U 2016.

godini EBRD je odgovorila na trenutnu ekonomsku i geopolitiku neizvjesnost uz poveane

napore za ponovno pokretanje procesa tranzicije i stvaranje odrivog rasta u korist milionima ljudi
irom regiona u kojem posluje. Godinje investicije banke dostigle su 9,4 milijarde eura, to odgovara
rekordnom nivou finansiranja zabiljleenog u 2015. godini. Ovo je praeno intenziviranim politikim
dijalogom u cilju podrke dubokim i trajnim reformama u privredama u razvoju. Donatorska pomo je
pokazala da je vanija nego ikad u pruanju pomoi Banci da ostvari ove ciljeve.

Broj projekata EBRD-a ostao je visok na 378, u poreenju sa 381 u 2015. godini. Poslovna aktivnost je
bila jaka u Turskoj, sa 1,9 milijardi eura i 43 projekta potpisanih u raznim sektorima. Banka je
nastavila da poveava svoje investicije u Kazahstan (1,05 milijardi eura), Poljsku (776 miliona eura) i
privremenu dravu primaoaca Grka (485 miliona eura). Ostaje glavni investitor i ampion reforme u
Ukrajini u vreme velikih potekoa.

Ukupno, EBRD je investirao u 35 zemalja u 2016. godini, a investicije po regionima su slijedee:

Centralna Azija 1,4 milijarde eura, Centralna Evropa i Baltik 1,4 milijarde eura, Kipar 64 miliona eura,
istona Evropa i Kavkaz 1,2 milijarde eura, Grka 485 miliona, jugoistona Evrope 1,6 milijardi eura,
junog i istonog Mediterana 1,4 milijarde eura i Turske 1,9 milijardi eura.

U skladu sa operativnom strategijom, EBRD je nastavila da podrava sektore koji su vani za oporavak
i rast u regionu. Godinje investicije banke u finansijskom sektoru dostigle su 3,1 milijardu eura u
2016. godini, u razliitim korporativnim sektorima (pokrivajui industriju, trgovinu i agrobiznis) 2,5
milijardi eura, u energetskom sektoru 2,2 milijarde eura, a u sektoru infrastrukture 1,7 milijardi eura.

Projekti su ostali veoma relevantni za proces tranzicije. Od onih potpisanih 2016. godine, 97
procenata ocijenjeno je da imaju dobar, vrlo dobar ili odlian potencijal tranzicionog utjecaja. Oko 95
procenata aktivnih projekata koji su dobro implementirani ocijenjeni su kao generalno na putu ka
postizanju ciljeva tranzicije koji su predvieni za njih (vidjeti grafikone uticaja tranzicije na str. 5).

Udio privatnog sektora u godinjim investicijama banke bio je 76% u 2016. godini, u poreenju sa
78% u 2015. godini, to odraava mandat EBRD-a da podstakne tranziciju i reforme radom s
privatnim sektorom. Banka je obezbijedila 725,6 miliona eura kapitala direktno kroz investicije u 21
kompaniju (506,1 miliona eura) i posredno preko sedam kapitalnih fondova (219,5 miliona eura).

2016. obiljeila je prvu godinu implementacije pristupa zelene ekonomske tranzicije (GET), koji
pomae zemljama EBRD-a u operacijama da isporue smanjenje emisije gasova usvojeno na
konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promjenama u Parizu 2015. GET proiruje obim
aktivnosti EBRD-a u oblasti klimatskih finansija, rjeavanje problema efikasnosti vode i materijala,
energetske efikasnosti, obnovljive energije i klimatske otpornosti. Tokom 2016. godine Banka je
uloila 2,9 milijardi eura u 151 projekat po ovom pristupu, to je uestvovalo kao 33 posto ukupnih
godinjih investicija banke.

Inicijativa za mala preduzea usmjerava i podstie pomo EBRD malim i srednjim preduzeima (MSP).
U 2016. godini, pored ulaganja od 1,0 milijardi eura u 81. finansijskog posrednika za pozajmljivanje
malim i srednjim preduzea, Banka je direktno uloila ukupno vie od 400 miliona eura u 66 malih i
srednjih preduzea.

Uspostavljanje odrivog finansiranja u domaoj valuti i njegovanje razvoja efikasnih i samoodrivih

trita kapitala su od vitalnog znaaja za obezbjeivanje ekonomske otpornosti. To priznaju EBRD-ova
Inicijativa razvoja lokalne valute i kapitalnih trita, prema kojoj je Banka potpisala 93 kredita i
obveznikih projekata u lokalnoj valuti - 29 procenata ukupnog broja dugovnih transakcija od strane
EBRD tokom godine.

Strategija za promovisanje rodne ravnopravnosti 2016-2020, koja je uspostavljena 2016. godine, ima
za cilj da ekonomski osnai ene u regionu EBRD-a i podstakne veu ravnopravnost meu svim
lanovima drutva. Od projekata koje je Banka preduzela u 2016. godini, njih 29 ukljuivalo je
komponentu koja promovie rodnu ravnopravnost.

Ulaganja u manje ekonomski razvijene zemlje EBRD-a, Inicijativa za ranu tranziciju (ETC), ima za cilj
poveanje naina finansiranja i jaanje poslovne klime. Banka je potpisala 114 projekata, od kojih su
mnogi u podrci malim i srednjim preduzeima, a u 2016. godini u ETC-u uloili su 902 miliona eura.

Druge strateke aktivnosti Banke su promocija ekonomskog ukljuivanja, razvoj ekonomija

zasnovanih na znanju, poboljanje investicione klime i upravljanja, podsticanje boljeg pravnog
okruenja za preduzea i podsticanje sigurnosti hrane.

Na kraju godine, portfolio investicionih operacija Banke (ukljuujui neizmirene obaveze) poveao se
sa 41,6 milijardi eura u 2015. na 41,8 milijardi eura.

Bruto isplata dostigla je rekordnih 7,8 milijardi eura u 2016, u poreenju sa 6,5 milijardi eura u 2015.
godini, uz otplatu kredita od 6,0 milijardi eura i

0,7 milijardi eura rezultiralo je operativnim sredstvima od 29,7 milijardi eura na kraju 2016. godine,
sa 28,6 milijardi eura krajem 2015. godine.

U skladu sa aspektima njenog mandata koji pokrivaju mobilizaciju domaeg i stranog kapitala za
klijente, EBRD je zadrala snanu evidenciju o podizanju duga i odobravanju sufinansiranja iz razliitih
izvora uprkos tekim ekonomskim i geopolitikim okolnostima. Projekti potpisani 2016. godine
mobilisali su ne-EBRD finansiranje od oko 11,4 milijardi eura (2015: 14,0 milijardi eura).

Banka je direktno mobilisala 1,7 milijardi eura investicija od sufinansiraa, od ega je 1,4 milijarde
eura dolazilo iz privatnih izvora. Privatna direktna mobilizacija je uglavnom ostvarena kroz 24
projekta koji su ukljuili 1,0 milijardi eura sindiciranih kredita koristei strukturu kredita Banke A / B
(2015: 1,6 milijardi eura u 16 projekata).

FINANCIAL

EBRD je ostvarila neto dobit u 2016. godini od 0,6 milijardi prije rezervisanja, nerealizovane dobiti
od ulaganja u dionicama i ostale nerealizovane dobiti (2015: 0,9 milijardi eura dobiti). Glavni doprinos
realizovanom dobitku je snaan neto prihod od kamata banke sa promenljivou koja se prvenstveno
pripisuje njenom portfoliju kapitala, pri emu je dobitak od prodaje bio nii u odnosu na prethodnu
godinu.

Ukljuujui rezervisanja i nerealizirane iznose, ukupna neto dobit EBRD-a prije raspodjele prihoda od
1,0 milijardi eura pokazuje poboljanje dobitka od 0,8 milijardi eura ostvarenog za 2015. godinu.
Iskljuujui jednokratno putanje u promet u 2015. optih rezervi od 0,3 milijarde eura nakon revizije
metodologija procjene, neto profit je poboljan za 0,5 milijardi eura, s obzirom da su aktivnosti Banke
i trezora donijele poboljane finansijske rezultate u 2016. godini.
Odnos nekvalitetnih zajmova smanjio se na 5,5 procenata krajem godine sa 5,9 procenata na kraju
2015. godine, dok je prosjeni kreditni rejting ukupnog kreditnog portfolia nastavio da se izjednaava
sa B +. Opti administrativni trokovi za 2016. godinu, ukljuujui amortizaciju i amortizaciju, iznosili
su 467 miliona eura (2015: 431 miliona eura).

Rezerve Banke su na kraju 2016. godine porasle na 9,2 milijarde eura (2015: 8,4 milijardi eura), to je
rezultat neto dobiti za godinu i neto prihoda. Kapitalna snaga EBRD-a je ilustrovana nivoom kapitala,
koji je na dan 31. decembra 2016. godine iznosio 27,4% ukupne aktive (2015: 26,5%), ukljuujui
sredstva trezora sa prosjenom ocjenom rizika izmeu AA i AA- i prosjeno rok dospijea od 1,3
godine, nepromijenjen od 2015. godine. Kapital lanova predstavljao je 56,3 odsto aktive banaka
("izloenost prema razvoju") na dan 31. decembra 2016. (2015: 55,8 procenata).

EBRD je odrala svoj trostruki A rejting, koju su potvrdile sve tri glavne agencije za rejting u 2016.
godini. Geopolitika neizvjesnost u regionu EBRD-a vjerovatno e i dalje doprinijeti nestabilnosti u
zaradama Banke, posebno u procjeni svog portfolija kapitala i nivoa rezervisanja u odnosu na
portfolio kredita.