Prokopije o nainu ivota, obiajima i demokratiji kod starih Slovena

Posle prvih, ali turih i nepouzdanih podataka Pseudo-Cezareja i Priska iz 5. veka, iscrpnije i
tanije vesti o Slovenima daje vizantijski pisac Prokopije iz Cezareje (kraj 5. ili poetak 6. veka
565.) Bio je savremenik i istoriar Justinijanovog vremena. U svom Spisu o ratovima, pratei
Justinijanovog vojskovou Velizara u operacijama u Italiji, on se istovremeno osvre i na
dogaaje na severnim granicama Vizantijskog carstva, u Podunavlju. Njegove vesti su najvaniji
izvor o Slovenima sredinom 6. veka.

Jer ovim plemenima, Slavenima i Antima, ne vlada jedan ovek, nego od davnina ive u
demokratiji i stoga se kod njih na zajednikom skupu svravaju kako povoljni tako i nepovoljni
javni poslovi. Pa i druge stvari, takorei sve, jednako su i kod jednih i kod drugih, i tim varvarima
odavno su preli u obiaj.

Veruju naime da je jedan od bogova, tvorac munje, jedini gospodar sveta, i rtvuju mu goveda i
sve ostale rtvene ivotinje.

Sudbinu niti poznaju niti inae priznaju da meu ljudima vri neki odluniji uticaj nego, im im
se smrt sasvim priblii, ili ih bolest savlada, ili se nau u ratu, odmah se zavetuju da e, ako to
izbegnu, istog trenutka prineti bogu rtvu za svoj ivot, i, ako su dobro proli, prinose rtvu koju
su obeali i veruju da su tom rtvom iskupili svoj spas.

Sem toga, oboavaju i reke i nimfe (vile) i druga nia boanstva i svima njima prinose rtve i po
tim rtvama vraaju.

Stanuju u bednim kolibama, jako ratrkani jedni od drugih, i svaki od njih i po vie put promeni
mesto naselja.

Pri ulasku u borbu kao peadija navaljuju na neprijatelja grupno, nosei u rukama male titove i
koplja, a oklop nikada ne oblae. A neki nemaju ni koulje ni ogrtaa nego, navukavi samo
bave do ispod prepona. Svi su visoki i neobino jaki, a u pogledu boje tela i kose nisu ni odvie
beli, odnosno plavi, niti sasvim prelaze u crno, nego su svi rii. ive u bedi i krajnjoj zaputenosti
kao Mesageti, pa i prljavtine su uvek puni kao i oni, a sasvim retko se deava da su ravi ili
zlotvori, nego u jednostavnosti (prostodunosti) uvaju hunsku narav. Najvei deo druge (tj. leve)
obale Dunava dre upravo oni. Tako otprilike stoji stvar sa ovim narodom

U to vreme (548. godine) vojska Slovena, preavi reku Dunav, poini strana zlodela nad
svim Ilirima sve do stanovnika Draa, ubijajui i zarobljavajui sve odrasle ljude na koje bi naili
i pljakajui blago. Poe im ak za rukom i mnogo tamonjih tvrava koje su dotle smatrane kao
sigurne, budui da ih niko nije branio, i kretali su se tamo-amo pretraujui sve po miloj volji. Za
njima su ili ilirski arhonti sa vojskom od petnaest hiljada ljudi, ali nisu imali smelosti da se igde
sasvim priblie neprijateljima.