Univerzitet u Niu

Filozofski fakultet

Departman za psihologiju

Shvatanje ljubomore izneto u knjizi Srce moje i tvoje u ljubavi stoje autorki
Dubravke Miljkovi i Majde Rijavec

(Predmet: Psihologija partnerskih veza)

- Seminarski rad-

Mentor: Student:

Prof. dr Tatjana Stefanovi Stanojevi Biserka Rajkovi 1210

U Niu, oktobar 2012. godine.

 Uvod

Cilj ovog rada je prikaz i analiza shvatanja ljubomore u ljubavnim vezama koju su u svojoj knjizi
Srce moje i tvoje u ljubavi stoje iznele autorke Dubravka Miljkovi i Majda Rijavec. Autorke,
profesorke na katedri za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu, tvrde da ljubomora
predstavlja emociju koja je najee povezana sa ljubavlju i seksom, i da moze predstavljati i
jednu vrstu straha od gubitka ljubavi naeg partnera; takoe, tvrdi se da se ljubomora u odreenoj
dozi, odnosno onoj koja se ne javlja preesto i nije velikog inenziteta smatra normlanom, kao i
da velika ljubomora ne oznaava pravu ljubav. Naredne stranice bave se ljubomorom onako kako
je vide autorke Dubravka Miljkovi i Majda Rijavec, ali i vienjem ovog fenomena od strane
drugih autora uz kritiki osvrt na izneta uverenja, najpre u prvom poglavlju ta je ljubomora?,
zatim u drugom poglavlju Je li normalno biti ljubomoran? I konano u treem poglavlju
Ljubomora kao dokaz ljubavi.

ta je ljubomora?

Ljubomora predstavlja veoma estu pojavu. Javlja se u skoro svim odnosima, meu braom i
sestrama, meu pijeteljima, zaposlenima u nekom preduzeu, pa tako naravno, i meu
partnerima koja e u ovom radu biti razmotrena. Postoji puno istraivanja, i definisanja
ljubomore, ali se veina slae sa definicijom autorki Miljkovi i Rijavec (2000) koje pod
ljubomorom smatraju negativnu emocionalnu reakciju na zamiljeno ili stvarno ugroavanje
ljubavnog odnosa. Ljubomoru moemo, u stvari, da opiemo i strahom da e se naklonost i
ljubav osobe koju volimo okrenuti prema nekom drugom ili, kako dodaje Milivojevi (2008), bi
ga mogla voleti vie. Bliska ovoj tvrdnji je Milivojevieva (2008) koji govori o ljubomori kao
postojanju trugla, gde se prvi boji da e njegov voljeni drugi zavoleti nekog treeg. Meutim,
suprotno miljenju autorki navodi se shvatanje da je mogue ak i da u nekim sluajevima ne
postoji trea osoba (Obradovi, M.., Obradovi, J., 2006). Na primer, suprug je ljubomoran jer
je supruga odluila nastaviti kolovanje koje je prekinula zbog roenja deteta. Ovde se ljubomora
javlja kao emocionalna reakcija supruga, koji se boji da e odnosi u braku biti narueni jer zena
nastavlja studije. Iako se postoje ovakvi slucajevi, oni su ,medjutim, retki, ali govore i protiv
stava Miljkovi Dubravke i Rijavec Majde da je ljubomora emocija koja se esto povezuje sa
ljubavlju i seksom.

Neki psiholozi poput White-a i Mullen-a smatraju da ljubomoru izazivaju dve vrste situacija: one
koje prate nae samopouzdanje i one koje koje su pretnja odnosu (Miljkovi, D., Rijavec M.,
2000). Prva vrsta sutuacija vidi se u onda kada partneri imaju dobar odnos , pa tada imaju o sebi
dobro miljenje: Svako od njih misli o kako je privlaan i zabavan onom drugom. Kada se
pojavi neko trei prema kome jedan od partnera pokae interesovanje, drugom partneru se
odmah pojave misli kao sto su: ona mu je privlanija i lepa nego ja ili on joj je vie zabavan i
zbog toga joj se svidja. Takve misli direktno ugroavaju samopotovanje osobe, a samim tim
predstavlju i pretnju odnosu, jer se misli kako e nas partner sada ostaviti i otii sa drugom
osobom. Misli su prvi znak ljubomore. Slede ih emocije: najpre snani stres, grenje eludca, a
potom se ovek ipak sabere malo, razmisli o situaciji i o tome na koji nain da se bori sa njom.
Neto drugaije miljenje izlau Obradovi, M.., Obradovi, J. (2006), smatrajui da se
ljubomora temelji na potrebi da budemo potrebni. Partneri ele da budu potebni, jer tako
potvruju svoje vrednosti, fiziku i psiholoku privlanost drugom partneru.

Autorke Miljkovi i Rijavec se ne bave toliko teorijskim objanjenjima i dubljim istraivanjem

ljubomore, koliko neki drugi autori, to predstavlja moda jedan veliki nedostak njihovog
prouavanja ove oblasti. Meu prvima koji nude teorijska objanjenja ljubomore to ine
psihoanalitiari, socijalni psiholozi i humanistiki psiholozi, meutim danas su zastupljena samo
neka teorijaska objanjenja ljubomore: teorija privrenosti, teorija socijalne razmene i teorija
meuzavisnosti (Obradovi, M.., Obradovi, J., 2006). Najpopularnija je teorija privrenosti,
koja zastupa shvatanje da odnosi izmeu roditelja i dece u prve tri godine ivota odreuju,
odnosno deluju na prirodu njegovih odnosa sa partnerom pa i na pojavu ljubomore. Tako,
pojedinci koji su u svom detinjstvu bili sigurno afektivno povezani sa roditeljima formirae
dugotrajne intimne odnose i sa partnerom i biti odani, za razliku od njih pojedinci koji su bili
nesigurno povezani sa roditeljima i nisu stekli poverenje u njih, ostvarivae uglavnom povrne
emocionalne odnose sa partnerima, oseae se nesigurnim u tim odnosima pa samim tim javie
se i ljubomora kod takvih osoba. Prema teorijama socijalne razmene i meuzavisnosti,
pretpostavlja se da ulaskom u intimne odnose partneri ulazu u bliske meusobne odnose i
dashodno tome dobijaju odreene emocionalne nagrade. Prema ovim teorijama, idealno bi ilo
kada bi ulaganja partnera u intimne odnose bila podjednaka, i kada bi sledila jednaka nagrada za
oba partnera. Meutim, po nekada se deava da ulaganja nisu podjednaka i samim tim nagrada
nije podjednaka za oba partnera, i tada se kod partnera javljaju frustracija, sumnja pa i
ljubomora.

Je li normalno biti ljubomoran?

Ljubomora je prsutna gotovo kod svih ljudi. Prema istraivanju koje navode autorke Miljkovi i
Rijavec a koje je izvedeno na 103 osobe u dobi od 21. do 64. godine sve su izjavile da su u
nekom delu svog ivota bile ljubomorne. A jedino po emu su se razlikovali bila je uestalost
ljubomore. Neki su bili ljubomorni ee i intenzivnije, a kod nekih se ljubomora javljala ree i
bila je snanijeg intenziteta, ali su svi okusili ljubomoru i kod svih je bila slina. Bez obzira o
kojoj se vrsti ljubomore radi, njenom intenzitetu, predmet ljubomore takoe moe biti razliit,
kao i pol osobe koja reaguje ljubomorom a koje ove autorke ne navode. Razlike u polu mogu se
prikazati time da mukarci mnogo ee reaguju ljubomorom ukoliko se radi o seksualnoj
preljubi ene, dok ce ene reagovati ljubomorom na emocionalnu preljubu svog partnera, ili ak
ako samo sumnjaju da partner ima emocionalnu vezu sa nekom drugom osobom (Obradovi,
M.., Obradovi, J., 2006). Ovakvo shvatanje zastupa evoluciona psihologija, koja ljubmoru
mukarca objanjava kao elju da se zatiti svoje oinstvo koje je seksualnom preljubom
ugroeno, dok ene takoe ele zatititi potomstvo ali za to im je potrebna vrsta emocionalana
vezanost sa partnerom. Takoe, navodi se da e ljubomora zavisiti i od osobina suparnika. ene
e biti ljubomornije ukoliko je suparnica fiziki privlanija, dok e mukarci biti ljubomorni u
situacijama kada je suparnik na viem poloaju i finansijski moniji, kao i ukoliko znaju svog
suparnika.

Kada se neka osoba osea nesigurnom u ljubavnom odnosu ona je sklonija ljubomori. Ovakve
osobe esto vide opasnost i tamo gde je, zapravo, nema. Ljudi koji su razvedeni ili razdvojeni
pokazuju najvie ljubomore u novom odnosu, a posle njih slede ljudi koji ive zajedno, ali nisu u
braku.

Dakle, odreena doza ljubomore je normalna, i ukoliko je kako dodaje Milivojevi (2008)
adekvatna, tj. ukoliko se javlja se onda kada zaista postoji mogunost da trea osoba zadobije
naklonost naeg partnera i koja se izraava na odreeni drutveno prihvatljiv nain i kroz akcije
pojedinca koje ce doprineti ocuvanju partnerskog odnosa.

Problemi nastaju kada se ljubomora javlja preesto, prejakim intenzitetom ili predstavlja
fantaziju na realnu situaciju, odnosno ukoliko osoba zamislja ili mata kako je pojedinac
seksualno i/ili emocionalno povezan sa nekom drugom osobom (Obradovi, M.., Obradovi, J.,
2006). Autorke kao neadekvatneu ljubomoru navode patoloke ili bolesne ljubomore. Patoloki
ljubomorna osoba ne ui iz svojih greaka i ljubomorna je na veliki broj osoba. Dok bi zdrava
osoba menjala svoje ponaanje zavisno od situacije i obino je ljubomorna samo na jednu osobu.
Bolesno ljubomorna osoba ima povremene intenzivne ljubomore nezavisno od situacije, dok
ljubomora zdrave osobe zavisi od onoga ta se u odnosu dogaa. Patoloki ljubomorna osoba
sama izaziva situaciju u kojoj dolazi do ljubomorne svae, dok je normalno ljubomornoj osobi ta
situacija nametnuta.

Meutim, kod dijagnostikovanja ljubomore mora se ii malo dublje u analizu nego sto to ine
Miljkovi D. i Rijavec M. i sagledati neki odreeni fakrori. Vano je da li je to karakterna crta
(da li osoba konstantno ljubomorno reaguje) i da li je ego-sintona ili ego-distona (Milivojevi,
2008). Da bi se klasifikovala neadekvatna ljubomora mora se dovesti u vezu sa neurozama,
poremeajima linosti i psihozama, pa tako imamo neurotinu ljubomoru, karakternu i
psihotinu ljubomoru. Za neurotinu ljubomoru je karakteristino to to se javlja u odreenom
periodu u odnosu na odreenog partnera, odnosno nije karakerna crta koja prati osobu kroz itav
ivot. Osoba je veoma esto svesna svoje ljubomore iako preterano reaguje samo da bi proverila
da li je u pravu, i kasnije se izvinjava partneru i moli za oprotaj, meutim kada se pojavi nova
situacija ceo ovaj ciklus se ponavlja. Karakterna i psihotina ljubomora su ego-sintone, osoba
smatra da je u pravu u toku ljubomorne scene ali i posle toga. Izvinjenje i molba za oprostaj kod
ovih osoba imaju samo manipaliputivni karakter. Karakterna ljubomora moze poprimiti
intenzitet strasti i patolokog afekta to onda moe dovesti do destruktivnih akcija pojedinca.
Psihotinu ljubomoru odlikuj potpun prekid sa realnou i bolesnog uverenja u neverstvo
partnera i javlja se iznenada, kroz neoekivani uvid u ponaanje partnera. Ovakva osoba krije
svoju sumnju da bi pratila i kontrolisala partnera i sve injenice interpretira u korist svojih
sumanutih ideja, neretko biva agresivna, destruktivna i trazi priznanje svog partnera, koje partner
ponekada i daje s uverenjem da e se odnos popraviti, meutim to ga dovodi do jo goreg
poloaja.

Neki ljudi namerno izazivaju ljubomoru kako bi postigli odreene ciljeve kao to su dobijanje
panje partnera, svete se partneru jer je izlazio sa nekom drugom osobom, da bi podigle
sopstveno samopouzdanje, kaznili partnera ili pak proverili koliko je odnos sa partnerom u stvari
jak. Ljubomora se izaziva tako to neki razgovaraju o drugim osobama koje im se svidjaju.Osim
toga moemo flertovati, izlaziti s drugima, izmiljati suparnike i govoriti o prolim vezama.

Ljubomora kao dokaz ljubavi

Jaka ljubomora nije dokaz velike i prave ljubavi, ve je ljubomora potreba i oajnika elja da se
zadri ono sto trenutno elimo. Ljubomora mnogo vie pokazuje sopstvene interese i ljubav
prema sebi, nego prema drugome. Mnogi misle da je ljubomora pravi znak ljubavi, i da ukoliko
nema ljubomore nema ni ljubavi. Ovakvo stanite potvruje se i stavovima drugih naunika. Da
se ljubav pokazuje kroz ljubomoru esto je shvatanje i danas, a koje Lauster (2007) vidi kao
jedan od mitova vezanih za ljubav, posle kog esto sledi i pitanje kako da se reimo ljubomore.
Lauster navodi da treba ostaviti po strani ovakve predrasude jer ljubav prevashodno nije
povezana sa ljubomorom. Kada volimo nekog, to je u stvari pozitivan oseaj privrenosti,
nenosti, panje i potovanja a ne elja da posedujemo drugu osobu, ograniavamo i menjamo.

Neto ire objanjenje daje i Milivojevi (1995) analizirajui parolu "Sto je vea ljubav, vea je
iljubomora". Smatra se da bi neko mogao osetiti ljubomoru, on prvo mora voleti tu osobu prema
kojoj osea ljubomoru. Zbog toga je ljubomora jedno od prirodnih oseanja u odnosu Ijubavi.
Neki ljudi pak veruju da ovakva veza izmeu ljubavi i ljubomore zaista postoji pa svoju
ljubomoru ili ljubomoru partnera shvatju kao dokaz ljubavi. Ovakvo verovanje, o povezivanju
ljubavi i ljubomori javlja se jos u Zakoniku ljubavi iz 12. veka, gde postoje dva lana koja
govore o ovoj povezanosti. Prema lanu 21. Prava ljubomora ini da ljubavna naklonost uvek
raste, i prema lanu 22. Sumnja i ljubomora koja iz nje proizilazi poveavaju ljubavnu
naklonost. Ove osobe znaju da vole tko sto oseaju ljubomoru, ako je osoba ljubomorna ona
voli, ako nije ljubomrna ljubav ne postoji, shodno tome to je ljubomora intenzivnija to je i
ljubav koju osea jaa. Osobe koje izjednaavaju ljubav sa ljubomorom traie partnera koji je
takoe preterano ljubomoran i deli isto misljenje kao i oni, jer e samo tako znati da je stvarno
voljena i iako ljubomora njihovih partnera ograniava njihove aktivnosti to im ipak imponuje.

Zakljuak

Cilj ovog rada bio je prikaz najosnovnijih shvatanja o ljubomori i njenog mesta u
partnerskom odnosu koje zastupaju Dubravka Miljkovi i Majda Rijavec u svom delu Srce
moje i tvoje u ljubavi stoje. Pod ljubomorom smatramo emocionalnu reakciju pojedinca koja se
javlja kada pojedinac smatra da e izgubiti odnose sa partnerom te da e njegovo mesto zauzeti
neka trea osoba. Ljubomora je prsutna gotovo kod svih ljudi i smatramo je normlanom ukoliko
se javlja onda kada zaista postoji mogunost da trea osoba zadobije naklonost naeg partnera i
kada se izraava na drutveno prihvatljiv nain i kroz akcije pojedinca koje ce doprineti ocuvanju
partnerskog odnosa, a ne naruavanju partnerskog odnosa, agresivnou i ograniavanju
partnera. Ljubomoru ne treba nikako smatrati dokazom ljubavi, jer ona ne predstavlja dokaz
velike ljubavi prema partneru vec egoistinost,i ljubav prema sebi vie nego prema nekom
drugom. Uvek je mogue pronai re vie i savren argumen za odbranu svojih uverenja, ak i
onda kada u svakodnevnici uoavamo njihovu tetnost. Prikazivanje tumaenja ljubomore i
njenoj (ne)povezanosti sa ljubavlju i suprostavljanja istih prvi je korak ka graenju kvalitetnijih
partnerskih veza.
Literatura:

Lauster, P. (2007). Ljubav: Psihologija fenomena ljubavi. Novi Sad: Prometej

Milivojevi, Z. (1995). Formule ljubavi. Novi Sad: Prometej.

Milivojevi, Z. (2008). Emocije: Psihoterapija i razumevanje emocija. Novi Sad: Psihopolis

institut

Miljkovi, D., Rijavec M. (2000). Srce moje i tvoje u ljubavi stoje. Zagreb.

Obradovi, M.., Obradovi, J. (2006). Psihologija braka i obitelji. Zagreb: Golden marketing
Tehnika knjiga