UNIVERZITET U TRAVNIKU

FARMACEUTSKO-ZDRAVSTVENI FAKULTET

Tema: Fenoli i tioli

Profesor: Boo Banjanin Studenti: Munib Selimovi 929/14

Asistent: Samra Kuli Mirsada Sarajli 996/14

Badema Rujanac 987/14

Travnik, novembar, 2015.
 SADRAJ

1.UVOD .......................................................................................................................................... 3
1.1. Ugljikovodici ........................................................................................................................... 3
2.Fenoli ........................................................................................................................................... 5
2.1. Dobijanje .................................................................................................................................. 5
2.2 Primjena .................................................................................................................................... 7
2.3. Fenol kao antiseptik u hirurgiji ................................................................................................ 8
2.4. Fizike osobine ........................................................................................................................ 9
2.5. Hemijske osobine ..................................................................................................................... 9
3. Tioli........................................................................................................................................... 10
3.1. Tioetri ..................................................................................................................................... 10
3.2. Osobine .................................................................................................................................. 12
3.3. Dobijanje ................................................................................................................................ 13
3.4. Primjena ................................................................................................................................. 13
3.5. Hemijske i fizike osobine ..................................................................................................... 14
3.6. Reakcije.................................................................................................................................. 15
4. Zakljuak ................................................................................................................................. 17
Literatura ....................................................................................................................................... 18

2
 1. UVOD

Organska hemija je grana hemije koji prouava hemijske spojeve zasnovane na hemijskom
elemetu ugljiku, uz izuzetak nekolikoneorganskih spojeva ugljika i oblika istog
elementarnog ugljika (grafit, dijamant i drugi).

Velike mogunosti spajanja atoma ugljika daju mu sposobnost graenja velikog broja
razliitih spojeva sa drugim elementima. Dok mnogi neorganski spojevi ne mijenjaju se pod
uticajima temperature i katalitikih reagensa, organske reakcije se vrlo esto odvijaju pri
normalnoj temperaturi (sobnoj, oko 20C) ili neznatno povienoj temperaturi sa katalitikim
koliinama reagensa. Nastanak brojnih prirodnih materija (biljnih, ivotinjskih pigmenata,
eera, masti, nukleinskih kiselina) kao i svih poznatih ivih bia, zasnovan je na
mogunostima atoma ugljika da se vee sa drugim atomima.

Organske molekule esto sadre, osim ugljika, i druge hemijske elemente poput kisika,
vodika, duika, halogene elemente i druge. Hemijska struktura i funkcionalne grupe su
osnova raznolikosti svake pojedinane molekule.

1.1. Ugljikovodici

Ugljikovodici su organski kemijski spojevi ugljika i vodika. Sastoje se od "kostura" atoma

ugljika na koje su vezani atomi vodika (i drugih elemenata).

Podjela

Ugljikovodici se dijele prema obliku ugljikovog "kostura", dalje uglavnom po zasienosti:

acikliki (alifatski) - atomi ugljika ine lanaste molekule.

1. zasieni:
- alkani - atomi ugljika su vezani samo jednostrukom kovalentnom vezom.
2. nezasieni:
- alkeni - osim jednostruke, izmeu atoma ugljika postoji i dvostruka kovalentna veza.
- alkini - osim jednostruke, izmeu atoma ugljika postoji i trostruka kovalentna veza.

cikliki - atomi ugljika ine prstenaste molekule.

3
Karbocikliki - prsten je graen samo od atoma ugljika.

1. zasieni:
- cikloalkani - atomi ugljika su vezani samo jednostrukom kovalentnom vezom.

2. nezasieni:

- cikloalkeni - osim jednostruke, izmeu atoma ugljika postoji i dvostruka kovalentna veza.

- cikloalkini - osim jednostruke, izmeu atoma ugljika postoji i trostruka kovalentna veza.

- aromatski - areni - u prstenu su jednostruka i dvostruka kovalentna veza poredane

naizmjenino.

Heterocikliki - u prstenu postoje i drugi atomi (koji se nazivaju heteroatomima) osim atoma
ugljika (npr. atom kisika, duika, sumpora...).

4
 2.FENOLI

Fenol je prvi lan homologog niza fenola, hidroksilnih derivata benzena. Nema izomera.

Osobine
molekulska formula: C6H6 O
Mr: 94,11
naziv po IUPAC-u: fenol
T.K. (oC): 182
T.T. (oC): 41
gustina (g/cm3): 1,058
rastvorljivost: voda (do 5%, iznad 700C neogranieno), vrlo dobro u alkoholu, etru,
hloroformu
standardna entalpija stvaranja (c): -165,1
boja: bezbojni igliasti kristali
Reakcije fenola mogu se podeliti na reakcije u kojima dolazi do izmena na hidroksilnoj
grupi i reakcije saizmenama na benzenovom jezgru.
Fenol je jedinjenje kiselog karaktera. Rezonantna fenil- grupa doprinosi kiselosti jer se
rezonancijom smanjuje gustina O-H veze. Fenol, slino alkoholima reaguje sa alkalnim
metalima, ali i sa alkalnim hidroksidima gradei fenolate. Tako se fenol mnogo lake
rastvara u vodi sa neto alkalnih hidroksida.
NaOH + C6H5OH -> C6H5O-Na+ + H2O

2.1. Dobijanje

Fenol se industrijski prozivodi izdvajanjem iz prirodnih izvora (katran kamenog uglja, v.

ugljovodonici) ilisintezom iz benzena preko beznosulfonske kiseline.

5
U laboratoriji fenol se obino dobija dekarboksilacijom salicilne kiseline (2-
hidroksibenzoeve kiseline) ili zagrevanjem smee diazonijum soli i vode.

Jedan od procesa dobijanja fenola polazi od kumena (izopropil benzena). Kumen se

oksidacijom sa zrakom prevodi u kumen hidroperoksid, koji sa rastvorom kiseline daje fenol i
aceton.

Slika 2 ( reakcija nastajanja fenola i acetona oksidacijom izopropil benzena )

Pokazuju izvesnu slinost sa alkoholima, u reakciji sa alkalijama u kojima tvore fenolate

(fenokside). Fenoli su ipak dosta nukleofilniji od alkohola (jae kiseline). To se ogleda i u
tome to se u slabo baznoj vodi bolje rastvaraju nego u neutralnoj.

Fenol (C6H5OH) je osnovni fenol i dobija se iz katrana kamenog uglja. Tehniki se dobija i
zagrijvanjem natrijum-benzosulfata sa NaOH na 3000C.7

6
Fenol i njegovi homolozi, kao i polifenoli su vrste supstance aromatskog mirisa. Slabo se
tope u vodi. 5% rastvor fenola u vodi se zove karbolna voda.
Fenoli tvore estre, ali ne direktno sa kiselinama ve sa njihovim derivatima (acilima i
anhidridima).

2.2. Primjena

Fenol u obliku 5% rastvora (karbolna voda) nalazi primenu kao dezinfekciono sredstvo.
Najveu primenu fenol nalazi u mnogim granama hemijske industrije za sinteze mnogih
jedinjenja (v. supstituciju benzenovog jezgra fenola) izmeu ostalih i aspirina kao i mnogih
herbicida...
Fenol polimerizuje sa formaldehidom u fenol-formaldehidne smole (bakelit...) koje su vani
materijali. Monomerna jedinica ovih smola jeste fenol supstituisan u poloajima 2, 4 i 6.
Polimerizacija se izvodi u baznim ili kiselim uslovima

Toksinost

Fenol je otrovan i pri kontaktu sa koom izaziva iritaciju.

Gdje se fenol moe nai?

-izduvni gasovi automobila,

- u duhanskom dimu

- u dimu maruhuane ,a moe oneistiti i vodu za pie.

7
2.3. Fenol kao antiseptik u hirurgiji

Ser Dozef Lister je na preporuku Luja Pastera primenio fenol (karbolnu kiselinu) kao
antiseptik u hirurgiji 1867.godine

U organskoj kemiji fenoli su skupina spojeva koji se sastoje od hidroksilne skupine (-OH)
vezane izravno na aromatski ugljikovodik. Najjednostavniji takav spoj i predstavnik je fenol
C6H5OH (slika 1). Njihova opta formula je Ar-OH, gdje je Ar- fenil, supstituirana fenil ili
neka druga aril grupa. Razlika izmeu fenola i alkohola je u tome to je OH-grupa u fenolima
vezana za aromatski prsten.

Slika 1 ( Strukturna formula fenola )

8
2.4. Fizike osobine

Jednostavni fenoli su tenosti ili vrste supstance i imaju nisku taku topljenja. Taka
kljuanja im je dosta visoka, zbog stvaranja vodikovih veza.Male koliine fenola nalazimo u
ljekovitim pripravama (kapi za oi ili nos, tekuina za ispiranje usta ili losion za herpes) jer
su neki fenoli dobra baktericidna i dezinfekcijska sredstva koja koaguliraju stanine
bjelanevine.

2.5. Hemijske osobine

Fenoli su dosta kiseli spojevi, pa se po tome razlikuju od alkohola. Reakcijom sa vodenim

rastvorima baza, nastaju soli fenola. Soli fenola su rastvorljive u vodi, a nerastvorljive u
organskim rastvaraima.

Fenoli kada reaguju sa alkalijama tvore fenolate (fenokside) (slika 3).

Slika 3 ( Reakcija dobivanja natrijum-fenolata )

9
 3. TIOLI

Tioli (gr.: sumpor + alkohol; tioalkoholi) su organski spojevi, sumporni analogni alkoholi s
opom formulom R-SH (R = alkilna skupina). Stariji i naputeni naziv za tiole je merkaptani
(njem. merkaptan < srednjovj. lat. [corpus] mercurium captans: [tijelo/onaj] koje lovi (hvata)
ivu; ili oteta iva), isticao je njihovu sposobnost da sa ivom (i njenim spojevima) reagiraju i
s lakoom tvore soli dajui netopljive organoivine spojeve merkaptide (npr. reakcijom
etantiola sa ivinim(II) oksidom nastaje (CH3CH2S)2Hg).

Organska jedinjenja sa sumporom pokazuju izvesnu slinost sa organskim jedinjenjima s

kiseonikom. Tako su alkoholima slina jedinjenja tioli (tioalkoholi). U svom sastavu imaju -
SH (tiol) grupu. Dobijaju se iz alkil ili arilhalida.

Nomenklatura tiola je identina nomenklaturi alkohola. Tioli se jo zovu i merkaptanima, jer

se iva lako vezuje za tiol grupu (to se koristi i za izbacivanje tetnih ivinih jona iz
organizma).
Tioli su znatno jae kiseline od alkohola ( s alkalnim metalima i alkalijama grade soli-
tioalkoholoate-merkaptide). Taka kljuanja im je nia od alkohola, to se tumai manjom
elektronegativnou sumpora (tee se grade vodonine veze). Iz istog razloga se slabije
rastvaraju u vodi. Veina tiola ima izuzetno neugodan miris (slian mirisu pokvarenih jaja).
Tioli su izuzetno dobra redukciona sredstva. Reaguju s peroksidom vodonika
gradei disulfide.

3.1. Tioetri

Tioetri su teoretski produkti kondenzacije dva molekula tiola. Sinteza tioetara je pomou
halogen derivata.

10
Tioetri se ne rastvaraju u vodi, teni su i izuzetno neprijatnog mirisa. Jae su baze od etara, te
grade stabilnije sulfonijum soli.

Alkil-sulfonske kiseline

Sulfonske kiseline su organska jedinjenja sa sumporom u najviem oksidacionom stanju.

Funkcionalna grupa im je -SO3H. Ne mogu se (ili vrlo teko) mogu dobiti sulfonacijom
(supstitucijom sumpornom kiselinom). Dva su naina sinteze slufonskih kiselina.

Iz kalijumove soli se moe jaom kiselinom istisnuti sulfonska.

Aril-sulfonske kiseline

Aril-sulfonske kiseline su identine po osobinama sa alikl sulfonskim kiselinama. Sulfonacija

se moe, meutim vrtiti direktno. Benzen se moe sulfonirati u tri stepena. Pri sulfonaciji
toluena (i drugih homologa) nastaje para- i malo orto- jedinjenja.

11
 Etantiol je drugi lan homologog niza zasienih aciklinih tiola (tioalkohola, merkaptana),
jedinjenja kod kojih je jedan ili vie atoma vodonika zamenjeno S-H (sulfhidrilnom)
grupom.

3.2. Osobine

molekulska formula: C2H6S

Mr: 62,13
naziv po IUPAC-u: etantiol
T.K. (oC): 35
T.T. (oC): -147,9
gustina (g/cm3): 0,83
rastvorljivost: voda, alkohol, etar
standardna entalpija stvaranja (lq): -73,6
boja, miris, ukus: bezbojna tenost izrazito neprijatnog mirisa
Etantiol (etil-merkaptan, etil-tioalkohol) je tenost koja se u vodi rastvara slabije od etanola,
jer su S-H....Hvodonine veze daleko slabije od O-H....H veza. Zbog toga je i taka kljuanja
etantiola nia. Pokazujekisele osobine (to je zapravo etil derivat H2S), znatno izrazitije od
etanola (ali slabije od H2S). Sa metalima gradi soli (etil-merkaptide, etantiolate) postojane u
vodenom rastvoru. Pokazuje veliki afinitet prema ivi.
Hg + 2CH3CH2SH -> Hg(CH3CH2S)2

12
Etantiol je jako redukciono sredstvo. Blagom oksidacijom se oksiduje u disulfid (1,1'-
disulfandiildietan). Energinijom oksidacijom (pomou HNO3) prelazi u etansulfonsku
kiselinu.
2CH3CH2SH + H2O2 -> CH3CH2-S-S-CH2CH3
CH3CH2SH + 3[O] -> CH3CH2SO3H

Moe se koristiti za zatitu karbonilne grupe. Sa aldehidima i ketonima daje jedinjenja koja
ne pokazuju osobine karbonilnih jedinjenja, a hidrolizom se lako mogu pretvoriti u njih.

3.3. Dobijanje

Etantiol se dobija rekacijom monohalogen derivata etana sa alkalnim bisulfidom.

Reakcija se najbre odvija kada se koristi monojodetan (C-I veza je najjslabija).
CH3CH2I + KSH -> CH3CH2SH + KI
3.4. Primjena

Etantiol se u malim koliinama dodaje gasu (smjesi butana i propana). Zbog svog
neprijatnog mirisa upozorava na nekontrolisano isputanje gasa. Koristi se i za sinteze drugih
jedinjenja.

Toksinost

Etantiol u manjim koliinama nije toksian, a u veim moe izazvati vrtoglavicu i muninu.
Zvanino, etantiol je supstanca koju ete najlake ,,osjetiti", ak i kada ga ima u

13
koncentraciji od 1/450 ppm (delova na milion). Ima karakteristian miris koji podsea na
miris pokvarenih jaja.

3.5. Hemijske i fizike osobine

To su uglavnom hlapljive tekuine gadno intezivna i odbojna smrdljiva mirisa, nalaze se u

nafti, a nastaju i pri gnjiljenju bjelanevina koje sadravaju sumpor. Lako oksidiraju u
disulfide, to je vano u preradbi nafte.

Alifatski tioli, u prvom redu etantiol (C2H5-SH), rabi se u proizvodnji herbicida, metantiol
(CH3-SH) slui za sintezu aminokiseline metionina, a heterocikliki tioli kao sredstva za
pospjeivanje polimerizacije i ubrzavanje vuklanizacije, stabilizatori filmskih emulzija i
polazne tvari u sintezi mnogobrojnih lijekova.

Ako se temperature vrelita spojeva s dikovalentnim sumporom usporede s temperaturama

vrelita analognih kisikovih, duikovih i ugljikovih spojeva priblino jednake molekularne
teine, oito je da su temperature vrelita merkaptana mnogo blie normalnim vrelitima
nego vrelita alkohola ili primarnih ili sekundarnih amina.
Premda merkaptani vru poneto vie od ugljikovodika s istom molekularnom teinom, vie se
temperature vrelita ne mogu pripisati protonskom vezivanju, jer etilmerkaptan i metilsulfid
vru na gotovo istoj temperaturi.
Ovo je ponaanje u oitoj suprotnosti od ponaanja propilakohola i metiletiletera ili
metiletilamina ili trimetilamina. Povienje vrelita u redovima n-butan, trimetilamin,
metiletileter i metilsulfid moe se pripisati porastu dipolnog momenta, gdje mjerene ili
procijenjene vrijednosti za iznose 0; 0,6; 1,2, odnosno 1,6.

Merkaptani se mnogo slabije otapaju u vodi nego odgovarajui alkoholi, pa se tako samo 1,5g
etilmerkaptana otapa u 100ml vode na sobnoj temperaturi. Ova slaba topljivost u vodi moe
se pripisati nesposobnosti sumpora da stvara protonske veze s vodikom vezanim za kisik, kao
i s vodikom vezanim na sumpor.

14
3.6. Reakcije

1. Stvaranje soli

Upravo kao to je sumporovodik kiseliji od vode, merkaptani su kiseliji od alkohola i

reagiraju s jakim bazama otopljenim u vodi, dajui soli. Kao i natrijev sulfid, ove se soli
znatno hidroliziraju u vodenoj otopini.

RSH + NaOH <--> RSNa + H2O

Soli tekih metala, kao soli olova, ive, bakra, kadmija i srebra, netopljive su u vodi.

2. Oksidacija u disulfide

Otopine natrijevih hipohalogenida oksidiraju na sobnoj temperaturi merkaptane do sulfida.

2 RSH + I2 + 2 NaOH --> RSSR + 2 NaI + 2 H2O

Ako se upotrijebi standardna otopina joda, ova je reakcija povoljna za kvantitativno

odreivanje merkaptana. Oni se lako oksidiraju sa zrakom, naroito u prisustvu amonijaka.

Doktorov proces za uklanjanje neugodna mirisa benzina ovisi o reakciji merkaptana u

disulfide, koji imaju slabiji miris, pomou otopine natrijeva plumbita i male koliine
sumpora.

2 RSH + Na2PbO2 --> Pb(SR)2 + 2 NaOH

Pb(SR)2 + S --> PbS + (RS)2

3. Oksidacija u sulfonske kiseline

Do ove reakcije obino dolazi grijanjem merkaptana ili soli, kao to je olovni merkaptid, s
koncentriranom duinom kiselinom.

RSH + 3 [O] (HNO3) --> RSO3H

(RS)2Pb + 6 [O] (HNO3) --> (RSO3)2Pb

15
4. Nastajanje estera

Kad primarni tioli reagiraju s karbonskim kiselinama, tioesteri i voda nastaju prije nego esteri
i suporovodik.

RCOOH + HSR <--> RCOSR + H2O

Ova je reakcija bila osnov za pretpostavku da se pri esterifikaciji primarnih alkohola s

kiselinama hidroksilna grupa otcjepljuje prije s kiseline nego s alkohola, pretpostavka koja je
bila dokazana pomou izotopa O18.

Merkatani reagiraju takoer s halogenidima kiselina, dajui tioestere.

RSH + ClCOR --> RSCOR + HCl

Za razliku od hidroksilne grupe, merkapto-grupa se ne zamjenjuje lako. Fosforni triklorid npr. reagira
tvorei tioester.

RSH + PCl3 --> RSPCl2 + HCl

5. Nastajanje tioacetala

Tioli lako reagiraju s aldehidima i ketonima uz klorovodik ili cinkov klorid, tvorei
tioacetale.RCHO + 2 R`SH --> RCH(SR`)2 + H2O

R2CO + 2 R`SH --> R2C(SR`)2 + H2O

Ovi su spojevi mnogo stabilniji prema hidrolizi kiselinom od acetala, ali se aldehid ili keton
mogu regenerirati hidrolizom uz ivin(II) oksid.

generalna hemijska struktura tiolne funkcionalne grupe

16
 4. ZAKLJUAK

U organskoj hemiji, tiol je organosumporno jedinjenje koje sadri za ugljenik vezanu

sulfhidrilnu (CSH ili RSH) grupu (gde R oznaava alkan, alken, ili drugu koja sadri
atome ugljenika). Tioli su sumporni analozi alkohola. SH funkcionalna grupa se naziva bilo
tiolnom ili sulfhidrilnom grupom.Mnogi tioli imaju jak miris koji podsjea na bijeli luk. Miris
bijelog luka potie od tiola. Tioli se koriste kao odoranti koji pomau u detekciji prirodnog
gasa, koji u istom obliku nema mirisa.Tioli se esto nazivaju merkaptanima. Taj termin je
izveden iz lat. mercurium captans (hvatanje ive), jer tiolna grupa formira jake veze sa
jedinjenjima ive. Tioli i alkoholi imaju slinu molekulsku strukturu. Glavna razlika je
veliina halcogenida. Fenol (karbolinska kiselina) je organsko jedinjenje sa hemijskom
formulomC6H5OH. To je bijela kristalna materija. Molekuli se sastoje od fenilne (-C6H5),
vezane za hidroksilnu (-OH) grupu. On se proizvodi u velikim koliinama (oko 7 milijardi
kg/godina) kao prekurzor za mnoge materijale. On ima samo blago kiseli karakter, ali
zahtjeva paljivo rukovanje zbog sklonost da uzrokuje opekotine. Fenol moe biti
deprotonovan sa umerenom bazom kao to je trietilamin, ime se formira nukleofilni
fenoksidni anjon ili Fenolatni anjon, koji je veoma rastvorljiv u vodi.

17
 Literatura

Koritene internet stranice:

https://bs.wikipedia.org/wiki/Organska_hemija

https://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikovodici

https://bs.wikipedia.org/wiki/Fenoli

http://elektron.tmf.bg.ac.rs/organskahemija/OHI_Fenoli-10_11.pdf

http://stari.svethemije.com/fenoli

https://hr.wikipedia.org/wiki/Tioli

https://hr.wikipedia.org/wiki/Fenoli

https://www.scribd.com/doc/24467977/8-Opca-kemija

18