ARHITEKTONSKI FAKULTET

UNIVERZITETA U BEOGRADU

TIPOLOGIJA OBJEKATA 1
STANOVAWE NA SELU
PROF. DR MILORAD RIBAR, DIA.
SEOSKA NASEQA SRBIJE - TIPOLOGIJE
TIPOLOGIJE SEOSKIH NASEQA:

TIPOLOGIJA PO GENEZI NASEQA

TIPOLOGIJA PO URBANO-MORFOLO[KIM STRUKTURAMA NASEQA

TIPOLOGIJA PO FUNKCIJAMA NASEQA

TIPOLOGIJA PO VELI^INI NASEQA

TIPOLOGIJA PO GENEZI NASEQA

Ova tipologija razvrstava sva seoska naseqa na:

Planski nastala seoska naseqa

Spontano nastala seoska naseqa

U{orena seoska naseqa

KARAKTERISTIKE PLANSKIH NASEQA:

1. Ortogonalna {ema ulica, blokova i parcela

2. Za naseqa je biran ocedan i neplavan teren
3. Kod nekih naseqa ova ortogonalna {ema je prilago|ena terenskim
uslovima (Jabuka)
4. Naseqa su ~esto, iz gore navedenih razloga, postavqena ekscentri~no u
odnosu na atar ({to je uslovilo pojavu sala{arskog stanovawa)

Sva planska naseqa se mogu razvrstati po nastanku na slede}e grupe:

a. Novo naseqe izgra|eno je po planu na slobodnom nenaseqenom terenu

(Ka~arevo - Francfeld, Jabuka i sl.)
b. Novo naseqe je izgra|eno po planu na mestu postoje}eg, spontano nastalog
sela, koje je prethodno poru{eno ili rekonstruisano (Vra~ev gaj)
c. Novo plansko naseqe izgra|eno je uz postoje}e spontano, s tim {to je
spontani, stari deo naseqa regulisan, tako da je naseqe postalo
jedinstveno - jednoobrazno (Turica)
d. Novo plansko naseqe je izgra|eno na slobodnom terenu u blizini
spontanog sela, potom su se stanovnici preselili u novo, a staro je
poru{eno (Idvor)
Po sadr`ini ova naseqa nisu bila jednoobrazna. Razlikuju se slede}e vrste:

1. Naseqa koja su se sastojala samo od poqoprivrednih ku}i{ta i

2. Naseqa koja su pored ku}i{ta poqoprivrednih doma}instava imala i parcele

posebne namene:

One su naj~e{}e locirane u centralnom delu naseqa, gde je formiran i trg. To su bile
parcele namewene {koli, crkvi, kasarni, stanovima sve{tenika, u~iteqa, vojnih
stare{ina (kod grani~nih sela), kafani i sl.

1. U nekim naseqima, pored stambenih ulica, projektovane su i ekonomske ulice.

2. U svim selima projektovani su i javni bunari u centralnim delovima, kao i krstovi
u centru sela.
3. Objekti u dvori{tima projektovani su jednoobrazno, vode}i ra~una o
protivpo`arnim merama (sve zgrade su bile prekrivene slamom i trskom).
4. [irine glavnih ulica iznosile su od 34-38 m.
5. [irine sporednih ulica 11-16 m.
6. [irine dvori{ta iznosile su od 23-29 m, a dubine 143-190m.
7. Stambene i privredne zgrade izgra|ivane su jedna uz drugu, na ivici parcele, u`om
stranom orijentisane prema ulici.
8. Ova sela spadaju u razre|eno-zbijena.
9. Gustina naseqenosti se kre}e oko 20-30 st/ha.
10. Ovakvih planskih naseqa ima oko 350.
11. Mogli bi smo re}i da kasniji razvitak ovih sela i izgradwa novih (u 19. i 20.
veku) prate ista obele`ja - Aleksandrovo (1811.), Kosan~i} u okolini Lajkovca
(kraj 19. veka).
U[ORENA SEOSKA NASEQA

Za razliku od planskih naseqa - u{orena naseqa su nastala bez prethodno

ura|enih planova. U{oravawe je izvr{eno pod intervencijom vlasti. U
Sremu su nastala za vreme austrijske vladavine (druga polovina 18. veka). U
Ma~vi su nastala kasnije, u drugoj i tre}oj deceniji 19. veka za vreme prve
vladavine Kneza Milo{a Obrenovi}a - prisilnim u{oravawem (Ukaz o
u{oravawu sela).

Postupak u{oravawa ku}i{ta obavqen je direktno na terenu - uz

pravolinijske ulice na slobodnim terenima ili presecawem kroz postoje}a
naseqa.

SREMSKA U[ORENA SEOSKA NASEQA

Kod u{orenih sremskih sela javqaju se slede}e urbanisti~ke structure:

1. Dve glavne pravolinijske ulice seku se pod pravim uglom ili pribli`no
wemu. Du` ovih ulica raspore|ena su ku}i{ta. Ovih naseqa je i najvi{e.
2. Jednu pravolinijsku ulicu seku pod pravim uglom, ili pribli`no, dve ili
tri popre~ne ulice. Oko ulica su raspore|ena ku}i{ta.
3. Tri zrakasto raspore|ene ulice polaze iz jednog centra.
4. Naseqe je formirano oko jedne pravolinijske ulice ili pribli`no pravoj
liniji ulice.
U{oreno sremsko selo bez planske osnove
MA^VANSKA U[ORENA SEOSKA NASEQA

Prethodna sela su i ovde bila spontana, verovatno razbijenog tipa.

Nova u{orena sela su uglavnom izgra|ivana na slobodnom terenu, pod

direktnom intervencijom vlasti.

Ulice su obe;e`avane direktno na terenu - pravolinijski, s pravilnim

oblikom parcela. [irina glavnih uloca iznosila je od 25-25 m. Novonastale
su u`e i iznose od 10-12 m.

Urbanisti~ka struktura naseqa je ista kao i kod u{orenih sremskih sela.

Razlika se ogleda u organizaciji ku}i{ta - dvori{ta: dok su u sremskim

selima objekti postavqeni uz ivicu parcele, u ma~vanskim selima objekti su
slobodno postavqeni na parceli ({to je boqe).

U{orena naseqa se razlikuju od ostalih tipova po tome {to u wima

nedostaju ma kakve slobodne poovr{ine (kao {to su: trgovi, utrina, javne
povr{ine, ~ak ni {kola ni crkva nemaju naro~ito odre|en polo`aj).
O~igledno je da je naseqe izgra|ivano po improvizovanom postupku.
U{orena seoska naseqa, Dubqe
Saobra}ajna mre`a naseqa nastala je tako|e intervencijom spoqa, a ne
spontano, {to predstavqa i osnovnu karakteristiku tipa.

Ku}i{ta su razli~itih {irina, u`om stranom orijentisana ka ulici, i iznose

od 10-50 m. Prvobitne dimenzije su bile verovatno od 40-50 m.

Du`ina ku}i{ta je oko 100 metara.

Ova u{orena sela spadaju (kao i planska) u grupu razre|eno zbijenih sela, jer
im gustina naseqenosti iznosi od 20-30 st/ha, {to je i najpovoqnija gustina
za seoska naseqa.

Urbanisti~ke strukture
u{orenih ma~vanskih
seoskih naseqa
U{orena ma~vanska naseqa
SPONTANO U[ORENA SELA

U{oreno naseqe mo`e nastati i spontano. Saobra}ajnica je ~esto privla~na

za osnivawe ku}i{ta koju naseqavaju stanovnici iz okolnih sela
(formirawe varo{ica).

Ku}i{ta u ovim naseqima su mawe pravilna jer nastaju proizvoqno. U

antropogeografskoj nauci nazivaju se i *drumskim naseqima*. Novijeg su
porekla - nakon izgradwe savremene saobra}ajne putne mre`e u Srbiji, tek u
drugoj polovini 19. veka, pa nadaqe.

Ima ih u celoj Srbiji, ali naj~e{}e se javqaju u Zapadnoj Srbiji, gde

preovla|uju razbijena i polurazbijena seoska naseqa.

Spontano u{orena sela

TIPOLOGIJA PO URBANO-MORFOLO[KIM
STRUKTURAMA NASEQA

Kriterijumi:

1. BRUTO GUSTINA NASEQENOSTI NASEQA

2. MOGU]NOST ILI NEMOGU]NOST

UTVR\IVAWA GRA\EVINSKOG REJONA NASEQA

3. VELI^INE, STRUKTURA I ME\UODSTOJAWA

SEOSKIH DVORI[TA

Na osnovu navedenih kriterijuma sva

seoska naseqa mogu se razvrstati na:
1. PODRU^JE RAZBIJENOG IBARSKOG I
STAROVLA[KOG TIPA
2. PODRU^JE POLUZBIJENOG
A. RAZBIJENA SEOSKA NASEQA [UMADIJSKOG TIPA
3. PODRU^JE U[ORENOG MA^VANSKOG TIPA
4. PODRU^JE RAZRE\ENO-ZBIJENOG
B. ZBIJENA SEOSKA NASEQA MORAVSKOG TIPA
5. PODRU^JE POTPUNO ZBIJENOG TIMO^KOG
I JU@NOMORAVSKOG TIPA

Obiluju mnogim pojavnim oblicima - strukturama.

A. RAZBIJENA SEOSKA NASEQA:

Starovla{ka podgrupa razbijenih naseqa

Ibarska podgrupa razbijenih naseqa

[umadijska podgrupa polurazbijenih ili poluzbijenih seoskih naseqa

Sva su spontano nastala - formirala se bez ikakvih spoqnih uticaja.

B. ZBIJENA SEOSKA NASEQA:

Razre|eno-zbijena podgrupa zbijenih naseqa

Potpuno zbijena seoska naseqa

Starovla{ka podgrupa razbijenih naseqa

Teritorijalna rasprostrawenost: Zapadna i jugozapadna Srbija - u oazama u

Centralnoj, jugoisto~noj, ju`noj Srbiji i na Kosovu

Karakteristike:

1. Rasutost ku}i{ta po celoj teritoriji seoskih atara

2. Naseqe kao prostorna grupacija ne postoji - nije mogu}e definisati
gra|evinski rejon
3. Bruto gustina naseqenosti kre}e se od 1-5 st/ha
4. Rastojawe izme|u ku}a iznose od 50 do 200 i vi{e metara
5. Ovakva naseqa su po broju najmalobrojnija
Starovla{ki tip seoskih naseqa
Mre`a puteva u razbijenom seoskom nasequ Ratkovi} u Lev~u
 Ibarski tip razbijenih seoskih naseqa
Ovde se pojavljuju manje ili ve}e grupe ku}a i ku}i{ta, tzv. zaseoci. Obi~no
pripadaju jednoj porodici. Gra|evinski rejon naseqa nije mogu}e ustanoviti jer su
ku}e i zaseoci rastureni po celom ataru. Rastojanje izme|u zaseoka je od 100 do 1000
metara. Bruto gustina naseqenosti je 1-5 st/ha, u pojedinim zaseocima 10-35 st/ha.
[ema puteva u razbijenom ibarskom nasequ Dobri Do
 [umadijski tip polurazbijenih ili poluzbijenih seoskih naseqa
Nekoliko manje ili vi{e udaqenih grupacija domova izme|u kojih su poljoprivredne
povr{ine. Naseqe se donekle mo`e definisati. Sredwa vrednost gustine
naseqenosti iznosi 12 st/ha. Lokacije naseqa su prilago|ene prirodno-geografskim
uslovima. Naselja se nalaze naj~e{}e van javnih saobra}ajnica sa kojima su povezana
lokalnim putevima.
Poluzbijeno naseqe u niskoj [umadiji, nastalo od nekada{weg potpuno
razbijenog naseqa starovla{kog tipa, primer selo Zakutu, u Dowoj Gru`i,
osnovano 1750. godine.
 Podgrupa razre|eno-zbijenih seoskih naseqa
Naseqska grupacija potpuno definisana, mogu}e je ustanoviti gra|evinski rejon.
Ku}i{ta su rasprostrawena po obodima ulica, a sredi{wi delovi blokova se
koriste kao poqoprivredne povr{ine. Prose~na gustina naseqenosti je 20-25 st/ha,
najpovoqnija za seoska naseqa. Rastojanje domova 30-60m. Rasprostranjenost u
ravni~arskim regionima, polo`aj u odnosu na atar povoqan, a javne saobra}ajnice
prolaze kroz ve}inu naseqa.
 Primer razre|eno zbijenog seoskog naseqa, Begaqica kod Grocke
Neizgra|ena unutra{njost blokova, koku}nice ispuwewe vo}wacima
 Zbijena spontano formirana seoska naseqa
Izdu`ena naseqa karakteri{e jedan sokak, dok okruglasta naseqa imaju izvesnu
centri~nost mre`e. [irina sokaka je od 3 do 12 metara, naj~e{}e od 6 do 8 metara.
Gra|evinski rejon naseqa je jasno definisan. Bruto gustina naseqenosti je 30-40
st/ha, prose~no 35 st/ha. Me|uodstojaqa ku}a su od 25 do 35 metara.
Primer potpuno zbijenog seoskog Primer potpuno zbijenog
naseqa Matejevac kod Ni{a. sela u centralnom
Unutra{wost blokova je potpuno najstarijem delu.
izgra|ena. Vrtovac kod Kwa`evca.
TIPOLOGIJA SEOSKIH NASEQA PO FUNKCIJI

Za tipologiju seoskih naseqa po FUNKCIJAMA najva`niji KRITERIJUM

KOJI DEFINI[E ODRE\ENU KATEGORIJU NASEQA JE WEGOVA FUNKCIJA
U SISTEMU NASEQA.

TA FUNKCIJA MO@E BITI :

A. OSNOVNA, u koju spadaju slede}i objekti : [KOLA, DOM KULTURA,

PRODAVNICE, AMBULANTNA ILI ZDRAVSTVENA STANICA, BANKA ,
ZADRUGA, MESNA KANCELARIJA, PO[TA I SL.

B. POSEBNA: PRIRODNA LE^ILI[TA, HOTELI, KLIMATSKA MESTA,

LOVNA I RIBOLOVNA PODRU^JA, SKUP[TINA OP[TINE, BOLNICA I SL.
A. PO OSNOVNIM FUNKCIJAMA EVIDENTNE SU SLEDE]E KATEGORIJE:

- PRIMARNA SEOSKA NASEQA

- SELA SA SEOSKIM CENTROM
- CENTRI ZAJEDNICA SEOSKIH NASEQA

PRIMARNA SU ona seoska naseqa koja NEMAJU SPOQNIH FUNKCIJA.

SA^IWAVAJU IH KU]I[TA UGLAVNOM POQOPRIVREDNIH I ME[OVITIH
DOMA]INSTAVA.
ONA SU U NA[IM USLOVIMA UGLAVNOM DELOVI OSNOVNIH
PROSTORNIH JEDINICA : organizacione jedinice poqoprivredne
proizvodwe, {kolskog ili po{tarskog rejona i sl.
MOGU IMATI KARAKTER PRIGRADSKIH SELA

SELA SA SEOSKIM CENTROM IMAJU RAZVIJENE IZVESNE SPOQNE

FUNKCIJE I TO PRVENSTVENO NA PRETHODNU KATEGORIJU. OVAKVO
SELO OBJEDIWUJE DVA, TRI I VI[E PRIMARNIH SELA U JEDNU
PROSTORNU CELINU:

ZADRUGU, PO[TU, PRODAVNICE, [KOLU, AUTOBUSKSKU STANICU,

GOSTIONICU, PRODAVNICE INDUSTRIJSKIH PROIZVODA, ZANATSKE
RADIONICE I SL.
U OVIM SELIMA @IVE PORED POQOPRIVREDNIKA, ME[OVITO I
NEPOQOPRIVREDNO STANOVNI[TVO SELA.

U SISTEMU SEOSKIH NASEQA SELA SA SEOSKIM CENTROM

OBJEDIWAVAJU OKO 1000-3000 stanovnika. I ova kategorija mo`e imati
karakter PRIGRADSKIH SELA. Imaju najmawe 1000 ha redukovane
povr{ine s. atara.

CENTRI ZAJEDNICA SEOSKIH NASEQA SU NASEQA NAJVI[E

FUNKCIONALNE KATEGORIJE. ONI OKUPQAJU NEKOLIKO SELA SA
SEOSKIM CENTROM I VI[E PRIMARNIH NASEQA U JEDNU PROSTORNU
CELINU.

OD DRU[TVENIH FUNKCIJA U WIMA SE NALAZE : MATI^NE

OSMOGODI[WE [KOLE, EVENTUALNO I PRODU@NO [KOLOVAWE SA
DVA RAZREDA, MESNA KANCELARIJA, ZDRAVSTVENA STANICA^
ZANATSKE RADIONICE, GOSTIONICE, PRODAVNICE INDUSTRIJSKIH
PROIZVODA, PO[TA, BANKA, AUTOBUSKA STANICA I SL.

OD PRIVREDNIH FUNKCIJA : u wima su sedi{ta ORGANIZACIONE

JEDINICE POQOPRIVREDNE PROIZVODWE SA POSLOVNIM CENTROM -
EKONOMSKIM DVORI[TEM, MAWI INDUSTRIJSKI POGONI. U OVIM
SELIMA @IVI VE]I PROCENAT NEPOQOPRIVREDNIH STANOVNIKA.
NASEQA OVE KATEGORIJE OKUPQAJU OKO 3-12.000 stanovnika i oko 4-
6000 redukovane povr{ine seoskih atara.
RAZLIKUJEMO DVE VRSTE CENTARA
ZAJEDNICA SEOSKIH NASEQA: SEOSKE
VARO[ICE I CAR[IJE.

Varo{ice su nastale NA SLOBODNOM

TERENU I TERITORIJALNO SU
RASPROSTRAWENE U REGIONIMA ZAPADNE I
JUGO-ZAPADNE SRBIJE, GDE PREOVLA\U
RAZBIJENA I POLUZBIJENA SEOSKA
NASEQA.

SEOSKE ^AR[IJE NASTALE SU U I

RAZVIJALE SE U SAMIM ZBIJENIM
NASEQIMA - U WIHOVIM CENTRIMA.

PO POSEBNIM FUNKCIJAMA SEOSKA

NASEQA SE RAZVRSTAVAJU NA:

- TURISTI^KO ILI BAWSKO SELO

- SELO TURISTI^KI CENTAR
- SEOKSO NASEQE REJONSKI CENTAR
- SEOSKO NASEQE - PRIGRADSKO SELO
TIPOLOGIJA PO VELI^INI NASEQA

ZA TIPOLOGIJU PO VELI^INI NASEQA BROJ STANOVNIKA

PREDSTAVQA OSNOVNI KRITERIJUM. PRAVILNO SPROVO\EWE
TIPOLOGIJE PODRAZUMEVA I UKQU^UJE DEMOGRAFSKI RAZVOJ,
OBZIROM DA SE RADI O PROMENQIVOJ VELI^INI - BROJU
STANOVNIKA.
ZA SEOSKA NASEQA USVOJENA JE SLEDE]A KONVEKCIJA:

- UKOLIKO JE INDEKS BROJA STANOVNIKA IZME\U DVA POPISA VE]I OD 100%,

naseqe je u tom periodu imalo POZITIVAN DEMOGRAFSKI RAZVOJ.

- UKOLIKO INDEKS IZME\U DVA POPISA IZNOSI IZME\U 80% i 100% naseqe je
imalo NULTI DEMOGRAFSKI RAZVOJ.

- UKOLIKO JE INDEKS IZME\U DVA POPISA MAWI OD 80% naseqe je imalo

NEGATIVAN DEMOGRAFSKI RAZVOJ.

U NEKIM ANALIZAMA PORED OVIH POKAZATEQA NEOPHODNO JE

PRIDODATI I POVR[INU ATARA KOJI PRIPADA ODGOVARAJU]EM SELU.

U SRBIJI SU ZASTUPQENE SVE VELI^INE SEOSKIH NASEQA, PO^EV OD

ONIH KOJA IMAJU SVEGA NEKOLIKO DESETINA DO SELA SA NEKOLIKO
HIQADA STANOVNIKA.
ZONE SEOSKIH NASEQA
ZONIRAWE SEOSKIH NASEQA je osnova za izradu planova daqeg
razvoja jednog sela. To je osnovna programska orijentacija pri izradi
generalnih i detaqnih planova.

Na zone seoskih naseqa UTI^U: veli~ina po broju stanovnika, (1)

urbanisti~ki tip i tip po morfolo{koj strukturi (2) kao i funkcija
naseqa koju ono ima u sistemu naseqa (3).

ZONE SEOSKIH NASEQA MOGU BITI:

1. stambena zona

2. zona centralnih funkcija - seoski centar - trg sa dru{tvenim

objektima i servisom

3. privredna i skladi{na zona

4. zona komunalnih objekata i slu`bi

5. zona sporta, razonode, rekreacije i zelenilo

6. saobra}ajna mre`a naseqa

7. zone spomeni~nih vrednosti

1. STAMBENA ZONA
Najva`nija i osnovna zona svih vrsta i kategorija seoskih naseqa je
stambena zona. U ve}ini sela Srbije, stambena zona je i jedina sadr`ina
naseqa (pored saobra}ajnica).
U stambenu zonu seoskog naseqa ukqu~ena su sva ku}i{ta sa stambenim i
ekonomskim zgradama (staje, skladi{ta...) i oku}nica (cvetwak, vo}wak -
zbir povr{ina: individualnih poqoprivrednih ku}i{ta, ku}i{ta
me{ovitih doma}instava i ku}i{ta nepoqoprivrednih stanovnika sela.
U narednom periodu isti procenat poqoprivrednog i ostalog stanovni-
{tva sela }e se transformisati... Do}i }e i do promene u broju
stanovnika sela, on }e se u selima Srbije smawiti.
smawewe stambene zone: u primarnim selima i ve}ini sela sa seoskim centrom
pove}awe br. stanovnika stambene zone: u centrima zajednica s.n. selima
rejonskim i op{tinskim centrima i prigradskim s. i turisti~kim selima.
ZNA^I: u ve}ini sela (zaseoci, primarna sela) ne}e do}i do pove}awa stambene
zone. ZBIJENA SELA - razre|ivawe.
OSTA]E individualno stanovawe u ve}ini sela (poqoprivredna i me{ovita
doma}instva)
PRIGRADSKA SELA: pove}awe broja stanovnika, stambena zona }e se pove}ati.
STAMBENA ZONA: DVA DELA: INDIVIDUALNO I KOLEKTIVNO STANOVAWE.
INDIVIDUALNO STANOVAWE: povr{ine - normativi
2. ZONA SEOSKOG CENTRA

Neophodna povr{ina-zona svakog seoskog naseqa, bez obzira na tip,

veli~inu i kategoriju je SEOSKI CENTAR. Izvesna sela (velika i
razbijena) mogu imati i sekundarne centre (pored glavnog).

Od veli~ine i kategorije s. naseqa zavisi i veli~ina i povr{ina

seoskog centra - dru{tvenog trga.

POVR[INE ZA CENTAR - Dru{tveni trg:

zaseoci: od 300-500 m2 na wemu nema nikakvih slu`bi ni objekata.
primarna seoska naseqa: 1000-3000m2. (mogu biti locirane : me{ovita
trgovinska prodavnica, ~etvororazredna {kola, autobuska stanica,
kafana i sl.). Ostale funkcije iste kao kod zaseoka.
selo sa seoskim centrom: 3000-5000m2. Funkcija ista kao kod primarnih
seoskih naseqa, sadr`ina i broj objekata uz trg su razvijeniji.
centar zajednica seoskih naseqa treba da ima trg veli~ine od 5000-
8000m2. Oko dru{tvenog trga formira se zona javnih dru{tvenih
objekata. Dru{tveni trg sadr`i : slobodne i javne parkovske zelene
povr{ine.
3. PRIVREDNA I SKLADI[NA ZONA

Ovu zonu ne}e imati sva seoska naseqa. Za ona naseqa koja imaju zonu
privrede i skladi{ta, wena veli~ina je u zavisnosti od kategorije
seoskih naseqa.

ZASEOCI I PRIMARNA SEOSKA NASEQA nemaju po pravilu ovu zonu, niti

}e je imati u narednom periodu. Izuzetak su ona primarna sela koja imaju
atar ve}i od 1000-1400 hektara prevedene-redukovane povr{ine.

Poslovni centar poqoprivredne organizacione jedinice se postavqa

van naseqa min. na 300 m, prema poqoprivrednim povr{inama, polo`aj
niz vetar od naseqa. Povr{ina terena za ekonomsko dvori{te je od 1%
do 1,5% od povr{ine koju opslu`uje. Sela sa seoskim centrom (10.000-
30.000m2 1-3ha), centri zajednica seoskih naseqa (30.000-180.000m2 3-18ha)

Centri op{tina, prigradska sela ima}e ovu zonu.

Sadr`aji:
1. poslovni centar-ekonomsko dvori{te O.J.P. Proizvodwe.
2. prera|iva~ke pogone, industrijske pogone,
3. sto~na pijaca, va{ari{te, specijalizovane prodavnice gr. mat.
4. skladi{ta...
4. ZONA KOMUNALNIH USLUGA

Sela Srbije su danas vrlo slabo opremqena komunalnim objektima i

slu`bama. Za najve}i broj naseqa se mo`e konstatovati da osim neure|enih
grobaqa nemaju nikakve druge komunalne objekte i slu`be.
U narednom periodu neophodno je intenzivno opremawe svih kategorija
seoskih naseqa ovim funkcijama.
PRIMARNA SEOSKA NASEQA I ZASEOCI, treba predvideti: grobqa, mesto
za uklawawe `ivotiwskih le{eva (sto~no grobqe)-jama, grobnica ili pe} za
spaqivawe le{eva, deponija sme}a, trafo-stanica, vodovod, javne ~esme,
kanalizacija.
- Povr{ina za grobqe - na jednog stan. 4m2, ukqu~uju}i i zelene povr{ine.
- Sto~no grobqe - min 2 km od izvori{ta vode za pi}e, niz vetar od naseqa i
1 km od naseqa.
- Povr{ina deponije sme}a min. 2500m2. (dimenzioni{e se prema br. stan.)
- Trafo-stanica locira se prema uslovima elektrodistribucije.
SELA SA SEOSKIM CENTROM - isto
CENTRI ZAJEDNICA SEOSKIH NASEQA
(sela-op{tinski centri, turisti~ka sela, prigradska sela) pored navedenih:
- vatrogasna slu`ba i objekti, komunalne slu`be za ~i{}ewe ulica i
javnih povr{ina, javna kupatila, javne perionice ve{a i sl.
5. ZONA SPORTA, RAZONODE, REKREACIJE I ZELENILA

Prema kategorijama naseqa, opremqenost naseqa ovom vrstom objekata

treba da bude slede}a:

ZASEOCI: Nisu potrebne nikakve povr{ine za ovu namenu.

PRIMARNA SEOSKA NASEQA: - De~ija igrali{ta u okviru stambene zone

SELA SA S. CENTROM: - Igrali{ta za fudbal, odbojku i ko{arku.

CENTRI ZAJEDNICA SEOSKIH NASEQA (sela-op{tinski centri, turist.

sela i prigradska sela: pored navedenih jo{:
- fiskulturna sala u sklopu 8-god. {kole
- igrali{ta rukometa, malog fudbala, bazen za plivawe
- zelene povr{ine - park sa mestom za spomenik

Naseqa su uglavnom dobro ozelewena, potrebno je za{tititi postoje}e

zelenilo i planirati stvarawe novog zelenila. (erozija zemqi{ta -
za{tita)
TURIZAM, SPORT, REKREACIJA - REKA TARA, DURMITOR
SPLAVAREWE REKOM TAROM
DURMITOR - REKREACIJA
6. SAOBRA]AJNA MRE@A NASEQA

Programske postavke u saobra}aju jednog sela su male i jednostavne, jer je

intezitet saobra}aja bilo motornog ili pe{a~kog je mali.

OSNOVNO: za jedno seosko naseqe je potrebno izgraditi najkra}i put {irine

7,5m sa jarkovima, od javne saobra}ajnice ili `.stanice do sredi{ta naseqa.

- U stambenoj zoni - izgraditi trotoare.

- Posebni zahtevi: su atarski - prikqu~ni putevi. Mogu biti sa tvrdom
podlogom.
Za glavne naseqske saobra}ajnice: predvideti dvosmerni kolovoz.
Pri izradi planova za daqi razvoj naseqa javqa se potreba za
rekonstrukcijom saobra}ajne mre`e, kako funkcionalnom, tako i tehni~kom.

REKONSTRUKCIJOM SAOBRA]AJNE MRE@E obuhvati}e se:

a/ rekonstrukcija postoje}ih saobra}ajnica,
b/ otvarawe novih saobra}ajnica
c/ zatvarawe - ga{ewe nekih postoje}ih saobra}ajnica.
7. ZONA SPOMENI^NO - KULTURNIH OBJEKATA:

Kod nekih seoskih naseqa javqa}e se potreba da se utvrde zone kulturno-

istorijskih, etnografskih spomenika, prirodnih retkosti i sl. Pri daqem
razvoju naseqa, ove zone se moraju posebno tretirati i za{tititi od ru{ewa
i propadawa.

Rodna ku}a: Vuka Karaxi}a u Tr{i}u,

Tucovi}eva ku}a u Gostiqu na Zlatiboru,

Spomenici kulture: crkva Pokajnica kod Velike Plane, crkva brvnara u

Kragujeva~koj Ra~i

Istorijska mesta: Takovski grm u Takovu...

Etnografski objekti: Brvnare, moravska ku}a...

Prirodne retkosti: planinske reke i potoci, vidikovci i dr, posebne vrste

rastiwa i dr.
SPOMENIK KULTURE
PRIRODNE RETKOSTI - [AR PLANINA
PRIRODNE RETKOSTI - DURMITOR
PRIRODNE RETKOSTI - CRNO JEZERO, KAWON REKE TARE
VRSTE SEOSKIH CENTARA U SRBIJI
VRSTE SEOSKIH CENTARA U SRBIJI

Seoski centri su mesta ili povr{ine sa funkcijama dru{tvenih,

uslu`nih, kulturnih i drugih objekata.
Analogno nastanku naseqa i seoski centri u svojoj genezi imaju dva
osnovna tipa: planski nastale i spontanoformirane centre.
Prema urbanisti~kim karakteristikama seoske centre mo`e svrstati u
dve grupe:
1. trgovi:
a) planski trgovi
b) spontano formirani trgovi
2. centre formirane po uli~nom sistemu

1.a. Planski trgovi nastali su u vreme nastanka planskih naseqa i

sre}emo ih u Vojvodini. U okviru ovog tipa postoje:
- trgovi sa jedinstvenom povr{inom, i
- trgovi koje preseca jedna ili dve ulice (u tom slu~aju, on je
izdeqen na dve, odnosno ~etiri povr{ine).

1.b. Spontano formirani trgovi su (naj~e{}e) nepravilnog oblika i

rasprostraweni su u spontano formiranim selima Srbije.
Naj~e{}e su sme{teni na raskrsnicama seoskih ulica. Objekti
dru{tvenih, uslu`nih i drugih funkcija su izgra|eni po periferiji trga
ili pak na wegovoj povr{ini.
1.a. Plansko naseqe Crepaja - Planski trg
1.b. Spontano formiran trg: selo Seona (kod Smedereva)
Centar sela Bovan - Kru{evac
Spontano formiran trg: selo Gola Glava
Spontano formiran trg: selo Gola Glava, objekti na trgu
Spontano formiran trg: selo Gola Glava
Spontano formiran trg: selo Gola Glava
Spontano formirano selo Slovac,
Lajkovac
2. Centri formirani po uli~nom sistemu 2.a. Centar formiran
2.a. Locirani su du` glavne ulice - pravolinijski. po uli~nom sistemu:
Razlikujemo dve podgrupe: selo Tekeri{
- seoska ulica je u centralnom delu pro{irena, (ispod Cera)
- seoska ulica u kojoj su sme{teni sadr`aji
centralnih funkcija je bez pro{irewa.
2.b. Centri formirani na raskrsnicama ulica
naj~e{}e su zastupqeni u u{orenim ma~vanskim i
sremskim selima, kao i u planinskim naseqima koja
nemaju trgove.
2.a. Centar formiran
po uli~nom sistemu:
selo Le{nica
(Loznica)
2.b. Centar formiran na raskrsnicama ulica. selo Dobanovci
Analiziraju}i stawe seoskih centara (sem retkih izuzeaka) zakqu~ujemo:
ve}ina je nedovoqno ure|ena i ne slu`i svojoj osnovnoj funkciji.

^esto ne postoji jasna diferencijacija objekata u s. centru (privredni

objekti, veterinarske ambulante, skladi{ta reprodukcionog materijala,
magacine za otkup poqoprivrednih proizvoda, skladi{ta ve{ta~kih
|ubriva).

U nekim selima su locirana dvori{ta poqoprivrednih proizvo|a~a.

Ovo su posledice neplanske, spontane izgradwe ve}ine seoskih centara.

Iz tog razloga }e se u praksi (u narednom periodu) javqati slede}i
slu~ajevi:

a) rekonstrukcija postoje}eg seoskog centra (naj~e{}i slu~aj),

b) dislokacija postoje}eg centra, i

v) projektovawe i izgradwa novog seoskog centra.

Primer formirawa novog seoskog centra za jedan
centar zajednice seoskih naseqa.
Primer rekonstrukcije seoskog centra sela Brezi~ani

Postoje}e stawe
Primer rekonstrukcije seoskog centra sela Brezi~ani

Novoprojektovano stawe
SEOSKA DVORI[TA - TIPOLOGIJE
SEOSKA DVORI[TA - TIPOLOGIJE

Osnovni i najbrojniji sadr`aji svakog seoskog naseqa su dvori{ta.

Ona zauzimaju i najve}u povr{inu sela. Dvori{ta kod funkcionalno
nerazvijenih sela sa~iwavaju wegovu celokupnu povr{inu.
Kod svih kategorija seoskih naseqa, dvori{ta su one prostorne celine
koje daju karakter urbanisti~ke strukture sela, a time i osnovni izgled
naseqa.
Jednom re~ju, ono se javqa kao elementarna }elija seoskog naseqa i
predstavqa ujedno i prvi stepen u formirawu qudskih stani{ta uop{te.
To je organizovana i izgra|ena parcela, na kojoj se nalaze stambena i
ekonomske zgrade doma}instva.

Postoje}i tipovi dvori{ta

U selima Srbije ezgistiraju tri osnovna tipa dvori{ta:

- planska,

- dvori{ta u razbijenim naseqima,

- dvori{ta u spontano zbijenim selima.

Planska seoska dvori{ta

Planska seoska dvori{ta zastupqena su u planskim i u{orenim selima

Vojvodine. Javqaju se kao rezultat planifikacije ove teritorije koju su
izvr{ile austrijske vlasti u drugoj polovini XVIII veka. Wihov kasniji
razvitak i obele`ja prate iste karakteristike i principi organizacije.

Karakteristike:

1. oblik im je izdu`en pravougaonik, u`om stranom orijentisan ka ulici;

2. prvobitne dimenzije: od 23-29 m, razli~itih dubina od 100-190 m;
3. dvori{ta su izdeqena po dubini na avliju, guvno i ba{tu-vo}wak;
4. u avliji su sve zgrade (stambena, sto~na staja, {upe, ko{evi...). Guvono
se koristi za seno, slamu, {a{u, ogrev. U jednom uglu parcele se nalaze
stambene zgrade, u`om stranom prema ulici. Uz stambenu zgradu se
naslawaju privredni objekti: sto~ne staje, {upe i sl.;
5. dvori{te je povezano sa ulicom pe{a~kim ulazom i kolskim, koji
prolazi sredinom parcele.
Plansko seosko dvori{te
Situacija sala{a iz okoline Subotice
 Vojvo|anski sala{i

Neogra|eno sala{ko dvori{te u \ur|inu Tor od trske kod dola

u \ur|inu

Ovce cigaje na pa{waku Ogra|eno sala{ko dvori{te

Dvori{ta u razbijenim seoskim naseqima

Rasprostrawena su u regionima zapadne, jugozapadne Srbije i [umadije, u

kojima su zastupqena i ova naseqa.

Karakteristike:
1. nepravilan oblik;
2. velika povr{ina ku}i{ta;
3. podela ku}i{ta na funkcionalne delove (stambeni, ekonomski vo}wak);
4. saobra}aj je diferenciran, pe{a~ki je odvojen od kolskog;
5. svi prqavi objekti (staje |ubri{ta, klozeti) najudaqeniji od stana;
6. bli`e ku}i nalaze se ~iste privredne zgrade: ambar, ko{, kolnica, ka~ara,
pivnica i sl.;
7. sve su zgrade slobodno postavqene na parceli, te se mogu dobro provetravati i
osvetqavati;
8. kod starijih dvori{ta za svaku funkciju je pravqen novi objekat - kod novijih
se ose}a tendencija objediwavawa funkcija u jednom objektu.

U nekim regionima, a i selima, ova dvori{ta su nejedinstvene celine. Sa

jedne strane puta stambeni deo, a sa druge je ekonomski (primer selo
[titkovo pod Javorom).
Sa savremenog stanovi{ta ovaj tip dvori{ta se mo`e okarakterisati
kao dobar, po{to su kod wih funkcije razlu~ene, higijena
zadovoqavaju}a, tako da ostvareni uslovi za zdravu `ivotnu sredinu.
Ku}i{te iz razbijenog naseqa - [umadija
Razbijeno seosko ku}i{te
Ku}i{ta u zbijenim spontano formiranim seoskim naseqima

Teritorijalna rasprostrawenost u: isto~noj, ju`noj Srbiji i na Kosovu,

gde preovla|uje i ovakav tip sela.

Osnovne karakteristike su im:

1. nepravilan oblik parcele,

2. mala i jedinstvena povr{ina parcele,

3. ne postoji funkckionalna podeqenost na stambeni i ekonomski deo,

4. ne razlu~en saobra}aj na prqavi teretni i ~isti pe{a~ki,

5. nedovoqna rastojawa prqavih objekata (staje, |ubri{ta) od ~istih.

Ova dvori{ta se mogu oceniti kao lo{a po{to ne zadovoqavaju osnovne

urbanisti~ke, funkcionalne i higijenske uslove za `ivot i rad.
Seosko ku}i{te u zbijenim spontano formiranim seoskim naseqima
Seosko ku}i{te u zbijenim spontano formiranim seoskim naseqima
SEOSKO KU]I[TE, EKONOMSKO DVORI[TE,
OBJEKTI ZA POQOPRIVREDNU PROIZVODWU
Seosko ku}i{te, ekonomsko dvori{te,
objekti za poqoprivrednu proizvodwu

Ono {to karakteri{e seosko naseqe i time ga su{tinski odvaja od

naseqa gradskog tipa je svakako:

1. odnos radnog mesta i mesta stanovawa seoskih stanovnika,

2. specifi~na sadr`ina seoskih ku}i{ta - pored funkcije stanovawa,
ku}i{ta imaju privredni - radni karakter.

Kao sastavni deo seoskog naseqa ku}i{ta svojim oblikom,

organizacijom, veli~inom i polo`ajem u odnosu na druga ku}i{ta
opredequje karakter i strukturu naseqa, koja u povratnom smislu
determini{e izgled ku}i{ta.

Vrste seoskih dvori{ta

Dobro je poznato da u seoskim naseqima ne stanuju samo poqoprivredni

proizvo|a~i. U na{im selima ima dosta stanovnika koji su zaposleni u
drugim privrednim delatnostima na selu ili obli`wem gradu.
Analogno vrstama doma}instava, javqaju se razlike u organizaciji
seoskih ku}i{ta. Tako postoje:
1. ku}i{ta poqoprivrednih proizvo|a~a koja imaju pored stambene
zgrade znatan broj objekata namewenih poqoprivrednoj proizvodwi
(staje, |ubri{ta, ko{eve za `ito, mlekare, nadstre{nice za ma{ine i
vozila i sl.);
2. ku}i{ta me{ovitih doma}instava, koja su svojom povr{inom i
sadr`ajima u okviru ekonomskih dvori{ta mawa od prethodnih;
3. ku}i{ta nepoqoprivrednih doma}instava koja nemaju privrednih
objekata u okviru svoje povr{ine.

Podela dvori{ta individualnog poqoprivrednog proizvo|a~a

na funkcionalne delove
Oblici dvori{ta individualnih poqoprivrednih proizvo|a~a
 Parcele za dvori{ta koja su
nepravilnog oblika

Parcele za dvori{ta koja su svojom

du`om stranom orjentisana ka
ulici - seoskom putu
Odnosi funkcionalnih delova dvori{ta za razli~ite terenske uslove
 Odnosi funkcionalnih
delova dvori{ta za
razli~ite terenske uslove
Odnosi funkcionalnih delova dvori{ta za razli~ite terenske uslove
Za ~isto poqoprivredna doma}instva ekonomsko dvori{te treba da
bude organizovano prvenstveno na principima savremene tehnologije u
poqoprivrednoj proizvodwi. Po povr{ini ova dvori{ta su i najve}a,
jer se pored stambene zgrade na wima nalazi i ve}i broj proizvodnih
objekata.

Po tipu proizvodwe razlikujemo dve vrste dvori{ta poqoprivrednih

proizvo|a~a:

1. op{ti tip proizvodwe,

2. specijalizovani tip proizvodwe.

Delovi dvori{ta:

- deo za stanovawe - stambeno dvori{te,

- deo sa ekonomskim zgradama - ekonomsko dvori{te.

Veli~ina parcele: 1200-1800-2000 m2.

Organizacija ekonomskog dvori{ta.
Sadr`aj ekonomskog dvori{ta.

Izgradwa staja zauzima prvo mesto na s. dvori{tima i obimnija je nego

izgradwa stanova.

Na selu je prvo prihva}eno osavremewavawe:

1. ratarske,

2. vo}arsko vinogradarske,

3. sto~arske proizvodwe.

Razlozi mnogo ve}e investicije za izgradwu savremenih staja, skladi{ta

sto~ne hrane i opremu.
Sadr`aji i kapaciteti

Pomo}na zgrada:

- nadstre{nica za ma{ine i vozila,

- magacin zrnaste hrane,

- ko{ za kukuruz,

- gara`a za putni~ko vozilo.

Specijalizovana proizvodwa:

1. Proizvodwa mleka: Staja za 6-8-10 krava sa spremnicom hrane i

odeqewem za mleko i opremu za mu`u. Potrebno je predvideti silo rov
(20 kg sila`e po kravi za 180 dana 1 m3 : 600-800 kg). Prostor za seno (na
tavanu ili nadstre{nica za seno u dvori{tu). \ubri{te u zavisnosti od
sistema za ~i{}ewe.

2. Proizvodwa june}eg mesa: Staja kapaciteta 80-100-140 junadi u tovu do

400 kg te`ine. Grla su slobodna - re{etkast pod. Potrebna sila`a i
prostor za seno, |ubri{na jama.
3. Proizvodwa `ivinskog mesa: Staja za `ivinu - `ivinarnik za 10.000-
15.000 piladi u tovu u podnom sistemu (12-15 piladi na m2 poda +
prostorija za hranu oko 20 - 30 m2).

4. Proizvodwa jaja: Staja za 3.000-5.000 koko{i u podnom sistemu.

Potreban prostor za hranu 5-6 koko{i na 1 m2 poda:

- isto u baterijama; od spratnosti baterija - kaveza zavisi kvadratura.

5. Ov~arnik: 20-30-50 ovaca - potreban prostor za hranu ...

Higijensko-tehni~ki normativi me|uodstojawa ~istih od prqavih
objekata na seoskom ku}i{tu.
PREDLOZI RE[EWA NOVIH SEOSKIH DVORI[TA
POQOPRIVREDNIH PROIZVO\A^A
Situacija dvori{ta sa specijalizovanom proizvodwom, osnova prizemqa i sprata
Situacija dvori{ta sa specijalizovanom proizvodwom, izometrija dvori{ta
Oblikovawe stambenih zgrada i privrednih objekata
Varijantno re{ewe stajskog objekta - kombinovana staja
Poqoprivredno dvori{te op{teg tipa proizvodwe
Poqoprivredno dvori{te op{teg tipa proizvodwe
Poqoprivredno dvori{te specijalizovanog tipa proizvodwe
Specifi~ne programske karakteristike savremenog seoskog
stana poqoprivrednog proizvo|a~a

Savremeni seoski stan bez obzira {to se u osnovnim postavkama ne

razlikuje od gradskog, ipak ima izvesne specifi~ne programske
karakteristike. One se ogledaju u slede}em:

1. U ve}ini sela Srbije ustaqena je navika postojawa letwe kuhiwe sa

ostavom i eventualno tremom za obedovawe. Tu naviku treba zadr`ati i
osavremewavati. Ona se koristi: za spremawe hrane (leti), za mnoge
poslove karakteristi~ne za selo i `ivot na selu: pripremawe zimnice,
klawe stoke, topqewe masti i sl. Time se preko leta stan ne zagreva i
pri prqavim poslovima ostaje ~ist.

[ematski prikaz
odnosa seoske
stambene zgrade i
letwe kuhiwe
2. Za svaki seoski stan potrebno je predvideti - projektovati dva ulaza.
Prvi ~ini glavni pristup sa ulice.
Drugi - sporedan, veza stana sa letwom kuhiwom, pomo}nim prostorijama,
ekonomskim delom dvori{ta i oku}nicom (ako postoji).

[ematski prikaz odnosa i veza [ematski prikaz odnosa i veza

glavnog ulaza i osnovnih stambenih i prate}ih sadr`aja sa
stambenih funkcija ekonomskim - privrednim ulazom
3. Potreba postojawa sanitarnog ~vora - propusnik sa garderobom i
eventualno sa mawom prostorijom za evidenciju proizvodwe i sli~ne
prostore.
INTENCIJA - `eqa je da proizvo|a~ posle obavqenog posla do|e u ~ist
stan.

Polo`aj propusnika na ku}i{tu mo`e biti trojak - u okviru:

stambene zgrade, letwe kuhiwe (ako je poseban objekat) i
~istog ekonomskog objekta
4. Navika (posebno u isto~nim i jugoisto~nim delovima Srbije) da se za
`ivot najvi{e koristi kuhiwa uslovqava postojawe stambene kuhiwe i u
novim savremenim stanovima sa izvesnim korekturama. Taj deo stana
najboqe da se sastoji iz tri funkcionalna dela:
1. ni{a
2. obedovawe
3. boravak

5. Ostali programski delovi seoskog stana isti su kao i u gradskog.

Dana{wa, verovatno i budu}a seoska porodica se sastoji od tri
generacije, re|e ~etiri i dve ({to je naj~e{}e za grad), pa prema broju
~lanova doma}instva treba i projektovati stan. Stari roditeqi - u
prizemqu.

6. Rodbinske veze selo-grad uslovqavaju postojawa - potrebu sme{tajnih

prostorija za rodbinu koja dolazi za vikend, godi{wi odmor i {kolski
raspust... Ove veze imaju mnogo pozitivnog - mewaju ustaqene i lo{e
navike `ivota i kulture stanovawa na selu. Neosporan je wihov uticaj na
higijenu `ivota i rada, odevawe, ishranu, mewawe obi~ajnih navika i sl.

7. Pojava seoskog turizma unosi potrebu postojawa neophodne stambene

povr{ine (soba, sanitarnih ~vorova i sl.).
Seoska stambena zgrada - Vlasina - student Marko Ribar 1997. g.
Kriterijumi za utvr|ivawe uslova stanovawa na selu

Da bismo mogli vrednovati uslove stanovawa na selu neophodno je

primeniti odgovaraju}e kriterijume. Ovi uslovi stanovawa se razlikuju
od istih u gradu.

Ta razlika proizilazi iz:

1. nasle|enog stambenog fonda,

2. etnolo{kih ~inilaca,

3. privredno-geografskih karakteristika podru~ja,

4. vrste poqoprivredne delatnosti,

5. kulturne zone zemqe, itd.

U ciqu podizawa kulture i optimalnih uslova stanovawa na selu

neophodno je poznavati kriterijume za wihovo utvr|ivawe, kako bi se
pojedini nedostaci definisani primenom odgovaraju}eg kriterijuma
mogli otkloniti.
Kriterijumi su slede}i:

1. Povr{ina stana (m2) po ~lanu porodice, odnosno stambeni standard:

- Ba~ka i Banat preko 24 m2/st.,
- Srem, ju`ni Banat i Isto~na Srbija 20,
- [umadija i Ju`na i Isto~na Srbija 18,
- zapadna Srbija i Kosovo 10 m2/stanovniku.

2. Namena zgrade u kojoj se nalaze stambene prostorije. ^iwenica: seoske

stambene prostorije se vrlo ~esto nalaze u zgradama koje imaju i drugu
namenu, slu`e za razne ostave, ~uvawe stoke i sl.:
a) Vojvodina - samo 30% stambenih zgrada su zasebni objekti,
b) Kosovo - stawe te`e nego u Vojvodini 35% zgrada slu`i za stanovawe i
~uvawe stoke.

3. Gra|evinski materijal od koga su izgra|ene ku}e. Primena osnovnog

gra|evinskog materijala od koga se zidaju ku}e bila je vezana
prvenstveno za prirodnu sredinu i razli~ita je po regionima. Problem:
izolacija od vlage. Vojvodina (znatan broj) se gradi od }erpi}a i naboja,
najmawe od drveta. U`a Srbija - pribli`no ravnomerno zastupqene sve
vrste gra|evinskog materijala. Kosovo - najvi{e od kamena (40%).
Problem: slaba toplotno-izolaciona sposobnost - javqa se kondenz na
unutra{wim stranama zidova.
4. Na~in kori{}ewa stambenih prostorija. Kori{}ewe stambenih
prostorija na selu razlikuje se od kori{}ewa stana u gradovima i to u
osnovna dva vida:

a) na selu se naj~e{}e ne koriste sve prostorije u stanu,

b) postoji razlika u kori{}ewu stambenih prostorija preko leta i preko
zime.

- U`a Srbija naro~ito - gostiwska soba.

- Zimi se koristi mawi broj prostorija (zbog grejawa). Vrlo ~esto cela
porodica zimi boravi, obeduje pa ~ak i spava u jednoj prostoriji,
naj~e{}e kuhiwi.

Ova negativna karakteristika u kulturi stanovawa na selu, ubla`ena je

~iwenicom da stanovnici sela najve}i deo vremena provode napoqu u
slobodnom prostoru, rad...

5. Funkcionalne karakteristike seoskih ku}a. Nedostatak komunalija se

najvi{e odra`ava na funkcionalnost seoske ku}e, tj. nedostatak
sanitarnih prostorija. Kod novijih zgrada ~ak i kad postoji ovaj sadr`aj,
funkcionalnost ku}e je ~esto lo{a.

Poseban problem ~ine poqski klozeti, u ~emu se ogleda najve}a

zaostalost na{eg sela.
Slede}e negativne karakteristike seoskog stana su gra|evinskog
karaktera:
a) lo{a unutru{awa opremqenost stana (podova posebno);
b) neadekvatna primena novih gra|evinskih materijala (opeka do 25 cm,
spoqni zid, sutereni od kamena i od betona bez termi~ke izolacije,
primena hladnih materijala - betona...

Tradicionalna seoska ku}a uz odre|eno - funkcionalno - sadr`ajne

karakteristike ("ku}a", sobe, trem) razvijala se preko sto godina,
dostigla je svoj vrhunac prvih decenija ovog veka.

U posleratnoj, a naro~ito posledwih decenija ku}a dobija potpuno nov

prostorno funkcionalni sadr`aj. Javqaju se novi sadr`aji: priru~na
ostava uz kuhiwu, kuhiwska ni{a, kupatilo... Seoski majstori priu~eni
da rade na stari na~in, naj~e{}e ne uspevaju da pravilno i
funkcionalno rasporede nove prostorije u zgradi.

Seqak danas gradi ku}u:

- po ugledu na postoje}u u okolini,
- po svojoj zamisli,
- po nekom projektu (dobre tendencije).

Sve ovo ukazuje da nova seoska ku}a jo{ nije dostigla pravi i potpuni
funkcionalni izra`aj.
6. Odnos ku}e prema drugim zgradama. Polo`aj ku}e u dvori{tu, wen
odnos prema ostalim objektima znatno uti~e na uslove i kulturu
stanovawa.

Polo`aj ku}e u razbijenim i polurazbijenim naseqima, gde dvori{ta

imaju veliku povr{inu, gde postoji funkcionalna podela dvori{ta na
~isto (stambeno) i prqavo ekonomsko dvori{te je uglavnom dobar.

U isto~noj Srbiji, ju`noj Srbiji i na Kosovu, a vrlo ~esto i u Vojvodini

seosko dvori{te nije odvojeno na stambeni i ekonomski deo, ve} ima
samo jednu malu povr{inu...

7. Oprema i name{taj u stanu su tako|e vrlo zna~ajan ~inilac u

stanovawu. Danas najve}i broj seoskih ku}a ima elektri~nu instalaciju i
to je jedan od najve}ih uspeha pomo}i selu.

Otvoreno ogwi{te koje je nekada bilo obavezno u svakoj seoskoj ku}i je

potpuno izgubilo svoju funkciju, pa je i nestalo. U upotrebi su savremeni
{tedwaci na ~vrsta goriva, prodor elektri~nih {tedwaka i aparata za
doma}instvo.
Name{taje industrijske proizvodwe (pozitivno) i gotovo je isti kao i u
gradu.
Kod novih ku}a seoski majstori nau~eni da dobro grade ku}e na stari
na~in.