Dobro doli na sajt za lektiru, gramatiku, testove,

horoskop i snove

Lektira Onjeginovo
pismo
Evgenije Onjegin Tatjani -
Autor: Aleksandar Sergejevi Pukin ovde
Knjievni rod: lirsko-epsko delo
Knjievna vrsta: roman u stihovima. Bajka o
Vreme radnje: 19. vek. ribaru i
Mesto radnje: Peterburg, Moskva i spahijska imanja ribici - ovde
Onjegina, Lenskog i Larinih.
Tema: ivot ruskog plemstva u 19. veku, koje zbog
lenarenja tone u dosadu i apatiju.
Ideja (poruka): Bogastvo donosi zadovoljstva mnoga,
ali ne i sreu. Ili, ona narodna: "Bolje je umeti, nego
imati", ja bih dodao jo i ovo: Izbira naie na otira.
Fabula
Onjegin izbliza
Roman poinje predstavljanjem Onjegina. Dvadeset-etvorogodinji plemi
Evgenije Onjegin kolovao se kod kue pod nadzorom francuskih uitelja.
ivot mu je ispunjen zabavama i ljubavnim aferama. Svaki dan dobija nekoliko
poziva za veeru, ide u etnju po bulevaru, onda rua u restoranu, a potom ide
u pozorite. Kod kue provodi mnogo vremena pred ogledalom za toalet.
Njegova kancelarija ima moderan nakit i pribor: parfeme, eljeve, turpije za
nokte, makaze, etke. Nov je dan Onjegin uri - sada na bal. Proslava je u
punom jeku, muzika jei, "lete noge divnih dama"... Vraajui se sa bala, ide
na spavanje rano ujutru, kada se Peterburg budi. "I sutra isto kao jue." Ali, da
li je srean? Ne, njemu je sve dosadilo: prijatelji, lepota, svetlost spektakla.
Kao Bajronov ajld Harold, mrzovoljan je i razoaran; zakljua kuu,
pokuavajui da proita neto, da neto napie - ali bez uspeha. Posle smrti
svog oca, koji je iveo u dugovima i na kraju bankrotirao, Onjegin, ne eli da se
parnii, pa sve daje poveriocima. Nada se da nasleuje imovinu svog ujaka. I,
zaista, saznaje da je ujak umro, ostavljajui imanje svom neaku. Onjegin
doe u selo da ivot nekako promeni. Prvo, novi poloaj ga zabavlja, ali ubrzo
on shvata da postaje toliko dosadno kao u Peterburgu. U elji da olaka ivot
kmetovima, ukida kuluk. Zbog ovih inovacija, kao i nedostatka ljubaznosti
Onjegin postaje meu susedima "opasno ekscentrian."
Lenski izbliza
Istovremeno, na susedno imanje se vraa iz Nemake 18-ogodinji Vladimir
Lenski, "ljubitelj filozofije Kanta i poezije Geta i ilera." Njegova dua jo nije
iskvarena, on veruje u ljubav. Umilno peva "neke maglovite" uzviene stihove.
Zgodan, primamljiv momak, Lenski ne eli uskoti u brak, mada mu susedi
nude svoje keri. Potpuno razliiti ljudi, Lenski i Onjegin ipak esto provode
vreme zajedno. Evgenije sa osmehom slua "mlade gluposti" Lenskog u nadi
da e tokom godina, same zablude ispariti, Onjegin se ne uri da razoara
oseajnog pesnika. Lenski govori prijatelju o svojoj ljubavi prema izvesnoj Olgi,
koju zna iz detinjstva. Uvek vesela, Olga ne lii na svoju stariju sestru
Tatjanau, koja je zamiljena i tuana, koja vie voli samou i itanje stranih
romana.
Porodica Larinovih
Majka Tatjanina i Olgina bila je udata protiv svoje volje. U selo gde je
dovedena, ona je u poetku plakala, ali onda se navikla. Dmitrij Larin zaista je
voleo svoju enu. Potovao drevne obiaje i obrede; post postio, mirno iveo
kao "jednostavan i dobar gazda" do smrti.
Tatjana se zaljubljuje
Jedne veeri Lenski e posetiti Larinove. Onjegin iz razonode i dosade odlui
da se pridrui prijatelju, da vidi objekat njegovih oseanja. Na povratku
Evgenije otvoreno deli svoje utiske: Olga, po njegovom miljenju, prosena, i
umesto mladog pesnika, on bi radije izabrao stariju sestru. Neoekivana
poseta prijateljima daje povod za ogovaranja o buduem venanju Evgenija i
Tatjane. Ona sama tajno misli o Onjeginu: "Dolo je vreme, ona je zaljubljena."
Uronjena u itanje romana, Tatjana zamilja sebe kao heroinu, a Onjegina -
heroja. Nou, ona ne moe da spava i pone da govori o ljubavi sa dadiljom.
Odjednom, Tatjana trai olovku i papir da pie Onjeginu. To su poverljiva i
iskrena oseanja. Ona u svjoj slatkoj jednostavnosti ne zna za opasnost.
Pismo je napisano na francuskom, kao to je u to vreme bio obiaj da dame
govore ovaj jezik. Tatjana veruje da je Evgenije "od Boga poslat", da nikom
drugom ne moe da poveri svoju sudbinu. eka Onjeginov odgovor.
Tatjanino pismo Onjeginu - ovde
Onjegin popuje
Iskrenost i jednostavnost Tatjaninog pisma ganuli su Onjegina. Sa eljom da
ne prevari lakovernu Tanju, on joj "priznanaje" da, ako bi traio miran porodini
ivot, njegov izbor bila bi devojka Tatjana, ali on nije bio napravljen za
blaenstva. Postepeno "priznanje" postaje "propoved": Tatjanu Onjegin
savetuje da obuzda oseanja, inae e je neiskustvo dovesti do neprilika.
Devojka slua i plae. Nakon objanjenja sa Onjeginom, Tatjana "bledi i odlazi
utei." Lenski i Olga, nasuprot tome, su sve zaljubljeniji. Zajedno su sve
vreme. Onjegin u meuvremenu se predao mirnom ivotu: "hodanju, itanju,
dubokom snu".
Kako teku kratki zimski dani i dosadne duge noi?
Na Severu leto prolazi brzo, dolazi dosadna jesenja sezona, a iza nje - i mraz.
Onegin zimske dane provodi kod kue, u goste mu dolazi Lenski. Prijatelji piju
vino, uz kamin razgovaraju o susedima. Lenski Onjeginu alje pozivnicu za
Tatjanin roendan, i oduevljeno pria o Olgi. Ve je zakazano venanje,
Lenski voli, i srean je. Njegova vera je naivna, ali je i to bolje od onog kome je
"srce rashlaeno iskustvima"?
udan san
Tatjana voli rusku zimu: sankanje, sunane hladne dane i tamne veeri. Stie
Boi. Ona veruje u drevne legende, snove i predskazanja. Tatjana odlazi na
spavanje i sanja udan san. Ona je u snegu ispred bunog potoka, iznad njega
- tanak mali most. Odjednom, pojavljuje se ogroman medved, koji joj pomae
da preu reku, a onda je proganja. Tatjana pokuava da pobegne, ali pada od
iscrpljenosti. Medved je dovodi do neke kolibe i nestaje. Doavi k sebi, uje
vapaje i buku, i kroz pukotinu u vratima vidi neverovatna udovita, meu
njima, kao harambaa, Onjegin! Vetar dune i otvori vrata, a cela banda
paklenih duhova, smejui se divlje, prilazi joj. Kad uju Onjeginov straan glas,
sve nestane. Evgenije Tatjanu privlai k sebi, ali onda se pojavljuju Olga i
Lenski. Nastaje spor. Onjegin, ljut zbog nezvanih gostiju, zgrabi no i ubije
Lenskog. Tama, pla... Tatjana im se probudi pokuava da protumai san,
listajui sanovnik Martina Zadeka.
Onjegin flertuje s Olgom
Kad osvane dan na njen roendan dolaze gosti. Tanju uzbuuje dolazak
Onjegina, a njemu je dosadno. Ogoren je na Lenskog to ga je pozvao ovde.
Posle ruka, veliki bal. Onjegin pronalazi izgovor da se osveti Lenskom: flertuje
sa Olgom, stalno igra sa njom. Lenski je zapanjen. eli da pozove Olgu na
sledei ples, ali njegova verenica je ve dala svoju re Onjeginu. Besan Lenski
se udaljava u uverenju da samo dvobojem moe reiti svoju sudbinu. Sledeeg
jutra Onjegin od Lenskog dobija poziv na dvoboj. Pismo donosi sekudant
Zarecki. Onjegin mirno prihvata izazov, ali u dui osea nezadovoljstvo sobom:
pa nije potrebno da se tako loe osea zbog ljubavi jednog druga.
Dvoboj
Lenski se nadao da e Onjegin izbei borbu. Ali ta je tu je. Posle kratkog
oklevanja, Vladimir i dalje ide kod Larinovih. Neprijatnosti su splasnule, on je
srean i vie ne zbog ljubomore, ve da spasi svoju voljenu od "prezrenja" on
ne odustaje od dvoboja. Tatjana bi uinila sve to je mogue da sprei
predstojeu borbu. Ali Onjegin i Lenski ute. U veernjim satima, mladi pesnik
u lirskom zanosu pie oprotajne pesme. Budi malo dremovnog suseda.
Onjegin spava, pa kasni na sastanak. Njega dugo ekanje u mlinu. On je za
sekudanta odredio slugu Gilja, to izaziva nezadovoljstvo Zareckog. Kao u
nekom komaru, "neprijatelji" hladno pripremljeni da jedan drugog usmrte.
Mogli su da se pomire, ali da ne iznevere tradiciju: u zabludi za kukaviluk idu
do kraja. Protivnici na komandu sekundanata niane. Evgenije uspeva da puca
prvi. Lenski je mrtav. Onjegin prilazi, poziva ga - sve uzalud. Moda mladog
pesnika eka vena slava, ili mu je obian ivot dosadan. Ali ta god da je bilo,
mladi sanjar je mrtav. Zarecki odnosi zamrznuti le kui.
Olga zaboravlja Lenskog
Prolee je dolo. Uz potok, u hladu dva bora - jednostavan spomenik: Ovde
lei pesnik Vladimir Lenski. Ovde esto dolaze da tuguje sestre Larin, Ali posle
izvesnog vremena mesto je zaboravno. Olga, posle smrti Lenskog, nije dugo
plakala; zaljubila se, udala, a ubrzo i odselila. Tatjana je ostala sama. Ona jo
uvek misli o Onjeginu, mada bi trebalo da ga mrzi zbog ubistva Lenskog.
Jedno vee Tatjana dolazi u naputenu vilu Onjegin. Domaica je odvodi u
kuu. Tatjana neno gleda "moderan nametaj." Od tada, ona esto dolazi
ovde da proita knjigu iz Evgenijeve biblioteke. Paljivo proverava trag na
knjigama, uz njihovu pomo, ona poinje da jasnije razume onog koga je tako
volela. Ko je on: aneo ili avo?
Tatjana odlazi u Moskvu
Tatjanina majka je zabrinuta to erka odbija sve prosce. Nakon saveta
suseda, ona odluuje da ide u Moskvu, "na brano trite." Tatjana kae
zbogom voljenim umama, livadama, uverena da e morati da se promeni od
vreve sveta. U Moskvi, zaustavljaju starog roaka Alina. Svi dani su ispunjeni
posetama brojnim roacima. Devojke okruuju Tanju, poveravaju joj svoje
tajne, ali ona ne govori o svojoj ljubavi. Vulgarne gluposti, ravnoduan govor,
ogovaranje to je gradski ivot. U sred buke gromke muzike Tatjana sanja svoje
selo, cvee i sokake. Ona ne vidi nikoga oko sebe, ali nju posmatra neki vaan
general...
Susret Onjegina i Tatjane u Moskvi
Posle dve i po godine u Peterburgu na drutvenim zbivanjima pojavljuje se
usamljeni i utljivi Onjegin. Opet je prihvaen u drutvu. On, nema slubu,
nema enu, a dvadeset est mu je godina, ne zna ta da radi. Napustio je selo,
ali se umorio od putovanja. A onda se vratio i pravo s broda na bal. Panju
privlai ena vanog generala. On nije savren, ali sve na njemu je slatko i
jednostavno, bez ikakve vulgarnosti. Onjegin u maglovenju vidi: ovo je ista
Tatjana, sada kneginja. Knez supruzi predstavlja svog prijatelja Onegina.
Evgeniju je neprijatno, a Tatjana je sasvim hladno mirna. Sutradan, poto je
dobio poziv od kneza, Onjegin se raduje veeri to e opet videti Tatjanu. Ali
sam sa njom, on se ponovo osea neprijatno. Gosti se pojavljuju. Onjegin
zauzet Tatjanom. To su ljudi: njih privlai samo zabranjeno voe. Ne cene
lepotu u svom vremenu, "nena devojka" zaljubljubljena u njega, sad je
neosvojiva i velianstvena u visokom drutvu. On je eli, ali ne dobija njenu
panju.
Onjeginovo pismo Tatjani - ovde
U oajanju, on je napisao strastvenu poruku Tatjani, gde opravdava svoju
bivu hladnou i moli za oprotaj. Ali Onjegin ne dobija nikakav odgovor na
ovo, ili drugim reimaa, Tatjana ga ne primeuje. Onjegin se zakljuava u
kancelariju i ita, ali misli ga stalno nose u prolost. Jednog prolenog jutra On
naputa svoj zatvor i alje pismo Tatjani. Ona ita pismo i plae tiho. Onjegin
pred nju padne na noge. Ona posle dugog utanja ogovara: (to je bio njegov
red da slua). Jednom je odbacio ljubav skromne devojke. Zato je sada trai?
Da li je to zato to je ona bogata i plemenita. Tatjani su strani sjaj i bogastvo
gradskog ivota. Ona bi drago dala sve to za vrt, gde je prvi put srela
Onjegina. Ali njena sudbina je zapeaena. Tatjana priznaje da voli Onjegina.
A ipak on mora da ode. "Ali, ja sad pripadam drugom, i nikada ga neu
ostaviti" - ovim reima ga naputa. Iznenada pojavi se Tatjanin mu. Tako
roman zavrava.
Priredio: Petar Joki, nastavnik
O piscu
Pukin je roen u Moskvi 6. juna 1799. (26. maja po starom kalendaru) u neimunoj obrazovanoj
aristokratskoj porodici. Pradeda po majci mu je bio crni Etiopljanin, Ibrahim Petrovi Ganibal, koji
je stigao u Rusiju kao rob, ali je postao usvojeno kume Petra Velikog. U ranom detinjstvu o
Pukinu su se starale dadilje i uitelji francuskog jezika. Znanje jezika je razvijao meu lanovima
niih slojeva. 1811. godine je primljen u elitnu gimnaziju u Carskom selu, koju je pohaao do
1817. godine. Nakon kole, obezbedio je mesto u Savetu spoljnih poslova u Sankt Peterburgu.
Pukin je brzo uplivao u liberalne politike vode i zbog revolucionarnih pesama je poslat u egzil u
junu Rusiju (zvanino je samo premeten po dunosti), gde je ostao od 1820. do 1823. Nakon
toga je godinu dana proveo u Odesi, gde mu je cvetao drutveni ivot, a upustio se i u dve afere
sa udatim enama. Meutim, pota mu presree pismo u kojem iskazuje pozitivan stav prema
ateizmu. Pukin je po drugi put proteran, ovaj put u severnu Rusiju, na seosko imanje svoje
majke - Mihajlovsko. Dvoboj je odran 8. februara 1837. Dvoboji su bili esta pojava u Rusiji i
prihvatljiv nain, iako godinama nezakonit, branjenja asti meu ruskom aristokratijom. Prvo bi
pucao jedan uesnik, pa zatim drugi, ukoliko je u stanju. Prvi metak je opalio D'Antes i pogodio
Pukina u stomak. Ovaj se uhvatio rukom za ranu i pao napred u sneg. Rukama se pridigao na
kolena, uperio pitolj i pokuao da opali. Meutim, pitolj je bio pokvaen, te je Pukin zatraio
da zameni pitolj, to mu je i dozvoljeno. Opalio je, ali je metak je samo okrznuo D'Antesa.
Pukin je ubrzo prenet u krevet, gde je doktor pokuao da mu sanira ranu. Ipak, Aleksandar
Sergejevi Pukin je preminuo dva dana kasnije, 10. februar 1837. (29. januara po starom
kalendaru). Knjievno delo Pukin je objavio prvu pesmu sa 14 godina, kao uenik u carskoj
gimnaziji, u asopisu Evropski glasnik. Tokom kolovanja je poeo da pie i svoje prvo veliko
delo, Ruslan i Ljudmila, izdato 1820. Delo je bazirano na bajkama koje je uo od svoje babe.
Izmeu ostalog, napisao je delo Oda slobodi. Zbog ovih dela je prognan. Tokom prvog
izganstva (1820-1823) je zapoeo rad na jednom od svojih najpoznatihijih dela: Evgenije
Onjegin

CONTACT