Leksika i gramatika recipronost u srpskom jeziku

Maja Mili
evic
(Univerzitet u Beogradu)

Primenjena lingvistika 15 (2014). 21-38.

This is a pre-print version. The paper is under copyright; for permission to

re-use or reprint the material in any form please contact the editors
(http://dpls-alas.rs/primenjenaling.html)
 Maja Milievi1
Univerzitet u Beogradu
Filoloki fakultet

LEKSIKA I GRAMATIKA RECIPRONOST U SRPSKOM JEZIKU2

Saetak: Cilj rada je analiza razlike izmeu recipronih glagola koji predstavljaju zasebne glagolske
lekseme sa inhrentnim recipronim znaenjem (leksiki su reciproni) i onih ija recipronost se izvodi iz
prelaznih glagola upotrebom rece se ili zamenikog izraza jedan drugog (gramatiki su reciproni). Glavni
sintaksiki kriterijumi koji se uzimaju u obzir jesu mogunost upotrebe glagola sa recipronom dopunom u
instrumentalu i mogunost zamene rece se izrazom jedan drugog u akuzativu. Pored sintaksikih, razmatra se i
semantiki kriterijum (ne)jednakosti znaenja oblika sa se i jedan drugog. Najzad, daje se pregled razliitih
podgrupa leksiki i gramatiki recipronih glagola i sintaksikih obrazaca u kojima se javljaju.

Kljune rei: reciproni glagoli, leksika recipronost, gramatika recipronost, reciprona dopuna, se,
jedan drugog

1. Uvod

Recipronost ili uzajamna povratnost moe se posmatrati kao semantika, ali i kao
morfosintaksika kategorija. Na planu znaenja, recipronom se naziva situacija koja ima dva
(ili vie) uesnika koji stoje u jednakom odnosu jedan prema drugom (Lichtenberk 1985: 21).
Moe se rei i da recipronost ini spoj dva elementarna znaenja, istovetnosti i suprotnosti,
odnosno da ona predstavlja jedinstvo dva kvalitativno istovetna odnosa suprotnog smera
( 1986: 9). Reciprono znaenje moe se u reenici ostvariti razliitim sredstvima
recipronim glagolima (u srpskom jeziku: razgovarati, boriti se, sudariti se, i sl.), imenicama
recipronog znaenja (razgovor, borba, sudar), zamenikim izrazom jedan drugog, pridevima
poput isti, slian ili razliit, pridevima i prilozima meusobni/meusobno i
uzajamni/uzajamno, kao i predlozima pored i naspram. U radu se fokusiramo na izraavanje
recipronosti u okviru glagolske fraze i izdvajamo, prema tome na koji nain mogu iskaziti
reciprono znaenje, jedanaest grupa glagola.
Posebno detaljno bavimo se razgranienjem sluajeva u kojima je reciproni odnos
sadran u znaenju same glagolske lekseme (up. Luka i Sara razgovaraju) i onih u kojima ga
je potrebno naznaiti posebnim morfosintaksikim sredstvima (up. Luka i Sara se mrze, ili
Luka i Sara zanemaruju jedno drugo). U pitanju je razlika koja nije karakteristina samo za
srpski jezik: literatura iz oblasti jezike tipologije izdvaja dve osnovne mogunosti
izraavanja recipronog znaenja u glagolskoj frazi, leksiki i gramatiki reciprone glagole,
prisutne u veini svetskih jezika (v. pre svega Haspelmath 2007: 2090, Nedjalkov 2007: 9).3
Osnovna razlika izmeu ove dve vrste glagola jeste u tome to je nosilac recipronog
znaenja u prvom sluaju sama glagolska leksema, koja je reciprona u svim svojim
upotrebama,4 dok je u drugom sluaju reciprono znaenje ostvareno posebnim
!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
1
Kontakt: Maja Milievi, Katedra za optu lingvistiku, Filoloki fakultet, Studentski trg 3, 11000
Beograd, m.milicevic@fil.bg.ac.rs.
2
Rad je nastao u okviru projekta 178004, Standardni srpski jezik: sintaksika, semantika i pragmatika
istraivanja, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.
3
M. Haspelmat za leksiki reciprone glagole koristi i naziv aleliki (eng. allelic predicates), dok ih V.
Nedjalkov paralelno naziva inherentno recipronim glagolima (eng. inherent reciprocals; v. i Siloni 2008:
490). Za gramatiki reciprone glagole Nedjalkov predlae i nazive izvedeni i eksplicitni reciproni glagoli
(eng. derived/explicit reciprocals). Takoe se sreu termini prikriveno i otvoreno reciprone reenice (eng.
covertly and overtly reciprocal sentences, Lichtenberk 1985: 22). !
4
Mnogi reciproni glagoli javljaju se i u konstrukcijama poput pomiriti se sa injenicama ili boriti se sa
vikom kilograma, odnosno mogu imati pseudorecipronu realizaciju u konstrukcijama s nominalima koji
morfosintaksikim sredstvima poput rece se ili zamenikog izraza jedan drugog u srpskom
kada su oni odsutni, glagol ima nereciprono znaenje.5 Razliku je u nekim primerima lako
uoiti (up. Luka i Sara razgovaraju i Luka i Sara veruju jedno drugom), ali postoje i sloeniji
sluajevi, gde u srpskom jeziku meu zanimljivije spadaju glagoli uz koje se javlja reca se.
Se predstavlja neodvojiv deo odreenog broja recipronih glagola (boriti se, takmiiti
se), ali postoje i glagoli uz koje ono nije trajno prisutno i koji se mogu koristiti i nereciprono
(up. Luka i Sara se vole Luka voli Saru). Pored toga, pojedini glagoli u recipronoj upotrebi
sa se i nerecipronoj upotrebi nemaju potpuno jednako znaenje (up. Luka i Sara se odavno
nisu uli Luka ne uje Saru kada govori tiho), dok neki drugi mogu biti upotrebljeni
prelazno, bez se, ali i tada zadravaju reciprono znaenje (Kazaljke na satu su se spojile
Luka je spojio kazaljke na satu). Odnosno, reciproni glagoli sa se meusobno se razlikuju
prema tome da li imaju prelaznu varijantu ili ne, kao i prema tome u kakvom su sintaksikom
i semantikom odnosu sa njom. U nekima od navedenih sluajeva u pitanju su alternacije
glagolske argumentske strukture: dekauzativno spojiti se alternira sa kauzativnim spojiti, dok
glagolska leksema voleti moe biti realizovana prelazno i reciprono. Jo preciznije,
dekauzativno spojiti se, kao i reciprono voleti se, izvedeni su iz svojih tranzitivnih varijanti
morfosintaksikim operacijama kojima je iz njihovog potkategorizacionog okvira uklonjen
jedan od argumenata, ili su oba argumenta vezana za istu sintaksiku funkciju, inei ih
neprelaznim; o ovim operacijama zato se govori kao o leksikoj detranzitivizaciji (v.
1997).6 Pitanje razgranienja leksike i gramatike recipronosti moe se
stoga preformulisati kao pitanje gde, i na osnovu kojih kriterijuma, kod glagola koji sadre
recu se treba povui granicu izmeu onih koji se smatraju leksiki recipronim i onih iji
nastanak se pripisuje detranzitivizaciji prelaznog glagola.
Pored ovog pitanja, u radu znaajno mesto ima i podela na podgrupe glagola koji
spadaju u razliite reciprone domene. Osnovu za izdvajanje podgrupa ine sintaksiiki
obrasci u kojima se glagoli mogu javiti, pri emu se uzimaju u obzir rekcija glagola (pre
svega prelaznost ili neprelaznost), a kod leksiki recipronih glagola i prisustvo rece se i
(kod neprelaznih glagola) (ne)postojanje prelazne varijante i sintaksiko-semantiki odnos sa
njom. Graa kojom se obrasci ilustruju preuzeta je iz referentnog Korpusa savremenog
srpskog jezika (Vitas et al. 2003, Utvi 2013).

2. Leksiki i gramatiki reciproni glagoli

Pri odvajanju glagola koji su inherentno reciproni, i onih kod kojih je recipronost
izvedenog porekla potrebno je uzeti u obzir kako morfosintaksike, tako i semantike
kriterijume. Kao polazna osnova za morfosintaksiki zasnovanu podelu moe se uzeti predlog
M. Haspelmata da se kao leksiki reciproan definie svaki reciproni predikat koji ne moe

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
oznaavaju referente neekvivaletnog [sic] statusa, to se obino interpretira metaforiki ( 2007: 231;
v. i Rkosi 2008: 423). U literaturi se predloko-padena konstrukcija s(a) + NPIns u ovakvim primerima izdvaja
kao podvrsta socijativne dopune (v. 2005/1954: 183, . 2005: 264-265), ili se analizira kao
nepravi objekat ( 2007: 231, 2012: 240). Takvi primeri nisu predmet naeg rada i dalje se bavimo
iskljuivo sluajevima u kojima referenti imaju jednak status.
5
U izboru termina reca sledimo, izmeu ostalih, M. Stevanovia (1961-1962); pregled drugih esto
koritenih termina daje N. Arsenijevi (2011: 117-118).!
6
U skladu s ovim, recu se ne smatramo enklitikim akuzativnim oblikom povratne zamenice sebe (to je
analiza koju zastupaju, izmeu ostalih, 1961-1962, 19611962, 1989,
2008), ve morfolokim markerom detranzitivizacije glagola (v. sintaksike dokaze u
Sells et al. 1987, 1997, 2006). U ovakvoj analizi spojiti se i voleti se ispravnije bi bilo
nazvati dekauzativnim, odnosno recipronim oblikom glagola, ali radi jednostavnosti i u ovim sluajevima
govoriemo o recipronim glagolima.!
biti regularno izveden od nereciprone osnove (Haspelmath 2007: 2105).7 U okviru ovako
definisanih leksiki recipronih glagola mogue je izdvojiti vie podgrupa, meu kojima se u
literaturi najee navodi sledeih pet (v. Haspelmath 2007, Knjazev 2007, Nedjalkov 2007):
(1) nemarkirani reciproni glagoli (u srpskom npr. pregovarati, saraivati); (2) reciproni
glagoli koji se, bez promene u znaenju, mogu javiti kako sa recipronim markerom se, tako i
bez njega (razgovarati (se)); (3) deponentni reciproni glagoli ili reciproca tantum, odnosno
glagoli sa obaveznim se (boriti se, rvati se); (4) dekauzativni reciproni glagoli (spojiti se,
zbratimiti se); (5) semideponentni reciproni glagoli, odnosno leksikalizovani gramatiki
reciproni glagoli (uti se, nai se). Razlika izmeu prve tri grupe je morfoloka,8 etvrta se
razlikuje prema tome to obavezno ima tranzitivnu varijantu sa objektom u recipronom
odnosu (Luka i Aca su se zbratimili Zajednika nevolja zbratimila je Luku i Acu), dok petu
grupu kao posebnu odreuje pre svega to to njeni lanovi imaju minimalno znaenjski
razliite tranzitivne parnjake (up. Nali su se u 5 ispred Narodnog pozorita i Najzad su nali
jedno drugo). Svrstavanje glagola u neku od grupa (1)-(4) stoga najee nije problematino,
ali razgranienje izmeu grupe (5) i glagola koji se smatraju gramatiki recipronim, odnosno
regularno izvedenim iz prelazne varijante, predstavlja neto sloeniji zadatak i zahteva
oslanjanje i na sintaksike i na semantike kriterijume.
U literaturi se kao sintaksiki testovi statusa recipronih glagola najee sreu
mogunost upotrebe sa dopunom u instrumentalu i mogunost zamene rece se akuzativom
zamenikog izraza jedan drugog. Pri tom se, kao to pokazuju primeri (1) i (2), pozitivan prvi
test smatra pokazateljem leksike, a drugi gramatike recipronosti (v. npr. Haspelmath 2007,
Siloni 2008, 2012). O ovim testovima govori se i u literaturi na srpskom jeziku, gde se pri
odreivanju statusa recipronih glagola autori takoe sa jedne strane oslanjaju na zamenu
rece se izrazom jedan drugog ( 1961/1962, 1984/1985, Mrazovi i Vukadinovi
2009), dok se sa druge strane kao kriterijum za izdvajanje leksiki recipronih glagola navodi
mogunost upotrebe sa dopunom u instrumentalu ( 2007, 2012).

(1) a. Luka i Sara su se sprijateljili.

b. Luka se sprijateljio sa Sarom.
c. *Luka i Sara su sprijateljili jedno drugo.
(2) a. Luka i Sara se uzajamno izbegavaju.
b. *Luka se izbegava sa Sarom.
c. Luka i Sara izbegavaju jedno drugo.

U naredna tri odeljka detaljnije se osvremo na ove testove, posebno ukazujui na

sluajeve u kojima ih je potrebno dopuniti semantikim kriterijumima. Za predloko-padenu
konstrukciju s(a) + NPIns usvajamo naziv reciprona dopuna, koji koriste Lj. Popovi (2003:
24) i B. Stipevi (2007: 134, 2012: 238), pri emu pod recipronom dopunom
podrazumevamo iskljuivo obaveznu dopunu recipronih glagola, a ne i fakultativnu odredbu
u instrumentalu drutva (npr. u Luka ide na koncert sa Sarom; v. . 2005: 268).9

2.1. Reciprona dopuna

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
7
[A] reciprocal predicate that cannot be derived in a regular way from a non-reciprocal base. !
8
Pod morfolokom markiranou podrazumevamo prisustvo rece se. Bavljenje unutranjom strukturom
recipronih glagolskih leksema, od kojih su brojne izvedene putem prefiksa recipronog znaenja sa- i raz- (up.
Knjazev 2007: 118), izlazi iz okvira rada.!
9
U literaturi na engleskom jeziku neki autori prave slinu razliku izmeu termina diskontinuirana fraza
(eng. discontinuous phrase; prema terminu discontinuous reciprocal diskontinuiran reciproni oblik), i
termina komitativna fraza (comitative phrase), kojim se oznaava opcioni element (v. npr. Siloni 2012).!
 Mogunost upotrebe u konstrukciji sa recipronom dopunom esto se navodi kao
kljuna morfosintaksika odlika leksiki recipronih glagola (v. Haspelmath 2007: 2105,
2012: 238). Razlog za upotrebu ove konstrukcije kao testa za status recipronih
glagola najveim delom lei u tome to se smatra da ona oznaava jedinstven dogaaj, to je
specifino upravo za leksiku recipronost (dok se sintaksikim putem pored jedinstvenog
moe dobiti i tumaenje recipronih dogaaja kao nizova simultanih ili naizmeninih
poddogaaja suprotnog smera; v. Kemmer 1993, Haspelmath 2007, Dimitriadis 2008, Siloni
2008, 2012, Hurst 2010, 2012). Drugim reima, konstrukcije sa recipronom
dopunom uvek oznaavaju radnje kod kojih postoji nizak stepen elaboracije zasebnih
dogaaja koji zajedno ine recipronu situaciju, usled ega se situacija posmatra jedinstveno,
kao jedan dogaaj u kome se ne mogu izdvojiti poddogaaji (v. posebno Kemmer 1993).
Slina definicija sree se i kod M. Ivi, koja govorei o socijativnoj konstrukciji istie da
pojedinana vrenja iste akcije od strane datih partnera meusobno su tako povezana da se
koncipuju kao jedna, jedinstvena radnja (a ne kao zbir istih radnji, 2005/1954: 165).10
Jedinstvenost radnje iskazane konstrukcijom sa recipronom dopunom utvruje se
dodavanjem odredbe za koliinu (Siloni 2008, 2012). Primer (3), sa leksiki recipronim
glagolom, ne moe se protumaiti kao situacija u kojoj se odigralo est sudara (tri Lukina
sudara sa Acom, i tri Acina sudara sa Lukom), ve samo kao ukupno tri sudara. Nasuprot
ovome, kod gramatiki izvedenih recipronih glagola jedinstvenost radnje nije obavezna
reenica u primeru (4) moe oznaavati ukupno est udaraca.

(3) Luka se tri puta sudario sa Acom.

(4) Luka i Aca su tri puta udarili jedan drugog.

2.2. Meusobna zamenljivost se i jedan drugog

Drugi bitan kriterijum u opisu recipronih glagola, mogunost zamene rece se

izrazom jedan drugog (u akuzativu), analogan je testu komutabilnosti se i sebe kod
refleksivnih glagola. Meusobna zamenljivost recipronih markera, kao u primeru (5),
oznaava da je dati reciproni glagol izveden detranzitivizacijom prelaznog glagola.11

(5) a. Luka i Aca se ne podnose.

b. Luka i Aca ne podnose jedan drugog.

Ovaj morfosintaksiki test vezuje se za gramatiku recipronost zbog toga to

pokazuje da su uesnici u recipronoj radnji istovremeno njeni subjekti i objekti, odnosno
agensi i pacijensi, a ne partneri u njenom vrenju (to je sluaj kod leksike recipronosti, v.
Rkosi 2008).12

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
10
Paralelno se esto govori i o obaveznoj simetrinosti radnji iskazanih konstrukcijom sa recipronom
dopunom. Naime, ove radnje se odreuju kao prirodno simetrine (Kemmer 1993), ili nuno simetrine
(eng. irreducibly symmetric, Dimitriadis 2008), pri emu simetrinost podrazumeva da subjekat i dopuna
uestvuju u recipronoj radnji na jednak nain, uz mogue manje razlike u korist subjekta u pogledu
agentivnosti, inicijative ili znaaja (v. Dimitriadis 2008: 398). Meutim, ispravnost (u pojedinim jezicima)
reenica poput Ne svaam se ja sa njim, nego on sa mnom pokazuje da, iako esto prisutna, simetrinost nije
obavezna odlika konstrukcija sa recipronom dopunom (v. Rkosi 2008: 423-424, Hurst 2010: 306-307). !
11
U standardnom srpskom jeziku re je o detranzitivizaciji i mogunost zamene odnosi se samo na
akuzativni oblik izraza jedan drugog. U pojedinim regionalnim varijetetima javlja se i oblik si, koji alternira sa
dativom indirektnog objekta jedan drugom; u tom sluaju (kao i u jezicima poput francuskog i italijanskog)
preciznije je govoriti o umanjenju valentnosti (eng. valence reduction, v. npr. Siloni 2008).
12
Navedeno obrazloenje ne moe se izjednaiti sa tranzitivnou glagola. Naime, leksiki reciproni
glagoli mogu biti prelazni (up. ugovoriti neto s nekim, spojiti neto s neim; v. odeljke 3.1.1 i 3.1.2), ali imaju
 2.3. Dodatna razmatranja

Problem za primenu opisanih testova predstavljaju glagoli kod kojih naizgled ne

postoji meusobna iskljuivost upotrebe sa recipronom dopunom i sa izrazom jedan drugog.
Jedan broj takvih sluajeva ine leksikalizovani reciproni glagoli, dok drugi deo ine
dekauzativni glagoli.

2.3.1. Leksikalizovani (semideponentni) reciproni glagoli

Kao to pokazuje primer (6), pojedini glagoli mogu biti upotrebljeni i sa recipronom
dopunom i sa izrazom jedan drugog. Meutim, izmeu razliitih recipronih realizacija u
ovom primeru javlja se znaenjska razlika: reenica u (6a) moe oznaavati Lukin i Acin
susret, ali i inove percepcije u kojima je Luka video Acu, kao i Aca Luku, dok (6b) ima
samo prvo od ova dva znaenja, a (6c) samo drugo.

(6) a. Luka i Aca su se sino videli.

b. Luka se sino video sa Acom.13
c. Luka i Aca su sino videli jedan drugog.

Iz ovoga se moe zakljuiti da je test meusobne zamenljivosti se i jedan drugog

potrebno dopuniti semantikim kriterijumom jednakosti u znaenju glagola u neprelaznoj i
prelaznoj recipronoj varijanti. Tanije, o gramatiki izvedenoj recipronosti moe se govoriti
samo ukoliko se znaenje glagola kada je upotrebljen sa se poklapa sa onim koje isti glagol
ima uz jedan drugog; u suprotnom, oblik sa se pripada domenu leksike recipronosti,
odnosno leksikalizovan je kao reciproan. Oblici poput videti se stoga su dvosmisleni,
odnosno mogu biti gramatiki izvedeni iz prelazne lekseme videti, ali i predstavljati
samostalnu (sub)leksemu videti se; slino vai za uti se (razgovarati telefonom) i nai se
(sastati se).14 U konkretnoj jezikoj upotrebi dvosmisleni oblici poput videti se u (6a)
tumae se na osnovu konteksta.15 Dvostruka priroda ovog tipa recipronih glagola vie puta je
istaknuta i u radovima posveenim drugim jezicima, ili recipronosti uopte (v. Nedjalkov
2007: 14, Siloni 2008: 475-477).

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
uesnike koji su partneri u vrenju radnje nad nerecipronim objektom (ugovoriti), ili partneri u trpljenju radnje
(spojiti), odnosno nisu istovremeno agensi i pacijensi.
13
Navodei primer iz ekog Dan se vidl s Petrem, T. Siloni (2008: 476) istie da je pojedinim
govornicima prihvatljivo i neleksikalizovano znaenje percepcije. Delimina prihvatljivost slinih reenica moe
se protumaiti kao odraz nestabilnosti ovog dela glagolskog sistema, u kome razliita znaenja nisu uvek jasno
odvojena i govornici po analogiji u izvesnoj meri doputaju ukrtanje sintaksikih opcija.
14
Renik srpskohrvatskoga knjievnog jezika Matice srpske (RMS) i za prelazni glagol videti belei kao
posebno znaenje sresti koga, nai se s kim (Nije htjela vidjeti nikoga), koje bi se moglo shvatiti kao osnova iz
koje je izvedeno videti se u znaenju sastati se. Meutim, odreeni glagoli u srpskom jeziku (pored videti jo i
sresti i upoznati) imaju prelazne i reciprone varijante koje se meusobno razikuju s obzirom na (ne)voljnost
subjekta (sresti nekoga tipino podrazumeva sluajan susret, a sresti se sa nekim sastanak koji je unapred
dogovoren), to ponovo ukazuje na leksikalizaciju recipronog oblika. U pitanju su glagoli koje unutar
pojedinanih jezika, kao i na irem tipolokom planu, odlikuje nestabilna valentnost (v. Haspelmath 2007: 2106).
15
Usled leksikalizacije ueg recipronog znaenja, gramatiki izveden oblik sa se koristi se ree od
leksikalizovanog, ustupajui mesto prelaznom obliku sa jedan drugog. Ovo je slino situaciji kod drugih
vieznanih oblika sa se, kod kojih dominira jedno znaenje, dok se preostala uglavnom ostvaruju drugim
sredstvima. Tako, na primer, i obui se i voleti se mogu imati i povratno i uzajamno-povratno tumaenje, ali je
kod obui se ea povratna, a kod voleti se uzajamno-povratna upotreba, dok se za drugo tumaenje ee
koriste uzajamno se obui ili obui jedno drugo, odnosno voleti sebe (up. Milievi 2007).
 Specifinu grupu predstavljaju i glagoli koji izraavaju razliite vrste takmienja
(nadvikivati se, nadglasavati se, nadnjevati se, nadmudrivati se, natpevavati se, i sl.), koji su
u nesvrenom vidu leksikalizovani kao reciproni (7). Ovi glagoli imaju prelazne parnjake
koji mogu biti upotrebljeni i u nesvrenom i u svrenom vidu (8), a mogu i graditi reciproni
oblik gramatikim putem (9).16

(7) a. Luka i Aca se nadmudruju.

b. Luka se nadmudruje sa Acom.
(8) a. Luka je nadmudrio Acu u partiji aha.
b. Luka nadmudruje Acu u svakoj igri.
(9) a. Luka i Aca su se vie puta uzajamno nadmudrili.
b. Luka i Aca su vie puta nadmudrili jedan drugog.

Kao to primeri pokazuju, leksikalizovani reciproni glagoli iz ove grupe imaju znaenje
takmienja u vrenju radnje iskazane prelaznim parnjakom, ili pokuaj njenog vrenja.
Nadmudrivati se, na primer, moe da se protumai kao takmiiti se u mudrovanju (RMS),
ali i pokuavati nadmudriti jedno drugo.
Najzad, situacija je posebno sloena kod glagola poput tui se, biti se, mlatiti se,
(za)grliti se, (po)ljubiti se, milovati se ili pogledati se, kod kojih se reca se moe zameniti
izrazom jedan drugog uz ouvanje osnovnog znaenja glagola (up. 10a i 10b), ali je
dozvoljena i upotreba sa recipronom dopunom (10c).

(10) a. Luka i Aca su se zagrlili.

b. Luka i Aca su zagrlili jedan drugog.
c. Luka se zagrlio sa Acom.

Kod ovih glagola znatno je tee odvojiti pretpostavljeni leksikalizovani i

neleksikalizovani oblik, budui da se njihova osnovna znaenja poklapaju. Moe se
pretpostaviti da se radi o procesu koji je u toku i koji e verovatno u nekom buduem trenutku
dovesti do situacije sline onoj kakva ve postoji u nekim drugim jezicima, gde slini leksiki
reciproni glagoli imaju ue znaenje od svojih prelaznih parnjaka, pa npr. ekvivalent glagola
(po)ljubiti se u maarskom moe oznaavati samo partnerske poljupce, a ne i poljupce u znak
pozdrava (Rkosi 2008; v. i Dimitriadis 2008 za podatke iz grkog). Kako navodi B.
Stipevi (2007: 138, 2012: 242), u prilog ovoj analizi govori i ve postojei razvoj
samostalne polisemine strukture kod nekih glagola (up. tui se u znaenju boriti se,
ratovati), kao i samostalno uee u daljim derivacionim procesima (tui se > potui se).
Ako se glagoli obraeni u ovom odeljku meusobno uporede, jasno je da se teko
moe govoriti o strogo odvojenim potkategorijama, ali se mogu uoiti razlike u stepenu
leksikalizacije. U pogledu faktora koji dovode do leksikalizacije slaemo se sa M.
Haspelmatom u shvatanju da najveu ulogu ima frekventnost reciprone upotrebe glagola.
Naime, ovaj autor smatra da leksikalizovani reciproni glagoli nastaju od gramatiki
izvedenih recipronih glagola koji se koriste toliko esto da govornici poinju da ih
doivljavaju kao zasebne lekseme, ime se stvara mogunost za promene u znaenju koje
postepeno dovode do nastanka jasno odvojenih punoznanih glagola (Haspelmath 2007:
2110). U prilog tome govori i injenica da se uz glagole poput (za)grliti, (po)ljubiti i sl. retko

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
16
Primer leksikalizacije samo u nesvrenom vidu jeste i viati se u znaenju biti u vezi (sa nekim).
Nesvreni vid je uobiajeniji od svrenog i za jedan deo gramatiki izvedenih recipronih glagola sa se (v.
2011).
koristi izraz jedan drugog, a esto reca se, dok za gramatiki izvedene reciprone glagole
uglavnom vai suprotno (Milievi 2007; Haspelmath 2008).17

2.3.2. Dekauzativni reciproni glagoli

Posebno treba istai jo jednu grupu leksiki recipronih glagola one koji uestvuju
u kauzativnoj alternaciji i izraavaju radnju koja zahteva najmanje dva uesnika.18 Ovi glagoli
mogu se javiti u dve osnovne sintaksike konfiguracije, jednoj u kojoj je glagol tranzitivan, a
reciproni odnos se ostvaruje unutar objekta (11a), i jednoj u kojoj je glagol intranzitivan, a
recipronost je realizovana unutar subjekta (11b); u prelaznoj upotrebi iskazuje se situacija u
kojoj agens dovodi do promene stanja pacijensa, dok neprelazna (dekauzativna, Siloni
2008, ili antikauzativna, Nedjalkov 2007) upotreba oznaava da pacijens doivljava
promenu stanja spontano, odnosno bez (iskazanog) prisustva kauzatora promene. Bitna
morfoloka odlika neprelazne varijante jeste prisustvo rece se, ali ona u ovom sluaju
predstavlja marker deakuzativnosti, a ne recipronosti (up. primer u napomeni 18):

(11) a. Konobar je pomeao vodu i vino.

b. Voda i vino su se pomeali.

Pojedini glagoli ovog tipa bliski su gramatiki izvedenim recipronim glagolima.

Naime, udruiti se, sprijateljiti se, zbratimiti se i slini glagoli dozvoljavaju (ili ak zahtevaju)
upotrebu sa animatnim, pre svega ljudskim entitetima koji mogu biti voljni agensi, odnosno
autokauzatori (v. Knjazev 2007: 138, Milievi i Radojevi 2011):

(12) Sve komije su se udruile u ienju zgrade.

Kod ovih glagola se naizgled moe biti zamenjeno izrazom jedan drugog, ali se zapravo ne
radi o zameni koja ih ini (samo) gramatiki recipronim (up. 13). Tanije, uz jedan drugog
neophodno je da postoji i nepravi objekat u instrumentalu, koji ostvaruje rekcijske zahteve
povezane sa inherentnim recipronim znaenjem glagola, odnosno zamenjuje se (up. Voda i
vino su se pomeali Voda se pomeala sa vinom), dok jedan drugog oznaava dodatnu
gramatiku recipronost. Tako reenica (13c) znai da je Luka udruio Saru sa njenim
kolegama, a Sara Luku sa njegovim, pri emu se izmeu delova subjekta i reciprone dopune
ostvaruje leksika, a unutar subjekta gramatika recipronost.

(13) a. Luka i Sara su se udruili.

b. *Luka i Sara su udruili jedno drugo.
c. Luka i Sara su udruili jedno drugo sa kolegama.

Ukupno se moe zakljuiti da je leksiki i gramatiki reciprone glagole u srpskom

jeziku u velikoj meri mogue razgraniiti primenom sintaksikih kriterijuma upotrebe sa
recipronom dopunom i meusobne zamenljivosti se i jedan drugog uz ouvanje znaenja
glagolske lekseme. U gornjem tekstu ve smo ukazali i na potkategorije unutar leksiki
recipronih glagola koje u daljem toku rada detaljnije opisujemo, dodajui i potkategorije u
okviru gramatike recipronosti.

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
17
Uz glagole poput (za)grliti se i (po)ljubiti se retko se sreu i prilozi uzajamno i meusobno, koji
naglaavaju reciprono znaenje.
18
U kauzativnoj alternaciji isti glagol se javlja u prelaznom obliku sa izraenim kauzatorom (Luka je
pokvario televizor), i u neprelaznom obliku bez izraenog kauzatora (Televizor se pokvario).!
 3. Izraavanje leksike i gramatike glagolske recipronosti u
srpskom jeziku

U okviru irih kategorija leksiki i gramatiki recipronih glagola moe se primenom

nekoliko morfosintaksikih kriterijuma izdvojiti niz potkategorija. Prvi kriterijum koji treba
uzeti u obzir kako unutar leksike, tako i unutar gramatike recipronosti, jeste (ne)prelaznost
recipronog glagola. Kod leksiki recipronih glagola je uz to znaajan morfoloki kriterijum
(ne)markiranosti recom se, kao i kriterijumi (ne)postojanja alternacije sa prelaznim glagolom
i vrste prelaznog glagola sa kojim se alternacija ostvaruje (u pogledu jednakosti u znaenju).
U daljem tekstu dat je blii opis podgrupa koje se na ovaj nain mogu izdvojiti. Opis sadri
sintaksike obrasce u kojima se dati tip glagola javlja, ilustrovane primerima iz Korpusa
savremenog srpskog jezika, kao i liste predstavnika date podgrupe (bez pokuaja postizanja
iscrpnosti).19,20 Zajedniko svim grupama je obavezno prisustvo dva ili vie uesnika u
recipronom odnosu, koji mogu biti iskazani putem koordiniranih imenica, imenice u mnoini
ili kolektivne imenice (up. Kondukter i voza su se posvaali, Vozai su se posvaali, Ceo
kolektiv se posvaao). Radi jednostavnosti, za sve navedene sluajeve koristimo zajedniku
oznaku mnoine, NPPl.

3.1. Leksiki reciproni glagoli

Zajednike odlike svih glagola koji spadaju u ovu grupu jesu reciprono znaenje
samog glagola, mogunost upotrebe sa recipronom dopunom i nemogunost regularnog
izvoenja iz tranzitivne varijante, usled ega izostaje upotreba sa zamenikim izrazom jedan
drugog u akuzativu.21 Podela ovih glagola na podgrupe prikazana je na slici 1 (up.
2007: 136), a detaljnije je objanjena u daljem tekstu. Glagoli koji se javljaju u vie upotreba
(npr. prelaznoj i neprelaznoj) posebno se navode za svaku od njih.

Slika 1. Leksiki reciproni glagoli u srpskom jeziku

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
19
Kao izvor lista glagola najvie su koriteni radovi B. Stipevia (2007, 2011, 2012), s tim da mi glagole
klasifikujemo prema morfosintaksikim kriterijumima, a ne prema znaenju.!
20
Sintaksiki obrasci dati su u obliku Vrsta glagola (Funkcija u reenici/Eksponent funkcije).!
21
Uz ove glagole moe se javiti instrumental jedno sa drugim, koji ima funkciju naglaavanja
recipronog znaenja, slino prilogu meusobno/uzajamno. Ovaj oblik nije glavni nosilac recipronosti i moe
se izostaviti bez posledica po gramatiku ispravnost reenice.!
 3.1.1. Prelazni leksiki reciproni glagoli

Ove glagole ujedno odlikuju reciprono znaenje i prisustvo objekta. Mogu se

podeliti u tri grupe, jednu kod koje u recipronom odnosu uestvuju entiteti iskazani u
subjektu i dve kod kojih je nosilac recipronosti objekat. Objekatske grupe razlikuju se prema
tome da li se iz njih moe izvesti neprelazni, odnosno dekauzativni oblik.22

3.1.1.1. Prelazni glagoli sa recipronim odnosom iskazanim u subjektu

Kod ovih glagola uesnici su u partnerskom odnosu, ali je prisutan i objekat

reciprone radnje (up. 2007: 219).
- razmeniti, raspraviti, raistiti, sklopiti, trampiti, ugovoriti, ujediniti, utanaiti, i dr.

VTr (Subj/NPNomPl; Obj/NPAcc) VTr (Subj/NPNom; Obj/NPAcc; RecDop/NPIns)

Ali to je dobro za posao koji smo ugovorili
[...] (2640902)23 // Prvi put zajedno putujemo
i, jasno je, nismo utanaili procedure za
razliite sluajeve. (25621272) // [...] poto
mu je, u martu 1866, Svetozar Mileti pisao
da bi bilo dobro da ujedine snage u
politikom listu Zastava [...] (2504188)
Gospodo, kroz dvadeset minuta istei e rok
koji smo ugovorili sa gospodinom Fogom.
(27442873) // Sa Gogom smo se lako
dogovorili i utanaili susret u restoranu
Inex. (27331437) // Institut za spoljnu
trgovinu trampio sa PKJ nepostojei
poslovni prostor (15473175)

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
22
Ove glagole pojedini autori izdvajaju iz recipronih, oznaavajui ih kao tranzitivne glagole sa dva
objekta u socijativnom odnosu (v. 2011).
23
Brojevi u zagradama predstavljaju identifikacione oznake iz Korpusa savremenog srpskog jezika.
Koritena je verzija korpusa iz 2003. godine (bez izvora), koja sadri priblino 23 miliona rei.
 3.1.1.2. Prelazni glagoli sa recipronim odnosom iskazanim u objektu

Glagoli kod kojih su uesnici u recipronoj radnji iskazani u okviru objekta, a koji
nemaju neprelazne varijante.
- kombinovati, kontrastirati, mnoiti (matematika operacija), objediniti,
permutovati, pobrkati, pomeati (=pobrkati), pomnoiti, spariti, sravniti, uvezati, umutiti,
upariti, uporediti i dr.

VTr (Subj/NPNom; Obj/NPAccPl) VTr (Subj/NPNom; Obj/NPAcc; RecDop/NPIns)

Pedagog/koreograf kombinuje pokrete u
vee celine (varijacije, igre) [...] (7278879) //
Tu je Stouker, sluajno ili namerno, pobrkao
neke istorijske injenice i Vladu Cepeu
dodao ime Drakula [...] (19312536) //
Briljivo je komponujui, on najee
uparuje otvorena i skrivena znaenja sa
razliitim tematskim interesima. (5807376)
Takoe se seam njenog zaprepaenja kad
sam zatraila da jedan veliki biser kombinuje
sa koom (6435506) // Verovatno je Vernle
pobrkao spis Principal und Haupttractat sa
spisom Vom alten und neuen Jerusalem
(6698829) // Za razliku od druge dvojice, Leo
je jaknu upario sa konim pantalonama iste
boje. (27359121)

3.1.1.3. Kauzativni reciproni glagoli

Glagoli koje odlikuje iskazanost uesnika u recipronoj radnji u okviru objekta, a iz

kojih se mogu izvesti dekauzativni reciproni glagoli (v. 3.1.2.4). Za ovu grupu
karakteristino je i to da pojedini glagoli mogu imati recipronu dopunu u genitivu.
- bratimiti, venati, zavaditi, izjednaiti, izmeati, izravnati, integrisati, meati,
odvojiti, odeliti, povezati, pomeati, pomiriti, posvaati, razvesti, razdvojiti, rastaviti,
saobraziti, sastaviti, svaati, sjediniti, spojiti, sprijateljiti, stopiti, udruiti, ujediniti, ukrstiti,
upoznati, uskladiti, i dr.

VTr (Subj/NPNom; Obj/NPAccPl) VTr (Subj/NPNom; Obj/NPAcc;

Dugorono, ovo investiciono pravilo
izjednaava dugorone i kratkorone
trokove kao i cenu. (8839921) // U Srbiji
narod je svaao Srpski pokret obnove [...]
(10358135) // Ove dve optine, ali i druge,
pobratimilo je Drutvo za negovanje
tradicija oslobodilakih ratova do 1918.
godine. (24321929) // Stanko epi stoga
ulae nemali napor da bi ujedinio ansambl.
(19632152) // Upoznao nas je Aleksandar
Vuo, koji je sa Gradnikom sedeo na jednoj
terasi. (537824) // Sledei evropske
standarde, zakonopisci predlau da se odvoje
mediji po vrsti i dometu [...] (23347747)
RecDop/NPIns/Gen)
Na maestralan nain autor izjednaava
psihotinu vizuru mlade ene sa realnim
dogaajima u kui koju naseljava. (7856320)
// [...] kako nas ne bi svaali sa naukom
Evrope, koja je, kada su u pitanju ovakve
rabote veoma stroga. (20204324) // Petar I
Karaorevi je Kumanovskom bitkom
oslobodio Staru Srbiju i Raku, ali ih je time i
ujedinio sa maticom, Kraljevinom Srbijom.
(13953651) // Jedan od muziara, Rivel,
upoznao ju je s mojim mladiem, i ona je
poela da dolazi u Petao. (6623972) // To je
dobra prilika da se prava literatura odvoji od
unda i kia - kae Miroslav Dereta [...]
(20726406)

3.1.2. Neprelazni leksiki reciproni glagoli

 Neprelazni glagoli predstavljaju brojniju i ee analiziranu potklasu leksiki
recipronih glagola, pa neprelaznost u narednim odeljcima nee biti eksplicitno isticana. Za
vidske parove koji se ne razlikuju u znaenju dat je samo svreni parnjak.

3.1.2.1. Nemarkirani leksiki reciproni glagoli

Glagoli ije reciprono znaenje je sadrano u samoj glagolskoj leksemi i nije

morfoloki obeleeno prisustvom rece se:
- vojevati, diskutovati, drugovati, komunicirati, polemisati, popriati, pregovarati,
raskinuti, raskrstiti, ratovati, saraivati, trgovati, askati, urovati, i dr.

VIntr (Subj/NPNomPl) VIntr (Subj/NPNom; RecDop/NPIns)

Kaem: Mi, tetka-Ruo, ba i nismo mnogo
drugovali; on je bio dosta stariji. (795516) //
[...] pruale su priliku obema stranama da se
na njihovom terenu, i pod plavom
zastavom, nau i pregovaraju, umesto da
ratuju. (11906941) // Siguran znak da njih
dve uruju sam nala u kuhinji. (25996433)
Frtuni je kao veliki intelektualac svog doba
drugovao sa Simom Panduroviem [...]
(9280782) // Tanije, zamolilo ih je da ne
pregovaraju sa drugim klubovima dok ne
nabavi novac [...] (24641538) // On je pozvao
SSS da se okrenu radnicima, umesto to
ratuju sa sindikatom Nezavisnost.
(13569094)

3.1.2.2. Leksiki reciproni glagoli sa opcionim markiranjem

Glagoli ije reciprono znaenje je opciono morfoloki obeleeno:

- kartati (se), loptati (se), maevati (se), porazgovarati (se), porazgovoriti (se),
razgovarati (se), raspravljati (se)

VIntr (Subj/NPNomPl) VIntr (Subj/NPNom; RecDop/NPIns)

U malom veu poslanici raspravljaju na tri
jezika (nemaki, francuski, italijanski) [...]
(21572197) // Dao bi desnu ruku da ti uleti
partija sa takvim majmunima - bogati tipovi
iz Njujorka koji kartaju preko vikenda zbog
uzbuenja. (6798821)
Vse (Subj/NPNomPl)
Dan je uoi Velikog petka, u Skuptini se jo
mauju amandmanima na poreske propise.
(21094104) // Potpuno su poludeli, po ceo
dan samo se kartaju, jo nam samo fali da
postanu kockari (21867061)
Mainist i vozovoa sioe i ivo poee
raspravljati sa nekim uvarom pruge [...]
(27427775) // Obavestih ga da bih s njima
rado porazgovarao o letovanju na moru.
(25576047)
Vse (Subj/NPNom; RecDop/NPIns)
Dok su se Nikiani raspravljali sa sudijom
usledila je brza kontra Radnikog [...]
(23904977) // Sutradan ujutru sam se
maevao sa Garsijom, a zatim sam otiao u
lov. (1068858)

3.1.2.3. Deponentni reciproni glagoli

Glagoli kod kojih je reciprono znaenje obavezno morfoloki obeleeno recom se:
- boriti se, graniiti se, dogovoriti se, dopisivati se, doaptavati se, druiti se, zbliiti
se, kokati se, nagoditi se, nadmetati se, natezati se, obraunati se, oprostiti se, pogoditi se,
podudarati se, pregoniti se, prepirati se, prepucavati se, razii se, raskusurati se, rastati se,
rukovati se, sastati se, saiveti se, spanati se, sporazumeti se, sporekati se, sporiti se,
sudariti se, suditi se, sukobiti se, sueliti se, tabati se, takmiiti se, trkati se, utrkivati se,
dapati se, valerisati se i dr.
Vse (Subj/NPNomPl)
Dva popularna kluba iz centra Srbije bore se
za opstanak u Prvoj ligi. (20732257) //
Nekada smo svirali zajedno sa Idolima i
jako smo se lepo druili [...] (27171021) //
[...] ivot i svakodnevna praksa najbolje
odmeravaju gde se granie potrebe i interesi
ljudi [...] (21698698) // Tog dana u Sakulama
pastiri su se trkali na magarcima [...]
(21601373) // Moda su se tom prilikom
Korto i podmukli Rus rastali uz zvuke
kumbi, kangi, vudu obreda [...] (4044027)
Vse (Subj/NPNom; RecDop/NPIns/Gen)
On se gore u naim brdima bori sa faistima,
a ona ovde faisti u zagrljaj. (33673) // Na
pamet mi pada da se veliki lingvista,
antropolog i naunik Vilhelm Humbolt
druio sa Geteom i ilerom. (5880436) //
Njihova majka sahranjena je na groblju koje
se graniilo s bolnikim krugom. (25751905)
// Prvo to mi je reeno je da se Budunost
sporazumno rastala sa bivim trenerom [...]
(16478491) // Ne rastaje mu se od umara
Sima i strica Andrije. (91798)

3.1.2.4. Dekauzativni (i autokauzativni) reciproni glagoli

Glagoli koji obavezno imaju tranzitivnu varijantu u kojoj je recipronost izraena

unutar objekta (v. 3.1.2):
- bratimiti se, venati se, zavaditi se, zbratimiti se, izjednaiti se, izmeati se,
izravnati se, integrisati se, meati se, povezati se, pomeati se, pomiriti se, posvaati se,
razvesti se, razdvojiti se, rastaviti se, saobraziti se, sastaviti se, svaati se, sjediniti se, spojiti
se, sprijateljiti se, stopiti se, udruiti se, ujediniti se, ukrstiti se, upoznati se, uskladiti se i dr.

Vse (Subj/NPNomPl) Vse (Subj/NPNom; RecDop/NPIns/Gen)

Cene mnogih proizvoda u onim trgovinama
gde je bilo pojevtinjenja i tamo gde ih jo nije
bilo sada su se gotovo izjednaile.
(13465178) // Pre toga je napisao da smo se
pobratimili i da smo braa, a posle toga je
pomenuo i krevet. (27093748) // Upoznali su
se u redu za ruak, u vojnikoj menzi, 1986.
godine. (19590572) // [...] ona ivo dodade
kako je progoni iako su se ve sudski
rastavili. (25655737)
I ene su se, naalost, po bolestima krvnih
sudova izjednaile sa mukarcima [...]
(6015921) // U San eminjanu hor Ivo Lola
Ribar pobratimio se sa kulturnim
udruenjem Akademije Leeri i njihovim
horom. (23021341) // Upoznao se Zoran i sa
nekim naivcima iz Kovaice, na jednoj od
njihovih grupnih izlobi. (6199438) // Kako
bi se ona rastavila od Vuleta? (55163)

3.1.2.5. Semideponentni ili leksikalizovani reciproni glagoli

Reciprono znaenje ovih glagola obavezno je morfoloki obeleeno i oni obavezno

imaju tranzitivnu varijantu od koje se razlikuju po znaenju, neki glagoli i po sintaksikim
odlikama:
- videti se, viati se, vodati se, nai se, uti se; zadirkivati se, merkati se, odmeravati
se, preganjati se, savetovati se; nadvikivati se, nadglasavati se, nadnjevati se, nadmudrivati
se, natpevavati se i sl.
U istu grupu mogu se svrstati i leksikalizovane varijante glagola koji imaju
tranzitivne parnjake od kojih se ne razlikuju po znaenju:
- grliti se, zagrliti se, izljubiti se, ljubiti se, maziti se, milovati se, njuiti se, poljubiti
se, cmakati se; mimoii se, pogledati se, podnositi se, pozdraviti se, razumeti se; biti se,
lemati se, makljati se, tui se i dr.

Vse (Subj/NPNomPl) Vse (Subj/NPNom; RecDop/NPIns)

Uvek smo se nalazili prijateljski i obnavljali Dugi niz godina, gotovo kontinuirano,
uspomene iz kolskih dana. (8555017) // Ajd nalazio sam se sa Cesariem, Krklecom,
palim mainu i piim kui, ujemo se sutra... Tadijanoviem, Katelanom... (538133) //
(26068881) // Mi se stalno viamo, priamo, Stalno se ujem sa svojima, posredstvom
zezamo se. (27198679) // Da li to znai da telefona i Interneta [...] (14901448) // Sa
bismo mogli javno da se viamo? Zmajeva tri hajduka viam se ee nego i s
(26883042) // Ekipe su se i taktiki jednim kolegom iz gimnazije ili s fakulteta.
nadmudrivale zonskim odbranama. (5731335) // Junobanaani se
(20852983) // [...] te se njih dvojica upravo nadmudruju sa EPS-om, malo preko
grle i ljube tim povodom. (26038296) // brojila, vie sa bandere. (15686360) // [...]
Samo jednom, za gotovo mesec dana izborna bitka u dravi Njujork voena
svakoveernjeg sastajanja, poe im za rukom optubama kako su se suparniki kandidati
da se poljube. (9091882) // Momci, uredno rukovali, grlili ili ljubili sa spornim
podiani, tukli su se subotom uvee u Domu linostima. (11630171) // Krkljao je nasred
kulture Boidar Adija [...] (19550546) dvorita, hvatao se za glavu, tukao se sa
susedima koji nisu hteli da ga ostave. (70815)

3.2. Gramatiki reciproni glagoli

Podela glamatiki recipronih glagola jednostavnija je od podele u leksikom

domenu recipronosti. U poreenju sa leksiki recipronim glagolima posebno je znaajna
prva podgrupa, uz koju se javlja izraz jedan drugog u akuzativu. Gramatiki reciproni
glagoli ne mogu se upotrebiti sa recipronom dopunom.

3.2.1. Prelazni gramatiki reciproni glagoli

Glagoli kod kojih je nosilac recipronog znaenja reca se; regularno su izvedeni iz
tranzitivnih glagola, usled ega se, sa ouvanim znaenjem, mogu upotrebiti sa izrazom jedan
drugog:
- voleti se, mrzeti se, optuivati se, poseivati se, sei se; [u neleksikalizovanoj
varijanti] videti se, uti se; grliti se, ljubiti se, i dr. (budui da se radi o (relativno)
produktivnoj alternaciji, lista nije ograniena)

Vse (Subj/NPNomPl) VTran-j/d (Subj/NPNomPl; Obj/NPj/d)

ivot je suvie kratak i mogu samo da Mada smo svake tihe noi da ujemo jedan
poruim vaim itaocima da se vole, ljube i drugog kako diemo, mada smo toliko puta
uivaju. (3828968) // Besprekorno trasirane uli nae glasove, mi smo se jedva poznavali.
ulice koje se seku pod pravim uglom [...] (729322) // To je rat ogranienih ciljeva
(26933377) // Arafat i Peres danas i dalje izmeu suparnika koji nisu u stanju da unite
vojuju jedan protiv drugog i uzajamno se jedan drugog [...] (9111278) // Njih dvojica
optuuju za terorizam. (7818024) // A i u su sve do finia vodili veliku borbu i po
Prvom svetskom ratu narodi su se na ovim nekoliko puta jedan drugog obilazili, dok su
prostorima meusobno unitavali. svi ostali zbog kvarova morali da odustanu.
(12241481) // [...] da bi svi u Vojvodini mogli (23452759) // Oni su jedan drugog
to bolje meusobno da se upoznaju i razumeli, bili su time zadovoljni i sve su se
razumeju. (14754596) vie uzajamno cenili. (1362263)
VTran (Subj/NPNom; Obj/NPAcc)
I u vreme komunizma, uvek je to bio isti krug ljudi koje sam voleo i razumeo. (24064689) //
Lekari obilaze graane i daju im zdravstvene savete (11994982) // Novinari su fleksibilniji,
bolje razumeju druge i sebe. (17706681) // A sad uje Derija kako brunda neto [...]
(26120476) // Italijanske vlasti optuuju Prudentina da je povezan sa Kamorom -
napuljskom mafijom [...] (18954213)

3.2.2. Gramatiki reciproni glagoli sa nepravim (netipinim) objektom

Glagoli kod kojih je nosilac recipronog znaenja zameniki izraz jedan drugog u
odgovarajuem padeu:
- zaljubiti se jedno u drugo, misliti jedno na drugo, seati se jedno drugog, , tugovati
jedno za drugim, upravljati jedno drugim...

VIntr-j/d-Obl (Subj/NPNomPl; IObj/NPj/d-Obl) VIntr (Subj/NPNom; IObj/NPObl)

Don i Meri se zaljubljuju jedno u drugo i
venavaju. (5929863) // Pravi mitovi su ivi,
razvijaju se i protivree jedan drugom,
sudaraju se, nisu inertni i utiu na dogaaje.
(6826842) // Matis i Pikaso, Severni i Juni
pol - kako ih je prozvao brat Gertrude tajn,
ispoetka zaziru jedan od drugog.
(5865533)
Don, stariji ovek, zaljubljuje se u
dvadesetogodinju Meri [...] (5930444) //
Moje politiko bie, moja partijnost, nimalo
ne protivree funkcioneru u kulturi [...] //
Amerikanci su dovoljno snani da ne moraju
da zaziru od Evropljana, ak i kad darove
donose. (5738528) //

3.2.3. Gramatiki reciproni glagoli sa nepravim (netipinim) i pravim objektom

Glagoli sloene rekcije, kod kojih je nosilac recipronog znaenja zameniki izraz
jedan drugog u odgovarajuem padeu, a uz to imaju i pravi objekat.
- pisati jedan drugom pisma, kupiti jedno drugom poklon ...

VTr-j/d-Obl (Subj/NPNomPl; IObj/NPj/d-Obl) VTr (Subj/NPNom; IObj/NPObl)

[...] oznojeni i razbarueni ljudi koji viu
jedan drugom najbestidnije pogrde [...]
(2236985) // I u trenu, uhvatismo jedan
drugom pogled [...] (630396) // Radili su
odvojeno, i jedan drugom saoptavali svoja
razmiljanja. (3068404) // Umesto da upere
puane cevi jedan u drugog, onako kako su
inili njihovi zemljaci devedesetih, tamanei
se meusobno, uzeli su klavijature.
(19590647)
Ulini trgovci vikali su nazive svoje robe.
(6752572) // Uporno utim, pokuavam da
mu uhvatim pogled. (4276171) // Odluku o
smeni saoptio mu je opet lino, ali korektno,
kako sam kae, 28. januara 1997. (20715965)
// Mari uperi prst u njega. (746551)

4. Zakljuak
U radu je analiziran odnos izmeu leksiki i gramatiki recipronih glagola i opisane
su morfosintaksike potklase unutar svake od ove dve ire glagolske grupe. Meutim,
recipronost predstavlja sloenu semantiku i gramatiku kategoriju, usled ega se nismo
mogli dotai brojnih tema koje su od znaaja za njeno potpunije shvatanje.
Jedan od glavnih problema koji ostavljamo za budua istraivanja jeste odnos
izmeu morfosintaksikih i znaenjskih grupa unutar leksiki recipronih glagola. Semantiki
gledano, pored podele prema uem znaenju (v. 2007, 2012), leksike reciprone
glagole u veini jezika mogue je svrstati u tri ire znaenjske grupe (Knjazev 2007: 122,
Nedjalkov i Geniuien 2007: 414), koje ine glagoli koji oznaavaju (1) prostorne odnose
(graniiti se, sei se), (2) slinost i razlike (poklapati se, razlikovati se), i (3) drutvene
odnose (razgovarati, svaati se, uti se). Meutim, kao to je pokazano u radu, pripadnici
ovih semantikih grupa mogu pripadati razlitim morfosintaksikim klasama.
Jo dve teme za koje smatramo da zavreuju dalju panju jesu odnos recipronosti i
glagolskog vida (na primer kod glagola poput nadmudri(va)ti (se)) i izraavanje recipronog
znaenja glagolskim prefiksima, gde su potrebna detaljnija istraivanja uloge prefiksa s(a)- i
raz-, ali i istraivanja posveena distributivnom po- (up. ubiti se i poubijati se; v. Filip i
Carlson 2001 o ekom). Najzad, obuhvatnija slika glagolske recipronosti zavisi i od daljih
prouavanja refleksivnosti i dekauzativnosti, budui da se i ovi domeni odlikuju upotrebom
rece se i utiu na verovatnou sa kojom e neki glagol sa se biti protumaen ili leksikalizivan
kao reciproan.

IZVORI

: , IVI, (): (
), 19671976.
Korpus savremenog srpskog jezika. Matematiki fakultet, Univerzitet u Beogradu.
http://www.korpus.matf.bg.ac.rs/korpus/korpus.php. [Poslednji pristup: 20. avgusta 2014.]

LITERATURA

, . (2011). .
LIV/1: 115-135.
, . (1961-1962).
( ). XXV: 137-
151.
, . (2005/1954). . : ,
.
, . (2011). .
40/1: 185-196.
, . (1997).
. LIII: 107-114.
, . (2000). .
XLIII: 437-445.
, . (19841985). Pronomina reflexiva .
XXVII-XXVIII: 633-639.
, . (1986). . XLII:
9-20.
, ., . , . , . , . . (2005).
. . : .
, . (2003). . 50: 1-54.
, . (2006). .
35/1: 179-193.
, . . (2008). . 11. . : .
, . (1961-1962). .
XXV: 1-47.
, . (1989). . -
. II . 4. . : .
, . (2007). ().
. : .
, . (2011). .
40/3: 153-181.
, . (2012). .
41/3: 237-299.

*
Dimitriadis, A. (2008). Irreducible symmetry in reciprocal constructions. U Reciprocals and Reflexives:
Theoretical and Typological Explorations (E. Knig i V. Gast, ur.), Berlin: Mouton de Gruyter, 375-
409.
Filip, H. i G. N. Carlson. (2001). Distributivity strengthens reciprocity, collectivity weakens it. Linguistics and
Philosophy 24: 417-466.
Haspelmath, M. (2007). Further remarks on reciprocal constructions. U Reciprocal Constructions (V. Nedjalkov,
ur.), Amsterdam: John Benjamins, 2087-2115.
Haspelmath, M. (2008). A frequentist explanation of some universals of reflexive marking. Linguistic Discovery
6: 40-63.
Hurst, P. (2010) The syntax of lexical reciprocal constructions. U Proceedings of the LFG10 Conference (M.
Butt i T. Holloway King, ur.), Stanford: CSLI Publications, 291-310.
Kemmer, S. (1993). The Middle Voice. Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins.
Knjazev, J. P. (2007). Lexical reciprocals as a means of expressing reciprocal situations. U Reciprocal
Constructions (V. Nedjalkov, ur.), Amsterdam: John Benjamins, 115-146.
Lichtenberk, F. (1985). Multiple uses of reciprocal situations. Australian Journal of Linguistics 5: 19-41.
Milievi, M. (2007). The Acquisition of Reflexives and Reciprocals in L2 Italian, Serbian and English.
Doktorska disertacija. Cambridge: University of Cambridge.
Milievi, M. i D. Radojevi (2011). Dekauzativni i autokauzativni reciproni predikati u srpskom i italijanskom
jeziku. Anali Filolokog fakulteta 23/2: 183-205.
Mrazovi, P. i Z Vukadinovi (2009). Gramatika srpskog jezika za strance. 2. izdanje. Sremski Karlovci-Novi
Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
Nedjalkov, V. (2007). Overview of the research. Definitions of terms, framework, and related issues. U
Reciprocal Constructions (V. Nedjalkov, ur.), Amsterdam: John Benjamins, 3-114.
Nedjalkov, V. i E. Geniuien (2007). Questionnaire on reciprocals. U Reciprocal Constructions (V. Nedjalkov,
ur.), Amsterdam: John Benjamins, 379-434.
Rkosi, G. (2008). The inherently reflexive and the inherently reciprocal predicate in Hungarian: Each to their
own argument structure. U Reciprocals and Reflexives: Theoretical and Typological Explorations (E.
Knig i V. Gast, ur.), Berlin: Mouton de Gruyter, 411-450.
Sells, P., A. Zaenen i D. Zec (1987). Reflexivization variation: Relations between syntax, semantics, and lexical
structure. U Working Papers in Grammatical Theory and Discourse Structure (M. Iida, S. Wechsler i
D. Zec, ur.), Stanford: CSLI Publications, 169-238.
Siloni, T. (2008). The syntax of reciprocal verbs: An overview. U Reciprocals and Reflexives: Theoretical and
Typological Explorations (E. Knig i V. Gast, ur.), Berlin: Mouton de Gruyter, 452-498.
Siloni, T. (2012). Reciprocal verbs and symmetry. Natural Language & Linguistic Theory 30: 261-320.
Utvi, M. (2013). Izgradnja referentnog korpusa savremenog srpskog jezika. Doktorska disertacija. Beograd:
Filoloki fakultet.
Vitas, D., C. Krstev, I. Obradovi, Lj. Popoviings of the Workshop on Balkan Language Resources
and Tools, 1st Balkan Conference in Informatics, Thessaloniki.

Maja Milievi

LEXICAL AND GRAMMATICAL RECIPROCALS IN SERBIAN

Summary: This paper looks at the Serbian language and the differences between its lexical
reciprocals reciprocal verbs that constitute independent lexical entries with inherent reciprocal meaning and
grammatical reciprocals those derived from transitive counterparts, which only gain reciprocal meaning
through the use of a reciprocal marker (the clitic se or the pronominal jedan drugog each other). The main
syntactic criteria taken into account when drawing the line between the two types are the possibility of using a
reciprocal verb with the discontinuous phrase (sa with + NPIns), which identifies lexical reciprocals, and the
possibility of replacing se with the anaphoric expression jedan drugog in the accusative case, which is a sign of
grammatically derived reciprocals. The latter criterion is complemented with a semantic test based on equality of
meaning between the forms with se and jedan drugog; if the two meanings differ, the se-form is highly likely to
be either lexicalised or undergoing a process of lexicalisation. Lastly, an overview is given of eight lexical and
three grammatical reciprocal subgroups, based on their morphological marking (presence vs. absence of se) and
the syntactic configurations they can appear in. Each subgroup is illustrated using examples drawn from the
Corpus of Contemporary Serbian Language.

Key words: reciprocal verbs, lexical reciprocity, grammatical reciprocity, discontinuous phrase, s,
jedan drugog!