae, plantator
nnep [~e, ~et, ~ek] praznik; kellemes
~eketl ugodne praznike! sretne
blagdane!
nnepel [~t, ~jen] svetkovati [-kujem]
praznik, praznovati [-nujem], sla-
viti; (/?/ nvnapot) godovati [-du-
jem]
nnepelt I. mn slavljen; II. fn [~je,
~et, ~ek] slavljenik; (n) slavljenica
nneply [~e, ~t, ~ek] sveanost,
svetkovina, proslava
nneplyes [~et; ~en; ~ebb] sve-
an
nnepi svean; ~ beszd sveani govor,
sveana beseda; ~ elads sveana
predstava, gala-predstava; ~ jtkok
sveane igre; ~ ruha sveano odelo;
~ ls sveana sednica/akademija,
sveani sastanak
nnepls [~e, ~t, ~ek] slavljenje,
svetkovanje; (p/ nvnap) godova-
nje
nnepl I. mn koji svetkuje, svean;
az ~ tmeg praznujua masa; II. fn
nnepna 886 t teg 887 veggyr
p
 [~je, ~t]<(nnepi ruha) sveano ode-
lo/ruho; ~fte ltzik obui svea-
no odelo v sveane haljine
nnepnap [~Ja> ~ot, ~ok] praznik,
blagdan, svean/praznini dan
nnepronts, [~t] prnja
nnepront [~J a > ~t, ~k] kvariiac [-
ioca] raspoloenja
nnepsg [~e, ~et, ~ek] sveanost
r [~Je ~t, ~k] 1. (tv is) praznina,
upljina; 2. (vilgr) kosmiki/koz-
miki prostor
rlloms [~a, ~t, ~ok] kosmika/
kozmika stanica
reg [~e, ~et, ~ek] 1. upljina;
fldalatti ~ jama, peina, pilja; 2.
orv duplja
reges [~et, ~en; ~ebb] utao [-tla];
<fa, fog) upalj [-plja]
res [~et; ~en; ~ebb] (tv is) prazan
[-zna], upalj [-ja]; ~ beszd mla-
enje jezikom; ~ kzzel naprazno,
prazne ruke, praznih/nate ruku;
~ riban u slobodnim asovima;
~ szavak uplje reci; ~ tea prazan
aj
reseds [~e, ~t, ~ek] upranjenje;
~ben van biti upranjeno
resfej upljoglav, praznoglav; ~
ember praznoglavac [-vca], prazna
upa
ressg [~e, ~et] praznina
rge [~je, <t, -ik] ll tekunica
rhaj [~Ja. ~t, ~k] kosmiki/kozmi-
ki/yasionski brod
rhajs [~a, ~t, ~ok] astronautiar,
kosmonaut, kozmonaut, kozmonau-
tiar
rhajzs [~a, ~t] astronautika, puto-
vanje v let u vasionu/svemir
rhajzsi astronautiki
rt [~ett, ~sen, ~eni] (is)prazniti;
~f pohart vkinek az egszsgre
ispiti [-ijem]/ispijati au u ije
zdravlje, nazdraviti/nazdravljati
komu
rkutats [~a, ~t, ~ok] svemirsko/
kosmonautiko/kozmonautiko istra-
ivanje
rlap [~Ja. ~ot, ~ok] obrazac [-rasca],
formular, blanket, tiskanica
rmret [~e, ~et] msz kalibar [-bra]
rmrtk [~e, ~et, ~ek] mera za zapre-
tninu
rms [~e, ~t] bermet, vermut, pelin-
kovac [-vca]
rm [~je/iirme, rmt] nv pelen
rrakta [~ja, ~t, ~k] kosmika/koz-
mika raketa
rrepls [~e, ~t, ~ek] kosmiki/koz-
miki let
rtartalom [-Ima, -Imat] zapremina
rutas [~a, ~t, ~ok] kosmonaut, koz-
monaut
rutazs Id rrepls
r [~je, ~t, ~k] kopac [-pca],
ukopljen ovan [ovna]
rcomb [~J a > ~ot, ~ok] ovnei but
rgy [~e, ~et, ~ek] izlika, izgovor,
isprika; vminek az ~en pod izlikom
rhs [~a, ~t] previna, ovnujsko
meso, ovnetina, ovnovina
rl [~t, ~jn] prazniti se
rlk [~e, ~et, ~ek] izmet, pogan;
llati ~ balega
st [~je, ~t, ~k] bakra, kotao [-
tla]; plinkafz ~ kazan za pe-
enje rakije
stdob [~Ja> ~ot> ~ok] zene timpan,
talambas
stks [~e, ~t, ~k] csill zvezda
lutalica, komet(a), repaa, repatica
szks [~et; ~en; ~ebb] 1. ~ romok
garite; 2. orv oboleo [-ela] od
gangrene; 3. nv glavniav, snetljiv
szksd]ik [~tt, ~jk/~jn] 1. (ga-
bona) dobiti snet/glavnicu, osnetlji-
viti se; 2. orv dobiti gangrenu
sz [~J e > ~t, ~k] junica
szborjii [~ja, ~t, ~k] tele [-eta]
szg [~je, ~t] (gabonabetegsg)
snet, glavnica
szk [szke, szkt] 1. (parzsl
szn) ugarak [-rka], ogorak [-rka];
2. Id szg
t [~tt, ssn] 1. udariti, tui
[tuem], biti [bijem], lemati; ujjara
~ vkinek tui koga po prstima;
pofonjarcul ~ udariti amar, ama-
rati, oamariti, uiti; 2. hordt
csapra ~ udariti slavinu na bure;
3. az ra egyet ~tt sat/asovnik je
izbio jedan; 4. (szl:) az apjra ~tt t fn [~je, ~t, ~k] (teniszt) sp
umetnuo v uvrgnuo se u/na oca; reket, raketa
bottal ~heti a nyomt zaneo v izgubio tdik [~tt, ~jk/~jn] vmihez uda-
mu se trag; mi ~tt beld? ta ti se rati se o to
desilo? ta je s tobom? ~tt az t'dtt [~en] 1. (gymlcsrl) zgnje-
utols ra kucnuo je poslednji as; en; 2. tv, pejor blesav, bedast,
(kzm:) addig sd a vasat, amg aknut (u glavu), uknut; ~ alak
meleg gvoze se kuje dok je vrue eprtlja, nespretnjak, budala
teg [~e, ~et, ~ek] kat baterija tr [-ere, -eret, -erek] ila kucavica,
tegparancsnok [~a, ~ot, ~ok] kat arterija, bilo
komandir baterije iMer' [-reje, ~t] fiz udarna snaga
tem [~e, ~et, ~ek] 1. zene takt, ritam tget [~ett, -essen] udarati, lupati,
[-trna]; 2. (temp) tempo h [-pa, vrkati
tb -pi]; (sp:) egyenletes ~ ujednaen thangszer [~e, ~t, ~ek]zene udaralj-
tempo ka ]rsz e -ljci]
temes [~et; ~en; ~ebb] ritmian [- tkrtya [~ja, -it, ~k] (tv is) adut
na] tkpes: ~ hadsereg za udar sposobna
temez [~ett, ~zen] vremenski raspo- armija/vojska
rediti ttt-kopott pohaban, otrcan, opao [-
temterv [~e, ~et, ~ek] plan vremen- ala]
skog rasporeda veg [~(j)e, ~et, ~ek] 1. staklo;
ts [~e, ~t, ~ek] udarac [-rca]; ~t (ablak) okno; 2. (palack) flaa,
felfogjelhrt/kivd odbiti [-ijem] v boca; fonott ~ demion, pletenka
suzbiti v uzbiti udarac veg- staklen
tsll fiz antistatian [-na] vegajt [-taja, ~t, ~k] staklena vrata
tkzs [~e, t, ~ek] sudar tb
tkzet [~e, ~et, ~ek] bitka [rz e vegru [~ja, ~t, ~k] staklena roba,
-tki s bici], boj [-jevi]; dnt ~ staklarija
odluujua bitka; heves ~ estok vegbura [<4ja, ~t, ~k] stakleno zvo-
okraj no
tkzllk |~tt, ~zk/~zn] 1. udarati; vegcserp [-repe, -repet, -repek] pare
a hullmok a sziklba ~nek talasi [-eta]/komad razbijenog stakla
udaraju u stenje; 2. (tv:) vmibe vegdug [~ja, ~t, ~k] staklen zapu-
sudarati se, protiviti se sa ime, za- a
dirati [-re] u to, ukobljavati se sa vegedny [~e, ~t, ~ek] stakleni
ime; akadlyba ~ik naii [-idem]/ sud, staklena posuda
nailaziti na tekoe v prepreke; tr- veges I. mn [~en] staklen(ast), stak-
vnybe ~ik protiviti se zakonu, last, staklarski; II. fn [~e, ~t, ~ek]
zasecati u zakon; a mi rdekeink nem staklar
~nek nai se interesi ne sukobljavaju vegez [~ett, ~zen] (po)stakliti, ob-
tkz fn [~je, ~t, ~k] (vasti ko- loiti/oblagati [-aem] staklom; ab-
csin) odbojnik, tampon (na vagonu) lakot, kpet ~ metnuti [-nem] staklo
tkz'llam [~a, ot, ~ok] pol tam- u prozor, na sliku
ponska drava, tampon-drava vegfal [~a, ~at, ~ak] staklen zid
tkzpont [~Ja ~"t, ~ok] (tv is) vegfv fn [~Ja> ~t, ~k] msz (mun-
(s)udarna taka ks) puha, duva
tleg [~e, ~et, ~ek] batina, udar, veggyapot [~Ja. ~ot] stakleni pamuk,
udarac [-rca] staklena vata
tlegel [t, ~jen] udarati, batinati, veggyr [~a, ~at, ~ak] fabrika
tui [tuem], votiti stakla, staklara, tvornica stakla,
staklana
veggyngy zleti zletkt 889 zletzrs
 veggyngy [^ ^,t ok] staklena perla
veghz [^a, ~at, ~ak] staklenik,
staklena bata, staklenjak
veghzi: ^, nvny biljka iz stakleni-
ka v staklene bate
uvegkereskeds [~e, ~t, ~ek] staklar-
nica
veglap [~ja, ~ot, ~ok] staklena ploa
uvegnyak [^at] gri0, grli vegszilnk
[~ja, ~ot, ~ok] staklena
treska, staklen iver vegtbla [^ja,
^,t, ^ki stakleno okno,
staklena ploa vegtet [~je/-teie,
~t, ~k] stakleni
krov
vlt [~tt, ~sn, ~eni] urlati, urlikati
[-iem]
z [~tt, ~zn] 1. vijati, terati,
goniti, hukati; 2. tv (foglalkozik
vmivel) baviti se ime; mestersget
~ raditi zanat; vmilyen sportot ~
bavitise nekim sportom; 3. csfot
~vkibl, vmibl, rugati se komu, pod-
rugati/podrugivati se komu, emu/
cime; istnejati [-jem]/ismejavati koga,
sto; trft ~ vkibl, vmibl terati
salu/segu s nekim, s neim
uzekees [^e, ~t] ll gonjenje, polni
zar kod preivara
zelmek [^et] smicalice tb, ujdurma,
zaplet, napoteni/neasni poslovi
uem [~e, ^et, ~ek] 1. (vllalat)
preduzee, poduzee; (gyr) tvorni-
ca, fabrika; (mhely) radnja, radio-
nica, pogon; 2. (mkds) pogon,
rad, posao ['sla]; ~be helyez staviti/
stavljati u pogon, poeti [-nem]/
pocinjati [Tnjem] rad v posao; ~be
helyezi a gpet pustiti mainu u rad;
-bentart drati [-im] u pogonu
zemanyag [~a, ~ot] gorivo, pogonski
zemcsarnok [~a, ~ot, ~ok] hala
zemegysg [~e, ~et, ~ek] pogonska/
radna jedinica; elszmolsi ~ ob-
raunska jedinica; gazdlkodsi ~
radna jedinica
zemel [^t, ~jen] biti u pogonu
zemeltet [~ett, -essen] drati [-im]
u pogonu
zemgazdasg [~a, ~ot] privreda pre- zletkts [^e, ~t, ~ek] zakljuenje zletszerz [~je, ~t, ~k] poslovni
duzea posla, trgovaki posao [-sla], trans- agent, trgovaki putnik zlettrs
zemi tvorniki, fabriki; ~ baleset akcija [~a, ~at, ~ak] poslovni drug,
nesrea/udes na radu; ~ bizottsg zletmenet [~e, ~et] tok radnje/po- ortak, kompanjon zletvezet
sindikalni odbor (u tvornici, pre- slovanja [~je ~t. ~k] poslovoa,
duzeu); ~ tkezde restoran drutve- zletszer [~en] poslovan [-vna], trgo- delovoa h zletzrs [~a, ~t]
vaki
ne ishrane, menza, kantina u predu- zatvaranje radnje
zeu; ~ tkezs ishrana u preduzeu
zemkpes podesan [-sna]/spreman [-
mna]/sposoban [-bna] za rad v
za pogon
zemkltsg [~e, ~et, ~ek] pogonski
trokovi tb
zemorvos [~a, ~t, ~ok] pogonski
lekar/lenik
zemsznet [~e, ~et, ~ek] odmor/
stanka za vreme pogona
zemvezet [~Je> ~t, ~k] poslovoa h,
rukovodilac [-ioca] pogona
zemzavar [~a, ~t, ~ok] pogonska
smetnja
zen [~t, ~j en ] ! poruiti, javiti;
2. hadat ~ vkinek objaviti v naves-
titi rat komu
zenet [~e, ~et, ~ek] poruka
zr [~e, ~t, ~ek] crnoberzijanac,
crnoburzijanac [-nca], pekulant
zrkeds [~e, ~'t] pekulacija
zrkedik [~ett, ~jk/~jen] speku-
lisati, kaiariti, zelenaiti, baviti se
crnom berzom
zlet [e, ~et, ~ek] 1. (tevkenysg)
posao [-sla], radnja; j ~ dobar
posao; ~et kt zakljuiti/zakljuivati
[-ujem] posao* 2. (bolt) duan,
radnja; bizomnyi ~ komisiona
radnja/trgovina
zletg [-a, ~at, ~ak] ker poslovna
grana
zletel [~t, ~jen] meetariti
zletember [~e, ~t, ~ek] poslovan
ovek
zletfl [-fele, -felet, -felek] poslovna
stranka, kupac [-pca], muterija
zlethz [~a, ~at, ~ak] trgovinska/
trgovaka kua
zlethelyisg [~e, ~et, ~ek] poslovna
prostorija
zleti poslovan [-vna]; ~ tevkenysg
poslovna delatnost; ~ gy poslovna
stvar; ~ gyben u poslovnoj stvari