HUNGAROLINGUA BASIC

Poetni stupanj
Gabriella Marschalk

Debrecen 2012
 HUNGAROLINGUA BASIC
UDBENIK IZ MAARSKOG ZA POETNIKE

Gabriella Marschalk
RUKOPIS

Lektorirali: Dr. Pl Csontos i Philip M. Inman

Prijelom: Judit T. Nagy

Na hrvatski prevela i prilagodila: Kristina Katalini

Nyomdai munklatok:
Litogrfia Nyomda Kft.

Bortterv: Szab Monika

ISBN 978-963-89522-2-6

Felels kiad: dr. Szaffk Pter igazgat

Debreceni Nyri Egyetem, 2012

2
Velika hvala Dr. Plu Csontosu, Philipu M. Inmanu, Edit Hlavacska, Irn Knya, vi
Kovcs, Dr. Gyuli Sank and Andrsu Verbu na vrijednim komentarima i savjetima koji
su mi bili od neprocjenjive pomoi u pisanju ovog udbenika.

3
 TARTALOMJEGYZK (Sadraj)
UVOD....................................................................................................................................................
SAMOGLASNIKA HARMONIJA.....................................................................................................
A MAGYAR ABC - MAARSKA ABECEDA....................................................................................
A NEKOLIKO FONETSKIH ZAKONA...............................................................................................
1. KI VAGY? (Tko si ti?), MILYEN NYELVEN BESZLSZ? (Koji jezik govori?).........................
NYELVTAN (Gramatika Line zamjenice Konjugacija glagola lenni Tvorba rijei pomou
-ul, -l)..............................................................................................................................................
2. KSZNSEK (Pozdravi)..............................................................................................................
3. SZMOK (Brojevi)..........................................................................................................................
4. MAGYAR PNZ (Maarski novac).................................................................................................
NYELVTAN (Gramatika Koliko? Glavni brojevi)....................................................................
5. HOGY VAGY? (Kako si?), MI A BAJ? (U enu je problem?)........................................................
NYELVTAN (Gramatika Prilozi za vrijeme)................................................................................
6. MIT CSINLSZ? (to radi?)..........................................................................................................
NYELVTAN (Gramatika Glagolski nastavci za prezent Prilozi za vrijeme na -on, -en, -n,
-n).....................................................................................................................................................
7. HOV MSZ MA ESTE? (Kamo ide veeras?)............................................................................
NYELVTAN (Gramatika lenni u perfektu i futuru Prilozi za mjesto na -ba, -be).......................
8. MIT KRSZ? (to eli?).................................................................................................................
NYELVTAN (Gramatika Vi iz potovanja: n/maga Objekt u reenici).....................................
9. KRSZ EGY KVT? (eli li kavu?)...........................................................................................
NYELVTAN (Gramatika Tvorba rijei pomou -os, -as, -es, -s, -s Oznaka za mnoinu)........
10. TUD/AKAR/SZERET/SZERETNE GITROZNI (Zna/eli/voli/elio bi svirati gitaru)...............
NYELVTAN (Gramatika Infinitiv Tvorba rijei pomou -zni)...................................................
11. MILYEN ID VAN MA? (Kakvo je vrijeme danas?)...................................................................
NYELVTAN (Gramatika Glagoli na -ik Prezent nepravilsnih glagola).......................................
12. POSTN (Na poti)........................................................................................................................
NYELVTAN (Gramatika ez, az Rijei stranog porijekla)...........................................................
13. MIT ESZNK MA ESTE? (to emo veeras jesti?)....................................................................
NYELVTAN (Gramatika Dvostruka negacija Negacija od van, vannak)....................................
14. TETSZIK A RUHD (Svia mi se tvoja haljina)...........................................................................
NYELVTAN (Gramatika Posvojnost Nekem tetszik)..................................................................
15. AZ EMBERI TEST (Ljudsko tijelo)...............................................................................................
NYELVTAN (Gramatika Nekem van)............................................................................................
16. MILYEN SZEME VAN? (Kakve ima oi?)...................................................................................
NYELVTAN (Gramatika Izostajanje van, vannak Komparacija).................................................

GYAKORLATOK (VJEBE)..............................................................................................................
SAMOGLASNIKA HARMONIJA...................................................................................................
1. KI VAGY?.......................................................................................................................................
2. KSZNSEK................................................................................................................................
3. SZMOK.........................................................................................................................................
4. MAGYAR PNZ.............................................................................................................................
5. HOGY VAGY?................................................................................................................................
6. MIT CSINLSZ?.............................................................................................................................
7. HOV MSZ MA ESTE?...............................................................................................................

4
8. MIT KRSZ?...................................................................................................................................
9. KRSZ EGY KVT?....................................................................................................................
10. TUD/AKAR/SZERET/SZERETNE GITROZNI.........................................................................
11. MILYEN ID VAN MA?..............................................................................................................
12. POSTN........................................................................................................................................
13. MIT ESZNK MA ESTE?.............................................................................................................
14. TETSZIK A RUHD.....................................................................................................................
15. AZ EMBERI TEST........................................................................................................................
16. MILYEN SZEME VAN?...............................................................................................................

OSNOVE MAARSKE GRAMATIKE..............................................................................................

SZAVAK..............................................................................................................................................
RIJEI..................................................................................................................................................

APPENDIX........................................................................................................................................103

5
UVOD
MAARSKI SAMOGLASNICI
1. Stranji samoglasnici 2. Prednji samoglasnici
a o u e i

tska ablak bicikli Tv

aut hal eserny Fs

toll krtya dzsem veg

hz oll tej Szekrny

fagylalt pohr csirke Gyr

szandl rzsa meggy Knyv

Rijei mijeanih
samoglsnika

tnyr kv

taxi ceruza

6
SAMOGLASNIKA HARMONIJA
U maarskom jeziku veina nastavaka slae se (harmonizira) s rijei na koju ih dodajemo. Nastavci
obino imaju dvije ili tri varijante koje se razikuju samo po samoglasniku. Izbor nastavka odreuju
samoglasnici u rijei kojoj se dodaju. Na primjer, nastavci -ban i ben stoje umjesto hrvatskog NEOBINO,
ALI ISTINITO
prijedloga u (+ lokativ). Rijei koje sadre samo stranje samoglasnike zahtijevat e nastavak sa
stranjim samoglasnikom: Londonban (u Londonu). Rijei koje sadre samo prednje samoglasnike
zahtijevat e nastavak s prednjim samoglasnikom: Debrecenben (u Debrecenu). Rijei s mijeanim
redom samoglasnika dobit e nastavak sa stranjim samoglasnikom: Madridban (u Madridu).

1. Maarski jezik ne poznaje prijedloge. Umjesto njih stoje nastavci koje dodajemo rijeima na
koje se odnose.
Kiobran je u ormaru.
NEOBINO,
Az eserny a szekrnyben van. ALI ISTINITO

2. Odreeni lan u maarskom je a, ali ako rije ispred koje stoji poinje sa samoglasnikom,
upotrebljavamo az:
a szekrny az eserny

3. Napiite reenice sa zadanim rijeima.

tska szekrny A tska a szekrnyben van.
(Torba je u ormaru.)
tej pohr _______________________
eserny aut _______________________
bicikli hz _______________________
vza ablak _______________________
dzsem veg _______________________

4. Vjebajte u parovima.
A: Hol van a tska? (Gdje je torba?)
B: A tska a szekrnyben van. (Torba je u ormaru.)

A: Hol van a dzsem?

B: _____________________.
A: Hol van a tej?
B: _____________________.
A: Hol van az eserny?
B: _____________________.
A: Hol van a bicikli?
B: _____________________.
A: Hol van a vza?
B: _____________________.

7
 A MAGYAR ABC (MAARSKA ABECEDA)
a ablak slino engleskom hot ny knyv slino hrvatskom njiva
hz slino hrvatskom tajiti o oll slino hrvatskom oko
b ablak slino hrvatskom brod rzsa slino hrvatskom roda
c bicikli slino hrvatskom cipela knyv slino njemakom ffnen
cs csirke slino hrvatskom amac esernyslino njemakom Hhle
d hd slino hrvatskom grad p pnz slino hrvatskom papua
dz edz slino hrvatskom otac ga q IQ slino engleskom cool,
dzs dzsem slino hrvatskom dep uglavnom u rijeima
e tej slino hrvatskom zec stranog porijekla
tv slino njemakom See r gyr slino hrvatsko ruka
f fs slino hrvatskom frula s eserny slino hrvatskom kia
g veg slino hrvatskom golub sz szekrny slino hrvatskom sestra
gy gyr slino engleskom duke t t slino hrvatskom vrt
h hal slino hrvatskom haljina ty krtya slino engleskom tube
i csirke slino hrvatskom ii u aut slino hrvatskom ulica
vz slino hrvatskom nz t slino hrvatskom dua
j tej slino hrvatskom jutro veg slino njemakom fnf
k tska slino krvatskom kola tz slino njemakom bung
l hal slino hrvatskom labud v vz slino hrvatskom voda
ly foly slino hrvatskom jutro w WC isto kao englesko vivid,
m meggy slino hrvatskom majka uglavnom u rijeima
n pnz slino hrvatskom novine stranog porijekla
x taxi uglavnom u rijeima
stranog porijekla
y York uglavnom u rijeima
stranog porijekla
z vz slino hrvatskom zvono
zs rzsa slino hrvatskom rua

NEKOLIKO FONETSKIH ZAKONA

1. Samoglasnici
a. Izgovor
Samoglasnici mogu biti kratki i dugi. Radi li se o glasovima i, o, u, , njihovi
NEOBINO,
ALI ISTINITO dugi (, , , , ) parovi izgovaraju se dva puta dulje bez razlike u kvaliteti. U
sluaju glasova a i e njihovi dugi parovi ( i ) razlikuju se ne samo po duljini, ve
i po kvaliteti.

8
 b. Pravopis
Ako je samoglasnik kratak, iznad njega ne stoji dijakritiki znak (kosa crta) za
duinu (a, e, i, o, u). Samoglasnike i biljemo s dvije toke iznad pripadajuih
slova. Ako je samoglasnik dug, to biljeimo kosom crtom (, , , , ), ili s dvije
crte u sluaju i .

2. Suglasnici takoer mogu biti dugi i kratki. Dugi suglasnici izgovaraju se dva puta dulje
od kratkih. Duljina je u pismu obiljeena s dva jednaka grafema. Kada udvajamo
suglasnike koje piemo dvoslovom udvajamo samo prvo slovo.
NEOBINO,
hal (riba) kratko l szp (lijep,-a,-o) kratko sz ALI ISTINITO
oll (kare) dugo l vissza (nazad) dugo sz

Suglasnike koje u pismu biljeimo s dva slova izgovaramo kao jedan glas.
szandl (sandala) sz stoji za jedan glas
zsia (Azija) zs stoji za jedan glas

3. Duljenje samoglasnika. Ako rijei koja zavrava na kratke samoglasnike a i e dodajemo

nastavak, ti samoglasnici postaju dugi.
tska (torba) tskban (u torbi)
pince (podrum) pincben (u podrumu)

4. Naglasak je u maarskom jeziku nepromjenjiv, on uvijek stoji na prvom slogu u rijei.

oll (kare) prvo o je naglaeno, ali kratko, drugo je dugo, ali nenaglaeno.

5. Pokuajte proitati natpise s kojima se moemo susresti u Maarskoj.

tolni = guraj (dosl. kijrat = izlaz nk = ene
gurati) vszkijrat = izlaz u nudi frfiak = mukarci
hzni = vuci (dosl. induls = polazak kiad = za iznajmljivanje
vui) nyitva tarts = radno vrijeme (soba, poslovni
nyitva = otvoreno rkezs = dolazak prostor)
zrva = zatvoreno elad = za prodaju
bejrat = ulaz (kua, poslovni
prostor)

HASZNOS KIFEJEZSEK (Korisni izrazi)

Bocsnat! Nem rtem. Oprostite! Ne razumijem.
Nem beszlek magyarul. Ne govorim maarski.
Tessk! Izvolite!
Ksznm. Hvala
Szvesen. Nema na emu.

9
1. KI VAGY? (Tko si ti?)

A: Szervusz!
B: Szia!
A: Mi a neved?
B: Renee vagyok. s te ki
vagy?
A: n Kati vagyok.
B: n amerikai vagyok. s te?
A: n magyar vagyok. Renee,
te beszlsz nmetl?
B: Nem. Csak angolul s
spanyolul beszlek s egy
kicsit magyarul. s te?
A: n is beszlek angolul,
termszetesen magyarul s
egy kicsit nmetl.
(Bok!)
(Bok!)
(Kako ti je ime?, dosl. to ti je
ime?)
(Ja sam Renee. A tko si ti?)
(Ja sam Kati.)
(Ja sam Amerikanka. A ti?)
(Ja sam Maarica. Renee, govori
li njemaki?)
(Ne. Govorim samo engleski i
panjolski, i malo maarski. A ti?)
(I ja govorim engleski, naravno
maarski i malo njemaki.)

SZAVAK (Rijei)
Szia! = Bok! Magyar = Maar angolul = engleski
Szervusz! = Bok! nmet = Nijemac spanyol = panjolac
mi? = to? nmetl = njemaki spanyolul = panjolski
nv = ime beszlsz = govori egy kicsit = malo
neved = tvoje ime beszl/beszlni = is = takoer, i
govori/govoriti
s = i nem = ne termszetesen = naravno
ki? = tko? csak = samo magyarul = maarski
amerikai = Amerikanac angol = Englez n = ja
te = ti

MILYEN NYELVEN BESZLSZ? (Koji jezik govori?)

A: Milyen nyelven beszlsz? (Koji jezik govori?, dosl. Na kakvom
jeziku govori?)
B: Jl beszlek angolul s franciul. s (Dobro govorim engleski i francuski. I
egy kicsit nmetl. malo govorim njemaki.)

SZAVAK (Words)
milyen? = kakav? nyelv = jezik jl = dobro

EGYB NEMZETISGEK (Druge nacionalnosti)

arab = Arapin koreai = Koreanac olasz = Talijan
irni = Iranac lengyel = Poljak osztrk = Austrijanac
japn = Japanac norvg = Norveanin svd = veanin

10
NYELVTAN (Gramatika)
1. Maarske line zamjenice.
n = ja mi = mi
te = ti ti = vi
= on, ona, ono k = oni, one, ona

2. Prezent glagola van (je/biti).

/n/ vagyok = ja sam /mi/ vagyunk = mi smo
/te/ vagy = ti /ti/ vagytok = vi ste
// van = on/ona/ono je /k/ vannak = oni/one/ona su

3. U maarskom jeziku esto izostavljamo upotrebu linih zamjenica ako one u reenici
nisu posebno naglaene, naime glagolski nastavak jasno kazuje o kojem je licu rije:
/n/ Latifah vagyok. = Ja sam Latifah.

4. Etnici (rijei koje oznaavaju nacionalnost) u maarskom su po obliku pridjevi i piemo

ih malim poetnim slovom.
angol = Englez/Engleskinja
NEOBINO,
ALI ISTINITO
5. Kada opisujemo jezik kojim ljudi govore, na primjer hrvatski/na hrvatskom u
maarskom dodajemo nastavak -ul, -l.
Sjetite se zakona o samoglasnikoj harmoniji.

rijei sa stranjim i mijeanim rijei s prednjim samoglasnicima

samoglasnicima
magyarul (maarski/na maarskom) svdl (vedski/na vedskom)
angolul (engleski/na engleskom) nmetl (nnjemaki/na njemakom)
spanyolul (panjolski/na panjolskom) lengyell (poljski/na poljskom)
olaszul (talijanski/na talijanskom)
franciul (francuski/na francuskom)
japnul (japanski/na japanskom)
norvgul (norveki/na norvekom)

HASZNOS KIFEJEZSEK (Korisni izrazi)

Mg egyszer, lgy szves! Jo jednom, molim!
(Egy) kicsit lassabban, lgy szves! Malo sporije, molim!
Nem tudom. Ne znam.
(Egy) pillanat. Samo trenutak.
Hogy mondjk magyarul stol? Kako se na maarskom kae stol?
Bocsnat a kssrt. Oprostite to kasnim.
Semmi baj. Nema problema.
Kimehetek a mosdba? Mogu li izii na toalet?

11
 2. KSZNSEK (Pozdravi)

HIVATALOS (formalni) KZVETLEN (neformalni

stranci prijatelji, lanovi obitelji, mladi k
se prvi puta susreu, odrasli prem
djeci
TALLKOZS (Susret) TALLKOZS (Susret)

7:00 10:00
J reggelt kvnok! (Dobro jutro elim!) Szervusz! (Bok!)
J reggelt! (Dobro jutro!)

10:00 18:00 Szevasz! (Bok!)

J napot kvnok! (Dobar dan elim!)
J napot! (Dobar dan!)
Szia! (Bok!)
18:00 24:00
J estt kvnok! (Dobro vee elim!)
J estt! (Dobro vee!) Hell! (Bok!)

BCSZS (Rastanak) BCSZS (Rastanak)

HIVATALOS (formalno) KZVETLEN (neformalno)

Viszontltsra! (Dovienja!) Szevasz! (Bok!)

Viszlt! (enja!) Szervusz! (Bok!)
Szia! (Bok!)
Hell! (Bok!)

12
Szervusz!, Szevasz!, Szia! i Hell! upotrebljavamo i pri susretu i pri rastanku.

Krae forme su isto tako formalne, ali manje uljudne:

NEOBINO,
J reggelt kvnok! / J reggelt! ALI ISTINITO

Izrazi Kezt cskolom!, Cskolom! ili Kzcsk! znae Ljubim ruke.

Obino djeca tako pozdravljaju odrasle i mukarci ene.

Viszonthallsra! (Do sluanja! Samo na kraju telefonskog razgovora.)

Viszhall! (Do sluanja! Samo na kraju telefonskog razgovora.)

Kod pisanja maarskih imena pravilo je da prvo piemo prezime, a zatim osobno ime.
Kovcs Anna

Veina maarskih imena ima ekvivalente u hrvatskom i drugim jezicima.

Vilmos = Vilim Gyrgy = Juraj Katalin = Katarina
Pl = Pavao Margit = Margareta Mria = Marija

Neka tipina maarska imena nemaju ekvivalente u drugim jezicima.

Csaba rpd Enik
Botond Csilla Tnde

Neka uobiajena prezimena u maarskom nastala su od pridjeva ili od imenica koje

oznaavaju vritelja radnje, odnosno zanimanje.
Szab = Kroja Fekete = Crni Kiss = Mali
Nagy = Veliki Barna = Smei Kovcs = Kova

HASZNOS KIFEJEZSEK (Korisni izrazi)

J jszakt!/J jt! = Laku no!
J htvgt! = Ugodan vikend!
J utat! = Sretan put!
J tanulst! = Uspjeno uenje!
J munkt! = Uspjean posao!
J tvgyat! = Dobar tek!
J pihenst! = Ugodan odmor!
J szrakozst! = Dobru zabavu!
Szp napot! = Ugodan dan!
Neked is. = Tebi takoer!/I tebi!
Ksznm. = Hvala.
Ksz./Kszi. = Hvala.
Ksznm szpen. = Hvala lijepo.
Nagyon ksznm. = puno Vam hvala.
Nincs mit. = Nema na emu.
Elnzst! = Oprostite!

13
 3. SZMOK (Brojevi)

stranji samoglasnici prednji samoglasnici

0 nulla
1 egy
2 kett/kt
3 hrom
4 ngy
5 t
6 hat
7 ht
8 nyolc
9 kilenc
10 tz
11 tizenegy
12 tizenkett/tizenkt
13 tizenhrom
14 tizenngy
15 tizent
16 tizenhat
17 tizenht
18 tizennyolc
19 tizenkilenc
20 hsz
21 huszonegy
22 huszonkett/huszonkt
23 huszonhrom
24 huszonngy
25 huszont
26 huszonhat
27 huszonht
28 huszonnyolc
29 huszonkilenc
30 harminc
31 harmincegy
32 harminckett/harminckt

14
40 negyven
41 negyvenegy
50 tven
51 tvenegy
60 hatvan
61 hatvanegy
70 hetven
71 hetvenegy
80 nyolcvan
81 nyolcvanegy
90 kilencven
91 kilencvenegy
100 (egy)szz
200 ktszz
1 000 (egy)ezer
2 000 ktezer
10 000 tzezer
100 000 szzezer
1 000 000 (egy)milli
1 000 000 000 (egy)millird

FONTOS TELEFONSZMOK (Vani telefonski brojevi)

Mentk (Hitna pomo) 104
Rendrsg (Policija) 107
Tzoltsg (Vatrogasci) 105
Srgssgi ellts (Hitna sluba) 112

Telefonski brojevi razdijeljeni su na jedinice.

06 70/546-7286
nulla hat
hetven
t(szz) negyvenhat
hetvenkett
nyolcvanhat

Vjebajte izgovaranje telefonskih brojeva.

06 52/453-661
06 20/288-2509
06 30/333-4967
06 1 /386-5492
06 70/580-5100

15